Zoran Kupusovic - Maturski Rad - Ugovor o Ulogu Na Stednju

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ ЕКОНОМСКА ШКОЛА

БИЈЕЉИНА

Из предмета: Банкарско право

ТЕМА: УГОВОР О УЛОГУ НА ШТЕДЊУ

Ментор:Александра Јовић, проф.

Кандидат: Зоран Купусовић, IV-1

Бијељина, Мај 2015. године

Матурски рад

Уговор о улогу на штедњу

С а д р ж а ј :

Увод ................................................................................................................................................................................................................... 3

1. Пасивни банкарски послови ................................................................................................................................. 5

1.1. Емисини послови .................................................................................................................................................... 5

1.2. Издавање обвезница ............................................................................................................................................. 5

1.3. Издавање заложница ........................................................................................................................................... 5

1.4. Издавање благајничког записа ................................................................................................................ 6

1.5. Уговор о депоновању ХОВ ............................................................................................................................ 6

1.6. Уговор о улогу на штедњу ............................................................................................................................. 6

2. Уговор о улогу на штедњу ....................................................................................................................................... 7

2.1. Основне карактеристике ................................................................................................................................ 7

2.2. Правна природа и регулатива ................................................................................................................... 9

2.3. Права и дужности које настају поводом уговора ............................................................... 12

3. Конкретан примјер Уговора о улогу на штедњу .......................................................................... 14

4. Закључак ................................................................................................................................................................................. 17

5. Литература ............................................................................................................................................................................ 18

2



УВОД

Тема овог матурског рада из Банкарског права је ’’Уговор о улогу на штедњу''.

Први банкарски послови настали су већ у раним периодима развоја људског друштва.

Зачеци ових послова могу се историjски пратити још од 3.000 године прије нове ере, а

сигурнији материјални докази о врсти и начину развоја банкарских послова, од VII

вијека прије нове ере. У периоду до V вијека пре наше ере, у Вавилону су се појавиле

приватне куће које су се бавиле претечом данашњих банкарских послова, познати под

називом тезаурисање, а људи који су се њима бавили звали су се тезаури. Ти први

послови односили су се на организовано склањање одговарајуће робе, обично жита и

друге врсте сличних производа, на чување. Примљену робу тезаури су чували или давали

даље у промет на одређени рок и уз одговарајуће признанице о депонованим

производима које су и саме постојале предмет самосталног финансиског промета за

обрачуне и плаћање.

У истом раздобљу у старој Грчкој банкарски послови се развијају у оквиру

чувених храмова, посебно храмова у Ефесу, на острву Родос. Појавом кованог новца на

овом тлу јављају се и први приватни мјењачи и ти послови су се називали „трапезити“ а

и у данашњем смислу ријеч „трапеза“ означава банку.

У периоду постојања Римске империје стичу се још повољнији услови за развој

новчаних трансакција и других финансиских послова. Лице које се у Римској империји

бави примањем депозита и улога, давањем зајмова и посредовањем у новчаном промету,

назива се „ангетаријус“.

У раном феудализму, паралелно са одумирањем трговачких послова, замирао је

и развој банкарских послова, односно банака. У овом периоду већи значај још су имали

само мјењачки и емисиони послови.

Банкарски послови поново оживљавају у средњовјековној Италији, када се

банкарство развија из потребе за сталним кредитима и као организованији и сигурнији

платни промет. У XII вијеку наше ере у Италији се развијају претече данашњих банака,

назване „монтес“. Прве банкарске институције појављују се као комерцијалне и

3



емисионе банке, а међу њима су ка о прве најпознатије Banka di Genove (Ђеновска

банка), основана 1320. године, и Saca di Sant Georgio (Кућа Светог Ђорђа), основана

1407. године. Те банке бавиле су се и жиро-прометом, те се сматрају и најстаријим првим

банкама у историји банкарства.

Основи савременог банкарства постављани су током XVIII и XIX вијека, када

су основане велике банкарске иснтитуције, које су сопственим и туђим средствима

постале важан фактор развоја привреде и промета, не само у земљама гдје су се ове банке

развиле, него и у међународним односима. Мађу њима су најпознатије: Sverigen

Riskbank, основана у Шведској 1668. године, Bank of England, основана у Енглеској 1694.

године. У Србији прва банка основана је 1862. године под називом Управа фондова, која

је касније прешла у Државну хипотекарну банку, а од 1883. пословала је као

Привилегована Народна банка Краљевине Србије. За БиХ не можемо рећи да има

некакву историју банкарства.

У свијету се банке срећу у различитим организационим облицима. Природи

банкарских функција највише одговара организациони облик акционарског друштва као

најтипичнијег облика друштва капитала. У многим земљама банке се јављају и у облику

друштва са ограниченом одговорношћу, али и у облику ортачког и командитног

друштва. Да не говоримо о атипичним облицима које имају исламске банке и

оријенталне банке. У нашем праву банка може имати само организациони облик

акционарског друштва.

Банкарски послови у банкарској литератури групишу се различито, што је

резултат различитих схватања појединих аутора. У литератури банкарски послови се

најчешће сврставају према њиховим заједничким особинама, и постоје три основне

групе:

активни,

пасивни, и

неутрални банкарски послови.

За даље разумијевање теме овог матурског рада, прво поглавље је посвећено

пасивним банкарским пословима, у циљу оређивања мјеста Уговора о улогу на штедњу у

систему банкарских послова.

4



1. ПАСИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ

Пасивни банкарски послови су послови код којих се банка јавља као дужник у

односу на своје повјериоце.

1.1. ЕМИСИОНИ ПОСЛОВИ

Под емисионим пословима подразумевају се они послови у оквиру којих

овлашћена банка обавља емисију новчаница, кованог новца и хартија од вриједности. У

нашој земљи, ове послове обавља Централна банка БиХ, и пословне банке.

Централна банка БиХ врши емисиону функцију. Она преко својих

специјализованих институција емитује готов новац. Централна банка емитује и примарни

новац тако што одобрава кредите пословним банкама или од њих купује недоспјела

потраживања. На овај начин Централна банка одржава потребну количину новца у

оптицају и регулише висину каматних стопа на финансијским тржиштима.

1.2. ИЗДАВАЊЕ ОБВЕЗНИЦА

Обвезница је писмена исправа којом се њен издавалац обавезује да ће лицу

назначеном на обвезници, или доносиоцу, исплатити одређеног дана износ наведен у

обвезници. Банка може издати обвезнице на три начина: у своје име и за свој рачун, у

своје име и за туђ рачун, и у туђе име и за туђ рачун.

1.3. ИЗДАВАЊЕ ЗАЛОЖНИЦА

Издавање заложница – банкарска заложница је писмена исправа која банкарска

организација, хипотекарна банка, издаје клијенту када му на основу његових

5



непокретности одобрава кредит. Заложнице гласе на доносиоца, имају стално укамаћење,

дуже рокове и неотказиве су, а за покриће имају заложене непокретности,

1.4. ИЗДАВАЊЕ БЛАГАЈНИЧКОГ ЗАПИСА

Издавање благајничких записа – благајнички запис је краткорочни папир и

средство за регулисање количине новца у оптицају и за регулисање ликвидности банака.

Краткорочност разликује благајнички запис од обвезнице. Благајнички запис могу да

издају Централна банка БиХ и све друге домаће банке.

1.5. УГОВОР О ДЕПОНОВАЊУ ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ

Уговор о депоновању хартија од вриједности је уговор којим се банка обавезује

да ће уз накнаду преузети ХОВ ради чувања и вршења права и обавеза које се захтјевају.

Ово је уговор о неновчаним депозитима, а предмет депозита је неновчаног карактера. У

савременој банкарској пракси, то су искључиво ХОВ. Посебно је изражена заштита

интереса депонента (кроз одговорност банке за извршавање уговорних обавеза).

Уговором се остварују двије функције: обавеза чувања ХОВ, и вршења права и обавеза

тих ХОВ (услужна функција).

1.6. УГОВОР О УЛОГУ НА ШТЕДЊУ

Уговор којим банка стиче право располагања новчаним средствима уложеним

на штедњу, уз обавезу да та средства, заједно са каматом врати улагачу на његов захтјев.

Овим уговором се прикупљају новчана средства, с циљем да се користе за кредитне и

друге послове. Банка стиче право располагања на уложеном новцу. Разликује се од

уговора о новчаном депозиту у погледу субјекта: прикупљањем штедних улога могу се

бавити и друге финансијске организације, а улагач код уговора о улогу на штедњу може

бити само физичко, не и правно лице. Стање средстава улагача се прати преко штедне

књижице (легитимациони папир).

6



2. УГОВОР О УЛОГУ НА ШТЕДЊУ

2.1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Уговор о депозиту датом на штедњу мора бити закључен у писаној форми, на

папиру или другом трајном носачу података. Свака уговорна страна добија примјерак тог

уговора. Њиме банка стиче право да располаже новцем који је депонован, али је

истовремено и дужна је да га врати према условима утврђеним уговором, као и да плати

уговорену камату.

Уговор је двострано обавезујућ, теретан, писан, реалан, и неформалан.

Обавезна је следећа садржина уговора:

Подаци о банци и подаци о клијенту (стране у уговору);

Подаци о врсти и висини депозита (предмет уговора);

Пероиду на који банка прима депозит;

Валути у којој се депозит полаже (обично у истој банка исплаћује, мада

може бити договорено и другачије);

Курсна питања;

Висину и променљивост годишње номиналне каматне стопе (прво, да ли

је фиксна или променљива, а ако је променљива — и елементе на основу

којих се одређује и како, при чему променљиви елементи морају бити

ван утицаја једностране воље ма које од уговорних страна, као и њихову

висину у време закључења уговора, периоде у којима ће се мијењати, и

фиксни елемент ако је уговорен);

Висину ефективне каматне стопе и укупан износ који ће странка

примити после периода орочења, а израчунат је на дан закључења

уговора;

Метод који се примјењује при обрачуну камате (конформни,

пропорционални, итд…);

Врсту и висину свих накнада и других трошкова које треба платити

(могу бити фиксни или промјенљиви, а ако су промјенљиви, на основу

7



чега се и како мијењају и у којим размацима, као и њихову висину у

вријеме закључења уговора);

Одредбе о томе како се може располагати новцем из депозита;

Услове и начин аутоматског продужавања орочења;

Друге евентуалне погодности које банка пружа;

Износ осигураног дијела депозита;

Адресу на коју се може упутити приговор (дакле, адресу Централне

банке БиХ) и могућност вансудског рјешавања спора.

Уговор не може да садржи одредбе којима се корисник одриче права која су му

гарантована законом.

При закључивању уговора, банка мора да уручи један примјерак плана исплате

депозита (осим када је ријеч о депозиту по виђењу), као и прегледа обавезних елемената

депозита који садржи основне податке о њему, а који се сматрају саставним дијеловима

уговора. Други примјерак овог плана, односно прегледа, банка задржава у својој

документацији.

План исплате објашњава када је предвиђено да се уплати депозит или његови

дијелови, и износ тих уплата, када и колико треба платити пореза и осталих евентуалних

трошкова, када и у ком износу банка треба да исплати депозит, колика камата треба

дабуде, и други подаци о кретању новца.

Ако је уговорена промјенљива каматна стопа, банка је дужна да о измјенама

обавијести клијента у писаној форми или на другом трајном носачу података, и то прије

почетка примјене измјењене стопе, односно периодично у складу са уговором, и да у том

обавјештењу наведе датум од када се измјењена стопа примјењује.

Уколико банка најмерава да измјени неки од обавезних елемената уговора,

прије тога мора да добије писмену сагласност полагача депозита. У случају да лице не

пристане, банка не може измјенити услове уговора, нити уговор једнострано раскинути,

односно отказати.

Банка је дужна да на уговорени начин благовремено обавијештава о промјени

података који нису обавезни елементи уговора.

2.2. ПРАВНА ПРИРОДА И РЕГУЛАТИВА

8



Отварањем рачуна с депозитом у банци клијент може на сигуран начин чувати

депозит и при томе имати умјерени поврат (камату). Чување готовине у „душеку" или у

сефу код куће није права штедња. То је само физичко чување новца. Постоји неколико

ризика везаних за штедњу у „душеку", укључујући крађу, пожар, проблем с

фалсификованим новчаницама, дефлација, физичко оштећење, итд. Што је још важније,

таква штедња не расте. Куповна моћ такве штедње, у ствари, опада услед инфлације. За

разлику од текућег рачуна, штедни рачун осигурава поврат, који зависи до тога колико је

новца депоновано и на који период. Сигурност депозита зависи од солвентности и

ликвидности банке. Депозити у Босни и Херцеговини су покривени системом државне

гаранције за депозите која гарантује све депозите до износа од 50.000 КМ.1

Штедни рачуни могу бити или у домаћој валути (КМ) или у страној валути

(уобичајено евро, али и у другим валутама, попуш америчког долара, руске рубље,

швајцарског франка, шведске круне, британске фунте, итд.). Избор валуте за штедњу

зависи од: клијентове преференције, од намјера за трошења у будућности, повјерења у

дату валуту и поврата (каматне стопе) који се разликују за различите валуте. Депозити се

дијеле у двије шире групе на основу уговорних обавеза и рочности - штедни и орочени

депозити. Многе земље користе осигурање депозита да би заштитили клијенте банака у

потпуности или дјелимично од губитака у случају да банка није у могућности да покрије

своје обавезе по захтјеву. Систем осигурања депозита је обично дио шире мреже

осигурања финансијског система који промовише финансијску стабилност. То пружа

сигурност за депозитаре, а клијенти банака требају провјерити да ли њихова банка у

систему осигурања депозита. Државна агенција за осигурање депозита ради с већином

банака у Босни и Херцеговини.2 Депозити физичких лица су тренутно осигурани од

стране Агенције до износа од 50.000 КМ. То значи да ако банка која је укључена у

осигурање депозита банкротира (постане несолвентна), онда ће сви депозитари бити

исплаћени од стране државне Агенције до износа од 50.000 КМ. Гаранција покрива све

појединачне захтјеве, без обзира на валуту (домаћа или страна) и рочност (штедни,

орочени, текући рачуни или друге врсте депозита). Када банка банкротира, депозитари ће

путем јавног саопштења добити информацију када и гдје могу добити своје депозите.

1 www.cbbih.ba, датум посјете – 27.04.2015. године;2 www.aod.ba, датум посјете – 27.04.2015. године;

9

http://www.aod.ba/

http://www.cbbih.ba/



За разлику од других врста прихода, каматни приход се не опорезује у Босни и

Херцеговини, тако да депозитари не плаћају порез на приходе остварене на основу својих

депозита, што је још један потицај за повећање штедње. Депозитари требају, међутим,

водити рачуна да се закон о опорезивању може промијенити у будућности.

Важан је и одабир банке. Добро је прикупити детаљне информације из

неколико банака о различитим врстама депозитних рачуна и упоредити њихове

предности прије него се донесе одлука гдје и како штедити. Штедња у банкама може

донијети користи везано за друге банкарске производе, тако да клијент треба знати шта је

у понуди, поред камате (нпр. бесплатно вођење текућих рачуна, животно осигурање,

итд.). Даље треба упоредити каматне стопе на депозите. Понуђене каматне стопе за исту

врсту депозита се јако разликују. Различите банке имају различите потребе и

преференције у вези с депозитима, зато оне нуде различите каматне стопе. Клијенти

требају проучити ове разлике (исто као цијене за било који други производ или услуге)

да би пронашли најповољније услове за себе, јер накнадно нема могућности за жалбу.

Каматне стопе се могу мијењати током времена. Банке нуде и фиксне и

промјенљиве камате на депозите. Клијенти требају знати да се чак и фиксне каматне

стопе понекада мијењају. Банке често рекламирају „фиксне" камате, али задржавају

право да их промијене у складу с тржишним кретањима током трајања депозита.

Клијенти се требају прецизно информисати када и како се каматна стопа може

промијенити и како ће бити обавијештени.

Испитати правила за рано разорочење. Клијенти требају знати када и како се

уговор о депозиту може прекинути и које су посљедице раног повлачења. Усљед

непредвиђених околности депозитари могу тражити прекид орочења, што може довести

до озбиљних проблема ако клијент није упознат с условима.

Даље, треба проучити на који начин се обрачунава камата. Ово је важно за

распоред плаћања. Клијенти требају знати како често се камата обрачунава (мјесечно,

годишње или о истеку трајања депозита), у којем износу и којој валути. Депозитари

некада преферирају да каматне приходе примају сваки мјесец, умјесто годишње.

Сазнати да ли је банка у систему осигурања депозита. Ово је кључна

информација.

Постови више врста рачуна за штедњу:

10



Рачуни који омогућавају рано повлачење (штедни рачуни, неорочена

штедња). Већина штедних рачуна су веома слични текућим рачунима.

Најважније разлике јесу: Клијент добија штедну књижицу у којој се

биљеже промјене стања. Да би се смањиле промјене стања, постоје

рестрикције у вези с повлачењима и плаћањима. У већини случајева не

могу се користити трајни налози за плаћање комуналија, и сл. Због ових

рестрикција, каматне стопе ће бити више него на текућем рачуну; и

Рачуни који не омогућавају раније повлачење средстава (орочени

депозити). Орочени депозити омогућују клијенту да депонује одређену

количину новца код банке на одређени период. Када истекне рок, банка

враћа депозит скупа с договореном накнадом (тј. каматом). Ово би била

редовна камата за цијелу операцију, уколико није другачије договорено.

Неки споразуми о ороченим депозитима омогућују раније повлачење

новца, али уз казнене одредбе.

Главна разлика између штедних рачуна и депозита по виђењу (текућег рачуна)

је да се само с текућег рачуна може новац повући одмах и без казне. С друге стране,

погодност је да су камате на орочене депозите обично више. Стога је важно да депозитар

разумије да за неке орочене депозите нема могућности за рано повлачење.

Неке банке у Босни и Херцеговини нуде „слободну" или „отворену" штедњу, а

што је производ који комбинује штедни и орочени депозит. Након закључења уговора за

почетни износ, клијент може додавати додатне износе. Клијент такође може повлачити

новац током договореног периода, али мора задржати износ изнад оног минималног

износа који је договорен раније. Банке различито постављају минимални износ и услове

за рано повлачење, тако да се депозитари морају подробно информисати.

Отварање депозитног рачуна подразумијева испуњавање и потписивање

формулара који даје банка. Овај формулар представља уговор. Веома је важно да се

власник рачуна прописно идентификује (а ако је потребно и други овлаштени

потписници), као и врста депозитног уговора и услови за приступање средствима.

Неке банке омогућавају да се рачун отвори и без личног контакта с клијентом,

али су тада потребне одређене формалности да се потврди индентитет. Документи који

се користе за идентификацију морају бити оригинали и овјерене копије.

11



2.3. ПРАВА И ДУЖНОСТИ КОЈЕ НАСТАЈУ ПОВОДОМ УГОВОРА

Права и дужности у вези с депозитима у банкама можемо подијелити на права

и дужности клијената, и права и дужности банке.

Права клијената - Клијенти имају право на располагање потпуни износ

депозита по истеку орочења или, у случају ранијег повлачења, онако како је прописано

договореним условима. За овлаштено раније повлачење орочених депозита, одговарајући

износ мора бити на располагању дан након давања обавијести, уколико није другачије

наведено у депозитном споразуму.

Клијент банке је овлаштен да добије пуну информацију о депозиту, и прије

полагања депозита и током трајања депозитног уговора.

Прије уговора клијент банке треба добити јасну и потпуну информацију прије

уговора о садржају уговора. Различите понуде се требају упоредити да би се могла

направити квалитетна одлука.

Клијент треба да добије копију уговора и штедну књижицу која садржи тачне

податке о депозиту. Током договореног депозитног периода, клијент треба да, по

захтјеву, од банке добије информације о условима штедње. Банка такође мора дати

клијенту детаљан извод о свим трансакцијама као и о каматама, накнадама, наплатама и

свим другим промјенама.

Банка мора детаљно информисати клијента о свим промјенама које су могуће

по уговору. Ако је договорена аутоматска обнова ороченог депозита, онда банка мора

унапријед информисати клијента о промјени увјета у новом периоду.

Одговорност клијента - у вези с депозитним уговором јесу да:

Пруже банци све релевантне личне информације у вријеме уговарања и

све промјене током трајања депозитног уговора; и

Одржавају договорени ниво средстава на рачуну.

Обавезе и права банке:

Обавеза издавања штедне књижице – настаје у тренутку закључења

уговора о улогу, јер улагач преко ње остварује своја права;

12



Обавеза примања уплата и вршења исплата банка има док траје уговор.

Дужна је да прими сваку уплату, а исплата је ограничена висином

средстава;

Обвеза плаћања камате – коришћењем уложеног новца банка плаћа

камату по стопама које су одређене уговором;

Обавеза чувања пословне тајне – постоји код свих банкарских послова,

али је код штедних улога посебно значајна;

Право банке да располаже новцем у висини гарантоване суме, у

роковима до доспјећа уговора;

Право банке да мијења уговорене каматне стопе;

Право банке да тражи одштету или испуњење уговорних пенала у

случају да клијент не испуњава своје обавезе у складу са уговором; итд.

13



3. КОНКРЕТАН ПРИМЈЕР УГОВОРА О УЛОГУ НА

ШТЕДЊУ

Закључен у Бијељини, дана 15. Априла 2015. године између:

1.) Банке „Павловић Интернационал Банка“ из Бијељине, улица Карађорђева бр. 2, мат. број 5567890987, ПИБ 100789321, рачун број 688-9812345-44, коју заступа директор Стефан Пантић (у даљем тексту: Банка), с једне стране, и

2.) Драге Симеуновића, Глоговац 56, ЈМБГ 2208988180928 (у даљем тексту: Улагач), с друге стране

Члан 1.

На основу овог уговора Улагач полаже у банку износ од 35.000 КМ, на име штедног улога по виђењу.

Уговор се сматра закљученим кад Улагач потпише уговор и уплати износ првог штедног улога.

Члан 2.

По потписивању уговора и уплати првог штедног улога, Банка се обавезује да Улагачу отвори и преда штедну књижицу, са уписаним првим износом.

Штедну књижицу Банка отвара на име Улагача.

Ако је Улагач овластио треће лице да располаже улогом, Банка ће у штедну књижицу уписати име тог лица.

Члан 3.

Банка је обавезна да све уплате у корист штедног улога Улагача евидентира у штедну књижицу и да промјене улога овјери потписом овлашћеног лица и печатом Банке.

Оверени потписи представљају доказ о уплатама, односно исплатама са штедног улога Улагача.

Члан 4.

Када Улагач преда Банци штедну књижицу у циљу регулисања одређених међусобних права и обавеза, Банка је дужна да му преда доказ о пријему штедне књижице.

Поступак замјене штедне књижице и поступак у случају њеног нестанка уређени су општим актима и општим условима пословања Банке.

14



Члан 5.

Уплату улога може извршити свако лице које Банци преда штедну књижицу Улагача, попуњен уплатни листић и новчани износ означен у њему.

Члан 6.

Право располагања штедним улогом имају Улагач и његов пуномоћник.

Улагач може путем пуномоћја да овласти друго пословно способно лице да располаже штедним улогом. Пуномоћје може бити једнократно (за једнократно подизање улога) и стално пуномоћје (које овлашћује за стално располагање штедним улогом).

Члан 7.

Улагач је дужан да Банци благовремено и уредно пријави сваку промјену која је од утицаја на располагање штедним улогом, а нарочито промјену личне исправе.

Члан 8.

Улагач слободно располаже штедним улогом до износа утврђеног одлуком надлежног органа Банке.

Улагач може да захтева да му Банка, у цјелини или дјелимично, изврши пренос средстава на један од постојећих рачуна или на нови штедни, односно текући рачун.

Члан 9.

Улагач има право на камату на средства штедног улога.

На дан закључења уговора камата износи 12% на годишњем, односно 1% на мјесечном нивоу. Обрачун камате врши се по истеку календарске године. Налог за упис камате у штедну књижицу има истовремено карактер налога за њену исплату. Даном приписа камате, она постаје дио главнице на коју се обрачунава уговорена камата.

Члан 10.

Улагач је сагласан да Банка током важења овог уговора може да мијења висину каматне стопе, као и начин обрачуна и исплате камате, уз обавезу да Улагача о томе обавијести благовремено и на погодан начин.

Члан 11.

Улагач има право да откаже овај уговор у сваком тренутку.

Право отказа уговора има и пуномоћник, искључиво на основу специјалног писменог пуномоћја које му је издао Улагач.

У случају отказа уговора Банка врши салдирање штедног улога, пошто јој Улагач (или пуномоћник) достави штедну књижицу.

15



Члан 12.

Штедни улог престаје смрћу Улагача.

У том случају, Банка се обавезује да ће штедни улог из овог уговора исплатити законским наследницима Улагача, на основу правноснажног решења о наслеђивању.

Члан 13.

Банка је овлашћена да средства депонована у виду улога на штедњу по виђењу користи у складу са важећим прописима и у духу своје пословне политике, без посебних услова и ограничења.

Члан 14.

Подаци о Улагачу, средствима на штедном улогу, лицима овлашћеним да располажу улогом и о располагању уложеним средствима представљају пословну тајну Банке. Ти подаци могу бити саопштени трећим лицима само у складу са важећим законским прописима.

Члан 15.

Потписивањем овог уговора Улагач потврђује да је упознат са општим условима Банке о штедним улозима и да их прихвата.

Члан 16.

У свему што није изричито регулисано овим уговором, примењиваће се одредбе Закона о облигационим односима, општих услова пословања и аката пословне политике Банке.

Члан 17.

Евентуални спор из овог уговора решаваће стварно надлежан суд у Бијељини.

Члан 18.

Овај уговор је сачињен у четири истовјетна примерка, од којих два за Банку, а два примјерка за Улагача.

За банку, директор

Стефан Пантић

Улагач

Драго Симеуновић

16



4. ЗАКЉУЧАК

Уговор о улогу на штедњу је уговор којим банка стиче право располагања

новчаним средствима уложеним на штедњу, уз обавезу да та средства, заједно са каматом

врати улагачу на његов захтјев. Овим уговором се прикупљају новчана средства, с циљем

да се користе за кредитне и друге послове. Банка стиче право располагања на уложеном

новцу. Разликује се од уговора о новчаном депозиту у погледу субјекта: прикупљањем

штедних улога могу се бавити и друге финансијске организације, а улагач код уговора о

улогу на штедњу може бити само физичко, не и правно лице. Стање средстава улагача се

прати преко штедне књижице (легитимациони папир). Уговор о депозиту датом на

штедњу мора бити закључен у писаној форми, на папиру или другом трајном носачу

података. Свака уговорна страна добија примјерак тог уговора. Њиме банка стиче право

да располаже новцем који је депонован, али је истовремено и дужна је да га врати према

условима утврђеним уговором, као и да плати уговорену камату. Уговор је двострано

обавезујућ, теретан, писан, реалан, и неформалан. Обавезна је следећа садржина уговора:

Подаци о банци и подаци о клијенту (стране у уговору), подаци о врсти и висини

депозита (предмет уговора); периоду на који банка прима депозит, валути у којој се

депозит полаже, курсна питања, висину и променљивост годишње номиналне каматне

стопе, висину ефективне каматне стопе и укупан износ који ће странка примити после

периода орочења, а израчунат је на дан закључења уговора, метод који се примјењује при

обрачуну камате (конформни, пропорционални, итд…), врсту и висину свих накнада и

других трошкова које треба платити, одредбе о томе како се може располагати новцем из

депозита, услове и начин аутоматског продужавања орочења; друге евентуалне

погодности које банка пружа, износ осигураног дијела депозита, адресу на коју се може

упутити приговор (дакле, адресу Централне банке БиХ) и могућност вансудског

рјешавања спора. Уговор не може да садржи одредбе којима се корисник одриче права

која су му гарантована законом. При закључивању уговора, банка мора да уручи један

примјерак плана исплате депозита (осим када је ријеч о депозиту по виђењу), као и

прегледа обавезних елемената депозита који садржи основне податке о њему, а који се

сматрају саставним дијеловима уговора. Други примјерак овог плана, односно прегледа,

банка задржава у својој документацији. Ако је уговорена промјенљива каматна стопа,

банка је дужна да о измјенама обавијести клијента у писаној форми или на другом

17



трајном носачу података, и то прије почетка примјене измјењене стопе, односно

периодично у складу са уговором, и да у том обавјештењу наведе датум од када се

измјењена стопа примјењује. Уколико банка најмерава да измјени неки од обавезних

елемената уговора, прије тога мора да добије писмену сагласност полагача депозита. У

случају да лице не пристане, банка не може измјенити услове уговора, нити уговор

једнострано раскинути, односно отказати. Банка је дужна да на уговорени начин

благовремено обавијештава о промјени података који нису обавезни елементи уговора.

5. ЛИТЕРАТУРА

Бјелица, В.: ,,Банкарство'', Економски факултет, Нови Сад, 2003;

Вуњак, Н., Ковачевић, Љ.: ,,Банкарство'', Економски факултет, Суботица, 2006;

Васиљевић, Б.: ,,Ризици у банкарском пословању'', Београд, 1999;

o www.pavlovic-banka.com

o www.abrs.ba

o www.cbbh.ba

o www.aod.ba

18

Documents

Zoran Kupusovic - Maturski Rad - Ugovor o Ulogu Na Stednju