1

Zimski retrovizor

Petak,15.januar 2016.

Propusti u Zakonu o podršci porodici

Prema novom nacrtu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, porodilje će moći

direktno da dobijaju naknadu od drţave i u tom sluĉaju se poslodavac potpuno zaobilazi, što

donosi brojne prednosti. Ipak, u Autonomnom ţenskom centru

kaţu da su napravljeni odreĊeni propusti prilikom izrade tog

nacrta. Iako je novi nacrt Zakona trebao da donese brojne izmene

i povlastice porodiljama, ipak ne rešava sve probleme sa kojima

su se trudnice suoĉavale. Naime, taj nacrt ne predviĊa naknade za

nezaposlene porodilje, što je osnovna zamerka na koju ukazuju i

pripadnici civilnog sektroa. "Vi imate odluke mnogih gradova u

Srbiji, na primer Beograd, Kragujevac, ne znam Leskovac, Valjevo koji su imali svoje posebne

odluke da će isplaćivati naknade nezaposlenim porodiljama, zašto onda Ministarstvo nije uzelo u

obzir da oĉigledno postoji potreba da se daje nadoknada i nezaposlenim porodiljama. Ako ovaj

Zakon treba da doprines razvoju nataliteta u Srbiji, zašto onda jednu veliku kategoriju ţena

potpuno zanemarujemo?", pita Vanja Macanović iz Autonomnog ţenskog centra.

Iako nema reĉi o nezaposlenim porodiljama, novina u nacrtu Zakona jeste to što se

predviĊa isplata naknada za sve ţene koje su bile na ugovorima o privremeno-povremenim

poslovima. "Ono što nedostaje je da se ubace ţene koje su bile zaposlene po ugovorima o delu,

odnosno koje su bile angaţovane, radno angaţovane u bilo kom periodu pre trudnoće, jer je

svakoj ţeni koja je bila radno angaţovana potrebno usklaĊivanje rada i roditeljstva kako se sad ta

mera i definisala", kaţe Macanović.

Novi nacrt takoĊe pravi razliku izmeĊu ţena koje su klasiĉno zaposlene i ţena koje

obavljaju samostalnu delatnost, jer se zaposlenim ţenama naknada daje dve godine, dok one koje

obavljaju samostalnu delatnost imaju pravo na naknadu godinu dana. One su takoĊe na neki

naĉin diskriminisane i po visini naknade, imaju pravo najviše na tri proseĉne meseĉne zarade,

dok kod zaposlenih taj iznos ide na pet proseĉnih meseĉnih zarada.

Zdravstveni radnici traže status službene osobe

Vest o smrti medicinske seste, Ljubinke Popović, koja je ubijena na svom radnom mestu

u Domu zdravlja u Šapcu, potresla je javnost u Srbiji, ali i pokrenula zdravstvene radnike na to

da još jednom progovore o situacijama i problemima sa kojima se svakodnevno suoĉavaju. Ovo

ubistvo bilo je povod da zdravstveni radnici u Šapcu, ali i drugim gradovima Srbije organizuju

protest "Pet minuta tišine za pravo na ţivot i rad". Za protest zdravstvenih radnika razumevanja

su imali i graĊani. Uznemiravanje, vreĊanje, pa i fiziĉki nasrtaji pacijenata na zdravstvene

radnike nisu retka pojava ni u novosadskom Domu zdravlja. U toj ustanovi napravljen je registar

u kojem se evidentiraju i verbalni, i fiziĉki napadi. "Ĉak je bio napad na našu doktorku koja je

bila pretuĉena van zdravstvene ustanove. Bilo je gaĊanja flašom, pretnji... Nedavno je jedna naša

2

sestra iz kućnog leĉenja doţivela fiziĉki nasrtaj od strane pacijenta kad je ušla u kuću. To je

veoma ĉesta pojava, mi smo svesni toga i preduzimamo korake u tom smislu", kaţe Dr Ljerka

Popov, pomoćnica direktora Doma zdravlja "Novi Sad".

Dodaje da, kao zdravstveni radnik, smatra lekari treba da imaju status sluţbenih lica i da

je neophodno da u svakoj zdravstvenoj ustanovi, od obiĉne male ambulante do bolnica i velikih

centara, imamo skenere na ulazu, radi kontrole unošenja oruţja, zatim da imamo fiziĉko

obezbeĊenje, koje će postojati stalno i da imamo posebne šaltere koji su namenski napravljeni da

pacijenti prvo proĊu skener, fiziĉko obezbeĊenje i da nemaju direktan kontakt sa radnicima na

šalterima. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo još 2006. godine podneo je zahtev za to da

zdravstveni radnici dobiju status sluţbenog lica, ali odgovor iz Republike nije stigao, kaţe

resorna sekretarka, Vesna Kopitović.

Zrenjanin: Pojačanje bezbednosti u bolnici

U Opštoj bolnici "ĐorĊe Jovanović" u Zrenjaninu, pored Odseka odbrane i zaštite, postoji

i Odbor za bezbednost, i u toku su intenzivne konsultacije o pojaĉanju bezbednosti u Ustanovi.

Od 2008. do 2015. godine u zrenjaninskoj Opštoj bolnici bilo je 28 napada na zaposlene, reĉeno

je danas na vanrednom sastanku koji je poĉeo minutom ćutanja povodom ubistva medicinske

sestre u Šapcu. Sa tog sastanka upućena je i poruka - Stop nasilju nad zdravstvenim radnicima.

Kako je reĉeno, od 28 napada šest ih je bilo na lekare, a 18 na medicinske sestre i

tehniĉare. Napadnut je i jedan sluţbenik kao i tri radnika obezbeĊanja, a iskustva govore da je taj

broj daleko veći od prijavljenog. Najviše napada bilo je u 2008. i u 2015. godini, po šest

prijavljenih u godini.

Iz bolnice podsećaju da je Nezavisni sindikat uputio poziv na solidarnost sa kolegama i

koleginicama iz Šapca, tako da će danas radnici u zdravstvu u pojedinim gradovima u Srbiji u 13

ĉasova sa pet minuta tišine ispred svojih radnih mesta pokazati šta misle o tom ubistvu i o

svakodnevnim napadima na ovu profesiju.

U Domu kulture "Studentski grad" program posvećen Bouviju

Dom kulture "Studentski grad" organizovaće 15. januara u klubu "Magistrala" specijalan

program u ĉast Dejvida Bouvija. Retki su stvaraoci koji uspevaju da

uhvate duh svog vremena, još reĊi su oni koji ga kreiraju, a Bouvi je

spadao u obe "vrste", stoji u saopštenju Doma kulture "Studentski grad".

Organizatori podsećaju da je Bouvi sedamdesetih godina prošlog veka

"ideje iz slikarstva, knjiţevnosti, pozorišta i filma prošvercovao u rok".

Snimao je albume koji su u ono doba predstavljali ekstravagantne

iskorake, a danas zvuĉe klasiĉno.

Kao vizuelni umetnik postavio je na scenu moderne verzije androgina i natĉoveka i

mnoštvo originalnih likova, od Zigija Stardasta do krhkog Belog Vojvode. U kasnijim

decenijama "šarenijim" i "mršavijim" bar što se muzike tiĉe, omakao mu se zaĉudjujuće veliki

broj izuzetnih pesama. Ostavio je dubok trag i kao glumac, video artist i slikar, pa titula

najuticajnijeg pop umetnika 20. veka i nije daleko od istine.

Kupovina na rate - čekovi popularniji od kartica

3

Poslednji podaci pokazuju da graĊani sve više koriste kreditne kartice, pre svega

mogućnost plaćanja karticama na rate, bez kamate. MeĊutim, ĉekovi još ne gube na popularnosti.

Trgovci ukazuju da je za vreme praznika svaki peti graĊanin ispisao ĉek za kupovinu hrane ili

poklona. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prva tri kvartala 2015-e ispisano je 30 osto

manje ĉekova manje nego u prethodnom periodu. Broj transakcija kreditnim karticama u istom

periodu je blago porastao, za 6 odsto. MeĊutim, korišćenje kreditnih kartica u Srbiji je još

nedovoljno, kaţe šef Odseka za metodologiju i razvoj platnog sistema pri Narodnoj banci Srbije

Nenad Petrović. Novi zakonski propisi omogućavaju da to bude promenjeno, dodaje naš

sagovornik. "Zakon o platnim uslugama ima za cilj da omogući da se poslovima izdavanja

kreditnih kartica bave i nebankarski pruţaoci platnih usluga. Cilj je da se kroz povećanje

konkurencije bankama pospeši upotreba kreditnih kartica, uz stvaranje povoljnijih uslova za

njihovo korišćenje za graĊane“, kaţe Petrović. Kako god bilo, za mnoge graĊane odloţeno

plaćanje je naĉin da preţive. Zbog jednostavnosti korišćenja, prednost daju kreditnim karticama

Evropska unija teţi ka potpunom prelasku na elektronski naĉin plaćanja, a taj trend sledi i

Srbija, kaţe Nenad Petrović, istiĉući da korišćenje kartica ima znaĉajan uticaj na ekonomski rast.

pak, u Srbiji ĉekovi ne gube popularnost, jer pojedine banke graĊanima sa malim primanjama

nerado izdaju kreditne kartice.

četvrtak,14.januar 2016.

Novi Sad: Počast ubijenoj koleginici

Zaposleni u Domu zdravlja Novi Sad danas su petominutnom tišinom odali poĉast

ubijenoj medicinskoj sestri Ljubinki Popović, njenoj porodici i kolegama iz Doma zdravlja u

Šapcu. "Ovim gestom iskazujemo zabrinutost za svakodnevne grube napade na zdravstvene

radnike, ĉiji je, naţalost, epilog ĉesto tragiĉan", kazali su oni. Zatraţili su da zdravstveni radnici

dobiju status sluţbenog lica i da se napadi na njih tretiraju kao napadi na sluţbena lica, kako bi

kazne za poĉinioce bile adekvatne. U šabaĉkom domu zdravlja juĉe je pacijent Vukašin Vilotić

(40) noţem ubio medicinsku sestru Ljubinku Popović (55).

Vulin: "Prvi put ćemo znati koliko je radnika van zemlje"

Primena Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo

poĉela je juĉe, a ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin

poruĉio je da će taj propis po prvi put omogućiti da se zna gde i koliko naših ljudi radi van Srbije

i kako im se moţe pomoći. Kako je precizirao, zakon će omogućiti da se po prvi put zna koliko

radnika radi u inostranstvu, gde rade, ko ih je poslao na rad, na kojim su poslovima angaţovani,

šta za to dobijaju... Zakon neće moći da spreĉi brojne tragedije, rekao je Vulin, ali je dodao i da

nudi zakonodavni okvir koji će, ako ga se radnici i poslodavci budu pridrţavali, omogućiti da

bezbednost naših radnika u inostranstvu bude znatno povećana. "Ako ovim zakonom spreĉimo

samo jednu nesreću, poput one strašne u Sibiru, moţemo da kaţemo da smo imali zašto da

pišemo ovaj zakon", poruĉio je Vulin otvarajući okrugli sto o toj temi u palati "Srbija". Objasnio

je i da će u primeni biti angaţovane brojne inspekcije, inspekcija rada, zaštite i bezbednosti na

radu, do diplomatsko konzularnih predstavništava. "Ne moţemo da zaštitimo u potpunosti našeg

4

radnika u drugoj zemlji, gde vaţe drugi zakoni, ali u našoj zemlji moţemo da kontrolišemo

uslove pod kojima on odlazi, da li su ti uslovi ispunjeni i da proveravamo da li su odredbe iz

ugovora ispoštovane", kazao je Vulin. On je apelovao na radnike i poslodavce da veruju drţavi i

da prijavljuju radnike pre odlaska, jer drţava ne moţe da im pomogne, ukoliko ne zna gde su i

zašto otišli.

Radna knjižica je prošlost

Od Nove godine radna knjiţica više nije validan dokument u Srbiji, a umesto nje podaci o

svim zaposlenima u jednom preduzeću biće u

elektronskim bazama poslodavca, PIO fonda i

Centralnom registru, pišu Novosti. To je propisano

izmenama i dopunama Zakona o radu iz jula 2014.

godine koje su stupile na snagu 1. januara. Centralni

registar već funkcioniše i njemu se obavezno prijavljuju i

odjavljuju zaposleni sa osiguranja po bilo kom osnovu.

Sindikat navodi da ne razumeju šta je razlog za ukidanje radnih knjiţica, dodajući da ona ni sada

nije bila garancija da su za upisani staţ uplaćeni doprinosi. Ona je davala sigurnost, kao i ugovor

o radu i na sudu je sluţila kao validan dokaz za upisane godine rada, navode iz sindikata.

Zaraženih 16, a zaraženog mesa nema

Gotovo da nema zime a da u Somboru i njegovoj okolini ne zapreti trihineloza, bolest

koja se širi konzumacijom mesa i mesnih preraĊevina zaraţenih larvama trihinele, pa je tako i

ovih dana u somborskoj bolnici spas od ove pošasti potraţio zabrinjavajući broj ţitelja ovog

kraja. Kako je potvrdio direktor Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ dr Milan Grba na

Infektivno odeljenje ove medicinske ustanove bilo je primljeno ukupno 16 pacijenata od kojih je

deset leĉeno ambulantno, dok je šestoro zadrţano na bolniĉkom leĉenju. MeĊu njima jedna

pacijentkinja sa znatno teţom kliniĉkom slikom.

Kako se moglo saznati, na osnovu svedoĉenja obolelih ţitelja ovog kraja, koji dolaze iz

Bezdana, Baĉkog Monoštora i Koluta, sela somborskog gradskog podruĉja, ovdašnja ispostava

republiĉke Veterinarske inspekcije je izvršila pregled i uzorkovanje u jednoj mesari u Kolutu,

kao i u dvorištima svih zaraţenih, pošto su po vlastitom priznanju konzumirali meso koje je

došlo iz nekoliko izvora. Kako bilo, tek iz veterinarske inspekcije su potvrdili da ni jedna od

analiza nije detektovala prisustvo trihinele, pa se, za sada, ne zna ni pravi izvor zaraze. Poslednja veća epidemija trihinele ĉije su ţrtve stigle na infektivno odeljenje somborske

bolnice, odigrala se u zimu 2013. godine kada je desetak ĉlanove jedne iste porodice (sa osam

ĉlanova iz Sonte i dva iz Apatina) jelo presne dimljene kobasice spravljene od mesa svinje, koje

nije prošlo veterinarski pregled. Ţitelji ovog kraja pamte i veliku zarazu u Bogojevu i Oyacima,

kada je od trihinele obolelo ĉak 126 ljudi koji su se mesom i preraĊevinama snabdevali kod

neregistrovanog mesara u Bogojevu, a bila obeleţena i tragedijom. Naime, veterinarski tehniĉar

koji je bio osumnjiĉen da je navodno bez prave analize izdao potvrdu da je meso ispravno ( ne

mogavši, kako se tvrdilo, da izaĊe na kraj sa nanesenom sramotom) sam je sebi presudio i obesio

se.

Vekić: Zdravstveni sistem nije ugrožen

5

Drţavni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić izjavio je da zdravstveni sistem

Srbije nije ugroţen zbog toga što je prošle godine izdato oko 950 sertifikata lekarima za odlazak

u inostranstvo. "Zdravstveni sistem nije ugroţen jer nemamo povratnu informaciju. Nije taj broj

pravi broj ljudi koji je zaista otišao u inostranstvo. Mnogi lekari, medicinske sestre i tehniĉari

overavaju te licence, ali za odreĊena studijska usavršavanja. Tako da broj koji odlazi nije

adekvatan broju overenih sertifikata", rekao je Vekić agenciji Beta. On je rekao da od 2013.

godine postoji "blagi porast" broja lekara koji ţele da overe svoju licencu u Lekarskoj komori

Srbije da bi "pripremili i trasirali put odlaska u inostranstvo". "Podatak od prošle godine se

poklapa s brojem od 2014. godine, a to je oko 950 zahteva. To neće ugroziti zdravstveni sistem.

To je trţišna priĉa na putu ka Evropi", kazao je Vekić i dodao da ministarstvo zdravlja prati

situaciju kada je reĉ o broju izdatih sertifikata lekarima za prijave za rad u inostranstvu.

Vekić je najavio da će narednih dana biti objavljen spisak sa oko 20 deficitarnih specijalizacija u

Srbiji. "Tu dominantno prednjaĉi pedijatrija, radiologija, anestezija, hirurške grane - kako opšta

hirurgija, vaskularna, kardiohirurgija... transfuziologija, patologija i opšta medicina zbog

izuzetno visoke starosne dobi izabranih lekara", naveo je on. Vekić je rekao da je u Srbiji bilo

neadekvatno podmlaĊivanje kadrova u odreĊenim specijalistiĉkim granama i naveo primer

pedijatrije, gde 60 odsto pedijatara ima od 55 do 65 godina.

Bajatović: Srbija nema alternativu za ruski gas

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je da je projekat Juţni tok mrtav i da kao

takav neće biti graĊen, ali smatra da će pre ili kasnije u Srbiju

stići gas iz Rusije novom rutom. Bajatović je za N1 rekao da

je Rusija otkazala projekat Juţni tok, ali da Srbija nema

alternativu za ruski gas. On je naveo i da je Srbija u Juţni tok

uloţila 30 miliona evra, a kakva će biti sudbina tog novca,

prema njegovim reĉima, videće se kada bude poĉeo Tesla

projekat. Bajatović smatra i da novac uloţen u zajedniĉki projekat, na zajedniĉki rizik Srbiji neće

biti vraćen, ali da u svakom sluĉaju imamo koristi od ugovora sa Rusijom i istovremeno odbacio

kritike da energetski sporazum sa Rusijom treba preispitati. "Takav ugovor nikada ne bi dobili.

Moţemo sa gasom da radimo �ta hoćemo, �to ne moţe da radi ni jedna druga zemlja", ocenio

je Bajatović. On je najavio i da će skladište gasa Banatski Dvor biti prošireno, ali da njegovo

proširenje neće finansirati ni drţava, ni Srbijagas, već da će proširenje Banatskog Dvora

finansirati Banatski Dvor sam po sebi, jer kompanija dovoljno dobro radi. "Biće u pitanju

projektno finansiranje iz nekog kredita, a svako će ga za to dati po najpovoljnijim uslovima",

kaţe Bajatović. On je rekao i da gas neće poskupeti, a da li će biti jeftiniji, kako objašnjava,

zavisi od više faktora i dodaje da je Srbija meĊu zemljama sa najniţom cenom gasa. "Ako kaţete

da će pojeftiniti, svi pitaju koliko. Cena gasa je utvrĊena na 50 dolara u naredne tri godine. Ako

cena nafte ostane takva kakva je sada, onda će cena gasa ići dole. Ali, ocenjuje se da će dolar ići

gore, a to opredeljuje koliko će koštati gas, jer ga mi plaćamo u dolarima", naveo je Bajatović.

Sindikat traži rešenje problema bezbednosti zdravstvenih radnika

Sindikat medicinskih sestara i tehniĉara Srbije (SMSTS) zatraţio je juĉe od Ministarstva

zdravlja da se do kraja nedelje odrţi sastanak posvećen konaĉnom rešavanju problema

6

bezbednosti zdravstvenih radnika u Srbiji. Reagujući na današnji incident u šabaĉkom Domu

zdravlja u kome je pacijent ubio medicinsku sestru, predsednik SMSTS Dragan Bisenić kazao je

agenciji Beta da je nakon napada na medicinsku sestru na Institutu za onkologiju 27. novembra,

odrţan sastanak u resornom ministarstvu na temu bezbednosti zdravstvenih radnika kome su

prisustvovali i poverenik Rodoljub Šabić i zaštitnik graĊana Saša Janković. "Rezultat tog

sastanka je da se najhitnije formira komisija ĉiji bi cilj bio analiziranje bezbednosti zdravstvenih

radnika, praćenje svih sluĉajeva nasilja nad njima kao i hitna izmena zakonske regulative u

smislu kaţnjavanja napadaĉa i delovanja tuţilaštva prema njima", kazao je Bisenić.

Prema njegovim reĉima, proglašavanje zdravstvenih radnika sluţbenim licima neće u

potpunosti rešiti problem njihove bezbednosti ali da će dovesti "koliko-toliko do usporavanja

galopirajuće degradacije ovog poziva". Bisenić je ocenio da su "bezidejno i bezuspešno"

sprovoĊene reforme u zdravstvenom sistemu prevashodni uzrok nezadovoljstva pacijenata

funkcionisanjem odreĊenih delova tog sistema.

Lončar: Napad na medicinare teško krivično delo

Ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar osudio je ubistvo medicinske sestre u Domu zdravlja u

Šapcu, najavljujući da će odmah biti pokrenuta inicijativa za izmenu zakona po kome bi svaki

napad na medicinskog radnika u okviru zdravstvene ustanove bio tretiran kao jedno od najteţih

kriviĉnih dela. ''Više nema šta da se ĉeka. Odmah pokrećemo inicijativu za izmenu zakona da se

svaki napad na medicinskog radnika u okviru zdravstvene ustanove tretira kao jedno od najteţih

kriviĉnih dela i da se za takve napadaĉe predvide najstroţe kazne'', rekao je Lonĉar koji je danas

obišao Dom zdravlja u Šapcu. Kako je navedeno u saopštenju, ministar je najoštrije osudio

današnji incident koji se dogodio kada je pacijent noţem napao medicinsku sestru na radnom

mestu i naneo joj smrtonosne povrede, ocenjujući da zdravstvene ustanove moraju da budu oaze

mira, mesta gde se graĊanima pruţa pomoć i spašavaju ţivoti, a ne mesta gde deca ostaju bez

roditelja samo zato što rade svoj posao. Lonĉar je podsetio da je nedavno dobio podršku svih

sindikata u zdravstvu, kao i ostalih zdravstvenih institucija, ali i zaštitnika graĊana Saše

Jankovića i poverenika za informacije od javnog znaĉaja i zaštitu podataka o liĉnosti Rodoljuba

Šabića, da se medicinski radnici dodatno zaštite na svojim radnim mestima, a da posle incidenta

u Šapcu to mora odmah da se sprovede.

Sreda, 13.januar 2016.

Doček “Pravoslavne” nove godine uz Bregovića

“Pravoslavna” 2016. godina biće doĉekana u noćas 13. januara na centralnom gradskom

trgu uz ekskluzivan muziĉki program i do sada neviĊeni vatromet u

ponoć, a bogat muziĉki program biće nastavljen i u noći 14. januara,

najavljeno je iz Gradske kuće. "Novogodišnji program će poĉeti 13.

januara u 20.30 ĉasova i to nastupom ansambla „Zorule". Nakon

toga, na binu će u 21.30 izaći muziĉar Saša Katanĉić, dok će sat

vremena kasnije NovosaĊane svojom muzikom pozdraviti i pevaĉica

Romana Panić. Petnaestak minuta pre ponoći, na binu će izaći Goran

Bregović sa kojim ćemo odbrojavati poslednje sekunde pred Novu

7

2016. godinu uz spektakularni vatromet", rekla je savetnica gradonaĉelnika Nada Kobac i

pozvala graĊane da u što većem broju doĊu na Trg slobode u sredu uveĉe.

Za vreme proslave na Trgu slobode biće angaţovana redarska sluţba, a u koncertni

prostor neće biti dozvoljeno unošenje bilo koje vrste oruţja, pirotehniĉkih sredstava i napitaka.

Trifkovićev trg, kao i ulice Njegoševa, Miloša Hadţića, Đure Jakšića, Svetozara Miletića,

Nikolajevska, Grĉkoškolska, Zlatne grede, Grozde Gajšin, Natoševićeva, Nikole Pašića, Modene

i Ilije Ognjanovića biće zatvorene za saobraćaj na dan doĉeka od 15 ĉasova do sutra ujutro u

ĉetiri sata. Semafori u široj zoni centra u noćnim satima radiće u reţimu za dane vikenda. U svim

ulicama uţeg centra grada zabranjuje se ulazak vozilima sa vaţećim odobrenjem, osim za vozila

organizatora manifestacije, javno-komunalnih preduzeća i prioritetnih vozila. Parking garaţa iza

zgrade SNP-a privremeno će biti zatvorena i korišćena za potrebe parkiranja vozila organizatora

i gostiju.

Do kraja februara će se znati ko odlazi iz MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas da će racionalizacija u

tom ministarstvu biti završena do kraja februara, kada će biti poznato koliko će ljudi otići, a

koliko ostati. "U najvećoj meri je završena, imamo mogućnosti za korekciju, oĉekujem da to

bude završeno do kraja februara", rekao je Stefanović novinarima u Skupštini Srbije, gde je

ĉlanovima Odbora za odbranu i unutrašnje poslove predstavio predloge zakona o policiji, javnom

okupljanju i javnom redu i miru. U tom trenutku će se, dodao je, znati koliko će ljudi otići iz

MUP-a.

Legalizovane prve nelegalne kuće

Dva meseca nakon donošenja Zakona o ozakonjenju bespravnih objekata, legalizivane su

prve kuće. Iz resornog ministarstva pozivaju graĊane da sada, jednostavnije i povoljnije

legaliziju svoje objekte, jer druge prilike kaţu, neće biti. Oni koji su i nakon donošenja zakona

gradili nelegalno, mogu oĉekivati rušenje.

Prvo ozakonjenje u Rakovici po Zakonu o ozakonjenju bespravno izgraĊenih objekata

uraĊeno je brzo, kratko i jeftino - upravo onako kako je Vlada i predvidela, rekla je ministarka,

Zorana Mihajlović.

Skoro 700 hiljada vlasnika nikada nije podnelo zahteve za legalizaciju objekata, a isto

toliko ih jeste podnelo u prethodnom periodu, navela je ona. "Kuće onih koji su bez dozvole

poĉeli ili nastavili da grade nakon usvajanja tog zakona, a to je u prethodna dva meseca, sigurno

će biti srušene na osnovu satelitskih snimaka, rekla je Mihajlovićeva o dodala da su u Beogradu

već spremna rešenja za rušenje pojedinih objekata. Prema njenim reĉima, plan je da se

ozakonjenje završi tokom 2016.

Teške torbe ugrožavaju žene

Nošenje teške torbe opterećuje telo, a sve dodatno komplikuju i visoke potpetice. U tom

poloţaju stradaju vrat, leĊa, ruke i kolena. Svakodnevno nošenje pretrpanih tašni, postepeno

dovodi do neprijatnih posledica, a dame toga nisu ni svesne. Zbog velikih torbi, svaka druga ţena

ima bolove i ranije stari, tvrdi britanski fizioterapeut Rasel Stoker iz Britanskog udruţenja

hiropraktiĉara, na osnovu rezultata istraţivanja. Vrat se povija u stranu da bi se uspostavila

8

ravnoteţa, što dovodi do napetosti i upale mišića. Rame na kojem se nosi torba pomereno je

unazad i više od drugog. Ovaj poloţaj utiĉe na leĊa, lopatice i potporne mišiće kiĉme, pa se

umaraju i grĉe, a tada ne mogu dobro da podupiru kiĉmu. Ako se tašna nosi samo na jednoj

strani, moţe doći i do iritacije nerava i išijasa. Ruka u kojoj je torba je statiĉna tokom hoda, a

prirodno je da se pomera pri svakom pokretu kako bi se odrţala ravnoteţa. Istovremeno, zbog

pritiska teške torbe, moţe doći do povrede nerava ruke i hroniĉnog bola. Što je teret teţi, veći je

pritisak na zglobove, pa se oni troše, a kolena se opterećuju.

Previše banaka na tržištu Srbije

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović ocenio je da će 2016. godina

biti izazovna za bankarski sektor, jer je na srpskom trţištu prisutno previše banaka, ali i kada je

reĉ o rešavanju problema problematiĉnih kredita. "Više nije tajna da ima previše banaka za

srpsko trţište. Na BDP od 33-34 milijardi evra, dolazi 29-30 banaka, rekao je Petrović u izjavi

Tanjugu. Konkurencija je, kako je kazao, visoka, ali statistiĉki, gotovo svaka treća banka beleţi

gubitke. "Svakome ţelim dobro na srpskom trţištu, ali ako pogledate profitabilnost bankarskog

sektora mereno relativnim pokazateljima, u 2014. svega je jedan odsto povratka investiranog

kapitala. Unazad pet-šest godina povraćaj investiranog kapitala je izuzetno nizak, ukazao je

Petrović i naveo da je najbolja godina bila 2010. sa više od pet odsto, dok je svake sledeće

godine povraćaj bio manji. To je, kako je kazao, u poreĊenju sa drugim trţištima u regionu ili u

centralnoj i istoĉnoj Evropi, malo. "Bankarski sektor zato na strani troškova pokušava da napravi

boljitak i da bude efikasniji, pa otuda smanjenje broja zaposlenih i filijala. Ono što nas ĉeka ove

godine je nastavak tih trendova, smatra on.

Petrović je ocenio da se u narednom periodu, uprkos novim dolascima i investitorima,

moţe oĉekivati dalja konsolidacija bankarskog sektora.

Sindikat pravosuđa: "Nastavljeno urušavanje pravosuđa"

Predsednica Sindikata pravosuĊa Srbije SlaĊanka Milošević ocenila je da je aktuelna

Vlada Srbije nastavila utabanim putem prethodne u urušavanju pravosuĊa, dodajući da je bivša

vlast namerno arogantno ignorisala predloge i upozorenja sindikata. Malo je verovatno da je

Sindikat tada bio vidovit kada je prognozirao propast reforme, a da to ondašnji reformatori nisu

mogli da vide. Ni sadašnja vlast nema sluha za naše predloge, rekla je Milošević za nedeljnik

Vreme. Sigurna sam da nije u pitanju neznanje, već im je cilj da pravosuĊe još više ograniĉe,

zatrpaju i zastraše kako bi bilo poslušnije, rekla je ona.

U Vladi ne sede tupavi ljudi, što znaĉi da sve što rade - rade namerno i ciljano i zato što

njima tako odgovara, smatra Milošević. Zakljuĉili smo da je potpuno svejedno ko je ministar

pravde. Bez obzira na to što je pravosuĊe neuspešno, premijer je zadovoljan radom ministra

pravde. A kad je premijer zadovoljan, moraju i svi ostali da budu, rekla je ona. Milošević je rekla

da je sindikat uveravao premijera u dobre namere, ali imajući u vidu odluku o otpuštanju donetu

mimo njih, "oĉigledno je da naši predlozi i sugestije nisu prihvaćeni".

Pokvaren aparat za zračenje u Institutu

Aparat za zraĉenje obolelih od raka u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj

Kamenici ne radi od ponedeljka, inţenjeri su detektovali kvar i rezervni deo je naruĉen, izjavila

9

je za Dnevnik pomoćnik direktora Instituta za operativna pitanja Dubravka Striber Devaja.

Oĉekujemo da će serviser do ponedeljka najkasnije isporuĉiti deo i da će aparat "varijan 2100"

biti osposobljen. A ovom aparatu se trenutno zraĉe 102 pacijenta i svima je otkazana terapija,

rekla je ona. Striber Devaja je rekla da je drugi aparat za zraĉenje u funkciji i na njemu je u toku

terapija za 60 pacijenata.

Šestoro u trci za NIN-ovu nagradu

Ţiri za dodelu NIN-ove nagrade odluĉio je da u finale ide šestoro pisaca, od dvanaestoro

iz uţeg izbora, saopštila je danas redakcija NIN-a. U najuţem izboru za NIN-ovu nagradu našle

su se knjige "La Sans Pareille" Milisava Savića, u izdanju "Agore", "Islednik" Dragana Velikića

(Laguna), "AnĊeo atentata" Svetislava Basare (Laguna), "Park Logovskoj" Dane Todorović

(Geopoetika), "Republika Ćopić" Vuleta Ţurića (Sluţbeni glasnik) i "Rajska vrata" Ljubice Arsić

(Laguna). Velikić i Basara su već nagraĊivani NIN-ovom nagradom, kao i Savić koji je svoje

priznanje 1992. godine vratio, a Todorović, Ţurić i Arsić su prvi put u najuţem izboru.

Ţiri u sastavu Boţo Koprivica (predsednik), Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara

Krstić i Zoran Paunović o pobedniku ovogodišnjeg izbora odluĉivaće u ponedeljak 18. januara,

kada će na konferenciji za novinare, u prostorijama lista, u podne, biti predstavljen 62. dobitnik

NIN-ove nagrade.

Bouvijeva pesma sa gradskih zvona u Oslu

Zvona na zgradi opštinskih vlasti Osla sviraće od juĉe do 31. maja melodiju pesme

"Changes" britanskog muziĉara Dejvida Bouvija, preminulog 10. januara u 70. godini. "Bilo je

toliko zahteva od svih graĊana da smo odluĉili da im izaĊemo u susret", izjavila je za Frans pres

predstavnica gradskih vlasti Laura Mari Reslaten Olseng. Zvona na gradskoj kući Osla ĉesto

menjaju melodiju i do sada su mogle da se ĉuju melodije klasiĉnih umetnika Erika Satija ili

Antonija Vivaldija, kao i modernije pesme poput "Imagine" od Dţona Lenona. Bouvijeva pesma

se od sada nalazi na plej listi gradske kuće Osla, zajedno s britanskim bendom "Motorhed", ĉiji

je vodja Ijan Lemi Kilmister preminuo prošle nedelje. Zvona će izvoditi pesmu "Changes" s

albuma "Hunky Dory" jer se akordi mogu prilagoditi zvuku zvona. Pesma će se izvoditi svaki

dan u 19.00 do 31. maja.

Ne seća se da je ubio, ali zna odakle mu nož

U Višem tuţilaštvu u Šapcu saslušan je Vukašin Vilotića (40) iz Bojića kod Šapca, koji

se tereti da je noţem ubio medicinsku sestru Ljubinku Popović (55) u

ordinaciji šabaĉkog Doma zdravlja. Protiv njega je podneta kriviĉna

prijava za teško ubistvo. Za ovo kriviĉno delo zaprećena je

maksimalna zatvorska kazna do 40 godina. Kako Blic saznaje, Vilotić

se izjašnjava po kriviĉnoj prijavi, navodno se ne seća da je ubio

medicinsku sestru, ali detaljno opisuje kako je došao do noţa. Rekao

je da je dok je sedeo u hodniku ispered ordinacije došao na ideju da

ode do prodavnice i kupi noţ, što je i uĉinio. Njemu će najverovatnije, nakon saslušanja biti

odreĊen pritvor. Kako saznajemo, Vilotićeva majka je nestala 2010. godine, do danas nije

pronaĊena. Vilotićeva majka se leĉila kod psihijatra, navodno je imala suicidne ideje, a oĉekuje

10

se da istraga koja je pokrenuta za ubistvo medicinske sestre, da odgovore i na nestanak

Vilotićeve majke.

Utorak, 12.januar 2016.

Udovički: Smanjenje broja zaposlenih nepopularno, ali će ga biti

Smanjenje broja zaposlenih jeste nepopularan potez, posebno pred izbore, ali do toga će

svakako doći, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije

Kori Udoviĉki i dodala da za to ima politiĉku podršku.

Udoviĉki, koja je i ministarka drţavne uprave i lokalne

samouprave, rekla je gostujući na N1 televiziji, najavljuje

nove sistematizacije od 1. februara. Ona je rekla i da je do

septembra već otišlo 4.000 ljudi i ocenila da je veliki broj

od 20.000 ljudi, koliko se pominje da bi ove godine trebalo

da ostanu bez posla, te da je to jedna vrsta indikatora.

Govoreći o usvojenom Zakonu o odreĊivanju maksimalnog broja zaposlenih kada je

njeno Ministarstvo reklo da 14.512 treba da ostane bez posla do 1. februara, ministarka je rekla

da imaju podatke o tome koliko je ljudi ostalo bez posla do septembra, ali da novijih informacija

nema. "Do 1. februara treba da se donesu nove sistematizacije. Uloţili smo veliku energiju da se

ne smanjuje zaposlenost putem manjeg otpora. Nekada je to bilo ko ima malo do penzije, a

nekada su to najkvalitetniji ljudi. Sad imamo ojaĊene inspeckcije gde su bili mahom stariji ljudi.

Sada smo (od jula do decembra) radili na tome da svaki resor predvidi, po standardima, koliko bi

trebalo svaki sektor da ima zaposlenih. Još nemamo standarde savršeno", istakla je ona. Prema

njenim reĉima, do septembra je otišlo 4.000 ljudi.

"Ne sme da se otpušta ĉovek, mora da se smanji broj radnih mesta. To nije isto. Ne sme

da bude ko se meni sviĊa ili ne sviĊa, već kako da se organizuje posao drugaĉije. Nije to isto kao

da razmišljate o Ţiki i Peri već o radnim mestima koja će zauvek biti ugašena", kaţe ona i dodaje

da će svako ko ode dobiti otpremninu. Govorilo se i da će do kraja 2016. godine bez posla ostati

20.000 ljudi. Ministarka Udoviĉki kaţe da je to velik broj ako se govori o ostajanju bez posla.

Fond zarada manji za još tri odsto

Potpredsednica Vlade Srbije Kori Udoviĉki je rekla da u 2016. godini fond zarada mora

da se smanji za još tri odsto, da je tih 20.000 ljudi jedna vrsta indikatora, zadatka o tome kako

mora da se reorganizuje posao. "Vrlo je neprijatno govoriti o brojkama, ali to nije cilj, suština je

napraviti efikasniju javnu upravu", istiĉe ona.

Zakon o sistemu plata neće promeniti ništa!

Potpredsednica Vlade Srbije Kori Udoviĉki danas je rekla da novi Zakon o sistemu plata

postavlja principe i plan kako će se plate urediti ali on direktno neće promeniti ništa u tome šta

pola miliona zaposlenih dobijaju svakog meseca. "On prvo postavlja vidljivost, sreĊuje katalog

poslova, pravi red. Onda ćemo moći da vidimo da li se za isti posao zaraĊuju razliĉite plate. To

je veliki posao", rekla je ona.

11

Prema njenim reĉima, zakon najavljuje principe sa kojima će se menjati posebni zakoni -

prvi na kome će vlada raditi je zakon o platama u javnim sluţbama, a koji će precizirati da će svi

imati platne grupe i platne razrede i da će se za svakog zaposlenog znati u koju od 12 kategorija

spada i kako da napreduje ako dobro radi.

Odgovarajući na kritike da plate u javnim preduzećima nisu regulisane zakonom,

Udoviĉki istiĉe da je to apsolutno drugaĉija priĉa. "Ja sam od struĉnih institucija dobila prigovor

što zakon o sistemu o platama ne pokriva javna preduzeća. Oni su korporacije. Plate idu po

drugaĉijim principima i potpadaju pod nadleţne resore. Radi se, a to su kljuĉni zadaci preuzeti u

dogovoru sa MMF reorganizacija Ţeleznica i EPS-a. Pokušali smo da neke stvari

decentralizujemo, a sada radimo na centralizaciji da bi se pojasnila odgovornosti. U EPS i celom

sistemu se ne zna ko je za šta odgovoran", zakljuĉila je Udoviĉki.

Janković o otpuštanjima u MUP-u: Zastrašivanje otkazima nije način

Zaštitnik graĊana Saša Janković uputio je mišljenje ministru unutrašnjih poslova Nebojši

Stefanoviću povodom najavljenih otpuštanja u MUP-u

ocenjujući da medijske najave masovnih otpuštanja

izazivaju stalan nemir i strah kod ljudi. U takvoj situaciji,

navodi ombudsman, ljudi više brinu o svojoj egzistenciji i

traţe naĉin da se ne naĊu na spisku za otkaz nego kako da

rade svoj posao. ''Takvo zastrašivanje otkazima u drţavnoj

administraciji daje i loš primer drugim poslodavcima i

predstavlja poseban vid nekorektnog i štetnog psihološkog pritiska na zaposlene'', ocenio je

Janković u mišljenju upućenom ministru policije.

Janković kaţe i da je iz primljenih prituţbi i sredstava informisanja došao do saznanja da

je Stefanović 23. decembra najavio ''da će do kraja godine biti otpušteno izmeĊu 1.300 i 1.400

zaposlenih u MUP-u'', te pojasnio da su to oni ''koji su traţili mito graĊanima, koji su

korumpirani'', poruĉivši da ''oni koji su kriminalizovani deo MUP-a moraju da odu''.

Ombudsman ukazuje na to da je nedavno izmenjen akt o sistematizaciji radnih mesta u

Ministarstvu u kome su predviĊena radna mesta na poslovima analize rizika koje do tada nisu

postojala, a za koja, po prituţbama, ne postoji objektivna potreba. On, meĊutim, primećuje da je

krajem prošle godine veliki broj zaposlenih u MUP-u, a koje su odabrali rukovodioci

organizacionih jedinica, bio premeštan na radna mesta upravo na poslovima analize rizika, dok je

istovremeno planirano da se poĉetkom ove godine izmenom akta o sistematizaciji ta radna mesta

ukinu. Ombudsman je naveo da se nada da će preventivno obraćanje uroditi plodom, kao i da će

sve eventualne mere prema zaposlenima u MUP-u biti sprovedene uspešno - zakonito i pravilno.

Ko ne mora da plaća TV taksu

Dugo se priĉalo o regulisanju naĉina i cene naplate tv takse. Obaveza plaćanja takse

stupila je na snagu 1. januara za svako fiziĉko i pravno lice koje je korisnik merila elektriĉne

energije po stambenoj jedinici i poslovnom prostoru u iznosu od 150 dinara. MeĊutim,

predviĊeni su i uslovi za odreĊene kategorije korisnika za oslobaĊnje od plaćanja takse. MeĊu

njima su fiziĉka lica koji su korisnici brojila elektriĉne energije a koji ţive u jednoĉlanom

domaćinstvu ili je hranilac porodice u višeĉlanom domaćinstvu, kao i osobe sa invaliditetom sa

sto odsto telesnog oštećenja.

12

Osobe sa invaliditetom od 100 odsto, kao i kategorije sa invaliditetom manjim od 100

odsto, a koje su primaoci tuĊe nege i pomoći, mogu podneti zahtev za oslobaĊanje od

televizijske takse. I pre novog zakona, iako nije bila obavezna pretplata, te kategorije bile su

osloboĊenje plaćanja.

Postupak preuzimanja obrasca je sledeći: na sajtu televizije Vojvodine na poĉetnoj strani

nalazi se prozor "Sve o taksi za javni medijski servis" na koji kada kliknete svi uslovi kao i oba

obrasca koja je potrebno popuniti i predati ih liĉno u televiziji Vojvodine, sluţbi za RTV takse u

ulici Ignjata Pavlasa 3 ili poslati poštom na istu adresu ili na i-mail: taksajms@rtv.rs. Ukoliko

imate nedoumice, informacije moţete dobiti i telefonom na brojeve 021/210-1797, 021/210-

1798. https://www.youtube.com/watch?v=3CslXRldlbs

Nema dozvola dok se ne plate kazne

Predsednik Prekršajnog Apelacionog suda Zoran Pašalić izjavio je danas da se

ograniĉenja u izdavanju dokumenata zbog neplaćenih kazni, koja vaţe od 1. januara, odnose

samo na izdavanje saobraćajnih i vozaĉkih dozvola. GraĊanima će morati da se izdaju liĉna karta

i pasoš, jer su to Ustavom zagarantovana prava i ne smeju biti uskraćena, rekao je Pašalić za

RTS. On je rekao da se izmenama i dopunama zakona o prekršajima ograniĉenje u izdavanju

dokumenata zbog neplaćenih prekršajnih kazni moţe odnositi na još neka prava, ali ne i na ona

koja garantuje Ustav. Pašalić je dodao da će graĊani koji plate kazne moći da ostvare sva svoja

prava kada uplata stigne u Prekršajni sud. U sklopu novog sistema prekršajne evidencije, koja će

biti dostupna u 45 prekršajnih sudova u Srbiji, neće biti evidentirana poreska i druga dugovanja.

Umreženi prekršajni sudovi u Srbiji

Elektronski sistem rada postaje sve prisutnija pojava u Srbiji, a nizu ustanova koje rade

na taj naĉin rad prikljuĉilo se poĉetkom godine i Ministarstvo pravde projektom SIPRES -

Sistem prekršajnih sudova. Tako su sva 64 suda u zemlji umreţena što će u mnogome ubrzati

njihov rad, a spreĉiće se i moguće zlouptrebe. Papiri, koverte, pa i poštanske usluge biće svedene

na minimum u daljem radu Prekršajnih sudova, a kako najavljuju predmeti se više neće

zaboravljati u fiokama. Pojedini postupci i prepiska izmeĊu sudova neće trajati kao nekada i po

nekoliko meseci. Sada su informacije dostupne i lako se mogu razmenjivatim jer su Prekršajni

sudovi sada meĊusobno povezani.

Sa efikanijim radom sudova dolazi se i do zakljuĉka da će graĊani biti prinuĊeni da se

odgovornije ponašaju prema svojim obavezama prema drţavi, a shodno tome uvedeni su nešto

ranije Prekršajni nalog kroz plaćanje 50 odsto kazne, kao i Sporazum o priznavanju prekršaja.

"Po novom Zakonu postoje registri plaćenih i neplaćenih kazni, a zašto je to bitno. Zato što

izmenama Zakona vi moţete da odete u SUP da podignete dokument, ali sluţbenica će vam reći

da nije u mogućnosti da vam izda taj dokument, jer vi niste ispunili obaveze prema drţavi - niste

platili kaznu", kaţe Kamenko Kozarski, predsednik Prekršajnog suda u Novom Sadu.

U radu novosadskog Prekršajnog suda koji obuhvata odeljenja i u Titelu, Beoĉinu i

Vrbasu najviše se obradi prekršaja iz oblasti saobraćaja, oko 60 odsto, a narušavanje javnog reda

i mira oko 20 odsto. Projekat "Sistem prekršajnih sudova" i nekoliko prethodnih projekata

finansijski je pomogao USAID – Ameriĉka egencija za meĊunarodni razvoj, koja poslednjih 15

godina podstiĉe efikasnije upravljanje u Srbiji.

13

Vršac: Predavanje "Stres - okidač svih bolesti"

U sali bioskopa Kulturnog centra u Vršcu juĉe je u 17 ĉasova prim. dr Mirjana Babić

Simić odrţala predavanje na temu "Stres - okidaĉ svih bolesti". Ulaz je bio slobodan

NBS: Referentna kamata ostaje 4,5 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odluĉio je na današnjoj sednici da referentnu

kamatnu stopu zadrţi na postojećem nivou od 4,5 odsto.

Odluku su, u saopštenju centralne banke, obrazloţili time što

su imali u vidu neizvesnosti u meĊunarodnom okruţenju. "S

poĉetkom normalizacije monetarne politike ameriĉkog FED-

a, neizvesnost se sada odnosi na tempo i obim povećanja

referentne kamate tokom 2016. godine, koji će u najvećoj

meri opredeliti kretanja na robnim i finansijskim trţištima i

tokove kapitala prema zemljama u usponu", navodi NBS.

S druge strane, dodaju, ublaţavanju tih efekata doprineće veća ekspanzivnost monetarne

politike Evropske centralne banke koja je produţila trajanje nestandardnih mera do marta 2017.

Uz jake geopolitiĉke tenzije, neizvesnost u meĊunarodnom okruţenju povećavaju i turbulencije

na finansijskom trţištu i usporavanje rasta u Kini, navodi IO NBS. MeĊutim, kako je navedeno,

povećanju otpornosti domaće ekonomije na te rizike, u velikoj meri doprinose rezultati fiskalne

konsolidacije i odrţivost javnih finansija, unapreĊenje poslovnog i investicionog ambijenta, kao i

smanjenje spoljne neravnoteţe.

Naredna sednica IO na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće

odrţana 11. februara.

Inflatorni pritisci i u narednom periodu niski

Izvršni odbor je ocenio da će inflatorni pritisci i u narednom periodu biti niski.

MeĊugodišnja inflacija je ispod cilja NBS, a inflaciona oĉekivanja finansijskog sektora i privrede

i dalje se nalaze ispod centralne vrednosti od ĉetiri odsto, ne samo za jednu, već i za dve godine

unapred. "U pravcu odrţavanja niske inflacije deluju niske cene primarnih proizvoda, naroĉito

nafte, generalno niska inflacija u meĊunarodnom okruţenju, restriktivna fiskalna politika, kao i

još niska agregatna traţnja, na koju bi moglo da utiĉe i usporavanje globalnog rasta", navodi

NBS. I pored prisutnih rizika, oĉekuje se postepen rast inflacije i njen povratak u granice cilja u

drugoj polovini ove godine, ĉemu će doprineti i dosadašnje ublaţavanje monetarne politike, piše

u saopštenju. S obzirom da neizvesnost u pogledu kretanja inflacije prevashodno potiĉe iz

meĊunarodnog okruţenja, stepen ekspanzivnosti monetarne politike NBS u narednom periodu

zavisiće pre svega od procene inflatornog uticaja koji bi mogla da imaju dešavanja na

meĊunarodnim robnim i finansijskim trţištima.

Bahata vlast u Nišu: Povećali sebi plate za pola milijarde

Gradske vlasti Niša potrošile su nezakonito 1,6 milijardi dinara, ili više od 13 miliona

evra, utvrdio je drţavni revizor. Drţavna revizorska institucija (DRI) utvrdila je da je na

nezakonito povećanje plata, neraspisivanje javnih nabavki, ugovore bez preciziranih vrednosti

14

potrošeno oko 1,6 milijardi, što je bila petina budţeta grada Niša za 2014. Za povećanje plata

stalno zaposlenih, kao i za one koji rade po ugovoru u gradskim preduzećima, upravama i

ustanovama, dato je 500 miliona dinara. - Poreski obveznici „izdvojili“ su 36,1 milion dinara za

nepravilno uvećane plate zaposlenih u javnom sektoru, meĊu kojima su i pojedini sluţbenici

Gradskog javnog pravobranilaštva i Zaštitnika graĊana. Još 19,3 miliona izdvojena su za

obavljanje privremenih i povremenih poslova u gradskoj upravi koji su trajali duţe od zakonom

dozvoljenih 120 dana - navodi DRI.

Za protivzakonite funkcionerske dodatke stalno zaposlenih funkcionera u Skupštini

grada, kabinetu gradonaĉelnika i Gradskom veću, kao i za doprinose, dato je 6,7 miliona. Za

naknade funkcionera koji nisu na stalnom radu u Skupštini grada i Gradskom veću nepravilno su

isplaćena ĉetiri miliona dinara.Nenamenski su potrošena 96,3 miliona koja su uplatila

ministarstva kako bi se sanirale štete od poplava ili uklonili bespravno podignuti objekti

Revizori: Takve plate i doprinose primali su pomoćnici gradonaĉelnika, sekretar i zamenik

sekretara Gradskog veća, 32 pomoćnika naĉelnika gradskih uprava... DRI konstatuje da su

nenamenski potrošena 96,3 miliona koja su uplatila ministarstva za saniranje štete od poplava ili

uklanjanje bespravno podignutih objekata, za zaštitu ţivotne sredine i kulturne projekte. - Bez

validne dokumentacije, za potrebe Skupštine grada, kabineta gradonaĉelnika, gradskih uprava i

javnih ustanova isplaćeno je 235,5 miliona. Bez javnog konkursa ili postupka javnih nabavki

isplaćeno je skoro 111 miliona, a od toga najviše 78 miliona Direkciji za izgradnju grada -

navode u DRI.

U Subotici sve više nasilja u porodici

U Subotici je u porastu nasilje u porodici. Prošle godine u Centru za socijalni rad je

prijavljeno 101 ţrtva nasilja u porodici, a 2014.godine 81. Najveći broj ţrtava trpi fiziĉko nasilje,

a veoma je zastupljena i kombinacija više tipova nasilja, koji su u najvećem broju sluĉajeva

kombinacija psihiĉkog i fiziĉkog nasilja. U Centru za socijalni rad u Subotici već dve godine

postoji projekat pod nazivom " UvoĊenje usluge tretmana poĉinioca nasilja u partnerskim

odnosima". Alternativa nasilju je model koji je prošle godine prošlo pet lica koje su osumnjiĉene

za nasilje u porodici. Nasilje je uglavnom prijavljivala sama ţrtva, policija, a u reĊim

sluĉajevima komšije. Kako bi se zaštitile ţrtve izreĉene su i mere zabrane pribliţavanja ĉlanu

porodice na odreĊenoj udaljenosti.

U Osnovnom sudu u Subotici prošle godine pokrenuta su 54 postupka, a rešeno je 39 sa

pravosnaţnim presudama. Nacrtom GraĊanskog zakonika predviĊena je mera da se nasilnik

sklanja iz kuće, a ne ţrtva, kako se do sada radilo.

Pacijent ubio medicinsku sestru u Šapcu

U Domu zdravlja u Šapcu jedan pacijent ubio je noţem medincinsku sestru (55), reĉeno

je agenciji Beta u toj ustanovi. Prema navodima zdravstvenih radnika sestri je preseĉena

karotida, pa je iskrvarila, pre nego što je prebaĉena u Urgentni centar. Napad se dogodio u

Ĉetvrtoj zdravstvenoj ambulanti koja je u sistemu Doma zdravlja. Napadaĉ je uhvaćen, a

policijski uviĊaj je u toku. Policija se još nije oglasila. Ĉlan gradskog veća Šapca zaduţen za

zdravstvo Branko Vujković rekao je agenciji Beta da je ovo još jedan od sluĉajeva koji se

dešavaju jer zdravstveni radnici nemaju status sluţbenog lica. "Ovo je pokazatelj da treba da se

zapitamo ĉemu sva radna tela, hajka na zdravstvene radnike zbog korupcije, a nismo rešili

15

krucijalnu stvar. Drţava mora da naĊe naĉin da zaštiti zdravstvene radnike dok obavljaju svoj

posao umesto da stvara razne komisije", rekao je Vujković.

Predstavnici Ministarstva zdravlja i Lekarske komore Srbije osudili su danas napad u

kome je ubijena medicinska sestra u Šapcu, a najavljeno je da će do kraja nedelje biti formirana

komisija koja će raditi na svim sluĉajevima napada. Drţavni sekretar u Ministarstvu zdravlja

Berislav Vekić najavio je da će do kraja nedelje biti formirana komisija koja će raditi na svim

sluĉajevima prijave napada na zdravstvene radnike, kako na lekare, tako i na medicinske sestre.

Hiljade lekara štrajkuje u Velikoj Britaniji

Nekoliko hiljada lekara na specijalizaciji stupilo je u štrajk u Engleskoj zbog spora o

platama i uslovima rada, što je prvi ovakav štrajk u

poslednjih 40 godina. Oko 50.000 specijalizanata, koji ĉine

trećinu zdravstvenih radnika, stupili su u jednodnevni štrajk

zbog Vladinog plana o promeni pravilnika o zaradama i

radnom vremenu. Lekari tvrde da će te izmene ugroziti

pacijente, a Vlada smatra da zdravstveni sistem mora biti

fleksibilniji, da bi pruţao usluge i vikendom. Zbog današnjeg

štrajka otkazano je oko 4.000 operacija i ostalih medicinskih procedura.

Ponedeljak, 11.januar 2016.

Rudari najavili štrajk za 25. januar

Na današnjoj sednici Glavnog odbora Sindikata radnika JP PEU Resavica, devet jamskih

rudnika uglja u Srbiji, doneta je odluka o generalnom štrajku zbog toga što EPS nepoštuje

dogovor o preuzimanju proizvedenog uglja, koji je postignut na sastanku sa ministrom

Aleksandrom Antićem. "Ukoliko se do 25. januara 2016. godine trajno ne reši plasman uglja iz

Resavice prema termoelektranama EPS-a rudari svih devet rudnika uglja ulaze u štrajk do

ispunjenja zahteva", stoji u zakljuĉku sindikalaca.

Protest "Novinari ne kleče" u 13 gradova

Protest "Novinari ne kleĉe/predsedniĉe vlade, ko je ministar odbrane" biće odrţan danas

u Beogradu i u još 12 gradova Srbije. Medijski

profesionalci okupiće se po treći put, sa zahtevom za smenu

ministra odbrane Bratislava Gašića zbog seksistiĉke uvrede

upućene novinarki Zlatiji Labović. Skupovi će poĉeti u

19.00 sati u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu,

Subotici, Ĉaĉku, Boru, Mladenovcu, Lazarevcu, Kikindi,

Vranju, Panĉevu i Novom Pazaru.

Novinari će se okupiti u Beogradu ispred zgrade Vlade, u Novom Sadu na Trgu Slobode,

u Nišu ispred Narodnog pozorišta, u Vranju kod zgrade Skupštine Grada, u Boru i Ĉaĉku ispred

Doma kulture. U Kragujevcu okupljanje je zakazano na Trgu kod Krsta, u Kikindi ispred zgrade

Skupštine Opštine, u Novom Pazaru kod Sebillja, u Panĉevu na platou ispred Gradske uprave, u

16

ispred zgrade Gradske opštine, a u Lazarevcu kod Rudarske ĉesme. Na protestnom okupljanju u

Subotici proglas će biti proĉitan i na maĊarskom jeziku.

Prvi protest, "Novinari ne kleĉe/Smena Gašića" odrţan je u Beogradu 7. decembra, a

drugi "Novinari ne kleĉe/Predsedniĉe Vlade, odrţite obećanje", 21. decembra u 10 gradova

Srbije Premijer Aleksandar Vuĉić poĉetkom decembra izjavio je da će pokrenuti proceduru za

Gašićevu smenu, ali to još nije uĉinio, te Gašić i dalje obavlja ministarske duţnosti.

U Novom Sadu novinari i graĊani će pozvati Aleksandra Vuĉića i Srpsku naprednu

stranku da "odrţe bar jedno obećanje i da prestanu da relativizuju i opravdavaju ponašanje svog

visokog funkcionera, kupujući vreme i verujući da će novinari i graĊani zaboraviti na incident u

Trsteniku".

Umanjenje prava ili lakše dobijanje pomoći

Predlog nacrta Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom još nije ĉestito ni izašao

u javnost, a već su se oko njega ukrstila koplja u javnosti. Naime, Autonomni ţenski centar tvrdi

da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen, postići suprotan efekat od onoga što mu je namena.

Najviše promena pretrpeće naĉin obraĉuna naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, ĉime

će se smanjiti izdvajanja iz buyeta. Nacrt nije predvideo naknadu za nezaposlene porodilje, za

ĉime oĉigledno postoji potreba, posebno ako se ima u vidu da su neki gradovi i opštine u Srbiji

doneli odluke o dodatnim oblicima zaštite porodilja, kako zaposlenih tako i nezaposlenih. Novina

Nacrta zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je, kako resorno ministarstvo istiĉe,

proširenje kruga lica koja mogu ostvariti pravo na porodiljsko odsustvo.

“Po prvi put pravo na naknadu prihoda po osnovu roĊenja i nege deteta moći će da

ostvare ţene koje su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, koje samostalno obavljaju delatnost,

kao i ţene koje obavljaju ili su u periodu od 18 meseci pre roĊenja deteta, po osnovu ugovora

obavljale privremene i povremene poslove, a duţina trajanja njihovog porodiljskog odsustva je

godinu dana, bez obzira na redosled raĊanja deteta”, dodaje se u saopštenju. (→Press Clipping)

Subotica: Manje rada na crno

U Severnobaĉkom okrugu prošle godine smanjena je nezaposlenost i rad na crno, a plan

je da se 2016. godine na tom polju postignu još bolji rezultati kako bi se oporavila privreda i

poboljšao ţivotni standard graĊana. "Ono što je obeleţilo rad Severnobaĉkog okruga tokom

2015. godine je, pre svega, posvećenost u borbi protiv rada na crno. Naime, smatramo da novi

Zakon o radnim odnosima, a kasnije nadzor da li se on dosledno sprovodi u praksi, jeste mera

vrednosti koje Vlada Srbije sprovodi kroz svoju politiku. To znaĉi da onaj ko je dobio posao

bude i formalno-pravno zaštićen, odnosno da budu zaštićena sva njegova prava kao i bezbednost

i zdravlje na radu", kaţe Dragi Vuĉković, naĉelnik Severnobaĉkog okruga.

Kao i bilo gde u Srbiji, za svakodnevni ţivot graĊana najvaţnije je radno mesto, a tokom

2015. godine u Severnobaĉkom okrugu došlo je do smanjenja nezaposlenosti. "Stopa

nezaposlenosti u našem regionu je 11,7 procenata. Ako znamo da je preko deset odsto u

Francuskoj, onda mislim da, s pravom, moţemo da budemo zadovoljni. Uz to, već u dosta

preduzeća imamo pojavu da traţe novu radnu snagu jer im nedostaju radnici", kaţe Slobodan

Vojinović, predsednik Regionalne privredne komore Subotica.

Borba za nova radna mesta i smanjenje rada na crno obeleţiće i ovu godinu.

17

Poreska objavila proceduru za povraćaj solidarnog poreza

GraĊani kojima su smanjivani prihodi po osnovu takozvanog "solidarnog poreza" mogu

da podnesu zahtev za povraćaj novca, a Poreska uprava Srbije objavila je danas i proceduru. Poreznici su na portalu www.poreskauprava.gov.rs obavestili graĊane na koje se odnosio

Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru po osnovu primanja u jednom

obraĉunskom periodu, a odnose se na primanja za više obraĉunskih perioda, da mogu podneti

zahtev nadleţnoj filijali Poreske uprave kako bi im razlika za uplatu neto prihoda bila vraćena,

odnosno, kako bi postupak utvrĊivanja "solidarnog poreza" bio obustavljen, kako zakljuĉak

vlade i predviĊa.

Sertić: Državni podsticaji se ne ukidaju

Drţavni podsticaji se ne ukidaju gašenjem Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza

(SIEPA), već se uvode jasna pravila za dodelu drţavnih para, izjavio je ministar privrede Ţeljko

Sertić za današnji Blic. "Tako će više para dobiti investitor koji doĊe da ulaţe u devastirana

podruĉja od onoga ko ţeli da napravi biznis u razvijenim centrima", rekao je Sertić. Danas

prestaju da postoje SIEPA i Agencija za regionalni razvoj.

Prema pisanju lista Blica, investitor je do sada unapred dobijao novac od drţave za svako

radno mesto koje planira da otvori, a ne za ono koje je zaista otvorio. "Radi se o tome da su

pravljene brojne zloupotrebe gde su profitirali ljudi iz SIEPA, ali i strani ulagaĉi. Naime,

investitor je dobijao unapred pare za svako radno mesto koje planira da otvori, a ne za ono koje

je zaista otvorio. Tako da su graĊani Srbije plaćali izmeĊu 4.000 i 10.000 evra po radnom mestu

predviĊenom sistematizacijom", piše list pozivajući se na tvrdnje neimenovanog izvora iz Vlade

Srbije.

Devizne rezerve NBS u decembru 10,37 milijardi evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju decembra, prema preliminarnim

podacima, iznosile su 10,37 milijardi evra, saopštila je centralna banka. Time se, kako piše u

saopštenju NBS, obezbeĊuje pokrivenost novĉane mase (M1) od 251 odsto i oko sedam meseci

uvoza robe i usluga. Devizne rezerve NBS na tom nivou su za 369,5 miliona evra manje u

odnosu na prošli mesec, dok je posmatrano u odnosu na isti mesec 2014. to više za 469,3 miliona

evra.

Pronađen ukraden kombi pečenjare, ali bez pečenja

Kombi sa 13 peĉenih prasića i tri jagnjeta, peĉenjare "Uranak-Elez" iz Gornjeg

Milanovca, koji je ukraden pre tri dana u Beogradu pronaĊen je u nedelju uveĉe na Labudovom

brdu, ali bez peĉenja. Kombi je nestao ispred prodavnice na Zelenom vencu, kada je vozaĉ po

dolasku iz Gornjeg Milanovca otišao da se presvuĉe, ali je ostavio kljuĉeve u vozilu. Posle dva-

tri minuta nije ga bilo, a u njemu se nalazilo više od 250 kilograma jagnjećeg i prasećeg peĉenja.

NUNS o prisluškivanju novinara

18

Predsednik Nezavisnog udruţenja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović najavio je

juĉe na Tviteru konferenciju za medije u danas u Beogradu na temu prisluškivanja i praćenja

novinara. Ministar unutrašnjih poslova (MUP) Nebojša Stefanović ranije je najavio da se u Srbiji

sprema novi drţavni udar, koji će laţnim tvrdnjama o praćenju i prisluškivanju novinara otpoĉeti

predstavnik jednog novinarskog udruţenja. Na društvenim mreţama su krenule spekulacije da je

Stefanović upravo o njemu govorio, što su mnogi ocenili kao nedopustiv pritisak na medije i

bespotrebno širenje panike, prenosi Kurir.

Crna serija trovanja ptica kod Apatina

Društvo za zaštitu i prouĉavnje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je danas da je njihov

aktivista u ataru Ribareva kod Apatina u decembru pronašao otrovanog odraslog orla belorepana,

te upozorilo da je u okolini ove opštine trovanje ptica posebno rasprostranjeno, jer je, kako

navode, tokom protekle dve godine na tim terenima uginulo 11 orlova belorepana, uglavnom od

posledica trovanja pesticidima. "Ovaj belorepan imao je sreću, jer ga je pronašao ornitolog, koji

je o tome obavestio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Brzom reakcijom zaposlenika JP

Vojvodinašume, ptica je prenesena u prihvatilište za divlje ţivotinje koje funkcioniše u Zoo vrtu

na Paliću. Tamo je pregledana, i odmah nakon toga je poĉelo njeno leĉenje, nega i oporavak",

navodi se u saopštenju. Dodaje se, meĊutim, da većina otrovanih ptica ostaje nepronaĊena.

Ocu ubadao nož u leđa dok ga nije usmrtio

Niška policija je uhapsila A.M. (20) iz Aleksinca zbog sumnje da je ubio svog oca S.M.

(44). Ubistvo se desilo u porodiĉnoj kući u selu Glogovica kod Aleksinca. A.M. je oca ubio sa

više uboda noţem u leĊa.

Otrovali 20 pasa, 11 uginulo, ostali kritično

Nepoznati poĉinilac otrovao je svih 20 pasa u domaćinstvu Rade Stanimirović iz sela

Samaila kod Kraljeva. Uginulo je 11 pasa, a veterinari pokušavaju da spasu još nekoliko njih koji

su u jako lošem stanju.

Posao koji niko neće: Bukvalno pliva u izmetu

Brendon Volš iz Melburna u Australiji, koji poseduje kompaniju "East West Dive and

Salvage", roni kroz fekalije po australijskim postrojenjima za

preĉišćavanje. On odrţava mašine koje mešaju izmet, zbog ĉega

ponekad mora da ode veoma duboko. U Australiji izmet ne

rastvaraju hemikalijama, nego ga skupljaju u velike bazene u

kojima ga bakterije dezintegrišu. Mašinama koje mešaju izmet

potrebno je odrţavanje, a to je Brendonov posao. On zaranja u

izmet i brine o tome da sve funkcioniše kako treba. Ovim poslom

se bavi već 14 godina i u fekalijama kojima je plivao nailazio je na svakakve stvari, od kondoma,

preko tampona, do proteza za zube.

19

Nedelja 10.januar 2016.

I vojni sindikati “jedni šumom, drugi drumom”

Sindikat odbrane Srbije saopštio je danas da ne ţeli da uĉestvuje u politiĉkim igrama, niti

da radi mimo zakonom odreĊenih propisa, već da se

izbori da zaposleni u Ministarstvu odbrane i Vojsci

Srbije steknu prava koja sada nemaju i da se bori za

poboljšanje socijalnog statusa zaposlenih u

Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Vojni sindikat se

koristi u svrhu otvorenog politiĉkog agitovanja, pritom

kršeći Zakonom o Vojsci propisane norme, a krijući se

iza stava da ţele iskljuĉivo dobrobit pripadnicima

Vojske, navodi se u saopštenju. Stanje u Vojsci Srbije nije ni izbliza takvo kakvim ga

predstavljaju ĉlanovi jednog od jedanaest koji deluju u MO i VS. Sindikat odbrane istiĉe da to je

direktni napad na instituciju od najvećeg poverenja i da je ministar odbrane jedina meta napada.

Sindikat odbrane istiĉe da nije taĉno da je neko vršio pritisak, niti je odgovarao za

sindikalno delovanje. "Najnovijim saopštenjem Vojni sindikat potvrĊuje da je prekršio Zakon o

Vojsci po kom je svaka politiĉka aktivnost, izuzev korišćenja aktivnog biraĉkog prava,

zabranjena. Pridruţujući se natpisima tabloidnih novina, Vojni sindikat podlegao je uticaju i ušao

u vrzino kolo iz koga je teško izaći", navodi Sindikat odbrane. Taj sindikat istiĉe da je na

sastancima sa ministrom odbrane i predstavnicima Generalštaba izneto više argumentovanih

ĉinjenica koje vojni sindikat pokušava da opovrgne.

Ruka šapi – spas za životinje

Udruţenje za zaštitu ţivotinja Ruka šapi iz Odţaka, za samo godinu dana spasilo je

stotinu pasa i sklonilo ih sa ulice. U tom gradu sve je više onih koji pomaţu udruţenju. Oni

pokušavaju da pronaĊu dom za napuštene kućne ljubimce.

Mogu li plate na 500 evra?

Teško ostvarivo obećanje kolike će zarade biti za dve godine, kaţu sagovornici lista

Danas. "Šta znaĉi veća plata u evrima, ako skoĉe cene i padne kupovna moć". Proseĉna plata u

Srbiji u novembru 2015, poslednjem mesecu za koji su objavljeni podaci, bila je 44.166 dinara,

što je prema kursu koji je vaţio poslednjeg dana tog meseca bilo 364 evra. Premijer Aleksandar

Vuĉić obećao je da će za dve godine, to jest u januaru 2018. proseĉna plata u drţavi biti 500

evra. To je 136 evra ili 37 odsto više.

Sagovornici lista Danas saglasni su da toliki rast zarada na ekonomskim osnovama ne

moţe da bude ostvaren u tako kratkom periodu, ali da je raznim "akrobacijama" ĉak i to moguće

postići. Sam premijer je rekao da oĉekuje da privredni rast ove godine bude dva odsto, a naredne

tri procenta, tako da je jasno da povećanje proizvodnje neće biti ni pribliţno dovoljno da se

opravda rast plata od skoro 40 odsto.

Jedna od hipotetiĉkih mogućnosti da se plate brzo podignu jeste da se smanje porezi i

doprinosi na zarade, pa da se za taj iznos povećaju neto primanja radnika. Tu ideju podrţavaju

20

svi poslodavci, koji sada na neto platu radnika drţavi daju još oko 60 odsto, a isto je zagovarao i

bivši ministar privrede Saša Radulović. Ali, Ministarstvo finansija ocenilo je takav predlog kao

fiskalno neodrţiv, jer bi se u budţetu pojavila prevelika rupa. Osim toga, pitanje je i da li bi

poslodavci celokupno smanjenje daţbina prebacili svojim zaposlenima u vidu veće plate ili bi taj

novac zadrţali za sebe.

Bisić: Nema previše prostora za plate od 500 evra

Profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju i bivša zamenica

ministra finansija Milica Bisić kaţe za Danas da se razmatranje ovakve mogućnosti za podizanje

proseĉnih plata na 500 evra svodi na pitanje sistema prava iz penzijskog osiguranja, ili drugaĉije

reĉeno, na to da li će penzije biti smanjene ili neće. "Tu nema previše prostora. Tu je porez, koji

je sa stopom od 10 odsto već mali, pa bi se ĉak i njegovim prepolovljavanjem dobilo samo pet

procenata. Znaĉajniji uticaj imaju stope doprinosa, naroĉito doprinosa za penzijsko osiguranje,

koje iznose 14 odsto na teret zaposlenog i 12 odsto na teret poslodavca, a tu je i zdravstveni

doprinos. Ali, iako je smanjenje ovih doprinosa moguće, ono nije odrţivo bez znaĉajnog

reformisanja prava iz PIO fonda, to jest bez smanjenja penzija", jasna je Bisić.Ona taj problem

definiše kao sistem spojenih sudova, jer ako se na jednom mestu smanji izdatak, na drugom mora

da se poveća, da se ne bi napravio manjak u budţetu. Tako je, kako kaţe, još 2012. raĊena

analiza o mogućnosti da se snize doprinosi, ali je tada zakljuĉeno da bi to iziskivalo podizanje

PDV-a za tri odsto, što bi znaĉilo da bi PDV sada morao da se podigne na 23 odsto. "I onda se

postavlja pitanje šta će biti sa realnim zaradama. Vi moţete imati i 500 evra proseĉnu platu ili

bilo koji drugi iznos, ali ako vam se smanji kupovna moć, jer su cene porasle zbog podizanja

poreza, onda vam takva plata ništa ne znaĉi", upozorava Bisić.

Pavičić: Plate i 600 evra, ali …

Nikola Paviĉić, predsednik Sintelona, kaţe da "plate mogu da budu i 600 evra ako

veštaĉki budemo odrţavali jak dinar". "Ali, ako ne bude rasta privrede, od stvarnog povećanja

plata neće biti ništa. Pritom, Srbiji su potrebne dvocifrene stope rasta ako hoće da se pribliţi

razvijenom svetu. Sa dva odsto rasta, koliko je mala naša proizvodnja, mi moţemo samo da

povećamo razlike izmeĊu nas i razvijenog sveta. Srbiji je potreban program izvoza, jer smo

suviše malo trţište da bismo domaćom traţnjom mogli da pokrenemo privredu. Mi oĉekujemo da

nas izvuku strane investicije. One jesu dobre, ali to je zabluda, jer nas samo domaći ulagaĉi

mogu da izvuku", kaţe Paviĉić. Po njegovim reĉima, u Srbiji će proseĉna plata biti 500 evra "tek

kad budemo imali visoke stope rasta od bar pet odsto", a u suprotnom, "samo ako kurs bude

veštaĉki odrţavan na ovom nivou ili ĉak ako dinar bude ojaĉan".

Kodak redizajnirao čuvenu Super 8 kameru

Kompanija "Kodak" odluĉila je da na trţište ponovo izbaci ĉuvenu Super 8 kameru, koju

su za snimanje filmova koristili reditelji poput Stivena Spilberga (Steven Spielberg) i Dţej Dţej

Abramsa (JJ Abrams), objavljeno je na sajtu Didţital spaj. Novu verziju koja će, osim snimanja

na filmskoj osmomilimetarskoj traci, moći da snima i digitalno, redizajnirao je Iv Bear (Yves

Béhar). Bear je poznat po dizajnima za Ouya konzola za igrice, Jambox zvuĉnicima, Sodastream

aparatima i raznim proizvodima za kompaniju Jawbone. Kamera je predstavljena nedavno na

21

Sajmu elektronike u Las Vegasu. Dţej Dţej Abrams, koji je 2011. godine reţirao film "Super 8",

rekao je za list Gardijan da je nova Super 8 kamera "ostvarenje sna".

"Svaka tehnologija koja omogućava vizuelni naĉin pripovedanja je uvek dobro

prihvaćena, ali ništa nije toliko dobro kao filmska traka. Vest da 'Kodak' pravi potpuno novu

Super 8 kameru je ostvarenje sna", rekao je Abrams, koji je Super 8 kameru poĉeo da koristi kao

tinejdţer. Kristofer Nolan, koji je takodje "odrastao s kamerom", nije bio ništa manje uzbuĊen.

"Vest da 'Kodak' omogućava sledećoj generaciji filmskih stvaralaca da ima pristup nadograĊenoj

i poboljšanoj verziji iste analogne tehnologije koja me je naterala da se prvi put zaljubim u

filmsku umetnost, neverovatno je uzbudljiva", rekao je Nolan. Oĉekuje se da će se kamera na

trţištu pojaviti po ceni od 400 do 750 dolara.

Preminuo Dejvid Bouvi

Legendarni britanski pevaĉ Dejvid Bouvi preminuo je danas u 70. godini nakon 18-

meseĉne borbe sa rakom, objavio je njegov portparol.

"Dejvid Bouvi je danas preminuo u miru, okruţen

ĉlanovima svoje porodice, nakon hrabre 18-meseĉne borbe

sa rakom. Iako mnogi od vas dele njihovu bol, traţimo od

vas da poštujete privatnost porodice u ovo teško vreme",

navodi se u saopštenju objavljenom na Bouvijevom

zvaniĉnom nalogu na Tviteru. Bouvi je pre samo nekoliko

dana objavio svoj novi album, "Blekstar", ali se poslednjih meseci nije pojavljivao u javnosti,

navodi list "Dejli mejl". Vest o smrti Dejvida Bouvija potvrdio je i njegov sin Dankan Dţons,

koji je na Tviteru napisao: "Veoma mi je ţao i tuţan sam što mogu da kaţem da je to taĉno. Neću

se oglašavati neko vreme. Pozdrav svima".

Ukraden kombi sa 13 pečenih prasića i tri jagnjeta

Peĉenjari "Uranak-Elez" iz Gornjeg Milanovca ukraden je kombi u kome se nalazilo 13

peĉenih prasića i tri jagnjeta, a isporuka je bila spremljena za kupce u Beogradu, saopštila je

policija. Ova peĉenjara ima svoju prodavnicu na Zelenom vencu i peĉeni prasići i jaganjci

dopremljeni su u subotu oko osam ĉasova "pikapom", na kome je vidno bio ispisan naziv, kako

bi kupci blagovremeno preuzeli peĉenje.

Vlasnik peĉenjare Dejan Jevtović (40) izjavio je da je radnik parkirao vozilo ispred

prodavnice, pri ĉemu nije uzeo kljuĉeve, i izašao da se preobuĉe kako bi izneo peĉenu prasad i

jagnjad. - Posle tri-ĉetiri minuta se pojavio ispred prodavnice ali nigde nije bilo vozila, jer su

lopovi uspeli da ga pokrenu i odu u nepoznatom pravcu a da niko od kupaca niti prolaznika ništa

nije video - kaţe Jevtović. On istiĉe da je ukupna šteta oko 5.000 evra jer samo vozilo vredi

polovinu ove sume.

Subota 9.januar 2016.

EU, ljudska prava i čišćenje snega

22

Neke ministre u Vladi Republike Srbije krasi gotovo nadrealna upornost i samouverenost.

Uprkos zdravom razumu, Ustavu, zakonima, ljudskim

pravima i silnim kritikama nevladinog sektora i

evropskih institucija, jedan od njih tvrdoglavo je ostao

pri odluci da grupu ljudi bez ikakvog "pardona"

diskriminiše, uceni ih i da im lopate u ruke. Mogućnost

da korisnici socijalne pomoći budu primorani na fiziĉki

rad, nadleţni ministar Aleksandar Vulin najavio je

još pre nekoliko meseci, ali je ta ideja u punoj snazi zaţivela tek ovih dana, kada je Beograd

ostao blokiran pod desetak centimetara snega.

Pošto su se nadleţne gradske sluţbe pokazale nemoćne, ministar se dosetio svojih

"štićenika". Ostalo je nejasno da li su korisnici socijalne pomoći bili pozvani, ili su se (prisetivši

se valjda Vulinove najave) prijavili sami: "Ja sam se sam prijavio, a i dobio sam poziv. Znaĉi, na

dobrovoljnoj osnovi, a i od socijalnog radnika Marine sam dobio poziv, da doĊem da radim, da

pomognem da se oĉisti sneg. Što sam ja prihvatio, normalno, šta...", rekao je jedan "ĉistaĉ po

sluţbenoj duţnosti" za televiziju N1. I ostali sagovornici bili su podjednako neodreĊeni, ali je i

pored toga jasno da su oni za svoj rad dobili jedan topli obrok, osiguranje i obećanje da će imati

prednost ako ţele da se zaposle u komunalnim preduzećima. Ipak, najvaţnije od svega jeste da

će onima koji se dva puta ne odazovu na sledeće radne zadatke - socijalna pomoć biti uskraćena.

Jeftiniji gradski prevoz

Iz budţeta grada Zrenjanina i ove godine će biti obezbeĊen novac za besplatne autobuske

karte u gradskom prevozu za najstarije graĊane, kao i za one sa invaliditetom.

https://www.youtube.com/watch?v=HVINHMSGD60

Sela se gase, mladi odlaze

MlaĊe generacije već decenijama ne vide perspektivu ostanka na selu, tako je proseĉna

starost seoskog stanovništva iznad 60 godina. Uz to, nerazvijena komunalna infrastruktura i

nedostatak radnih mesta kljuĉni su problemi ruralnih sredina. Struĉnjaci upozoravaju da taj

problem traje već decenijama a moţe se prevazići samo ako bi se uz primarnu poljoprivredu

razvijao i agrobiznis što bi dovelo do otvaranja novih radnih mesta i upošljavanje stanovništva.

Mladi ne ostaju na selu gde nema ĉak ni proste reporodukcije, sve to će nas kao narod

skupo koštati, kaţe Momĉilo Budimirović uzgajivaĉ koza i penzionisani profesor na Višoj

poljoprivrednoj školi u Šapcu. Po njegovom mišljenju, kljuĉni problemi nisu ipak egzistencijalne

prirode. "Deca su se najviše raĊala posle Velikog rata i Drugog svetskog rata, a tada su ljudi bili

siromašni ali su bili entuzijasti jer je narod imao oĉekivanja. Moj subjektivni osećaj da će to biti

nenadoknadiv problem", smatra Budimirović.

Statistika govori da Srbija svake godine u poslednjoj deceniji, u proseku, ostaje bez

20.000 stanovnika, , a od d 4.512 sela ĉak sedam stotina je na izdisaju.

Pravo na eutanaziju i u Srbiji?

Pravo na eutanaziju ili, kako se još naziva, "ubistvo iz milosrĊa" moglo bi u skoro da

bude priznato u Srbiji, tako što bi se prema sadašnjoj ideji, sprovodilo u izuzetnim sluĉajevima i

23

uz saglasnost osobe za dobrovoljni prekid ţivota ili uz pristanak njene najuţe porodice. Nacrt

GraĊanskog zakonika (GZ), koji će do jula 2016. godine biti na javnoj raspravi, predviĊa

eutanaziju kao "pravo fiziĉkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid ţivota, koji se

moţe izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi".

"Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom", kaţe

Nacrt GZ-a. U predloţenom tekstu se takoĊe navodi da zloupotreba prava na eutanaziju, radi

pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavlja osnov za kriviĉnu odgovornost.

MeĊutim, kao alternativu, Nacrt ostavlja javnosti da u toku rasprave odluĉi da se taj ĉlan u

potpunosti izbriše iz završne verzije kodifikacije, odnosno da se pravo na eutanaziju uopšte ne

predvidi.

Ubistvo iz milosrĊa u srpskom zakonodavstvu sada se smatra kriviĉnim delom. Zato će se

Komisija za izradu Nacrta GZ, zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima,

pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, tek posle odrţane javne rasprave

izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata struĉnjaka iz razlicitih oblasti i

profesionalnih delatnosti. TakoĊe, eventualnim usvajanjem osnovnog predloga - za uvoĊenje

prava na eutanaziju, izvršila bi se odgovarajuća promena u Kriviĉnom zakoniku.

Dodeljena nagrada "Dejan Medaković"

Momo Kapor, Miodrag B. Protić, Aleksandar Gatalica i Dinko Davidov, samo su neki od

dobitnika nagrade „Dejan Medaković". Od sada je na tom spisku i Nada Milošević – ĐorĊević.

Ona je nagradu dobila za delo "Kovĉeţić Vuka Karadţića". Akademik Nada Milošević ĐorĊević

posvećena je prouĉavanju narodne knjiţevnosti. Nagradu u Novom Sadu dodeljuje izdavaĉka

kuća Prometej.

Planiranje kupovine - dobar predlog

Pravoslavni vernici proslavljaju Boţić, Nova godina je iza nas, slave i Srpska Nova

godina ispred. Još nije vreme za sabiranje raĉuna, nismo stigli ni do pola meseca, ali sigurno da

je vreme da podignemo ruĉnu kada je potrošnja i pitanju. To pokazuju i prazniji parkinzi trţnih

centara i potpuno prazne pijace. Istrošili smo, a treba preţiveti od februara. Da li vam se ikada

desilo da za vreme novogodišnjih sniţenja odete u trţni centar po samo jedan artikal, i kupite

samo to? Ili ipak neplanski završite punih ruku i praznog novĉanika? Retki su oni koji za vreme

popusta uspevaju da se suzdrţe i potroše iskljuĉivo onoliko, koliko su planirali. Kako i gde nam

je novac izmakao, preraĉunavamo onda, kada bez njega ostanemo, a to je uglavnom negde na

pola januara. E, onda sledi dovijanje do februara.

Tokom praznika mi ne kupujemo samo robu, nego i emocionalni doţivljaj, kaţu

struĉnjaci. Zbog toga je bitno kako ćemo to sebi priuštiti, da li ćemo prištedeti ili trošiti

neplanski. "To je stvar koju mi treba da nauĉimo kao naĉin ţivota, a ne da kaskamo i uvek nešto

sto je lepo upropastimo griţom savesti, besparicom ili onim sto je negativna strana te kupovine -

nego upravo da ta velika, bajkovita, novogodišnja kupovina bude nagrada za sve ono sto smo

pripremali tokom ĉitave godine", kaţe za RTV sociološkinja Mirjana Franceško. Kako Nova

godina nije samo vreme slavlja, kupovine i darivanje, nego i donošenja novih odluka, moţda

planska kupovina nije loš predlog. Da sledećeg januara ne boli glava.

Petrović: Rano je reći da je problem sa budžetom rešen

24

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da je preuranjeno proglasiti

da je problem sa deficitom okonĉan i da se moţe popustiti u fiskalnoj konsolidaciji. U naredne

dve godine, 2016. i 2017. biće znaĉajnih izazova, naglasio je on. "Iako izgleda da preostaje lakši

deo posla i da je najveći deo posla uraĊen u 2015. godini, 2016. i 2017. će biti znaĉajan izazov,

jer su najveće mere - smanjenje plata i penzija već iskorišćene, tako da preostaju druge, a to je

racionalizacija broja zaposlenih u drţavnoj upravi i kontrola zamrzavanja plata i penzija koje

treba da daju rezultat u te dve godine", rekao je Petrović za RTS.

Javni dug nastaviće da raste

Upitan za stanje javnog duga, predsednik Fiskalnog saveta prof. Pavle Petrović je rekao

da postoji opasnost da nastavi da raste. "Ako se dovoljno ušteda ne postigne u 2016. i 2017.

godini, moţe da se desi da se deficit trajno stabilizuje na nekih 3,5 do ĉetiri odsto, u kom sluĉaju

bi javni dug nastavio da raste i time bi se udaljili od cilja ozdravljena javnih finansija, u krajnjem

sluĉaju ponovo bi mogli da se naĊemo pred krizom javnog duga", upozorio je Petrović.

Sređivanje javnih preduzeća: Planovi doneti - urađeno gotovo ništa

Na pitanje o sreĊivanju stanja u javnim preduzećima, predsednik Fiskalnog saveta prof.

Pavle Petrović je rekao da su planovi doneti, ali da se to još uvek nije znaĉajno pomerilo Kaţe da

su sliĉne namere i planovi postojali i za 2015. godinu, ali da mu se ĉini da je tu malo uraĊeno.

"Sada postoje neki konkretniji planovi kao što je smanjivanje broja zaposlenih u EPS za 1.000, u

Ţeleznici za 2.700, ali tek ćemo tada videti da li će se to i ostvariti", rekao je Petrović.

Političari prijavljuju rivale za korupciju

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić izjavila je da je u 2015.

godini Agencija podnela 15 kriviĉnih prijava zbog sumnje da

su funkcioneri krili imovinu ili davali laţne podatke, što je

kako je navela, više nego godinu dana ranije. Babić je za

Veĉernje novosti rekla i da je Agencija podnela drugim

organima 19 izveštaja zbog sumnje da su funkcioneri izvršili

kriviĉna dela za koja se goni po sluţbenoj duţnosti. Dodala

je da su, prema saznanjima Agencije, do 29. decembra

podneta ĉetiri optuţna predloga tuţilaštva, u tri sluĉaja je odloţeno gonjenje, a u ostalima se

prikupljaju dokazi. Prijave su uglavnom podnosili graĊani koje pogaĊa neodgovornost onih koji

su duţni da funkcije obavljaju u javnom interesu. A bilo je i prijava izmeĊu politiĉkih protivnika.

Oni koji su ranije dobili odluke Agencije o povredi zakona ukazivali su da zakon krše njihovi

politiĉki rivali, napomenula je Babić. U vezi sa sukobom interesa, ne moţemo biti u potpunosti

zadovoljni jer najveći broj odluka prekršajnih sudova dobijamo pred istek roka zastarelosti,

navela je direktorka Agencije i dodala da nisu zadovoljni ni visinom kazni, jer je polovina ispod

zakonskog minimuma.

Petak 8.januar 2016.

25

Neradni dani obeležavaju praznike

Januar je mesec novogodišnjih odluka, ali i mesec i "kolektivnog nerada naših graĊana".

Danas, iako je drugi dan Boţića, nije neradan dan, ali su mnoga preduzeća, kako se to kod nas

kaţe "tradicionalno ne radi", spojila praznike, pa i ovaj petak dodale u neradne dane, a to znaĉi

da veliki deo ne radi 10 dana, ili ĉak dve nedelje. https://www.youtube.com/watch?v=Ql-

wYPUQJHs

Bugarski: O platama u upravi treba da odlučuju opštine i gradovi

Odgovornost za visinu plata sluţbenika u lokalnim administracijama ne bi trebalo da ima

republika, kao što je to sada sluĉaj, već bi je trebalo prebaciti

na lokalni nivo, kaţe pokrajinski sekretar za lokalnu

samoupravu Branislav Bugarski. On je, povodom najave

usvajanja novog zakona o platama u javnoj upravi, ukazao da

je MeĊunarodni monetarni fond traţio da se odredi i ograniĉi

koliko će se ukupno novca trošiti na zarade zaposlenih u

javnoj administraciji. "MeĊutim, naĉin na koji će taj novac

biti rasporeĊen trebalo bi da bude stvar lokalnih politiĉkih elita. Ne treba Beograd da zanima

kolika će biti plata naĉelnika uprave u nekoj opštini", kazao je Bugarski gostujući u Jutarnjem

programu Radio televizije Vojvodine.

On ukazuje da bi, na primer, predsednik opštine Kanjiţa trebalo da odredi kolika je plata

naĉelnika tamošnje opštinske uprave. "Zapravo se desilo u jednom momentu da naĉelnik

opštinske uprave iz Kanjiţe prešao da radi u Gradsku upravu u Subotici jer je tamo bolje plaćen.

S druge strane, ne moţete jednog naĉelnika uprave u InĊiji da izjednaĉite kroz platne razrede – a

to će se upravo desiti zbog novog zakona – sa naĉelnikom neke nerazvijene opštinske uprave u

Srbiji. Jednostavno, inĊijski naĉelnik će, na primer, potpisati mnogo više graĊevinskih dozvola,

njegov rad je mnogo kompleksniji i zahtevniji, iako obavlja isti posao i ima isto radno vreme kao

i njegov kolega u nekoj drugoj opštini", objašnjava Bugarski.

Na pitanje neće li onda svi hrliti da ţive u Beograd, ako će tamo biti najveće plate, on

odgovara da je to pitanje za lokalne elite, ali da nikako ne bi trebalo dozvoliti uravnilovku.

Trebalo bi razvijati tu vrstu trţišne motivacije, dodao je. "Plate na lokalu treba da budu stvar

lokalne debate. Tako ćete razvijati i demokratiju", objasnio je Bugarski.

Akcija prikupljanja pomoći za životinje u Subotici

Nevladine organizacije organizovaće sutra prikupljanje pomoći za napuštene ţivotinje u

Subotici, saopštio je danas Centar graĊanskih vrednosti iz tog grada. Najpotrebniji su kartonske

kutije, najlon, stiropor, stara ćebad, peškiri, krpe i hrana, a akcija će biti odrţana u Art galeriji

Klajn haus, od 9.00 do 18.00 sati, navodi se u saopštenju. Predstavnice Udruţenja graĊana za

zaštitu ţivotinja Anima odrţaće na istom mestu u 16.00 predavanje o tome kako pomoći

napuštenim ţivotinjama u hladnim danima.

Depresija od svođenja računa

26

Verovanje je da u vreme velikih praznika mnogi poĉnu da pate od depresije, ali

beogradski psihijatar dr. Dejan Lapĉević tvrdi da se depresija ne dobija u to vreme, već samo

dolazi do izraţaja, jer se u to vreme svode liĉni bilansi. “Stiĉe se utisak da graĊani imaju više

problema sa depresijom u vreme praznika, ali termin prazniĉna depresija nije sasvim taĉan.

Depresije nema više, već je ona za vreme praznika samo vidljivija, jer u to vreme svodimo liĉne

bilanse”, rekao Tanjugu Lapĉević.

U ovom periodu, kazao je on, razmišljamo o tome šta smo ostvarili u toku godine, šta

smo uradili dobro, koje smo ţelje uspeli da ispunimo, šta je to što smo uradili loše. “Onda

naravno izlazimo iz redovnog koloseka, pa imamo vremena da razmišljamo ko su ljudi oko nas,

da li su nam zaista prijatelji ili nisu, gde su oni sada, da li su nam roĊaci zaista roĊaci ili su

roĊaci na papiru. To su sve stvari koje depresiju mogu da uĉine vidljivijom, a da kod osoba koje

nisu depresivne izazovu neka osećanja koja su na prvi pogled paradoksalna, recimo tugu ili

nezadovoljstvo”, objašnjava on.

Lapĉević kaţe da mu se u ovom periodu pacijenti najĉešće obraćaju zbog toga što postaju

svesniji upravo ovih problema i jer imaju malo više vremena za sebe. ”Najĉešći problemi su

zapravo depresivnost, anksioznost, dok što se tiĉe nekih drugih ozbiljnijih duševnih bolesti, one

su manje više konstante”, naveo je beogradski psihijatar.

Forbs: U Srbiji najgori uslovi za poslovanje

Na listi zemalja najboljih za poslovanje ameriĉkog biznis magazina Forbs od zemalja

regiona najbolje su plasirane Slovenija i Makedonija, a najslabije Srbija. Kako su danas preneli

makedonski mediji, Slovenija je na 20. a Makedonija na 39. mestu na listi zemalja najboljih za

poslovanje, ispred Srbije, Albanije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kao i

MaĊarske i Grĉke. Na Forbsovoj listi MaĊarska je na 42. mestu, a od 44. do 46. mesta su

Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Crna Gora je na 49. mestu liste najboljih zemalja za biznis,

Grĉka je na 50. mestu, Albanija je 69, BiH je 78, a Srbija poslednja meĊu zemljama regiona i

nalazi se na 83. mestu.

Na prvom mestu liste koja je objavljena krajem prošle godine je Danska za kojom slede

Novi Zeland, Norveška, Irska i Švedska. U prvih deset slede Finska, Kanada, Singapur,

Holandija i Velika Britanija. Švajcarska je na 12, Nemaĉka na 18, Sjedinjene Ameriĉke Drţave

na 22, Japan na 23, Austrija na 28. mestu liste Forbsa. Na listi Forbsa najboljih zemalja za biznis

nalaze se 144 zemlje, a poslednja je Ĉad. Zemlje su rangirane na osnovu 11 kriterijuma, meĊu

kojima su pravo na imovinu, inovacije, porezi, tehnologija, korupcija, sloboda (liĉna, finansijska,

trţišna, zaštita i bezbednost investitora). Prilikom pravljenja te liste korišćeni su podaci Fridom

hausa, Heritidţ fondacije, Transparensi internešnela.

Bajatović: Godina bez poskupljenja gasa

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je juĉe da u tekućoj godini neće biti

povećanje cene gasa, a da i meĊunarodne procene za

naredne tri godine predviĊaju ostanak cene gasa na

aktuelnom nivou. Bajatović je, u izjavi novinarima tokom

posete ministra energetike i rudarstva Aleksandra Antića

podzemnom skladištu gasa u Banatskom dvoru, rekao da je

proseĉna cena gasa na ukrajinsko-maĊarskoj granici, gde ga

27

mi, preuzimamo, 170 dolara.

"Ako ne bude velikih oscilacija kursa dolara neće biti promene cene gasa. Gas neće

poskupeti, ali ni znaĉajno pojeftiniti", naglasio je Bajatović, navodeći da ne oĉekuje da će kurs

dolara previše oscilirati, bez obzira na izmene na finansijskom trţištu. Ova godina će, prema

njegovim reĉima, biti cenovno ugodna za potrošaĉe. Bajatović istiĉe da se ne oĉekuju velike

oscilacije cene gasa ni u prvoj polovini iduće godine, kao i da su procene Svetske banke i

meĊunarodnih kompanija da neće biti većeg rasta cene nafte u naredne tri godine, tako da će i

cena gasa ostati na ovom nivou.

Četvrtak 7.januar 2016.

Danas je Božić, srećan praznik!

Ponoćnim liturgijama Srpska pravoslavna crkva i vernici poĉeli su proslavu velikog

hrišćanskog praznika Boţića - roĊenje Isusa Hrista.

Srpski patrijarh Irinej sluţio je jutros Boţićnu liturgiju u

Sabornoj crkvi u Beogradu. Liturgiji na veliki,

najradosniji hrišĉanski praznik, pored velikog broja

vernika, prisustvovali su i predsednik Srbije Tomislav

Nikolić, beogradski nadbiskup Stanislav Hoĉevar i

ministar pravde Nikola Selaković.

U Boţićnoj poslanici poglavar SPC je rekao i da

su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja meĊu ljudima i narodima.

Liturgiji u Sabornoj crkvi u Beogradu prisustvuje i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Boţić je

dan kada se slavi roĊenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih

hrišćanskih praznika. Pripreme za ovaj praznik poĉinju 40 dana pre 7. januara Boţićnim postom

koji predstavlja proĉišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju reĉima "Hristos se rodi", a

otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi". Boţić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska,

jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.

Unija pekara Srbije, po jubilarni 25. put, organizuje danas na Trgu Republike

tradicionalno lomljenje boţićne ĉesnice, preĉnika metar i po i teške 50 kilograma, u kojoj će se

nalaziti tri zlatna dukata.

Vučić: "Za dve godine plata u Srbiji 500 EUR"

Premijer Srbije Aleksandar Vuĉić izjavio je danas da bi proseĉna plata za dve godine u

Srbiji trebalo da iznosi 500 evra. Vuĉić je kazao da bi bio nezadovoljan svakim drugim

rezultatom osim rastom BDP od najmanje 2 odsto u ovoj godini i najmanje 3 odsto u 2017.

godini. "Cilj nam je da drţimo javne finansije pod kontrolom da Srbija nikada više ne bude pred

bankrotom, da smanjujemo javni dug i da obezbedimo rast BDP od najmanje 2 odsto", izjavio je

premijer za TV Pink. Dugoroĉni cilj je da smanjujemo javni drug, istakao je, te da od 2017.

godine nemamo deficit.

Premijer je istakao da su objektivni pokazatelji takvi da nema sumnje da će 2016. biti

bolja godina od prošle. Prema njegovim reĉima, objektivno se ne moţe reći da Srbija nije u

usponu, ali da ga ne ĉudi kad ĉuje suprotno. "Kod Srba postoji konstantno nezadovoljstvo. Kada

ste u istoriji ĉuli da kaţemo da nam je bolje?", zapitao je Vuĉić.

28

Zagreb: Orešković lomio česnicu, našao novčić

Mandatar za sastavljanje nove hrvatske vlade Tihomir Orešković juĉe je poţeleo je svim

hrišćanima pravoslavne vere srećan i blagoslovljen Boţić, prenela je Hina. On je, na prijemu

Srpskog nacionalnog veća, istakao da je kod obreda lomljenja ĉesnice našao novĉić i poruĉio da

to nije samo njegova sreća, nego sreća za ĉitavu drţavu i da je ponosan. "Neka nam je svima

srećna i uspešna 2016. godina. Evo vidite da sam dobio novĉić. Uveren sam da ovo nije samo

moja sreća, nego i sreća za ĉitavu drţavu. Malo sreće je uvek dobrodošlo, ali na kraju će teški

rad biti taj koji će nas gurnuti napred. Ja sam uveren da će ovo biti sjajna godina za sve nas, ali

samo kroz rad i zajedniĉki rad", poruĉio je Orešković.

Na pitanje da li je razgovarao sa predstavnicima nacionalnih manjina koji su najavili da

će mu priloţiti dokumente sa svojim uslovima, Orešković je rekao da nije. On je istakao kako se

danas ĉuo sa potpredsednikom SDSS-a Miloradom Pupovcem, ali još nisu imali prilike da se

naĊu, ali je uveren je da će se naći ovih dana, posle praznika.

Turska: Preporuka vernicima da ne flertuju i drže za ruke

Bez flertovanja i drţanja za ruke - upozoravaju turski verski zvaniĉnici u poruci budućim

supruţnicima. "Vereni parovi bi trebalo da se suzdrţavaju od razmene neţnosti, flertovanja,

drţanja za ruke i svakok drugog vida ponašanja koji je suprotan islamu", saopštio je danas

Dijanet, turska agencija za verska pitanja, prenosi AFP. Na pitanje da li je "prikladno za one koji

će se uskoro venĉati da se viĊaju?", Dijanet je na svom vebsajtu odgovorila da "nema niĉeg lošeg

da se verenici viĊaju sve dok poštuju pravila privatnosti".

Agencija, koja definiše granice pristojnog ponašanja za parove koji se spremaju da

ozvaniĉe svoju vezu, smatra da "verenici moraju da se suzdrţe od flertovanja, zajedniĉkog

ţivota, druţenja nasamo koje bi moglo da bude povod ogovaranjima, drţanja za ruke i svakog

drugog ponašanja koje je u suprotnosti sa islamom". I premda mnogi Turci u Instanbulu, Ankari

i gradovima duţ Egejskog mora prihvataju evropski naĉin ţivota, veći deo zemlje je verski

konzervativan i vezan za tradicionalne islamske vrednosti.

Turska agencija za verska pitanja Dijanet osnovana je 1924. godine sa zadatkom da

nadgleda sprovoĊenje religije u modernoj sekularnoj Turskoj Republici, nakon ukidanja

islamskog kalifata i raspada Osmanlijskog carstva. Agencija je ustavom zaduţena da javnost

upozna sa religijskim vrednostima. Dijanet ĉesto objavljuje saopštenja u kojima deli savete o

moralnom ponašanju, koji u zvaniĉno sekularnoj drţavi nemaju zakonsku teţinu.

Sreda 6.januar 2016.

Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan

Pravoslavni vernici u Srbiji obeleţavaju Badnji dan kada se u hramovima i domovima

pale badnjaci i sluţe poveĉerja uoĉi najradosnijeg

hrišćanskog praznika - Boţića. Na Badnji dan pravoslavci

odlaze u šumu po hrastovo drvo - badnjak koje se uveĉe pali

na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje

29

i zbliţava ukućane. Pod kuće se posipa slamom da bi se doĉarala pećina u Vitlejemu u kojoj se,

po predanju, rodio Hrist. Boţić je porodiĉni praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi

koji su tokom godine bili u svaĊi, trebalo da se pomire i oproste uvrede.

Patrijarh srpski Irinej, koji je u poslanici poruĉio da ne dozvolimo nikome da nas deli po

bilo kom osnovu, sluţiće veĉernje sa osvećenjem badnjaka u hramu Svetog Save na Vraĉaru, dok

će na sam dan Boţića predvoditi svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog

arhangela Mihaila u Beogradu. U Boţićnoj poslanici poglavar SPC je poruĉio i da su nam danas

više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja meĊu ljudima i narodima!

Sindikati nezadovoljni, ministri ćute

Racionalizacija i neispunjena obećanja glavni su razlozi nezadovoljstva i sindikata

pravosuĊa i sindikata prosvete. http://rs.n1info.com/a124094/Video/Sindikati-nezadovoljni-

ministri-cute.html.

Vlada nema hrabrosti da dirne plate u javnim preduzećima

Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov ocenila je da vlada Aleksandra Vuĉića

nema politiĉke hrabrosti da rešava problem plata u javnom sektoru tamo gde je najizraţeniji - u

javnim preduzećima. Navodeći da se najavljeni zakoni o sistemu plata i o visini plata u javnom

sektoru neće odnositi na javna preduzeća, Jerkov navodi da vlada nema hrabrosti da "dirne" u

onaj deo javnog sektora gde nastaje i problem sa prevelikim brojem zaposlenih i previsokim

platama, a da umesto toga graĊanima nudi marketinška resenja, demagogiju i zakone po hitnom

postupku kako bi se sakrila istina. “Baš kao što se ni Zakon o maksimalnom broju zaposlenih

nije odnosio na javna preduzeća u kojima ima najviše zaposlenih stranaĉkih aktivista, tako se ni

zakoni o platama u javnom sektoru neće odnositi na javna preduzeća u kojima ti zaposleni

stranaĉki aktivisti dobijaju enormne plate”, navela je Jerkov u saopštenju.

Dodala je da se istovremeno od ministarke drţavne uprave i lokalne samouprave Kori

Udoviĉki dolaze najave da će upravo iz zdravstva i prosvete biti otpušten najveći broj ljudi.

"Umesto da reši problem tamo gde problem nastaje, reţim Aleksandra Vuĉića usklaĊuje plate

spremaĉica u osnovnim školama sa platama spremaĉica u domovima zdravlja, dok plate

zaposlenih u javnim preduzećima ostaju u visini od nekoliko stotina hiljada dinara", navela je

Jerkov. Ona je ocenila da SNS stvara nepravedan sistem u kom se za povlašćene zaposlene u

javnom sektoru, investitore, kupce poljoprivrednog zemljišta i povlašćene poslovne partnere

donose posebni zakoni, a takav sistem, naglasila je, stvara mnogo obespravljenih.

Umanjenje računa korisnicima socijalne pomoći

Besplatna struja i gas biće omogućeni i u ovoj godini korisnicima novĉane socijalne

pomoći i deĉijeg dodatka, jer je vlada preuredila staru uredbu, kojom su se otklonili neki stari

nedostaci. https://www.youtube.com/watch?v=NpCbypjjIcQ

Ombudsman: Najopasnije je kad organi sile izađu iz svojih nadležnosti

Zaštitnik graĊana Saša Janković izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da se u oko 90

odsto sluĉajeva od preporuka koje uputi drţavnim organima i ispuni, ali da postoje izuzeci od

30

koji su najopasniji oni koji se odnose na sektor bezbednosti. "To su opasni izuzeci, jer je reĉ o

onima koji drţe monopol fiziĉke sile u društvu", istakao je Janković u emisiji Pravi ugao RTV-a

i dodao da "kad jednom organima sile dozvolite da izaĊu iz zakonom odreĊenih nadleţnost, tad

više ništa ne stoji izmeĊu dobre volje organa sile i graĊana". ...

Zaštitnik graĊana naveo je da je takav primer i sa komunalnom policijom u Beogradu

koja je za deset minuta napravila brojne nepravilnosti i pretila novinarima koji su hteli da snime

gradilište Beograda na vodi, kao i sa incidentom na Paradi ponosa iz 2014. godine u kojem je

došlo do sukoba izmeĊu pripadnika Vojno-bezbednosne agencije i ţandarmerije. Janković je

kazao da postoji neobiĉan odnos Ministarstva odbrane prema instituciji Zaštitnika graĊana, te da

resorni ministar Bratislav Gašić negira sve prituţbe na kršenje ljudskih prava u njegovom resoru.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Bečeju

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine danas organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi u

prostorijama Osnovne škole "Zdravko Gloţanski" u Beĉeju. Akcija će se realizovati u periodu od

8 do 12 ĉasova, kaţe se u najavi. Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u saradnji sa Crvenim

krstom motiviše mlade ljude na dobrovoljno davanje krvi. Kriterijumi za davanje krvi nisu visoki

- potrebno je da osoba ima od 18 do 65 godina, da se dobro oseća, da zadovoljava graniĉne

vrednosti hemoglobina i ima više od 50 kilograma. Pre davanja krvi preporuĉuje se lagani

doruĉak. Dobrovoljno davanje krvi sa ciljem spašavanja ljudskih ţivota je human ĉin i zasniva se

na principima dobrovoljnosti, anonimnosti, neplaćenosti i solidarnosti.

Pekli prase u garaži, pa završili u urgentnom centru

Dva muškarca iz Kragujevca, otac i sin, prebaĉena su nakon podneva u Urgentni centar

jer su u dvorištu pronaĊeni bez svesti. Oni su se najverovatnije otrovali ugljenmonoksidom, dok

su pekli prase u zatvorenoj garaţi. Na sreću, spemanje boţićne zakuske ih nije koštalo ţivota, jer

su nakon dolaska hitne pomoći prikljuĉeni na kiseonik. Kako kaţe direktor Urgentnog centra dr

Vladeta Nedeljković, pacijenti su primnljeni bez svesti, ali ali se na sreću dobro opravljaju jer su

ih roĊaci brzo primetili i izneli van garaţe. U toku dana će biti pušteni kućama. TakoĊe, oko 14

ĉasova u Urgentni centar stigla je i 30-godišnja devojka, koja je takoĊe pazila na prase u

zatvorenom prostoru, i takoĊe izgubila svest. Kako kaţu lekari ona je trenutmo na reanimaciji,

ali prognoze su da će biti dobro i da nije u ţivotnoj opasnosti.

Lažirali staž zbog penzije

Ţena iz Uţica ĉiji identitet nije saopšten suoĉiće se sa zakonom jer je laţirala dokumenta

da bi se prevremeno penzionisala, a u tome su joj pomogla i dvojica radnika PIO fonda. Policija

je otkrila da je 63-godišnja radnica privatne firme iz Uţica krivotvorila papire koji su joj

omogućili da se prevremeno penzioniše. To je uĉinila tako što je u dokumentaciju o radnom

staţu unela neistinite podatke po kojima je 31. maja 2013. stekla uslov za starosnu penziju, a

rešenje je overila falsifikujući direktorov potpis i peĉatom preduzeća. Iako je uz rešenje u koje je

unela neistinite podatke dostavila i radnu knjiţicu u kojoj zakljuĉenje radnog odnosa nije

potvrĊeno peĉatom firme, u PIO fondu su joj omogućili da se penzioniše.

Džihadisti pogubili novinarku zbog špijunaže

31

Dţihadisti Islamske drţave pogubili su novinarku Rukiju Hasan, koja je pisala o

svakodnevnom ţivotu u okupiranom sirijskom gradu Raka, pošto su je optuţili za špijuniranje.

Hasanova (30) je ubijena još u septembru, ali se vest o njenoj smrti proširila tek sad pošto je

Islamska drţava na društvenim mreţama dosad tvrdila da je ona ţiva, preneo je britanski list

"Gardijan". Rukija Hasan, koja je pisala pod pseudonimom Nisan Ibrahim, opisivala je u svojim

tekstovima ţivot graĊana Rake, grada pod kontrolom dţihadista, kao i ĉeste vazdušne udare

koalicije na ĉelu sa SAD na poloţaje IS. Ona je studirala filozofiju na univerzitetu u Alepu i

kasnije se pridruţila opoziciji protiv reţima sirijskog predsednika Bašara al-Asada, a kad su

dţihadisti osvojili Raku, odbila je da napusti taj grad.

IS je nadzirao Rukiju Hasan, a u avgustu je ona pritvorena pod optuţbom da je kontaktu

sa pripadnicima Slobodne sirijske vojske, koje dţihadisti smatraju izdajicama. Hasanova je na

Fejsbuku ĉesto pisala o tome kako se oseća i muzici koju sluša, a svojim pratiocima na toj

društvenoj mreţi je upućivala poruke pune nade. Sirijski aktivisti navode da Rukija Hasan nije

jedina sirijska novinarka koju su dţihadisti pogubili, ali se identitet i broj drugih ne zna.

Avion četiri sata kasnio zbog pčele

Pĉela koja se uvukla u jedan od kontrolnih instrumenata primorala je avion sa 156

putnika da za nekoliko sati odloţi let sa aerodroma u Kualanamuu, na indoneţanskom ostrvu

Sumatra. Avion indoneţanske aviokompanije "Garuda" poleteo je sa ĉetiri sata zakašnjenja zbog

pĉele koja se ugnezdila u sondi za merenje brzine vazduha, instrumentu koji je pilotima

neophodan. Nakon ĉetiri sata lova, insekt je konaĉno izbaĉen i boing je mogao da bezbedno

poleti za Dţakartu. Incident je usledio samo nedelju dana nakon što je jedan avion u Indiji

prinudno sleteo zbog "slepog putnika" - pacova.

Utorak 5.januar 2016.

SES o platama u javnom sektoru

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije raspravljao je danas na prvoj vanrednoj

sednici u 2016. godini o Nacrtu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Dogovoreno je da se sednica nastavi 8. januara, a u meĊuvremenu će biti nastavljen rad Radne

grupe radi daljeg usaglašavanja oko spornih pitanja.

Udovički: Zakon o platama do kraja januara

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu Kori

Udoviĉki izjavila je danas da do kraja januara mora biti donet zakon o platama, dodajući da više

ne sme da se kasni sa njegovim donošenjem. Udoviĉki je za RTS rekla da taj zakon neće

ureĊivati plate funkcionera, kao ni javna preduzeća. "Ovaj okvirni zakon postavlja bitne principe

po kojima će se drugi sektorski zakoni donositi, prvi princip je jednaka plata za isti rad", rekla je

Udoviĉki i dodala da će od februara najmanja plata biti 22.000, a najviša 165.000, što je

uglavnom i sad prisutno kada su plate u drţavnom sektoru u pitanju koje nisu funkcionerske.

32

Upitana za te druge sektorske zakone, Udoviĉki je rekla da će najsloţeniji posao biti sa

zakonom o platama u javnim sluţbama i da on treba da bude uraĊen tokom proleća. "To znaĉi da

se opet samo postave principi, pa tek onda idu podzakonska akta, kada ćemo poĉeti da

dogovaramo odnose zarada. To će negde biti na leto", rekla je Udoviĉki.

Zakon o platama, kako je objasnila, postavlja principe za uvoĊenje reda u plate, jasnoću,

vidljivost, "da više neće jedan sektor morati da se plaši da neki radnici u drugom sektoru dobijaju

nešto što se ne vidi". "To je jako vaţno, pripremamo, a proces da nekome stvarno bude bolja i

pravednija plata će još dosta dugo da traje", navela je Udoviĉki dodajući da će taj zakon pored

toga što će biti napravljena ista osnovica za sve plate uĉiniti da će moći svaka plata da se

uporedi. To je, kako je istakla, kljuĉni problem što u ovom trenutku ne postoji red, jer je "lako

zabašuriti". "Mi sad imamo niz osnovica, imamo i niz koeficijenata... Odmah posle usvajanja

zakona biće izmenjene uredbe kojima se uspostavljaju osnovice, one će biti iste, a i koeficijente

će da se preraĉunaju da bi plata na kraju ostala nepromenjena, ali ćemo onda znati da poredimo.

Sa jasnim poreĊenjima moţemo da radimo redom i transparentno", objasnila je Udoviĉki.

Pola plate za proslavu Božića

Nekada nezaobilazno prase ili jagnje sa raţnja ove godine izostaće sa većine boţićnih

trpeza, ali će vernici za slavlje ipak dati skoro pola proseĉne plate. Obilje na prazniĉnom stolu

simbol je bogatstva tokom cele godine. Zato graĊani Srbije, koji tokom godine paze na svaki

dinar, za vreme Boţića zaboravljaju i na ekonomsku krizu i na niske plate i na nezaposlenost i

troše bez mnogo razmišljanja. U jednoj beogradskoj mesari kaţu da su nekada za Novu godinu i

Boţić prodavali po 200 prasića, dok su poslednjih godina srećni kad prodaju petinu. - Kupovna

moć graĊana je opala. Prvo su uzimali sve manje i manje prasiće, a kada više nisu mogli da naĊu

manje, prešli su na plećku, ili but od dva, tri kilograma. Za prase ili jagnje potrebno im je

minimum 5.000, odnosno 6.000 dinara, a za lep, veliki komad mesa za rernu dovoljno je i 1.300

- kaţe Neda Jovanović, vlasnica mesare. Ĉak i sa ovom uštedom, za sveĉani ruĉak za Badnji dan

i Boţić i za sve ostale sitne obiĉaje potrebno je izdvojiti gotovo pola proseĉne plate.

Tužilaštvo: Nije postavljen v.d. tužioca za ratne zločine

Republiĉko javno tuţilaštvo saopštilo je juĉe da nisu taĉni navodi medija da je Republiĉki

tuţilac Zagorka Dolovac postavila vršioca funkcije tuţioca za ratne zloĉine. U saopštenju se

precizira da će "Republiĉko javno tuţilaštvo, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenijma

postaviti vršioca funkcije tuţioca za ratne zloĉine o ĉemu će javnost biti blagovremeno

obaveštena". Beogradski mediji preneli su juĉe nezvaniĉna saznanja da je Dolovac za v.f. tuţioca

za ratne zloĉine postavila Sneţanu Stanojković, zamenicu tuţioca za ratne zloĉine Vladimira

Vukĉevića koji je 1. januara otišao u penziju.

Skupština Srbije 21. decembra nije izabrala novog tuţioca za ratne zloĉine, jer nijedan od

pet kandidata sa liste, meĊu kojima je bila i Stanojkovićeva, nije dobio potreban broj glasova.

Prilikom glasanja u Skupštini, za sudiju u Apelacionog suda u Novom Sadu Dejana Terzića je

glasalo 109 poslanika, za Sneţanu Stojković 75, za zamenika republiĉkog javnog tuţioca ĐorĊa

Ostojića šest, dok su zamenici tuţioca za ratne zlocicne Milan Petrović i Miroljub Vitorović

dobili pet odnosno sedam glasova. Da bi novi tuţilac za ratne zloĉine bio izabran neophodno je

da dobije 126 poslaniĉkih glasova.

33

Državna i lokalna JP skinuti s narodne grbače

Javna i javna komunalna preduzeća zrela su za remont, a drţava će to pokušati da uradi

kroz donošenje novog zakona koji tu oblast treba da dovede u red, a to znaĉi da prave manje

gubitaka i da ne zavlaĉe ruku u drţavnu,ĉitaj; narodnu kasu. Po poslednjim podacima Agencije

za privredne registre, najprofitabilnija preduzeća u 2014. godini u Srbiji bili su NIS, „Telekom

Srbija” i „Telenor”, dok su najveće neto gubitke zabeleţili „Srbijagas”, „Lukoil” i „Ţeleznice

Srbije”. Ukupan gubitak privrede u Srbiji u 2014. godini bio je 3.282 milijarde dinara, što je za

13,8 odsto više nego prethodne godine. S najvećim iznosom neto gubitka u 2014. godini

poslovalo je JP „Srbijagas”, ĉiji je gubitak od 45.037 miliona dinara. Na drugom mestu je

„Lukoil”, ĉiji je neto gubitak 13.523 miliona dinara i veći je ĉetiri puta u odnosu na 2013.

godinu. „Ţeleznice Srbije” povećale su negativan rezultat na 11.802 miliona dinara. Iza njih je

„Ţelezara Smederevo”, ĉiji je gubitak od 11.487 miliona dinara gotovo ĉetvrtinu manji od onog u

2013. Na petom mestu je „Petrohemija” Panĉevo, koja ima negativan rezultat od 11.017 miliona

dinara.

Srbija ima 36 republiĉkih i gotovo 700 lokalnih javnih preduzeća, a mali je procenat onih

koja rade profitabilno i koja se na oslanjaju na pomoć drţave, odnosno koja ne oĉekuju da će

upravo drţava biti ta koja će rešavati sve probleme i plaćati bez pitanja i kontrole. Naredni

meseci biće kljuĉni za rešavanje pitanja javnih preduzeća. Ministarstvo privrede izradilo je Nacrt

zakona o javnim preduzećima, koji bi uskoro trebalo da bude pretoĉen u predlog i da se naĊe

pred poslanicima Skupštine Srbije na usvajanju po hitnom postupku. Ministar privrede Ţeljko

Sertić ovih dana izjavljuje da bi zakon o javnim preduzećima trebalo što pre usvojiti jer će on od

javnih preduzeća napraviti servis graĊana. (→Press Clipping)

Antić: "TV pretplata nije prepreka za plaćanje struje"

Ministar za energetiku i rudarstvo Aleksandar Antić rekao je danas da će pretplata za

RTS stići uz januarski raĉun za elektriĉnu energiju i izrazio

uverenje da to neće biti prepreka za graĊane da izmire svoje

raĉune za struju. "Znam da to nije popularno, ali ja zaista verujem

da 150 dinara za funkcionisanje javnog servisa neće biti

nepremostiva prepreka ljudima da plate raĉune za struju. Verujem

da će ljudi u Srbiji i graĊani koji su veoma odgovorni prema

plaćanju raĉuna za struju i koji ĉuvaju stabilnost našeg energetskog sistema nastaviti da plaćaju

normalno", rekao je Antić. On je prilikom obilaska površinskih kopova Baroševac, rudarskog

basena Kolubara, kazao da oĉigledno nije bilo drugog rešenja u prvoj fazi kako da se pristupi

naplati tv pretplate osim preko raĉuna za struju. Iznos za pretplatu će se, kako je istakao, pojaviti

na februarskoj uplatnici. Po saznanjima Bete, još nije precizirano kako će na raĉunima za struju

biti prikazana i obraĉunavana taksa za TV pretplatu. U 2016. godini javni medijski servisi

delimiĉno će se finansirati iz budţeta Srbije, a delimiĉno iz takse. Sredstva od uplaćene takse na

podruĉju Srbije van teritorije Vojvodine biće prihod RTS, dok će 70 odsto sredstava uplaćenih

na teritoriji Vojvodine ići RTV, a ostatak RTS. PredviĊeno je i da RTS i RTV snadbevaĉu, na

ime obavljanja poslova fakturisanja i naplate takse, plaćaju meseĉnu naknadu od tri odsto iznosa

prenetih sredstava RTS-u i RTV-u po osnovu takse.

Uslovi za oslobađanje od TV takse

34

Zakonom o javnim medijskim servisima od 1. januara uvedena je obaveza plaćanja takse

za svako fiziĉko i pravno lice koje je korisnik merila elektriĉne energije po stambenoj jedinici i

poslovnom prostoru u iznosu od 150 dinara, a predviĊeni su i uslovi za oslobaĊanje od plaćanja

takse. Od obaveze plaćanja takse oslobaĊa se fiziĉko lice, korisnik merila elektriĉne energije,

koje ţivi u jednoĉlanom domaćinstvu ili je hranilac porodice u višeĉlanom domaćinstvu, ukoliko

je osoba sa invaliditetom sa 100 odsto telesnog oštećenja. OslobaĊanje od plaćanja takse ima

pravo i osoba sa invaliditetom manjim od 100 odsto telesnog oštećenja, ako joj je, u skladu sa

odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuĊu negu i pomoć.

Taksu neće plaćati lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice, korisnik prava na

novĉanu socijalnu pomoć i penzioner sa minimalnom penzijom. Fiziĉko lice sa više merila

elektriĉne energije, za merilo u stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru, koji se ne

koristi biće osloboĊen plaćanja takse. Od obaveze plaćanja takse oslobaĊaju se i ustanove koje se

u smislu zakona koji ureĊuje oblast socijalne zaštite smatraju ustanovama za smeštaj korisnika,

obrazovno-vaspitne ustanove, zdravstvene ustanove i organizacije osoba sa invaliditetom i

preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i diplomatsko-

konzularna predstavništva, pod uslovom reciprociteta.

Zahtev za oslobaĊanje od plaćanja takse za javni medijski servis, korisnik merila

elektriĉne energije po stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru, podnosi se

Radioteleviziji Srbije.

Bez pomoći gastarbajtera bili bismo još siromašniji

Po podacima Narodne banke Srbije, za prvih devet meseci prošle godine u Srbiju se po

osnovu doznaka od dijaspore slilo 2,12 milijarde evra. Za toliko novca moguće je izgraditi deset

mostova poput onog Zemun–Borĉa. Najviše novca po osnovu doznaka u prvoj polovini godine

stiglo je iz Nemaĉke – 325,48 miliona evra, zatim iz Švajcarske – 206,66 miliona, pa iz

Francuske – 160,71 miliona evra. Ĉetvrta na listi zemalja po osnovu doznaka je Austrija sa

127,26 miliona evre, a peta Hrvatska sa 105,25 miliona. Tokom 2014. godine dijaspora je u našu

drţavu poslala 2,6 milijarde evra, a po podacima NBS-a, najviše je stizalo iz Nemaĉke,

Švajcarske, Austrije, Francuske i Hrvatske. (→Press Clipping)

Ruskinja smršala 30 kg i dobila kamion uglja

Jelena Salnikova, medicinska sestra iz sibirskog grada Berezovski, osvojila je kamion

uglja za loţenje kao nagradu što je smršala 30 kilograma u

okviru akcije koju su lokalne vlasti pokrenule u borbi protiv

gojanzosti. Aman Tulejev, guverner sibirske oblasti Kemerovo,

poznate kao jedan od najbogatijih basena uglja u svetu, obećao

je svojim sugraĊanima da će kilograme koji izgube platiti

tonama uglja. "Ugljem ćemo platiti svaki gubitak kilograma, i

to ne u gramima već u tonama", rekao je ranije ove godine

Tulejev. Salinkova je od tada nekoliko meseci provela skijajući, vozeći bicikl i rolere, pa je na

kraju godine mogla da se pohvali da je smršala ĉitavih 30 kilograma. Ubrzo je u njeno dvorište

kamionom isporuĉeno pet tona uglja. "To je kompaktan ugalj, odliĉno greje", rekla je 43-

godišnja Salnikova za rusku televiziju, stojeći u snegu sa lopatom u ruci. "Dovoljne će biti tri

35

korpe na dan", dodala je ova medicinska sestra koja je od leta uspela da sa 112 spadne na 80

kilograma.

Rusija je jedan od vodećih izvoznika uglja u svetu, a veći deo tog uglja potiĉe upravo iz

rudarskog basena Kuzbas, u oblasti Kemerovo. Posle Litvanije, Rusija je i najdeblja nacija od

svih bivših sovjetskih drţava, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2014.

Loša vest za hipstere - brada znak najgorih sklonosti

Brade, koje poslednjih godina krase lica mnogih hipstera, mogle bi da postanu znak

najgorih ljudskih sklonosti - nasilja, neverstva i nepoštenja, pokazalo je istraţivanje društvene

mreţe Eva, sprovedeno nad 2.000 Britanaca. Ovo istraţivanje otkrilo je da bradati muškarci

poseduju kontroverznu narav. Ĉak 62 odsto ispitanica smatra da brada ne ĉini jaĉi pol

privlaĉnijim i kaţe da ne bi nikada bile u vezi sa bradatim muškarcem. MeĊu onima ispitanicama

kojima se brada kod muškaraca ipak dopada, 35 odsto je reklo da najviše voli prosedu bradu.

S druge strane, 45 odsto bradatih muškaraca przinalo je da naginje nasilniĉkom

ponašanju, dok taj procenat kod obrijanih muškaraca iznosi svega 29 odsto. TakoĊe, 47 odsto

bradonja je izjavilo da varaju svoju partnerku, za razliku od muškaraca bez brade od kojih je

neverno samo 20 odsto. Da je poĉinilo kraĊu priznalo je 40 odsto bradatih i 17 odsto obrijanih

muškaraca.

Gradonačelnik Novog Sada ima platu veću nego što je dozvoljeno

Drţavni revizor ustanovio je da je u 2014. godini plata gradonaĉelnika Novog Sada

Miloša Vuĉevića bila veća od zakonom propisane. Revizijom je utvrĊeno da je gradonaĉelnik

imao veću platu obraĉunavanu po koeficijentu od 11,5 odsto a da je najviši dozvoljeni koeficijent

za izabrana lica u gradovima 9,4. Gradonaĉelniku će usled preporuke drţavnog revizora plata sa

sadašnjih 132.000 biti smanjena na oko 120.000. Kako se objašnjava u izveštaju Drţavne

revizorske institucije, koeficijent gradonaĉelnika je dodatno uvećan za 20 odsto, a za ostala

izabrana lica za 30 odsto, što je suprotno Uredbi o koeficijentima za obraĉun isplata plata

imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u drţavnim institucijama.

U izveštaju se navodi i da je na ime plata, dodataka i naknada zaposlenim licima

isplaćeno 100.502.000 dinara više od predviĊenih sredstava iz budţeta, što nije u skladu sa

Zakonom o platama u drţavnim organima i javnim sluţbama.

Ponedeljak 4.januar 2016.

Vukčević: "Bolje što nije niko izabran, nego neko loš"

Bolje što drţava nije nikog izabrala, nego da je izabrala nekog lošeg. Ovo je delikatno i

vaţno mesto, respektabilna institucija, koja radi već 12

godina, rekao je Vladimir Vukĉević, koji je posle 12 godina

otišao u penziju sa mesta tuţioca za ratne zloĉine,

komentarišući što Skupština Srbije nije izabrala naslednika na

njegovo mesto. Vukĉević, u intervjuu za B92, kaţe da za

najveći uspeh smatra to što je uspeo da se odrţi, s obzirom na

36

politiĉku situaciju. "Menjaju se vlade, ispratio sam pet premijera i pet ministara", navodi on,

istiĉući da onaj za kojeg ima dokaza treba da bude procesuiran, kao i da nema nedodirljivih.

Na pitanje kako komentariše to što im je predsednik Srbije Tomislav Nikolić poruĉio da

"paze gde kopaju" i to što ministar na aerodromu ĉeka haškog osuĊenika, kaţe da to sve ilustruje

kakva je trenutna situacija. "To sve mora proći. Prihvatio sam mandat jer je to moja duţnost, da

mi budemo ti koji se ne mire sa time da su se u ime Srba ĉinili zloĉini, da skinemo taj balast sa

leĊa naroda, odnosno graĊana Srbije", kaţe Vukĉević. Vukĉević, govoreći o pritiscima, kaţe da

je najmanje onih vidljivih i da je politiĉki pritisak prisutan sve vreme, svih 12 godina.

Last News: Snežana Stanojković v.d. tužioca za ratne zločine

Doskorašnja zamenica Vladimira Vukĉevića Sneţana Stanojković izabrana je za

vršiteljku funkcije tuţioca za ratne zloĉine pošto je Vukĉević 1. januara otišao u penziju, objavio

je list Danas. Prema navodima lista, Stanojković je na tu funkciju postavila republiĉka javna

tuţiteljka Zagorka Dolovac nakon što poslanici Narodne skupštine nisu izabrali novog tuţioca za

ratne zloĉine od predloţenih šest kandidata, meĊu kojima je bila i Stanojković.

Stanojković je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997. godine.

Izabrana je za zamenika tuţioca Prvog osnovnog tuţilaštva 1. januara 2010. godine nakon ĉega

je rešenjem republiĉkog tuţioca upućena u Tuţilaštvo za ratne zloĉine gde je obavljala funkciju

zamenika tuţioca.

Prikupljanje dobrovoljnih priloga samo uz znanje MUP-a

Prikupljanje dobrovoljnih priloga graĊana ubuduće neće biti moguće ako se o tome ne

obavesti nadleţna jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a moţe trajati najduţe 60

dana, predviĊeno je Predlogom zakona o javnom redu i miru. Predloţenim zakonom, koji je

Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru, predviĊeno je da se dobrovoljni prilozi prikupljaju

posredstvom humanitarnih i drugih udruţenja, uz obaveštavanje nadleţne organizacione jedinice

MUP i ne mogu se prikupljati ako o tome nije obavešten nadleţni organ. Onaj ko prikuplja

dobrovoljne priloge bez obaveštavanja nadleţnog organa ili u toku prikupljanja dobrovoljnih

priloga ugrozi spokojstvo graĊana ili naruši javni red i mir biće kaţnjen novĉanom kaznom od

10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 sati. Ko bez obaveštavanja

nadleţnog organa organizuje prikupljanje dobrovoljnih priloga ili za prikupljanje dobrovoljnih

priloga koristi decu ili maloletne osobe biće kaţnjen novĉanom kaznom od 50.000 do 150.000

dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana. Prikupljanje dobrovoljnih priloga moţe, prema

predloţenom zakonu, trajati najduţe 60 dana.

Poigravanje sa klimom opasno po zdravlje

U poslednjih 10 godina porastao je broj obolelih, i dece i odraslih, od hroniĉnih plućnih

bolesti, a jedan od razloga jeste sve zagaĊeniji vazduh, što se posebno oseti tokom grejne sezone

u danima sa maglom, bez vetra, kada je ĉak tri ĉetvrtine stanovnika u gradovima izloţeno

zagaĊenju iznad dozvoljenog nivoa. Kako klimatske promene utiĉu na naš svakodnevni ţivot i

koliko je svet spreman da se uozbilji, kako bi saĉuvao planetu, zapitala se Ivana Munišić

Jovanović. https://www.youtube.com/watch?v=P2SbkjOApO0

37

Izložbe koje će Novi Sad pamtiti

Proteklu godinu obeleţila je bogata izlagaĉka aktivnost muzeja i galerija. Pamtićemo

mnogo izloţbi i likovnih manifestacija, meĊu kojima su i izloţba grafika Albrehta Direra i

njegovih sledbenika u Galeriji Matice srpske, zatim Dunavski dijalozi, izloţba "Kraljević i

sledbenici" u Spomen- zbirci Pavla Beljanskog, kao niz znaĉajnih izloţbi u Muzeju savremene

umetnosti Vojvodine.

Ortoped Vujović: Najmanji bol nanet pacijentu

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da su reforme koje su sprovedene

morale da budu bolne, ali da je to "najmanji bol koji dobar

hirurg ortoped mora da nanese pacijentu kad operiše kuk".

"Mnogim pitanjima kao da mi se podmeće da se ponosim

time što sam ljudima naneo bol. Moţe da se ĉuje komentar

zašto ste toliko isekli plate i penzije i da li je to bilo nuţno.

Reforme su morale da budu bolne. To je najmanji bol koji

dobar hirurg ortoped mora da nanese pacijentu kad operiše

kuk. Ako to ne uĉini, kuk će zaribati, za godinu dana

operacija će opet biti nuţna, teţa i bolnija i teško da će pacijent ponovo normalno hodati",

istakao je Vujović u intervjuu "Politici".

Ministar poruĉuje da je opozicija prenebregla tezu da su plate i penzije smanjene manje

nego što je to predlagala jedna grupa ekonomista. Vujović je napomenuo da Srbija nije

bankrotirala, iako su svi bili tog mišljenja u vreme kada je on preuzimao funkciju ministra

finansija. "Zvaniĉno sam primio duţnost 4. avgusta i u roku od mesec dana definisali smo sve

elemente programa. Premijer je 20. septembra saopštio da će umerene smanjenje dela penzija i

plata biti preduslov za reforme", istakao je Vujović. Ministar kaţe da su prihodi za 2016. godinu

planirani konzervativno, ĉime je napravljena jedna vrsta rezerve, amortizera, te da će biti

ostvareni planirani prihodi ĉak i u najgorem sluĉaju. Dodao je da se ne boji da će deficit biti veći,

zato što će budţet za ovu godinu biti u suficitu od 52 milijarde, kada se odbiju rashodi za kamate

i aktivirane drţavne garancije, koje su "hendikep iz prošlosti", kao i da neće biti rebalansa

budţeta.

Uhapšen zbog vređanja nacionalnog jela Kirgizije

Britanac, koji radi u rudniku zlata u Kirgiziji, uhapšen je i preti mu pet godina zatvora jer

je vreĊao nacionalno jelo te zemlje koje je na Fejsbuku uporedio "s konjskim penisom". Majkl

Makfit, zaposlen u kanadskom udruţenju Senetar gold, koja eksploatiše rudnik zlata u Kumtoru,

zabavljao se na Fejsbuku komentarišući kolegama da je za novogodišnje praznike jeo

"specijalitet zemlje, konjski penis", izjavio je Frans presu neimenovani portparol Ministarstva

unutrašnjih poslova Kirgizije. U pitanju je kobasica od konjskog mesa, tradicionalno jelo

"šušuk". Jela na bazi konjskog mesa su veoma traţena u Kirgiziji i susednom Kazahstanu, gde su

tradicije nomada oţivljene posle pada Sovjetskog saveza. Britanac je zvaniĉno optuţen za

izazivanje rasne mrţnje, što je u Kirgiziji kaţnjivo s tri do pet godina zatvora. Posle poruke na

Fejsbuku, zaposleni u rudniku su stupili u štrajk, ali su se posle nekoliko sati vratili na posao.

Makfit je u meĊuvremenu izbrisao poruku i izvinio se svima.

38

Nedelja 3.januar 2016.

Udar države na proteste

Ukoliko fiziĉko lice pokuša da bude organizator ili odrţi okupljanje na mestu na kome to

nije dozvoljeno ili to ne prijavi nadleţnom organu sleduje mu za to novĉana kazna od 100.000 do

150.000 dinara, predviĊeno je Predlogom Zakona o javnom okupljanju. … Kazna u iznosu od

70.000 do 100.000 dinara predviĊena je za prekršaj fiziĉko lice kao organizator ako ne odrţi

okupljanje na mestu i u vremenu koje je navedeno u prijavi, ne obavesti javnost o zabrani

okupljanja, ne angaţuje redarsku sluţbu ili ne obezbedi red tokom odrţavanja okupljanja.

Kazna sledi i ako prilikom dolaska i odlaska uĉesnika sa mesta okupljanja vodi i ne

nadzire okupljanje, ako omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, vatrogasnim

vozilima, policije ili vozilima javnog saobraćaja, ili ne postupa po nareĊenjima nadleţnog

organa. TakoĊe, ista novĉana kazna predviĊena je ako ne prekine okupljanje kada nastupi

neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome ne obavesti policiju. Novĉanom

kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fiziĉko lice voĊa okupljanja

ako ne vodi i ne nadzire okupljanje, ne omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći

vatrogasnim vozilima, policije ili vozilima javnog saobraćaja.

Okupljanjem se smatra okupljanje više od 20 lica radi izraţavanja, ostvarivanja i

promovisanja drţavnih, politiĉkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i

prava u demokratskom društvu. Okupljanjem se smatraju i drugi oblici okupljanja kojima je

svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa.

Okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem zbog karakteristika samog mesta ili njegove

posebne namene preti opasnost od nastupanja ugroţavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog

zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti. TakoĊe, nije dozvoljeno na mestima na kojima se

odrţavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugroţava moral ili na

mestima koja su zatvorena za javnost. Javna okupljanja mogu se odrţavati po pravilu u vremenu

izmeĊu šest i 24 sata. (→Press Clipping)

Oko 1.000 lekara želi u inostranstvo

Lekarska komora Srbije (LKS) izdala je tokom 2015. godine oko 960 sertifikata lekarima

za prijave za rad u inostranstvu, rekla je direktorka LKS

Vesna Jovanović. Ona je za agenciju Beta kazala da je to

skoro isti broj kao 2014. godine. Govoreći o deficitarnim

kadrovima u zdravstvu u Srbiji, Jovanović je navela da se

oseća nedostatak anesteziologa, radiologa i patologa.

"Starosna struktura u pedijatriji i neurologiji je takva da će i

to vrlo skoro da postanu deficitarna zanimanja. Zaposleni u

toj oblasti su pred penzijom, a nema dovoljan broj mladih koji će blagovremeno završiti

specijalizaciju", navela je ona.

Vesna Jovanović je rekla i da je LKS u 2015. godini prijavljeno 11 napada na lekare. "Mi

smo po dogovoru sa Zaštitnikom graĊana njegovoj kancelariji poslali te predmete. On je obećao

da će kod lokalnih policijskih stanica i kod tuţilaštava da se raspita šta je sa tim sluĉajevima",

39

kazala je ona i dodala da još nije formirano radno telo koje će se baviti tim sluĉajevima. Ministar

zdravlja Srbije Zlatibor Lonĉar izjavio je 21. decembra 2015. godine da će biti formirana radna

grupa u kojoj će biti predstavnici sindikata i Lekarske komore koja će na šestomeseĉnom nivou

pratiti sve sluĉajeve napada na medicinsko osoblje. Vesna Jovanović je kazala da ima indicija da

će to telo biti formirano neposredno posle Nove godine i da će poĉeti da radi.

Širi izbor za NIN-ovu nagradu

Ţiri za dodelu NIN-ove nagrade za najbolji roman 2015. godine uvrstio je u širi izbor 38

naslova, meĊu kojima su i nova dela dosadašnjih dobitnika, i debitantski romani, a odabrani su

meĊu gotovo 180 prijavljenih knjiga. Ukupno je pristiglo do 30. decembra 177 romana, a

prijavljivanje je bilo moguće i poslednjeg dana 2015. MeĊu knjigama u drugom krugu, koji je

objavljen u novogodišnjem broju NIN-a, našli su se i novi romani dosadašnjih petoro dobitnika -

Milisava Savića, Dragana Velikića, Svetislava Basare, Aleksandra Gatalice i Gordane Ćirjanić,

prenosi portal seecult.org.

Pojačana kontrola rada "na crno"

Tokom protekle godine Inspekcija rada pojaĉano je kontrolisala preduzeća i rad "na

crno". U Juţnom Banatu je prilikom nadzora više od 400 ljudi zateĉeno u radu "na crno", a sa

većinom su nakon provere poslodavci zakljuĉili ugovor o radu.

https://www.youtube.com/watch?v=PT4nkIMpetA

I dalje se najviše krade hrast za Badnjak

Besparica graĊana, ali i organizovane grupe kradljivaca, uticali su na to da se neznatno

poveća broj bespravne seĉe drveća na podruĉju

Nacionalnog parka "Fruška gora", koji se prostire na 25

hiljada hektara. Najviše se krade hrast kitnjak, a iz

Nacionalnog parka najavljuju podelu badnjaka i ove

godine na Badnji dan u Novom Sadu i drugim gradovima.

Tri hrasta kitnjaka na Iriškom vencu nedavno su poseĉena

i to su bile poslednje kraĊe u prošloj godini. Inaĉe, u

2015. podneto je 65 kriviĉnih prijava, a nešto više od polovine je pozitivno rešeno; nekoliko

sluĉajeva je sporazumno rešeno o naknadi štete. Na udaru kradljivaca, pored hrasta, obiĉno su

grab, jasen i cer, koji se najĉešće koriste za ogrev. Sve u svemu, nešto je više bilo kraĊe drveta

nego 2014. godine. "Lokacije koje su na udaru su obiĉno uz put i ako znamo da je ovaj

Nacionalni park najotvoreniji na svetu, vi uvek i bilo gde moţete da izvršite bespravnu seĉu.

Najugroţeniji je Partizanski put i naseljena mesta na rubnim delovima Fruške gore", kaţe Milan

Radojĉić, rukovodilac Sluţbe nadzora Nacionalnog parka "Fruška gora". U svih osam opština

koje obuhvataju Nacionalni park "Fruška gora" organizovane su patrole po dva nadzornika, koji

pored bespravne seĉe, vode raĉuna o zaštiti ţivotinjskog i biljnog sveta. Nedavno su otkrili

nelegalno stavljanje u promet skoro tonu i po jedne zaštićene biljne vrste. Što se podele badnjaka

tiĉe, od 8.000pripremljenih, 2.000 biće podeljeno graĊanima na Trgu slobode u Novom Sadu, u

sredu na Badnji dan.

40

Paunović: U 2016. potpuna zaštita žrtava porodičnog nasilja

Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović izrazila je

nadu da će primena Istanbulske konvencije od Nove godine omogućiti efikasan sistem zaštite

ţrtava porodiĉnog nasilja i blagovremeno sankcionisanje nasilnika. Suzana Paunović je podsetila

da su u Srbiji u 2015. godini u partnerskom nasilju umrle 34 ţene.

Pao sa 52. sprata prilikom pokušaja da fotografiše

Mladi ameriĉki fotograf popeo se na 52. sprat poznatog njujorškog hotela "For Sizens"

kako bi slikao panoramu velegrada, ali onda se okliznuo i poginuo. Fotograf Konor Kamings

(24) popeo se zajedno s prijateljem Dimitrijem Olivaresom na vrh zgrade na Menhetnu da bi

fotografisali panoramu Njujorka. On se, meĊutim, u jednom trenutku okliznuo i survao devet

spratova niţe i na mestu poginuo, prenosi Jutarnji list. Olivaresa je uhvatila panika pa je odmah

pobegao s mesta tragedije, ali dok se udaljavao taksijem ipak se predomislio pa je pozvao majku

i policiju kako bi ispriĉao šta se dogodilo. Nakon ispitivanja policija ga je pustila jer je bilo jasno

da je reĉ o nesrećnom sluĉaju.

Muškarci najčešće varaju žene na svadbama

Jedna anketa utvrdila je da su svadbe mesta na koje devojke nikako ne treba da puštaju

muškarce same, jer postoji velika šansa da oni poĉine preljubu. Svadbena proslava izgleda

pojaĉava ţelju za intimnijim odnosom i tada momcima lakše "popuštaju koĉnice". Sajt

IlicitEncounters.com sprovela je istraţivanje na uzorku od 2.000 ispitanika. Ĉak 32 odsto

muškaraca će prevariti ţenu, devojku ili verenicu ako odu bez pratnje na venĉanje, 27 odsto na

momaĉkoj veĉeri, 21 odsto na proslavama Boţića i 9 odsto na godišnjici mature. Ista anketa je

pokazala da je 37 odsto ţena uvereno da bi ih jaĉe polovine prevarile na boţićnim proslavama, a

35 njih je procenilo da bi ih prevarili na momaĉkoj veĉeri. Samo 11 odsto ţena je pomislilo da bi

ih partneri prevarili na neĉijoj svadbi.

Vređao nacionalno jelo Kirgizije, preti mu zatvor

Britanac, koji radi u rudniku zlata u Kirgiziji, uhapšen je i preti mu pet godina zatvora jer

je vreĊao nacionalno jelo te zemlje koje je na Fejsbuku uporedio "s konjskim penisom". Majkl

Makfit, zaposlen u kanadskom udruţenju Senetar gold, koja eksplotiše rudnik zlata u Kumtoru,

zabavljao se na Fejsbuku komentarišući kolegama da je za novogdišnje praznike jeo "specijalitet

zemlje, konjski penis", izjavio je Frans presu neimenovani portparol Ministarstva unutrašnjih

poslova Kirgizije. U pitanju je kobasica od konjskog mesa, tradicionalno jelo "šušuk". Jela na

bazi konskog mesa su veoma traţena u Kirgiziji i susednom Kazahstanu, gde su tradicije nomada

oţivljenje posle pada Sovjetskog saveza. Britanac je zvaniĉno optuţen za izazivanje rasne

mrţnje, što je u Kirgiziji kaţnjivo s tri do pet godina zatvora. Posle poruke na Fejsbuku,

zaposleni u rudniku su stupili u štrajk, ali su se posle nekoliko sati vratili na posao. Makfit je u

meĊuvremenu izbrisao poruku i izvinio se svima.

41

Subota 2.januar 2016.

Startovao sistem prekršajnih sudova

U svim sudovima posebne nadleţnosti juĉe 1. januara je startovao sa radom Sistem

prekršajnih sudova (SIPRES), ĉime su sudovi posebne nadleţnosti prvi put meĊusobno povezani

tako da mogu lako i jednostavno da razmenjuju podatke i predmete bez upotrebe papira i

oslanjanja na poštanske usluge.

Konkurs za učešće u projektu "Kritička mašina"

Kontekst Kolektiv iz Beograda otvorio je poziv za uĉešće u seriji seminara koji će biti

realizovani tokom 2016. godine u okviru projekta pod

nazivom Kritiĉka Mašina. Rok za prijavu je 20. januar.

Konkurs je otvoren za sve koji poseduju (minimalno)

iskustvo u pisanju, sve zainteresovane za teme koje će se

obraĊivati i zajedniĉki rad kao i studente društvenih,

politiĉkih i prirodnih nauka, umetnosti i drugo. U projektu će

biti pozvano da uĉestvuje do 10 polaznika i polaznica. Cilj

projekta Kritiĉka mašina je da doprinese obezbeĊivanju uslova za kontinuiranu reprodukciju i

širenje novog jezika kritike koji bi se bavio analizom društvenih fenomena, na analitiĉki

postavljen naĉin, istraţivaĉki utemeljen i sa kritiĉkom oštrinom. Projekat predstavlja nastavak

dvogodišnjeg rada obrazovne platforme i portala masina.rs. "Kritiĉka mašina" će biti realizovana

kroz seriju seminara koji podrazumevaju radionice, javna predavanja i tekstualnu produkciju.

Zainteresovani za prijavu treba da pošalju kontakt podatke (mejl i broj telefona),

narativnu biografiju (do 500 reĉi), koja će ukljuĉiti sfere interesovanja i dosadašnje iskustvo u

školovanju, studiranju i radu i motivaciono pismo (takoĊe do 500 reĉi) koje treba da odgovori na

pitanja: Zašto ste zainteresovani za ove teme? Da li ste imali nekog prethodnog iskustva u

bavljenju ovim temama? Šta oĉekujete od seminara? Da li mislite da moţete da se posvetite

uĉešću u seminarima u kontinuitetu u postavljenom vremenskom periodu? Prijave se dostavljaju

na mejl info@masina.rs, najkasnije do 20 januara. Kandidati će o odluci da li uĉestvuju u

projektu biti obavešteni do 1. februara. Za dodatne informacije dostupan je mejl info@masina.rs.

Kazne i 10 puta manje za kašnjenje u plaćanju poreza

GraĊani, privrednici i preduzetnici u ovoj godini ne moraju da strahuju od "drakonskih"

kazni za kašnjenje u plaćanju poreza, jer su one od 2016. deset puta manje. To je, naime

predviĊeno izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje su nedavno

usvojene u Skupštini Srbije. Kašnjenjem u plaćanju poreza, do juĉe, graĊani su rizikovali da

plate kaznu od 50.000 dinara, a sada je taj iznos smanjen na 5.000 dinara. Za vlasnike firmi,

ranije je bila predviĊena kazna od 150.000 dinara, a sada je to smanjeno na 100.000 dinara.

Izmenama zakona menja se i redosled uplaćenog iznosa po osnovu poreskih obaveza.

Do sada su, naime, prvo bili namirivani troškovi naplate, zatim zatezna kamata, pa

glavna poreska obaveza, a sada su pravila takva da sve što se uplati prvo namiruje glavni poreski

42

dug, pa kamate, i na kraju troškove naplate. Dugovanja po osnovu doprinosa za obavezno

socijalno osiguranje ne mogu zastareti.

Kad se Bosanac sveti za neplaćeni posao

Na društvenim mreţama pojavio se video koji je nasmejao region, ali i skrenuo paţnju na

nepošten odnos prema radnicima. Jedan majstor, navodno iz BiH, odluĉio se osvetiti zbog

neplaćenog posla. On je bes iskalio na fasadi, a sve je zabeleţeno kamerom. https://www.youtube.com/watch?v=hvYs8RBI7Uk

Mađari za doček izgubili desetine hiljada mobilnih telefona

Na desetine hiljada MaĊara izgubilo je svoje pametne telefone na brojnim proslavama u

Novogodišnjoj noći, procenjuju struĉnjaci. Peter Bereš, konsultant u firmi Sikontakt zaduţenoj

za IT bezbednost, kaţe da "imajući u vidu radoznalost MaĊara i ĉinjenicu da većina telefona nije

zaštićena", preko 60 odsto onih koji pronaĊu izgubljeni telefon moći će da vide njegov sadrţaj.

On meĊutim, navodi i podatak da je na Boţićnim proslavama u Velikoj Britaniji izgubljeno ĉak

138.000 mobilnih telefona i laptopova. Ĉak 64 odsto njih nema nikakvu zaštitu, upozorava on,

prenosi MTI. Prema jednoj britanskoj anketi sprovedenoj u 600 barova, proseĉno se u jednom

lokalu izgubi 12 mobilnih telefona ili laptopova.

Petak 1.januar 2016.

Uz valcer, Partibrejkerse, Lepu Brenu, Sigala, … u Novu godinu

I pored veoma hladnog vremena, nekoliko stotina subotiĉana zajedno je u centru grada uz

tonove Beĉkog valcera - Na lepom plavom dunavu,

doĉekalo novu 2016. godinu. Naravno neizbeţan je

bio i tradicionalni vatromet. I bez zvuĉnih imena

provod je bio odliĉan, a za dobro raspoloţenje bili

su zaduţeni DJ-evi, koji su puštali muziku za sve

generacije.

Par desetina hiljada NovosaĊana i njihovih

gostiju doĉekalo je Novu godinu na Trgu slobode uz

zvuke dobrog starog roka i, već po tradiciji, vatromet. Program ispred Gradske kuće poĉeo je 20

ĉasova nastupom benda "Štikle i vikleri", a potom je NovosaĊane zabavljala "Rock simfonia" iz

Banjaluke. Stari znanci, Mumin i "Love hunters" preuzeli su binu i dobro razdrmali okupljene,

kao uvertira pred "Van Gogh". Taĉno u ponoć na binu je izašao gradonaĉelnik Novog Sada

Miloš Vuĉević, koji je u kratkom obraćanju sugraĊanima poţelelo srećnu Novu godinu. Potom

su na scenu stupili "Partibrejkersi" koji su ceo sat prţili u svom stilu.

Novi Sad je ove godine imao dve bine. Naime, u Katoliĉkoj porti, ljubitelje nešto

savremenijog zvuka, zabavljali su novosadski DJ-evi. Iako je termometar pokazivao nekoliko

stepeni ispod 0, to NovosaĊanima i turistima nije smetalo da uz veselje isprate staru i doĉekaju

novu godinu. A kako bi im bilo lakše, u centru su bili postavljeni štandovi sa toplim napicima.

Sve je, naravno, bilo dobro obezbeĊeno, a redarska sluţba je pretresla svakog posetioca. Deţurne

43

sluţbe policije, vatrogasaca i hitne pomoći imale su nekoliko intervencija, ali bez ozbiljnijih

posledica. Deţurne sluţbe je nakon ponoći posetio gradonaĉelnik Vuĉević.

U Beogradu i svim većim gradovima Srbije uz pesmu, petarde i vatromet graĊani Srbije

doĉekali su Novu 2016. godinu. GraĊani Beograda i turisti,

kojih u srpskoj prestonici ove godine ima u velikom broju,

doĉekali su Novu godinu u restoranima i prestonicckim

klubovima, a najviše ljudi okupilo se na Trgu Nikole Pašića,

ispred Doma Narodne Skupštine. Uz vatromet, trubaĉe i

dobru muziku, graĊani su u dobrom raspoloţenju ušli u 2016.

godinu. Doĉek je poĉeo nešto posle 20 sati koncertom

"Tropiko benda", atmosferu je, na temperaturi ispod nule,

zagrejao Stiven Sigal, a u Novu godinu BeograĊani su ušli sa

Lepom Brenom. Vatromet se mogao videti i iznad Savamale kao simboliĉan gest sa gradilišta

Beograda na vodi. Prethodno je sa bine ispred Doma Narode skupštine upućena ĉestitka i

prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U Centru "Sava" odrţan je koncert klasiĉne

muzike, a na Beogradskom sajmu u novogodišnjoj noći nastupile su grupe "Sars" i "Vampiri".

Na trgu u centru Jagodine više od 1.000 graĊana uz hitove popularne muzike i polusatni

vatromet, te besplatne sendviĉe, pivo i sokove doĉekalo novu godinu. Jagodince nije spreĉila ni

niska temepratura od 7 stepeni ispod nule da izaĊu na trg. Njih je zabavljala Nadica Ademov, a

organizatori istiĉu da je podeljeno oko hiljadu sendviĉa sa kobasicom, kao i hiljadu litara piva i

sokova. Inaĉe, Jagodinci su veĉe doĉeka uglavnom proveli u svojim domovima i restoranima gde

je oranizovano veselje. Veselo je bilo i u ostalim gradovima u Pomoravlju.

Zabave nije falilo ni na Kopaniku. Iako je u novogodišnjoj noći, Kopaonik bio najhladniji

u Srbiji,brojni gosti, podgrejali su atmosferu do usijanja. Ove godine stranih gostiju je najviše iz

Rumunije i Grĉke, ali i iz svih delova Srbije.

Konkurs za prijem novih članova u SULUV

Savez udruţenja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) raspisao je konkurs za prijem

novih ĉlanova. Konkurs je otvoren za graĊane i graĊanke Republike Srbije koji se samostalno,

profesionalno i aktivno bave stvaralaĉkim radom u oblasti likovnih umetnosti i imaju stalno

prebivalište na teritoriji AP Vojvodine. Pravo uĉešća imaju likovni umetnici koji su završili

fakultet likovnih ili primenjenih umetnosti (slikarski, vajarski ili grafiĉki odsek), odnosno

Akademiju. Kandidati koji nemaju odgovarajuću školsku spremu mogu konkurisatia ako su

uĉestvovali na šest samostalnih, grupnih ili kolektivnih izloţbi u galerijama koje imaju umetniĉki

savet. Detaljne informacije o potrebnoj dokumentaciji i uslovima konkurisanja, kao i obrazac

prijave, mogu se pronaći na sajtu Saveza. Molbe sa radovima i prilozima moraju se predati liĉno

u Galeriji SULUV-a u Novom Sadu, od 11. do 15. januara 2016. godine, u periodu od 10 do 18

ĉasova.Dodatne informacije moguće je dobiti putem telefona 021 524 991 (od 10 do 15 ĉasova)

ili mejlom suluvkontakt@gmail.com.

Najbolje proslave Nove godine na filmu i u književnosti

Povodom nove, 2016. godine, londonski list "Gardijan" napravio je listu 10 najboljih

doĉeka na filmu i u knjiţevnosti. Na ĉelu liste našla se proslava novogodišnje noći u ĉuvenoj

romantiĉnoj komediji "Kada je Hari sreo Sali", veoma poznatoj i po sceni laţnog orgazma koji

44

junakinja filma, koju glumi Meg Rajan, izvodi u jednom restoranu. "Kada shvatiš da ţeliš da

provedeš ostatak ţivota sa nekim, poţeliš da taj ostatak ţivota poĉne što pre", kaţe Hari (Bili

Kristal) na ţurci 31. decembra u Njujorku kada shvati da je zaljubljen u Sali. Na drugom mestu

je doĉek Nove godine u jednoj od epizoda serije "Prijatelji" iz 1999. kada Dţoijeva cimerka

Dţenin (El Mekfirson), koja radi za televiziju, poziva Dţoija, Moniku i Rosa da prisustvuju

probi novogodišnjeg programa. Ţeljni da se pojave pred kamerama, Monika i Ros Geler će

izvesti svoj ĉuveni ples iz školskih dana. Treću poziciju drţi film katastrofe "Posejdonova

avantura".

Od danas veće akcize na gorivo i alkoholna pića

Prvog dana nove 2016. godine su povećane akcize na gorivo i alkoholna pića, ali za sada

nema bojazni da će već poĉetkom godine doći do poskupljenja goriva. Gorivo ne bi trebalo

odmah da poskupi, s obzirom da su naftne kompanije najavile da neće automatski podići cene

zbog kretanja cene nafte na svetskom trţištu, koja je na najniţem nivou u proteklih 10

godina.Akciza za bezolovni benzin će biti povećana sa 50 na 52,5 dinara po litru, za gasna ulja sa

50 na 54 dinara, dok će akcize na bezalkoholna pića biti veća za dva procenta.

Ubuduće će se akciza plaćati ne samo na jaka alkoholna pića već i na niskoalkoholna pića

koja sadrţe više od 1,2 odsto, a najviše 15 odsto alkohola.Akciza će se plaćati i na sve vrste piva

izuzev bezalkoholnih piva koje sadrţi do 0,5 odsto alkohola, bez obzira na pakovanje. Izmenama

Zakona o akcizama uvedene su akcize na niskoalkoholna pića u iznosu od 21 dinar, a na pivo 24

dinara po litru. Taj namet je, kako se navodi u obrazloţenju, uvodi kako bi se uticalo na mlade da

manje koriste ta pića Akciza na rakije od voća, groţda ili vino biće 124 dinara po litru umesto

121,89 dinara, a na rakije od ţitarica 316 umesto 309,23 dinara.

Menjaju se uslovi za penzionisanje žena

S prvim danom nove, 2016. godine menjaju se uslovi za penzionisanje ţena, pa će tako

one morati da budu starije za pola godine nego u 2015. da

bi se penzionisale. Ţenama će tako od ove godine biti

potrebna 61 godina ţivota i najmanje 15 staţa, što znaĉi

pola godine više nego 2015. za sticanje uslova za starosnu

penziju. U ovoj godini, menjaju se, takoĊe, i uslovi za

prevremenu starosnu penziju i za muškarce i za ţene.

Muškarci u 2016. će sa 40 godina radnog staţa moći da odu

u prevremenu starosnu penziju samo ako imaju 55 godina i

osam meseci ţivota. Ţenama će trebati 55 godina ţivota i

37 godina penzijskog staţa. To je osam meseci ţivota i staţa više nego 2015. godine.

Prevremene starosne penzije trajno se umanjuju 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina

ţivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju, s tim što iznos umanjenja za prevremenu

penziju maksimalno moţe iznositi 20,4 odsto. Uslovi za starosnu penziju muškaraca se ne

menjaju i oni su, kao i sada- 65 godina ţivota i najmanje 15 godina penzijskog staţa.

U novoj godini, menjaju se i uslovi za porodiĉnu penziju. Tako će udovice, da bi ostvarile

pravo na porodiĉnu penziju, morati da imaju najmanje 52 i po godine ţivota, dok će udovcima

trebati 57 godina i šest meseci.

45

Promena nema kada su u pitanju deca koja ispunjavaju uslove za porodiĉnu penziju - ona

bezuslovno pripada svoj deci mlaĊoj od 15 godina, zatim ako nastave školovanje u srednjoj školi

do 20 godina, a ako se odluĉe na fakultetsko obrazovanje ona im pripada sve do 26. godine

ţivota. Produţenje je moguće samo zbog bolesti.

Zaposleni koji imaju beneficirani radni staţ, 2016. moraju imati 54 godine i ĉetiri meseca

ţivota i 22 godine penzijskog staţa, s tim što efektivno moraju imati provedeno 12 godina na

radnim mestima na kojima se staţ uvećava. Policijski sluţbenici mogu ove godine otići u penziju

s 57 godina i ĉetiri meseca ţivota i 25 godina penzijskog staţa, od kojeg 15 na beneficiranom

radnom mestu. U Vojsci Srbije podoficiri i oficiri, do ĉina pukovnika, mogu otići u penziju s 53

godine ţivota i 40 godina penzijskog staţa, a pukovnik s 54 godine ţivota i 40 godina penzijskog

staţa. Specijalci u BIA, VBA i VOA moraju imati najmanje 53 godine ţivota i 20 godina

efektivno provedenih na tim poslovima.

Bez incidenata u novogodišnjoj noći

U toku noći nije bilo većeg ugroţavanja reda i mira, niti izvršenja teţih kriviĉnih dela,

izjavio je vršilac duţnosti direktora policije Vladimir Rebić. On je, obilazeći pripadnike policije

koji obezbeĊuju doĉek Nove godine isped Doma Narodne skupštine, rekao da su graĊani

prihvatili apel koji je policija uputila i rekao da se nada da će se u narednom periodu graĊani

ponašati razumno i da neće ĉiniti kriviĉna dela. Prema njegovim reĉima, tokom novogodišnje

noći pripadnici policije su dobro oragnziovani, kako oni u unofromi, tako i oni u civilu.

Ĉestitajući Novu godinu, Rebić je apelovao na graĊane da ne voze ukoliko su pili alkohol i da

tokom proslava ne koriste vatreno oruţje. "Sve policiijske uprave su aktivne i spremne za

predstojeće praznike, kako bi graĊani bili bezbedni", poruĉio je Rebić.

Bračni parovi u Kini od danas mogu da imaju dvoje dece

Braĉnim parovima u Kini od danas je dozvoljeno da imaju dvoje dece, stupanjem na

snagu novog zakona koji je usvojen usled zabrinutosti zbog

starenja stanovništva i opadanja broja radno sposobnih

stanovnika. Novi zakon, koji danas stupa na snagu, dozvoljava

raĊanje dvoje dece u jednoj porodici, ali zadrţava granice kad je

reĉ o raĊanju većeg broja dece, prenosi AFP. Ovu promenu,

kojom je okonĉana sporna kineska politika jednog deteta,

objavila je u oktobru vladajuća Komunistiĉka partija.

Politika jednog deteta, uvedena krajem 1970-ih godina,

ograniĉavala je većinu parova na samo jedno dete kroz sistem novĉanih kazni za prekršioce, pa

ĉak i prisilnih abortusa, ĉime je spreĉeno roĊenje 400 miliona dece, dok su vlasti godinama

tvrdile da se time pruţa kljuĉni doprinos ekonomskom usponu zemlje. MeĊutim, stanovništvo

Kine od 1,37 milijardi ljudi, po ĉemu je to najmnogoljudnija zemlja u svetu, sada brzo stari i ima

ozbiljnu rodnu neuravnoteţenost, dok je radna snaga u opadanju. Kao rezultat nove politike, oko

tri miliona beba više raĊaće se svake godine u narednih pet godina, ĉime će se radna snaga

uvećati za oko 30 miliona ljudi do 2050. godine, predvidela je Nacionalna komisija za zdravlje i

planiranje porodice. Eksperti, meĊutim, tvrde da je do promene politike došlo prekasno da bi se

moglo adekvatno odgovoriti na populacionu krizu koja je na pomolu u Kini, dok drugi

46

upozoravaju da mnogi kineski parovi ne ţele više dece, naroĉito s obzirom na izdatke, pa efekti

nastupajuće promene ostaju neizvesni, zakljuĉuje francuska agencija.

Četvrtak 31.decembar 2015.

Uvertira za najluđu noć u Kikindi

Proslavom deĉje Nove godine, danas je na kikindskom gradskom trgu napravljena

najlepša i najslaĊa uvertira za najluĊu noć. Iako u je

temperatura u minusu, najmlaĊi KikinĊani doprineli su

lepoj, prazniĉnoj atmosferi. Za sve one koji poţele da

na kikindskom Trgu doĉekaju Novu 2016. godinu,

pravo društvo biće Gordana Adamov Lana i narodni

orkestar, a potom Ana Štajdohar sa svojim bendom.

Uz ĉlanove hora "Ĉuperak" i glumce deĉjeg

pozorištanca "Lane", najmlaĊi KikinĊani proslavili su

doĉek Nove godine taĉno u podne. Veselo, razdragano, bez obzira na temperaturu u minusu,

klinci i klinceze bili su razdragani u išĉekivanju Deda Mraza i - poklona. A za malo starije

KikinĊane koji poţele da na gradskom Trgu doĉekaju Novu 2016. Godinu, i ove, 20. godine

zaredom biće organizovan zanimljiv program. Uz, naravno ponoćni, novogodišnji vatromet.

"KikinĊane i goste našeg grada veĉeras oĉekuje zanimljiv novogodišnji program. Od 22 sata

dobroj atmosferi doprineće naša sugraĊanka Gordana Adamov Lana, uz pratnju narodnog

orkestra. Pored narodne muzike, u novogodišnjoj noći pobrinuli smo se i za mlaĊu publiku.

Novu 2016. godini doĉekaćemo uz muziku Ane Štajdohar i njenog benda. Iako su niske

temperature, nadamo se da ćemo zagrejati uz sjanu muziku i još bolje raspoloţenje", naglašava

Dragan Ristić, iz Odseka za turizam opštine Kikinda.

Veljović razrešen i postao Vučićev savetnik

Vlada Srbije je na današnjoj sednici za vršioca duţnosti direktora policije postavila

Vladimira Rebića. Vlada je dosadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića razrešila duţnosti,

poštujući Zakon o policiji, po kome je ispunio sve zakonske uslove za penzionisanje, saopštila je

kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima. U saopštenju se dodaje da je rešenjem Vlade

Srbije, od 1. januara 2016. godine, Veljović postavljen na mesto savetnika premijera Srbije za

pitanja regionalne i nacionalne bezbednosti. Vlada Srbije usvojila je i Uredbu o izmenama i

dopunama Uredbe o lokacijskim dozvolama kojom se omogućava izdavanje elektronske

graĊevinske dozvole od 1. januara 2016. godine.

Društveni aktivizam

Da li ste primetili oko sebe ljude koje kukaju, psuju i gunĊaju na ţivot. Kao da su u sve

razoĉaraniji i jedino što im je preostalo jeste kritikovanje moralnog stanja svega. Osvrnućemo se

na 2015. godinu kroz primere koji su ţaljenje zamenili delanjem. Usvajanje "Tijaninog zakona",

rasprava o kašnjenju izgradnje Ţeţeljevog mosta, akcije "Stav ulice", "Novinari ne kleĉe", sve su

to pokrenuli ljudi oko vas. https://www.youtube.com/watch?v=zfjnWA_KCK4

47

Paori traže od Nikolića da ne potpiše Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Asocijacija poljoprivrednika Srbije zatraţila je danas od predsednika Srbije Tomislava

Nikolića da ne potpiše Zakon o izmenama i dopunama Zakona

o poljoprivrednom zemljištu, koji je Skupština Srbije usvojila

29. decembra. "Usvajanje tog zakona će nama

poljoprivrednim proizvoĊaĉima oduzeti mogućnost da svojim

radom obezbedimo egzistenciju naših porodica. Molimo vas

da ne potpišete taj veoma štetan zakon jer svi snosimo

odgovornost svojim ĉinjenjem za budućnost naše dece", navodi se u pismu Asocijacije

upućenom predsedniku Srbije.

Asocijacija poljoprivrednika Srbije je u stalnom protestu od 24. novembra jer se protivi

rešenjima da se drţavno poljoprivredno zemljište izdaje u dugoroĉan zakup investitorima koji

predloţe biznis plan. Poljoprivrednici strahuju da će najplodnije zemljište koje oni sada uzimaju

u zakup biti dato na korišćenje stranim kompanijama koje će obećati velika ulaganja. Izmenama

Zakonom o poljoprivrednom zemljištu predviĊeno je da se na zakup do 30 godina moţe dati

maksimalno 30 odsto drţavnog poljoprivrednog zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi.

Prvobitni predlog Vlade Srbije bio je te parcele moţe da zakupi jedan investitor, ali je on

izmenjen na predlog više poslaniĉkih grupa, tako da će tu mogućnost imati i udruţeni investitori,

odnosno poljoprivrednici. Poljoprivrednici koji imaju do 30 hektara obradivog zemljišta moći će

da kupe do 20 hektara, uz rok otplate do deset godina.

Uhapšen policajac u Novom Sadu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Sadu uhapsili su policajca

G.I. starog 28 godina, osumnjiĉenog da je uĉinio 12 kriviĉnih dela razbojništva. Posle duţeg

operativnog rada G.I. je uhapšen zbog sumnje da je maskiran i uz pretnju pištoljem, pljaĉkao

prodavnice u Novom Sadu i više drugih mesta u Juţnobaĉkom okrugu, saopštilo je MUP Srbije.

On je zadrţan, do 48 sati, po odobrenju nadleţnog tuţioca, a, u zakonskom roku, biće doveden

na saslušanje nadleţnom sudiji Osnovnog suda. Kako se navodi, G.I. je suspendovan sa duţnosti

do okonĉanja disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut u Policijskoj upravi Novi Sad.

Sreda 30.decembar 2015.

MUP plaća troškove za prevoz na posao i sa posla

Vlada Srbije donele je danas odluku da se pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova

isplati 1,5 milijardi dinara koliko iznose neisplaćeni troškovi za prevoz. Zahvaljujući naporima

ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i dobroj saradnji sa Vladom Republike Srbije,

Ministarstvo unutrašnjih poslova je ispunilo obećanje da se do kraja godine izmire zaostali

troškovi za prevoz na posao i sa posla, navodi se u saopštenju MUP-a.

48

Uskoro novi zakon o javnim preduzećima

Ministar privrede Srbije Ţeljko Sertić izjavio je danas da bi bilo dobro da novi zakon o

javnim preduzećima bude što pre usvojen i da njegova primena poĉne već u prvom kvartalu

2016. godine. "Pokušaćemo da novim zakonom još više stegnemo omĉu oko javnih preduzeća",

rekao je Sertić pedstavljajući Nacrt zakona o javnim preduzećima u Privrednoj komori Srbije. On

je istakao da nije dovoljno stavljati na savest direktorima javnih preduzeća da rade bolje i

profesionalnije, već da drţava mora da primenjuje svoje metode da bi se u tim preduzećima

postigli što bolji rezultati. Vlada Srbije je, po reĉima Sertića, i danas razgovarala o javnim

preduzećima. Kako je ocenio, stanje u tim preduzećima je dosta bolje nego prethodnih godina.

Podsetio je da postoje jako loši primeri i da ima javnih preduzeća koja posluju po trţišnim

principima i onih koja primaju subvencije. "Drţava mora da ima mnogo ozbiljniji uticaj na javna

preduzeća, i to preko zakona, kako bi drţala stvari pod kontrolom. Naša svest i savest nisu

dovoljni", rekao je Sertić.

Kako preživeti 2016.

Ove godine ni sindikati nemaju razloga za slavlje. Do kraja februara najavljeno je

otpuštanje 14.500 ljudi u javnom sektoru u Srbiji, a do

kraja 2016. godine pominje se cifra od 35 hiljada ljudi. Uz

sve to, akcize na alkohol, gorivo, kao i viša cena struje,

navode nas na to da se zapitamo kako ćemo preţiveti

sledeću godinu. U Gradskoj upravi i javnim preduzećima

biće otpuštanja, ali ne naglih, najavio je gradonaĉelnik

Miloš Vuĉević. Naime, plan je da otpuste preko 600

radnika u naredne tri godine, najviše iz "Vodovoda" i

"Ĉistoće", a najavljeno je i da će deo radnika iz Gradske

uprave otići u penziju. Sindikati navode da nisu mogli da utiĉu na najavljena otpuštanju, tih 600

radnika u javnim preduzećima.

Za dinar više u zadnjem trenutku

Pretprazniĉna atmosfera vlada i u Novom Sadu, guţva je u gradu, a prodavnice su krcate.

Tokom novogodišnjih i boţićnih praznika, uvek se potroši koji dinar više, a mnogo je onih koji

novogodišnju kupovinu obavljaju u poslednjem trenutku. Vreme novogodišnjih i boţićnih

praznika iziskuje veće troškove. Kupovina namirnica i poklona trebalo bi polako privoditi kraju,

a mnogo je onih koji novogodišnju kupovinu obavljaju u poslednjem trenutku.

Sa dolaskom Nove godine i Boţića, dolaze i kupovine na veliko. Svi su spremni na to da

odvoje koji dinar više kako bi praznici protekli u veselju, a kako preţiveti januar, o tome će

razmišlja kasnije. Iako vaţi pravilo da se pre kupovine napiše spisak svega što je potrebno,

prazniĉna euforija ili pak raznovrsna ponuda na rafovima uvek uĉini da se potroši više nego što

smo planirali. Koliko god na prvi pogled i sama pomisao na ĉekanje i redove izaziva

negodovanje kod kupaca, ipak malo šta moţe da zameni onaj osećaj koji imamo kada

obradujemo voljenu osobu. Ukoliko još niste obavili kupovinu, poţurite u radnje i dobro se

naoruţajte strpljenjem, jer ipak su novogodišnji praznici.

49

Pančevo: Novi projekat "Kesa je zakon"

U okviru Novogodišnjeg bazara u Panĉevu je danas promovisan novi ekološki projekat

Društva za zaštitu ţivotinja i prirode "Ekolibrijum" pod nazivom

"Kesa je zakon". Osnovna ideja projekta je da se probudi svest

vlasnika pasa da budu odgovorni prema svojim ljubimcima i prema

gradu u kome ţive i da ponesu sa sobom kesicu za pseći izmet kada

idu u šetnju. Na odreĊenim mestima u gradu, gde se inaĉe okupljaju

ljudi sa psima ili prolaze, biće okaĉene kutije sa kesama, da bi svima

bile na dohvat ruke. "Ako se desi da izaĊu iz kuće bez kese da mogu

da je pokupe usput", rekla je Marija Kolarski iz udruţenja

"Ekolibrijum": Kesice koje su kroz projekat pripremljene su biorazgradive a kutije kartonske,

ĉime se najmanje šteti ţivotnoj sredini. Projekat "Kesa je zakon" podrţan je na konkursu

Sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine Grada Panĉeva za 2015. godinu.

Manji budžet - problemi u pozorištima?

Da će budţet za kulturu u narednoj godini biti najmanje 15 odsto manji, ĉlan Gradskog

veća zaduţenog za kulturu Vanja Vuĉenović objavio je pre nekoliko nedelja, ali je u izjavi za

našu televiziju rekao da nema mesta za paniku. MeĊutim, ĉini se da je u pozorištima ĉiji je

osnivaĉ grad Novi Sad panika zavladala, jer neki radnici koji su kljuĉni za odreĊene pozorišne

izvedbe nemaju ugovore za stalno, te je neizvesno hoće li im se ugovori u narednoj godini

produţiti. Iz Gradskog veća zaduţenog za kulturu kaţu da su svesni potrebe za radnicima u

pozorištu, ali da konaĉnu odluku ne donose oni. "Grad Novi Sad, pa i pozorišta u Novom Sadu

ĉiji je osnivaĉ grad Novi Sad ĉekaju saglasnost kojom će se odobriti produţenje ugovora svim

zaposlenima na odreĊeno vreme ili po dr. pravnim osnovama to odobrenje se ĉeka od Republike,

odnosno od republiĉke komisije koja odluĉuje o tom pitanju", kaţe Vuĉenović. Hoće li se

radnicima novosadskih pozorišta ĉiji je osnivaĉ grad produţiti ugovori, znaće se najverovatnije

poĉetkom 2016.

Vučić protiv 13. Plate: "Sit sam tih trikova i prevara"

Premijer Aleksandar Vuĉić najavio je danas, na sednici vlade, smenu pojedinih direktora

javnih preduzeća, koji nisu opravdali oĉekivanja, a ostalima,

koji su poslovali s dobiti, zahvalio na doprinosu budţetu i -

dodatno "podigao lestvicu" za sledeću godinu. - To što ćemo

smeniti pojedine ljude biće znak naše odluĉnosti da

sprovedemo reforme - rekao je premijer na sednici vlade,

saznaje Tanjug. On je, na sednici kojoj su prisustvovali

direktori svih javnih preduzeća, rekao da je cilj vlade da vidi

kako će iduće godine neka preduzeća "manje da gube, a druga

vi�še da zarade", zavisno od nivoa na kojem sada posluju, a prva mera biće smena nekih

direktora, koji nisu pokazali nikakav rezultat.

“Biće promena u pojedinim javnim preduzećima, koliko sutra... - rekao je premijer, ne

precizirajući na koga misli. Vuĉić je rekao da neće tolerisati da direktori javnih preduzeća svoj

posao shvate tako da samo troše ono što, kroz subvencije, dobijaju od drţave, na teret graĊana, i

50

da, pri tom, još prave gubitke. On je primetio da su ţeleznice, na primer, u ogromnom dugu, a

da RTB Bor ima ogromne plate i ogromne trošš kove, i zapitao sve one koji nisu uĉinili nikakav

napor da smanje gubitke: "Šta vi radite, šta će mi takvi direktori, kad nisu u stanju ni�šta da

urade?". "Ubiće nas", rekao je, "pojedina javna preduzeća, meĊu kojima pre svega ta dva, uz

javne servise i Resavicu, za koje dr�ţava izdvaja oko 300 miliona evra".

Predsednik vlade je istovremeno kritikovao sve u javnom sektoru koji su na teret

sredstava graĊana delili paketiće ili "13. plate", posebno one koji, osim "kupovine naklonosti

zaposlenih", nisu uradili ni�šta da naprave rezultat. - Sit sam tih trikova i prevara - rekao je

Vuĉić. On je izrazio zadovoljstvo ĉinjenicom da je ostvareno 12 milijardi više od planiranih

neporeskih prihoda. Od direktora uspešnih preduzeća zatraţio je da ga obaveste na koliku dobit

raĉunaju, odnosno koliki deo će uplatiti u budţet, a onda im je dodatno "podigao lestvicu",

precizirajući cifru koju oĉekuje.

Saradnja MUP-a i Agencije za borbu protiv korupcije

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za borbu protiv korupcije danas su sklopili

Sporazum o poslovno - tehniĉkoj saraĊi koji će, kako su poruĉili ministar Nebojša Stefanović i

direktorka Agencije Tatjana Babić omogućiti efikasniju borbu protiv korupcije. Stefanović je

posle potpisivanja Sporazuma istakao da je borba protiv korupcije jedan od osnovnih - prioriteta

Vlade Srbije i MUP jer korupcija, kako je istkao, spreĉava ekonomski rast i dolazak investicija.

"Naš osnovni cilj kao istraţnih organa, ali i Agencije, jeste da ukaţemo na sve primere korupcije,

da se s tim snaţno izborimo i ne dozvolimo da graĊani imaju sumnju da je drţava leglo

korupcije", rekao je Stefanović. Prema njegovim reĉima cilj MUP i vlade je da pokaţu da je će

borba protiv korupcije biti svakodnevna i da neće biti pošteĊenih, bez obzira iz koje su stranke ili

na kojoj funkciji. Babić je istakla da današnji sporazum omogućava razmenu podataka izmeĊu te

agencije i MUP-a koji će obezbediti lakšu i efikasniju saradnju.

Mere protiv neovlašćene prodaje i upotrebe pirotehnike

Ministarstvo unutrašnjih poslova u današnjem saopštenju apeluje na graĊane da ne

kupuju pirotehniĉka sredstva od neovlašćenih i nestruĉnih lica i na mestima koja za to nisu

predviĊena i odobrena. MUP podseća da je Zakonom izriĉito zabranjena upotreba pirotehnike u

zatvorenom prostoru i na javnim mestima gde se okuplja veći broj lica, kao i prodaja

pirotehniĉkih sredstava maloletnim osobama. IzvoĊenje vatrometa mogu vršiti samo za to

ovlašćena pravna lica na odobrenoj lokaciji, uz rešenje koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih

poslova, podseća se u saopštenju.

Povodom predstojećih boţićnih i novogodišnjih praznika oĉekuje se povećana prodaja i

upotreba pirotehniĉkih sredstava. Usled nepravilne upotrebe pirotehnike moţe doći do teških

povreda sa trajnim posledicama po zdravlje, nastanka poţara i eksplozija, uznemiravanja graĊana

i narušavanja javnog reda i mira, upozorava MUP. Ovlašćena sluţbena lica Ministarstva

unutrašnjih poslova aktivno sprovode sve mere i aktivnosti u skladu sa zakonom kako bi se

spreĉila neovlašćena prodaja i upotreba pirotehniĉkih sredstava. Fiziĉka i pravna lica koja

neovlašćeno prodaju pirotehniĉka sredstva biće sankcionisana u skladu sa zakonom, a

pirotehniĉka sredstva biće im oduzeta, saopštio je MUP Srbije.

51

Utorak 29.decembar 2015.

Pajtić: Kresanjem budžeta APV obesmišljava se pokrajinski nivo vlasti

Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su danas pokrajinski budţet za narednu godinu, u

iznosu od 57,8 milijardi dinara. Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić izjavio je da je

predloţeni budţet za 2016. godinu posledica ograniĉavanja pokrajinske administracije i

smanjivanja prihoda sa republiĉkog nivoa. "Danas smo mnogo dalje od ustavnih sedam odsto,

koliko pripada Vojvodini, nego ikada. Proces smanjivanja budţeta Vojvodine traje već tri

godine, dok je do tada rastao", istakao je Pajtić. On je pitao u ĉijem je interesu takav odnos

prema pokrajini, te ocenio da se radi o potrebi obesmišljavanja regionalnih nivoa vlasti i samog

naĉina podele vlasti.

"Cilj je da niko ne postigne ništa, jer su onda svi jednaki", dodao je predsednik

Pokrajinske vlade. On je objasnio i da će zbog odnosa republike prema Vojvodini, na meseĉnom

nivou svaki graĊanin raspolagati sa tek 700 dinara u svim oblastima koje su u nadleţnosti

pokrajine. "I razlozi su jasni. Pokrajina je pohvaljena za privlaĉenje investicija, novca iz

fondova, a sa ovim smanjenjem cilj je da pokrajinska administracija postoji, ali da nema

instrumente da utiĉe na kvalitet graĊana", kazao je Pajtić.

Nedopustivo kršenje pretpostavke nevinosti

Kako pre policijske akcije Rezaĉ tako i posle nje nastavlja se stara praksa curenja

informacija iz istrage i, osim s naslovnih strana novina, najave hapšenja dolaze i iz samog

drţavnog vrha. Struĉnjaci upozoravaju da iz javnosti još nije uklonjena praksa kršenja

pretpostavke nevinosti.

Prvo je poĉetkom decembra Aleksandar Vuĉić najavio rezultate "ozbiljnog, teškog i

napornog rada policije i drţave do kraja godine", kada će "mnogi pravi veliki kriminalci naći će

svoj put iza rešetaka", da bi potom tabloid Informer na naslovnoj strani najavio: Ţestoki "drţavni

udar" na mafiju. "Tuţilaštvo i policija prikupili su ĉvrste dokaze o milionskim pljaĉkama drţave,

u koje su umešani i neki od najpoznatijih privrednika i politiĉara u Srbiji. Hvatanje lopova

uslediće u narednih desetak dana i oĉekuje se spektakularna akcija hapšenja širom zemlje!"

Najavama hapšenja "kriminalaca" ili "lopova", kako optuţene za kriviĉna dela etiketiraju u

javnosti, ili objavljivanjem snimaka hapšenja, nastavlja se sa presuĊivanjima van suda, kaţu u

Beogradskom centru za ljudska prava."Mislim da to apsolutno nije u redu. Politiĉari daju izjave

o krivici onih koji su uhapšeni dakle unapred ih osuĊuju tako da to jeste kršenje pretpostavke

nevinosti", kaţe Vesna Petrović iz Centra.

Javno presuĊivanje je nedopustivo, tvrdi i poverenik za informacije od javnog znaĉaja

Rodoljub Šabić, ali da na to ne moţe da utiĉe. On podseća da su postupci koje je ranije pokretao

doprineli da se smanji curenje informacija: "Nije tu samo problem što s vremena na vreme

te informacije cure direktno ili postoji sumnja da cure iz banki podataka drţavnih organa koje se

vode usasvim druge svrhe, imamo još jednu situaciju – ĉak i kad se to dogodi imamo novinarski

kodeks koji ĉvrsto zabranjuje novinarima da to objave". http://rs.n1info.com/a121814/Video/Nedopustivo-krsenje-pretpostavke-nevinosti.html

Taksa za RTS i RTV 150 dinara

52

Taksa za RTS i RTV iznosiće 150 dinara, a graĊani će je plaćati kroz raĉun za struju,

predviĊeno je Zakonom o privremenom ureĊivanju naĉina naplate takse za javni medijski servis

koji je danas usvojen u Skupštini Srbije. U periodu od 1. januara do 31. decembra sledeće godine

javni medijski servisi delimiĉno će se finansirati iz budzeta Srbije, a delimiĉno iz takse koja će

iznositi 150 dinara, a biće naplaćena preko raĉuna za utrošenu elektriĉnu energiju. Sredstva od

uplaćene takse na podruĉju Srbije van teritorije Vojvodina biće prihod RTS, dok će 70 odsto

sredstava uplaćenih na teritoriji Vojvodine ići RTV, a ostatak RTS. PredviĊeno i da RTS i RTV

snadbevaĉu, na ime obavljanja poslova fakturisanja i naplate takse, plaćaju meseĉnu naknadu u

visini od tri odsto od iznosa prenetih sredstava RTS-u i RTV-u po osnovu takse. Za sprovoĊenje

zakona obezbeĊena su sredstva, a stupiće na snagu dan posle objavljivanja u "Sluţbenom

glasniku", kako bi se odmah obezbedili uslovi za nesmetan rad javnog servisa i obavljanja

njihove delatnosti koja je u funkciji javnog interesa.

Ukinuta zabrana prodaje alkohola posle 22

Skupština grada Beograda odluĉila je da ukine zabranu prodaje alkoholnih pića, piva i

pirotehniĉkih sredstava od 22 sata do šest ujutru. Odbornici su usvojili izmene odluke o radnom

vremenu zanatstva i trgovine u Beogradu, kojima se predviĊa brisanje ĉlana 11 te odluke, koji se

odnosio na zabranu prodaje alkohola i pirotehnike od 22 sata do šest sati ujutru. Ta odluka, kako

se navodi, stupiće na snagu osam dana od objavljivanja u sluţbenom listu Grada Beograda.

Zamenica gradskog sekretara za privredu Maja Bajagić rekla je da zabrana prodaje alkohola nije

dala oĉekivane rezultate. Bajagić kaţe da je Unija poslodavaca Srbije iznela podatak da je u

Beogradu promet opao za 30 odsto, a zaposlenost za 9,9 odsto, kao efekat uvoĊenja zabrane.

Prema istraţivanju Privredne komore Beograda, mera zabrane je imala efekat da je ukinuto je

300 radnih mesta, odnosno da je posao izgubila 'treća smena'", rekla je Bajagić obrazlaţući

odluku.

Priznanje novinaru RTV-a Stevanu Davidoviću

Zadruţni savez Vojvodine proglasio je za novinara godine Stevana Davidovića, novinara

Radio Novog Sada. Ta prestiţna nagrada dodeljuje se novinarima

koji aktivno afirmišu poljoprivredu i zadruţni sektor. „To je deseti

put da se dodeljuje nagrada novinarima koji angaţovano prate

poljoprivredne teme, a nagradu je Stevan Davidović zasluţio zbog

kvalitetnog i objektivnog izveštavanja u oblasti

poljoprivredeposebno kada je reĉ o zadruţnom sektoru“ kaţe

predsednik Zadruţnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.

Nagrada predstavlja podsticaj za sve agrarne novinare, ali i priznanje za sve kolege koje

su pre mene u bogatoj istoriji Radio Novog Sada izveštavali iz oblasti agrara, istakao je Stevan

Davidović. „Ja sam jedan od urednika emisije Poljoprivredno dobro i siguran sam da su i moji

prethodnici koji su nekoliko decenija ureĊivali ovu emisiju zadovoljni ovom nagradom“ , kaţe

Davidović Stevan Davidović je dugogodišnji novinar Radio Novog Sada i urednik

poljoprivrednih emisija „Poljoprivredno dobro“ i „Agroargumenti“. I prethodni dobitnici nagrade

bili su novinari Radio-televizije Vojvodine, ĉime se potvrĊuje da je izveštavanje iz oblasti

poljoprivrede jedan od prioriteta javnog servisa graĊana Vojvodine.

53

Protest Novinari ne kleče 11. januara

Protest medijskih profesionalaca sa zahtevom za smenu ministra odbrane Bratislava

Gašića zbog uvrede upućene novinarki biće odrţan 11. januara u devet gradova u Srbiji, najavila

je danas ta grupa. "Od predsednika Vlade Aleksandra Vuĉića traţimo da bez odlaganja, izgovora

i opstrukcija, uputi skupštini predlog za razrešenje Bratislava Gašića. On je još 7. decembra

obećao da će to uĉiniti", navodi se u saopštenju. Medijski profesionalci zahtevaju da Aleksandar

Vuĉić iskoristi poloţaj predsednika SNS i da utiĉe na poslanike te stranke da glasaju za

razrešenje Gašića.

Kao zahtev se navodi i da ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac obrati javnosti i

objasni šta je do sada uĉinio da Gašić snosi posledice postupka prema novinarki, kao i da "poloţi

raĉune šta je uopšte uĉinio, kao ministar informisanja, da zaštiti dostojanstvo novinarske

profesije". Od poverenice za ravnopravnost Brankice Janković se traţi da upotrebi sva zakonska

sredstva koja joj stoje na raspolaganju da pozove Bratislava Gašića na odgovornost zbog uvrede

koju je naneo svim ţenama. "Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović da obavesti javnost o

koracima koje je kao predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije,

preduzela da bi stekla uvid u stanju rodne ravnopravnosti u resoru koji vodi Bratislav Gašić, kao

i u njegovoj komunikaciji sa javnošću, budući da postoje jasni dokazi o njegovim seksistiĉkim

stavovima", navodi se u saopštenju.

Kontrola kafića pred doček

Poţari u kafeu "Laundţ" i u noćnom klubu "Kontrast" zauvek su promenili Novi Sad, a

vihor vatre ugasio je 13 mladih ţivota. Do tada je bila

zapostavljena, a nakon toga prevencija od poţara postala

je jedna od najbitnijih tema stanovnika Novog Sada, ali i

ĉitave Srbije. Doneseni su oštriji propisi vezani za

protivpoţarnu zaštitu u lokalima, zatvarani su lokali koji

ih nisu ispunjavali, a inspekcijske kontrole postale su

ĉešće. Prilika kao što je doĉek nove godine, svakako je

veliki bezbednosni test za sve ugostitelje i njihove

lokale. "Sada imamo unazad mesec dana redovnu kontrolu protivpoţarne inspekcije, u objektima

koji pred novu godinu prave doĉeke, Skoro svaki dan nekoliko takvih objekata je kontrolisano,

provereno", kaţe Dragan Stanojević, predsednik udruţenja ugostitelja Novog Sada.

Nikola Bubonja, vlasnik je lokala koji je na dva nivoa koje spajaju stepenice. Prema

njegovim reĉima, posle poţara u Kontrastu, bio je prinuĊen da izmeni lokal kako bi ga

standardizovao i dodatno osigurao od opasnosti izbijanja poţara. Dodaje da se svest ugostitelja

posle tragiĉnih poţara drastiĉno promenila.

Zabrana pušenja na svim javnim mestima

Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od izloţenosti duvanskom dimu u Srbiji će u

2016. godini biti uvedena potpuna zabrana pušenja na javnim mestima, ukljuĉujući sve

ugostiteljske objekte, piše danas list "Blic". Prema pisanju lista, svaki kutak u kafićima i

restoranima biće nepušaĉki, a pušenje će biti dozvoljeno samo u letnjim baštama. "Pušaĉi neće

54

moći da koriste ĉak ni posebne prostorije sa ventilacijom koje sada postoje u mnogim kafićima u

trţnim centrima", navodi list. Sadašnjim Zakonom o zaštiti stanovništva od izloţenosti

duvanskom dimu napravljen je ustupak ugostiteljskim objektima, pa je pušenje bilo dozvoljeno u

lokalima većim od 80 kvadratnih metara u kojima vlasnici mogu da odrede najmanje 50 odsto

prostora gde je pušenje dozvoljeno.

Predsednica Republiĉke struĉne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja

Srmena Krstev rekla je za Blic da to više neće biti moguće na osnovu izmena Zakona koje bi

trebalo da stupe na snagu tokom 2016. godine. "PredviĊena je potpuna zabrana pušenja na svim

radnim i javnim mestima... napravili smo male ustupke. Tako će u psihijatrijskim ustanovama,

socijalnim objektima i zatvorima pušenje biti dozvoljeno u posebnim prostorijama, s tim da će u

njima moći da puše samo pacijenti i zatvorenici, ali ne i zaposleni", kazala je Krstev. Biće

zabranjena i proizvodnja slim cigareta sa ukusom mentola, a biće uvedena i stroţa kontrola

elektronskih cigareta

Ponedeljak 28.decembar 2015.

Predsednik Sindikata štrajkuje glađu

Predsednik Sindikata policije Sloga Dragan Ţebeljan poĉeo je jutros u 07,00 ĉasova

štrajk glaĊu zbog nejasnih kriterujema kojim se zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova

(MUP) proglašavaju tehnološkim viškom. Kako je najavio, on će se tokom štrajka glaĊu nalaziti

na svom radnom mestu. Ţebeljan je iskusni uniformisani i obuĉeni policajac u koga je drţava

Srbija uloţila novac za obuku. On je ranije po nejasnim kriterijumima iz Ministarstva unutrašnih

poslova prebaĉen u Sektor za vanredne situacije, i jedini je predsednik sindikata koji je trenutno

obuhvaćen izvršenom sistematizacijom radnih mesta koja od nove godine predviĊa otpuštanje.

Udruţeni sindikati Srbije "Sloga" apeluju na ministra policije Nebojšu Stefanovića da detaljno

preispita svaku odluku o tehnološkom višku u MUP, pa i njegovu, imajući u vidu da je bilo

propusta, i da je on kao ministar više puta preko sredstava javnog informisanjam rekao da će se

svaki sluĉaj pojedinaĉno ispitati i da će se otpuštati iskljuĉivo oni koji su vršili kriviĉna dela.

Ţebeljan nikada nije kriviĉno osuĊivan, protiv njega ne vodi nikakva istraga ili postupak, i u

predhodnom periodu iskljuĉivo zbog svojih sindikalnih aktivnosti bio ĉesta meta mobinga od

strane nadleţnih u Sektoru za vanredne situacije.

Javni sektor (oglasima) ulepšava sliku o sebi

Politiĉari, drţavni funkcioneri i predstavnici javnih preduzeća ugovaranjem usluga

oglašavanja i marketinga u medijima utiĉu na kreiranje medijskih

sadrţaja i time suţavaju novinarske slobode, zakljuĉak je

najnovijeg izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. Na

predstavljanju izveštaja u Medija centru, potpredsednik Saveta

Miroslav Milićević je rekao da se oglašavanjem institucija javnog

sektora stvara "veoma jak odnos" izmeĊu medija i predstavnika

svih nivoa vlasti, koji je uglavnom direktan ili posredan, preko

marketinških agencija bliskim politiĉkim strankama. "Mediji imaju finansijsku korist u tom

odnosu, a predstavnici vlasti imaju fleksibilniji odnos medija", ocenjuje Milićević. On je dodao

55

da bi Savet voleo da u oblasti oglašavanja javnog sektora postoje jasnije zakonske odredbe i da

se uspostavi njegova kontrola s obzirom na to, kako je rekao, oglašavanje nije adhoc koruptivno,

već je nešto što doprinosi transparentnosti i zakonska je obaveza za mnoga preduzeća.

Govoreći o rezultatima izveštaja Milićević je objasnio da je on uĉinjen na osnovu

podataka dobijenih od 124 drţavne institucije, kada je reĉ o poslovima oglašavanja i marketinga

od 2011. do kraja 2014. Prema njegovim reĉima za ĉetiri godine u toj oblasti 124 reprezentativna

preduzeća potrošila su više od 60,9 miliona evra, od ĉega je najviše (29,87 odsto) potrošeno

2012, a najmanje 2014. (18,75 odsto). MeĊutim, kako je objašnjeno, to nisu sva sredstva koja je

drţava potrošila za oglašavanje i marketing, već samo trošak 124 preduzeća, pošto veliĉina

trţišta javnog sektora od 2011. do 2014. iznosi više od 840 miliona evra.

Milićević je dodao da su najviše sredstava, više od 57 odsto, potrošila privredna društva

sa većinskim drţavnim kapitalom (42,15 odsto) i javna preduzeća (15,46 odsto) što pokazuje da

u njima nije bilo adekvatne kontrole. "To moţe biti rezultat ĉinjenice da se u njima nalaze

partijski kadrovi ili kadrovi koji nisu u stanju da zaštite javni interes", ocenio je Milićević.

Milićević je istakao i da je postupak javnih nabavki usluga oglašavanja i marketinga ĉesto raĊen

subjektivno, da se koriste diskrecioni kriterijumi, što nije dobro za takvu vrstu posla.

Novi Sad: Novi ukrasi, kutak za decu

Centralne ulice Novog Sada po tradiciji su okićene u susret novogodišnjim i boţićnim

praznicima, ali je nepodeljeno mišljenje da je to ukrasno

osvetljenje, na radost NovosaĊana, pre svega onih

najmlaĊih, ove godine i jaĉe i lepše u odnosu na

prethodne. Takvom utisku doprineli su i novi

novogodišnji ukrasi koji su postavljeni na javnoj rasveti

i kandelabrima na Trgu slobode i u Zmaj Jovinoj ulici

gde je posebna atrakcija "zvezdano nebo" koje se priuţa

duţ cele ulice.

Ono što je velika novina je ĉinjenica da je ukrašen i nedavno rekonstrisani Trg

Republike, koji je, zbog naĉina na koji je ukrašen, izuzetno atraktivan i koji predstavlja

osveţenje u odnosu na sva dosadašnja ukrašavanja grada. Posebnu paţnju najmlaĊih NovosaĊana

izazivaju tri figure Sneška Belića koje su postavljenje na Trgu Republike, a koje su okruţene

"šumom" ukrašenih jelki postavljenih u ţardinjere kojima se oiviĉava "kutak za decu", koji ĉim

se upale svetiljke postaje prepun ozarenih i nasmešenih deĉjih lica. Ukrašena je, kao i svih

prethodnih godina, i Gradska kuća, samo što su novi ukrasi uĉinili da ona "svetli" spektakularnije

isto kao i delovi Dunavskog parka i okolnih ulica. Ovogodišnje kićenje Novog Sada sprovedeno

je u dve etape - u prvoj je postavljena ukrasna rasveta koja je prošle godine krasila novosadske

ulice, a u drugoj koja je završena juĉe, postavljeni su novi ukrasi koji su "zakasnili" zbog

poštovanja procedure javne nabavke koju je sprovelo Javno preduzeće "Zavod za izgradnju

grada".

Nedovoljno zaposlenih u zatvorima u Srbiji

U zatvorima u Srbiji nema dovoljno zaposlenih, a manjka posebno ima u bezbednosnim i

zdravstvenim sluţbama, dok uslovi za ţivot u njima nisu dobri, zakljuĉci su monitoringa

"Reforme zatvorskog sistema u praksi" koji je Helsinški odbor za ljudska prava danas predstavio

56

u Beogradu. Pravnica Helsinškog odbora Jelena Mirkov rekla je da je tokom istraţivanja

sprovedenog u 2015. godini u devet srpskih zatvora, praćen rad svih sluţbi u okruţnim zatvorima

ukljuĉujući i pritvorske jedinice, kao i u kancelarijama za alternativne sankcije.

Prema reĉima pravnice Helsinškog odbora Ljiljane Palibrk, prilikom obilaska okruţnih

zatvora suoĉili su se sa veoma starim i nefunkcionalnim objektima, koji se, kako je navela,

"obiĉno nalaze u gradskim centrima i predstavljaju rizik za okolinu". "Neophodno je da drţava

obezbedi novac za rekonstrukciju i izgradnju novih zatvora, iako su zaposleni i pritvorenici dosta

toga uradili na sanaciji postojećih problema na objektima", kazala je Palibrk. Prema njenim

reĉima, "pitanje je ko će raditi" u zatvorima u Kragujevcu u Panĉevu, ĉija je izgradnja najavljena

za 2016. godinu. Dodala je da najveći problem za zatvore predstavlja nedovoljan broj zaposlenih

ljudi u svim sluţbama, naroĉito u sluţbama bezbednosti i zdravstva.

"Svuda postoji manjak zaposlenih i to manjak u odnosu na broj ljudi koji bi prema

sistematizaciji trebalo da budu zaposleni u zatvorima", kazala je Palibrk. Prema njenim reĉima,

"veliko" je pitanje šta drţava namerava da uradi po tom pitanju u predstojećem periodu, jer

postoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2016. godine. Palibrk je ocenila i da se

zbog nedostatka zaposlenih u sluţbama za obuku i upošljavanje, malo radi na resocijalizaciji i

edukaciji zatvorenika, te da je broj povratnika veliki dok je ;u reformi zatvorskog sistema

pozitivno to što je smanjeno trajanje pritvora.

Vozio sa 3,19 promila alkohola u krvi

Saobraćajna policije na podruĉju Srema, izmeĊu 26. i 27. decembra, otkrila je 46 vozaĉa

koji su upravljali vozilom pod uticajem alkohola, a kod jednog vozaĉa na podruĉju Stare Pazove

registrovano je 3,19 promila alkohola u krvi. Za 14 vozaĉa koji su se nalazili u stanju teške i

potpune alkoholisanosti odreĊeno je zadrţavanje do 12 ĉasova. Vozaĉ putniĉkog automobila na

podruĉju Stare Pazove imao je 3,19 promila alkohola u krvi. TakoĊe je otkriveno 25 prekršaja

nevezivanja sigurnosnog pojasa. Otkriveno je pet vozaĉa koji su upravljali vozilom bez vozaĉke

dozvole, a iz saobraćaja je iskljuĉen 51 vozaĉ i ĉetiri vozila, navodi policija u saopštenju.

Papa Franja: Ne morate da verujete u Boga da bi išli u raj

Potvrdivši reputaciju „naprednog pape” papa Franja naveo je u pismu upućenom

osnivaĉu rimskog dnevnika „Republika” EuĊeniju Skalfariju da će

Bog oprosititi ateistima što ne veruju ukoliko budu sledili svoju

savest. „Pitate me da li hrišćanski Bog oprašta onima koji ne

veruju i koji ne traţe veru. Poĉeću onim što je suština a to je da

Boţja milost nema granica ukolio odete pred njega s srcemo

punim iskrenosti i pokajanja,„ napisao je papa u odgovoru na niz

pitanja koje je Skalfari objavio u „Republici”. Prema njegovim

reĉima, stvar je u tome da oni koji ne veruju u Boga slede svoju

savest a „greh ĉak i za one koji ne veruju postoji ukoliko ljudi ne slede svoju savest,” javlja

londonski Indipendent, prenosi Tanjug.

Dopisnik katoliĉkog lista „Tablet” Robert Mikens ocenio je da papini komentari još

jednom pokazuju da on pokušava da popravi staromodan imidţ katoliĉke crkve koji je njegov

prethodnik papa Benedikt XVI dodatno uĉvrstio „Papa Franja je takoĊe konzervativana li

pokušava da ima smisleniji dijalog sa svetom” ocenio je Mikens. Pozdravljajući pismo, Skalfari

57

je reakao da su papini komentari „još jedan dokaz njegove sposobnosti i ţelje da prevaziĊe

barijere u dijalogu sa svima. Papa Franja je u julu signalizirao i progresivniji stav o pitanju

seksualnosti upitavši „ako je neko gej i traţi Boga, ko sam ja da mu sudim?” podseća londonski

dnevnik.

Nedelja 27.decembar 2015.

Protest policijskog sindikata

Nezavisni policijski sindikat Srbije (NPSS) odrţao je danas protest zbog najavljenog

otpuštanja 1.475 njihovih kolega, koji su premešteni

na nepostojeća radna mesta, a potom im sledi otkaz.

Protestu je prisustvovalo oko 150 ljudi, a predsednik

NPSS Momĉilo Vidojević zatraţio je od ministra

unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da uspostavi

jasne kriterijume za rešavanje viška zaposlenih u

MUP, "a ne da se to radi po poslušnosti ili

neposlušnosti". "Proteruju one koji im nisu poslušni,

a kriminalce ostavljaju", istakao je Vidojević, i objasnio da sindikati već godinama ukazuju na

kriminalnog ponašanja pojedinih naĉelnika policijskih uprava i rukovodioca organizacionih

jedinica. Isti ti kriminalci, ukazao je Vidojević, sada predlaţu ko će biti "za odstrel".

Ministru Stefanoviću on je poruĉio da problem moţe da se reši "za pet minuta", samo da

se sedne za sto i ostave sujete po strani, kako ĉasni i pošteni policajci ne bi dobili

otkaz.Vidojević je upozorio da ono što rukovodstvo MUP namerava predstavlja i kockanje sa

bezbednosti graĊana, jer "neko iz vrha vlasti tera policajce na ulicu da se snalaze". Opasno je kad

se policajac snalazi, strahujem da će mnogi od vas postati lak plen kriminalcima, poruĉio je on.

Vidojević je najavio da će narednih nedelja i meseci NPSS organizovati seriju protesta, a

iskoristiĉe i zakonsku mogućnost i proglasiti štrajk.

Vulin: 5.298 vojnih penzionera odustalo od tužbe prema državi

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je

25.12.2015 da je 34.983 vojna penzionera zatraţilo usklaĊivanje penzija i odgovarajuće

nadoknade, a da je od toga 5.298 odustalo od tuţbe prema drţavi. To će, kako je objasnio,

znaĉajno smanjiti troškove drţavi i ispraviti nepravdu prema vojnim penzionerima. „Penzije su

već uvećane i u januaru će moći da dobiju celokupan iznos duga u jednoj jedinoj rati što je malo

ko i oĉekivao i što je uraĊeno na direktan zahtev predsednika vlade. Vlada je smogla snage da

uradi nešto što pre nje niko nije radio”, rekao je Vulin novinarima u beogradskoj opštini Grocka.

Vulin se zahvalio vojnim penzionerima na poverenju i što su i ovaj put dokazli da im je

stalo do drţave. „Ova vlada ne pravi dugove, već vraća dugove koji su napravljeni pre nas. Da

nije bilo ovakvog bahatog ponašanja i ovakvog odnosa prema vojnim penzionerima mi danas ne

bi bili u poziciji da trošimo milijarde da bi vratili dugove koji nisu morali da budu napravljeni”,

poruĉio je Vulin.

Tokom evropskih integracija potrebno jačanje nezavisnih institucija

58

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da će Srbiji tokom

pregovora u evropskim integracijama biti potrebno jaĉanje

nezavisnih institucija, kako bi se adekvatno odgovorilo na sve

zahteve u oblasti zaštite ljudskih prava. „Potrebno je nastaviti

jaĉanje nezavisnih institucija, kako bismo adekvatno

odgovorili na potrebe zaštite prava naših graĊana i graĊanki,

pogotovo tokom trajanja pregovora u procesu evropskih

integracija”, kazala je Brankica Janković agenciji Beta.

Ona oĉekuje da će tokom pregovora o poglavljima 23 i 24,

koja se bave pravosuĊem i osnovnim pravima, rasti uloga sluţbe poverenika za zaštitu

ravnopravnosti. „Planiramo da povećamo kapacitete, jer će se i povećavati broj prituţbi graĊana i

graĊanki koji se sve više ohrabruju da prijave diskriminaciju”, kazala je Brankica Janković.

Kao glavne izazove u pregovorima sa EU, poverenica, ipak, vidi sprovoĊenje svega što se

usvoji u procesu integracija. „Manji problem će biti usklaĊivanje srpskog zakonodavstva sa

evropskim pravnim tekovinama, mnogo veći problem biće primena zakona”, kazala je Brankica

Janković i dodala da će mnogo toga zavisiti i od ekonomske situacije, jer će za neke aktivnosti

biti potrebna i dodatna sredstva. Ona je kao pohvalno navela to da 95 odsto preporuka koje

izrekne poverenik bude prihvaćeno i istakla da na tom polju postoji dobra saradnja s

ministarstvima i lokalnim samoupravama.

Brankica Janković je ocenila da je saradnja sa Skupštinom Srbije, kojoj je sluţba

poverenika direktno odgovorna za svoj rad, dobra, ali da bi ipak parlament trebalo da bude

aţurniji. „Naš godišnji izveštaj o radu još nije razmatran, a to je obaveza i posao parlamenta”,

kazala je Brankica Janković. Ona je rekla i da poslanici nezavisna tela, poput poverenika za

zaštitu ravnopravnosti, treba da vide kao svoje saveznike, i u tom smislu je posebno istakla dobru

saradnju sa Ţenskom parlamentarnom mreţom.

Kuzmič: Kleronacionalizam zamenio komunizam

Rektor EvanĊeoskog teološkog fakulteta u Osijeku Peter Kuzmiĉ izjavio je da je na

prostoru bivše Jugoslavije kleronacionalizam zamenio komunizam. "Kao što se ranije pitalo 'šta

će Partija reći', danas se pita 'šta kaţe Crkva?' Visok procenat graĊana, koji se izjašnjavaju kao

vernici, više je izraz politiĉkog oportunizma i frustracije oko pitanja identiteta, nego pitanje

iskrene vere i plodonosne evangelizacije u postkomunizmu", rekao je Kuzmiĉ za današnji

novosadski Dnevnik. Ocenio je da je takva "masovna seoba iz partije u katedralu" verski i

politiĉki opasna, jer politiĉko-nacionalistiĉka religija nanosi veliku štetu verodostojnosti

hrišćanstva i koĉi razvoj prave liberalne demokratije. "Ona suţava prostor individualnih sloboda

unutar kojih pojedinac bira na temelju svoje savesti i razumnog odluĉivanja, a ne pod pritiskom

novih kolektivizama", kazao je Kuzmiĉ.

Prema njegovim reĉima, na ovim prostorima ĉesto se dogaĊa da govor o dobrobiti naroda

ili nacije olako poprimi neţeljeni prizvuk kolektivistiĉkog nacionalizma. "Pametni rodoljub

Martin Buber je decenijama pre osnivanja toliko priţeljkivane drţave Izrael isticao i za nas vaţne

distinkcije: 'Narod je fenomen ţivota; nacija je fenomen svesti; nacionalizam je fenomen

prenaglašene svesti'. Sve što je prenaglašeno - neuravnoteţeno je i u svojim ekstremnim oblicima

ugroţava one koji su nacijom i verom drugaĉiji", rekao je Kuzmiĉ. Ocenio je da je vreme da se

59

nešto nauĉi o opasnoj simbiozi strasnog nacionalizma i pregrejane politiĉke religioznosti, te o

zloj instrumentalizaciji takvog zanosa u politiĉke i ratniĉke svrhe.

"Treba nam više sekularizacije, jer, kako je govorio pametni Ţeljko Mardešić, jedan od

najznaĉajnijih hrvatskih humanista i sociologa religije, 'upravo gubitak politiĉke i društvene

moći crkava ĉini da one postanu prihvatljivije i uticajnije u društvu, ali sada radi verskih i

moralnih razloga, a ne svetovnih pobuda'", naveo je Kuzmiĉ. Ocenio je da je problem i u

Hrvatskoj i u Srbiji što postoje "privilegovane nacionalne crkve", koje su politiĉki moćne i

društveno uticajne, ali su istovremeno duhovno i moralno slabe i bez većeg uticaja na porodiĉni

moral, radnu etiku i uopšte pravdu i poštenje u društvenoj zajednici ĉiju oni navodno premoćnu

većinu ĉine. "Toliko korupcije i tako visok stepen religioznosti jednostavno ne idu zajedno",

poruĉio je Kuzmiĉ.

Vesti iz obrazovanja i nauke čitajte na našem sajtu

www.nsprv.org