Praviinik br. 50-57/1 od 1983-01'()4;Slulbeni list SFRJ. hr. 8/83.
__ DK 621.882 2:610.17
JUGOSLOVENSKISTANDARD
SA OBA VEZNOM
PRIMENOM
od 1983-05·18
VIJCI SA UTVROENIM OSOBINAMATehnieki uslolli
LHwpno ~Hilr)(l 17
JUSM.B 1.023
1983.
'.'
f ,;. '/.
Bolts, screws and studs with f':'-e~r,ibed quality,. Technical requirements.,iiIA <:'. ".~,\>l
"'<~~" J~ ,. ~ ~ i ~>'. ;.~.~:.; I
t ( (;" ~.;",,",._ _ r
! L (0.; .\ - (- /,1:-;'r _ J.;/ 7-
Ovaj standard je nastao revizljom standarda JUS MoB1.023 iz 1974. godine. Standard je u skladu sa stan·dardom Meaunarodne organizacije za standardiziJClju ISO 898/1 iz 1978. godine.
SADRZAJStrana
1 Predmet standarda 0 • 0 •••••••••••••••••••••••• 1
2 Oznaeavanje klase fvrstoee 0 •••••••••• 0 ••••••••••••••••••••••••••••••••• 1
3 I'v\aterijaI .... 0 •• 0 •••• 0 • 0 ••••••••••••••• 0 • • • • • • • • ••••••••••••••••••• _ •• 34 Mehanil:ke osobine _ 0 • 35 Programi ispitivanja mehanickih karakteristika 4
6 Oblik j mere _ _ . 0 •••••••••••••••••••••••••••••••••• 67 Postupak i Ievalitet izrade 6
8 Provera mehanickih karakteristika 0 ••••••••••••••••• 0 •••••••••••• 7
9 OLna~avanje 0 0 0 •••••••••••••••• 0 •••• 0 •• 15
10 Pakovanje . 0 • 0 ••• 0 ••••••••••••••••••••••••••••••• 0 .' ••••••••••••• 0 0 ••• 17
1 Predmet standarda
1.1 Ovim standardom se utvr<1uju tehnicki uslovi za izradu vijaka sa glavom i svornih vijeka ad ugljenicnih
iii legiranih celikll (u daljem tekstu: vijak) nazivnih precnika d .:;; 39 mm, sa utvrdenim osobinama.
klase izrade A i 8, Z8 koje se ne trail.' specijalni zahtevi (npr.: lavarijivost, otpornost prema koroziji,
otpornost prema temperaturi iznad + 300°C i ispod - 50°C).
12 Ovaj standard se primenjuje i ZlI vijke od mesinga i ad drugih materijala pod uslovom da SI.' mehanicke
osobine i njihova prover8 posebno defini~u.
2 Oznacavanje klase l:vrstoce
2.1 Klasa cvrstoce vijaka oZflacllva se sa dva broja koji su odvojeni tllckom. Prvi braj predstavljll stoti deo na-
zivne vrednosti ZlItezne cvrstoee R m/1OO, l'J drug; broj desetostruku vrednost adnOSll nllzivne grllnice
razvlatenjll prema nazivnoj vrednosti zatezne cvrstoee, tj. 10 R LIR u MPa·).e mNapomene: Umnozak prvog i drugog broja odreduje 1/10 grllnice razvl11cenjll, odnosno ReL/10 u MPa· J 0
Minimalna granica razvlacenja R L odn. R 02 i minimalna zatelna cvrstoCa R jednake suIt P , m
iii veee od svojih nazilmih vrednosti .
.} ,MPa - N/mm
IV itdan;e SA\IE1'JflZAVOD ZA STANOA.I.DlZAOIU
06tram 2 JUS M.B 1.023
Tabela 1
Prvi broj 4 5 6 8 9 10 12
Zatezna tvrstoCa (nazivna)400 500 600 800 900 1000 1200
R MPa2!m' -
Drugi broj .6 .8 .9
Granica razvlatenja (nazivna) ReL ReL 60 80 90·100 % iii --- 100%
Zztezna tvrstoCa (nalivna) R m R m
Primer: Za eelil< nalivne zatezne cvrstoCe R = 500 MPa i nazivne granice razvlacenja R l = 400 MPam eoznaka klase cvrstoce bite:
prva brojka R /100 = 500/100 = 5, a drugs brojka 10 X R L/R = 10 X 400/500 = 8, pam e mje klasa cvrstoce = 5.8.
2.2 Klase evrstoce se prikazuju giaficki u vidu izlomljene polucrne granitne linije na koordinatnoj ravni sa
apsci$Om na koju su nanete nazivne vrednosti zatezne cvrstoCe R m u MPa i ordinatom na koju su nanete
vrednosti (jedinicnog prekidnog) izd uienja As u procentfma (tabela 2).
Tabela 2
Zatezna cvrstoCa (nazivna) r I I r r 1 T -I I 1 I<400 Soo 600 700 800 900 1000 , 200 1 <400
Rm, MPa
7
86.8 12.9
910.9
105.8 9.811
128.8
14Izdu~enje,A5, % 4.8
16
18
2022 5.6
4.62S
30
1) Primenjuje Ie samo n&\lelieine do 16 mm prKnika n8\loja.
2) MP••. N/mm2
(
:
· 3 Materijal
3.1 Vijci odredene kln$e tvrstoce, koji se ne ispituju zatezanjem, izraduju se od materijala hemijskog sastava
utvrdenog u tabeli 3.
Tabela 3
Hemijski 1a1U •••, % TemperaturaKlesa
tvrstoceMaterijel (termicka obrada) otpuhanja
C p 50c 11
min. max. mal<. max. min.
4.621
4.a2)
5.6 Ugtjenicni celile. - 0.55 0.05 0.06 -5.a21
6.821
8.861 Ugljenicni eelik Ie lealJenje sa dodacima IB, Mn iii Cr) 0.15 0.35 0.04 0,05 425--8.83) Ugljenicni celile. l8 lealjenje 0.25 0.55 0.04 0,05 4507)
9.a6} Ugljanieni celik Ia kaljenje sa dodacima (6. Mn iii Cd 0.15 0.35 0.04 0,05 410-9.8 Ugljenitni telilc. Zll kB Ijenje 0,25 0,55 0.04 0.05 410
10.96) Ugljenieni eelik Ie kaljenje sa dodacima {B. Mn iii Cd 0,15 0.35 0,04 0.05 340--Ugljenitni tali" la lealjenje 0.25 0.55
10.95)0.04 0,05
Ugljenil:ni teli" xe kaljenjc $a dodacirna (B. Mn iIi Cd 0.20 0.55 425
Legirani celik4) 0,20 0.55 0,035 0,035
12.95) Legirani telik4) 0,20 a.S{) 0.035 0.035 380
1) Srednja vrlldnon Ifi merenja tvrdoce Nl vi)ku pre i posle drugog otpu~anja ne sme Ie rallikol/ati la I/i~ Od 20 Vikenovih nepani.
DrUg<) otpuhanje se I/rii u traianju od 30 minuta na temperaturi manjoj za 10°C od utv!'dene ffi,nim8Jne temperature otpuhanja u
tabeli 3.
2) Za ave klase cvrnote upotrebljava 5e ~Iik z.a obroou ne automatima Iii maklimalnim sadrbjem , ••mpora. fosfore I olova ito:
sumpora 0,34 %. lonora 0,11 % i olova 0,35 %.
3} Za viil(e >M20 mogu Sol! upotrebiti teliei odrlKYeni la klasu tvrstote 10.9 cia bi sa postigla odgovarajuta tvrrtOCa.
4) Legireni ¢eliei moraju cia sadrte jedan iii vi~e sledeeih legirajucih elemenata: hrom, nikl, molibden i v8l'>lldijum.
5) Mater;jali Q'lih k181i8tvrnoce rnorllju sa tako kaliti de pre otpuhanja imeju rtrukturu meterijafe u jezgru navojnog dela sa oko 90 %
martan:tita.
6} Vip izn6enl od uJilI}eflil:nih manenzitnih ¢elilc8 III manJim SlIdriajem ugljenika moraju III otna¢iti olnakom kla •• tvmoce podvu.
l:enomcnom (\lidi UbeJu 16).
71 Tsmperatura otpuhanje od 42~OC mo'e se korinit! I8 viike ~M20,
4 Menanieke osobine
Vijci ispitani metodama u t. B. pri sobnoj temperaturi. moraju imati mahanil:ke osobine n'\Iedene u tabe·
Ii 4.
Strana "JUS M.B 1.023
Tabela 4K~. ~vrltoce
RedniMehanitke o",bine
broj 4.6 4.8 5.6 52 6.8 8.8 9-82) 10.9 12.9C;; M16 > M1Sll
400 500 -600 800 800 900 1000 12004.1 Zatezne bntoea Ilaz;vnai
4.2 Rm,M~ min. 400 420 500 520 600 800 830 900 1040 1220
Tvrdo6a po Vikeuu , HV, min. 120 130 155 160 190 230 255 280 310 3724.3
F ;;;'98N rr.ax . 220 250 300 336 360 382 434
TvrdoCapo Brinelv ,HB, min. 114 124 147 152 181 219 242 266 295 3534.4
Fa~rr'.
max. 209 238 285 319 342 363 412
HAB 67 71 79 82 89 - - - - -min.
TvrdoCa po AokvekJ HRC - - - - - 20 23 27 31 384.5 HR
HAB 95 99 - - - - -max.,
HAC - - - 30 34 36 39 44
4.6 Povrlimu tvrdoCa. HV 0.3 max. - 320 356 380 402 454
Granic:a flIZVletllnJa 3) nazivna 240 320 300 400 480 - - - - -4.7 Rel, •••• min. ,~O 340 300 420 480 - - - - -
Gr.lniet.RpO,2' MP. nazivna - 640 640 720 900 10804.8
min. - 640 660 720 940 1100
SplReL iii RpO,2 0.94 0,91 0,94 0,91 0.91 0,91 0.91 0,91 0,88 0.884.9 Ispitno nllpnlZanje. Sp
Mf-a 225 310 280 380 440 580 600 650 830 970
4.10 Izduie;e As. '" min. 22 14 20 10 8 12 12 10 9 8
4.11 Cvrnob vijak •• nil kO$Om osloocu SoYivljei (.m fVO!'njhi,~tu i~i min. R d<ltim pod r. br. 4.2 U ovo;ubeli. m
- .4.12 \JdlIrna tiIwolt, J min. 25 - 30 30 25 20 15
4.13 Otponmc QIa"e prvma savijanju bez preloma
Minima'- " •• ina nenuugljenitene zone 1 2 3nevoja,E - -H, -H -H,
2 3 ' 44.14
Mak.limllnl! dubil'lll potpunog razugljeni·0,015
,hnia,G.mm -
1) z. \'lib Zll <\.lil-ne konnrukcije >M12.
2) Pl'1rT-twf •• 28 vijke <M1G.
3) U JIubju kadil Ie IJraniee r8zvl~enje R eL rl8 moh odredit i. dezvoljeno je d<l Ie izmeri I1ranica R pO)'
5 Programi ispitivanja mehanitkih karakteristika
'Program! ispitivenjll A iB za proveru mehenltkih oJOb;ne vijaka koji koriste metode opis6n'e u t. 8 datiau u blbeli 6. Kljut programs ispitivanje.4 i 8 det ie u tabeli 5. Program 8 se obavezno koristi lJ1e godpostoje usIoy; ioprema u ispitivanie. U ostelim lIucajevima primenjivaCe se program A.
Mf'a •• Nlrnm 2
../ •......,
U sumnjivlm slucajevima pri prog:amu ispitivanja B merodavni su rezultati dobijeni ispitivanjrm oznate-
nim zvedlcorn (.). a pri programu ispitivanja A rezultati dobijeni ispltivanjem oznacenim tatkom (e).
Program ispitivanja A primenjuje se Zil ispitivanja na epruveti izradenoj cd vijaka i 28 ispitivanja na vij-
cima ciji je popretni presek stabla manji ad ispitnog preseka (As' navaja.
Tabela 5
VelitineVljCt Vijci
Md .-; 4 mm i I < 3 d 1) Md > 4 mm i I> 3 d
Ispiti vanje '"e
1) O~m vijakB sa specijalnim oblikom glave tije su spoljne mere manje od pretnika navoja d.
Tabela 6
Program l$pllivanja A Program ispitlVanja 8
GrupaMehanitke owbine
Ispitivanja Metoda 4.6 8.8,9.8 Metoda 4.6 B.8,9.8
Ispitivanja 4.8,5.6 10.9 Isp,t ivanja 4.8.5.0 10.9
5.8,6.8 12.9 5.8.6.8 12.9
4.1 Zatezllil tvrstota min. R 8.1 zatezanjem e e 8.2 zatezan,em7) e e, m
I4.2
4.3 Tvrdoca,min.1 ) •• * • *I
isp it ivanje apitivanje4.4 tvrdoce 2) tvrdoce2l
i Tvrdota, max. 8.3 • • • •8.34.5 •• '" '" •
• •4.6 POllr~I nska tVTdo6., max.•• •
4.7 Granic<; razvlatenJa,min. ReL 8.1 zatezan)em •
1/ 4.8 Granica RpO,2 8.1 zatezanje-n •4.9 Isprtno naprezanje. Sp 8,4 ispltnim • •naprezan)em
4.10 Izdufenje. As. % B.l zatezanjem • •III
tvrstota vijka nll kosom 51lvijanja na kosom • •4.11 3) udarcimaB.~
osloncu osloncu • •
4.12 Udarna filavost. J 8.6•••"ijanj3 4) e5) • 8.6udarcima
IVOtpornost glave prema savijanjem
4.13savijanju61 8.7 .. ..
glave
Maksimalna 201\8 razugljeni· razug';en i· • ra2Ugljeni. •4.14 tenja8.8 • 8.8
tenjatenja •8.8 • 8.8 •V 4.15 Min. temperatura otpu~8n,a otvu~tanja
'"otpuitanja ..
povr~jnlke povdinske • •4.16 Povr~insk.8 gre~k.a 8.9 8.9gre~ke greSke .. •
t J Proveril minimaloe tvrdote mofe zameni! i pro"eru zatezanjern..~ vijb1! Md > 4 i duzinom > 3 d. u c,lju pojednostavljenje. Provera/,..,~- 1J' "-. . dl A . t I-'~.~ C'.;
zeteZ8r>jeffi Je 0 U<.U)U a. /",,"" J',,'. .)'
\" \)(//~/. ".
2) T IIrdota se me" po V,kersu. Brmelu iii Rokllelu. Tvrdoca po VikeTSU je odlutuju(:a.
3) Vijci sa speci)<ilnim obli korn glllve tije su spoljne mere rnanje od pratni k.a navoja d ne ispituju Ie na zateznu tvrstocu
na kowm osloncu.
4) Sarno za vijke ;;;'M16.
5) Sarno za klasu tvrstOCe 5.6.
6) Sarno za vijke -(M16 i za \I.jke sa dufinama prekTatktm za ispitivanJl: na kosom osloncu.
7) Ako ~ primenjUle tspitivanje ria kosom oslol'lCu, onda ispitivanje na istezanje nije potrebno.
6 Oblik imere
6.1 Oblik i mere, kao i dozvotjena odstupanja od obli ka i mera. utvroeni su posebnim standardom 1lI odnosni
vijak..
Ako posebnim standardom za oblik i mere nisu predvidene tolerancije mera, onda vaie tolerancije SiD·
bodnih mera prema standardu JUS M.A 1.410, srednji stepen tacnosti.
62 Nalloj vijka se normal no izraduje u klasi tolerancije 6 g.
Granicne vrednosti mera navoja za klasu tolerancije 6 g utvrdene su u standardu JUS M.BO.045, odnosno
u S1andardu JUS M.B0.240.
Navoj vijka moie biti i u nekoj drugoj klasi toleranctje saglasno odredbama standarda JUS M.B0221.
7 Postupak i kvalitet izrade
7.1 Izbor postupka izrade vijka odreduje proizlloOac.
7.2 Vijci po ovom standardu izraduju Sf u klasama izrade A j B (finoj i srednjoj) koje su definisane:
veliCinom dozvoljenog odstupanja ad utvrdenog oblika i mera (JUS M.Bl.0291,
kvalitetom obradene povr$ine izrazenim brojem klase povdinske hrapavosti {JUS M.A 1.020}. ito:
u tabeli 7 za klasu izrade A (finu),
u tabeli 8 za klasu izrade B (srednjul.
Tabela 7 Mere u pm
Povdina Broj klase povr~inske hrapavosti
NalezuCe povrsine vijka
Povdine stabla N8 (R = 3))11Boene povrsine profila navoja a
Povrsina po dnu profila navoja (izuzev navojs za lim)
Povrsine zavrSetka izuzev pravog
Bo<';ne povrsine glave (otvor kljuca) Nl0 (Ra =0 12.5)
PovrSlne po vrhu profi la navoja proizvoljno
Ostale povr~ne N8 (Ra = 3,2)
1) Botne povr~ine profila na\loja do M5, odnosno do koraka P c O,!;i mm, moraju bit i sa brojem klase povr!inske hrapavosti N7 (Rae
• 1.6}. Botne pov~ine navo/a obradene postupkom skidanja strugotine iznad Mo. odnosno iznad koraka p. 0,5 mm. mOTaju bit;
ber III broiem klaS'! povr~inskf hrnpavost, N9 IRa" 6,3)'
Tabela B
Povrslna
Naleiuce povrsine vijka
Povrsine stabla
Boene povrsme profila navoja
Povrsine po dnu profila navoja
Ostale povrsine
Mere u pm
Broj klase povdinske
hrapavosti
NB (R = 3,2) 11a
proizvoljno
JUS M.B1,023 Stra~" 7
1)Boene povr~me profjla navoja abradene ~slupkom sk.dania strugOtlne mora)u b,ti
bar sa brojem klase povr~inske hrapavost i N9 (Ra = 6,3)'
8 Provera mehanickih karakteristika
8.1 Ispitivanje zatezanjem na epruveti
Ispitivanjem zatezanjem ns epruveti izradenoj od vljka, saglasno odredbama standarda JUS C.A4 .001,
dobijaju se sledete vrednosti:
a) zatezna cvrstoca R tn'
b) granicna razvlacenja R eL iii napan na granici R pO,2'
Lu - Loc) izduzenje (jedinicno, prekidno) As =
Lo100 (%).
Lc
r--So~
~
--V f>?A I -~ '1:l~7d-~~I.-
La b
- L, .
Slika 1
gde je:
d - nazivni preenik navoja,
do - preenik stabla epruvete (d < d31.d3 - preenik jezgra navoia (t, 8.2),
b - duzinll nllvoja (b;;' d).
St,a-na 8 JUS M.Bl.023
Lo - 5 do iii 5,65..;s; ,Le - duiina cilindricnogdela stabla eprul/ete (Le ~ Lo + do),
L I - ukupna duilna epruvete (L t = L e + 2 R + b l.L u - duii na pasle prekida,
So - poprecni presek stabla epruvete,
R - poluprecnik zaobljenja (R ~ 4 mm).
Kod poboljSanih vijaka precnika navoja d iznad 16 mm nije dozvoljeno smanjenje pvrobitnog precnika
stabla pri izradi eprul/ete za vise od 25 % (odnosno 44 % od prvobitnog preseka stabla).
8.2 Ispitivanje zatezanjem na vijku
Vijak se ispituje zatezanjem prema t. 8.1.
Za prorilcun zatezne cvrstoee uzima se ispitni presek As po obrascu:
A =s 4
d2 + dJ___ )2 = 0,785 (d _ 0.938 Pl2, mm2
2
gde je:
d - nazivo i precnik navoja, u mm,
d] - mali precnik oal/oja, u mm,
d2 - srednji precnik nevoja, u mm,
d] - precnik jezgra navoja, = d1 - H/6, u mm,
P korak navoja, u mm,
H teorijska dublOa navoja, u mm.
Napomena: Proracunate vrednosti As date su u standardu JUS M.BO.014.
Za v,ema provere zatezne cvrstoc':e R m nil vijku mora postojati slobodno opterecena duiina navoja
;;;. 6 P. Prekld mora nastati na tom slobodnom delu navoja ill na stablu, II ne nil prelazu stabla u glavu
vijka. Brzina Opl€rec':enja oe sme preci 20 ~I!l/min. Ispitni uredaj se mora tako ugraditi da ne moze docl
do naprezanja na savijanje.
8.3 Ispitivanje tvrdoee
TvrdoCa vijka se meri na glavi, stablu iii zavrSetku vijka pusle odstranjenja eventualne povrslOske zastite
i odgovarajuce pripreme uzoraka.
Aka je maksimalna tvrdoca prevelika, onda se tvrdoea panovo meri na sredini poprecnog preseka stabla
udaljenom od zavrsetka vijka za vrednost jednog precnika d.
Provera povrsinske tvrdoee meri se na zavrSetku vljka iii na jednoj bocnoj strani (otvor kljucal glave vij'
ka. Mesto za merenje se prethodno fino obrusi iii polira da bi se merenje moglo ponoviti. Provera pav,-
slnske tvrdoce po Vikersu HV 0,3 je odlucujuca.
Tvrdoc':a po Vlkersu meri se na sredini zavrsetka vijka, prems standardu JUS C.A4.030.
TvrdoCa po Brinelu meri se na sredlOr zavrsetka vijka, prema standardu JUS C.A4.003 (F ~ 30 D21.Tvrdoca pa Rokvelu men se na sredini zavrSetka vljka, prema standardu JUS C.A4.031.
8.4 Ispitivanje ispitnim naprezanjem
Ispitivanje ispitnim naprezanjem vijaka sastoji se iz dye operacije:
a) izlaganje dejstvu utvrdene ispitne sile S (vidi sliku 2) ip
bl melenje trajnog izduienja.ako postoji,lzazvanog ispitnom silom.
Vijak snabdevcn navrtkom se opterecuje ispitnom silom duz svoje ose, odnosno dUI ose masine za ispiti·
vanje 15 sekundi lslika 2). Vrednost D je prema standardu JUS M.B' .004, 2a fini niz pretnika.
FI
Detalj X
1 merni pipak
2 sredisnje gnezdo
d
FI
Slika 2
isp,tna sila proracunava se po sledeeem obrascu:
F1 =A X S (mm1 X MPa·), uNs p
gde je:
11A - ispitni presek " ---
s 4d, +d1
(----)" = 0,785 (d - 0,938 P)' prema standardu JUS M.BO.014,2
d - veiiki pretnik navaja, u mm.
d1 - mali preenik navoja, u mm.
d, - srednji precnik navaja, u mm,
d 3 - precnik jezgra navaja "'"d IH
.- umm6' ,
P kora k navaja, u mm,
H teorijska dubina navoja, u mm,
S ispitno naprezanje prema tabeli 4.p
Primer; Proracun ispitne sile za vijak M4, sa korllkom navaja P = 0,7 mm. od celika klase cvrstoce 5.8
daje:
F. '" A X S = 8,78 X 380 = 3336,40 ~ 3340 NI S P
Ispitne sile i sila pri prekidu za navoj krupnog koraka date su u tabelama 9 i '0, II Z8 navoj sitnog korllka
u tabeli " i 12.Siobodna optereeena duiins navoja iznad navrtke mora bit; ~ 6 P. Sa obe strane lIijka mora postojati
sredi~no gnezdo od 60° , prema standardu JUS M.A52 10,
MPa'" N/mm',
Strana 10 JUS M.Sl.0:?3
Pre i rosie dejstva ispitne sile, izduzenje vljka mora se meriti instrumentom sa kuglicnim mernimpovrsina-
ma. Pri merenju moralu se komtltl rukavlce ill kleSta da bi Sl? iskljucilo izduienje zbog dejstva toplote.
Tacnost mcrnog inst' umenta mora biti :t 5 11m.
T raj no izduienje ne sme preb 12,5 pm. Brzina ispi tivanja ne sme preci 3 mm/min. Ispitni uredaj mora se
tako ugraditi da ne moze doci do naprezanja na savijanje.
Izduienje (stabla vijkal zavisi ad odstupanja uzorka po obliku {npr.: odstupanje ad pravosttl, kao i od
stanja navoja. 5t09a sc u sumnjivim slucajev!ma izvodi drugo ispitivanjc sa 3 % veeom isritnom silom I
smatra se zadovolJavajuclln aka je duzlOa s,abla posle drugog optcleeenja ista kao I pre prvog opterece·
nja (tj. U granicama 12,5 iJm dozvoljenog trajnog izduienja).
Tabela 9
d
mm
p
mm
AS
mm.l
Kia.., cVlStoCe
4.6 I 4.8 I 5.6 I _5.8 I 6.8 I 8.8 I 9.8 I 10.9 I 12.9
Sila kod prekoda F min. ~ As X R m' uN
33,54
567
S1012
141618
2022242730
33
3639
0,50,60,7
0,8I,1,251.51,75
222.5
2,52,5333,53,5
44
5,036.788,78
14,220,128.9
36.658.084,3
115157192
245
303353
459561694817
976
20'0 2110 2510 2620 3020 402027tO 2850 3390 3530 4070 54203510
1
3690 4390 4570 5270 7020
5 680 5 960 7 100 7 380 8 520 11 350B 040 8440 10 000 I 10400 12 100 1(, l{JO
11600 12100 14400 I 15000 17 300 23100
14600 15400 18300 r 19000 22000 2920023200 24400 29000 I 30200 34 800 4640033700 35400 42200 43800 50600 674001
46 000 48 300 57 500 59 800 69 000 92000,i62 800 65 900 78 500 8 I 600 I 94 000 125 0001l76800 80 GOO, 95000 99800 115000 1'59000
SRODD 1030001 ':120001'27000: 147000 203000121000 1127 000 i52000 158000 1'82 000 12':>2000I'll 000 1148 000 '1176 000 i Hi4000 212000 293000
184 0001193000 230000 1239 (Jon '275000 381000224 000 73G 000 280000 I 297 000 13370001466000778000; 292000 1347000 I' 361 OJO 1416000 576000
327000 i 343 COO1408 000 42:' 000 1490 000 1678000390000 i 410 000 i 488000 i 508000 \586000 810000
453061007900
128001810026000
329005220075900
104 000141000
-
= I
5230 61407050 82709130 10700
14800 17 30020900 2450030100 35300
38 100 4460060300 7080087 700 t03000
120000 140000163000 192000200 000 234 000
2S5 000 299 000315000 370000367000 43 I 000
477 000 I' 560 000583 000 684 000722 000 I 84 7 000
850 000 I 997000I 020 000 i I 200 000
1) Za vljke za spoJ"ve telitnlh konstrukclJa. 70000,95000. odn 130000 N
Tabela 10
d
mm
p
mm
A s4.6 I 4.8
K lasa tvrstoCe
~ 56_~._58 ~~_. I 11.8 IISPltna sIIa F .• A X S • u N
I '. P
9.8 I 10.9 ! 12.9
33,54
567
810
12141618
202224273033
3639
0.50.60.7
0,81
11,251,5t,75
222.5
2,52,53
33.53,544
5.036,788,78
14,220,128.9
36.658.084,3
115
157192
245303353
459561694
817
976
I 130
15301980
320045206500
B 2401300019000
259003530043200
55 1006820079400
103000126000156000
184 000220000
156021002720
440062308960
114001800026100
3560048 70059500
7600093900
109 000
142000174000215000
253000303000
141019002460
398056308090
107001620073 600
322004400053800
686008480098800
178000157000194 000
229 000273000
1910
25803340
54007640
11 000
1390022 00032000437005970073000
93 100115000134000
174000213000264 000
310000371 000
2210 2970 I 32702980 3940 441038605100 5710
6 250 8230 9 230B840 "600 13 100
12700 16800 18800
16 100 21200 2380025 SOD 33700 37 70037 100 48 9002 54 800
50600 667002\ 74 BOO69100 91000." 10200084 500 115000 -
108000 147000 _.133000 1!l;1000 -155 000 2.\2 000 -
20;1000 275000 -247 000 337 000 -305000416000 -
359000 490000 .-429000 586000 -
418056307290
118001670024000
304004810070000
95500130000159000
203000252000293000
381000466000570000
678000810000
48806~08520
138001950028000
355005630081800
'17000152000186000
238000294 000347000
445000!;>44ooo673 000
792000947000
2) Za ".jk.e ZB spojeve telitnih konSlrukcijB: 50 700. 68000, odn. 94 500 N.
J'JSM.el.G23Sl1~r~ n
Tabela 11
~
p K lasa e"rstoeeA
I• 4.6 4.6 I 5.6 I 5.8 l.~ 8.8 I 9.8 I 10.9 '_12.9
mm mm2 Sila kod prekida F min. = As X Rm, u N
8 1 39.2 15700 16500 19600 20400 23500 31360 35300 4() 600 4780010 1,25 61.2 24500 25700 30600 31800 36700 49000 55100 63600 74 70012 1,25 92,1 36800 38700 46000 47900 55300 73 700 82900 95800 11200014 1,5 12~ 50000 52500 62500 65000 75000 100000 112000 130000 15200016 1.5 167 66800 70 100 83500 86800 100 000 134 000 150000 174000 204 00018 1.5 216 86400 90 700 108000 112000 130000 179000 - 225 000 2&4000
20 1,5 272 109000 114000 136000 141000 163000 126000 - 283000 332 00022 1,5 333 133 000 140000 1166000 173 000 200 000 276000 - 346000 40600024 2 384 l~ 000 161000 1'92000 200000 230000 319000 - 399000 469000
27 2 496 194 000 208000 248 000 258000 298000 412000 - 516000 605 00030 2 621 248 000 261000 310 000 323 000 373000 515000 - &46000 75800033 2 761 304 000 320 000 380000 396 000 457 000 632000 - 791000 928000
36 3 865 346000 363000 432000 450 000 519 000 718 000 - 900 000 1050 00039 3 1030 412000 433000 515000 536 000 618000 855000 - 1070 000 1 260 000
Tabe';' 12
K lasa tvrSloced p A 4.6 I 4.8 I 56 I 5.8 I 6.8 I ~.8 I 9.8 I 10.9 I 12.9s
mm rr.m rnrn7 I spit na .t1a F I = A s X So' u N
8 1 39.2 8820 12700 '1000 14900 17200 22 700 25500 32500 3800010 1.25 61,2 13800 19000 17100 23300 26900 35500 39800 50800 5940012 1.25 92.1 20700 28600 25800 35 000 40 500 53400 59900 76400 89300
14 1,5 125 28100 38800 35000 47500 55000 72500 81200 104 000 12100016 \,5 167 37 GOO 51800 46 BOO 63500 73500 96900 109000 139000 1620Q;J18 1.5 216 48600 67000 60500 82100 95000 130000 - 179000 210000
20 1,5 772 61200 84 300 76200 103000 120000 163000 - 226000 264 00022 1,5 333 74900 103000 93200 126000 146000 200 000 - 276000 32300024 '} 384 86400 119000 108000 146000 169 000 230000 - 319000 372 000
27 2 4~S 117 000 1:-4 0')0 139000 188000 218 OC~ 298000 - 412000 ~81 00030 2 621 140 001) 192000 174000 236000 273 000 373 000 - 515000 60200033 2 761 171000 23(; 000 213000 '}89000 335 000 457000 - 632 000 738000
36 3 86~ 195 000 26R aGO 2420GO 329000 381000 519000 - 718000 83800039 3 1030 732000 319000 288000 3'31 000 453000 618000 - 855 000 999000
8.5 Ispitivanje zatezne cvrstoCe na kosom osloncu
Ovo ispltivanje se odnosi samo na vijke sa glavom.
OdslOjanjc cd punog navoja na strani lzlaza navoja i nalezuee povrsine navrtke ill uredaja za spajanje mo·
ra bltl;' d. Kosi kaljeni oslonac sa merama da1im u tabeli 13 mora Sf postaviti ispod glave vijka. Vijak sa
oslonjenom glavom izlaze se delovanju sile F, u pravcu ose vijka sve do prekida (vidi sliku 3).
d2
iIi zaka!enje ad 4~
a
:#ld
rvrdoeil 45 HRC min
<..'"Stika 3
'<I::J;~ .,
~':
Sm,na 11 JU;; M.B1.023
Tabela 13
Ugao Q:'± 30'
la IIljke $a dufinama stabla bel ndvoja ;;"2d za lIijke sa nallojem do glave lIi sa stablom
bel navoja < 2 d
d C R k lase evrstotek lase evr stote
mm mm mm46,4.8.56
68,12.94.6. 4.8, 5.6
68.12.95.8.88.9.8.10.9 5.8.8.8.9.8, 10.9
.;; 6 0,5 0.7
> 6 <: 12 0.8 0,8 10' 6' 6' 4'> 12 <: 20 1,6 1,3
> 20 .;;39 3,2 1.6 S' 4' 4" 4"
Prekid mora nastupiti na slobodnom delu navaja iii na stablu.ali ne na prelazu stabla u glavu.
Pre prekida vijak mora izdrZati najmanju vrednost zatezne cvrstoce odredenu odnosnom klasom (;vrsto·
ee.Za vijke sa o8vojem do glave ispunjeni su .lahtevi OV09 ispitivanja aka pre kid pocinje na navojnom delu i
zahvata prelazni deo stabla u glavu.
8,6 Ispitivanje zilavosti po Sarpiju
Ispitivaoje iilavosti po Sarpiju Izvodi se prema odredbama standarda JUS C,A4.004 na epruvetama izra·
denim od vijaka nazivnih precni ka d ;:, , 6 mm, Epruveta se mora izrad iti iz stabla vijka. u pravcu ose,
Sto je moguCe bliie spoljnoj povrsini stabla. Zleb se izraduje na onoj stranl epruvete koja je bila dalja ad
spoljne (lOVI sine stabla.
,8.7 Ispitivanje otpornosti gtave vijka prema savijanju
Otpornost glave vijka prema savijanju proverava se prema slici 4(vrednosti C I R dale su u tabeli 13) na
vijcima, M16 koji se zbog svoje male duiine ne mogu ispitivati po odredbama t. 8.5.Posle viSe udaraca Cekicem. gillva vijka se mora savlti za ugao 90° -~. ada ne pokaie naprsline na prela-
zu stabla u glavu habela 14).
Na vijku sa navojem do glave, dozvoljava se pojava naprslina na prvom navoju do glave ukoliko se ne otki-
ne glava.
Ova ispitivanje se moze izvesti i na vijcima lnatno duiim. ali samo orijentaciono. jer za ovakve vijke vai:i
ispitivimje u1vrdeno u t. 8.5.Oebljirnt ispitne ploce mora biti iznad 2 d.
Stika 4
JUS M.8i .on Strafia 13
Tabela 14
Klasa cvrstoce 4.6 5.6 4.8 5.8 6.8 8.8 9.B 10.8 12.9
Ugao t3 60il 800
8.8 Ispitivanje razugljenicenja
Primenjivanjem odgovarajuce metode merenja prema t. 8.8.2.1 iii 8.82.2 (ako je primenljival uzduini
presek navojnog dela stabla se ispituje da bi se utvrdila visina zone osnovnog metala E i dubina zone sa
potpunim razugljenicenjem G u dozvoljenim granicama (vidi sliku 51.
razugljenicena zona
delimicno razugljenicena zona
osnovni materijal
Sllka 5
Minimalne vrednosti za E i maksimalne vrednosti za G odredene ~u u tabeli 4.HI je maksimalna dubina navoja prl maksimumu materijala.
8.8.1 0 e fin i C i j e
Tvrdoca osnovnog materijala - tVldoca merena u zoni 5to bliie spoljnoj povrsini vijka iduei od jezgrll
prema spoljnom precniku, pre zone u kojoj je doslo do promene u strukturi materijala (ugljenicenje -
- razugljeni cenje).
Razugljenicenje - smanjenje sadrZaja ugljenika u povrsinskoj zoni navoja.
Delimicno razugljenicenje - takvo smanjenje Slldriaja ugljenika da prouzrokuje svetliju strukturu otpus·
tenog martenzita i vidno smanjenje tvrdoCe u odnosu na tvrdocu osnovnog materijala koji ne sadrii cistu
feritnu strukturu.
Potpuno razugljenicenje - smanjenje ugljenlka do jasno izraienih feritnih zrnaca pri metalografijskom is-
pitivanju.
Ugljenicenje - proces obnavljanja povrslnskog ugljenika ustaljenim naCinom u pecima sa pravilnom regu-
lacijom potenCfjala ugljenika, taka da povrsinska zona dobija priblizno istu strukturu kao u jezgru vijka.
Cementacija - proces poveeavanja ugljenika u povrsinskoj zoni u odnosu na sadriaj ugljenika u osnov-
nom metalu; pri tome nastaje tamnija struktura u otpustenom martenzitu od strukture u jezgru i vidno
poveeanje tvrdoce u odnosu na asnavni materijal.
8.8.2
8.8.2.1
Metode ispitivanja
Mikroskopska metoda
Ova metoda omogucuje istovremeno odredivanje E i G. Metoda se izvodi na epruveti sa uzduznim prese·
kom koji prolazi kroz osu navaja, a naudaljenosti - d od zavrSetka viika. Sve termicke abrade vijka mo·
raju biti zavrSene pre pocetka ispltivanja.
Sua"" 14 JUS M.Bl.023
Epruvete se pri brusenju i poliranju moraju ucvrstiti u stegu sa brusenim povrsinama iii sa steznim povrsi·
nama od plastike koje su povoljnrje. Brusene povrsine se poliraju i zatim nagrizaju 3%·tnim rastvorom
azotne kiseline, time se izaziva razugljenicenje. koje se manifestuje promenom mikrostrukture. Pri ovom
ispitivanju koristi se mikroskop sa uvelicavanjem najmanje 100 : 1.
Ako se koristi mikroskop sa matiranim ekranom, razugljenitenje se neposredno meri pomocu skale.
Mikroskop sa okularom mora biti snabdeven krstom i mernom skalom.
8.8.2.2
Tabela 15
Metoda merenja tvrdoce
Ova metoda se primenjuje samo za merenje rllzugljenicenja i cementacije vijka sa korakom navoja P ~~ 1,25 rnm. Mere tvrdoce po Vlkersu HVO,3 utvrduju se na 3 mesta prema slici 6. Vrednost za E data je
u tabeli 4.
Mereu mm
I._.~.
HV] ~ HV1 - 30HV3 ~HVI +30
Slika 6
Mesto merenja 3 mora se nalaziti na pravoj koja je na rastojllnju d2/2 od osc stabla u ravni na susednom
navojku od mesta merenja 1 i 2.
Vrednost tvrdoce po Vlkersu na mestu merenja '} (HV21 mora biti jednaka iii veea od izmerene tvrdoce
na mestu 1 (HV I I umanjene za 30 HV 0,3, tj. HV] ;;. HV I - 30. Visina nerazugljenicene lone E mora od·
govarati najmanje vrednostima u tabeli 15. Vrednost tvrdoCe po Vikersu na mestu merenja 3 (HVl) morll
biti jednaka iIi manja ad vrednosti izmerene tvrdoce na mestu 1 (HV11 uveeane za 30 HVO;3, tj.
HV3 :< HV1 + 30.Potpuno razugljenlcenje do odgovarajucih maksimalnih vrednosti uvrdenih u tabeli 4 ne moie se utvrdi·
ti metodom merenja tvrdoce.
Napomenll: Potrebno je pailjivo rllzlikovati da Ii je stvarno povecanje tvrdoCe prouzrokovano ugljenice·
njem iii hilldnom deformacijom povrsine. Tvrdocll metalll nastala hladnom deformacijom
povr~ine moze se smanjiti naknadnim fllzugljenicenjem.
P0,5 0.6 0.7 0,8 1.25 1.75 2 3 3,5Korak navo)a 1 1,5 2.5 "mm
HA mm 0.307 O,36B 0.429 0,491 0.613 0.7G] 0.920 1.074 '.227 1.534 1.840 2.147 2,454
8.8,9.8 0,154 0,184 0.215 0.245 0,307 0.384 0.460 0.537 0.614 0.767 0.920 1,074 1,227
l Kinatvrltote 10.9 0,205 0.245 0,286 0,327 0,409 0,511 0.613 0.716 0.81B 1.023 1.227 1,431 1,£;36
min.mm
12.9 0.230 0,176 0,322 0,366 0.460 0,575 0,690 0,806 0,920 1,151 1,380 1.610 1,841
La navoj KOrllka P ~ 1 mm vafi ~mo mikroskopska pro vera .
JUS ~v1.B1.023 Strana Hi
9 Oznacavanje
9.1 Oznacavanje u dokumentaciji
Vijci se u dokumentaciji oznac/lvaju oznakom koja se utvrduje u posebnim standardim/l za oblik i mere
odnosnog vij ka.
9.2 Oznacavanje na vijku
Klasa tvrstote definisana u t. 2 se kao glavni podatak mehanickih karakteristika vijka stavlja na vijak u
vidu brojcane oznake (tabela 16) ill u vldu grafickih simbola (tabelll 17).
Tabela16
Klasa cvrstote 4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 8.8 9.8 '0.9 12.9
Oznaka ll2} 4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 8.8 9.8 10.9 12.9
II Tack.a izmoou brojlo 51mbolamofe se izostavit i.
2) Kada se k.orine ugljenitni martenzitni ~Iici samanjim lICdrtajem ugljeni ka za klase tvrstore 8.a. 9.8 i 10.9 (\lidi tabelu 31. ozna lea
Ie podvlaei: 8.8. 9.8 i ~
92.1 Viici sa sestostranom glavom
Vijci sa Sestostranom .9lavom, nazivnog precnika d ~ 5 mm, oznacavaju se trajnim oznakama klase bus·
toce 4.6,5.6 i svim klasama cvrstoce ~ 8.8 (vidi sliku 71 ito:
na ceonoj strani glave kad god ie moguce sa ispupcenom iii udubljenom oznakom, ill
na jednoj od Sest bocnih strana glave sa udubljenom oznakom.
Sllka 7
9.2.2 Vijci sa cilindricnom glllvom i sestostrllnim upustom
Vijci sa cilindricnom glavom i Sestrostranim upustom nazivnog precnika ~ 5 mm oznacavaju se tr'ajnim
oznakama klase cvrstate;;' 8.8 (vldi sliku 8), ito:
na bocnoj strani glavr, kad god Ie moguce sa udubljenom oznakom, iii
na ceonoj strani glave sa ispupcenom iii udubljenom oznakom.
Slika B
l'
9.2.3
92.4
92.5
Svorni vijci
Svornl vijci, nazl\'nog precn,ka d ~ 5 mOl, Olnacavaju S€ oznakama klase cvrstoce ;;;;,8.8 na zavrsetku
vijka na strani na kojoj se navrce navrtka (vidl silku 9).
Ako brojcane oznake nije moguce izvesti zbog prostora, onda se zamenjuju grafickim simbollma koji su
dati u tabeli 17.
I-$-\8.8 IJ-...
Slika 9
Tabela 17
Klasa ~vr$\oce 8.8 9.8 10.9 12.9
S ,robe I 0 + 0 D
Ostale vrste vijaka
Oznacavanje klase cvrstoce prema t. 9.2 1 it. 92.2 vaii I za ostale vrste vijaka.
Posebnlm standardom Zll oblik i mere vljaka sa specijalnom namenom mogu se utvrditi dodatne oznake
na vljku.
Oznacavanje levog navoja
VijCl sa levom za\'OjnlCOm, nazivnog precnika d ~ 5 mrr·, moraju se oznaCiti simbollma na celu glave III
na zavrs.etku vljka (vldi sliku 10).
V Ijci sa sestostranom glavorr. i le\'om zavojnicom mogu se umesto oznacavanja prema slic, 10 oznatiti
pomocu zareza pr ikazanog na silci 11.
Slika 10 Slika 11
9.2.6 Identi1ikaciona 02nllka proizvodaca
Za identifikaciju proizvodaca mora se na svim vijcima sa oznakom klase tvrstoce staviti registTovani znak
PI' oizvol1aca
9.3 Oz:natavanje Ail ambalaii
Na ambalalu u koju se vijci pakuju iii na etiketu koja se stavlja na ambaialu moraju se staviti s.ledeei
podaci:firma odnosno naziv iii registrovani znak proiz\lodaca,
pre<lvidene ozn8ke u dokumentaciji prema posebnom standardu za oblik i mere vijka (umesto reei
.•wijak" moie se sta\liti slika vijkaJ.
broj komllda i
godina proizvodnje.
JUS M.B 1.023 SHane 17
10 Pakovanje
Vijci zaStiteni od korozije rnoraju ~e pakovanjem u ambalaiu obczbrditl od mehanickih ohcCenja prili·
kom transporta. Jedinica pakovan;a sadril vijke istog tipa i mefa ad ~ 5, 10,25,50,100,200,500 i
1000 komade. Bru1o-ma~ jediniee pakovanja ne $me preci 50 kg.
Broj vijaka moze OdS1upiti ad navedenog na ambalati: ± 2% za velicine do M12 i ± l% zz veliCinc i.znad
M12.Vrstu ambalazc odreduje proizltodac.
Veza sa drugim stendardima
JUS C.A4.001 - Mehanieka ispitivanja metala. Staticka ispitivanja. Zatezanje i pritiskivllnje. Definicije
JUS C.A4.003 - Ispitivanje tvrdoce eelikB po Brinelu
JUS C.A4.004 - Mehanieka ispitivanja metala. Ispitivanje zilavosti po Sarpiju
JUS C.A4.030 - Ispitivanje tvrdoce celika po Vikersu
JUS C.A4.031 - Ispitivanje tvrdoce metala po Rokvelu A, B, C, F. G, N j T
JUS M.A 1.020- Hrapavost industrijskih povrsina ad metala. Osnovni pojmovi i definicije
JUS M.A1.410- Tolerancije u masinstvu. Tolerancijc slobodnih mera. Dozvoljena odstupllnja mera
ostvarenih skidanjem strugotine
JUS M.A5.210- Sredstva n priddavanje predmeta na masinama alatkama Sredisna gnezda ad 60°
JUS M.BO.009 - Metricki navoj ~ trouglastim lSO·profilom. Pregled pretnika i koraka za vijke i navrtke
precni kG ad 1 do 39 mm
JUS M.BO.014 - Metricki navoj s troug!astim ISO·profilom. Presek je2gra. ispitni presek i ugao l./lvojni-
ce za n(\voje ~a hupnim i sitnim korakom
JUS M.BQ,Q45 - Metricki navoj 5 trouglastim ISO~rofilom Navoj za vijh i navrtke. Granicne mere
JUS M.B0221 - Tolerancije metrickog navoja s trouglastim ISO-profilom. Osnovni sistemi tolarancija
JUS M.BO.240 - Tolerancije metrlckog navoja s trouglastim ISO-profilom. Granicne vredn05ti odstt:lpa·
nja za spoljne navoje sa obe2bedenim l.i!zorom
JUS M.B0245 - Tolerancije metrickog navoja ~ trouglastim ISQ-profilom. Granicne vrednosti odstupa-
nja za spoljne navoje bez obezbedenog zazora
JUS M.B1.004 - Precnici prolaznih rupa za vijke s<Imetrickim navojem sa trouglastim ISO-profilom
JUS M.Bl.028 - Navrtke S8 propisanim osobin~ma. Tehnicki uslovi za izradu i isporuku
JUS M.B1 .029 - Vijei i navrtke. Tolerancije mera, oblika i poloiaja
JUS M.B 1.030 - Vijci, navrtke i slieni elementi 28 spajanje. Statisticka kontrola kva'iteta
N. osnovu mill;'n;' Aepublitkog ••kr.uri~ta u kufturu SA S<t>i;' b•.• 13-81/74-{)2 O<l4.11 1974. nc pl~ • POfC ,. prome1
Recommended
