Žorž Pule - O Prustu

- f 0 ~ 2 PULE

,,I kad bih se usred nofi probudio, pa vile nisam znao gdje sam, nisam u prvi Eas n a o ni tko .sam; ostajao bi u meni samo praosnovni osjefaj postojanja, kakav moida drhturi u dnu biha neke Zivotinje; bijah goliji

negoli &inski C~vjek."~)

Na poCetku Pmstovog romana stoji trenutak kome nijedan drugi ne prethodi, prvobitni trenutak, kao k& Dekarta ili Kondilaka, kao kod Valerija. No mada je ovom trenutku svojstvena ,,pwobitna jednostavnost", mada je on prvi zbog toga Bto Ce postati pdetna tafka kasnijeg za- maSnog razvoja, on nije okrenut prema onome Sto Ce ,,postatin, vet prema praznini koja mu prethodi. Prvobitni trenutak ovde nije trenutak puno6e i poleta. On nije nabijen ni svojim bu- duCim moguhnostima, ni svojom sadaHnjom sa- drtinom. A to Sto on otkriva svoju temeljnu oskudncrst ne znaCi da mu nedostaje neHto unapred, veE upravo nelto unazad: neSto Cega vise nema, a ne neSto Cega jos nema. Reklo bi se da je to pwobitni trenutak b i b koje je sve izgubilo, koje se izgubilo, jer je mrtvo: ,,PreviSe smo spavali, vise ne postojimo. Buaenje smo

jedva osjetili mehanirki i nesvjesno" . . .4

Dakle, probudeni spavaE izlazi iz sna oskudniji od pdinskog Coveka. Jer ono Cega je on liSen jeste sama svest. Sveden je na to Sto jeste zato Hto ne zna ni ko je. A ne m a ko je stoga Sto ne ma ko je bio. On vise ne zna. On je biCe kome je biCe duzeto, jer su mu oduzeti sebanje

i prollost: 9 ) ZorZ Pule (Georges Poulet) roden 1902. u Belgijl, jedan je od najznahajnijih bedstavnika savremene francuske knjitevno-kritihke misli. U Sirokom k ~ g u ,,novih kritihara" on predvodi struju Koja se okrebe subjektu zasniva ,,kritiku svesti" istihe se kao ljuti protivnii svih objektivi~tihkih dristupa knjiZevnom delu. Glavna njegova dela su Studtje o ljudskom vremenu (,,Etudes sur le temps humain", Plon, 1950, 1952, 1964), u tri toma, Metamorfoze kruga (Les mbta- morphoses du cercle", Plon, 1961), Vreme kod Prurta ( L'espace proustien'' Gallimard. 1963), Tri ogleda o GAmanti~koj mitologfji (,,Trois ehsais de mythologie rornantique", Corti, 1966), i Kritifka svest (,,Conscience critique", Corti, 1072). Ogled koji ovde donosimo uzet je iz prvog torna Studija o ljudskom vremenu i predstavlja deo knjlge prevedenih Puleovih spisa koju

be uskoro objaviti ,,Nolit".

Put k Swannu. I, str. 57 (prev. Miroslav Brandt).

3 Zatoeenica, I, str. 109 (prev. Vinko Tecilazib).

- ZORZ PULE

,,Tada se iz toga dubokog sna probudimo u zoru ne znujuCi tko smo, jer nismo nitko i niita, jer smo novi, spremni ria sve, a naS je mozak prazan od proHlosti koja je dotad bila naS iivot. A moLda je joH ljepHe kada se spuStanje budenja izvrHi naglo, pa naHe misli iz sna, sakrivene navlakom zaborava, nemaju vremena da se postepeno vrate prije nego prestane san. Tada iz crne oluje, kroz koju smo, kako' nam se fini, proSli (ali fak i ne kaZemo mi), izlazimo leZeCi, bez misli: kao neko ,,mi" bez sadrtaja. Kakav je udarac fekiCem moralo primiti biCe ili stvar

koja je tu, da ne bi niSta znala?". . .J) Onaj Sto se tada pojavljuje manje pastoji kao bite, a viSe kao neko liSen biCa. On je biCe u negativu; bike ,,bez svesti", jer svesti ima samo tam0 gde ima svesti o nefemu, dok je ono ,,bez sadriine"; bike ,,beslovesnije od meduze", F a - keno ,,u carstvo najelementarnijeg iivota prxo- dew; bife koje se moie opisati samo tako Sto Cemo za nj reti ,,bite ili stvar pred nama".

No kako Ce ovo Sto je pred nama u jednom vr?nvremenom i nemerljivom trenutku iziCi iz tog trenutka koji ga deli od predstojeteg i pre- dalnjeg? Kako Ce ono nadoknaditi svoje fudo- viSno nepoznavanje vremena, prostora i vlastite lifnosti? Animalnom osdanju njegovog postojanja nesumnjivo odgovara osebanje postojanja sveta u koje mu se fini da je njegovo postojanje na neki nejasan nafin ukljufeno. Ovaj probudeni spavaf u samom trenutku budenja otkriva sebe i istovremeno otkriva da je tu, to jest negde, u odredenom vremenu, na odredenom mestu, medu odredenim stvarima. Ali pret- postavimo da se on probudi usred noCi, u tami: u kojoj li je to sobi, na kom mestu, u kom vremenu? Slike raznih mesta i vremena dolaze i odlaze, potiruCi se 1 redajuCi se u njemu: ,,Moida je nepomifnost stvari oko nas njima sbmo nametnuta naSom sigusnobfu da su to zoista one, a ne neke dmge, moida je ona plod nepomifnosti naSe predodibe o njima. Kad god bih se tako budio, i moj se duh uzalud naprezao da dozna gdje Sam, uvijek bi se sue oko mene

kovitlalo u tami: stvari, zemlje, godine."')

Kao neki vrtlog slika, svet u orima probudenog spavafa je doista svet stvari, ali stvari medusobno zamenljivih koje niSta ne vezuje za neko odredeno mesto u prostoru i vremenu; to je svet pre nesigurnih nego izvesnih stvari, pre moguCih nego nuinih, nalik na legendarne slike Goloa i Zenevjeve Brabantske, koje lanterna magika baca na zidove sobe malog Prusta,

I) Sodoma i Gomora, 11, str. 111, (prev. Vinko Teci- lazit).

4 ) Pu t k Swannu, I . str. 57.

ZORZ PULE

pretvarajdi ih u ,,treptavi i trenutdni crkveni pr~zor."~)

U sebe nesigurno bite htelo bi da nade oslonac u postojanosti stvari. Ali kakvu postojanost mogu da mu daju stvari koje su ,,mnogo ne- stvarnije od slika Sto ih je bacala laterna ma- gikaHB), nestvarne poput oblika koje je upoznao u svetu sna: ,, . . . teiak san u kojem nam se otkriva povratak u mladost, oiivljavanje pro- Slih godina, izgubljenih osjdaja, rastjelovljenje, selenje duba, dozivanje mrtvih, obmane ludila, nazadovanje prema najelementarnijim kraljev- stvima prirode (jer kaiu da Eesto u snu vidimo iivotinje, ali zaboravljaju gotovo uvijek da smo u snu mi sami ta iivotinja, libena onoga uma koji baca na stvari svjetlo sigurnosti; mi naprotiv, u snu pruZamo za prizor Zivota samo sumnjivu tlapnju koju u svakome trenutku uni- Stava zaborav, jer prijaSnja stvarnost iSEezava pred onom koja za njom dolazi, kao projekcija hrobne svjetilj ke pred narednom projekcijom,

kad se promijeni staklo) . . !'3 Probudeni spavat - a to je s a d Prust - nikada sc n d e potpuno odvojiti od ove prve slike sveta. Ako je Gete nauEio da zamiSlja svet u obliku pozoriSta lutaka, moglo bi se reei da je Prust nauEio da zamiSlja Zivot u vidu ,,trepera- vih i trenutnih" slika lanterne magike. Prustov svet uvek be biti isprekidani svet. Svet u kome se stvari projektuju pred naSim oEima u vidu trenutnih slika, koje zatim zamenjuju druge slike drugih trenutaka i dmgih mesta; gd'e pojava jedne slike nuZno ne povlaEi za sobom pojavu sledek; u kome lako bivamo premeSteni unapred i unazad; gde Ce nas ,,Earobni naslo- njaE svom brzinom odvesti na put u vremenu i prostoru"'); svet ,,utvarnih videnja", Mje pra- znine duh mora da ispuni svojim nagadanjima, Eiju nestalnost treba da otkloni zahvaljujuti svojim verovanjima. P m t o v svet je po sebi anahronitan, bez kuCe i kutibta, izgubljen i u vremenu i u prostoru, a kome duh upravo rreba da tatno odredi mesto u vremenu i prostoru, Prenosebi na njega sopstvenu sigurnost, zausta-

vljajuCi se pred njim.

Ali da bi se sopstvena sigurncxst prenela na svet treba je najpre naei u sebi. A kakvu sigurnost moZe naCi u sebi svest bez s a m i n e i Sta ona moZe dati kad je svega l ikna i kad za svim vapi? Bibe na pragu budenja, dete na poEetku n d i nalazi se suoEeno sa ,,mutnim vizijama koje se svaki Eas gube", pred stvarima za koje

6) Ibid., str. 60.

6) bid.. str. 98.

procvalih djevojaka, I , str. 172 (prev. UjeviB).

8) Put k Swcmnu, I , str. 57.

20R2 PULE 1

je nemoguCno znati ,,jesu li to one a ne neke druge". To je mali Prust u sobi preobraienoj projekcijama lanterne magike: ,, . . .Jer je veC i sama promjena rasvjete ukidala moju navik- lost na tu sobu, a bag Sam toj navici imao da zahvallm Sto mi je soba, ako ne umem u obzir muku Sto moram leCi u krevet, ipak postala podnoiljiva. Sada je vise nisam prepoznavao pa Sam u njoj bio uznemiren, kao u kakvoj hotelskoj sobi ili u planinarskom prendigtu. kamo sam prvi put stigao.. . "#) mesto koje se viSe ne da prepoznati, te otud mote biti i drugo: mesto koje je postal0 neizvesno, Eudno, anonim- no: nevezano za biCe koje ga zaprema, jer iz njega ne dolazi odgovor na stragljivo pitanje njegove misli. Tada duh, svestan neprijateljskw odbijanja stvari da se za njega veiu, shvata svu dubinu svoje usamljenosti i u njemu se raaa zebnja: ,,Nisam vige imao ni svemira, ni sobe, ni tijela, kojima nisu prijetili neprijate- lji Sto su me okruiivali, u koje nije prodrla gmznica sve do kosti, i bio Sam shm, telio sam

da ~mrem.'~)"

Jer zebnju usamljenosti ne Eini samo zebnja biCa odvojenog od stvari i drugih biCa; nju rada odvojenost od pouzdanosti i postojanosti koju bismo da njima pripiSemo i da od njih tratimo; ona dolazi od oseeanja da smo, bez njihove pomoCi, prepuSteni neuhvatljivoj snazi misli koja nas neprestano prisiljava na nove preobrafaje, neprestano nas menja u drugi vid ,,nas samih" i svakog trenutka od nas, i za nas,

pravi stranca.

Otuda dolaze ti grPevi, pobune ugrotenih delova nas samih ,, . . .u kojima treba vidjeti neki tajni, djelomiPni, opipljivi i istiniti naPin otpora smrti, dugog, oPajnifkog i dnevnog otpora frag- mentarnom i postepenom umwanju, onakvom kakvo se uvlafi u Pitavo trajanje naSeg iivota . . .I1)" uzastopne smrti, utoliko brte, feSCe, potpunije Sto misao bez sadrtine u sebi ne na-

lazi nikakav izvor Pvrstine i postojanosti.

Dakle, hustovo bike je biCe koje naslepo trati opravdailje postojanja. Ne znajuCi ko je, ono je ili kao neko pogoden amnezijom, Sto od vrata do vrata pita za svoje ime, ili se pak osda kao da je isto ono Sto su bez razlike sve stvari u njemu, i tada je samo snop anoni,mnih slika koje se javljaju i nestaju kao prelivi boja u vodenom prahu vodoskoka. Ono ili nije nista, ili je Pas ovo fas ono, Sto opet znafi niSta. No

9) Ibid.. str. 60.

lo) U sjeni procvalih djevojaka, 11, str. 31.

11) Ibid., 11, str. 35.

--. -- ZORZ PULE

to bife koje nije niSta, osefa da je bafeno i jedan trenutak izgubljen medu drugima, to jest u trenutak koji ni na Sta ne lifi i koji ni na femu ne pofiva. A kako ee ovaj trenutak nesumnjivo uniStiti, proizlazi da u njemu bite doiivljava vlastitu smrt, ne znajubi da li be se

ponovo roditi i u kom vidu.

,,Svakoga dana verujem da postojim poslednji put!a12)

,,Sav moj napor bio je usmeren u suprotnom smeru (u odnosu na Meterlinka), protiv shvaianja smrti kao negacije, Sto nema nikakvog smisla i Sto je u suprotnosti sa svim onim femu nas smrt ufi. Ona se javlja na utasno pozitivan

naEi~~?~)"

Jer za Prusta smrt ne znafi jednostavno viSe ne biti, ona znafi postati drugi. Kao onaj fovek Sto posle bolesti primecuje da je osedeo. ,,I opa- zivSi da me nije obuzela radost Sto je Ziva, da je viSe ne volim, morao Sam biti potreseniji nego netko ko je, gledaju6i se u ogledalu poslije nekoliko mjeseci putovanja ili bolesti, primjetio da mu je kosa pobijelela i da ima novo lice zrela fovjeka ili starca. To fovjeka potrese jer to znafi: fovjek koji sam bio, plavi mladif ne postoji viSe, ja sam netko drugi. Medutim, zar to nije isto tako duboka promjena, isto tako potpuna smrt nekadaSnjeg mene, isto tako potpuna zamjena tim novim mnome, kao pog- led na naborano lice s bijelom vlasuljom koje

je zamijenilo nekadaSnje lice?14)"

Smrt znafi razlikovati se od samoga sebe. A strah od smrti nije strah od toga da viSe neCemo osetati, da sebe vise nefemo osefati, vet je to sirah da vise nekemo osefati ono Sto osetamo, da se viSe netemo osebati ovako kao danas. A takva smrt se javlja kao neizbeba realnost, i to ne samo na kraju fitavog naSeg postojanja, veb na izmaku svakog od onih malih zatvorenih postojanja, onih ,,kapi vremena", svakog trenutka naSeg Zivota: ,, . . . istinska smrt nas samih, smrt za kojom bi, doduSe, doSlo uskrsnute, ali u jednom drugafijem Ja, i do fije se ljubavi ne mogu uzditi dijelovi bivSeg Ja, osudeni da

~ rn ru?~ ) "

Osudeno na fragmentarno i uzastopno urniranje, ne znajuei da li f e i u kom vidu uskrsnuti, to- vekovo bife, onako kako ga slika Prust, mufi zebnja od tog stalnog zamenjivanja njegovog ja

") Lettze d Nathalie Clifford Barney, N.C. Barney. Aventutes de l'espdt, p. 65.

1s) Lettze d G . de Lauds, ,,Revue de Paris" 15 juin 1938.

Id) Bjegunica, str. 203 (prev. Vinko TecilaziC).

16) U sjeni pzocvalih djevojaka, 11, str. 35.

56

ZORZ PULE

- koje u njegovim oEima predstavlja smrt. Od te zebnje mofe se u t d i samo na jednu stranu: ubediti sebe da femo preiiveti, da femo se s onu stranu smrti ponovo nafi. No h veru ne moiemo gajiti u odnosu na budufnost, jer se u njoj ne moie nafi niSta zamislivo, jer je ta budufnost u stvari sadagnjost onog EudoviBno nepojamnog b i h u koje f e nas smrt pretvoriti. Sa te strane, sa strane predstojefe smrti, jaz je nepremostiv. Srnrt zatvara budufnost, a pred tom zatvorenom budufnogfu rada se naBa zebnja.

Zi nama uvek kolebljiva, neodredena zebnja, ,,danas u sluibi jednoga, a sutra u sluibi drugoga o~j&aja ."~~) No bilo da se javlja u obliku ne- odredljive potiitenosti, u koju nas baca prizor nepoznate sobe, ili u obliku uznemirenosti de- teta koje pred spavanje uzalud Eeka majfin poljubac, ta zebnja u suStini je bifa koje - s obzirom na to da mu se Eini da se njegova egzistencija niEim ne moie opravdati i -da je nesposobno da za sebe nade smisao iivota, nesposobno, takode, da nade iSta Sto mu jemEi trajanje njegovog bifa - istovremeno osefa strah od budufnosti koja ga menja, prezir prema sadagnjosti koja se pokazuje nemofnom da ga zadrfi, i neodloinu potrebu da se pogto-pot0 spase svoje nepodnoSljive neizvesnosti tako Sto f e u proSlosti nafi temelj onog bifa koje ono

uistinu jeste, no koje nije viie.

Jer ako se obruE smrti ne moie probiti napre- dovanjem, mofda je to mogufno postifi povla- Eenjem? Ako smo uvek s ove strane naSe predstojefe smrti, nismo li uvek s one strane smrti koja je vet nastupila? Ne postoji li, dakle, fin kojim moiemo s ove strane svoga ja nafi sebe

i temelj svoje egzistencije? Otuda fudni pofetak Prustovog romana, gde se misao, tek Sto je ocrtan polietni trenutak, diie i krefe, ali unazad. Hod unazad, kao da je bike, u trenutku kad je otkrilo svoju egzistenciju, osetilo potrebu viSe da je podupre nego da je profivi, viBe da nade razloge svog postojanja

nego razloge svog delanja. Prustov roman je istorija jednog traganja; a traganje znaEi niz pokuSaja da se ponovo nade neSto Bto je izgubljeno. To je roman o jednoj

egzistenciji u potrazi za svojom esencijom.

,,Covjek nije vise nitko. Kako ipak, trafefi svoju misao i svoju lifnost, kao ito traZimo neki izgubljeni predmet, nade konaEno svoje vlastito Ja, a ne neko drugo? . . . Sta nas to vodi

18) Put k Swannu, I. str. 81.

ZORZ PULE

kad je zaista nastao prekid? . . . T@ je doista bila smrt, kao kad srce prestaje kucati te nas oiivljuje rit- miEko izvlafenje jezika . . . UskrsnuCe pri budenju - nakon onog dobro- tvornog napadaja ludila, lit0 je san - mora u suStini nalifiti na ono lit0 se dogada kad nam se vrati u pameti neko ime, neki stih, neki zaboravljeni refren. A moZda bismo mogli shvatiti uskrsnuCe dulie nakon smrti kao neku pojavu p~mCenja.'~)"

U Prvstovoj misli seCanje, dakle, ima istu nat- prirodnu ulogu koja u hriSCanskoj misli pripada bofanskoj milosti. Ono predstavlja onu neobjag- njivu pojavu kad palo bike, nepopravljivo odvo- jeno od svojih korena, iako ne zadobija svoj prvobitni polofaj, ipak dobija sredstvo koje Ce mu omoguCiti da nade puteve svog spasa. Se- Canje je ,,porn& odozgo", koja dolazi biCu ,,da bi ga izbavila nilitavila iz koga samo ne bi moglo iziCi."18) Tako se ono u Prustovom delu stalno javlja u istovremeno ljudskom i nad- ljudskom obliku. Ono je istovremeno nelito nepredvidljivo, ,,nehotifnoV, Sto prianja uz biCe, i sami fin tog biCa, njegov najlifniji fin, jer se lifnost kroz njega gradi. I kao Sto ima bofanske milosti koja pada na plodno tle i one koja se spulita na neplodnu ledinu, milosti koju primamo i one koju ne zapaiamo, tako ima i raznih seCanja. U Prustovom delu brojni su prirneri tajanstvenih poziva koje duh, zaokupljen sobom, ne fuje. Joli su brojniji slufajevi kada se u h a l o seCanje svodi na to da bude vazal inteligencije ili neka vrsta navike: to je oslabljena milost, koja je izgubila svoje dejstvo, postala ,,hladno seCanje", ,,seCanje finjenica": ,, . . . seCanje finjenica koje nam veli: ,,takav si bio", ne dozvolja- vajuCi da takvi ponovo budemo, koje nam potvrduje realnost izgubljenog raja, umesto da nam ga, kroz seCanje vrati . . .'O)" ne vilie natprirodno setanje, v& ,,palo" sdanje, u koje Cemo se uzalud uzdati da Ce nas ,,za trenutak vratiti u nekadalinje stanje", jer oslanjajuti se samo na naSu snagu i na naSu volju mi ne moiemo nilita postiCi; sve najpre zavisi od natprirodnog slu-

faja.

Ali iako sve najpre zavisi Od te fudesne slufaj- nosti, iako je ona prvi pokretaf, ona ne moie sve sama, vet trafi naliu saradnju, zahteva 03 nas maksimum napora. Prustovo seCanje festo je poistove6ivano sa afektivnim setanjem o kome govore psiholozi. I, posmatrano sa psiho-

17) Vojvotkinfa de Cuermantes, I , str. 79 (prev. Tin Ujevib).

la) Put k Swannu. I , str. 57.

19) Pastiches et melanges, str. 197.

ZORZ PULE -

loSkog stanoviita, ono to nesumnjivo i jeste: oiivljavanje u nama jednog zaboravljenog du- Sevnog stanja. I sam izraz nehotifno, kojirn Pmst bliie odreduje ovo sefanjc, kao da potvrduje pomenutu istovetnost, jer je afektivno se6anje za psihologe u krajnjoj liniji neSto spon- tan0 i nepredvidljivo, jednostavno budenje u duSi nekadainjih emocija; budenje koje duSa viHe pasivno prima nego Sto ga pcdstiPe. Ali duboko seCanje za Prusta je takvo - neHto Sto se nehotice doiivljava - samo u trenutku kad stiZe do nas, koji je ili koji mora biti polazna talika naSeg duhovnog fina. Ono je poziv, zov upuCen Pitavom naiem biCu i na koji Pitavo naSe bibe mora odgovmiti. Ono nam otvara put u dubinu, ali na nama je da njime krenemo. Izgubljeni raj vrata nam se ako to hofemo, ali

ne i bez naSeg htenja.

Otuda u Prustovom romanu toliki primeri neu- spelih sefanja i delova proSlosti koji su zauvek izgubljeni. Otuda, takode, i toliko drugih uspomena koje, poSto su izvedene na svetlost dana, posle prizora njihovog kratkog uskrsnufa, os- tavljaju za sobom samo nostalgiju za ,,izgubljenim rajem", izgubljenim po drugi put. Kao Sto je u orima sholastifara postojalo bezbroj stupnjeva u ,,usavrSavanjun boZanske milosti, za Prusta postoji bezbroj stupnjeva u ,,usavrSava- nju" seCanja. A svaki od tih stupnjeva je kao stupanj silazne lestvice, i Pas se Pini da se bi6e zaustavilo na jednoj razini, Eas na neSto niioj, dok je ono Sto traii sasvim na dnu. No, mi uglavnom ,,nemamo snage da idemo do samog dna, gde poPivaju istina, stvarni svet, nag au-

tentifni utisakWm).

Otuda bi bilo sasvim netafno smatrati Prustov roman prostim romanom o afektivnom seCanju. Time bismo ga stavili u istu vrefu sa Lotijevim romanima, koji su svi, i svaki od njih u celini, samo dnevnik ovih emotivnih susreta, otkrivanje ovih tajanstvenih kanala kojima bi duSa mogla da prodre do svoga dna, no na koje se ona najPeSCe jedva i osvrfe. NiSta opravdaniji nije ni pokuSaj da se Prust uliini piscem jednog Pisto psiholoSkog romana, gde bi sve na kraja bilo objasnjeno, kao kod Tena ili Riboa, zakonom povezivanja misli. Time bi on bio svrstan medu pisce kakav je bio Burie, koji je inalie pisao romane Piji se liitav zaplet temeljio na aktivnom

seCanju.

Posmatrane sa ovog stanovigta, najliuvenijc Pru- stove stranice, ono mesto o Madleni, nete nam se Piniti kao da iscrpljuju znalienje romana. One ga nesumnjivo sadrte, ali ga ne otkrivaju. Ili, bolje reti, ako uopSte neSto i otkrivaju, to je '3 Lettte ct Louis de Robert, ,.Revue de France", jan-

vier 1925.

ZORZ PULE

onda istina da i p a l e psiholoSkog objaSnjenja tajna ostaje nedirnuta: ,,Nisam znao razlog zbog koga me ta uspomena tako usrefivala, nego sam to otkriCe morao odgoditi za mnogo kasnije."")

Pravo znafenje epizode sa Madlenom u celini se sastoji upravo u tome Sto nam ona iznosi jedan trenutak sreCe. Posle trenutka nesreCe na pofetku knjige, dolazi trenutak s r d e ; kao da se blagodet seCanja sastoji u toj zameni. U trenutku budenja pred nama je biCe koje otkriva svet noCi i more, gde ono ne zna ko je ni da li su stvari doista ono Sto su; u trenutku seCanja pred nama je biCe koje sebe nalazi u iivotu dana, usred nedeljnog jutra svog detinjstva, okruieno svojim navikama, njemu prisnim vremenom i prostorom: ,,Sve ovo Sto dobija oblik i EvrstoCu, i grad i vrtovi, iziSlo je iz moje Salice

fa j a."*)

Oblik i fvrstdu. Ako je, dakle, tafno da je seCanje zamena, onda je takode t a h o da novi trenutak nerna viSe tragirnu nepostojanost onog trenutka na fije mesto dolazi. To je trenutak u kome stvari dobijaju oblik, u kome su one fvrste, u kome fovek zna Sta su one, kao Sto i za sebe zna ko je. A to je zbog toga Sto ovaj trenutak predstavlja onu dnevnu stranu defjeg iivota, onu sunEanu stranu, gde jarko csvetljene stvari nude svoj oblik i svoju fvrstinu bifu koje im se obrafa sa svojom Zeljom i svojom

verom.

Duboko seCanje u stvari je povratak dubokog utiska. A on nam se fini tako lep, njegovo vra- Canje fini nas tako sreCnim, stoga Sto on izra- iava spontani sklad izmedu bifa koje osefa i predmeta koji ono oseCa, gde Zelja prvoga prianja za postojanost drugoga; kao da je spo- ljaSnji svet tada bio upravo ono Sto smo mi Zeleli da bude: ,,Jer ielja nam se fini ljepia, predajemo joj se s viSe povjerenja, kad znamo da joj van nas neka stvarnost odgovara, rak i ako

za nas nije o~tvarljiva."~)

Ako joj neka stvarnost odgovara, tada, ali samo tada, moiemo verovati u nju, a ne samo osefati je. Na taj nafin, dvboki utisci nisu oni koje mi samo primamo, fak i u viSe navrata, vet oni kojima dodajemo naSe ,,bife bez ostatka", to

jest naiu ljubav.

Takva je Zelja koju u Marselu budi mala pro- davafica mleka na Zeleznifkoj stanici: , , .Fa pro& dug vagona. nudeti bijelu kavu nekolicini putnika koji su se probudili. Njeno je lice, jarko

41) Put k Swannu, I . str. 96.

IP) Ibtd., str. 87.

m) U sjent procvalth dfevojaka, 11, str. 20.

ZORZ PULE

ozareno odrazima jutra, bilo rufifastije cd neba. Ja pred njom opet osjetih onu felju da fivim, koja se u nama ponovo rada svaki put kad nam oZivi svijest o ljepoti i o srefi . . . Takva, druga- fija od onih umra ljepote koje je crtala moja misao dok Sam se nalaaio Sam, ta lijepa cura odmah probudi u meni nagon za nekom s rdom (jedini oblik, uvijek poseban, u kojemu mofemo osjetiti nagon za sreCm), za nekom s r d m koja bi se ostva~ila kad bih iivio uz nju.. . J a sam toj mljekarici nudao, svoje bike u potpunosti, sposobno da se nasladuje iivi,m ufivanjima.. ."*4)

,, . . . Kad je fuvjek mlad, u gcdinama koje sam imao na svojim Setnjama prema Mesbgliseu, naga felja, naSe vjerovanje pdjeljuje odijelu neke Zene individualnu osobenost, nezamjenjivu bit-

n ~ s t . " ~ ~ )

Zelja i Vera: gotovo zamenljivi izrazi, koji ozna- favaju dve strane istog delanja, delanja fitavog bifa. Jer, kao Sto savrSeno sefanje traZi spoj Eulnog doiivljaja i duhovnog napora tako i ono Sto se, na veeoj dubini, otkriva iza sdanja, onaj prvobitni utisak, takode sadrii fulni dofivljaj i nastojanje na&eg ja da ga pojmi. Nasto- janje koje se, kad je poteklo od biea, naziva - Zeljom, a kad se oslanja na predrnet i pofiva

na njemu - verom.

Ono Sto se, dakle, osvetljava na samom dnu biCa jeste jedan trenutak prdlosti, suSta suprotnost sadaSnjem trenutku budenja: trenutak u kome, umesto da budemo odvojeni od stvari i da nikada ne budemo sigurni jesu li to one ili neke druge, bivamo sigurni da se one razli- kuju od svih drugih; i to stoga Sto tada imamo mot da se veiemo za njih, da im dam0 individualnu posebnost, nesvodljivu bit: ,,Zbog toga mi se - kao Sto se deSava u onim trenucima sanjarenja usred pri~ode, gdje je ukinuto dje- lovanje navike i gdje su naSi apstraktni pojmovi odloieni na stranu, pa duboko vjerujemo u originalnost, u individualni iivot mjesta na kome se nalazirno - prolaznica koju je moja Zelja dozivala nije Einila kao bilo koji primjerak o@eg tipa iene, nego kao nuian i prirodan proizvod toga tla. Jer u to mi se vrijeme sve ono Sto nije bilo istovetno sa mnom, cijela zcmlja i sva biea, finilo dragocjenije, vafnije, obdareno stvarnijim postojanjexq nego Hto se to fini odraslim ljudima. A zemlju i biea nisam

uopf e odvajaoPs)"

Prvobitni utisak dostojan je uere stoga $to on sadrii odredeni trenutak i odredeno mesto; dakle ne, kap kod bifa na budenju, trenutak koji mofe

24) Ibid., 11, str. 21. 25) Vojvotkinja de Gue~mantes, 11, str. 74.

26) put k swamu, I , str. 201.

20R2 PULE

biti ma koji, mesto koje mote biti ma koje, vet jednu tako dobro odredenu taEku u vremenu i prostom koja ne moie biti pobrkana ni sa jednom drugom i u Eiju autentiEnost ne moZemo sumnjati. Zahvaljujuti sebanju, naS autentiEni u- tisak ponovo nam se javlja, u svojoj izgubljenoj realnosti, kao najdublje mesto istine, kao mali svernir sa sopstvenim vremenom i prostorom: ,, . . . ono Sto sam izgubio prije mnogo godina, onaj osjdaj zbog koga neke stvari ne gledamo kao prost prizor, nego u njih vjerujemo kao u kakvo bife kome nigdje nema jednakoga . . ."" Ono Sto je bilo irgubljeno i Sto je nadeno, jog nije vreme, v& deo vremena za koji je vezan deo prostora; i u unutraSnjosti tog malog svemira samo naSe ja, individualno ja, svojom verom i svojom ieljom nerazluEno je povezano sa tim trenutkom vrernena i tirn mestom u prostoru. Duboko setanje odvaja bite od osetanja postojanja nevezanog za vreme i mesto i vraka ga prvobitnom osetanju, koje je doista izvorno, jer zasniva i sebe i svet, i predstavlja Ein vere kojim bite koje oseta u odredenom trenutku i

na odredenom mestu doseie Eulnu realnost.

Vrakajuti nas tako, kroz proglost, prvobitnom utisku, Prust nas podseta na Kondilaka: ,,Jedini naEin da se dode do saznanja - kate ovaj - sastoji se u vratanju korenima naSih misli, u pratenju njihovog razvoja i u njihovom upore- divanju.. . " Ali Prust se ne vrata na poEetak putern analize i razlaganja, vet putem jedne sintetiEke intuicije - setanja - jer za njega nije reE o tome da se dode do prostora entiteta, vet do prvobitnog kompleksa koji bi se u ilnn-

lizi nepovratno izgubio.

Zato bi se on pre mogao dovesti u vezu sa Ru- soom. I za jednog i za dmgog u dubini, na izvo- ru, postoji prirodna jednakost izmedu ja koje o&a i stvari koja se oseta. No kod Rusoa ova jednakost je prosto data kao takva; nasuprot tome, ona se kod Pmsta javlja pre kao ponu- dena nego kao data: potrebno je da je kretanje naSeg ja prema objektu dovede do kraja, da dostigne vrhunac tek u obliku verovanja. ,,Jer sam se uvijek morao vratati tome, tim vjrto- vanjima koja vdinom ispunjaju naSu dulu, a da mi to i ne znamo, ali koja ipak imaju viSe vatnosti za naSu s r e h nego ovo ili ono bife koje gledamo, jer ga vidimo kroz njih, te po-

daju p ro l am wliEinu gledanome bitu.9"

VeliEina nesumnjivo prolazna, kao Sto je pro- lhzan svaki odnos izmedu gledaoca i posrnatra- nog; ali veliEina u isti mah neprolama, jer predmet koji je verovanje na taj naEin preo-

n) Ibtd., str. 114. m) U sfent procvalth djevojaka, 11, s tr . 289.

ZORZ PULE

brazilo, predmet samim lim odvojen od opSteg toka stvari i trajanja, ostavlja neizbisivu sliku u duhu onoga ko je u njega poverovao. Ta slika ponovo Ce se naCi. Usred sveta laterne magike, nestalnog, nestvarnog sveta, sazdanog od ,,mut- nih vizija" u koje se ne moZe verovati, probudeni spavat, ako se seti, nafi Ce na dnu svog pamCenja, u svojim prvim utiscima, ovu pro- laznu velifinu, k0j.u je u njega Pin dePje vere

jednom zauvek usadio.

3. ,, . . . Taj miris glogova cvijeCa koje sakuplja med dui iivice gdje Ce ga uskoro zamijeniti divlje ruie, taj Stropot koraka bez jeke Sto dopire sa Sljunka drvoreda, taj mjehur koji je rijeka neinila kod vodene biljke, a koji se smjesta raspuknuo; moj ih je zanos uspio prenijeti kroz tolike godine, a ondje su putovi veC nestali, pou- mirali su oni koji su njima hodali, a umrla je i uspomena na one koji su onuda prolazili. Kad- Sto se poneki komad krajolika Sto je tako stigao do danahjeg dana, otkida i odvaja od svega te onako nestalan i neodreden plovi mojim mislima poput cvjetnog Delosa, a da ne bih umio r&i iz koje zemlje, iz kojeg vrernena - a moZda napro- sto iz kojega sna - potjePe. Ali na predio oko Me- seglisea i na predio oko Guerrnantesa moram viHe nego na iSta drugo pmiSljati kao na duboka tud- nu leZifta moga misaonog tla, kao na Evrsto tlo nu koje se joS uvijek oslanjam. ProlazeCi tim pred- jelima, jog sum vjerovao u stvari, u Ziva bifa. i zato su biCa koja sam ondje upoznao jedina koja joS shvaCam ozbiljno i koja me razvese- ljuju. Bilo da je stvaralafka vjera u meni presahnula, bilo du je stvamost oblikuje sumo u sjefanju, cvijde koje mi danas pokamju prvi put

ne Pini mi se pravo c~i je6e.~~)"

TragajuCi za samim sobom. bike je sada otkrilo - u nekoj vrsti niStavila ili n d i Hto se za njim Hiri, u dnu sebe samog, u o n m e Sto se naziva proSloSCu - izvesne svetle, izdvojene taeke, delwe p e j d a , odlornke svog nekadagnjeg 2l- vota, koji su preiiveli propast svega ostalog. Iza njega nije vise potpuno nigtavilo, v& niSta- vilo osuto zvezdama. Svakako zbog svoje izdvojenosti, zbog svoje udaljenosti, ovi tragovi proH- losti kao da su danas bez snage. A ipak, kao u srednjovekovnoj astrologiji, danaHnje bite samo od njih i od njihovog uticaja moZe da dekuje oslonac za svoju litnost i mob da uhini donekle stvarnim svet pred svojim oPima. Jer ono viSe nerna svoju nekadaSnju sposobnost da svojom verom i svojoan Zeljom Pvrsto prione uz stvari.

R) Put k Swannu, I, str. 227.

63

ZORZ PULE -

One je ,,prestalo vjerovati da ielje odgovaraju nekoj istini van njega s a m ~ g " ~ ~ ) , mada se u njemu i d.alje radaju. Ne odrihuti se ovih ielja, ono je prestalo da ih smatra ostvarljivim. Ono se viSe ne uzda u budutnost, ne nalazi zadovolj- stvo u sadalnjosti. JoS u mladosti Prust je otkrio u sebi ovo razdvajanje Zelje i nestajanje vere: ,,ViSe nam ne ostaju Eak ni bezazlme radosti nadanja. Nada je Ein vere. Mi smo ra- zotkrili njenu naivnost; ona je mrtva. PoSto smo se odrekli radosti, ne moiemo se viSe zagrevati nadom. Bilo bi vrlo m ~ d r o nadati se bez nade,

ali je to nemog~fno .~ )"

I kasnije, u jednom pismu princezi Bibesko: ,,Aleksandar je u pravu kad kaie da je presta- nak nade isto Sto i ohjanje. Ali ja se - mada ne prestajem da Zelim - nikada ne nadam. A moida i krajnja jednostavnost mog iivota bez putovanja, bez Setnji, bez druStva, bez svetlosti,

odriava kod mene postojanost ieLje.*)"

Postojana ielja, ali bez nade u budutnost i bez vere u sadasnjost, Pmstova ielja moZe se, dakle, nadati da 6e predmet svoje vere nati samo unazad. Tako on dolazi do ,,nadanja bez nade", do mudrosti nemoguenoga. Kao u kirkegardovskom ponavljanju, Prust na kraju svu svoju iladu po- 1ai.e u pro8lost. A od nje se moie nadati novom

jaEanju svoje vere.

To obnavljanje vere predstavlja sebanje; nesumnjivo prolazne vere, koja traje tek koliko sami trenutak seCanja. Ali sve dok on traje, bite koje se seba oseta da je ponovo postal0 bite koje veruje. Ogromna snaga, sadasnja snaga ovih malih svetlih iifa koje je bite ponovo otkrilo, u tome je Sto one iz dubine mraEnog svoda po h m e su rasute pruiaju, Salju svoje svetle i tople zrake sve do sadaSnjeg trenutka. Ovaj trenutak moie se ,,nadatin da t e samo od njih dobiti realnost i podlogu. BiCe je poduprto od unazad, verom koju vise nema. S obzirom na to da je neka vrsta neprekidnog samostvaranja, stvaranja bita koje jesmo od strane bita koje smo bili, trenutka u kome se setaano od strane trenutka koga se setamo, prustovskoj egziaten- ciji stalno preti opasnost propadanja ili konaE- Ene propasti, ako je ne podupre i ne oiivi boianska milost sebanja: ,,, . . Ne verujemo u lepotu Zivo- ta jer ga se ne seCamo, ali neki stari miris na- mah Ce nas opiti. Isto tako, verujemo da vise ne volimo sage mrtve, no to je stoga Sto ih se vise ne setamo; ugledamo li iznenada neku staru

m) Ibid., str. 203.

") Les plafsfrs et les lours (,,Zadovoljstva i dani"), str . 232.

") Cahiers Marcel Proust, No . 4, str. 119.

- ZORZ PULE

rukavicu, ona Ce nas dovesti do suza, zahvaljujuci boZanskoj milosti, stabljici reminiscencije . . .-)" Kao hridfanska boianska milost, Prustova remini- scencija javlja se upravo u obliku stabutke koja nosi sadaSnjost, ali bitno je to Bto pokret ovde ne ide odozgo nadole, veC odozdo nagore. Zbog toga Prust upotrebljava i izraze temeljni zid, duboko leiifite, Evrsto zemljifite za oslonac. U Prustovom svetu sadaanjost ne dobija autenti- Eno postojacje od Boga, ve6 jednostavno od proilosti. Ranije doiivljeno spasava iivljenje, inaPe bi ono postalo beznaPajno i palo u zabo-

rav Pak i pre no Sto bi postalo dofivljeno.

Ali, da bi ova proSlost doista bila nastavljaf naSeg ja i utemeljivaf autentiPne sadagnjosti, - nije li trebalo da joj mi u svoje vreme dam0 mob koju ona sada irna nad nama? Cini se da je- din0 se6anje na neki trenutak vere moie stvoriti novi trenutak vere. InaPe bi biCe koje se seCa bilo prinudeno da u sebi prelazi sa jedne uspomene na drugu u potrazi za stvaralaekim trenutkom, onako kako se stara filozofija upi- njala da prede celi lanac uzroka d.a bi doSla do

prauzroka.

Setimo se ipak alternative koju je Prust izrazio u refima navedenim na pofetku ovog poglavlja: .,Bilo da je stvaralafka vjera u meni presahnula, hilo da se stvarnost oblikuje samo u sjekanju.. ." Dakle, pored trenutaka prvobitne vere, postoji i jedan drugi izvor sedaSnje stvarnosti; izvor koji se ne nalazi ni samo u prvobitnom trenutku ni samo u trenutku sadaSnjeg vremena, veC izmeclu njih, u sdanju: ,,Mi ne izvlafimo svu korist iz svog Zivota, ostavljamo nedovrSene u ljetnim sutonima ili u preranim zimskim noCima one sate u kojima nam se Pinilo da bi ipak moglo biti sadriano malo mira ili naslade. Ali ti sati nisu potpuno izgublj eni. Kada opet zapjevaju novi trenuci naslade, koji bi i opet isto tako pro- Sli oskudni i linearni, oni dolaze da im pruie temelj, sadrfajnost jedne bogate orkestracijea4)'" trenuci nedovrSeni u svom vremenu, krhki i linearni, no koji ipak kao da daju sadaanjosti

Pvrstinu, realnost koju sami nisu imali.

No, ako je tako, a Eitav Prustov roman govori da je tako, onda se pokazuje da je prethodna teorija, ako ne neispravna, ono svakako nedo- voljna. Svoj stvaralatki temelj biCe ne mora nuino naCi u trenutku prvobitne vere; i to zato Sto pamhenje moie da spoji krhku sadaSnjost so nedovrfienom proilobCu, tako da iz njihovog po-

vezivanja nastane neSto dovrSeno i postojano.

33) Lettres d Ren6 Blum, Bernard Grasset, Luis Brun, str. 61.

54) Volvotkinla de Guhmantes, 11, str. 83.

20R2 PULE - S druge strane, viSe ne bi samo neki povlasfeni trenuci proglosti imali izgleda da budu spaseni zaborava. Ma koji proiivljeni trenutak mogao bi biti ponovo naden i, StaviSe, doveden do svog pravog znafenja. Nema nijednog fulnog doiivljaja, ma koliko on bio slab, koji ne bi mogao da ponovo izide na svetlost dana i da u sadaSnjem vremenu nade svoje upotpunjenje; kao da duh moie, gotovo ne prekidajufi kontinuitet - jer raz- mak godina nije niSta viSe od njegove kratko- trajne rastresenosti - da ponovo prihvati isti onaj utisak koji je nekada ostavio i da ga sada

dopuni onim Sto mu je nedostajalo.

Ali, kakve je prirode taj dodatak? Ovde sigur- no nije ref o afektivnom setanju, vet o jednom autentifno novom finu duha kojim ovaj deluje na uspomenu kao Sto je nekada, u detinjstvu, delovao na prvobitni utisak. Reklo bi se da je to beskrajno odlagani, a zatim pozno izvrSeni fin vere; kao da se stvarnost ponovo nadena u se- Lanju finila bogatija smislom: dostojnija vere nego nekada u fulnom doiivljaju. Takvo je ne- promenljivo ishstvo koje pred nas iznosi Pru- stov roman. U oEima odraslog b i b sadaSnjost ima neHto zauvek nesavrgeno, spoljaSnja ger- cepcija neSto nefisto Sto posmatrafa ostavlja ravnodugnim, nesposobnim da u nju poveruje; no fim ta sadaSnjost postane proSlost, fim se ta percepcija pretvori u uspomenu, odrasli fovek prianja uz seCanje sa istom energijom koju

je dete ispoljilo u svom finu vere.

Kao Vera u neposredni, ili ponovo nadeni, ili upotpunjeni utisak, Prustova misao uvek se neiz- beZno vraCa na tajnu odnosa izmedu objekta i svesti. Sve se u krajnjoj liniji svodi na sledete pitanje: kako se odredeni spoljaSnji predmet preobrafa u neSto unutarnje, nematerijalno, neeto Sto nam je prisno koliko i mi sami, u Sta duh slobodno uranja, u Pemu se kreCe, uZiva i sa

fim se preplife?

No u neposrednom utisku osefa se koliko je ova spiritualizacija objekta retka i teSka. Objekt je neSto Sto je dato. Bilo da je cvet, stablo drveta ili crkva, zvonici Martenvila ili g m divljih rufa, objekat je tu van nas, on postoji kao stvar. Posmatrati ga znafi osetati se vezanim za njega samo fulnim doiivljajem koji ne potvrduje toliko njegovu realnost koliko njegovu apsolutnu izmenljivost. Kako da prodremo u njega ili da ga unesemo u sebe kada nas za njega vefe samo fulni doiivljaj koji moiemo po volji pojafavati, ponavljati, ali bez m d i da izidemo iz njegovih granica? A, ipak, sami taj dofivljaj na to nas poziva. On nas podstife da 's onu stranu' njega samoga predosetimo neSto Hto nam on ne saop- Stava, ali na Pije nas postojanje uputuje, budefi u nama felju da njime ovladamo. Koliko puta

-- ZORZ PULE

u Prustovom romanu nailazimo na te trenutke nezadovoljenog ushita, kad uznemireno biEe nejasno oseb poziv da u produietku Pulnog do- Zivljaja otkrlje ko m a kakvu tajnu: ,,I tada bi me odjednom, posve izvan svih tih knjiZevnih briga i bez veze s njima, zaustavio kakav krov, kakav odraz sunca na kamenu, ili miris neke staze; privukli bi me nekim osobitim uZitkom koji bi mi davali, a i time Hto se Pinilo da iza onoga Jto sam vidio oEima kriju neJto dtugo, i da me dozivaju da dodem i da ondje neHto uzmesn, mada mi, uza sve napore, nije polazilo za mkom

da otkrijem Sto;Y''

Isto vaZi za jedno od najtuvenijih mesta u romanu, za epizodu sa divljim mZama. Culni dofivljaj rascvetalih divljih h a uliva detetu isto ovo mefanje zadovoljstva i slutnje. Ali Eini se da ovoga puta, u dva maha i na dva razliEita naPina, bike koje osefa prekoraEuje granice onoga Hto osefa i, idubi do kraja doiivljaja, prodire u tajanstve- nu unutragnj-t predmeta. Prvi put je to kada se ono, u zanosu izazvanom lepotom procvalog grma, viHe ne zadovoljava samo time da o d a tu lepotu, vef nesvesno pokuHava da je repro- dukuje u sebi: ,,NeHto viSe, otvarahu se njihove krunice, zadriavajuki tako nemarno, kao poslednji i Eudljivi ukras, buket pragnika, koji ih je potpuno zasenjivao, da sam ja, pokugavajuki da u sebi podza2avam njihovo cvetanje, zamii- ljao to cvetanje, i ne znajuei, kao nestaHne po-

krete nehajne i Zivahne devojke."J)"

Divna i tako rePita slika da Ee se Prust njoj vratiti 1 od nje naEiniti naslov svog romana: U senci ptocvalih devojaka. Jer smisao ove slike ne Pini samo njena tarnost, uspegno prenogenje onoga Hto opisuje, ve6 i vidljivi poriv duha koji joj daje Zivot i savrgenstvo. Cini se da se ovde osvetljava ona duhovna radnja Hto inaPe ostaje sasvim skrivena Pak i za onoga koji je vrSi: Pin kojim Eovek, podtafavajufi u sebi spo1jaJ- nji poktet Eulima tasponatljivog ptedmeta, za- miJlja, stvara neHto Sto je i dalje tulima raspo- znatljiv predmet, ali H t o viSe nije spoljaltnje, vef unutragnje, ne viSe neSto strano i neproboj-

no, jer sada dolazi od nas, Pini nas same.

Cini se da ovde prhstvujerno samam postoja- nju slike: tako savrSene slike da se u nju ne moZe sumnjati; u tom trenutku duh je izvrHio svoj zadatak, - no Eiju prirodu, medutim, jasno ne uvida; izvrHio ga je ne bez napora, ali nesvesno, kao nehotice, i, ne primeCujuEi da je doHao do onoga Eemu je tefio, nastavlja da traga.

A upravo tada odvija se dmga duhovna radnja. Dok dete zamiHljeno stoji pred cvdem, stiZe do

95) Put k Swannu, I , str. 221. as) Chronigues, str. 93.

ZORZ PULE

njega novi poziv, malo dalje nude mu se druge divlje ruie, ali sada druge boje, ne vise bele, v& rdiEaste: ,,Tada mi djed pribavi onu radost koju doiivljavamo kad ugledamo neko djelo svoga d l j e n o g slikara, koje se veoma razlikuje od onih koje veC poznajemo, ili pak kad nas dovedu pred neku sliku koju smo dotad pozna- vali samo po skici olovkom, ili kad neku kom- poziciju koju smo dotad sluSali samo u izvedbi na klaviru, odjednom zaEujemo zaodjevenu u bujne boje orkestra; on me zovnuo, pokazao mi 2ivicu Tansonvillea i rekao: - Ti koji tako vo- liS bijeli glog, pogledaj onaj ruZiEasti gnn; kako je divan! - I zaista, bio je to takoder glogov

grm, ali ruZiEast i jog ljepSi od bijelih.s7)

Izmedu trenutka kada je deEak video bele cve- tove i onoga u kome je ugledao crvene tako reti i nema razmaka, ali ipak - prvi je trenutak pro- Slog doiivlj aja a drugi trenutak sadaSnjeg doiivljaja. Ovaj drugi trenutak dovdava i kru- niSe prvi; on nije njegovo ponavljanje, vef njegov preobraieni vid. Otuda potiEe defakova radost, radost posebne vrste, koju Prustov junak oseta tokom Eitavog romana. To je Svanova radost kad u licu nekog sluge prepoznaje crte koje je jednom ranije posmatrao na liku sa neke slike; Marselova ados st kad u Ventejevom Septuoru otkriva malu frazu njegove sonate. Radost koja se uvek javlja kada se iza varija- cija otkrije ,,zajedniEki tip", ,,isti Eulni kvalitet", kada se u onome Sto se oseta prepozna neSto Sto smo, kako nam seCanje kazuje, veC ranije osetili. Prepoznati znaEi identifikovati, a identifikovati znari naei jednakost izmedu onoga Sto je pred nama, spolja, i onoga Sto je unutra, u

nama samima, jer to je na9e setanje.

Na ovim stranicama o divljim r d a m a Prust je, dakle, ukazao na dva narina prevazilaienja spoljaSnjeg predmeta: u jednom sluEaju, izrav- nim naporom kada, preko unutarnjeg podraia- vanja kretanja predmeta, dobijamo njegov ,,duhovni ekvivalent", Sto je tin Hste uobrazilje; u drugom slufaju, otkrivajuCi i prepoznaju6i istu tu jednakost u dnu sebe, Sto je Ein svojstven

sekanju.

.,Svaki utisak je dvostruk - kaZe Prust - upola zariven u predmet, upola nastavljen u nama.. . "'9 No mi uglavnom poklanjamo pai- nju spoljabnjem delu utiska, koji nam ne kazuje niSta ni o njegovoj prirodi ni o nama samima. Ali Eim, uz porno6 uobrazilje ili seCanja, oslo- bodimo njegov unutraSnji deo, dakle onaj Bto je zaista nag, on se - ,,Eist i dezinkarniran", osloboden predmeta i samim tim svih vremenskih

n) put k Swannu, I , str. 184.

38) Promaen0 vrijerne, 11, str. 13 (prev. Vinko Teci- lazf6).

ZORZ PULE

kontingentnosti, gde inaEe ima svoje utvrdeno mesto, kao u nekom lancu - javlja ne vise kao neSto Sto predodreduje stvari, vei: kao samosta- lan proizvod naSeg duha. Jer rad naSe uobrazilje ili seeanja sastoji se upravo u tome: suprotsta- viti spoljaSnjoj perc~pciji sliku koja t e biti naSe vlastito delo; poditi utisak na razinu izraza: nati metaforu. Na takav duhovni napor poziva

nas svaki Pulni predmet.

Taj hitni, neodloini poziv dopire do nas u sva- kom trenutku naSeg iivota, ali mi gotovo uvek vise volimo lakSe zadatke. No dogada se ponekad, dok tako, zauzeti nekim banalnim poslom, odbijamo da se latimo zadatka na koji nas sa- daSnji muEni doiivljaj neprestano podseta, da osetimo neku vrstu grife, griie Sto srno se istovremeno odrekli sebe samih, Sto srno propustili da izvedemo na svetlost dana bite koje srno u stvari sami mi i koje postoji i moie se prepoznati samo u stvaranju slika. Tako se Prustu, kad na jedcom putu blizu Balbeka ostavlja tri drveta koja su mu zalud uputila jedan od ovih tajanstvenih poziva, Eini kao da mu ona kaZu: ,,Ako nas pustiS da opet padnemo na dno ovoga puta, odakle srno se nastojali uzdiki do tebe, Eitav jedan dio tebe samoga, koji srno ti dono- sili, past Ce zauvijek u niltavilo;'")'' ili u Zado- voljstvrma i danima, kad jedan pesnik odstra- njuje sa svog prijema stranca namernika zato Sto ovaj traii da sve ostale zvanice poSalje ku- Cama, i od njega dobija s1edeC.i odgovor: ,,Vise me n&eS vidjeti. A, ipak, meni dugujeS viSe nego drugima, koji t e te jednog dana napustiti. 3a Sam u tebi, a ipak Sam zauvijek daleko od tebe, tako da me gotovo vise i nema. 3a sam

tvoja duSa, ja Sam ti sam.")"

Tako mi, gotovo uvek, puStamo da od nas ode ili da propadne deo nas samih; upravo onaj deo nas koji smo morali stvoriti ili nanovo stvoriti u ssdaSnjem trenutku. On nam je dat da od njega natinimo naSu bit. Ali mi to gotovo nikad ne Einimo, i zato Sto to ne Einimo gubimo naSu

sadaSnju egzistenciju.

S druge strane, dogada se da je izgubimo i iz sasvim suprotnog razloga: ne stoga Sto smc za- postavili doiivljaj, vek stoga Sto srno dozvolili da se u njemu utopimo. To se dogada u stanju pijanstva: ,, . . . Alkohol je, napinjuti iznimno moje iivce, davao sadaSnjim trenucima onu ka- kvotu, onu draf, koje nisu imale uEinak da me naEine sposobnijirn, pa ni odlufnijim da ih bra- nim; jer moje ih je odugevljenje, koje me je po- ticalo da ih cijenim tisuku puta viSe od svog ostalog iivota, od njega odvajalo; bio sam ta-

") U sjeni procvalih djevojaka, 11, str. 79.

40) Ibid:, str. 210.

- 20R2 PULE

tvoren u sadagnjicu kao heroji, kao pijanci; moja se prdlost trenutno zamraliila, te nije viSe is- pred mene bacala onu sjenu same sebe koju zovemo svojom budubnosti; stav1jajui.i svrhu svoga tivota ne viSe u ostvarenje snova te pr&- losti, nego u blatenstvo sadaSnjeg trenutka, ja nisam vidio dalje od njega . . . Bio sam tijesno

poveran s trenutnim osjefajem.")"

Tesno povezan - Bto malii u jednom komadu sa dotivljenom stvari. A tada postoji samo ona, bez moguCnosti ekvivalencije. Njeno prisustvo iskljuliuje sve ostalo. ViSe nema proglosti, vise nema budutnosti, vige nema Cak ni onog rasto- janja koje u unutragnjosti trenutka duh nastoji da naliini izmedu doiivljaja i svesti o doiivljaju. On je pastao ono Sto oseCa; on je iskljuliio samoga sebe. Spolja, u predmetu, on tivi snafnim, euforilinim, ali potpuno pasivnim iivotom. Ume- sto da prevazide predmet, on se u njemu utopio.

Stanje liiste strasti, golog doiivljaja, koje je - StaviHe - suSta suprotnost stvaralalikoj delat- nosti kojom uobrazilja ponovo nalazi predmet

u nakm ja.

Dakle, bilo da se suviSe tesno vezuje za liulni predmet, bilo da ga nsprotiv, zapostavlja, Pru- stova misao tek veoma retko uspeva da na licu mesta nade njegov metafiziliki ekvivalent. Su- olien sa dotivljajem, Prust, za razliku od Igoa ili Remboa, tako reCi nikad ne nalazi odgova- rajuku sliku. Ili se, pak, Pini da on tu sliku nije izabrao sa o n m suverenom slobodom koja je upravo svojstvena invenciji. Ipak se ponekad, u izvesnom stanju duha, dogada da pmstovsko bike, suolieno sa takvim dotivljajem, samo od sebe dolazi do toga da spontano oblikuje njegovu ekvivalentnu sliku. Tako Svan, zaljubljen u Odetu, sluSa malu frazu Venteieve sonate. i kako pod uticajem te male fraze-prestaje njegova zaokupljenost materijalnim interesima i u njegovoj se duSi stvara neka vrsta beline, on se 0sei.a slobodni~n da tu upiHe ime svoje ljubavi.

A tu ,,belinuY' stvaraju u nama upravo vreme i zaborav. Izmedu setanja .%to se nanovo rada i naSeg sadaSnjeg biCa, pre svakog prepoznavanja, pre ove identifikacije jednog pomoCu drugog, kojom se zavrgava seCanje, javlja se sledeke: svest o belini, o razmaku, i to u onoj unutar- njoj oblasti gde uvek imamo osetanje da potpuno zavisimo od jednog uzroka ili niza uzroks, da smo zatolienici vremena: ,, . . . Izmedu sje- Canja koje nam se iznenadno vraCa i naSega sa- daSnjeg stanja daljina je takva da bi to bilo dovoljno, liak i nezavisno od neke specifiline originalnosti, da se jedna ne mogu usporediti s drugim. Da, ako sjehnje, zahvaljujuti zabo-

41) U sjeni procualih djeuojaka, 11. str. 168.

--

20112 PULE

ravu, nije moglo sklopiti nikakvu vezu, skovati nikakvu kariku izmedu sebe i sadaHnjega trenutka, ako je ono ostalo na svom mjestu, kod svoga datuma, ako je zadrialo svoju daljinu, svoju usamljenost u vrtahi kakve doline ili na vrhu kakva brda, tada, najednom udiSemo nov zrak bag zato Sto je to zrak koji srno udisali nekof, zrak.. . koji je mogao stvoriti taj duboki utisak obnavljanja samo ako je v& bio udisan, jer su pravi rajevi oni koje smo izg~bi l i .~~)"

,.Jedan fasak osloboden od reda vremena ponovo je stvorio u nama, da bismo ga osjetili,

bvjeka oslobdena od reda ~remena.~?"

Kao dofivljaj koji nam se vraka izdaleka, on nije vezan za tok vremena koji nas sada nosi, a i mi sami za trenutak smo odvojeni od njega. Prestajemo ,,se osjefati slabi, bespomofni, snlrt- ni"44); osjefamo se slobodni, slobodni da sami sebe odredimo, slobodni da se prepoznamo u onome Sto nekada bejasmo, slobodili da izmedu naSe proSlosti i naSe sadaSnjosti ustanovimo

metaforiEki odnos.

Medutim, ponekad taj odnos ostaje u nama tek slabo naznahen. Uspomena se joS uvek javlja samo u tako reCi negativnom obliku, kroz ose- fanje te beline nastale u nama, iza nas, a van koje nejasno osefamo da ima neSto Sto ne mofemo da proEitamo. Izmedu proSlosti i sadaSnjosti samo se ova druga jasno ocrtava u polju naSe svesti, ali ipak osefamo da izmedu njih dveju vet postoji nevidljiva veza koju bismo da iden- tifikujemo. To je pojava ranije videnog, koju nalazimo na svim stupnjevima u Prustovom delu. Cas je duh doiivljava u njenom najmutni- jem obliku, i tada se zbunjuje, muEi, zalud u sebi traii odgovarajufu sliku. Cas duh, prilazebi s nove strane nekada prisnom svetu, otkriva po- znato u nepoznatom i, posle kratkog oklevanja, vidi kako iz dubine sefanja iskrsava, neoheki- van i umirujufi, Eulni ekvivalent. Ponekad se, pak, Eini da stari ekvivalent na poziv prisutnog predmeta, izbija u celini i bez napara, kao da se tihi rad sdanja upravo sastoji u pripremanju ovog susreta, a jedini zadatak duha u tome da prepozna tu podudarnost proslog i sadaSnjeg i da u toj podudarnosti prepozna sebe: ,,Zapohe kon- cert. Nisam znao Sta sviraju, naSao sam se u nepoznatom kraju. Kamo da ga smjestim? U djelu kojega sam se autora nalazio? Zelio sam znati, a kako kraj mene nije bio nitko koga bih mogao pitati, prohtjelo mi se da budem osoba iz TisuCu i jedne noCi, koje sam uvijek

42) Pronadeno vrijeme, I , str. 167.

43) Ibid., str. 169.

(4) Put k Swannu, I . str. 94.

- -- ZORZ PULE

iznova Eitao, a u kojima se u trenucima neiz- viesnosti iznenada pojavi neki duh ili djevojka Earobne ljepote, nevidljiva za druge, ali ne za junaka u neprilici, kojemu ona otkriva bag ono Sto ieli da zna. U tome mi je trenutku pomoglo baS jedno takvo Earobno privibenje. Kao kada se nademo u nekom kraju koji nam se Eini nepo- znat, jer smo zapravo doSli stranom kojom nismo obiEavali dolaziti, te najednom, zaokrenuvSi jednim putem, izbijemo u neki drugi kraj, kojeg su nam najskriveniji kutiki prisni . . . tako se odjedanput usred te muzike, za me nove, nadoh

u Vinteuilovoj ~ o n a t i . ~ ~ ) "

A nafi sebe u jednom mestu, u muzici, u doiivljaju, znaEi viSe od ponovnog nalaienja tog doiivljaja: to je ponovno nalaienje svog bika. Za Prusta pasivno sefanje nema viSe znaEenja od obiEnog Eulnog doiivljaja. I jedno i drug0 mogu da nam prenesu samo svoju mutnu Eulnu realnost. Ni jedno ni drugo samo po sebi ne moie da se uzdigne toliko da moie da izrazi naSe bike. TragajuCi za sobom, misao klizi po doiivljaju kao po nekoj neprobojnoj i glatkoj povrlini. Ona tu ne moie da pusti koren, kao Jto uostalom ne moie da se ukoreni ni u ap- straktnom setanju na ono ito smo bili. Jer Sta smo bili ako ne ono Sto smo osdali, i kako to moiemo spoznati ako ga ponovo ne osetimo? Moida se doista na jvda t e i k d a Prustovog po- duhvata sastoji u tome Sto tu svako saznanje mora zauvek ostati u obliku utiska. Mogukno je spozaati samo ono Sto je kadro da odmah nanovo bude savremenik srca. No ,,kako je u ovim stvarima spoznaja isprekidana i ne nad- iivljuje efektivno prisustvo osje15aja"~~), iz toga proizlazi da je za Prustovu misao saznavanje, isto kao i bivanje, vezano za jedan u suStini kratkotrajan i isprekidan svet, za svet afektivnog, kome je Men de Biran odbio da prizna stalnost i identitet. Cini se da se duh tu nalazi pred dve mo- guknosti: ili da spoznaje samo ono Sto oseta, to jest unutraSnji dogabaj koji ga vise obaveStava 0 spolj,aSnjim stvarima nego o n j m u samome, ili da se seka da je osekao ne sdajuki se kako je aekao, - Sto u oba sluEaja znaEi da je osuden

da nikada ne dosegne svoje bi6e.

Dakle, jedina mogufna spoznaja sebe jeste pre-poznavanje. Kad na poziv sadaSnjeg doiivljaja iskrsava proSli, medu njima uspostavljeni odnos zasniva naSe ja jer - zasniva spozna~u naSeg ja. Bife koje prepoznajemo kao bike koje je tivelo postaje temelj onoga koje osefamo da iivi. Pravo, suStinsko bike jeste ono koje prepoznajemo, ne u proilosti, ne u sadagnjosti, vet

46) ZatoCenica. 11. str. 56.

46) U sjeni procvalih djevojaka, 11, str. 240.

20RZ PULE

u h o s u koji vezuje proSlost i sadagnjost, to jest izmeCtu njih: ,, . . . Bite koje je onda u meni uiivalo u tom utisku, uiivalo u onome Sto je taj utisak imao zajedniEko s jednim nekadaSnjim i sadagnjirn danom, u onome Sto je u njemu bilo izvanvremensko, bite koje se pojavljivalo samo onda kada se moglo naCi, s pomdu jedne od onih istovetnosti izmedu sadaSnjosti i proglosti, u onoj jedinoj sredini u kojoj moZe iivjeti, uii- vati u suStini stvari, to jest izvan v r e m e n ~ . " ~ ~ )

To je ishodiina taEka dijalektike biCa kod Pru- sta. Vidimo Eitav put koji je ona pregla. Ostav- ljajuti san, probudeni spavaE najpre se naSao ligen svoje proglosti, bez sadriine, bez Evrste veze sa nestalnim Eulnim doiivljajima, i Sam podloZan preobraiajima, neuhvatljiv, igraEka wemena i smrti. Zatim se u njemu, po milosti dubokog seCanja, bude utisci sasvim druge vrste. Oni kao da su potvrdivali postojanje sveta posebnih stvari, dok se za svaku od tih stvari vezivao Ein jednog bita koje je u njih polagalo svoju veru, u tom Einu nalazilo svoju realnost. Ali to bite je beskrajno daleko; ono s e javlja samo s prekidima i sluEajno. Snaga njegove vere, izvora njegove istinske egzistencije, iskop.- nela je. Ono je bite koje smo nekada bill 1,

takode, bite koje viSe nismo.

No, pored ovih retkih oiivljavanja jednog zauvek iSEezlog bita, otkrivamo sada druga, ne tako potpuna, ali brojnija, EeSEa bita, od kojih svako iznosi na svetlost dana nekadagnji h l n i doiivljaj. Izmedu tog ponovo nadenog doiivljaja i sadaSnjeg doiivljaja uspostavlja se veza iste vrste kao veza izmedu deEje vere i predmeta te vere; a iz te metaforiEke veze izmedu dva utiska najzad se pomalja slmo naSe ja, i to ne sadaSnje ja, bez sadriine, prepuSteno vremenu i smrti, niti pak proslo, izgubljeno, zapreteno ja, vet jedno sugtastveno ja, oslobodeno vremena i neizvesnosti, prvobitno i veEno bite, stvaralac samoga sebe, autor ,,veEne i o d m h prepoznat- ljtve p j e ~ m e ~ ~ ) , " ,,neobiEni pjev kojega jedno- lienost dokazuje EvrstoCu elemenata od kojih je sastavljena njegova duSa; jer, kakav god da je obradeni sadriaj, on ostaje istovetan sa samim

s ~ b o m . ~ ~ ) "

I tako, egzistencija u potrazi za svojom esencijom, polazdi od trenutka i posle ogromnog puta kroz pro510 vreme, nalazi tu esenciju u

vanvremenom.

47) Pronadeno vrifeme, I, str. 168.

48) Zatofenica, 11, str. 63.

49) Ibld., str. 64.

ZORZ PULE

Prustov roman pofeo je jednim trenutkom We- nim svake sadrfine. Sada se on zavrgava nizom drugih trenutaka koji se u najveboj meri razli- kuju od prvog, jer njih ispunjavaju ,,doista puni utisci, utisci van vremena""). Uprkos tome, po- traga u romanu jog nije potpuno zavrlena. U svom traganju za izgubljenim vremenom, Pru- stovo biCe naglo je dve stvari: trenutke, i neku vrstu vefnosti. Ali on0 nije naHlo slmo vreme. Nema sumnje, ono je donekle pobedjlo to vreme: ,, . . . Duboka misao koja je u sebe zatvorila prostor i vreme nije vise plen njihovog tlaEenja te ne6e ~tati .~ ')" Ali ako je duh, zahvaljujubi metaforifkoj operaciji sebanja, imakao vlasti i vremena i prostora, vreme i prostor koje je on zatvorio u tu duboku misao samo su vreme i prostor jednog ponovo nadenog trenutka. Istina, taj trenutak je izuzetno bogat i Eini se da je, kao u Bodlera, obdaren beskrajnom snagom Hirenja: ,,Jedan sat nije samo jedan sat, to je vaza puna mirisa, zvukova, nakana i podneb- l j ~ , ~ ) " ali ta vaza liEi na one o kojima se govori G Hiljadu i jednoj noti, knjizi koja je bila jedna od Prustovih omiljenih Htiva: kada ih otvorimo, iz njih izlazi duh kadar i da se skupi i da se bezgranifno raHiri. Svaki trenutak je jedna od ovih vaza i svaki ima svog posebnog duha: ,, . . . Najjednostavnija kretanja, najjednostavniji fin ostaju zatvoreni kao u tisubu zatvorenih vaza od kojih je svaka napunjena stvarima sasvim razlifnih boja, mirisa i temperatura, a da i ne govorimo da su te vaze, rasporedene po svoj visini naHih godina za kojih smo se neprekidno mijenjali, bar u snovima i mislima, smjeHtene na veoma razlifnim visinama te nam stvaraju do-

jam neobifno razlifnih atmosfera.6a)" Kao vaze od kojih svaka sadrZi svoje posebne i medusobno iskljuEive osobine, trenuci vremena su, dakle, jednaki delovima prostora koji se ne mogu istodobno prebi: ,, . . . Obifaj da se nikada ne ide na jednu i na drugu stranu u istome danu, u jednoj istoj Hetnji, nego jedanput prema Mbsegliseu, a drugi put prema Guemantesu, na neki naEin pohranjivao ih je daleko jedan od drugoga, nepoznate jedan drugome, u zatvorene i medu sobom nepovezane posude razliEitih po-

slijepodneva.54)"

,,Zatvoreni u celiju posebnih danavSs), ponovo nadeni trenuci nisu dakle pravo trajanje, vet, ako se tako moZe rebi, atomi punog vremena

m) Pronadeno vrtjeme I1 str. 260. 9 Chronipues, i tr . ' 186.

6%) Pronudeno vrijeme, 11, str. 8. 53) Ibid., I, str. 166.

54) Put k Swannu, I, str. 180. WSodoma i Gomora, 11, str. 125.

ZORZ PULE

Hto daleko jedni od drugih plove nekom vrstom praznog vremena, nistavilom zaborava koje samo

sporadiEno para bljesak uspomena.

Zbog toga je poredenje plvstovskog trajanja bergsonovskim potpuno neosnovano. Prvo Je praznina, drugo punda; prvo je diskontinuirano, drugo kontinuirano: ,, . . . Ne proZivljavamo nanovo svoje godine u njihovu neprekidnm nizu dan po dan, nego u sjeCanju Hto se zgusnulo u svjefini ili osunhnosti nekog jutra ili nekoga veEera, Hto primaju sjenu ovog ili onog prfrodnog poloiaja osamljenog, zatvorenog, nepomifnog, konahog i zabafenog, dalekog od svega osta- loga. .P3" ,,Jer ono Sto smatramo svojom lju- bavlju, svojom ljubomorom, nije jedna ista ne- prekidna, nedjeljiva strast. One se sastoje od beskonaEnog niza uzastopnih ljubavi, raznoli- kih ljubomora koje su vrlo prolame, ali one svojom neprekinutom mnoZinom daju dojam

neprestanog trajanja, obmanu jedinstva!?"

NiSta nije tako daleko od Bergsona kao ovi re- dovi. Umesto da bude, kako bi to hteo Bergson, ,,melodiEni kontinuitet", ljudsko trajanje je, u Prustovim dims, prosti pluralitet medusobno daleko udaljenih trenutaka. Kako je sam Prust na to ukazivao, ~azl i t i te prirode ova dva trajanja nuZno za sobom povlaEe i razliku izmedu puteva kojima duh krete da bi ih istraiio. Bergson zamiHlja traganje za izgubljenim vremenom-kao lagano i nesmetano kliienje unazad. Sanjardi, oguSten, duh neosetno uranja u proSlost, Eija ga uvek teEna i gusta supstanca neprestano blago pritiska sa svih strana. Nasuprot tome, kod Prusta je istrazivanje proSlosti od poEetka skop- Eano sa tako velikim teSkoCama da su za njihovo savladivanje Cak potrebni posredovanje naro- Cite milosti i maksimum napora od strane onoga ko se na to istraZivanje odvaZuje. Potpomognuta tako, misao najpre mora da probije ili da potisne Eitav svet laZi, to jest vreme inteligencije i na- vika, hronoloSko vreme, u kome konvencionalno pameenje rasporeduje sve ono St. veruje da t e safuvati, i to pravolinijskim redom, prikrivajuti tako njegovu niStavnost; zatim, poHto je odagnala ova prividenja, misao ima da se suo6i sa istins- kim nigtavilom, niStavilom zaborava: ,, Sjetanje ... niJtavilo, iz kojeg nam kakva sliEnost dozvoljava da za trenutak izbavimo, uskrsle, naSe mrtve ~ s p m e n e . ~ ) " ,,Beskrajne plohe ~aborava"~@), ne- gativno vxeme, Eisto odsustvo, mesto nebita, koje, kad se otkrije, izaziva vrtoglavicu i u Eiji se ponor treba baciti, ako hoCemo da se spustimo

na neko izgubljeno ostrvo.

33 Vojvotkinja de Guermantes, 11, str. 84.

57) Put k Swannu, 11, str. 180.

58) ZutoEenica. I. str. 124.

59) Vojvotkinja de Guermantes, 11, str. 85.

ZORZ PULE

Vreme koje se vrtoglavo preleke, vreme pada. Iz sadaSnjeg trenutka bike bez prelaza pada u proSlo vreme. Ali mada je munjevito preletelo tim prostranstva, ipak je osetilo njihovu dubinu: ,,t%jet.am otpor i i j e m jeku prevaljenih daljina . . .80)" ,, . . . neunigtiva drai ovog mduprostora fije se razmere upravo poklapaju sa naSim ii-

votom i koji Eini svu poeziju ~ & a n j a . ~ ) "

OtlrrivSi fudesnu promenu razdoblja, koja se u mgnovenju zbila, duh odmerava ,.ponor od razlike u visininB3. A svest o ovom vremenskosn razmaku, kontrast razdoblja koja Eitav ovaj prazni prostor istovremeno povezuje i razdvaja, najzad - i pre svega - osekanje da se medu njima uspostavlja neSto ravno prostornoj per- spektivi, sve to na kraju dovodi do preobraiaja ovog negativnog vremena, ovog fistog nebiCa u Eulnu pojavu, u jednu dimenziju: ,,Tu dimenziju Vremena . . . nastojat ku da je uEinim stalno pri- sutnom u jednom prijepisu svijeta koji Ce nuino biti razliEan od onoga Sto nam ga daju n a h

tako varljiva osjetila9."

Tako se pmstovsko vreme postepeno gradi kao istovremeno duhovni i Eulni entitet, sazdan od veza izmedu trenutaka medusobno beskrajno udaljenih, no koji ipak, svi zajedno, uprkos svojoj izdvojenosti i svojoj fragmentarnosti, ispu- nj,avaju dubinu vremenskog prostranstva, te ona tako, zahvaljujuki njihovom mnoltvu, postaje

vidljiva.

Sada se, dakle, javlja jedan drugi oblik vremena, veC konkretniji od pramog vremena, a to je vreme sazdano od nekoherentnog i raznovrsnog skupa svih trenutaka kojih se duh sees. Jer bike koje se sebe seka ne otkriva svoj iivot u obliku neprekidnog toka, gde se neosetno prelazi sa sliEnog na manje slitno, i sa manje sliEnog na razliEno vek naprotiv, u vidu stalne i radikalne nesliEnosti svih njegovih sastavnih delova. Zivot koji i nije iivot, vreme koje jedva da je to, ,,obiha zbirka trenutakaVa), od kojih svaki za- uzima poseban i promenljiv poloiaj u odnosu na sve druge, tako da je u tom vremenu pluralnosti problem u tome Sto neprestano treba poku- Havati povezivanje svetova, naEina osebnja i iivljenja koji se medusobno iskljuf uju. StaviSe, poput zvezda na nebu, ovi svetovi ne ostaju nepomiEni, zaustavljeni u statiEnom poretku, na osnovu koga bi mogla da se naEini hronologija.

w) put I; swannu, I , str. 9 5 .

Pastiches et melanges, str. 108.

82) Vojuotkinja de CueTmantes. 11, str. 85.

83) Pronadeno vrijeme, 11, str. 159.

84) Begunica, str. 100.

- ZORZ PULE

Oni nestaju i nanovo se javljaju u polju svesti; Eine se Eas EudoviHno udaljeni, a Eas Eudesno bliski. Snaino i u suStini nepravilno kretanje, to jest rad sdanja, vodi ih putevima koje duh

ne moie da prorafuna.

U Prustovh d i m a konkretno vreme javlja se kao vreme iskljueivanja i uskrsnuka, odlomaka i praznog prostora izmedu odlomaka, vreme po- mraEenjl i anahronizama, u d t i n i anarhiEno vreme, i - &to u njemu moiemo biti samo u jednoj taEki, a ne istovremeno i u nekoj drugoj - vreme nepovratno i, reklo bi se, za duh

konaho izgubljeno.

JoS u vreme Zadovoljstava i dana Prust je otkrio ovo osdanje duhovne nemoCi, koje u nama viSe od svih drugih misli s bolom budi misao o vremenu. ,,Patio je samo zbog toga Sto ne mofe odjednom da dopre do svih predjela koji su bili razmjeSteni ovdje-ondje u beskrsju njegove per-

spektive, daleko od njega . . .=)"

Pa, ipak, zar za konkretno vreme, ne vaii isto Sto i za konkretna mesta? Ako se i prostor, isto omko prividno kao vreme, ~lajpre javlja kao celina, Eije se simultano Hirenje na izgled lako moie pratiti, zar se on naSem iskustvu ne ukazuje kao rnnoStvo ,,stranal' koje se medusobno iskljuEuju? Prostor bi onda u stvari bio tek skup stanoviSk3 koja se mogu zauzimati samo nezavisno jedno od drugog, uz stalnu promenu perspektive. Pa, ipak, zar njegovo pravo zna- Eenje ne Eini ukupnost perspektiva, kao u onim kubistiEkim slikama gde umetnik nastoji da istovremeno prufi sve vidove jednog predmeta, koji se inaEe mogu otkriti samo ako ga posmat- ramo naizmeniEno iz razliEitih uglova? I nije li upravo uloga vremena u tome-da nadvlda ovu uzajamnu iskljuEivost stanoviSt2 svoistvenu prostori? Tako se zvonici Martenvila najpre po- javljuju pred nepomiEnim posmatraEem, na po- zadini jedne nepromenljive perspektive, samo u jednom nuino ,,epizodnom i t r e n u t n ~ m " ~ ~ ) vidu.

Ali, Eim pomeranje posmatraEa izazove njihovo kretanje u suprotnom smeru, oni - zahvalju- juCi naizmeniEnom menjanju svojih linija - ulaze u sasvim razliEit svet, koji viSe nije svet u kome tri dimenzije prostora grade jedan epi- zadni i trenutni svet, veC svet u kome Eetvrta dimenzija, dimenzija vremena, izvodi predmet iz epi- zodnog i trenutnog da bi pruiila sve njegove vidove posmatraEu Hto se istovremeno kreCe prostorom i vremenom. Primer za to je posmatranje iz- laska sunca kroz prozor voza u pokretu: ,, . . . OEajavao sam Sto sam izgubio svoj trak ruiiEastoga neba, kad ga ponovo opazih, ali ovaj

a) Ibtd., str. 171.


20R2 PULE

put crvena, u suprotnom prozoru, koji on i opet napusti na drugom zavoju Zeljeznifke pruge; tako sam provodio vrijeme t r f d i od jednoga prozora do drugoga, da bih priblitio, da bih spo- jio isprekidane i suprotne fragnlente mojeg lije- pog, grimiznog i prevrtljivog jutra, te dobio

cjelokupan vidik i neprekidnu ~ l i k u . ~ ~ ) "

Vreme je, dakle, kao neka vrsta Eetvrte dimenzije koja, slaZuCi se sa ostale tri dimenzije, dovr3ava prostor, pribliZava njegove oprdne delove i daje im zajednifku pozadinu, obuhvata istim kontinuitetom jedan totalitet koji bi inafe zauvek ostao nepopravljivo rasht. Posmatran kroz vreme, prostor je osloboden, transcendovan.

No, ima li Sta Hto bi moglo da ufini za vreme ono Bto vreme moZe da ufini za pmtor? Zar vreme, vet samo po sebi mesto ne-simultanosti, uzajamnih iskljufivanja, ne bi moglo da bude ujedinjeno kroz neku nadvremensku radnju koja bi nam omogdila da istovremeno ovladamo svim njegovim naizmenifnim vidovima? Da li su strana Mezegliza i strana Germantovih nepo- vrstno uklete da zauvek budu zatvorene u va-

zama razlifitih popodneva?

Kao Bto smo videli, tu nadvremensku radnju predstavlja metaforifki fin seCanja. Duh se -&a kadrim da izmedu vremenl, izmedu ,,nestalnih i oprefnih" vrednosti, uspostavi odnose koji sada nisu viHe negativni. On otkriva podudarnosti medu ponovo nadenim trenucima svoje egzistencije, u svakome od njih nalazi zajedriifki koren, svoju vlastitu bit. ObuhvatajuCi - pomoCu umet- costi - ovim vanvremenim prisustvom ukupnost doZivljenih trenutaka, on kao da je prenet na neku uzviBicu sa koje se fitav horizont vremena ukazuje stupnjevito podeljen. Tako je na pofetku romana, kada se finilo da su strana Mezegliza i strana Gerrnantovih zauvek odvo- jene, jedna refenica kombrejskog paroha nago- vestila da Ce jednoga dana one biti spojene. Jer se sa vrha zvonika, rekao je on, ,,pogledom istovremeno obuhvataju stvari koje se inafe rnogu videti samo nezavisno jedna od druge". A to je osobina i metaforifkog sebanja. Ono je zvonik koji nadvisuje prostranstvo vremena, ali koji, vladajuCi njime, ne samo Hto ga ne ukida, v d ga i upotpunjuje. Vreme je doista potpuno samo kad je krunisano vefnoHCu. Ova ljudska vefnosb koju biCe doseZe onda kad uspeva da ovlada Svojom biti, omoguCava mu da unazad vidi kako s e pod njim utiskuje samo vreme, njegovo vre- mensko bite, obrazovano od razlifitih razina, od kojih svaka fini posebnu osnovicu. Vreme koje mu se sada fini izuzetno pozitivnim, kao neka arhitektonska tvorevina. Ova muzifka arhitek- tura donosi mu zvuke koji dolaze sa razlifitih

87) U sjeni procvatih djevojaka, XI. str. 19.

ZORZ PULE

delova zdanja. Kao u Zuberovoj fibrofiji, pru- stovsko vreme daje muziku sazdanu od Eitavog oblaka tema, od kojih svaka ostaje posebna, Einedi w b n o bite, a Eiji skup predstavlja zbir: .,punota te muzike Bto je zapravo ispunjavaju tolike muzike, od kojih je svaka jedno biteW.ea)

Ponovo nadeno vreme je transcendovano vreme.

Dakle, posmatran s jedne strane, W s t o v roman se javlja kao roman bez trajanja. Jedno bike se budi u jednom ogoljenom trenutku, koji odmah prekriva, ako se tako moie r d i , drugi trenutak, trenutak punoke. Takve punote da ni izuzetno snaZan prodor misli u dubinu nije do- voljan d.a iscrpe njegova znaEenja. Ali u njoj je, u trenutku kad se javlja, sve sadrtano, kao u Dekartovom Cogito-u. Sve je iziglo iz jednog

trenutka, iz Bolje Eaja.

S druge strane, Prustov roman kao da, poput drugih romana, obuhvata trajanje jedne egzistencije, Ali ta egzistencija je retrospektivna. Ona ne predstavlja jedinstvo koje se kr&e prema budutnosti. Ona je ,,naknadno nastalo jedinstvo medu odlomcima koje je trebalo samo povezati"'Jg). Ona se lagano izdvaja iz jedne pntobitne pluralnosti, i to uvek u obliku unazad okrenute perspektive koja se otkriva dok kroz delo napredujemo tako reti natraBke. Jer nema u knjizi ni jednog reda koji nije usmeren na to ,,da opremi Eitaoca nekom vrstom improvizova- nog setanja", da u njemu izazove ponovljeno i na kraju osvetljujute setanje na ono Bto je vet profitao. Sve je tu rasporedeno u obliku odziva, tako da Eitava knjiga predstavlja ogrom-

nu ,,Bkrinju ~djeka".~O)

Skrinju odjeka u koju su smeBtena ne samo vremena jedne individualne egzistencije i van- vremene crte jednog genija, vet gde se, retro- spektivno, nalaze i sva vremena francuske misli sve do njenih izvora. Jer to bite koje se budi u jednom ogoljenom trenutku, kao valerijevsko bite. zagnjurite se unazad u onu dubinu vremena koju je Bodler opevao i za kojom je Eeznuo romantizam. Ako na samom dnu otkrije prvobitni utisak, onda je to, kao u filozofiji XVIII veka, pokulaj da se prepozna u doZivljaju i u trenutnom. Ali u doiivljaju ono se n d e izgubiti i, uprkos svemu, njegovo biee prevashodno se potvrduje, ne kao utisak, vee kao svest koja neprekidno stvara trenutke svog milljenja. Pru- stovsko bite, uvek iznova stvoreno, uvek ponovo nadeno i ponovo izgubljeno, kao lto je to ljudsko biee u svekolikoj misli poEev od Dekarta, i samo

@S) Zatofenica, I . str. 141.

ED) Ibid., str. 143.


20RZ PULE 4

zavisno od nestalne boZanske milosti - kao Sto je to ljudsko biCe u Eitavoj religijskoj misli, bilo da je reE o Reformi ili o Protivurefomi - najzad nalazi onu svoju sveobuhvatnu stmkturu koju je ljudska egzistencija izgubila jog u srednjem ve- ku. Kao u prostranim slojevitim spmdovima koji su se tu obrazovali, sve se otkriva simultano na razliEitim planovima stepenasto poredanih vremena. Tako se Pmstovo delo javlja kao retro- spektivni pregled Eitave francuske misli o vremenu; njegov brod, kao kombrejska crkva, plovi

vremenom.

Documents

Žorž Pule - O Prustu