Sjenica - „Sjenica otvorenog srca“naziv je programa kojim }e ovaj gradi}na Pe{terskoj visoravni bele`iti 764 go-dine postojanja. Program sadr`i nizkulturnih, sportskih i zabavnih mani-festacija. Obele`avanje ove godi{njicepo~elo je minulog vikenda tradicional-nom manifestacijom Dani sjeni~ke pi-te. Predstavljaju}i program obele`ava-nja Dana op{tine, predsednik HazboMujovi} je, na konferenciji za novina-re, rekao da je cilj manifestacija pro-mocija turisti~kih potencijala.

A op{tina Sjenica ima {ta da ponu-di turistima, koji su sve brojniji. Ima~etiri rezervata i parka prirode i sva suza{ti}ena. Specijalni rezervat prirode„Uvac“ je za{ti}eno prirodno dobro odizuzetnog zna~aja. Nalazi se u kanjonuUvca, na teritoriji op{tina Sjenica i No-va Varo{. U ovom rezervatu `ivi 104vrste ptica, a naj~uveniji i najve}i je be-loglavi sup. Najatraktivniji deo na tomprostoru je Sjeni~ko jezero u uklje{te-nim meandrima Uvca. Pored saobra-

}ajnice Sjenica - Ivanjica nalazi se parkprirode Paljevina. Sjeni~koj op{tinipripada i deo planine Golija, na kojojse „sre}e“ pet op{tina. Za posetioce jeatraktivna i planina Jadovnik, udaljena15 km od Sjenice. Turistima se nudi iposeta planinskoj oblasti Giljeva, kojarazdvaja Pe{tersku visoravan od crno-gorskih planina.

Ozren je ~etvrta planina koja okru-`uje Sjenicu. Nalazi se izme|u Jadov-nika i Giljeve, a sa njenog vrha Orlova-~a vidi se cela Pe{terska visoravan, ali icrnogorske planine Durmitor, Bjelasi-ca, Sinjajevina i Komovi. Na padinamaove planine je selo Cari~ina, u kojem suse nekada nalazili letnjikovci i lovi{tasrednjovekovnih plemi}a. I na obron-

cima Ozrena izvire reka Uvac. Nemapominjanja Sjenice da se ne pomenePe{eterska visoravan i obrnuto. A Pe-{terska visoravan je jedinstvena pri-rodna oaza sme{tena na 1.150 metaranadmorske visine i ima povr{inu od 63kvadratna kilometra. Zbog visoki sne-gova i niskih temperatura ovaj kraj zo-vu i balkanskim Sibirom. S. N.

Prirodna atrakcija u novovaro{kom zaseoku Gobate

Ovcu progutala zemljaStrana V

Policijska akcija "Ares" u Novom Pazaru

Zaplene i hap{enjaStrana IIIM

. \er

lek

PETAK, 28. jul 2017, broj 7236/542, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Nikola Jeli}

Novi direktor [umskoggazdinstva

Strana VI

Asim Nik{i}

Sportski zaljubljenik iz Novog Pazara Strana VII

U Manastiru Mile{eva 6. avgusta

Ustoli~enjenovogepiskopa

Strana IV

Priboj - Vlada Republike Srbije od-lu~ila je da dva i po miliona evra opre-deli za investiranje u Fabriku automo-bila u Priboju (FAP). Op{tina Priboj jeobezbedila sredstva za isplatu ugovo-

renih otpremnina za radnike FAP kojisu potpisali ugovor o dobrovoljnomraskidu radnog odnosa. Sada{nji gene-ralni direktor pribojske fabrike RankoVukovi} ka`e da je ova investicija za

kupovinu novih i popravku starih ma-{ina va`na za FAP, kako bi se tehni~kistabilizovao i kako bi se otklonila sada-{nja „uska grla“ proizvodnje. S. B.

Strana II

Sjenica obele`ava 764 godine postojanja

Otvorenog srca za godi{njicuOtvorenog srca za godi{njicu

Atrakcija: Sjeni~ko jezero

Foto:

Turis

ti~ka

orga

nizac

ija Sj

enice

Pomo} FAP-u republi~ke i lokalne vlasti

Vlada za investicije, Op{tina za otpremnine

petak, 28. jul 2017.II

Ovaj prilog sufinansira op{tina PribojPRIBOJ DANAS

DANI BOROVNICE U PLAVUPlac - U Plavu po~inje tradicionalna manifestaci-

ja Dani borovnice koja }e trajati do 1. avgusta. Plani-rane su brojne aktivnosti: od izlo`ba slika, preko saj-ma poljoprivrede do koncerata narodne muzike iestradnih zvijezda Al Dina i Dare Bubamare. Berbaborovnice i izlet u Nacionalni park Prokletije, plani-ran je sutra, kao i ve~e folklora. Sajam poljoprivredesa {tandovima proizvoda doma}ih radinosti planiranje za 30. jul, dok }e se isto ve~e odr`ati koncert podnazivom Biseri narodnog melosa. Na zatvaranju ma-nifestacije, 1. avgusta, bi}e i izbor mis Dana borovni-

ce, kao i degustacija proizvoda od borovnice i prezen-tacija plavske sobe.

POMO] RASELJENIMTutin - Komesarijat za izbjeglice, u saradnji sa Po-

vjereni{tvom za migrante op{tine Tutin, podijelio je 40paketa hrane porodicama interno raseljenih lica sa Ko-sova, u vrijednosti 5.000 dinara. Povjerenik za migran-te u op{tini Tutin Emira Batilovi} rekla je radiju Sto plusda je ova humanitarna pomo} uslijedila nakon dvogo-di{nje pauze i dio je redovnih aktivnosti u okviru spo-razuma o readmisiji sa Komesarijatom za izbjeglice.

U D

VE R

E^I

Sjenica - „Sjenica otvorenogsrca“ naziv je programa kojim}e ovaj gradi} na Pe{terskoj vi-soravni bele`iti 764 godine po-stojanja. Program sadr`i nizkulturnih, sportskih i zabavnihmanifestacija. Obele`avanje ovegodi{njice po~elo je minulog vi-kenda tradicionalnom manife-stacijom Dani sjeni~ke pite.Predstavljaju}i program obele-`avanja Dana op{tine, predsed-nik Hazbo Mujovi} je, na kon-ferenciji za novinare, rekao daje cilj manifestacija da se turisti-ma sjeni~ka op{tina predstavikao „atraktivno mesto, da sepromovi{u na{i turisti~ki po-tencijali“.

A op{tina Sjenica ima {ta daponudi turistima, koji su svebrojniji. Ima ~etiri rezervata iparka prirode i sva su za{ti}ena.Specijalni rezervat prirode„Uvac“ je za{ti}eno prirodnodobro od izuzetnog zna~aja.Nalazi se u kanjonu Uvca, na te-ritoriji op{tina Sjenica i NovaVaro{. U ovom rezervatu `ivi104 vrste ptica, a naj~uveniji inajve}i je beloglavi sup. Naja-traktivniji deo na tom prostoruje Sjeni~ko jezero u uklje{tenimmeandrima Uvca. Upravo, naobali tog jezera je i najve}a ko-lonija beloglavih supova. Jezerose nalazi na 985 metara nad-morske visine i dugo je 25 km.Najlep{i pogled na jezero je saVidikovca.

Pored saobra}ajnice Sjenica- Ivanjica nalazi se park prirode

„Paljevina“. Ovo podru~je senalazi pod za{titom dr`ave kaospecijalni rezervat prirode, jer jeveliko prirodno stani{te retkevrste ~etinara (abies alba pyra-midalis).

Sjeni~koj op{tini pripada ideo planine Golija, na kojoj se„sre}e“ pet op{tina. To nije sa-mo park prirode, ve} prvi parkbiosfere u Srbiji, od pre {esna-est godina. Za posetioce jeatraktivna i planina Jadovnik,udaljena 15 km od Sjenice. Le-ti su najve}a atrakcija vodopa-di reke Sopotnice, a zimi je Ja-dovnik interesantan planinari-

ma. Turistima se nudi i posetaplaninskoj oblasti Giljeva, kojarazdvaja Pe{tersku visoravanod crnogorskih planina. Ona jeza sve tajna, jo{ dobro ne istra-`ena oblast. Ozren je ~etvrtaplanina koja okru`uje Sjenicu.Nalazi se izme|u Jadovnika iGiljeve, a sa njenog vrha Orlo-va~a vidi se cela Pe{terska viso-ravan, ali i crnogorske planineDurmitor, Bjelasica, Sinjajevi-

na i Komovi. Na padinama oveplanine je selo Cari~ina, u ko-jem su se nekada nalazili letnji-kovci i lovi{ta srednjovekovnihplemi}a. I na obroncima Ozre-na izvire reka Uvac.

Nema pominjanja Sjeniceda se ne pomene Pe{eterska vi-soravan i obrnuto. A Pe{terskavisoravan je jedinstvena prirod-na oaza sme{tena na 1.150 me-tara nadmorske visine i ima po-vr{inu od 63 kvadratna kilome-tra. Zbog visoki snegova i ni-skih temperatura ovaj kraj zovui balkanskim Sibirom. Ovo jeSjenici dala priroda, ostale sadr-

`aje za razvoj turizma izgra|u-ju stanovnici te op{tine uz po-mo} dr`ave i me|unarodnihdonatora. Turisti~ka zanimlji-vost bi}e Sjeni~ka ku}a-muzej,koja je u izgradnji, pa noviobjekti u ski centru „@are“. Ma-nifestacije u okviru programa„Sjenica otvorenog srca“ traja-}e do 14. avgusta, kada }e bitiodr`ana sve~ana akademija.

S. Novosel

Bijelo Polje - Skup{tina op-{tine Bijelo Polje usvojila je ve-}inom glasova, zavr{ni ra~unbud`eta za 2016. godinu, a to-kom vi{e~asovnog zasjedanjausvojeno je vi{e zna~ajnih od-luka i zvje{taja. Opozicioni od-bornici, prije svega iz SNP, za-mjerili su {to im navodno nije-su dostavljeni kompletni izvje-{taji i dokumenta, na osnovukojih bi se utvrdilo pravo fi-nansijsko stanje. Imali su pri-mjedbi i na to, {to je najvi{eostvarenih bud`etskih prihodau pro{loj godini oti{lo na ot-platu dugova, kamata i sud-skih sporova.

Zoran Bo{kovi}, SNP zapi-tao se zbog ~ega je ostalo tolikoneizmirenih obaveza ako je bu-d`et realizovan u skoro stopro-centnom iznosu. Tufik Boja-d`i}, SDP je kazao da se obave-ze op{tine gomilaju iz godine ugodinu, stopa naplate poreza je„katastrofalna“, a da ne postojitransparentnost u tro{enjunovca. Potpredsjednik Op{tineAbaz Kujovi} odbacio je tvrdnjeopozicije. Podsje}aju}i da je bu-d`et za 2016. godinu planiran uiznosu oko 14 miliona 964 hi-ljade, da je ostvareno 14 milio-na i skoro 600 hiljada evra, od-nosno oko 97 odsto, Kujovi} je

istakao i da su prihodi i rashodiobjektivno prikazani, {to je po-kazao i izvje{taj nezavisnog re-vizora. On je naglasio da su pro-{le godine u op{tinskom bud`e-tu ostvarene zna~ajne u{tede.Skup{tina je, izvje{tava RadioBijelo Polje, usvojila i odluke odopunama Statuta i PoslovnikaSkup{tine, izvje{taj o realizacijiprograma mjera za podsticajrazvoja poljoprivrede za pro{lugodinu, programe mjera zapodsticaj razvoja poljoprivredei ruralnog i odr`ivog razvoja zaovu godinu, kao i izvje{taje o ra-du i poslovanju pojedinih jav-nih ustanova. C.D.

Priboj - Vlada Republike Sr-bije odlu~ila je da dva i po mili-ona evra opredeli za investira-nje u Fabriku automobila u Pri-boju (FAP). Op{tina Priboj jeobezbedila sredstva za isplatuugovorenih otpremnina za rad-nike FAP koji su potpisali ugo-vor o dobrovoljnom raskiduradnog odnosa.

Sada{nji generalni direktorpribojske fabrike Ranko Vuko-vi} ka`e da je ova investicija zakupovinu novih i popravku sta-rih ma{ina va`na za FAP, kakobi se tehni~ki stabilizovao i ka-ko bi se otklonila sada{nja „us-ka grla“ proizvodnje, pred ula-zak fabrike u sistem namenskeindustrije, {to se o~ekuje popravosna`nosti UPPR, (Una-pred pripremljenog plana reor-ganizacije).“Stare ma{ine kojesu ve} izraubovane su se ~estokvarile, to je uticalo na proiz-vodni proces u FAP-u i sa timsu se nosili i na{i prethodnici imi“, ka`e Vukovi}. On dodajeda za ta dva i po miliona ne mo-gu da kupe sve potrebne ma{i-ne, ali mogu da poprave najsla-bije karike u lancu proizvod-nje,“ kako bi mogli da ulazimou ugovore koji ne trpe ka{nje-nja“. „Sa planom nabavke no-vih ma{ina i oglasom koji smoupravo raspisali, upoznati su i uMinistarstvu odbrane“, navodidirektor.

Op{tina Priboj je u istom pe-riodu, po~etkom ove nedelje,

obezbedila novac za biv{e rad-nike FAP. Novac je opredeljenza isplatu ugovorenih nov~anihdavanja po godini sta`a biv{imradnicima koji su potpisali ugo-vore o dobrovoljnom raskiduradnog odnosa. Ugovor je pot-pisao predsednik Op{tine Pri-boj Lazar Rvovi}.

Po{to je zna~ajan broj ovihradnika ve} podneo tu`be, a ne-ki po tom osnovu i naplatili tra-`ena sredstva, isplata novca }ebiti usporena i mo}i }e da seobavi tek kad Op{tina pribavisve informacije od suda i sud-

skih izvr{itelja, kako ne bi biloduplih pla}anja. Kako nezva-ni~no saznajemo predstavniciOp{tine rade na tome da, poredotpremnina, obezbede i sred-stva za isplatu {est zaostalih pla-ta biv{im radnicima FAP.“ Do-bili smo novac ali nas o~ekujejo{ mnogo posla, pre svega bor-ba za neispla}ene zarade i pove-zivanje radnog sta`a u punomiznosu. Za sada je upla}eno sa-mo po minimalcu“, ka`u uUdru`enju za za{titu radnikaFabrike automobila Priboj„Radnik nije rob“. S. Bjeli}

Priboj - U amfiteatru Zavi~aj-nog muzeja u Priboju u subotu,22. jula, izvedena je pozori{napredstava“^ekaju}i Godoa“ .Ra|ena je kao zavr{na predstavastudentkinja tre}e godine glumeFakulteta umetnosti u Kosov-skoj Mitrovici, u klasi profesoraDejana Cicmilovi}a, a u njoj suigrali Katarina Jeli~i}, MilicaMandi}, Ljubica Radomirovi} iGala [alipur iz Priboja.

Mlade glumice su uspe{noprezentovale svoje „majstor-sko pismo“, sve elemente glu-

ma~kog zanata, a reditelj sepotrudio da ovo kapitalno de-lo Semjuela Beketa iskomuni-cira sa publikom i najte`a pita-nja ljudske egzistencije. Ka-merni prostor amfiteatra Zavi-~ajnog muzeja u Priboju, igra-lo se tek ispred lica publike, bioje dodatni izazov za glumice .Uspe{no su ga savladale, pa suegzistencijalne dileme oslikaneuz sna`ne emocije. „Sam re`ij-ski postupak inverzije polova uovoj predstavi, gde ~etiri glu-mice tuma~e mu{ke likove, da-

je ovom klasiku novi sloj ap-surda ne zaobilaze}i Beketovuglavnu ideju ~ovekovog egzi-stencijalnog bezna|a. U ovimte{kim momentima kada je ~o-vek „sateran u }o{ak“ poslesvih istorijskih, politi~kih idru{tvenih prilika ili neprilikaili kada kao pojedinac biva ma-terijalno ili emotivno ogoljen,progonjen, izdan... [ta ~ovektada radi? Preuzima li ne{to potom pitanju, ili - ~eka Godoa“ ,ka`e glumica iz Priboja Gala[alipur. S.B.

Skup{tina op{tine Bijelo Polje

Usvojen zavr{ni ra~un

Sjenica obele`ava 764 godine postojanja

Otvorenog srca za godi{njicu

Lukas za 10.000 evraU okviru manifestacije planiran je i bogat muzi~ki program, a

pra{ina se ve} digla zbog nastupa folk zvezde Ace Lukasa. „Plani-rali smo programe sa ciljem da na{im gostima, kojih je u Sjenicimnogo tokom letnjih meseci, obezbedimo ose}aj kao da su u ne-kom velikom gradu i turisti~kom mestu“, rekao je Mujovi}, doda-ju}i da je nastup Lukasa op{tinsku kasu ko{tao oko 10.000 evra. Kone voli ovu vrstu muzike, u Sjenici }e mo}i da ~uje i evergrin, tambu-ra{e, truba~e, sevdalinke...

^ekanje Godoa u PribojuKada je ~ovek „sateran u }o{ak“:Izvo|enje Beketovog dela

Pomo} FAP-u republi~ke i lokalne vlasti

Vlada za investicije, Op{tina za otpremnine

FAP }e proizvoditi za namensku

Foto:

Fabr

ika au

tomob

ila Pr

iboj

Novi Pazar - U nastavku akcije„Ares“ novopazarska policija je, kra-jem pro{le i po~etkom ove sedmice, za-plenila ve}e koli~ine narkotika, oru`ja,municije, cigareta, opremu za igre nasre}u, uhapsila tri osobe i podnela kri-vi~ne prijave protiv osumnji~enih.

Pro{le sedmice, PU Novi Pazar jesaop{tila da je uhap{en S.N. (35), izovog grada, jer su u njegovoj ku}i pro-na|eni 500 tableta ekstazija, gasni pi-{tolj i 14 metaka. Uhap{eni }e uz kri-vi~nu prijavu biti privedeni nadle-`nom tu`ila{tvu pod sumnjom da jeproizvodio i stavljao u promet narko-tike i nedozvoljeno dr`ao i nosio oru`-je. U ovoj akciji uhap{en je i M. H. (65),iz Novog Pazara, u ~ijem stanu je pro-

na|ena ve}a koli~ina raznih tableta igelova, od kojih ve}ina pripada grupipsihoaktivnih supstanci. Policija je ustanu M. H. prona{la 3.910 tableta„tromadol“, 90 tableta „bensedin“ i 15ampula tog leka, 311 komada „kama-gre“, 103 gela, 38 tableta „cialis“, se-dam gelova „fipagre“ i 68 gelova „se-htreme“ Ovom uhap{enom je odre|e-no zadr`avanje do 48 sati.

Novopazarska policija je, po nalo-gu Vi{eg tu`ila{tva, raspisala poterni-cu za jednim Novopazarcem. zbogsumnje da je neovla{}eno proizvodio istavljao u promet opojne droge. U nje-govoj ku}i policija je prona{la 5.000 ta-bleta ekstazija. Zbog falsifikovanja is-prava krivi~ne prijave su „zaradila“

trojica stanovnika ovog grada. Osum-nji~eni su da su la`nu diplomu o zavr-{enoj Tehni~koj {koli u Novom Paza-ru predali Policijskoj upravi za izdava-nje licence za poslove obezbe|enja.

Policija je oduzela 3.900 paklica ci-gareta bez akciznih markica.Cigaretesu prona|ene prilikom kontrole jed-nog automobila u Novom Pazaru. Pro-tiv osobe od koje su oduzete cigaretebi}e podneta krivi~na prijava za nedo-zvoljen promet akciznih proizvoda.

Krivi~ne prijave su podnete i protivdvojice mu{karaca, zbog kra|e u d`a-miji u Tutinu.

Nastavka akcije bilo je i po~etkomove sedmice. Krivi~ne prijave „zaradi-la“ su tri lica iz ovog grada zbog sum-nje da su neovla{}eno organizovali igrena sre}u. Policija je saop{tila da je u sa-radnji sa Vi{im tu`ila{tvom i BIA kon-trolisala 12 kladionica u Novom Paza-ru. Iz tri kladionice, koje su vlasni{tvoosumnji~enih, zaplenjeni su rulet, 48

televizora, 76 poker aparata, sedammodema, 10 ku}i{ta ra~unara, 10 mo-nitora, 16 {tampa~a, dva vozila i ve}akoli~ina novca. Ukupna vrednost odu-zete imovine je oko 300 hiljada evra.

Zaplenjeno je i 3 hiljade paklica ci-gareta bez akcizne markice i uhap{en jeE.K. (43) zbog nedozvoljenog prometaakciznih proizvoda. Cigareta su prona-|ene prilikom pretresa stana i drugihprostorija osumnji~enog i njemu je od-re|eno zadr`avanje do 48 sati.

petak, 28. jul 2017. IIIN

OVO

PAZA

RSKE

SLIK

E I P

RILIK

E

@ARDINJERE^ar{ija rascvetala na sve strane. Ima cve}a od svake ruke i boje. Sme{teno

u `ardinjerama, opet, od svakakvog materijala i oblika, pa „vise}e“, „sede}e“,„le`e}e“, dobro „posa|ene“ da ni snagatori ne mogu da ih podignu. Pomera-nje mu do|e kao usputno ve`banje nogu, ruku i isprobavanje ja~ine ~etvoroto~-ka{a. Ono kad nemaju vi{e mesta na trotoarima, a parking je neisplativo me-sto. Kao onaj kod de~ijeg vrti}a „Mladost“. Zvrji poluprazan parking, a du` so-kaka, po trotoarima, nare|ali se automobili. Kao da ~ar{ijom niko ne ide pe-{ke. Svi se pona{aju kao da im u mati~nom izvodu pi{e da je mesto ro|enja au-tomobil. Ima se, mo`e se, a i kad se nema mo`e se. Tafra je tafra.

I Op{ta bolnica ima svoje `ardinjere. Pore|ane ispred novog internisti~-kog bloka. To je ona zgrada, {to bi trebalo da ima desetak spratova da stanusve slu`be. Ovako kom tri, kom pet, kom deset kreveta plus stolice za prati-oce. Ne sti`u medicinari na toliko pacijenta, pa se pratnja podrazumeva danahrani, napoji, da tablete, presvu~e, umesto zvona svojeglasno zove medi-cinsku pomo}. Posao dele, ali platu nikako (ona je stalno neka crkavica). E, utim internisti~kim `ardinjerama „uspevaju“ samo opu{ci. Ko zna, mo`da ihjednog dana bude toliko, pa }e uzgajanje duvana biti nova bolni~ka specija-listi~ka delatnost. S. N.

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Novi Pazar - Do kraja godine NoviPazar }e dobiti dvadesetak rehabilito-vanih ulica, ukori}ene reke, izgra|ena{etali{ta, rekonstruisan most, spojenesaobra}ajnice, novi kru`ni tok. Sred-stva su obezbe|ena od Svetske i Evrop-ske investicione banke i iz gradskogbud`eta. Pomo}nik novopazarskoggradona~elnika za infrastrukturu Ni-had Hasanovi} u prvi plan stavlja ra-dove na kori}enju reka Ra{ke, De`ev-ske i Banjske. Radovi se izvode na svatri re~na toka uporedo. Reka Ra{ka do-bi}e ukori}eno kameno korito u du`i-ni od 1,8 km, De`evska 600 metara i300 metara korita Banjske reke.

- Ovo je izuzetno va`an projekat zaceo grad, jer }emo kompletnim sre|i-vanjem ova tri re~na toka za{titi indu-strijsku zonu i okolna naselja od popla-va. Sredstva za ove poslove, 2,5 milio-na evra, dobili smo od Svetske investi-cione banke, a lokalna samouprava uprojektu u~estvuje sa 40 miliona dina-ra. Toliko nas je ko{talo produ`enje fe-kalnog kolektora koji prolazi kroz in-dustrijsku zonu, obja{njava Hasano-vi}. Predstoji po~etak radova na dva-desetak ulica i izgradnji i rekonstruk-ciji drugih infrastrukturnih objekata.U saradnji sa Ministarstvom privredefinansira}e se rehabilitacija i investici-ono odr`avanje 11 gradskih ulica. Po-sao je vredan 56 miliona dinara. Po po-

la novca obezbe|uju Ministarstvo pri-vrede iz sredstva dobijenih od Evrop-ske investicione banke, i lokalna samo-uprava iz svog bud`eta. O~ekuje se daMinistarstvo raspi{e javnu nabavku.

- Osim ovoga, gradska uprava jeraspisala javnu nabavku za sre|ivanjejo{ osam ulica. Za te radove i jo{ neko-liko projekata ulo`i}emo 66 milionana{ih sredstava, nagla{ava Hasanovi}.Kraj godine je krajnji rok da se izgradi

kru`ni tok kod novopazarske Bolnice,uradi potporni zid zbog kojeg je preki-nuta saobra}ajnica od Hercegova~keulice do naselja Varevo. Institut za pu-teve uradio je projekat za izgradnjupotpornog zida. Bi}e preure|eno i as-faltirano kompletno {etali{te pored re-ke Ra{ke od hotela „Vrbak“ do mostakod stare fabrike industrije gra|evin-skog materijala „Sloga“.

S. Novosel

Novi Pazar - Filijala Nacionalne slu-`be zapo{ljavanja (NSZ) i grad NoviPazar raspisali su javni poziv za dode-lu subvencija poslodavcima za zapo-{ljavanje te`e zapo{ljivih lica na novimradnim mestima. O~ekuje se da naovaj na~in bude uposleno pedesetaknezaposlenih iz ove kategorije.

Javni poziv bi}e otvoren do krajanovembra ove godine, a sredstva suobezbe|ena u okviru lokalnog Akcio-nog plana zapo{ljavanja. Sredstva rav-nopravno obezbe|uju NSZ i lokalnasamouprava. Poslodavci koji budu od-govorili na javni poziv dobi}e po 200hiljada dinara po jednom radnom me-stu, a ako zaposle lice sa invaliditetomonda dobijaju subvenciju od 240 hilja-da dinara. Upravo zapo{ljavanje lica sa

invaliditetom je veliki problem u gra-du. Na evidenciji nezaposlenih u No-vom Pazaru nalazi se 157 lica sa invali-ditetom, a ove godine zaposleno je sa-mo 39. U NSZ obja{njavaju da je krozprogram novog zapo{ljavanja, zapo-slene tri osobe, od kojih je jedna pokre-nula sopstveni biznis i kroz javne ra-dove njih 18 je privremeno uposlenona ~etiri meseca. Bez obzira {to zakonnala`e poslodavcima da na 20 radnikazaposle najmanje jedno lice sa invali-ditetom, novopazarski poslodavci ra-dije pla}aju kaznene poene zbog nepo-{tovanja pozitivnih zakonskih odreda-ba. Ina~e, Novi Pazar je i dalje na ~el-noj poziciji republi~ke lestvice po stopinezaposlenosti radno sposobnog sta-novni{tva, koja prelazi 50 odsto. S.N.

Zapo{ljavanje te{ko zapo{ljivih lica

Javni poziv traje dokraja novembra

SNS selu u pohodeNovi Pazar - Sastankom sa me{tani-

ma sela Vranovina, novopazarskiGradski odbor SNS zapo~eo je akcijuobilaska sela na ovom podru~ju i raz-govora sa me{tanima o uslovima ivo-ta na selu. Cilj je da se kroz razgovoreprona|u re{enja za mnogobrojne pro-bleme koji optere}uju ivot na selu.

Sa stanovnicima sela Vranovina, oostvarenim rezultatima i planovima za

dalji razvoj, razgovarao je predsednikGO SNS i narodni poslanik Nikola Jolo-vi}. Ovo selo ima 230 doma}instava ukojima ivi 650 stanovnika. Ima i ~etvo-rorazrednu osnovnu {kolu, asfaltni put,ali i elju da zadr`i mlade. Jedan od na-~ina da se mladi zadr`e na svojim ognji-{tima je i podizanje malinjaka. Pomo}u tome o~ekuju od gradske uprave u ~i-joj vlasti u~estvuje SNS. S. N.

U Novom Pazaru se ubrzano izgra|uju infrastrukturni objekti

Novi izgled do kraja godine

Intenzivna izgradnja infrastrukture u gradu do kraja godine: Nihad Hasanovi}

Policijska akcija „Ares“ u Novom Pazaru

Zaplene i hap{enja

Foto:

S. @u

pljan

in

Vi{ednevna akcija:Zaplenjene cigarete

Foto:

PU N

ovi P

azar

petak, 28.IV

KULTURA

Nova Varo{ - U okviru kulturnog leta,Dom (DK) u Novoj Varo{i organizujebrojne manifestacije kulturnog i zabav-nog karaktera. Prva u nizu je upravo zavr-{eni trodnevni muzi~ki festival „Summerwarming“, uprili~en na „maloj“ pozorni-ci na platou ispred DK. Tek ustanovljenumanifestaciju obele`ili su kvalitetni izvo-|a~i razli~itih muzi~kih stilova i ritmova,kao i zadovoljavaju}a poseta uprkos ne-povoljnim vremenskim prilikama kojenisu i{le na ruku organizatorima.

Festival je otvoren koncertom egzo-ti~nog internacionalnog benda „Salsa ypunto“, a njihov nastup odu{evio je No-vovaro{ane, koji su prvi put u poslednjihnekoliko godina imali priliku da u`ivajuu autenti~noj me{avini latino i doma}egetno zvuka. Svojom atraktivnom poja-vom, energi~no{}u, dobrim vibracijamasa publikom, stekli su naklonost lo-kalnih poklonika ove vrste muzike.Osam vrhunskih umetnika na sceniprikazali su raznovrstan repertoarna kojem dominiraju kompozicijeu ritmu salse, latino d`eza, merin-gve, }a-}a, ba{ate -tradicionalne ku-banske muzike, za~injene etno ipop zvucima iz Srbije. Najve}e odu-{evljenje izazvalo je izvo|enje pla-netarnog hita „Despasito“. Orke-star ~ine Raul Pulido, Robert Vina-les, Jorge Rivera, Vlada Jovanovi},Dragan~o Ristovski, Paul Prieto iHuan Karlos Graso.

Novovaro{ki rokeri, oni mla|i,ali i ne{to stariji, sa blagonaklono-{}u su do~ekali ponovni susret do-bro poznatim u`i~kim bendom„Mundens“, koji je odli~an nastupimalo tokom druge festivalske ve-~eri. Bend, ina~e, na ovim prostori-ma, a i {ire, uspe{no deluje jo{ od 2003.godine. Ni ki{a, ni prohladno vreme ni-su spre~ili publiku da se dobro zabavi uz

odli~ne instrumentaliste i vanserijskogvokalnog solistu Neboj{u Milutinovi}a,koga je {ira muzi~ka javnost imala prili-

ku da upozna u sada ve} kultnommuzi~kom takmi~enju „3 K dur“.Gitarista Milo{ Skokovi}, klavija-turista Ljubodrag Vukadinovi} ibubnjar Aleksandar Vasiljevi}napravili su odli~nu atmosferu, apublika je u`ivala u rokerskim„biserima“, posebno onim alter-nativnog pravca. Na repertoarusu se na{le i pesme sa njihovogprvog studijskog albuma „Izme-|u glave i srca“ u izdanju PDPRTS-a. Zavr{nicu festivala obele-`io je di-d`ejevski duet „Zap mestrobe“ u sastavu Ivan Aleksan-drovi} i Damjan Eltech. Nakonbrojnih diskoteka i klubova {iromSrbije i regiona, uspe{no su se

predstavili i lokalnim ljubiteljima dens imoderne muzike.

- Festival ustanovljen ove godine bio

je odli~na uvertira i „zagrevanje“ pred„Zlatarfest“. Bio je ovo skroman dopri-nos Doma kulture kako nastupaju}ojtradicionalnoj manifestaciji tako i kul-turnom letu, a sve sa ciljem da Novova-ro{anima i brojnim gostima zlatarskogkraja omogu}imo {to bogatiju i sadr`aj-niju kulturnu ponudu, isti~e direktorkaDK Mihrija Had`i} i najavljuje dobru za-bavu i u narednih nekoliko dana, tokomkojih }e ovda{nji „hram“ kulture ugosti-ti preko 200 u~esnika Smotre folklora,doma}e slikare amatere, u~esnike tradi-cionalnog Sabora pevanja iz vika, a u za-vr{nici „Zlatarsfesta“ svoj koncert odr`a-}e i Tambura{ki orkestar DK“Jovan To-mi}“. -Kruna kulturnog leta u gradu napadinama Zlatara bi}e predstava Ateljea2012 „Kafa i cigareta“, koja }e se na pro-gram na}i u drugoj polovini avgusta“ -najavljuje Had`i}eva. R. Popovi}

Novi Pazar - „Julska 2017“ naziv jeovogodi{nje izlo`be Novopazarskog

udru`enja likovnih umetnika Sopo}a-ni (NUKUS), koja je postavljena u ga-

leriji Multimedijalnog centra. Pred li-kovnom publikom, do kraja meseca,

bi}e dela 19 ~lanova NULUS: VeselinaNi{avi}a, Muharema Radetinca Rafa,Hajrije Selimovi}, Tanje Kulund`i},Hidajeta Masli~i}a, Halka Halkovi}a,Svetlane Radomirovi}, Sumere Crno-vr{anin, Hajrudina Dazdarevi}a, NejleAvdovi}, @arka Petrovi}a, Islama Ha-si}a, Davuda Turkovi}a, Muhameda\erleka-Maxa, Avda ]erani}a, Mejre-me \ulovi}, Alme Hasanovi}, JasminaUki}a i Rijalde Novali}.

Druga izlo`ba otvorena je na grad-skom trgu i Novopazarci }e , u nared-nih petnaestak dana, mo}i da vide iz-lo`bu pod nazivom „Solidarnost krizeu vremenu“. Re~ je o izlo`bi fotografi-ja novinske agencije Tanjug na kojimasu zabele`eni migrantska kriza iz 2015.godine i strahote poplava u Srbiji iz2014. godine. Izlo`bu su organizovaliFondacija „Ana i Vlade Divac“ i novo-pazarski Kulturni centar. Novi Pazar je{esti grad u kojem gostuje ova putuju-}a izlo`ba. Ona je sastavni deo projek-ta Fondacije pod nazivom „Slavimosolidarnost“. S. N.

Prijepolje - U maju ove godine na re-dovnom zasedanju Svetog arhijerejskogsabora na upra`njeno mesto episkopaMile{evske eparhije izabran je dotada{njiepiskop biha}ko-petrova~ki gospodinAtanasije Rakita. Tim povodom 6. avgu-sta u manastiru Mile{eva bi}e sve~anoustoli~enje novog episkopa Mile{evskeeparhije.

- To je crkveni i kulturno-duhovni do-ga|aj, veoma va`an u `ivotu svake epar-hije. Program povodom ustoli~enja no-vog episkopa po~inje u subotu, 5. avgu-sta kada }emo do~ekati Njegovu svetostpatrijarha srpskog gospodina Irineja, ar-hijereje Srpske pravoslavne crkve i drugegoste iz politi~kog, javnog i kulturnog i-vota. Sve~ano bdenije, odnosno ve~ernjaslu`ba, po~e}e u 17 sati. Sutradan u 9 sa-ti po~e}e Sveta arhijerejska liturgija ko-jom }e na~elstvovati Njegova svetost pa-trijarh srpski gospodin Irinej uz saslu`e-nje vi{e arhijereja i sve{tenika a u nastav-ku }e biti sve~ano ustoli~enje novog epi-skopa. Posle toga u manastirskoj porti uMile{evi bi}e prire|en kulturno-umet-

ni~ki program i „Trpeza ljubavi“, rekaoje na konferenciji za medije protojerejstavrofor Marko Papi}. On je naglasio ida su upu}eni pozivi predsedniku SrbijeAleksandru Vu~i}u, Vladi Srbije, lokal-nim samoupravama u Prijepolju i svimop{tinama koje pripadaju Mile{evskojeparhiji, predstavnicima Islamske zajed-nice, javnim i kulturnim li~nostima.

Biografija novog episkopa Atanasije (Rakita), novoizabrani epi-

skop mile{evski, ro|en je 7. novembra1957. godine u Janju kod [ipova. Na kr{te-nju je dobio ime Svetko. Zavr{io je osnov-nu {kolu u Babi}ima, zatim pravoslavnuBogosloviju u manastiru Krki. Zamona{iose u istom manastiru kao maturant Bogo-slovije 7. maja 1977. godine. Rukopolo`en

Novi Pazar - Uzgoj maline pre dve go-dine bio je pilot projekat u novopazar-skom kraju. Zahvaljuju}i donaciji Turskerazvojne agencije (TIKA) poljoprivredniproizvo|a~i u ovom kraju su ozbiljno po-~eli da se bave uzgojem maline. TIKA jetada za 56 zainteresovanih obezbedilasadnice i vrednost te donacije bila je 90hiljada evra.

Podizanje malinjaka ovde vi{e nije pi-lot projekat, jer se sada uzgojem malineozbiljno bavi 150 poljoprivrednika. Pro-

Egzoti~nim nastupom odu{evili publiku: Internacionalni bend Salsa u punto

Zagrevanje“ pred „Zlatarfest“: Mihrija Had`i}

Uzgoj maline u no

Podi`u

U Novoj Varo{i zavr{en prvi muzi~ki festival „Summer warming“

Publika u`ivala u latino, rok i dens zvucima

Odli~ne nastupe imali bendovi „Salsa y punto“, Mundens i „Zap me strobe“

Izlo`ba fotografija: Solidarnost u vremenu

Foto:

S. @u

pljan

in

Izlo`ba u galeriji i na trgu

Rozita Popovi}

U M

Ustoli~enje no

. jul 2017. V

@IVOTje za |akona 9. maja a za prezvitera18. decembra iste godine u Krki. Za-vr{io je Bogoslovsku Akademiju Sve-tog Vladimira u Njujorku.

U septembru 1981. godine zapo-~eo je nastavni~ku karijeru u Bogo-sloviji u manastiru Krki. Posle dvegodine, 1983. preme{ten je od Sino-da SPC u Bogosloviju Svetog Kirila iMetodija u Prizrenu, gde je predavaojedanaest godina, do 1994. godine.Tamo se zbli`io sa episkopom ra{ko-prizrenskim, potonjim Patrijarhomsrpskim Pavlom i bio njegov sarad-nik. Odli~no je upoznao Kosovo iMetohiju i bogoslu`io na celoj ko-sovsko-metohijskoj teritoriji, a najvi{e umu~eni~kom manastiru Devi~u. Ure|i-vao je ~asopis Eparhije ra{ko-prizrenske„Sveti Knez Lazar“. Na poziv patrijarhaPavla u jesen 1994. pre{ao u Beograd, gdeje radio kao asistent kod episkopa Atana-sija (Jefti}a) na katedri za Patrologiju naPravoslavnom bogoslovskom fakultetu.U isto vreme je predavao i na Bogoslov-skom fakultetu u Fo~i predmet Istorija

religije i bio urednik „Pravoslavlja“, zva-ni~nog glasila SPS.

Eparhija mile{evskaGodine 1999. izabran je i hirotonisan

za vikarnog episkopa hvostanskog. U to-ku hirotonije 31. maja bombarderi NA-TO-a su leteli na beogradskom nebu. Kaovikar Patrijarha Pavla bio je urednik Infor-mativne slu`be SPC zvane „Pravoslavljepres“, a najvi{e je doprineo u rukovo|enjuradom pravoslavnih verou~itelja u javnim{kolama kao predsednik odbora za vero-nauku Arhiepiskopije beogradsko-karlo-va~ke, i u ure|ivanju odnosa Crkve sa pro-svetnim institucijama Vojske Srbije - Voj-nom akademijom i Vojnom gimnazijom.Tada je pokrenuo i ure|ivao ~asopis „Pra-voslavni katiheta“.

U maju 2013. izabran je za episkopabiha}ko-petrova~kog. Sveti ArhijerejskiSinod mu je poverio slu`bu predstavni-ka SPC pred Ministarstvom odbrane i OSBiH, a u maju 2017. godine na redovnomzasedanju Svetog Arhijerejskog SaboraSPC izabran za Episkopa upra`njeneEparhije mile{evske. Episkop Atanasijebi}e ~etvrti Episkop mile{evski od njenogosnivanja 1992. godine.

Na redovnom zasedanju Svetog Ar-hijerejskog Sabora 1992. godine, done-ta je odluka kojom je osnovana Eparhi-ja mile{evska. Obuhvata zapadni deoRa{ke oblasti, Srednje Polimlje i Potar-je, odnosno op{tine: Prijepolje (sedi{teEparhije), Priboj, Nova Varo{, Sjenicai Pljevlja. Najzna~ajniji manastiri oveEparhije su: Mile{eva, Banja kod Pribo-ja, Sveta Trojica kod Pljevalja i drugi.

Atanasije Rakita je ~etvrti episkopMile{evske eparhije. Pre njega Eparhi-jom su upravljali Georgije \oki}(1992-1997), Vasilije Veinovi} (1994-1997), Patrijarh srpski Pavle - admini-strator (1997-1999), Filaret Mi}evi}(1999-2015), Episkop budimljansko-nik{i}ki G. Joanikije - administrator(2015-2017).

I.H-Durakovi}

Nova Varo{ - U novovaro{kom kraju jeu toku berba malina. Malinari nisu zado-voljni ni prinosima ni otkupnom cenom.Rod je za 30 do 40 odsto manji nego pro-{le sezone. Proizvo|a~i ka`u i da je napomolu jedna od najlo{ijih godina jertrenutna otkupna cena „crvenog zlata“ne prema{uje cifru od 150 dinara po ki-logramu.

Ni vremenske prilike ove godine neidu na ruku malinarima zbog ~ega je iberba kasnila. U „Zlatarplastovoj“ hlad-nja~i u Bistrici, jedinoj u novovaro{kojop{tini, prvi kilogrami maline stigli sutek 14. juna iz malinjaka u limskoj dolini,a ovih dana bi kona~no trebalo da po~neberba i u zasadima na vi{im nadmor-skim visinama. Hladnja~ari ka`u da suvreline i vru} vetar usporile zrenje i ne-gativno uticali na veli~inu i kvalitet plo-da, a katastrofalne posledice mogla bi daubla`i jedino obilna ki{a.

- Istina je da malinari ve} imajuogromnu {tetu. Malina je najpre zimusizmrzla na ekstremno niskim tempera-turama, a zatim je sredinom maja pao isneg koji je polomio tek izlistale lastare,

ka`e Radenko Matovi}, {ef otkupa u„Zlatarplastovoj“ hladnja~i.

Proizvo|a~i su demotivisani i kakoisti~u, nepovoljnom cenom otkupa. „Vi-lamet“ se pla}a 135, a „mikera“ 145 dina-ra po kilogramu, {to nije dovoljno ni zapokrivanje tro{kova i {tete, a kamoli zazaradu odnosno reinvestiranje. Pogod-nost je {to „Zlatarplast“ svojim koope-rantima pla}a i dodatnih 5-7 dinara pokilogramu na ime naknade za prevoz.Najnoviji dogovori sa hladnja~arima uVladi Srbije i resornim ministrom, ipak,ohrabruju proizvo|a~e da }e se iz sezoneizvu}i sa pozitivnim efektima.

- Akontaciona cena bi morala bitiminimum 180 dinara jer bi sve ispodtoga bila ~ista katastrofa, obzirom danam je zbog vremenskih neprilika de-setkovan rod. Imali smo dosta vanred-nih radova i prskanja u malinjacima{to je poskupelo proizvodnju, pa smodo berbe imali 125 dinara tro{kova pokilogramu roda. Zbog su{e plod je lak-{i, pa bera~i za dan u kilogramimauberu znatno manje nego lane, a dnev-nica je preko 2.000 dinara, ka`e Milu-

tin Mi{o @ivkovi} iz Nove Varo{i,predsednik Saveza „Srpska malina“koji okuplja 26 lokalnih udru`enja izzapadne i ju`ne Srbije.

U komorama hladnja~e u Bistrici dosada je sme{teno vi{e od 800 tona rodaotkupljenog od proizvo|a~a iz Nove Va-ro{i, Priboja i Prijepolja. U „Zlatarplastu“, me|utim, o~ekuju da }e i pored sma-njenih prinosa ove godine otkupiti ne{tovi{e maline nego lane.

- Pove}ao se broj kooperanata i sadaih imamo vi{e od hiljadu, pa o~ekujemoda }e na{a hladnja~a tokom ove berbe ot-kupiti vi{e od 910 tona, koliko je bilo la-ne. Ve}ina malinara sa kojima sara|uje-mo pro{irila je i zasade koji sada sti`u narod, ka`e Matovi}.

Malinarstvo je, ina~e, u ovom deluSrbije do pre nekoliko godina bilo tek upovoju. U poslednje vreme zasada je svevi{e. U ove tri susedne op{tine pod mali-nom je trenutno oko 750 hektara, a naj-vi{e u Prijepolju. U novovaro{kom krajuje oko 60 hektara malinjaka, a „crvenozlato“se uglavnom gaji na usitnjenimpercelama. R. Popovi}

{la godina je bila prekretnica. Poljopri-vrednici su po~eli da pro{iruju malinja-ke i podi`u nove o svom tro{ku. Ove go-dine tr`i{tu se isporu~uje prvi rod. Proiz-vode otkupljuju dve hladnja~e, jedna uRa{ki, a druga u selu Postenje kod NovogPazara. Otkupna cena je 120 dinara pokilogramu, a na malo je 200 dinara. Crtauspeha tek treba da se podvu~e.

Malinarima, da odr`e svoje posede ipro{ire proizvodnju, poma`e i lokalnasamouprava. Iz sredstva predvi|enih za

razvoj poljoprivrede, pro{le i ove godine,finansirana je kupovina ice za podizanjenaslona za maline. Ove godine proizvo-|a~i ovog vo}a dobili su po 1.200m ice iza to je izdvojeno vi{e od 330 hiljada di-nara. Pomo} je podeljena preko Me|u-op{tinske unije poljoprivrednih udru`e-nja. U gradskoj upravi tvrde da za uzgojmaline vlada sve vi{e interesovanja, pa zajesen najavljuju novu donaciju TIKA.Ovaj donator obezbedi}e jo{ 100 hiljadanajkvalitetnijih sadnica maline. S.N.

Nova Varo{ - U novovaro{kom kraju nisu retke prave prirodneatrakcije i u najmanju ruku neobi~ne pojave, ali je jedna u selu Bi-strica, zaseoku Gobate, prevazi{la sve prethodne. Na zaseo~koj lo-kaciji zvanoj Brdo, iznenada se otvorila zemlja i progutala ovcu i jag-nje. Zapanjeni me{tani, od kojih ni oni najstariji ne pamte ovakavili sli~an prizor, jo{ uvek samo naga|aju uzrok ove kako vele „|avo-lje“ rabote. Provalija se pre oko dve sedmice pojavila na imanju Mi-lana Glavoni}a. Duboka je oko ~etiri, a u pre~niku ima skoro dvametra. „Kao i svaki dan i to jutro sam istim putem poterao ovce napa{u. Na oko tridesetak metara ispred mene, iznenada nestali su ov-ca i jagnje, kao da ih je zemlja progutala. Kada sam pri{ao i videoambis koji se otvorio nisam mogao da verujem. Od velike trave senije videla rupa pa sva sre}a da u nju nije jo{ neko upao“, zapanjenopri~a me{tanin Milosav Mla|enovi}. Na sre}u, i ovca i jagnje su pre-iveli pad u provaliju, ali njihovo spa{avanje nije i{lo ni malo lako.

- Jedino se kom{ija Dejan Glavonji} odva`io da si|e i da uzmerdevine iz ambisa iznese ovcu i jagnje, ka`e Mla|enovi}. Nadvadesetak metara ni`e od „bezdana“ je izvor koji su me{tanidavno kaptirali i odveli ku}ama. Oni pretpostavljaju da bi obilneki{e mogle da budu uzrok neobi~ne pojave. „Par dana je na dnuprovalije bilo dosta vode ali je i ona nestala, a nije nam jasno nigde se dela tolika zemlja. Godinama koristim imanje na kome seotvorio bezdan, ali nikada pre nisam primetio ni{ta neobi~no“,ka`e me{tanin Dragi{a Glavonji}. R. P.

Prirodna atrakcija u novovaro{kom zaseoku Gobate

Ovcu progutala zemlja„Bezdan“ u sred livade:Dragi{a Glavonji}

U novovaro{kom kraju u jeku berba malina

Lo{e vreme umanjilo prinose

Ve}i tro{kovi proizvodnje: Malinjak u Dra`evi}ima

Na ustoli~enje pozvan ipoliti~ki vrh: Mile{eva

Blizak saradnik patrijarhaPavla: Atanasije Rakita

ovopazarskom kraju postaje unosan posao

u se novi malinjaci

anastiru Mile{eva 6. avgusta

ovog episkopa mile{evskog

petak, 28. jul 2017.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Mineralna ishrana stokeMineralna hraniva su potrebna za zdravlje `ivoti-

nja. Ta ~injenica je odavno poznata. Za va`nostobi~ne soli, fosfora i kalcijuma u ishrani stoke

zna se jo{ pre mnogo godina. Tek u novije vreme ogledi-ma je otkrivena upotreba obezbe|enja stoke izvesnim„elementima koji se nalaze u tragovima“ kao {to su jod,selen, kobalt i bakar. Ova su otkri}a izazvala veliki inte-res u pogledu minerala i dovela su do opse`ne upotrebemineralnih dodataka u ishrani stoke. Obi~na so je jedinimineral koji se mora dodavati obrocima za doma}e ivo-tinje. Da bi se izbegli nepotrebni mineralni dodaci, va`noje da sto~ari ta~no znaju uslove pod kojima mo`e da po-stoji nedostatak drugih bitnih minerala i kako }e eventu-alni nedostatak nadoknaditi najmanjim tro{kom. Upo-treba mineralnih dodataka onda kada nisu potrebni u ne-kim slu~ajevima mo`e da bude i {tetna.

Funkcija minerala - Minerali imaju u telu mnoge vital-ne funkcije. Kostur kod ki~menjaka je sastavljen, uglav-nom, od minerala (ve}inom od kalcijuma i fosfora). Onise nalaze i u sastavu mekanih tkiva i telesnih te~nosti. Evonekoliko primera koji pokazuju koliko su minerali u teluneophodni. Fosfor je sastavni deo glavnih belan~evina ujedrima ili `ivotnim centrima svih telesnih }elija. Sastav-ni je deo i va`nih belan~evina kao {to je kazein. Fosfolipi-di su supstance sli~ne mastima koje sadr`e fosfor, i bitnisu delovi svake ive protoplazme. Sposobnost krvi da pre-nosi kiseonik dolazi od hemoglobina koji je belan~evinajedinjenja gvo`|a u crvenim krvnim zrncima.

Rastvorljiva mineralna jedinjenja u krvi i drugim tele-snim te~nostima su bitna za davanje ovim te~nostimanjihovih karakteristi~nih osobina i za regulisanje `ivot-nih procesa. Kiselo stilialkalnost sokova za varenje dola-zi od mineralnih jedinjenja. Tako kiselost eluda~nog so-ka, koji je bitan za delovanje encimapepsina, dolazi dohlorovodoni~ne kiseline koja se stvara od natrijum hlo-rida i drugih hlorida u krvi. Osmotski pritisak, koji omo-gu}ava preno{enje hranljivih materija i produkata tro{e-

nja kroz zidove }elija zavisi najvi{e od koncentracije mi-neralnih soli u limfi i u }elijama. Odr`avanje pribli`ne ne-utralne reakcije u telesnim tkivima ili suzbijanje kiselostiili alkali~nosti, dolazi, uglavnom, od delikatnog raspore-da mineralnih jedinjenja u telesnim te~nostima.

Ozbiljan nedostatak kalcijuma u krvi, koji se pojavlju-je kod mle~ne groznice krava, prouzrokuje gr~eve i teta-niju. Za raznovrsne `ivotne procese, ne samo da morajuda budu obezbe|ene dovoljne koli~ine raznovrsnih mi-nerala, ve} ne sme da bude velikog vi{ka bilo kog od njih.Tako pravilno kucanje srca zavisi od pravilnog odnosakalcijuma i kalijuma u krvi. Bubrezi su u stanju da {tite`ivotinje protiv vi{ka raznovrsnih minerala u krvi, izlu-~uju}i vi{ak u mokra}i. Ako hrana ima trajno prekomer-nu koli~inu izvesnih minerala, onda telo mo`e da posta-ne nesposobno za odr`avanje normalnog sastava krvi ionda }e kao posledica nastupiti poreme}aji.

Natrijum hlor (obi~na so) - Za `ivot `ivotinja su po-trebni i natrijum i hlor, a doma}e ivotinje to ne mogu daobezbede hranom koju jedu. Da bi se zadovoljile ove po-trebe treba obezbediti dovoljne koli~ine obi~ne soli, osimu nekim izuzetnim uslovima. Govedima, ovcama i dru-gim travojedima potrebne su ne{to ve}e koli~ine soli unjihovim obrocima nego svinjama ili ivini. Mesojedi do-bijaju dovoljno soli u mesu i krvi, pa zbog toga nije po-trebno dodavanje soli. Koli~ina potrebne soli mo`e da va-rira i to zavisi od sadr`aja soli u hranivima i da li voda sa-dr`i ve}u koli~inu soli ili ne.

So mo`e da se daje u obliku sitne soli, lomljene solikru`aca, a najbolje bi bilo da se obezbedi da stoka so uzi-ma po volji. Natrijum i hlor vr{e va`ne funkcije u odr`a-vanju osmotskog pritiska u telesnim }elijama, od kogazavisi prinos hranljivih sastojaka u }elijama i uklanjanjepotrebnog materijala. Hlor je potreban i za stvaranje hlo-rovodoni~ne kiseline u `eluda~nom soku. Krv je mnogobogatija natrijumom i hlorom nego drugim mineralima.

Bilal Taji}, dipl. ing sto~arstva

Prijepolje - Op{tina Prijepolje }e su-tra prvi put biti doma}in Karavanapreduzetni{tva kojim se promovi{eNacionalni model dualnog i preduzet-ni~kog obrazovanja u Srbiji. Poredmladih koji u~estvuju u realizaciji ovognajve}eg evropskog projekta i brojnihprijatelja karavana koji }e u okviruprograma imati svoje prezentacije,o~ekuje se i dolazak Gabrijele Gruji},savetnika za dualno obrazovanje u Mi-nistarstvu prosvete, nauke i tehnolo-{kog razvoja, kao i Davora [tefaneka,olimpijskog {ampiona u rvanju i pro-motera projekta.

- Program }e biti organizovan naplatou Doma kulture gde je predvi|e-no postavljanje dva mini terena, zamali fudbal i ko{arku. Bi}e postavlje-

no i desetak {atora gde }e prijateljiprojekta imati svoje prezentacije, ka`eEdib Kajevi}, ~lan Op{tinskog ve}a.Karavan preduzetni{tva jedan je odnajve}ih projekata u Evropi a u njego-voj realizaciji u~estvuje vi{e od 4000mladih volontera iz 12 zemalja i 40gradova u Evropi. Osnovni ciljevi pro-jekta su promocija dualnog obrazova-nja, preduzetni{tva, sporta, aktivizmai volonterizma mladih, kao i njihovoumre`avanje.

Karavan „Duh mladosti“‘ poseti}e33 grada i op{tine sa ciljem da odgovo-ri na pitanja: za{to je va`no da infor-matika bude obavezan predmet ve} upetom razredu, {ta }e deci doneti zna-nja iz finansijske pismenosti, kako }epovezivanje sadr`aja iz razli~itih na-

stavnih predmeta omogu}iti deci dausvajaju znanja na pravi na~in, koliko}e preduzetni{tvo promeniti njihovpogled na u~enje i ivot, i na kraju, za-{to je dualno obrazovanje model kojimse obrazuje kvalitetan stru~ni kadar,kadar koji }e poslodavci izuzetno ceni-ti, ali i model koji }e doprineti privred-nom razvoju Srbije.

Pored predstavnika Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja,partneri na realizaciji projekta su Mi-nistarstvo omladine i sporta, Privred-na komora Srbije, Savez studenata Be-ograda i Fakultet sporta i fizi~ke kultu-re, a uz lokalnu samoupravu, manife-staciju u Prijepolju organizuju jo{Sportski savez i Kancelarija za mlade.

I.H-Durakovi}

Novi Pazar, Beograd - Op{ta bolnicau Novom Pazaru, manastir Sopo}ani iDru{tvo za de~iju i cerebralnu parali-zu iz Priboja na{li su se me|u 96zdravstvenih i socijalnih ustanova,{kola, ustanova kulture i verskihobjekta, koji su za realizaciju svojihprojekata dobili novac od sredstavaprikupljenih na osnovu odlaganja kri-vi~nog gonjenja. Na ovaj na~in je pri-kupljeno 351,5 miliona dinara i napredlog nadle`ne komisije finansira-nje projekata odobrila je Vlada Srbije.

Novopazarska Op{ta bolnica do-bila je {est miliona dinara za kupo-vinu sanitetskog vozila za transportugro`enih novoro|en~adi. Srednjo-vekovni manastir Sopo}ani, koji senalazi nedaleko od Novog Pazara,dobio je 11,4 miliona dinara za rea-lizaciju projekta „ Sopo}ani - zidnoslikarstvo i {tukatura“. Dru{tvo zacerebralnu i de~iju paralizu iz Pribo-ja dobilo je 1,2 miliona dinara za re-alizaciju projekta „@ivot dostojan~oveka“. S.N.

Prijepolje - Nikola Jeli}, in`enjer {u-marstva, novi je direktor [umskog ga-zdinstva u Prijepolju. Direktor JP „Sr-bija{ume“ Predrag Aleksi} imenovao jeNikolu Jeli}a, in`enjera {umarstva, zanovog direktora [umskog gazdinstva uPrijepolju . Jeli} je aktuelni predsednikSkup{tine op{tine Nova Varo{. Funk-ciju obavlja volonterski i kako je rekao,nastavi}e da vodi lokalni parlament uNovoj Varo{i i u narednom periodu.

[umsko gazdinstvo sa sedi{tem uPrijepolju pokriva jo{ i op{tine Priboji Nova Varo{ i raspola`e sa oko 64 hi-ljade kvadratnih kilometara {umskihpovr{ina, a godi{nje se~e izme|u 67 i70 hiljada kubnih metara drveta. Za-po{ljava oko 180 radnika i ima vi{ego-di{nji trend pozitivnog finansijskogposlovanja. Jeli} je najavio da }e semaksimalno zalo`iti za ja~anje veza

[umskog gazdinstva sa lokalnim sa-moupravama tri op{tine jer je centra-lizacija u ovoj sferi oti{la predaleko igotovo da je ovo javno preduze}e pot-puno otu|eno od sredine u kojoj po-sluje i ostvaruje dobit. Pribli`avanjelokalnim samoupravama zna~i i dale-ko ve}u brigu o izgradnji i odr`avanjuputne mre`e koju obilato koristimo zaizvla~enje drveta, ali i ja~anje veza salokalnim prera|iva~ima drveta kojiposluju u skladu sa zakonom i zapo-{ljavaju ne mali broj radnika sa ovogpodru~ja. U tom smislu ve} do 1. av-gusta novi direktor o~ekuje da buduzavr{ena tri klju~na pravca na kojimase grade {umski putevi, posebno pre-ma Jadovniku i ^emernom sa kojima}e biti ostvareno planiranih 11 kilo-metara ure|enih {umskih puteva zaovu godinu. I.H-D.

Petnjica - Radovi na putnoj infra-strukturi u op{tini Petnjica nastavlje-ni su punim tempom. U toku su ra-dovi od Petnjice do Podvada u du`iniod tri kilometra i {esto pedeset meta-ra, nakon ~ega }e biti nastavljena iz-gradnja puta prema Beranama. „Rije~je u jedinom regionalnom putu kojiprolazi kroz petnji~ku op{tinu. Iz-gradnjom puta otvori}emo perspek-tive kraju ali se i ~vr{}e osloniti naOp{tinu Berane i njene institucije“,

kazao je Radiju Crne Gore predsjed-nik Op{tine Petnjica Samir Agovi}.Prema njegovim rije~ima put premaBeranama nije i jedina krupna sao-bra}ajna investicija o kojoj se razmi-{lja. U planu je i ozbiljna rekonstruk-cija puta prema Bio~u, koja podrazu-mijeva saobra}aj u dvije trake. Na tajna~in petnji~ki kraj bolje bi se pove-zao sa magistralnim putem Ribarevi-ne-Berane, obja{njava Agovi}. Rado-ve finansira Vlada Crne Gore. C. D.

Radovi u Petnjici

Od kazni pareza projekte

Kadrovske promene u JP „Srbija{ume“

Novi direktor [umskog gazdinstva“ Prijepolje“Centralizacija oti{la predaleko: Nikola Jeli}

Jedan od najve}ih projekata uEvropi: Karavan preduzetni{tva

Prvi put u Prijepolje sutra sti`e Karavan preduzetni{tva

„Duh mladosti“

petak, 28. jul 2017. VII

IN MEMORIAM

PreminuoHalitovi}

Dugogodi{nji ~uvar mre`e i ka-snije trener golmana Novog Pazara,Jo{anice (Lipe) i turskog Bula sporaNaser Halitovi}, preminuo je poslekra}e i te{ke bolesti pre nekoliko da-na u Beogradu, u 59. godini. D`ena-za namaz klanjana je u novopazar-skoj Altun alem d`amiji. Sem veli-kog broja Novopazaraca, d`enazi suprisustvovali i predstavnici turskogFK Bula spor. Osim novopazarskihklubova, od 1985. do 1990. Halitovi}je nosio dres Bula spora, za koji suosamdesetih godina pro{log vekanastupali i Mirsad Kari{ik, Enver Gu-sinac i Ismet Ko{uta. „Uz Zorana Si-movi}a, u tom periodu bio je najce-njeniji golman u Turskoj“, rekao jenekada{nji Halitovi}ev saigra~ En-ver Gusinac. S. DD.

USPE[NI BICIKLISTINovi Pazar - Na Prvenstvu Srbije u pla-

ninskom biciklizmu u Ni{koj Banji, biciklistiBiciklisti~kog kluba Novi Pazar osvojili su ~e-tiri prva i drugo mesto. Novopazarski bicikli-sti u ekipnom poretku osvojili su dve zlatnemedalje, kod juniora i mla|ih poletaraca.Trener Biciklisti~kog kluba Novi Pazar Hazbi-ja Huki} rekao je da je zadovoljan rezultati-ma. „Bilo je dobro, iako su nas pratili pehovi.Imali smo dosta kvarova i padova, ali bez ve-}ih posledica. Ipak, ti problemi su nas spre~i-li da osvojimo jo{ dve pojedina~ne medalje,kod juniora i mla|ih kadeta“, rekao je Huki}.

MEMOVI] I ZEKI] PREDSTAVLJAJU SRBIJU

Prijepolje - Sportske igre mladih zaSrbiju za 2017. uspe{no su zavr{ene nabeogradskoj Adi Ciganliji. Turniri po Srbiji

po~eli su u aprilu i na njima je u~estvova-lo oko 60 hiljada de~aka i devoj~ica, a1.021 obezbedilo je plasman u Beograd.Mladi prijepoljski odbojka{i Amar Memo-vi} i Omar Zeki} najbolji su bili u bi~ vole-ju i predstavlja}e Srbiju, zajedno sa trene-rom Samirom Memovi}em na Me|una-rodnom finalu Sportskih igara mladih, ko-je }e se odr`ati sredinom avgusta u Splitu.

AMRA SEDMANovi Pazar - Reprezentativka Srbije u

atletici Amra Terzi} zauzela je sedmomesto u finalnoj trci na 3.000 metara naEvropskom olimpijskom festivalu mladih(EYOF) u ma|arskom \eru. Ova ~etr-naestogodi{nja Novopazarka ostvarila jerezultat od devet minuta, 58 sekundi i 16stotinki, ~ime je popravila li~ni rekord za trisekunde i 40 stotinki.

VEST

I IZ S

PORT

A

SPORTAsim Nik{i}, sportski zaljubljenik iz Novog Pazara

Od sokolara i pelivanaNovi Pazar - Nezvani~na titula zalju-

bljenika broj jedan u sport Novog Paza-ra pripada Asimu Nik{i}u (75). Vlasnikje i trajne propusnice za sve sportske do-ga|aje u gradu. Pre odlaska u penziju,radni vek (39 godina) proveo je u DOZ-u (Dr`avni osiguravaju}i zavod) i Duna-vu. Dok je bio radno aktivan u nekolikonavrata nalazio se u upravama fudbal-skog, bokserskog i rukometnog kluba. Unekoliko nastavaka kroz njegova se}anjai pri~e koje je ~uo od starijih Novopaza-raca ukratko }emo prelistati zna~ajnijedoga|aje iz istorije novopazarskog spor-ta XX veka. Cilj nam je da se podsetimonekih ljudi, klubova i doga|aja koji prednaletom godina prete da nestanu iz se-}anja. Godine, ka`e Asim, vi{e ne pamtinajbolje, tako da }e se gre{ke u tom seg-mentu ponegde i provu}i. Na`alost, ne-a`urnost ili nebriga da se sa~uva doku-mentacija klubova je velika boljka novo-pazarskog sporta, tako da se u mnogimslu~ajevima na nju ne mo`emo osloniti,

jer je vi{e nego oskudna, posebno se toodnosi na period do 70 - ih godina pro-{log veka.

U svakoj od pri~a o novopazarskomsportu, Asim Nik{i} i po nekoliko putapotcrtava da je Pazar bio i ostao multiet-ni~ka sportska sredina, tj. da se sportistinikada nisu delili po verskoj i nacional-noj pripadnosti. U prvom nastavku no-vopazarske sportske ostav{tine za bu-du}nost, Asim Nik{i} govori o po~etnimsportskim aktivnostima, zaklju~no s po-~etkom Prvog svetskog rata.

Sport je na velika vrata u Novi Pazaru{ao odmah po zavr{etku Prvog svet-skog rata, po~inje pri~u Asim. Kraljevi-na Jugoslavija pridavala je veliki zna~ajsportu tako {to je u svim gradovima po-~ela da osniva sportska dru{tva u okvirukojih su svoje mesta pronalazili mladiljudi. Zvala su se sokolska dru{tva. UNovom Pazaru prvo Dru{tvo sokolaraosnovano je 1920. godine, a formiranoje u sklopu U i~ke upe. Njegovi osniva-~i bili su Jordan Petrovi}, direktor Gim-nazije i najpoznatiji apotekar u graduZdravko Solinger. Sokolari su imali uni-

formu nalik dvorskoj, ka`u da je bila lep-{a od gardijske. Ime sokolari nosili su za-to {to su na kapi imali sokolovo pero.

Sokolari Novog Pazara bili su dostauspe{ni i poznati na teritoriji ~itave ze-mlje, ali i van nje. Tri puta u~estvovali suna takmi~enjima u Pragu, dva puta uSofiji, kao i u Budimpe{ti i Var{avi. Naj-zna~ajnija manifestacija tog doba bio jeGradski slet (1925 - 1940). Za sport gra-da od velikog zna~aja je 1925. godina.Na inicijativu Kralja Aleksandra Kara-|or|evi}a u ~itavoj zemlji gra|eni su so-

kolski domovi. Te godine u Ulici Prvogmaja (tada se zvala Ulica Kralja Aleksan-dra) izgra|en je dom koji }e kasnije, pozavr{etku Drugog svetskog rata, dobitinaziv Partizan. Bila je to osnova za raz-voj ostalih, tzv. malih sportova. „Najpo-znatiji i najbolji sokolari bili su NekijaSmailbegovi}, Sait Koni~anin, RamizAgu{evi} i Halid Kavraji}. Koliko su biliuspe{ni pokazuje i jedan vi{e nego inte-resantan podatak. Kada je kralj Aleksan-dar Kara|or|evi} sahranjivan 1934. go-dine jedan od onih koji su kov~eg sa nje-

govim posmrtnim ostacima spustili ugrobnicu bio je i novopazarski sokolarRamiz Agu{evi}. Poznato je da je SaitKoni~anin smrtno stradao od Nemacau Skoplju. Zanimljivo je da su u to vre-me jako popularni bili i PELIVANI (tur.pehlivan). To su akrobate, `ongleri i uPazaru ih je bilo ba{ mnogo. Nije bilosve~anosti, sportske i bilo koje druge ada oni nisu prisutni. Njihova popular-nost bila je ogromna, a naj~e{}e su mo-gli da se vide na novopazarskom Malomgroblju. Izdvajali su se hrabro{}u i ve{ti-nom - Idriz Pepi}, Rifat Gra~anin iOsman Bosanac. Gra~anin je bio akro-bata na ici, njegov hod po ici predsta-vljao je pravo malo u ivanje. Svoju ve{ti-nu uglavnom je uve`bavao i pokazivaotako {to bi postavio icu izme|u zgradana prostoru kod osnovne {kole Sveti Sa-va, to je danas mesto gde se nalazi Eko-nomska {kola. Poznati pelivan bio je iOsman Bosanac, bio je toliko sna`an ive{t u izvla~enju iz okova. Njemu biokupljeni narod skandirao. skandirao -Bosanac kida lanac“. Sokolska dru{tvaprestala su da postoje po~etkom Drugogsvetskog rata (1941), a sport Novog Pa-zara do`ivljava procvat po zavr{etku ra-ta, ka`e, Asim Nik{i}.

Prvoslav Le{evi}

Nestorovi} pobednik{ahovskog turnira

Novi Pazar - Velemajstor iz ZemunaNikola Nestorovi} pobednik je {ahov-skog rapid turnira Dani dijaspore -Novi Pazar 2017. Turnir su organizo-vali Grad Novi Pazar i Sand`a~ka dija-spora, a okupio je vi{e od 100 igra~a izpet dr`ava. Nestorovi} je, posle devetkola po [vajcarskom sistemu, uz tem-po od 15 minuta po igra~u, osvojio se-dam i po poena, koliko i velemajstoriBranko Damljanovi} i Milan Zaji} nadrugom i tre}em mestu.

„^esto sam u Novom Pazaru, a orga-nizacijom ovog takmi~enja sam odu{e-vljen. Bilo je neizvesno i interesantno doposlednjeg kola. Zadovoljan sam svo-jom igrom, imao sam jedan poraz, alibrzo sam se vratio u turnir. Pobedom u

poslednjem kolu uspeo sam da budemnajbolji po dodatnim kriterijumima“,rekao je Nestorovi} za Regionalnu TV.Osim pobedni~kog pehara, Nestorovi}je dobio i nov~anu nagradu od 35.000dinara, Damljanovi}u je pripalo 30.000,a Zaji}u 25.000 dinara. Najbolji omladi-nac bio je Matija Ivi} sa {est poena, dokse me|u veteranima izdvojio velemaj-stor Bo{ko Abramovi} sa identi~nimbodovnim u~inkom i 19. pozicijom ukona~nom poretku. @enski intermaj-stor Maja Veli~kovski Nejkovi} osvojilaje pet i po poena i najuspe{nija je {ahist-kinja, odnosno 27. na turniru, dok je de-setoplasirani velemajstor Alija Murato-vi} sa {est i po poena bio najbolje rangi-rani igra~ iz Novog Pazara. S. D.

Zgrada sokolskog dru{tva u Novom PazaruIz knjige „Novi Pazar u vaktu i zemanu“

Poznati sokolari: Halid Javraji} i Nekija Smailbegovi} Iz knjige „Novi Pazar u vaktu i zemanu“

Vlasnik trajne propusnice za sve sportskedoga|aje u gradu: Asim Nik{i}

petak, 28. jul 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Tutin - Interno odeljenje u Tutinu kom-pletno je renovirano i opremljeno sa 20 no-vih bolesni~kih kreveta. Sredstva su obezbe-dili tutinski Dom zdravlja i donatori. Najvi-{e sredstava stiglo je od Tutinaca koji `ive irade u inostranstvu i privrednika koji su po-reklom iz ovog kraja. Sve prostorije na Inter-

nom odeljenju su okre~ene, stari dotrajalikreveti zamenjeni su novim savremenijim.Ovoj zdravstvenoj ustanovi predstoji i obo-ga}ivanje voznog parka. U toku je zajedni~-ka akcija sa organizacijom „Budi human -Aleksandar [api}“ za kupovinu jednog no-vog sanitetskog vozila. U poslednjih pet me-

seci, to je drugi put da sti`u kreveti za opre-manje stacionarnog dela tutinskog Domazdravlja. U februaru ove godine, zahvaljuju-}i inicijativi organizacije „Puls TA“, iz Ne-ma~ke je stigla donacija 18 bolesni~kih kre-veta, koji su raspore|eni na Interno i De~ijeodeljenje i porodili{te. S.N.

Tutinski Dom zdravljasve opremljeniji

Donatori renovirali Interno odeljenje

Tutin - Centar za hemodijalizu Do-ma zdravlja u Tutinu dobio je dvanova aparata za hemodijalizu posled-nje generacije „gambro-artis“, kojimogu da obavljaju vi{e modula he-modijalize. Re~ je o donaciji firme„Medicon“, vrednoj skoro 30 hiljadaevra. Ova slu`ba u Tutinu postoji od

2013 godine. Sme{tena je na 350 kva-dratnih metara namenski savremenoopremljenog prostora. Tridesetakpacijenta iz te op{tine svakodnevno,u dve smene, dijalizira se na 11 apa-rata. Broj pacijenata kojima je potre-ban ovakav vid le~enja se pove}ava izgodine u godinu. S.N.

Pljevlja - Op{tina Pljevlja podni-jela je tu`bu protiv preduze}a „Pu-povi} elektro“ iz Tivta, zbog napu-{tanja radova na izgradnji gradskefontane, na Trgu 13. jul. Nije isklju-~ena mogu}nost da tu`e i preduze-}e „Pero{evi}“ iz Bijelog Polja, kojeje na ponovljenom tenderu izabra-no za izvo|a~a radova, ali ta firma

jo{ uvijek nije u{la u posao. Radovina izgradnji gradske fontane po~elisu 2015. godine, ali fontane jo{ ne-ma. Tivatsko preduze}e napustilo jeprije vi{e od godine izvo|enje rado-va jer im, kako tvrde, Op{tina nijeredovno izmirivala obaveze. Posaoje nakon njih dobilo bjelopoljskopreduze}e. C.D.

Novi aparati za hemodijalizu

Novi Pazar - Poslednja dva danaovog meseca bi}e u znaku tradicional-ne muzi~ke manifestacije, festivala„Stari grad“. Bina }e biti postavljena nagradskom {etali{tu u centru grada. Pu-blika }e ove godine imati priliku dau`iva u muzici kubanskog bendaSalsaY punto, grupe „Kerber“ i legen-darnog @eljka Bebeka. Organizovanjeove muzi~ke manifestacije po~elo je2004. godine. Sve do pro{le godine

imala je takmi~arski karakter. Organi-zatori su odustali od organizovanjatakmi~arskih ve~eri i to opravdavaju„nezainteresovano{}u autora da svojrad promovi{u na ovakvim manifesta-cijama, jer su im primamljiviji brojnimuzi~ki formati na televizijama“. Or-ganizatori XII festivala „Stari grad“ suMass Entertainment Group i Kulturnicentar, a generalni pokrovitelj je gradNovi Pazar. S.N.

Po~inje festival „Stari grad“

Tu`be zbog fontane

Ro`aje dobilo zastavuRo`aje - Op{tina Ro`aje na posljed-

njoj sjednici lokalnog parlamenta do-bila je op{tinsku zastavu. Odborniciro`ajskog parlamenta na 22. redov-nom zasijedanju usvojili prijedlog od-luke o utvr|ivanju idejnog rje{enja Za-stave op{tine Ro`aje. Zastava op{tineRo`aje je dvobojna sa grbom u sredi-ni. Podijeljena je na dva jednaka polja

- bijelo i zeleno. Bijela boja simbolizu-je mir, dok zelena ozna~ava prirodnobogatstvo op{tine Ro`aje. Zastava jeduga~ka dva metra i {iroka metar. Au-torica idejnog rje{enja je Nermina Ba-{i} - [krijelj. Odbornici su, pored togausvojili jo{ nekoliko odluka, kao i iz-vje{taj o radu u pro{loj godini predsed-nika op{tine. C.D.