Pola veka postojawa i rada Zavi~ajnog muzeja u Koceqevi 1962 - 2012.

  

   

Генерални покровитељ:  

 ОПШТИНА    КОЦЕЉЕВА  

 ПОВОДОМ ФЕСТИВАЛА ЗИМНИЦЕ  У КОЦЕЉЕВИ,  27‐28.  IX  2013. г.  

 

 

Завичајни музеј Коцељева         

Зоран А. Живановић 

 

Живот пре живота ‐ Палеонтологија Тамнаве ‐  

 

 Каталог изложбе: 

27. септембар – 28. октобар 2013. године          

Коцељева, 2013.  

 

Издавач: Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева; 

 

За издавача: дипл. правник Небојша Остојић, директор, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева; 

 

Аутор изложбе и каталога: дипл. археолог Зоран А. Живановић, виши кустос, 

Завичајни музеј Коцељева;  

Генерални покровитељ изложбе и каталога: Општина Коцељева; 

 

Лектор и коректор: дипл. економиста Јелена Живановић, професор, 

Средња школа Коцељева;  

Сарадници:  дипл. фотограф Игор Јовичић, предузетник ‐ Коцељева; 

геометар Миодраг – Цицко Ђаковић, пензионер – Коцељева; вет. болничар  Петар Панић, радник ‐ Коцељева;  

ученик Никола П. Панић, Основна школа ‐ Коцељева;  поштар Зоран П. Атанацковић, радник ‐ Свилеува. 

 

Компјутерска обрада текста и дизајн: дипл. археолог Зоран А. Живановић, виши кустос, 

Завичајни музеј Коцељева;  

Штампа: „Internal PC printing studio of Native museum Koceljeva“ 

 

Тираж: 100  

Copyright 2013. © Zoran A. Živanović  

ISBN 978‐86‐84115‐20‐3  

Коцељева, 2013. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.  

Живот пре живота  

Према  досадашњим  егзактним  сазнањима  проистеклим  из научних  открића  ‐ живот  данашњег модерног  човека  биолошке врсте Хомо сапиенс (Homo sapiens – Разуман човек), као  једине врсте преживеле из рода Хомо у оквиру породице Хоминида која припада реду Примата,1 стар је око 4, 5 милиона година (укључу‐јући и изумрли род аустралопитекус / australopithecus).2 Не више!  

 Слика 1. Род Хомо у реду Примата. 

 

Али,  шта  је  било  и  шта  се  дешавало  пре  појаве  човека  на планети Земљи,  с обзиром да  је земља стара око 4,6 милијарди година3?  Да ли је и пре појаве човека на планети Земљи постојао живот који би био живот пре живота људи,  тј.  пре живота рода Хомо. Свакако да јесте!  То је живот пре људског живота на истој нам  планети –  Земљи  који  су живела  бића  (животиње  и  биљке)  1  У  научној  класификацији  данашњи  човек  припада  врсти  Хомо  сапиенс  у оквиру рода Homo који припада породица Хоминида  у опквиру реда Прима‐та. О томе детаљније видети у:  Ј. Dumanović, D. Marinković, M. Denić, Genetički rečnik, Naučna knjiga, Beograd, 1985. 2  О  еволуцији  човека  детаљније  видети  у:  B. Wood,  Human  Evolution:  A  Very Short Introduction, Oxford, New York, USA, 2006. 3 О zvanično usaglašenoj старости планете земље видети: A. E. J. Engel, Time and the Earth,  In: American Scientist, № 57, New Haven (Conneticut)  ‐ New England, USA. 1969.,  s. 458‐483. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 5 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

чије су врсте (у већини случајева), одавно изумрле и данас више не  постоје.  Остали  су  само  њихови  фосилни  остаци  у  седиме‐нтима  које  данас  проналазимо  (већином)  сасвим  случајно  као егзактни доказ о њиховом животу пре наших (људских) живота. 

Из наведеног произилази да  је и тај живот пре људског жи‐вота на планети земљи имао своју историју, па на основу тога ра‐зликујемо прошлост животиња која  је дужа од прошлости чове‐ка, док је прошлост биљака дужа и од животињске и људске, а од свих њих најдужа је геолошка прошлост наше планете Земље. На основу изнетих параметара у представљању старости појединих облика живота увек се користи као паралелна скала и геолошка старост планете Земље која има компаративну улогу с обзиром на нераскидиву повезаност живота, воде и тла које се, такође, у својој геолошкој прошлости непрестано мењало. 

Наука која се бави проучавањем остатака биљног и животи‐њског света пре појаве човека на планети Земљи зове се палео‐нтологија.  То  је  наука о развоју живота  на  Земљи  ‐  древних би‐љака и животиња,  заснована на фосилима  ‐  сведочанствима њи‐ховог  постојања  сачуваним  у  стенама.  Палеонтологија  укључује проучавање фосила тела, трагова, брлога, одбачених делова, ко‐пролите, и хемијске остатке.  

Палеонтологија се преклапа са геологијом која проучава сте‐не и формације стена, па са ботаником, биологијом, зоологијом, и екологијом, дисциплинама које проучавају жива бића и њихову интеракцију.  Главне  гране  палеонтологије  су:  палеозоологија (животиње),  палеоботаника  (биљке),  и  микропалеонтологија (микрофосили). Постоје многе подгране које се тек развијају.4  

 На  следеће  две  стране  дате  су  табеле  геолошког  истори‐јског  развоја  планете  Земље,  тј.  њене  геолошке  прошлости  без које  није  могуће  пратити  фазе  развоја  биљног  и  животињског света на планети Земљи пре појаве човека, док је на трећој табе‐ли дат и хронолошки оквир развоја појединих биљних и животи‐њских врста  паралелно са геолошком прошлошћу наше планете.  4 О дефиницији палеоонтологије  видети детаљније у Википедији  ‐  дигиталној енциклопедији:  http://sr.wikipedia.org/wiki/Палеонтологија

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 6 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 Табела 1. Подела геолошка прошлости планете Земље.5 

5 Табелу је урадио аутор овог текста на основу: A. Grbić, Geološki razvoj zemlje, U: Petničke sveske br. 20, Istraživačka sta‐nica Petnica, Petnica‐Valjevo, 1991. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 7 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

  

Табела 2. Прецизна подела ере Кенозоик.6 

6 Табелу је урадио аутор овог текста на основу: A. Grbić, Geološki razvoj zemlje, U: Petničke sveske br. 20, Istraživačka stanica Petnica, Petnica‐Valjevo, 1991. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 8 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

  

Табела 3. Сумаран приказ развоја живота током паралелне геолошке  прошлости планете Земље.7 

 

Ипак, на територији општине Коцељева у долини горњег то‐ка  реке  Тамнаве,  најбројнији  су  (уједно,  и  најстарији)  палеонто‐лошких налаза који потичу из времена Панонског мора. 

Панонско море је водено пространство које је постојало на   7 Табелу  је израдио аутор овог текста на основу сличне табеле у:  I. Dujmović, Razvoj života, Zagreb, 2011., s. 12. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 9 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

простору Панонске низије пре, око, 30 милиона година, а нестало је, тј. повукло се пре, око, 600 000 година. Захватало је простор између Алпа на западу и Динарида на југу, и Карпата и Родопида на истоку и  југо‐истоку. Панонско море је на почетку свог наста‐нка било залив мора Паратетис  који  је чинило део великог пра‐океана Тетис – слика 2.  

 Слика 2. Море Паратетис из времена пре, око, 35 милиона година  

пре формирања (спуштања) Панонске низије.  

У Олигоцену пре, око, 34 милиона година (видети табеле 2 и 3), дошло је до формирања Панонског басена, тј. до његовог спу‐штања. У Миоцену у Панонски басен продире вода из мора Пара‐тетис (које  је било део великог праокеана Тетис), и тако долази до формирања Панонског мора које  је на почетку свог настанка било повезано са морем Паратетис – слика 3 на следећој страни.  

Од Миоцена до Леванта Панонско море прошло је кроз пет фаза постојања и три стадијума — морског, језерског и барског. 

Водено  пространство  Панонског  мора  прекривало  је  про‐стор  данашње  северене  и  источне Хрватске,  затим  североисто‐чне делове Словеније (Прекомурје), источне делове Аустрије, за‐пад Словачке, крајњи  југ Чешке, скоро целу Мађарску, запад Ру‐муније, део Закарпатске Украјине и значајан део данашње Србије (Војводина, Шумадија, Поморавље). 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 10 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 Слика 3. Плитко Панонско море повезано на истоку са морем Паратетис, почетком Миоцена, пре, око 24 милиона година 

 

Фазе постојања Панонског мора  

Медитеран – период од 24 до 12 милиона година Почетком Миоцена море се проширило на источне крајеве Србије, 

али  је било плитко.  У  то време Авала и Космај  су  спојени и  чинили су полуострво  (слика 3).   Из периода Медитеран потичу наслаге угља из Млавског басена. Током Бадена (средњи Миоцен пре 17/16 милиона го‐дина) у мору се развија и живи велики број морских животиња.  

Сармат – период од 12 до 8 милиона година У фази  Сармат  прекида  се  веза  између Панонског мора  и  праоке‐

ана Тетис у Моравској. Шумадијске планине се благо спуштају тако да вода надире све до Крушевца, а Авала и Космај постају острва. У око‐лини Београда  таложе  се наслаге  кречњака.  Угаљ из Крушевачког ба‐сена датира из овог периода. Клима је доста топлија него што је данас.  

Панон – период од 8 до 5 милиона година У Панону (крај Миоцена) долази до прекида везе између Панонског 

и  Влашко‐понтијског мора  у Ђердапу.  Узрок  томе  било  је  интензивно издизање  Карпата.  Као  последица  оваквих  промена  ‐  вода  са  севера надире све до Ниша и Алексинца, а дубине мора достижу и 850 метара. Море на југу (преко Кумановско‐прешевске повије) остаје у вези са Еге‐јским морем, а преко Качаничке клисуре „комуницира“ са Косовским и Метохијским  језером.  Период  пре  око  11‐8  милиона  година  каракте‐рише и значајан губитак салинитета. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 11 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 Слика 4. Панонско море из времена горњег Миоцена. 

 

Понт – период од 5 до 3 милиона година Почетком Плиоцена  (фаза  Понт)  успоставља  се  поново  веза  у  Ђе‐

рдапу,  ниво  воде  у  Панонском  мору  се  снижава,  а  проток  кроз  Ђе‐рдапску клисуру расте. Море се лагано повлачи из Шумадије па се фо‐рмирају Моравски и Колубарски залив. У Војводини у дубоким депре‐сијама  (до  1000  метара)  акумулира  се  песак  (нафта).  Богате  наслаге угља у Костолачком и Колубарском басену датирају из овог периода. Панонско море ушло је у фази Понт у „језерски стадијум“.   

Левант – период од 3 милона до око 600 000 година Левантска фаза представља последњи период постојања Панонског 

мора које у овом раздобљу еволуира из „језерског“ у „барски“ стади‐јум. Вода се задржала само у дубоким депресијама, а остатак је отицао долином Прадунава преко Ђердапске клисуре.  

Пре око 600 хиљада година и након 30 милиона година постојања ‐ Панонско море потпуно нестаје отицањем у Црно море преко новофо‐рмираних великих  река Саве и Дунава.8  

8 Подаци преузети из Википедије ‐ дигиталне нециклопедије :  

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 12 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

Каталог КОЦЕЉЕВА 1. Поток Сумијевац у мали Прњавор  

Између брда на тромеђи Дружетића, Бреснице и Коцељеве своје корито усекао је поток Сумијевац у чијем је доњем делу то‐ка  својим  еродивним  деловањем  досегао  геолошке  слојеве  на‐стале седиментацијом Панонског мора. У тим седиментним сло‐јевима  плаве  боје  и  велике  компактности  могуће  је  уочити  ве‐лики  број  перфектно  очуваних фосилних  остатака љуштура  мо‐рских пужева и шкољки различитих врста. Ти седиментни слојеви представљају дно некадашњег Панонског мора чије су јужне оба‐ле запљускивале брда изнад данашњег  јужног дела Коцељеве, и на чијем дну су се таложиле љуштуре његових становника. 

Ово површинско палеонтолошко налазиште у кориту доњег тока потока Сумијевац (који је лева притока речице Расница што се  у  Коцељеви  улива  у  леву  обалу  реке  Тамнаве),  поред  веома сличног налазишта у Раковицу у Београду, јесте друго овакво по‐вршинско налазиште морских фосила у Србији.9 

Такође, на пар места у кориту доњег тока потока Сумијевац, у плавим седиментима Панонског мора могуће је констатовати и постојање неколико спорадичних  случајева појаве карбонизова‐них остатака праисторијског дрвета (угља), што би, свакако, тре‐ бало детаљније истражити.10 

Фосили из  коритa потока Сумијевац у Коцељеви, најверова‐тније, припадају времену горњег Миоцена и његовој Тортон фази  пре, око, 10‐так милиона година.11  http://sr.wikipedia.org/sr/Панонско_море 9 О површинском палеонтолошком налазишту у Раковици у Београду видети: Г. Јовановић, Мора испод Београда, У: Политика – Магазин, бр. 547, Д. О. О. По‐литика Београд, Београд, 23. март 2008., с. 36‐37; Г. Јовановић, Фосилна плажа у  Раковици,  У:  Политика – Магазин,  бр. 572,  Д.  О. О.  Политика  Београд,  Бео‐град, 07. септембар 2008., с. 23. 10  Површинске  појаве  наслага  угља  констатоване  су  још  у  селима  Зу‐кве/Коцељева и Бресница у општини Коцељева. О томе детаљније видети на странама 38 и 39 овог каталога. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 13 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

Палеонтолошко  налазиште  морских  фосила  у  кориту  по‐тока Сумијевац у Коцељеви открили су 2012. године Петар Д. Па‐нић и његов син Никола из Коцељеве. Знајући о чему се ту тачно ради, током неколико месеци повремене посете овом налазишту прикупили  су  своју  приватну  колкекцију  налаза морских фосила који презентују збирку различитих врста морских пужева и шко‐љки, а  које ће бити један од предмета изложбе коју представља овај  каталог  у  Завичајном  музеју  Коцељева.  Изложба  је  поста‐вљена поводом одржавања петог Фестивала зимнице у Коцеље‐ви од 27. до 28. септембра 2013. године.  

                                    Петар Д. Панић                                               Никола П. Панић  

Географске  координате  палеонтолошког  налазишта  фоси‐лних остатака у седиментима из времена Панонског мора   у ко‐риту доњег дела тока потока Сумијевац у мали Прњавор на тро‐међи   Дружетића, Бреснице и Коцељеве,  јесу следеће:12  

Северна географска ширина (латитуда):  φ= 44º 27' 03.50"; Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 53.11"; Надморска висина (левел): l= 175 метра.  11 О датовању детаљније видети у фусноти 17 на странама 25‐26 овог каталога. 12  Све наведене географске координате добијене су висинском проспекцијом компјутерског програма  Google Earth доступног са сајта:  http://www.google.com/earth/index.html (задњи пут отваран 15. VIII  2013.). 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 14 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 

СЕВЕР

 

Карта 1. Мала Прњавор у Коцељеви. Стрелица показује слив и ток потока Сумијевац. Инсерт, Размера = 1 : 25 000.13 

13  Тopografska  karta  1  :  25000,  Valjevo  – Koceljevo  2‐1  (478‐2‐1), Drugo  izdanje, Vojnogeografski institut Beograd – Jugoslavija, 1970.   

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 15 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 

СЕВЕР

 

Карта 2. Поток Сумијевац у мали Прњавор у Коцељеви (инсерт). Стрелице обележавају зону корита потока у којем се проналазе 

фосилни остаци из времена Панонског мора.14  14 Тopografska karta 1  : 25000, (Инсерт), Valjevo – Koceljevo 2‐1 (478‐2‐1), Drugo izdanje, Vojnogeografski institut Beograd – Jugoslavija, 1970. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 16 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 

СЕВЕР

Снимак 1. Сателитски снимак потока Сумијевац у мали Прњавор у Коцељеви са висине од 2110 метара φ= 44º 27' 03.50"; λ= 19º 48' 53.11".15  15 Сателитски снимак потока Сумијевац добијен је проспекцијом компјутерског програма Google Earth:  http://www.google.com/earth/index.html 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 17 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

  

 Фотографија 1/2. Фосилни остаци морских пужића у седиментима 

Панонског мора у кориту потока Сумијевац у Коцељеви.  Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 18 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

  

Фотографија 3. Различите врсте морских пужића  из седимената Панонског мора пронађене у кориту потока Сумијевац у мали Прњавор 

у Коцељеви. Приватна колекција Николе П. Панића.  

 Фотографија 4. Торњасти морски пужићи (Torritella)  из седимената Панонског мора пронађени у кориту потока Сумијевац у мали Прња‐

вор, у Коцељеви. Приватна колекција Николе П. Панића. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 19 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 Фотографија 5. Различите врсте морских пужића  из седимената Панонског мора пронађених у кориту потока Сумијевац у мали Прњавор, у Коцељеви. Приватна колекција Николе П. Панића. 

 

 Фотографија 6. Морски пужићи исте врсте  из седимената Панонског 

мора пронађени у кориту потока Сумијевац у мали Прњавор, у Коцељеви. Приватна колекција Николе П. Панића. 

 

 Фотографија 7. Различите врсте морских пужића  из седимената Панонског мора пронађених у кориту потока Сумијевац у мали Прњавор, у Коцељеви. Приватна колекција Николе П. Панића. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 20 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

  

Фотографија 8. Фосил љуштуре морског пужа  из седимената Панонског мора пронађене у кориту потока Сумијевац, у мали Прњавор у Коцељеви. Приватна колекција Николе П. Панића. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 21 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 

 Фотографија 9. Различите врсте фосилних остатака љуштура шкољки из седимената Панонског мора пронађене у кориту потока Сумијевац у мали Прњавор, у Коцељеви. Приватна 

колекција Николе П. Панића.    

  

Фотографија 10. Различите врсте фосилних остатака љуштура мекушаца из седимената Панонског мора пронађене у кориту 

потока Сумијевац, у мали Прњавор у Коцељеви.  Фонд Завичајног музеја Коцељева 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 22 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 

 Фотографије 11 и 12. Фосилни остаци љуштура шкољке Острига или 

„каменица“ ‐ Ostrea edulis из седимената Панонског мора пронађене у кориту потока Сумијевац, у мали Прњавор у Коцељеви.  

Фонд Завичајног музеја Коцељева 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 23 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 Фотографија 13. Фосили торњастих морских пужића (Torritella). 

 

 Фотографија 14. Фосил карбонизованог праисторијског дрвета из 

наслага угља у кориту потока Сумијевац, у Мали Прњавор у Коцељеви.  

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 24 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 СВИЛЕУВА 2. Имање Радомира С. Живановића у Ристивојчевића мали  

У  Завичајном музеју  у  Коцељеви  чувају  се фосилни  остаци пужића  које  је,  током  1974‐`77.  године,  прикупио  аутор  овог  те‐кста приликом копања бунара за пијаћу воду  на имању Радомира С. Живановића и његовог  сина Милана,  у мали Ристивојчевић,  у селу Свилеува.16   

Фосили  из  Радомировог  и  Милановог  бунара  потичу  са  60 метара дубине и, највероватније, припадају времену горњег мио‐цена и његовој тортон фази Панонског мора, пре, око, 10‐так ми‐лиона година.17   16 Аутор овог текста био је ученик III разред основне школе када су Радомир и његов  син Милан Живановић почели да копају бунар  за пијаћу воду на  свом имању  у Свилеуви.  Већ на 30‐так метара дубине из бунара  је  избацивана  зе‐мља  у  којој  су  се  спорадично  проналазили фосилни  остаци  окамењених мо‐рских пужића и шкољки, да би  даљим копањем током 1976. године, на дубини од  50  до  60  метара  из  бунара  (у  плавој,  мокрој  земљи  која  је  мирисала  на муљ),    био  избачен  велики  број  перфектно  очуваних  фосилних  остатака љу‐штура различитих врста и величина морских пужева и   шкољки. Велики број тих фосила прикупио је тада аутор овог текста који је већ био ученик VI разред основне школе у Свилеуви. Две године касније,  како би их заштитио од про‐падања, целокупну колекцију тих прикупљених фосила из Радомировог и Ми‐лановог  бунара  поклонио  је  Природњачком музеју  у  Стокхолму  у Шведској, стриц аутора овог текста ‐ Паун Д. Живановић који је радник у фирми Volvo и живи у делу Стокхолма који се зове Солна ‐ фотографија на страни 25: З. А. Жи‐вановић, Посавотамнавски  срез,  Завичајни  музеј  Коцељева,  Библиотека  „Ја‐нко  Веселиновић“  Коцељева  и  Библиотека „Диша Атић“  Владимирци,  Коце‐љева‐Владимирци, 2007., с. 22; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђа‐кона Стефана,  Завичајни музеј Коцељева, Коцељева, 2008.,  с. 37; З. А. Жива‐новић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева, део први – праисторија, У: Museum, бр.9, (Годишњак Народног музеја у Шапцу), Народни музеј Шабац, 2008., с. 53; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости  I, Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“, Коцељева, 2010., с. 13. 17 За датовање геолошких периода из времена свих 5 фаза и 3 стадијума Пано‐нског мора   видети: K. Petrović, P. Nikolić, Osnovi geologije –  Istorijska geologija (Geoligija  II), Univerzitet  u  Beogradu,  Zavod  za  izdavanje  udžbenika  S.R.  Srbije, Beograd, 1965., s. 255, а за апсолутно датовање наведених геолошких периода видети: A. Grbić, Geološki razvoj zemlje, U: Petničke sveske br. 20, Istraživačka sta‐

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 25 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

        Радомир С. Живановић 1919‐1987.18 и  Милан Р. Живановић 1945‐2005.19 

 

Данас је, нажалост, сачувано само неколико фосила из овог бунара који се чувају у Завичајном музеју у Коцељеви, али,  један део  фосила  из  Радомировог  и Милановог  бунара  прикупљен  је 1975. године и од стране Милете А. Пантелића из Свилуве,20 и ти фосили данас се налазе у његовој приватној збирци у Шапцу. 

nica Petnica, Petnica‐Valjevo, 1991., с. 20‐21, затим: Г. Јовановић, Мора испод Бео‐града, У: Политика – Магазин, бр. 547, Д. О. О. Политика Београд, Београд, 23. март 2008., с. 36‐37; Г. Јовановић, Фосилна плажа у Раковици, У: Политика – Ма‐газин, бр. 572, Д. О. О. Политика Београд, 07. септембар 2008., с. 23.   18 О  столару Радомиру С. Живановићу  видети  у:  З.  А. Живановић, Избледели призори Тамнавски, (Каталог изложбе), Завичајни музеј Коцељева, Библиотека «Јанко Веселиновић Коцељева, Коцељева, 2011., с. 27 и 44. 19 Исто. 20 Милета А. Пантелић   из Свилеуве био  је тада школски друг аутора овог те‐кста који су заједно делили интересовања за прошлост, па су заједно и прику‐пљали  податке  и  експонате  везане  за  Тамнавски  крај.  О  томе  детаљније  ви‐дети у: З. А. Живановић, Археолошко благо Тамнаве, (Каталог изложбе), Дру‐штво  истраживача  «Тамнава»  Коцељева  и  Центар  за  културу  «Јанко  Весели‐новић» Коцељева, Коцељева, 1993. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 26 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

Географске координате палеонтолошког налазишта у бунару (да‐нас већ покојних), Радомира и његовог сина Милана Живановића у селу Свилеува су: Северна географска ширина (латитуда):   φ= 44º 30' 54.46"; Источна географска дужина (лонгитуда):  λ= 19º 48' 57.25"; Надморска висина (левел):  l= 204 метра.  

   

Фотографија 15. Фосилни остаци торњастих морских пужића (Torritella) из бунара Радомира С. Живановића у Ристивојчевића 

мали у селу Свилеува – општина Коцељева.  

                                           Паун Д. Живановић                                Милета А. Пантелић 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 27 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

СВИЛЕУВА 3. Имање Бранислава ‐ Бране Г. Гајића у Божића мали  

Током копања бунара за питку воду на имању Бране Г. Гаји‐ћа у Божића мали, у Свилеуви, у периоду од 1988. до 1993. годи‐не,  на  дубини  од  око  75  метара,  у  слоју мокре  тамно  плаве  зе‐мље  са  мирисом морског  муља,  избачен  је  велики  број  фосила морских пужева и шкољки,  перфектно очуваних.21 Нажалост,  те фосиле нико није прикупљао и они нису сачувани. Наиме, када ни на 85 метара дубине није пронађена вода за пиће у овом бунару, Брана Гајић је одлучио да напусти даље копање овог (свих 85 ме‐тара избетонираног) бунара,  а целокупна избачена бунарска зе‐мља искоришћена  је за насипање њиве испод куће (сада већ по‐којног), Живорада А. Божића недалеко од овог бунара.22  

Међутим,  сам власник овог бунара  ‐ Брана Г.  гајић, ипак  је сачувао  један  окамењени  фосил  морског  мекушца  (морског  је‐жа), који је 1995. године, непосредно пред своју изненадну смрт, поклонио поштару Зорану П. Атанацковићу из Свилеуве. Зоран је за потребе изложбе (коју представља овај каталог), тај окамење‐ни фосил поклонио Завичајном музеју у Коцељеви.  

  Бранислав ‐ Брана Г. 

Гајић  1934‐2000. (лево) и  

Зоран П. Атанацковић  (десно), 

обојица из Свилеуве.  

21 Податке о фосилним остацима у бунару Бране Гајића дали су аутору овог те‐кста људи  који  су  и  копали овај  бунар: Милош М.  Којић и,  сада  већ  покојни, Мирко Д. Ристивојчевић из Свилеуве.  22  З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева‐Владимирци, 2007., с. 22; М.  Павловић  и  З.  А.  Живановић,  Храм  св.  архиђакона  Стефана  у  Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 37; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 18. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 28 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

Географске  координате  палеонтолошког  налазишта  у  бунару (сада већ покојног) Бранислава ‐ Бране Г. Гајића из Свилеуве, су: φ= 44º 30' 57.89";  λ= 19º 48' 24.47 ";  l= 221 м. 23  

  

Слика 16. Калцинисан фосилни остатак љуштуре морског јежа из бунара Бранислава ‐ Бране Г. Гајића у Божића мали у селу 

Свилеува – општина Коцељева 

23  Због уштеде у простору, кординате свих налазишта у тексту који следи биће представљене скраћено, само симболима и нумеричким вредностима. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 29 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

СВИЛЕУВА 4. Имање Миленка M. Тодоровића ‐ Кусапа у Ратковачкој мали  

У  завичајном музеју  у Коцељеви налазе се фосилни остаци шкољки које је током 1999‐2000. године прикупио аутор овог те‐кста  приликом  копања  бунара  за  воду    на  имању Мирослава  – Моше  и његовог  сина Миленка  Тодоровића  у  мали  Ратковац,  у Свилеуви. Фосили потичу са 40 метара дубине и, највероватније, припадају времену доњег Плиоцена – Понт фаза, пре, око, 5 ми‐лиона година.24 Географске координате овог  налазишта су: φ= 44º 30' 28.15";  λ= 19º 49' 45.88";  l= 168 м.  

  

Фотографија 17. Фосилни остаци љуштура шкољке Острига или „каменица“ ‐ Ostrea edulis (у првом реду до размерника), из бунара Миленка Тодоровића – Кусапа у мали Ратковац, у селу 

Свилеува – општина Коцељева. 

24 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, с. 22; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, с. 37; З. А. Живановић, Археолошки локалитети  општине  Коцељева  – Museum  9,  Шабац,  2009.,  с.  54;  З.  А.  Жи‐вановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 17‐18. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 30 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

  

Фотографија 18. Калцинисани фосилни остаци љуштура  морских пужева из бунара Миленка Тодоровића – Кусапа у мали 

Ратковац, у селу Свилеува – општина Коцељева.   

 

  

        

  

  Мирослав – Моша Тодоровић                     Миленко М. Тодоровић 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 31 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

СВИЛЕУВА 5. Имање Витомира Д. Ранисављевића у Ристивојчевића мали  

У  Завичајном  музеју  у  Коцељеви налазе се фосили шкољки које је током 1998/9.  год.  прикупио    аутор  овог  те‐кста  приликом копања бунара  за  воду  на имању Витомира Д. Ранисављевића, у мали Ристивојчевић, у Свилеуви. 

Фосили потичу са 30 метара дуби‐не и припадају времену седиментне (је‐зерске) фазе Панонског мора у горњем Плиоцену – Левант фаза пре, око, 3 ми‐лиона година.25  

                                                                                           Витомир Д. Ранисављевић  

Географске координате овог палеонтолошког налазишта су:  φ= 44º 31' 00.69";  λ= 19º 49' 10.72";  l= 193 м.  

 Фотографија 19. Окамењени остаци морских шкољки из бунара Витомира Д. Ранисављевића у Ристивојчевића мали, у селу 

Свилеува – општина Коцељева.  25   З. А. Живановић, Посавотамнавски  срез,  с. 22; М. Павловић, З. А. Живано‐вић, Храм  св.  архиђакона Стефана  у  Свилеуви, с. 37;  З.  А. Живановић, Архео‐лошки локалитети општине Коцељева – Museum 9, Шабац, 2009., с. 54; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 17‐18. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 32 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

СВИЛЕУВА 6. Имање Тихомира Д. Ранисављевића у Ристивојчевића мали  

У  завичајном музеју  у Коцељеви налазе се фосилни остаци морских  ужића  к је  је  оком  1979/овог  текста  приликом  копања  бу‐нара  за  воду    на  имању    (сада  већ покојних)  Тихомира  Д. Ранисавље‐вића и његовог сина Милована – Ђу‐ђе,  у  мали  Ристивојчевић,  у  Свиле‐уви. Фосили потичу са 20 метара ду‐бине и припадају завршном време‐ну Панонског мора ј. њ говом ба‐рском  стадијуму  током његове  Ро‐донске и Влашке фазе горњег Плио‐цена, пре, око 2 милиона година.

п о т 80.  године  прикупио    аутор 

, т е 

            Тихомир Д. Ранисављевић                                                                                                1909‐1999.  

26   φ= 44º 31' 01.33";  λ= 19º 49' 03.78"; l= 200 м.  

                                                                                              

 Фотографија 20. Фосили слатководних морско‐језерских пужића из бунара Тихомира Д. Ранисављевића и његог сина Милована ‐ Ђуђе  у

Ристивојчевића мали, у селу Свилеува – општина Коцељева. 

 

26 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, с. 22; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, с. 37; З. А. Живановић, Археолошки локалитети  општине  Коцељева  – Museum  9,  Шабац,  2009.,  с.  54;  З.  А.  Жи‐вановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 17‐18. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 33 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

Г

ко‐дојевић, са налазишта „Ашиков гроб“. У питању су ока‐остаци морско‐језерских шкољки које, највероватни‐

је, при

РАДОЈЕВИЋ 7. Ашиков гроб 

У  завичајном музеју  у Коцељеви налазе  се фосилни остаци шљки из села Грамењени фосилни 

падају времену седиментне (језерске) фазе Панонског мора у го‐рњем Плиоцену –  Левант фаза пре,  око, 3 милиона  година.  Налази  су прикупљени  `60‐тих  година  ХХ  века  од  стране  непознатог  налазача  и поклоњени Народном музеју у Шапцу. Када је отворен Завичајни музеј у Коцељеви  1974.  године, Народни музеј Шабац  је  за потребе његове сталне  поставке  (уз  уредну  документацију),  ове  налазе  уступио  Зави‐чајном музеју у Коцељеви.27 φ= 44º 31' 20.38";  λ= 19º 38' 20.49";  l= 259 м.  

  Фотографија 21. Окамењени фосили морско‐језерских шкољки са налазишта Ашиков гроб у селу Градојевић – општина Коцељева. 

 

27 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева‐Владимирци, 2007., с. 22; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана, Коцељева, 2008., с. 37; З. А. Живановић, Археолошки локалитети општине Коцељева, Museum, бр.9, Шабац,  2008.,  с.  53;  З.  А. Живановић,  Трагови  прошлости  I,  Коцељева, 2010.,  с.  13.  Документација  о  уступању  палеонтолошких  налаза  са  налазишта „Ашиков гроб“ у селу Градојевић за потребе сталне музејске поставке у Зави‐чајном музеју Коцељева налазе се у архиви Завичајног музеја Коцељева који данас постоји и ради у саставу Библиотеке „Јанко Веселиновић“ Коцељева. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 34 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

ДРУЖЕТИЋ 8. Лева обала речице Убача (Уб) у центру села Дружетић   У селу Дружетић, око пола километра од садашњег центра села  (Основне  школе  и  Дома  културе),  на  левој  обали  реке  Уб (или, Убаче), Мићић Т. Бошко‐Бобан из Коцељеве је 1980. године прикупљао речне облутке за грађевински материјал. Пажњу му је привукао  један  повећи  камен  који  је  неодољиво  подсећао  на полуиспумпану фудбалску лопту, па га  је узео и понео са собом. Оставио га је у свом дворишту у Коцељеви где га је 2007. године уочио кинооператер Никић Љубиша из Коцељеве. На његову мо‐лбу Бобан Мићић му је поклонио поменути камен, па га је Никић Љубиша пренео у суседно двориште Завичајног музеја у Коцеље‐ви, где га је археолог Зоран А. Живановић (виши кустос у Завича‐јном музеју), препознао као калцинисан копролит непознате прили и 

жда потиче, највероватније, из геолошког хоризонта у и селу 

а‐‐сторијске животиње,  највероватније биљоједа. Накнадном ана

зом  околности  налаза,  дошло  се  до  сазнања  да  поменутекспонат могорњи Плиоцен и његове језерске фазе у Тамнавском крајДружетић, а која припада Родонској и Влашкој фази горњег Плио‐цена, пре, око, 3 милиона година.28 

   

Бошко – Бобан Т. Мићић (лево)  

и Љубиша А. Никић 

(десно)    

28 З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр.10, (Годишњак Народног музеја у Шапцу), Народни музеј Шабац, Шабац, 2009., с. 34: З. А. Живановић, Трагови прошло‐сти I, Коцељева, 2010., с. 14. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 35 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

Географске координате овог налазишта су:  Северна географска ширина: (латитуда)  φ= 44º 25' 16.63"; Источна географска дужина: (лонгитуда) λ= 19º 48' 55.74"; Надморска висина (левел): l= 188 .   

 метара

  

Фотографија 22. Калцинисан копролит недефинисане праисторијске животиње са леве обале речице (Уб или Убача) у 

близини центра села Дружетић, у општини Коцељева. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 36 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

KОЦЕЉЕВА 9. Ковачевића мала 

У  Завичајном  музеју  у  Коцељеви  налази  се  карбонизован фосилни  остатак  праисторијског  дрвета  пронађен  на  самој  гра‐ници  између  села  Зукве  и  коцељевачког  засеока Ковачевић.  На самој  граници  села  Зукве  са  јаругама  иза  Ковачевића  мале  (за‐сеока)  у Коцељеви,  током одрона  земље у  кишној  сезони 2008. године,  аутор овог  текста  пронашао  је  откривене  наслаге  са  ја‐сно видљивим карбонизованим остацима праисторијског дрвећа из времена горњег Плиоцена и његове фазе горњи Понт, од пре, око, 3 милиона година. По причању мештана овог краја, поједине породице из Коцељеве су све до `70‐тих год. ХХ века одавде ва‐диле угаљ за огрев.29 Географске координате овог налазишта су:  Северна географска ширина: (латитуда)  φ= 44º 27' 31.73"; Источна географска дужина: (лонгитуда) λ= 19º 50' 21.04"; Надморска висина (левел): l=  201 метар.  

  Фотографија 23. Карбонизован фосил праисторијског дрвета из плитких наслага угља у Ковачевића мали (на граници са атаром 

села Зукве), у насељу Коцељева. 

29  З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 15‐16. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 37 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

БРЕСНИЦА 10. Корито речице Расница  

У  кориту  речице  Расница  у  селу  Бресница,  испод  тромеђе „Коњски гроб“, геометар Миодраг – Цицко Ђаковић, током сво‐јих  теренских обилазака овог  терена  средином друге  половине ХХ  века,  констатовао  је  присуство  карбонизованог  дрвећа  које 

 овој територији. 

ељеви,  затим,  и  у  кориту  потока  Суми‐јевац  у  мали  Прњавор  у  Коцељеви,  и  на крају: и у кориту горњег тока речице Ра‐сница  у  селу  Бресница  на  тромеђи  Бре‐снице,  Суботице  и  Миличинице,  испод топонима „Конски гроб“.                                                                                         СВИЛЕУВА 11. Непознато налазиште 

Давне  1895.  године,  на  једном од дашњег Геолошког друштва, одржаном  Геолошком заводу Велике школе – посматрано је парче маму‐т  Пликошколац Мил з Свилеуве.30  

представља горње слојеве од наслага угља на  Свакако да се на овој локацији ра‐ди  о  површинским  наслагама  угља  чији  су  горњи слојеви констатовани и на тро‐еђи села Зукве и Ковачевића мале у Ко‐м

ц

Миодраг – Цицко Ђаковић 

редовних  састанака  та‐10. новембра те године, 

уовог зуба,  извађеног из земље у Свилеуви  (у тадашњем округуодрињском), што га је Геолошком заводу поклонио некакав ве‐

орад Поповић (највероватније) и

30  Први  је  овај  податак,  крајем  XIX    века  објавио  један  анонимни  новинар. идетВ и:  Анонимус,  Зуб  мамута,  У:  Наставник,  Београд,  1895,  с.  634.,  да  би читав век касније исти податак објавио и Здравко Ранковић. Видети: З. Ранко‐вић,  Старе  вести,  У:  Годишњак  села  Свилеуве,  бр.  1,  Друштво  за  изучавање историје Свилеуве, Свилеува, 2003.,  с. 99. Затим: З. А. Живановић, Посавота‐мнавски срез,  с. 22.; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св.  архиђакона Сте‐фана  у  Свилеуви,  с.  37;  З.  А.  Живановић, Археолошки  локалитети  општине Коцељева – Museum, бр.9, Шабац, 2008.,  с. 54; З. А. Живановић, Трагови про‐

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 38 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

ШАБАЧКА КАМЕНИЦА  

. Кам12 енолом Шешевица У  каменолому  на  брду  Шешевици  у

ница, средином  `70‐тих година ХХ века, уса  отворима  ка  југу  пронађен  је  већи  брнског медведа и других животиња. НалазШапцу поклонио Радован Новаковић.31 Кадмузеј у Коцељеви 1974. године, Народни мбе његове сталне поставке ове налазе усту Коцељеви, о чему постоји уредна докумен

Фосилни  остаци  скелета  мамута  и 

  селу  Шабачка  Каме‐ разрушеним пећинама ој  костију  и  зуба  пећи‐е  је Народном музеју у а је отворен Завичајни узеј Шабац је за потре‐упио Завичајном музеју тација.32 пећинског  медведа  из 

аменолома  Шешевица  припадају,  највероватније,  периоду 33

' 06.20"; l= 179 м. 

кинтерстадијала Амерсофт од пре, око, 50‐так хиљада година.   φ= 44º 27' 48.24"; λ= 19º 43

шлости  I, Коцељева, 2010.,  с.  18. Ово непознато палеонтолошко налазиште у селу Свилеуви до сада није убицирано (лоцирано). Прим. аут. 31 М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, (наставак из бр. V),  У:  Годишњак Историјског  архива VII, Историјски архив и Народни  музеј  у  Шапцу,  Шабац,  1969.,  с.  452‐453;  А.  Живановић,  Посавота‐мнавски срез,  с. 23;   М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Сте‐

.  Живановић,  Трагови  прошлости  I,  Коцељева, 

леонтолошких  налаза  са  налазишта  „Шеше‐вица“ у селу Шабачка Каменица за потребе сталне музејске поставке у Зави‐чајном музеју Коцељева налазе се у архиви Завичајног музеја Коцељева који данас постоји и ради у саставу Библиотеке „Јанко Веселиновић“ Коцељева. 

фана  у  Свилеуви,с.  37‐38;  З.  А2010., с. 19‐20. 32  Документација  о  уступању  па

33 За датовање налаза из каменолома Шешевица коришћена  је следећа лите‐ратура:  М.  Гарашанин,  Праисторија  на  тлу  Р.  Србије  I,  Београд,  1973;  Група аутора, Праисторија  југословенских  земаља  I,  Сарајево,  1979.; Dž.  Imbri, K. P. Imbri, Ledena doba, Nolit, Beograd, 1981.; А. Leroa‐Guran, Praistorijski  lovci, Nolit, Beograd.1987; Б. Гавела, Палеолит Србије, Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду и Музеј у Аранђеловцу, Аранђеловац‐Бео‐град, 1988.;   A. Leroa‐Guran, Religije prethistorije, Plato, Beograd, 1991.; Д. Срејо‐вић,  Културе  старијег  и  средњег  каменог  доба  на  тлу  Србије,  У:  Историја српског  народа  I,  Српска  књижевна  задруга,  Београд,  1994.;  В.  Милићевић, Милутин Миланковић, Истраживачка станица Петница, Петница‐Ваљево, 1995. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 39 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

  

Фотографија 24. Фосилизован зуб (кутњак – Dens Molaris) мамута (Mammuthus Primigenius) из каменолома Шешевица у селу 

Шабачка каменица – општина Коцељева.    

 

  

Фотографија 25. Фосил дела бутна кости  (Os Femur) пећинског медведа (Ursus Speleus) из каменолома Шешевица у селу 

Шабачка Каменица – општина Коцељева.  Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 40 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

 тографија 26. Фосил  фрагментоване лобање (Os Cranium) с

пршљеном (Os Vertebrae) пећинског медвеФо а кичменим  да (Ursus Speleus) из каменолома Шешевица у селу Шабачка Каменица. 

 

 Ф   Змајева еници. отографија 27. Пећина изнад леве обале речице‐понорнице

ц у каменолому Шешевица у Шабачкој Кам

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 41 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota - Koceqeva, 2013.

  

Скица 1. Административна скица општине Коцељева са унетим локацијама палеонтолошких налазишта:  

1. Поток Сумијевац у мали Прњавор у Коцељеви; 2. Имање Радомира С. Жива‐новића у Ристивојчевића мали,  у  селу Свилеува; 3. Имање Будимира Гајића у Божића мали,  у  селу Свилеува; 4. Имање Миленка М.  Тодоровића  (Кусапа)  у Ратковачкој  мали,  у  селу  Свилеува;  5.  Имање  Витомира  Д.  Ранисављевића  у Ристивојчевића мали, у селу Свилеува; 6. Тихомира Д. Ранисављевића у Ристи‐војчевића мали, у селу Свилеува; 7. Ашиков гроб у селу Градојевић;  8. Центару се е у Б ‐вица

 лу Дружетић; 9. Ковачевића мала у Коцељеви;  10. Корито речице Расницресници; 11. Непознато налазиште у селу Свилеува; и 12. Каменолом Шеше у селу Шабачка Каменица. 

Zoran A. @ivanovi} - @ivot pre `ivota – Koceqeva, 2013. 42 

Подаци о аутору  

1.0 – Стручна биографија                                                             Зоран  А. Живановић  рођен  је 

04.  фебруара  1963.  године  у  Сви‐леуви –  општина Коцељева,  где  је и завршио основну школу. Средњу школу похађао је у Шапцу, а дипломирао је на катедри за Ме‐тодологију  археолошких  истражи‐вања  Одељења  за  археологију  на Филозофском факултету  у  Београ‐ду,  са  темом:  „Методолошки  по‐ступак з систематизацију винча‐нских знакова”. 

а 

Током  студија  био  је  и  дугого‐дишњи  сарадник  Истраживачке станице Петница код Ваљева у сво‐јству  ментора  полазника  образо‐вно‐научних  програма  ИСП,  где  је реализовао  већи  број  научно‐истраживачких пројеката. 

Као дипломирани археолог добија посао у Завичајном музеју у Коцељеви где је стекао стручно звање КУСТОС одбранивши стручни рад пред комисијом у  Народном  музеју  у  Београду  са  темом  «Елаборат  за  систематска  архео‐лошка  ископавања  локалитета  Црквине  –  Марковића  Грмови  у  селу  Сви‐леува». Године 2011. стекао је више стручно звање ВИШИ КУСТОС одбранивши пред комисијом у Народном музеју у Београду хабаилитациони рад са темом „Систематизација археолошких локалитета општине Коцељева“. 

Током  своје досадашње стручне  каријере  археолог  Зоран А. Живановић учествовао  је на многобројним научно‐истраживачким теренским пројектима у Србији и Црној Гори, а своје научно‐истраживачке радове публикује у дома‐ћим научним часописима али, и као посебна издања.1 

Поред  археологије,  Зоран  се  бави и  литералним  стваралаштвом и  своје радове објављује у разним књижевним часописима и зборницима, а заступљен је и у неким антологијама. 

Поред свега наведеног, археолог Зоран А. Живановић бави се и информа‐ 

43

1 За детаљнију био‐библиографију археолога Зорана А. Живановића видети: Ј. Жи‐вановић, Оглед  био‐библиографија  археолога  Зорана А. Живановића,  У:  Драгиње Краљице Драге, Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“, Ко‐цељева, 2012., с. 167‐178. 

 

44 

ком и електроником.   Са супругом Јеленом живи у Коцељеви. До сада су му штампане следеће књиге:  

2. 0 ‐  Библиографија:  

1. ЛУТАЊА, Свилеува, 1992.; 2. АРХЕОЛОШКО БЛАГО ТАМНАВЕ, Коцељева, 1993.; 2.  БОЈ НА СВИЛЕУВИ, Коцељева, 2004.; 3.  ТАМНАВСКИ ПИСЦИ,  Коцељева, 2005.; 4.  БИБЛИОГРАФИЈА ПРАИСТОРИЈСКИХ СИМБОЛА И ЗНАКОВА, Коцељ., 2005.;  5.  PREHISTORIC SYMBOLS AND SIGNS FROM TAMNAVA AREA  IN NORTHWEST 

SERBIA – BALCAN,  Koceljeva, 2006.; 6.  ПОСАВОТАМНАВСКИ СРЕЗ,  Коцељева ‐ Владимирци, 2007.; 7.  У СЕНЦИ ЛИПЕ, Коцељева, 2007.; 8.  ХРАМ СВ. АРХИЂАКОНА СТЕФАНА У СВИЛЕУВИ, Коцељева, 2008., коаутор 

са: Марко Павловић; 9.  ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ 1862‐1905, Коцељева, 2009.; 10. КОЦЕЉЕВИ С ЉУБАВЉУ, Коцељева, 2010., коаутор са: Биљана Заблаћански; 11.  ТРАГОВИ ПРОШЛОСТИ I,  Коцељева, 2010.; 12. ПИШТОЉИ ВОЈВОДЕ ПОП ЛУКЕ ЛАЗАРЕВИЋА,  Коцељева, 2011.; 13. ЕТНО‐МАКЕТАРСТВО ЉУБИШЕ ГРАОВЧЕВИЋА ИЗ КОЦЕЉЕВЕ, Коцељ., 2013.;  14. ХРАМ  СВ.  ЦАРА  КОНСТАНТИНА  И  ЦАРИЦЕ  ЈЕЛЕНЕ  У  КОЦЕЉЕВИ, 

Коцељева, 2011.; 15. РИЗНИЦА ЦРКВЕ КОЦЕЉЕВАЧКЕ, Коцељева, 2012. коаутор: са Саво Ждеро; 16. ИЗБЛЕДЕЛИ ПРИЗОРИ ТАМНАВСКИ, Коцељева, 2012.; 17. ДРАГИЊЕ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ, Коцељева, 2012.; 18. РЕТРОСПЕКТИВА ЦИЦЕ И ЦИЦКА, Коцељева, 2012.; 19.  VLF МЕТАЛ‐ДЕТЕКТОР, GARRETT GTI 2500 PRO, БЕЗ ТАЈНИ,  

Коцељева, 2013.; 20. PI МЕТАЛ‐ДЕТЕКТОР PULSE STAR II PRO БЕЗ ТАЈНИ, Коцељева, 2013.; 21. TR METAL‐ДЕТЕКТОР  DISCOVERY  TREASURE  FINDER  900  AUTOMATIC  БЕЗ 

ТАЈНИ, Коцељева, 2013.;  22. GEO‐RADAR  ZOND 12E  БЕЗ ТАЈНИ, Коцељева, 2013.; 23.  ЗАВИЧАЈНИ  МУЗЕЈ  КОЦЕЉЕВА  –  ПОЛА  ВЕКА  ПОСТОЈАЊА  И  РАДА, 

Коцељева, 2013., и: 24. РЕТРОСПЕКТИВА ДАНИЦЕ ДАНЕ БАБОВИЋ, Коцељева, 2013.  

Контакт:  археолог Зоран А. Живанови, виши кустос Завичајни музеј Коцељева Немањина 70 15220 Коцељева Телефон / Факс: +381 15 558‐082   Мобилни телефон: +381 64 80 33 178  

Pola veka postojawa i rada Zavi~ajnog muzeja u Koceqevi 1962 - 2012. CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд              

56(497.11)(083.824)  

ЖИВАНОВИЋ, Зоран А., 1963‐ Живот пре живота : палеонтологија Тамнаве : каталог изложбе :  27. септембар ‐ 28. октобар 2013. године, Коцељева, 2013. /      [аутор  изложбе  и  каталога]  Зоран  А.  Живановић.  –  Коцељева: Библиотека  "Јанко  Веселиновић",  2013  (Коцељева  :  Internal  PC printing studio of Native museum Koceljeva). ‐ 42 стр. : илустр.; 21 cm  

Ауторова слика. ‐ Тираж 100. ‐ Подаци о аутору: стр. 43‐44.  ‐ ‐ Напомене и библиографске референце уз текст.  

ISBN 978‐86‐84115‐20‐3  

a) Палеонтологија ‐ Тамнава – Изложбени каталози COBISS.SR‐ID 201220364