Др Маја Волк: ТРАЈНО ЗДРАВИ И РАДОСНИ: ЖИВА ХРАНА 16. октобар 2012. у 06:07 Цео живот сам кубурила са дијетама, калоријама, гојила се, мршавила, бивала болесна, и никако нисам повезивала у глави свој живот, оно што ми се дешава и оно што једем. Знам да сам мрзела поврће од малена, да су ме терали да једем кувано и “кашиком”, а да сам ја постала месождер, чија је омиљена храна била – печење, кромпирићи, гибаница, крвава џигерица и резанци са сиром. Једино што ме је некако спашавало, а да то нисам ни знала, је било моје обожавање воћа….у градовима где сам живела и студирала или била само авантуриста, нисам имала новца за ресторане нити сам волела да кувам, па сам живела на воћу. То што се тамо добро осећам, имам енергију и нисам болесна, приписивала сам лепотама Париза, Сиднеја И Стокхолма, ни не помишљајуци да се захвалим на своме здрављу управо том јефтином воћу…..уосталом, тада нико није говорио о здравој храни а вегетаријанци су били као секта, исто као и фанатични макробиотичари….истина, у Аустралији сам 2 године била здрава, тен ми је био савршен, коса жива и густа, моја црева, ојадјена операцијама у детињству и навикнута на лаксативе, одједном су сама радила, а ја сам све то приписивала благодетима мора и климе. Двадесет година касније, моје тело, изнурено И исцрпљено, лоше деценијама храњено одлучило је да прекрати себи муке и да умре. Градјански рат у мојим ћелијама је почео и ја сам оболела од рака. Прошла сам кроз агресивне и барбарске методе медицине, и кад су завршили самном, била сам инвалид – без пљувачних жлезда, без епиглотиса, исчупаног гркљана, трајно опале косе од губитка тежине и стреса, мртве коже,са имунитетом на нули, старица којој су испадали зуби од радијације и хемотерапије, и чија крвна слика ничим није могла да се поправи. Кренула сам као и сви, са идејом, јака храна ће ме оснажити – ударила сам по месишту, кајмаку, сиру, сланини џигерици, и направила још гори хаос. Појавио се ничим изазван холестерол, а крвна зрнца се увећавала у милиметрима….и онда, сломљена депресијом, не на ивици, већ на дну нервног слома, обратим се човеку кога знам десет година и који је трајно здрав, и све младји и виталнији сваке године, за кога сам знала да се чудно храни, али нисам се нешто уносила у то, са молбом да ми открије своја знања. Тог дана је почео мој преображај, путовање у сасвим нови свет, свет трајног здравља, свет будућности, свет који је одувек био на дохват руке, свет природе, истине, праве животне радости и љубави према себи. Нисам ни сањала да ћу променом исхране променити цео свој свет, од размишљања до вредносних судова, од понашања до карактера. Битно је да знате да исхрана живом храном није још једна од могућих дијета које ће вам или неће тренутно помоћи. То је опредељење за здравље и живот, насупрот болести, старењу и смрти. То је слобода, насупрот пра вилима, конвенцијама, шаблонима и шемама. То је љубав, насупрот самодесктрукцији. А толико једноставно! Реченица “У рају нема кувања, котлићи су у паклу” како ми је учитељ Груја на самом почетку рекао, је била као песма из самог раја, као одговор на мој дугогодишњи унутарњи отпор кувању. А одсуство рецепата, и слобода истраживања и ослушкивања себе….но, да идемо редом. Прво, постоје само две врсте хране. Мртва и жива. Кувана и пресна. Жива храна је жива, зато што кад ставите кувану шаргарепу у земљу, ништа не никне, а кад ставите пресну, нешто никне. На ћелијском нивоу, једући сирову храну, уносите живе биљне ћелије, са

ензимима (витаминима) који нестају и при благој термичкој обради, а они су носиоци свег блага, и кад њих нема, тело троши своје, метаболичке ензиме, којих има ограничено, те, кад их потроши, умре. Просто речено, једући живу храну, продужавате живот. Даље, ми смо једини облик живота на Земљи који термички обрадјује своју храну, и једини толико болесни. Шећерну болест смо добили кад смо са меда прешли на прерадјени шећер. Данас готово сва храна у себи садржи шећер који не само да је штетан, већ изазива зависност (отуда деца не могу да живе без кечапа). Ми смо једини сисари који кад престану да сисају мајчино млеко, предју на крављу сису и то цео живот! Животиње немају остеопорозу нити проблем са калцијумом, јер калцијума има свуда. Те болести изазива кравље млеко, прављено за теле, које има и рогове И копита и треба да нарасте са 40 кила на 200 за годину дана….у њему има казеина, материје од које се прави туткало и лепак….треба ли даље да прицам? Али млечна индустрија, моћна као и остала прехрамбена индустрија од малена нас учи да је кравица добра…. 90 посто токсина које уносимо у себе, долази од меса (од земљишта, сточне хране до антибиотика, вештачких боја итд) а само 10 посто од прсканог воћа и поврћа. Али, добробит живих ћелија јача имуни систем толико да се он без проблема бори са тих 10 посто токсина….Још нешто – човек никада није разрешио питање глади. И данас, половина човечанства једва преживљава. А биљне хране има довољно за седам милијарди људи, меса нема….и помислите на милијарду говеда, која у својим цревима стварају опасан гас метан, који иде директно у атмосферу и уништава озонски омотач, па ћете схватити шта значи истина, да када би људи прешли на биљну храну, спасили би не само себе, већ и целу планету… Многи ме питају, како одолевам изазовима дивне хране, како могу без овог или оног, и не могу да разумеју чињеницу, да се ја ничег не одричем, да ја уживам у храни, више него икада, јер се моје тело радује сваком залогају, као да зна, а зна, да је то добро за њега. Уосталом, када наручите цедјени сок од поморанџе, зар немате нагон да га одмах искапите, а не да га лагано испијате, као сто радите са газираним пићима? То је та исконска радост тела, које ће вас наградити својим изгледом, свежином и здрављем, за то најбоље гориво које у себе стављате. Зар није чудно да бринете о гориву које стављате у свој аутомобиле, па чак и о храни за свог љубимца, много више него што то чините за себе? А наше гориво је једноставно – кисеоник, вода, сунце. Биљке су једине које могу директно да претварају сунчеву енергију у материју, и када једете живе биљке, добијате ту сунчеву енргију. И то ћете одмах осетити. Нема подочњака, нема умора, кожа вам блиста, сјаји се, нема бубуљица, нема тврдих пета, грубих лактова, целулита, веница, ожиљци нестају као руком однети, а крв вам се већ после 3 недеље као и метаболизам тако среди, да више ни кијавицу не можете да имате….Деца вегани, која су од родјења на живој храни, никада се не разбољевају. Сад сте већ нестрпљиви да чујете шта је све то жива храна. Воће, поврће, семенке, клице, хладноцедјена уља…..без соли, јер пресна храна има своју со, коју губи кувањем, зато је храна кувана бљутава док се не додају зачини. Хладно цедјена, девичанска уља од маслине, сусама, кикирикија, бундеве, кукурузних клица, мака, лана, растварају се у води и

лимуну, не лепе се за црева а подмазују васе органе тако да све заиста ради као подмазано….ја имам врло јасан и жив осећај да су ми органи изнутра чисти! Нема зноја, нема мириса, нема киселине, а онда вам се промене и мисли – нема киселих И љутих мисли….. Осим свежег, замрзнуто воће и поврће има исту вредност и ензими ништа не губе замрзавањем, они се уништавају загревањем. Воће треба јести ујутру до подне, јер тада се у организму врши детоксикација, и ако унесете обилан кувани или пржени доручак тело ће морати да одвоји нову енергију за варење, зато вам се спава, па морате да узмете киселину (кафу) да се разбудите, и већ је зло учињено, а нисте се још ни разбудили….ако почнете дан воћем, имаћете енергије на претек. За веганску кухињу вам је потребно само да имате соковник, блендер и сецка. Кухиња без мириса, пржења, тигања, шерпи, лонаца, са драстично смањеном потрошњом струје и детерџената, јер топла вода све испира….можете ли да замислите то уживање и ту лепоту…. Принцип је једноставан – сваког дана све, у свим бојама. Ујутру и увече воћни оброк. Ја на пример у блендер сваког јутра ставим банану, киви, замрзнуто бобичаво воће, клице, мед, полен, и сок из соковника од цвекле, шаргарепе, јабуке, поморанџе, целера, першуна….комбинације су бескрајне, зависно од годишњег доба и сезонског воћа….али увек ту буде бар 10 различитих састојака, што воћа, што семенки….од килограм и по, изадје литра густа, ја то поделим на два дела, пола литре ујутру (то ми је доручак) и пола литре увече, то је вечера. Измедју поједем један или два саладна оброка, који чине – увек је основа замрзнути кукуруз шећерац и грашак (само отопљен, или преливен топлом, не врелом водом), то су протеин и угљени хидрати, и онда све могуће комбинације – парадајз, лук, паприка, рендана цвекла, рендана шаргарепа, рендана тиквица, рукола, салата, сво зачинско биље, рендана бундева кад је има, целер…..све то зачињено оним дивним уљима и уместо сирћета, соком од лимуна….сад док ово пишем, мени вода иде на уста од дивоте и красоте! И то поспем млевеним семенкама сусама, лана, голице, 2,3 бадема, 2, 3 ораха, 2, 3 сирова кикирикија (укупно не треба да буде више од 50 гр дневно свих семенки заједно). Када идем на пут, спремим литар мог сока а у ресторану наручим салату коју поспем мојим семенкама…. Измедју оброка, понекад грицкам суво воће, шљиве, кајсије, грождјице….и не може да ми досади, јер сваки пут осетим радост сваке моје ћелије која се радује овој храни. За овакву исхрану, награда је – трајно здравље, подмладјени изглед, затегнута кожа, бујна, жива коса, и радосне, позитивне мисли…..а онда креће промена изнутра – више ни на своје тело ни лице не можете да стављате хемију, почињете да бринете о природи, да тражите погледом Сунце, да удишете пуним плућима (и здравим) живот, повећава вам се способност мозга да решава проблем, мишићи раде оптимално, креативнији сте, нема депресије (нервне ћелије су такодје намирене и нахрањене) нема нервозе, нема глади….морате да пробате да бисте осетили и веровали. А ако сте болесни, ваш опоравак чак и од најтежих болести биће убрзан и чудесан. Ја не могу да прежалим што нисам све ово знала у тренутку када ми је дијагностициран рак. Јер, никада не бих дозволила ни операцију, ни хемотерапију ни радијацију. Ојачала бих овом храном свој имуни систем И он би се изборио са раком. Због ове исхране, мене више ништа не плаши. Ја знам да могу и да ћу бити витална и у дубокој старости, и да то неће бити старост, већ младост. Ја знам да се више никад нећу разболети. Ја знам да ће мој живот бити све лепши и све пунији, сваким даном. Ја немам лекове у кући, чак ни аспирин. Више не идем лекарима, чак ни на контроле. Ја сам

слободан човек, жена која више не стаје на вагу и не поставља себи од раног јутра питање – шта ћу да кувам данас…..