1

Letnji retrovizor

Ponedeljak,11.jul 2016.

"Forum mladih lidera Srbije – YES!"

Savez ekonomista Srbije i Business Info Group, pod pokroviteljstvom Kopaonik Biznis

Foruma, od 7. do 9. oktobra na Srebrnom jezeru organizovaće "Forum mladih lidera Srbije –

YES!". Rok za prijavu je 10. avgust. Za učešće na Forumu mogu da se prijave studenti i

studentkinje završne godine osnovih studija, kao i master ili doktorskih studija, sa bilo kog fakulteta

u Srbiji. Učesnici treba da budu mlađi od 28 godina.

Forum ima za cilj da okupi 100 mladih lidera i liderki iz cele Srbije, poveže ih, motiviše za

pokretanje inicijativa u društvu, radu na razvoju svojih veština i širenju kruga kontakta. Program će

obuhvatiti radionice, panele, motivacione govore i networking koktele, a učesnici i učesnice imaće

priliku da čuju zanimljive priče i mišljenja relevantnih stručnjaka iz oblasti obrazovanja, privrede,

društvenog aktivizma, biznisa, sporta, kulture i drugo. Za dodatne informacije dostupan je mejl

dragisa.djuric@big.co.rs.

"Krokodilu" Evropska nagrada za komunikacije

Udruženje "Krokodil" dobitnik je Evropske nagrade za komunikacije za 2016. godinu, za

festival "Krokodil 2015" i time postalo prva organizacija-

dobitnik tog priznanja u kategoriji NVO/udruženja. Za

nagradu su se u užem izboru takmičili i projekti "Gradovi žele

dobrodošlicu izbeglicama" (Cities welcome refugees)

organizacije "Eurocities" te Crveni krst Flandrije (Rode Kruis

Vlaanderen) kao treća nominovana organizacija u istoj

kategoriji.

U kategoriji "Kompanija" Evropsku nagradu za komunikacije osvojio je tim komunikacija iz

holandske kompanije DSM, a nagradu za mladog komunikatora godine ispod 30 godina osvojila je

Jelena Vasilev iz Erste Bank Srbija za projekat superste.net, saopštio je "Krokodil". Sa više od

2.200 članova iz 42 zemlje Evropska asocijacija direktora komunikacija, koja dodeljuje ovu

nagradu, vodeća je evropska mreža predstavnika sektora komunikacija. Evropska nagrada za

komunikacije dodeljuje se već 10. godinu u okviru Evropskog samita za komunikacije koji

predstavlja najveće okupljanje ove vrste u Evropi i spaja hiljade vodećih ličnosti iz sveta odnosa s

javnošću i korporativnih komunikacija u Briselu, a sa ciljem umrežavanja i razmene ideja o

najmodernijim strategijama i alatima koji se koriste u savremenim komunikacijama.

Otvoreni trening na Vršačkom jezeru

Turistička organizacija Vršac i Fitnes studio su 9. i 10. jula, na Gradskom jezeru u Vršcu

organizovali otvoreni trening za sve zainteresovane. U pitanju je bio klasičan funkcionalni

Crossfit aerobik, dizajniranom tako da svako može da vežba i da se zabavi. Instruktor je bio Milan

Šalinački Otvoreni trening je organizovan u okviru programa "Leto na Vršačkom jezeru".

2

Novi Sad: Poreznici kaznili 17 lokala tokom Exita

Nakon proteklog vikenda, poreznici su na 17 lokala u Novom Sadu privremeno stavili

katanac, zbog poreskih prekršaja u vidu neprijavljivanja radnika ili neizdavanja fiskalnih računa.

Poreska uprava je saopštila da je u vreme održavanja muzicke manifestacije Exit kontrolisala 61

ugostiteljski objekat u širem području Novog Sada, nakon čega će, zbog pomenutih prekršaja

privremeno biti zatvoreno 17 lokala. Poreska uprava od početka letnje sezone i vikendom pojačano

kontroliše evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa.

Osim u Novom Sadu, prethodnog vikenda inspektori su proveravali rad ugostiteljskih

objekata na teritoriji šest gradova: Beograda, Kragujevca, Jagodine, Niša, Aleksinca i Sokobanje.

Na podrucju svih sedam gradova privremeno će biti zatvoren ukupno 31 ugostiteljski objekat.

Utotrak, 12. jul 2016.

Saradnja RTV i Pokrajinske vlade

Saradnja Pokrajinske vlade i pokrajinskog javnog servisa biće nastavljena i unapređena,

dogovoreno je na prvom sastanku pokrajinskog sekretara za

kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Miroslava Štatkića i generalnog direktora Radio-televizije

Vojvodine, Miodraga Koprivice. Razgovarano je o zajedničkim

projektima, ali i o izgradnji nove zgrade RTV-a. "Što se tiče

značaja Radio-televizije Vojvodine, ne treba mnogo govoriti o

tome. Jasno je da je to servis koji je izuzetno značajan, ne samo za pokrajinu, nego i šire. A mi kao

sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama smo vrlo zainteresovani

da tesno sarađujemo sa Radio-televizijom Vojvodine, zato što naši programi u okviru sekretarijata

su direktno vezani za sam medij, s jedne strane, a i za programe koje ćemo imati u toku sledećeg

perioda", rekao je Štatkić.

NUNS: Sudovi tolerišu pretnje novinarima

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je zabrinuto zbog učestale

sudske tolerancije ozbiljnih pretnji upućenih novinarima, koja ohrabruje nasilje prema medijskim

radnicima, saopštio je danas NUNS. Kako se navodi u saopštenju, NUNS je u 2014. godini

evidentirao 11 verbalnih napada i pretnji novinarima, dok je 2015. godine taj broj uvećan tri puta.

NUNS ocenjuje da je, zbog učestale sudske tolerancije ugrožavanja novinara, neophodna ozbiljna

stručna rasprava u kojoj bi sudije, tužioci, advokati i drugi pravni eksperti raspravili "pitanje pretnje

koja postaje dominantni metod pritiska na slobodu informisanja". Kao poslednji primer sudske

tolerancije, NUNS navodi presudu Višeg suda u Nišu po kojoj pretnja "da novinare Južnih vesti

treba zapaliti" ne predstavlja krivično delo već "izražavanje mišljenja", navodi se u saopštenju.

Mihajlovićeva: Daleko od raskida ruskog kredita za železnicu

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana

Mihajlović je izjavila danas da je neće biti raskinut ruski kredit od 800 miliona dolara namenjen

srpskim železnicama, jer bi to značilo prekid započetih radova. Vlada Srbije neće odustati od

ruskog kredita namenjenog srpskih železnicama, ali će ministarstva finansija dve zemlje morati da

dogovore pomeranje roka za njegovo trošenje, prenosi B92. "Daleko smo od toga da se taj kredit

3

raskida, to je ono što mogu da kažem kao resorni ministar za saobraćaj. Sporazum i ugovor o

kreditu moraju da se produže, zato što kredit nije iskorišćen u onom iznosu u kojem je trebalo da

bude iskorišćen", kazala je Mihajlović.

Ona je dodala da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za sada nema

nikakav poziv od našeg ili rusko ministarstva finansija da treba menjati kredit. "Mi smo tu da

iskoristimo sve što možemo da iskoristimo i ne bih volela da dođe do bilo kakvih promena u ovom

trenutku, jer bi tako mogli da nam stanu radovi", istakla je Mihajlović.

Ministarstvo finansija je navelo da je originalni rok raspoloživosti tog kredita 31. decembar

2017. godine, kao i da taj rok nije dovoljan da se završi projektovanje i izvođenje radova na

predviđenim projektima i da su toku su pregovori o produžetku roka. Obnova barske pruge da delu

Resnik - Valjevo, koja će biti finansirana ruskim kreditom, bi trebalo da počne u petak, u prisustvu

prvog potpredsednika Ruskih železnica.

Ruski kredit dogovorili su 2008. godine Srbija i Ruska Federacija i iznosi ukupno 800

miliona dolara, od čega je do sada iskorišćeno 300 miliona. Taj kredit obuhvata radove na izgradnji

i modernizaciji pruge Beograd - Pančevo, šest deonica na Koridoru 10, obnovu barske pruge od

Resnika do Valjeva, modernizaciju pruge Stara Pazova - Novi Sad i nabavku 27 novih ruskih dizel-

motornih vozova.

Dve hiljade izbeglica čeka izlaz iz Srbije

Prihvatni centar za izbeglice u Subotici je pun, a oko 850 njih čeka i u kampovima na

granici kako bi ušlo u Mađarsku. Državni sekretar Nenad Ivanišević najavljuje da će uskoro biti

otvoren i kamp kod Dimitrovgrada te da će Srbija pomoći svima koliko je u njenoj moći, ali i ističe

da ne može i neće sama da ponese teret migrantske krize te da očekuje pomoć Evropske unije.

Trenutno je u kampovima u Srbiji dve hiljade izbeglica sa Bliskog istoka. Oko 250 njih čeka

kod graničnog prelaza Kelebija, a 660 kod Horgoša da pređe u Mađarsku. Prihvatilište u Subotici je

puno, a za migrante – među kojim je dosta žena i dece – podignuti su šatori kako bi bili obezbeđeni

i dodatni kapaciteti.

Za godinu dana inflacija veća 0,3 odsto

Potrošačke cene u junu u poređenju sa istim mesecom 2015. povećane su 0,3 odsto, dok su u

poređenju sa decembrom 2015. povećane 0,9 odsto, saopštio je

12. jula Republički zavod za statistiku. Potrošačke, odnosno

maloprodajne cene robe i usluga koje se koriste za ličnu

potrošnju u junu ove godine u odnosu na prethodni mesec u

proseku su više za 0,1 odsto, dodaje se u saopštenju. Posmatrano

po glavnim grupama proizvoda i usluga u junu, u odnosu na

prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama rekreacija i

kultura (4,1 odsto), transport (1,1 odsto), komunikacije (0,5 odsto) i restorani i hoteli (0,3 odsto).

Rast cena evidentiran je i u grupama nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,2 odso) i

obrazovanje (0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića (-0,9 odsto),

odeća i obuća (-0,2 odsto) i u grupi zdravstvo (-0,1 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se

bitnije menjale.

Zatvorenici iz Gvantanama će učiti srpski jezik

Časovi srpskog jezika i upoznavanje sa domaćom kulturom biće obezbeđeni dvojici

pritvorenika iz američkog zatvora Gvantanamo na Kubi, koji su prebačeni u Srbiju, izjavio je

novinar "Njujork tajmsa" Čarli Sevidž za N1. Muhamadi Davlatov iz Tadžikistana i Mansur Ahmad

Saad al-Dafi iz Jemena, posle skoro 15 godina provedenih u Gvantanamo život nastavljaju u Srbiji,

4

a Sevidž navodi da su obojica bila povezana sa Al Kaidom i uhapšeni u Avganistanu 2001. godine,

ali da nikada nisu optuženi, pa ni osuđeni. Prema njegovim rečima, oni su poslednjih godina prošli

kroz program američke vlade, šest agencija, koje tvrde da su bezbedni za novu okolinu u kojoj će

živeti.

"U novim zemljama u kojima žive, uglavnom im je ograničeno kretanje. Najmanje dve

godine ne mogu da napuste zemlju, ali nakon toga im i to može biti dozvoljeno. Obezbeđeni su im

časovi jezika i upoznavanje sa domaćom kulturom. Mnoge države im posle izvesnog vremena daju i

status izbeglice. Ukoliko je moguće, spajaju ih i sa porodicama", naveo je Sevidž. On je napomenuo

da "američka administracija uglavnom krije detalje ovih transfera".

N1 podseća da je zatvor u Gvantanamu osnovan u januaru 2002. godine, u jeku borbe protiv

terorizma, započete posle terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. godine. Iza njegovih

rešetaka, prema zvaničnim podacima, do sada se našlo 779 osoba.

Sreda, 13. jul 2016

DRI: Razne komisije troše novac građana

Stotine miliona dinara poreskih obveznika troši se na plaćanje različitih komisija bez jasnih

kriterijuma i kontrole njihovog rada, pokazao je izveštaj o

reviziji svrsishodnosti poslovanja o opravdanosti formiranja

komisija i drugih stalnih i privremen ih radnih tela u javnom

sektoru za 2014. godinu. Predsednik Državne revizorske

institucije (DRI) Radoslav Sretenović rekao je predstavljajući

izveštaj da se u postupku te revizije koja je sprovedena od jula

2015. do maja ove godine, došlo do zaključka da subjekti revizije ne vode jedinstvene i

sveobuhvatne evidencije o komisijama jer dostavljeni podaci o formiranim i plaćenim komisijama

ne odgovaraju utvrđenom stanju. Predstavnici DRi ističu i da dostavljeni podaci 11 od 14 subjekata

revizije o formiranim i plaćenim komisijama za 2014. godinu ne odgovaraju utvrđenom stanju.

Revizijom je utvrđeno da je tokom 2014. formirano 6.860 komisija i drugih stalnih i

privremenih radnih tela od čega je članovima 2.610 komisija (38 odsto) isplaćena naknada u

ukupnom iznosu od 904,6 miliona dinara. Njaveći iznos naknada isplaćen je u lokalnim

samoupravama - 507 miliona, dok je u ministarstvima isplaćeno oko 304 miliona dinara. Prosečno

je po članu Komisije u 2014. godini isplaćeno 53.683 dinara, a prosečno je za svaku sednicu

održanu kod komisija sa naknadama članovima isplaćeno 47.481 dinara. U toj godini održano je

više od 27.500 sednica.

Turajlić: Gde je nestala država?

Okupljeni na protestu "Beograd nije Mali" zatražili su danas ostavke odgovornih za rušenje

beogradske Savamale i poručili da će "ostati na ulicama" dok krivi ne budu kažnjeni. Organizatori

protesta zbog nasilja u Savamali traže ostavke gradonačelnika Beograda Siniše Malog, predsednika

gradske Skupštine Nikole Nikodijevića, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, v.d.

direktora policije Vladimira Rebića i načelnika Komunalne policije Nikole Ristića.

Profesorka u penziji Srbijanka Turajlić je okupljenima na protestu zbog rušenja beogradske

Savamale, rekla je da je glavno pitanje "gde je nestala država". "Ne pitajmo se čiji je grad, grad je

naš. Pitajmo se gde je nestala država. Dok nemamo državu, nećemo imati ništa", kazala je Turajlić

koja je svoje obraćanje počela izjavom da građanima ne može da poželi dobar dan, jer je ovo "80.

loš dan koji žive na prostoru koji je nekada bila država Srbija". Ona je dodala da građani od

tehničkog premijera Aleksandra Vučića ne mogu da očekuju da reši ovaj problem, jer to nije u

5

njegovoj nadležnosti, da su od njega i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića mogli samo

da očekuju da podnesu ostavke. Prema njenim rečima ovim slučajem trebalo e da se bavi tužilaštvo,

a kako je dodala, činjenica da 80 dana nisu mogli da ustanove da li u rušenju objekata u Savamali

ima krivičnog dela znači da su zaboravili gradivo naučeno na Pravnom fakultetu. Turajlić je

predložila da početkom septembra pozovu dekane pravnih fakulteta da svojim đacima, kojima su

potpisali diplome kažu "da su pali ispit i podsete ih šta su pravo i etika". "Ako to ne upali preostaje

nam Nacionalni savet za obrazovanje u kome bi trebalo da sede najugledniji profesori, ako ne oni

ostaje nam Srpska akademija nauka i umetnosti. Nemoguće da je da tamo nema nikoga da stane u

odbranu časti, dostojanstva i profesije", rekla je Turajlić.

80 dana od kako su porušeni objekti u Savamali

Predstavnica Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", koja je organizator protesta, Ksenija

Radovanović kazala je da je prošlo 80 dana od kako su

porušeni objekti u Savamali i od kada se gradonačelnik

Beograda Siniša Mali "ne oseća loše". Ona je dodala da je

prošlo 60 dana od kako se održavaju građanski protesti i

mesec dana od kada je mandatar za sastav nove Vlade Srbije

Aleksandar Vučić obavestio građane da je u rušenju objekata

i maltretiranju građana učestvovao vrh gradske vlasti. "Nema

te institucije koja će da radi svoj posao, jer nema ni odgovornosti, oni ruše institucije kao što su

porušili objekte u Savamali. Naše institucije su ulice, a naše oružje hrabrost i solidarnost", rekla je

Radovanović.

Protest ispred Skupštine grada završen je oko 19.00 časova, kada je povorka koju je činilo

nekoliko hiljada ljudi krenula centralnim gradskim ulicama u Savamalu do Geozavoda u kome je

potpisan ugovor o "Beogradu na vodi" i uzvikivali "Ostavke". Protesna šetnja protiv rušenja

objekata i maltretiranja građana u beogradskoj Savamali u izbornoj noći, završena je večeras ispred

zgrade Geozavoda uz najavu organizatora da će u ponedeljak, 18. jula ispred gradske skupštine

zatražiti ostavku gradonačelnika Siniše Malog.

Sretenović: Bez pritisaka zbog Srbijagasa

Državna revizorska institucija (DRI) nije trpela nikakve pritiske u vezi podnošenja krivičnih

prijava u Srbijagasu zbog utvrđenih nepravilnosti u radu i Institucija je učinila sve što je bilo u

njenoj nadležnosti kada je u pitanju revizija poslovanja tog preduzeća, izjavio je danas predsednik

DRI Radoslav Sretenović. "Ono što je bilo u nadležnosti DRI je urađeno u skladu sa zakonom i

podnete su određene prijave i postupak je završen, a neke su odbačene zbog zastarelosti. Sve što

smo imali smo napisali u izveštaju i objavili", rekao je Sretenović odgovarajući na pitanje novinara

Insajdera.

Upitan da li je postojao bilo kakave neprimereni pritisak da se ne podnesu krivične prijave,

Sretenović je odgovorio da nije bilo pritisaka na DRI. "U samom postupku revizije Tužilaštvu u

Novom Sadu podneli smo informacije o nenamenskom trošenju, odnosno zloupotrebi trošenja

sredstava u Srbijagasu. Institucija (DRI) se ne bavi istragama i ne može da daje podatke", rekao je

Sretenović i uputio dalje na Tužilaštvo. "To je pitanje za njih zašto nije pokrenut postupak", rekao

je Stretenović.

"Obezbedite radnicima zaklon od sunca"

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefald kaže da je preporuka

poslodavcima da se na temperaturama iznad 36 stepeni posao na otvorenom organizuje tako da se

ne radi između 11 i 16 sati ili ukoliko to nije moguće da se obezbedi dosta vode, ormarić za prvu

6

pomoć i zaklon gde radnici mogu da se sklone. "Ako već zaposleni na gradilištima ili u poljima

rade na tako visokim temperaturama poslodavac mora da primeni niz mera, da obezbedi veću

količinu vode, ormarić prve pomoći, uputstva kome da se obrati ako nekome bude loše", rekla je

Božić Trefald Tanjugu. Ona kaže da posao može da se organizuje tako da se sa radom počne ranije,

ne u osam, nego u šest, tako da se manje prostora ostavio da zaposleni budu na otvorenom baš

između 11 i 16 sati. "Ako govorimo o gradilištima tu postoji mogućnost da se zaposleni zaklone, ali

ako rade na koridorima oni nemaju šansu da se zaklone i poslodavac je dužan da napravi zaklone",

naglašava ona.

Kako kaže ima poslodavaca koji dobro organizuju posao na gradilištima, te jedna grupa

radnika radi sat, dva na otvorenom, teške fizičke poslove, a zatim ih menja druga grupa a oni odlaze

i rade nešto drugo u zatvorenom prostoru. Ona naglašava da bez obzira na visoke temperature

zaštitna oprema, šlemovi i cipele, moraju da se nose. Inspekcija, kako kaže, preventivno deluje na

poslodavce, upozoravaju na gradilištima, apeluju preko medija, ali kod drastičnog kršenja zakona

nalažu mere i podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. "Imam utisak da su se i

poslodavci i zaposleni navikli. Ima dobro uređenih gradilišta, poslodavaca koji brinu o zaposlenima,

jer mora neko da im dođe na posao i da radi", naglašava ona. Ona dodaje da inspekcija nema

pritužbe zaposlenih, nemamo zahteva od zaposlenih da inspekcija izađe da "reguliše mere".

Foto konkurs "Bačka Topola u detaljima"

Biblioteka "Eržebet Juhas" i Opština Bačka Topola raspisali su tradicionalni konkurs za

umetničku fotografiju pod nazivom "Bačka Topola u detaljima". Rok za predaju radova je 15.

avgust. Pravo učešća imaju svi zainteresovani građani i građanke, a jedan autor može konkurisati sa

najviše pet fotografija urađenih u digitalnoj tehnici. Serije fotografija neće biti prihvaćene. Radovi

se dostavljaju pod šifrom, na CD-u ili drugom digitalnom nosaču podataka. U zatvorenoj koverti

potrebno je priložiti rešenje šifre, odnosno ime i prezime autora/autorke, adresu, broj telefona, mejl

adresu, kao i tačno mesto, vreme nastanka i naziv fotografije. Duža strana fotografije treba da je

veličine najmanje 2000 piksela. Prijave se šalju na adresu: Biblioteka „Eržebet Juhas", 24300

Bačka Topola, Glavna 16. Detaljnije informacije mogu se dobiti putem telefona 024 711 725 ili 063

852 8543.

ECB nudi pomoć Srbiji u rešavanju problematičnih kredita

Evropska centralna banka spremna je da u punoj meri pomogne i Narodnoj banci Sbije i

Ministarstvu finansija u rešavanju problematičnih kredita i

održavanju i očuvanju stabilnosti bankarskog i ekonomskog

sistema, istakli su predstavnici te banke u razgovoru sa premijerom

Srbije Aleksandrom Vučićem. Delegaciju Evropske centralne

banke u razgovoru s premijerom Vučićem predvodio je Benuom

Kereom, a tema razgovora je bila ekonomska situacija i

perspektive razvoja, kao i uticaj Srbije na ekonomska kretanja u regionu Zapadnog Balkana. Kako

je saopšteno iz Vlade Srbije, razgovaralo se i o ekonomskoj situaciji u evrozoni nakon bregzita, kao

i merama koje će Evropska centralna banka preduzeti u cilju stabilizacije tržišta i što manjeg

negativnog efekta nakon izlaska Britanije iz Evropske unije. Evropska centralna banka je spremna

da u punoj meri pomogne i Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija u rešavanju

problematičnih kredita (NPL - Non performing loans), kao i održanju i očuvanju stabilnosti

bankarskog i ekonomskog sistema u Srbiji", istakli su njeni predstavnici, navodi se u saopštenju.

Kere je pohvalio ekonomske reforme vlade, kao i stabilnu monetarnu politiku koji sprovodi

Narodna banka Srbije.

Poverenik: Nadzor u MUP-u zbog objavljivanja podataka iz istrage

7

Poverenik za informacije od javnog značaja počeće danas nadzor u Ministarstvu unutrašnjih

poslova (MUP) povodom objavljivanja podataka o ličnosti iz istrage u više dnevnih listova u vezi sa

silovanjem i ubistvom maloletne A.S. iz Vratarnice kod Zaječara. "Ovlašćena lica poverenika

započeće danas postupak nadzora u prostorijama MUP-a u Beogradu. S obzirom na vrstu i obim

plasiranih podataka postupak nadzora će u slučaju potrebe biti pokrenut i u odnosu na Više javno

tužilaštvo u Zaječaru, koje postupa u slučaju A.S", navodi se u saopštenju poverenika. Poverenik će

po okončanju postupka nadzora o utvrđenim činjenicama i merama koje će preduzeti, obavestiti

javnost.

Četvrtak,14.jul 2016.

Traže poništenje odluke o sahranjivanju

Privatni pogrebnici u Subotici zatražiće od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu

samoupravu da poništi lokalnu odluku o sahranjivanju. Na ovaj korak su se odlučili zbog

nezadovoljstva načinom na koji je lokalna samouprava procesuirala građansku inicijativu sa 15.000

potpisa kojima se traži izmena te odluke. Skupština grada Subotice, na poslednjoj sednici, usvojila

je zaključak kojim je prihvaćena inicijativa više od 15.000 građana za izmenu Odluke o

sahranjivanju u gradu. Međutim, umesto izmene odluke, zaključkom je naloženo nadležnima da u

roku od 90 dana razmotre modalitete kako bi bila omogućena konkurencija u pogrebnoj delatnosti.

Privatni pogrebnici nisu zadovoljni ovim rešenjem i stava su da lokalna samouprava

odugovlači donošenje ove odluke. "Skupština je dužna da održi raspravu i da dostavi obrazložen

odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. Ovo nije bila ni rasprava, niti je

odgovor to što smo dobili kao zaključak", kaže Jožef Miškolci, organizator Građanske inicijative.

Geotermalna energija neiskorišćena

Konferencija "Geotermalna energija u našem dvorištu" koja je održana u Privrednoj komori

Beograda pokušala je da pruži odgovore na brojna važna pitanja, kao što su: kako stvoriti

preduslove za korišćenje ogromnih geotermalnih potencijala Srbije, kako za to obezbediti

investicije, a zatim na njima i zaraditi, ali je među najznačajnijima bilo pitanje kako lokalne

samouprave motivisati da pokrenu realizaciju projekata uz pomoć kojih bi ova energija bila

iskorištena u mnogo većoj meri, nego što se to činilo do sada. Direktor laboratorije za geotemralna

istraživanja RGF-a u Beogradu Dejan Milenić podsetio je prisutne da su geotermalni potencijali

Srbije izuzetno veliki, ali zanemarljivo malo iskorišteni, dodajući da je obaveza lokalnih

samouprava da te resusre počnu više da koriste. Pomenuta laboratorija završila je kompletna

istraživanja za Beograd, a privodi se kraju i geotermalni informacioni sistem za celu Vojvodinu,

podsetio je profesor Milenić. Od jeseni se kreće u obilazak lokalnih samouprava.

Međunarodni kamp "Ludaš 2016"

Mladi volonteri, njih 15, iz Italije, Češke, Španije, Rusije, Francuske, Engleske, Nemačke,

Finske učestvovalo je na međunarodnom radnom volonterskom

kampu "Ludaš 2016". Održano je više predavanja o zaštićenim

područjima, značaju zaštite prirode, a volonterima je

predstavljena i višestruka funkcija zaštitnih pojaseva oko

Palićkog, Krvavog i Ludaškog jezera. Hario iz Finske je jedan

od 15 volontera koji su došli na Ludaš da daju svoj doprinos

zaštiti životne sredine. Kaže da je drugi put u Srbiji i da je oduševljen prirodom oko Ludaškog

8

jezera. "Verujem u društveni rad i verujem da kroz EU projekte možemo da pomognemo jedni

drugima, na različite načine. Za mene je životna sredina je veoma važna. U Srbiji ima intersantnih

projekata iz oblasti živog sveta", kaže tridesetpetogodišnji Hario, Finska. U okviru kampa strani i

domaći volonteri sprovodili su mere aktivne zaštite prirode, uređivali Ribarsku kuću, postavili

edukativne staze kroz rezervat, pripremu terase kod Vizitorskog centra "Ludaš. Volonteri su

učestvovali i u aktivnostima čišćenja i održavanja multifunkcionalnog zaštitnog pojasa oko jezera

Palić.

Bitef od 24. septembra do 2. oktobra

Pod sloganom "Na leđima mahnitog bika" od 24. septembra do 2. oktobra biće održan 50.

jubilarni Bitef festival, a program će obuhvatiti 12 predstava iz devet zemalja. Umetnički direktor

Bitefa Ivan Medenica i selektorka Anja Suša, nakon konferencija u Rijeci i Nemačkoj, predstavili

su kompletan program festivala i u Beogradu. Medenica je rekao da slogan jubilarnog Bitefa asocira

na Evropu na leđima bika koji je pomahnitao, a čega smo svedoci svakodnevno. "Kada su pre pola

veka Mira Trailović i Jovan Ćirilov osmislili Bitef, tada su se Beograd, Srbija i Jugoslavija nalazili

na "ničijoj zemlji", između dva dela ideološki duboko podeljene Evrope i sveta - na granici između

Zapadnog i Istočnog bloka. Evropa se danas ponovo deli, kopa rovove, podiže bodljikave žice, a

Srbija i Beograd su ponovo u poziciji graničnog područja, samo ovoga puta između bogatog i

osionog severa i siromašnog i nemoćnog juga", primetio je Medenica. On je objasnio da su u

koncipiranju programa Bitefa krenuli od ideje da te društvene okolnosti treba da budu podsticaj za

Beograd da on ponovo postane mesto susretanja, razmene, solidarnosti između različitih, često i

nevoljno, iz muke spojenih kultura. Predstave 50. Bitefa probleme izbeglica, zatvaranja granica,

podizanja zidova, evropski izolacionizam, neokolonijalni odnos zapada prema drugim kulturama i

društvima, tretiraju ne samo na direktan način već istražuju, problematizuju i osvetljavaju njihove

uzroke

Bogosavljević Bošković: Država ne može da utiče na cenu pšenice, ali će pomoći

Država ne može da utiče na cenu pšenice koja se formira na tržištu, ali ima prostora da se

poljoprivrednicima pomogne kroz pojačanu kontrolu inspekcijskih službi kako bi se sprečile

eventualne zloupotrebe u otkupu i omogućila fer cena, saopštili su danas resorni ministri nakon

sastanka sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja i asocijacija. Poljoprivrednicima će se

pomoći da udruženi zakupe određena javna skladišta, izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite

životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković nakon sastanka kome je prisustvovao i ministar

trgovine Rasim Ljajić.

Obuka za industriju obuće

Svečano je otvoren Ženski edukacioni centar - ŽEC u Rumi, u okviru dvogodišnjeg

programa javno-privatnog partnerstva opštine sa lokalnim

proizvođačem obuće „Insert”, a cilj je obuka radne snage.

Centar nudi nezaposlenim ženama obuke koje su osmišljene da

bi zadovoljile potrebe obućarske, kožarske i industrije

nameštaja u sremskom okrugu. Time će industijskom sektoru u

sremskom okrugu biti obezbeđena kvalifikovana radna snaga

koja zadovoljava potrebe tržišta rada. U sremskom okrugu ima

oko 24.000 nezaposlenih, a u samoj Rumi bez posla je njih

5.000. Najviše je nezaposlenih među nekvalifikovanim

radnicima i radno sposobnim ženama, a ŽEC je prepoznao potrebe lokalne ženske radne snage.

9

Predsednik Skupštine opštine Ruma Stevan Kovačević objašnjava da lokalnoj samoupravi,

ukoliko želi ekonomski razvoj, nije dovoljno samo da investitorima predstavi infrastrukturu,

komunalne i saobraćajne potencijale već i da ima obrazovanu, stručnu radnu snagu koja je spremna

da odgovori savremenim tehnološkim izazovima. Dodaje da je Ženski edukacioni centar jedan od

preduslova privrednog razvoja rumske oštine i da je dobro što je upravo ovde otvoren.

Radnik pošte otvarao pismo sa platnom karticom

Policija u Rumi podnela je krivičnu prijavu protiv jednog radnika pošte, zbog sumnje da je

otvorio tuđu pošiljku poslatu iz inostranstva, iz nje uzeo platnu karticu sa pin kodom i sa bankomata

podigao izvesnu sumu novca. Prema današnjem saopštenju Policijske uprave Sremska Mitrovica, u

pretresu stana radnika pošte pronađen je pištolj i 25 metaka, u nelegalnom posedu. Protiv njega je

podneta krivična prijava zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, falsifikovao i

zloupotrebio platne kartice, povredio tajnost pisama i drugih pošiljki i držao oružje bez dozvole.

Petak,15.jul 2016.

Radnici optužuju čelnike "Stana": Primaju plate, a ne dolaze na posao

Radnici Javno-komunlanog preduzeća „Stan“ u Novom Sadu

optužuju čelnike firme da primaju plate, a ne dolaze na posao. U

pismu radnika „Stana“ navodi se da dva pomoćnika direktora i dva

rukovodioca sektora mesecima nisu viđeni na svojim radnim

mestima, ali svakog meseca primaju od 60.000 do 80.000 dinara. -

To je skandal s obzirom na to da smo pred raspadom, ali tu se krije i

odgovor zašto se već sedmi put u sudu odlaže odluka da li ćemo u

stečaj ili ne. Zaposleni navode i da su mnogi u firmi zloupotrebljavali pozajmice solidarne pomoći koja

se isplaćuje u slučaju smrti člana porodice i tvrde da je tokom 2014. solidarna pomoć završavala

kod radnika bliskih Narodnom pokretu Dinara Drina Dunav i Srpskom pokretu obnove koji su

vodili ovo preduzeće iako nije bilo razloga da je dobiju.

Od jeseni uvođenje rentijera u poreski sistem

Država od jeseni počinje veliku akciju kojom bi trebalo da natera stanodavce i podstanare da

sklapaju ugovore i da poveća naplatu poreza na prihode na nepokretnosti, piše Blic. Kako navodi

list, u avgustu bi trebalo da počne sveobuhvatna kontrola i kažnjavanje stanodavaca koji ne plaćaju

obaveze po osnovu poreza na prihode od nepokretnosti. Očekuje se da bi akcijom kojom će

rukovoditi Poreska uprava, oblast izdavanja stanova iz sive zone prešla u legalnu, a u državnu kasu

svake godine slivalo bi se od poreza najmanje 50 miliona evra godišnje, navodi Blic. Prema

navodima lista, to je delimično uslovljeno zahtevom Međunarodnog monetarnog fonda koji je

prilikom poslednje sesije srpskim vlastima naložio da se u suzbijanju sive ekonomije i u toj oblasti

mora uspostaviti red.

Pozivajući se na izvor iz vlade Srbije, Blic navodi da je MMF zahtevao pojačanu borbu

protiv sive ekonomije, a posebno je apostrofirao nedovoljnu ažurnost države u naplati poreza kod

rentiranja stanova. "Zato već narednog meseca treba da krene sveobuhvatna kontrola i kažnjavanje

stanodavaca koji ne plaćaju svoje obaveze, a od jeseni akcija će se razmahati punom parom", rekao

je taj izvor. Prema navodima lista Poreska uprava narednih dana distribuiraće narednih dana u

zgradama flajere sa upozorenjem da je neprijavljivanje prihoda po osnovu izdavanja stana poreski

10

prekršaj koji će se kažnjavati. Procenjuje se da od 260.000 stanodavaca u Srbiji, samo jedan odsto

njih plaća porez na prihode od nepokretnosti čija je stopa 20 odsto.

Groznica zapadnog Nila pogađa i Vojvođane

Visoke temperature i vlažnost vazduha tokom letnjih meseci pogoduju razmnožavanju

komaraca, prenosilaca groznice zapadnog Nila. S obzirom na to da se i ova bolest registruje i u

Vojvodini u proteklih pet godina, a bilo je i smrtnih ishoda, preporučuje se stanovništvu da se zaštiti

od uboda komaraca. Specijalista epidemilog iz Centra za prevenciju bolesti Instituta za javno

zdravlje Vojvodine prim. dr Snežana Medić kaže da se bolest javlja u toplim mesecima, u periodu

aktivnosti komaraca, koji traje od maja do oktobra ili novembra. - Porastom spoljnje temperature

raste verovatnoća od pojave bolesti. Intenzivnom razmnožavanju i širenju komaraca pogoduju

visoke spoljne temperature, vlažnost, obilne ili česte padavine, poplave, ali i ljudski faktor, odnosno

aktivnosti čoveka kao što je navodnjavanje i globalno zagrevanje - kaže dr Medić. Prema njenim

rečima, na teritoriji pokrajine prvi slučajevi groznice zapadnog Nila registrovani su tokom leta

2012.

Na Štrandu najtraženiji ljubavni romani, putopisi, krimići

Ogranak Gradske biblioteke na Štrandu osmu godinu zaredom obradovao je posetioce lepe

novosadske plaže. Tokom cele sezone biblioteka će raditi od

10 do 20 časova, a pre samog otvaranja u ponedeljak

bibliotekarku Slavicu Mikić već je čekalo šestoro čitača. –

Dostupna je nedeljna i mesečna ilustrovana štampa,

primerena svim uzrastima, knjige za mlađe i starije primerene

letnjim mesecima i atmosferi plaže, kao i slikovnice za

najmlađe – kaže Slavica Mikić. –Osim toga, uvek ima

slučajeva da ljudi žele da se osame i čitaju nešto poput

religijskih dela, psihologije, medicine, lepih misli, korisnih

saveta... U svakom slučaju, trudimo se da na malom prostoru izađemo svima u susret. Kako sat po

sat na Štrandu prolazi, tako dolaze čitaoci dnevne štampe, a i deca. Devetogodišnji D. S., učenik OŠ

„Prva vojvođanska brigada”, uzeo je knjigu Džeronima Stiltona „Od šeprtlje do pravog miša za

četiri i po dana”. Njegova interesovanja su avanturistički romani i epske avanture.

Tokom dana dođe oko 50 čitalaca dnevne štampe, iznajmi se po 10 do 15 knjiga i za odrasle

i za decu, a pojedine knjige su već rezervisane. Najviše se čita lagana literatura, ljubavni romani,

putopisi, krimići koji drže pažnju, ima malo i klasike i nobelovaca, kao i domaće književnosti. Tu je

i lektira za osnovnu i srednju školu pa roditelji često svojim osnovcima sugerišu da neku od knjiga

za lektiru pročitaju tokom letnjeg raspusta. Lektira za srednju školu često privuče i nekadašnje

srednjoškolce te se neki kroz radost čitanja vraćaju i po 20-30 godina u prošlost. Za decu do tri

godine tu su tvrdokoričene slikovnice, a nešto stariji najčešće uzimaju knjige pomenutog autora

Džeronima Stiltona, a ove godine u svim ograncima biblioteke izuzetno je popularna knjiga

„Dnevnik šunjavka”. Stripove traže i odrasli i deca. Posetioci i korisnici svake godine biblioteci

poklanjaju knjige iz svoje privatne kolekcije, što predstavlja još jedan lep gest za dugogodišnji trud

koji Gradska biblioteka u Novom Sadu ulaže opravdavajući svoj osnovni postulat – da bude

dostupna svima i da svi budu zadovljni.

Festival "Terra Acustica"

Terra Acustica - festival savremene akustične muzike je održan u petak 15. jula (sa

početkom u 20 časova) u dvorištu ateljea Terra (stari pogon II IGM TM) u Kikindi. Na festivalu su

nastupili Daniel Kovač (Jarboli, Jesenji orkestar) iz Beograda, "Istanbul Night" Zrenjanin/Kikinda,

11

"Vanya con Trios" i "Drvo Truo" iz Kikinda. Projekat „Terra Acustica – festival akustične muzike"

je jednodnevni muzički događaj koji okupljla bendova, izvođača i kantautora koji se bave

akustičnom formom muzike, a održava se za vreme trajanja internacionalnog simpozijuma Terra.

Nove mere protiv seksualnih prestupnika

Promenićemo Krivični zakon, uvode se nova krivična dela - seksualno uznemiranje i

proganjanje i ide se na povećanje minimalne i maksimalne kazne pre svega za tri krivična dela -

obljuba nad detetom i nemoćnim licem i silovanje kao krivičnog dela - izjavo je danas premijer

Aleksandar Vučić predstavljajući nove mere države u borbi protiv nasilja u porodici i društvu.

- Ovo smo odlučili zato što su kazne izricane i ispod minimuma. Zato se radi ovo. Neće

moći uslovna osuda - rekao je Vučić dodajući da se to odnosi na obljubu nad detetom, nemoćnim

licem i u slučaju silovanja. Kako je rekao, ono što je minimalna kazna do sada bila tri godine biće

povećana na pet, ili one koje su bile maksimalne 12, biće podignute na 15 godina, što je kako je

ocenio, veliko povećanje. Takođe, biće formirane specijalizovane policijske grupe, kao i još jedna

mera bezbednosti potencijalnih žrtava nasilja - psihosocijalni tretman nasilnika i praćenje njegovog

ponašanja.

Nove mere počinju da važe najkasnije od početka sledeće godine

Pacijent se obesio u bolnici

Pacijent P.M. (62) izvršio je samoubistvo sinoć oko jedan sat iza ponoći u krigu Opšte

bolnice u Paraćinu, saznaje "Blic". Nesrećni čovek se obesio o granu drveta u krugu zdravstvene

ustanove u Ulici majora Marka. Utvrđuje se kako je uopšte uspeo da izađe iz zgrade i kako niko nije

primetio šta se dešava u dvorištu.

Vlada Stošić uhapšen zbog seksualnog napada na devojke!

Bivši fudbaler Crvene zvezde Vlada Stošić uhapšen je u Španiji zbog navodnog seksualnog

napada na dve ženske osobe, prenosi lokalni list Dijario de Sevilja. Kako se navodi, španska policija

uhapsila je juče Stošića i bivšeg saigrača iz Betisa Aleksisa Truhilja jer su "seksualno agresivno"

pristupili prema dve kanadske turistkinje, starosti 21 i 24 godine. Stošić je zadržan u pritvoru i ovog

petka bi trebalo da se pojavi pred Sudom u Sevilji, dok je Truhiljo pušten. Stošić je tokom igračke

karijere nastupao za Crvenu zvezdu, Majorku, Betis, Atlante i Setubal, dok je jedno vreme bio i

sportski direktor Betisa.

Subota,16.jul 2016.

Srpski turisti ne mare za puč: Jedva čekaju da stignu na plaže Turske

Reporter "Blica" rano jutros je na aerdoromu "Nikola Tesla" u Beogradu razgovarao sa

putnicima koji su se spremili da odu na letovanje u Tursku, u

kojoj je sinoć izbio vojni puč. Građani koji su platili svoje

putovanje za Antaliju i let u 5.20 sati, konstantno su se premišljali

hoće li krenuti ili ne put Turske. Psovke, pogrdne reči, strepnja i

zabrinuti uzdasi okupirali su jutros u 4 sata putnike na aerodromu

"Nikola Tesla". Oko 50 putnika odletelo je jutros za Tursku

nasmejanih lica. Kako su rekli jedva čekaju da stignu na plažu i

uživaju u letovanju. Među njima je i Goran Ilić koji je put

letovališta Kemer krenuo sa ćerkama od 17 i 13 godina. - Ne

12

plašimo se nemira, oni su daleko od mesta gde ćemo mi biti. Stalno letujemo u Turskoj i jedva

čekam da stignemo tamo. Puč je završen, a mi na miru i bez brige možemo uživati na plaži - kroz

smeh priča Goran.

Najstariji novinar UNS proslavio 100. rođendan

Najstariji član Udruženja novinara Srbije Branislav Branko Ćirlić proslavio je juče 100.

rođendan. U Ćirlićevoj bogatoj biografiji navedeno je, između ostalog, da je pokrenuo "Narodne

novine", prvi list na oslobođenoj teritoriji Srbije.

Porodilišta u Subotici i Senti dobila aparat za neonatalni skrinig sluha

U akciji "Blic fondacije" - "Srce za decu" juče je porodilište u Senti je 44., a u Subotici 45.

po redu dobilo uređaj za neonatalni skrining sluha.

Na Odeljenju otorinolaringologije u Subotici godišnje se uradi oko 1.500 pregleda provere

sluha kod beba, a od sada će zahvaljujući “Blic fondacije” – “Srce za decu” svakoj bebi već treći

dan po rođenju biti rađen pregled aparatom za neonatalni skrinig sluha. Pokrovitelj akcije je

Ministarstvo zdravlja, a medijski partner “Radio – televizija Srbije.

SAD: Zabeležen prvi slučaj seksualnog prenosa zika virusa sa žene na muškarca

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštio je juče da je u Njujorku zabeležen

prvi slučaj seksualnog prenosa virusa zika sa žene na muškarca. Zaražena žena vratila se iz

kritičnog područja i imala je seksualne odnose bez zaštite sa svojim partnerom. Nekoliko dana

kasnije javila se lekaru zbog uobičajnih simptoma, temperature, groznice, osipa i bolova u leđima.

Testovi su pokazali da je zaražena virusomzika, a njenom partneru je dva dana kasnije

uspostavljena ista dijagnoza, naveli su zdravstveni zvaničnici.

Sertić: Železara Smederevo neće biti Trojanski konj za čelik u Evropi

Ministar privrede Srbije Željko Sertić izjavio je juče da je to ministarstvo formiralo poseban

tim koji će se baviti istragom o prodaji čelika na tržište EU i da

Železara Smederevo neće biti Trojanski konj za čelik u Evropi. -

Formirali smo ekspertski tim kako bismo na najadekvatniji način

predstavili šta je Železara radila - rekao je Sertić za RTS. Prema

pisanju medija za 15 meseci bi trebalo da budu poznati rezultati istrage

Evropske komisije, koja ispituje da li je Srbija među zemljama koje su

prekršile pravila prodajući čelik na tržitu EU ispod cene.

- Železara Smederevo neće biti Trojanski konj za čelik u Evropi. Ne samo da imamo

uveravanja da će čelik biti namenjen domaćem i evropskom tržištu, nego ćemo i najnovijim

tehnologijama omogućiti da Železara bude konkurentna na evropskom tržištu, kao i ostale čeličane

u Evropi - rekao je Sertić. Sertić je ocenio iza priče o prodaji po damping cenama stoji strah od

kineskog čelika i od rada Železare Smederevo u budućem periodu.

Pruga Stara Pazova - Novi Sad: Ugovor vredan 338 miliona dolara

Srpske železnice potpisale su juče ujutro sa kompanjom Ruskih železnica RŽD internešnel

aneks 3.1 ugovora o ruskom kreditu za gradnju pruge Stara Pazova - Novi Sad u dužini od 40

kilometara.

Vrednost radova je 338 miliona dolara, a planirana je modernizacija postojećeg i izgradnja

drugog koloseka. To je poslednja deonica za koju nije bio potpisan aneks ugovora o finansiranju

13

sredstvima ruskog kredita, čija je ukupna vrednost 800 miliona dolara. Potpisivanju ugovora

prisustvovala je potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i prvi

potpredsednik Ruskih železnica Aleksandar Mišarin.

Šta se zapravo dogodilo u Turskoj?

Pokušaj vojnog udara u Turskoj, prvi neuspešan, nakon četiri uspešna prethodnih decenija,

propao je zahvaljujući pre svega podršci koju je predsednik Redžep Tajip Erdogan dobio od turskog

naroda i međunarodne zajednice, ocenjuju danas svetski mediji.

Mediji u prvi plan stavljaju činjenicu da se takav ishod noćašnjeg haosa na ulicama

Istanbula I Ankare, mogao očekivati budući da pučisti nisu uspeli da uhapse nosioce vlasti.

Ispostavilo se, naime, tačnim da je pokušaj puča izveo deo, kako je rekao Erdogan, nelegalnih

vojnih snaga, ali se o njihovim imenima zasad samo špekuliše.

Nedelja,17.jul 2016.

Agencije ne razmišljaju o otkazivanju aranžmana

Turističke agencije u Srbiji koje su klijentima ove sezone ponudile aranžmane u Turskoj još

ne razmišljaju o njihovom otkazivanju, posle sinoćnjeg pokušaja

državnog puča u toj zemlji, a pojedine su još na proleće,

predosećajući razvoj situacije, odlučile da u ponudi nemaju Tursku

kao letnju destinaciju. Na takav korak su se odlučile agencije "Argus

turs" i "Sabra", u kojima je za Tanjug rečeno da su to uradile posle

niza terorističkih napada u toj zemlji. "Uopšte nemamo aranžmane

za Tursku, nismo ni započinjali ovu sezonu, jer smo predvideli sva

dešavanja", kažu u "Agrus tursu". Iz "Sabre" navode da su celokupan program za Tursku otakazali

još pre mesec i po dana. Agencija "Kontiki" je klijentima ove letnje sezone ponudila aranžmane u

toj zemlji, a kako je za Tanjug rečeno u toj agenciji, za sada sve funkcioniše najnormalnije.

Navode da ne postoje informacije da se na destinacijama na kojima su njihovi klijenti bilo

šta dogodilo, a u slučaju da se nešto nepredviđeno desi biće organizovan čarter let kako bi putnici

mogli da se vrate u zemlju. Ističu i da njihovi turisti koji su trenutno u letovalištima u Turskoj ne

žele da se vrate kući. U agenciji "Oktopod" za Tanjug kažu da prate situaciju i da čekaju

ponedeljak, kada bi trebalo da se "iskristalizuje" situacija. Navode da dobijaju pozive od klijenata

koji su zabrinuti, da mali procenat otkazuje putovanja za Tursku, da postoji mogućnost da se otkažu

aranžmani u toj zemlji, ali da je potrebno sačekati definitivni dogovor na "višem" nivou, odnosno

između turističkih agencija u Srbiji, avio prevoznika i partnera u Turskoj.

Na internet samo preko poznatog naloga

Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija Kasperski lab pokazuju da potreba

korisnika za konektovanjem na internet, istog trenutka kada se nađu u inostranstvu, utiče na to da se

oni često konektuju na nebezbedne vaj-faj mreže, što dovodi njihove lične podatke u opasnost.

Istraživanjem Kasperski laba, tokom kojeg je anketirano 11.850 ljudi iz Evrope, Rusije, Latinske

Amerike, Azijsko-pacifičkog regiona i Sjedinjenih Američkih Država, ustanovljeno je da je sajber

kriminal uobičajena pojava kada su korisnici u inostranstvu. Međutim, budući da se sve veći broj

kritičnih informacija o putovanju, od turističkih mapa do hotelskih rezervacija i avionskih karata,

čuva onlajn, međunarodni putnici često nemaju izbora nego da se povežu na internet mrežu odmah

po dolasku. Mnogi će biti spremniji da koriste vaj-faj mrežu nego da se izlože troškovima rominga,

14

uprkos činjenici da ih to može izložiti riziku. Ljudi su navikli da su stalno povezani kada su kod

kuće, pa tako kada se nalaze u inostranstvu retko kad razmišljaju gde se konektuju, kako se

konektuju, ili ko bi mogao da ih „prisluškuje”. Otprilike tri četvrtine korisnika (74 odsto) nije

bezbedno povezano na javne vaj-faj mreže na aerodromima, u hotelima, kafićima ili restoranima.

Međutim, kada su korisnici daleko od kuće i pouzdanih mreža, njihov nedostatak obazrivosti

za sjaber bezbednost savršeno odgovara sajber kriminlacima. Otprilike jedan od pet putnika (19

odsto) bio je žrtva sajber kriminala u inostranstvu, u poređenju s korisnicima (4 odsto) koji su se

suočili sa pravim kriminalom. To nije iznenađujuće, uzimajući u obzir činjenicu da korisnici teško

menjaju digitalne navike kada su u inostranstvu, iako postoji veća opasnost od izloženosti

nebezbednim javnim mrežama. Otprilike polovina ispitanika je izjavila da koristi usluge banke (44

odsto) preko vaj-faj mreže u inostranstvu, dok nešto manji broj korisnika kupuje onlajn (29 odsto)

koristeći ove mreže.

Dr Ivanov: Srce voli lepu šetnju i čašu crvenog vina

Zavijajuće sirene kola Hitne pomoći koja su hitala ka Institutu za kardiovaskularne bolesti u

Sremskoj Kamenici prečesto su poslednjih dana štrecale Novosađane. Nažalost, bolesti srca i krvnih

sudova i dalje odnose u Srbiji ubedljivo najviše života. – Na početku 20. veka od kardiovaskularnih

bolesti je umirao svaki deseti stanovnik, dok se na početku 21. veka taj broj popeo na bezmalo

svakog trećeg. Infarkt srca u svetu svake godine ima oko 6 miliona ljudi, pri čemu se četvrtina njih

ne izvuče. Uz to, i starosna granica za kardiovaskularne bolesti se pomera ka nižim dobnim

grupama, pa se procenjuje da će do 2020. bolesti srca i krvnih sudova postati vodeći uzrok umiranja

u svim zemljama, naročito u nerazvijenim – kaže za „Dnevnik” kardiolog prof. dr Igor Ivanov. –

Potrebno je, ipak, naglasiti da se, zahvaljujući promociji zdravlja, povećanju kvaliteta zdravstvene

zaštite i unapređenju socijalno-ekonomskih uslova, u visoko razvijenim zemljama registruje

tendencija pada umiranja od bolesti srca i krvnih sudova. Nažalost, taj je trend u nerazvijenim

zemljama i zemljama u razvoju - obrnut.

Dobro je, inače, poznata činjenica da svaki treći kardiovaskularni bolesnik ima i šećernu

bolest, koja često na krvnim sudovima srca uzrokuje promene na krajnjim delovima u kojima ni

implantacija stentova ni hirurgija ne mogu da reše problem. Zato je dobra kontrola šećera kada je i

potrebno lečenje od velikog značaja. Kada je, pak, reč o ishrani, moj savet je, ako smo mi već imali

pogrešan način ishrane, ne moraju i naša deca da se pogrešno hrane. Stoga valja znati da

konzumiranje crvenog vina, naravno umereno, te ribe (četiri puta nedeljno), voća i povrća, kao i

crne čokolade, oraha i belog luka na dnevnom nivou, značajno smanjuje srčane bolesti.

Novosađani dobili najmoderniji bioskop u Srbiji

Projekcijom filma „Ledeno doba 5” u 19.20 počeo je da radi bioskop „Sine star” u sklopu

tržnog centra „Big ce”. Na repertoaru je bilo još šest trenutno

najpopularnijih filmova. Uprkos lošem vremenu, više desetina

Novosađana čekalo je u redu ne bi li pogledalo prve projekcije u

bioskopu čije sale su pravo čudo tehnike. U zavisnosti od radnje na

filmskom platnu, pomeraju se sedišta, osete se mirisi, naleti vetra,

magle, mehurići, svetlosni efekti... Bioskopska zgrada, kao posebna

celina u tržnom centru „Big ce” prostire se na 5.000 kvadrata i

posebna je po tome što je novosadski „Sine star” prvi i jedini

bioskop sa 4DH dvoranom u našoj zemlji – deset sala s oko 1.400 sedišta i, osim 4 DH sale, ima i

RalID 3. Investitor novog bioskopa je kompanija „Blic Sine star“, koja poseduje najveći lanac

multipleksa. Godinama je najpoznatiji brend u regionu i najveći operater. Ove godine očekuje da

proda više od četiri miliona ulaznica. S projektima koji se dovršavaju broji 17 multipleksa u regionu

i 110 digitalnih dvorana, uključujući IMAKSr i 4 DH, i oko 19.000 sedišta.

15

Završen Sea dance festival

Velika Egzit avantura, koja je putovala od Petrovaradina do Jaza, završena je sinoć. U

okviru poslednjeg festivalskog dana, nastupili su Banko de Gaja, Zomboy, Jeff Mils, a svakako

najposećeniji nastup imala je britanska grupa Hurts

NBS: Bankari očekuju inflaciju od 2,5 odsto u junu 2017.

Finansijski sektor u Srbiji očekuje da će međugodišnja inflacija u junu 2017. godine biti na

nivou od 2,5 odsto, dok privreda predviđa da će ona iznositi 2,0 procenta, pokazala je anketa

Narodne banke Srbije o inflacionim očekivanjima. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za

godinu dana unapred se više od dve i po godine kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije

(4,0% plus/minus 1,5%), objavila je NBS. Istovremeno, i finansijski sektor i privreda u prognozama

za dve godine unapred (za jun 2018) očekuju takođe nisku i stabilnu inflaciju - bankari od 2,8 odsto,

a privreda 2,0 odsto. Usidrena inflaciona očekivanja doprinose povećanju efikasnosti monetarne

politike u održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku, poručuju iz NBS.

Od Telekoma svi po 400 dinara bogatiji

Kompanija Telekom Srbija isplatiće akcionarima dividendu iz prošlogodišnje dobiti 20. jula,

saopštio je Centralni registar hartija od vrednosti. Akcionarima će iz prošlogodišnje dobiti od 16,3

milijardi dinara na ime dividende biti isplaćeno 12,26 milijardi, odnosno 15,32 dinara bruto po

akciji. Kao dan dividende je utvrđen 19. jun. Prošle godine Telekom je akcionarima isplatio

dividendu od 13,08 dinara po akciji, a godinu ranije 9,46. Država je većinski vlasnik Telekoma s

58,1 odsto akcija, sopstvene akcije čine 20 odsto kapitala, dok je ostatak u rukama bivših i sadašnjih

radnika i građana. Građani pojedinačno raspolažu 31 akcijom Telekoma te će na ime dividend

prihodovati 403,7 dinara neto.

Strožim zakonom protiv nasilnika

Oštrije kazne za siledžije i silovatelje – povećavanje minimalnih i maksimalnih kazni,

ukidanje uslovne kazne za silovanje, ali i uvođenje krivičnih dela seksualnog uznemiravanja i

proganjanja, koje posle svih zakonskih procedura treba da počnu da se primenjuju najverovatnije od

Nove godine – odgovor su države na učestale zločine. Podsećamo, u samo nedelju dana Srbija je

dvaput zanemela pred stravičnim zločinima: u Žitištu, 2. jula, Siniša Zlatić je iz ljubomore, pucajući

iz automatske puške, u kafiću „Makijato” ubio bivšu suprugu i još četvoro ljudi, a 8. jula Vladica

Rajković u Vratarnici silovao je i ubio trogodišnju Anđelinu. U toku istrage priznao je još jedan

zločin.

Kad je borba protiv nasilja u porodici u pitanju, najbitnije je to što će biti pooštrena kaznena

politika, smatra Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici. –

Najavljene izmene Krivičnog zakonika učiniće ga efikasnijim. Možemo se nadati boljim

rezultatima. Ja sam optimista i očekujem da će svako rešenje biti bolje od ovoga koje smo imali do

sada – ocenjuje Stanojevićeva za „Politiku”. Ona pozdravlja uvođenje novih krivičnih dela:

seksualno uznemiravanje i seksualno proganjanje, kao i povećanje maksimalne, ali i minimalne

kazne, pre svega za tri krivična dela – obljuba nad detetom, obljuba nad nemoćnim licem i

silovanje.

Na vest da će biti formirane specijalizovane policijske grupe, Stojanovićeva kaže da mora

proći određeni vremenski period dok sve ne zaživi. – Specijalizacije su jedno, to je teorija, a šta

policajce čeka u praksi, videćemo. Problem je i pitanje broja policajaca u Srbiji, da li će oni moći

sve da pokriju – kaže naša sagovornica.

16

Ponedeljak,18.jul 2016.

Nema povećanog zračenja u Srbiji

U Srbiji nije zabeleženo povećanje gama zračenja, posle zatvaranja reaktora u jedinoj

nukleranoj elektrani u Mađarskoj. Jedan od četiri reaktora zatvoren je zbog električnog kvara u

kontrolnom sistemu, a stručnjaci uveravaju da incident ne predstavlja nuklearnu opasnost i da ostali

reaktori funkcionišu normalno.

Književni ponedeljak u CK13: Četiri glasa

U Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu večeras u 20 časova biće održan književni

program pod nazivom "Četiri glasa". Publici će se predstaviti četvoro autora iz Slovenije, Bosne i

Hercegovine i Srbije - Dijana Matković, Bojan Todorović, Mili Đukić i Đorđe Majstorović.

Razgovor će voditi Bojan Krivokapić

Subotica: "Pazite na kulturu, kultura pazi na vas"

Fondacije "Danilo Kiš", u sklopu projekta "Pazite na kulturu, kultura pazi na vas", u utorak

19. jula, sa početkom u 9.30 časova, na terasi Gerontološkog centra na Radijalcu u Subotici

organizuje čitanje proze savremenih pisaca na srpskom i mađarskom jeziku. Prozu Jelene Lengold,

savremene srpske spisateljice, čitaće Suzana Vuković, glumica Narodnog pozorišta dok će priče, na

mađarskom jeziku, Oršoje Benčik, čitati Ervin Palfi, takođe glumac Narodnog pozorišta. Ulaz je

slobodan a svi zainteresovani su dobrodošli.

Palić: U trci za prestižne nagrade 11 filmova

U okviru 23. međunarodnog Festivala evropskog filma Palić, sinoć su održane i prve

projekcije takmičarkse celine „Paralele i sudari". U trci za prestižne

festivalke nagrade ove godine je 11 kinematografskih ostvarenja.

Osim glavnog takmičarskog programa, poslednjih godina sve veću

pažnju stručne kritike, ali i publike palićkog festivala privlači

selekcija „Paralele i sudari", koja u 23. izdanju festivala donosi 11

najnovijih ostvarenja istočno- evrospke kinamatografije, Poljaske,

Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke i naše zemlje.

Svaki od njih umetničko je delo koje preciznije i jasnije ekranizuje život savremene Evrope,

dajući im kritičku notu koja izostaje u dnevno političkim vestima. Autori odabranih filmova su

reditelji srednjih generacija čija potreba da se uhavte u koštac sa sociološkim problemima nastaje

kao posledica iskustva sučeljavanja generacija, te se kao ključna odrednica ovogodišnje selekcije,

spontano i nenametljivo otvorilo pitanje odnosa unutar porodice, roditelja i dece. Presek savremenih

evropskih filmova, slika je ne samo umetničkog kvaliteta i finansijakog stanja kinematografije

Starog kontinenta, već i doživaljaj naše stvarnosti , društva kakvo jeste i kakvo ga ostavljamo

novim generacijama

Utorak,19.jul 2016.

B. Topola: Poligrafom ispitivali radnike

17

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić

uputio je, kako je danas saopšteno, upozorenje privrednom društvu "Perutnina Ptuj-Topiko", iz

Bačke Topole, zbog nedozvoljene obrade podataka o ličnosti prilikom poligrafskog ispitivanja 17

zaposlenih. Poverenik je naveo da za takvu obradu društvo nije imalo valjani pravni osnov niti je

takva obrada "srazmerna opravdanoj svrsi". Šabić je u saopštenju podsetio da je konkretan slučaj

samo jedan u nizu sličnih problema koji su direktna posledica nepostojanja nikakvih ili ni izbliza

dovoljnih zakonskih pravila o obradi podataka o ličnosti. "Nužno je uvažavati to da privatnost na

radnom mestu mora biti bitno smanjena, ali da nikad ne prestaje potpuno da postoji", navodi

Poverenik i dodaje da je u trenutku otvaranja poglavlja o ljudskim pravima u pregovorima sa EU

važno podsetiti na potrebu da se zakonom utvrde jasna pravila.

Poverenik je pokrenuo postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

u privrednom društvu iz Bačke Topole i utvrdio da je sprovedeno poligrafsko ispitivanje nad 17

zaposlenih, kako bi prikupili informacije "radi otkrivanja počinioca krivičnih dela krađe mesa" iz

skladišta. Šabić ističe da je otkrivanje i gonjenje počinioca krivičnih dela u isključivoj nadležnosti

policije i tužilaštva, dok privredno društvo ne poseduje zakonsko ovlašćenje za obradu podataka o

ličnosti putem poligrafskog ispitivanja u bilo koju svrhu. Dodaje i da je uvidom u tekst pristanka

koji su potpisala svi testirani utvrđeno da pristanak ne ispunjava formalne uslove punovažnosti.

Liht: Značajna uloga RTV-a

RTV Vojvodine posetila je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Sonja

Liht, povodom Regionalnog foruma mladih lidera, koji se održava u Novom Sadu od 12. do 14.

novembra. Sonja Liht je tom prilikom rekla da je uloga RTV-a veoma značajna, kao i uloga medija

uopšte. Dodala je da od Radio-televizije Vojvodine očekuje da u budućnosti bude partner tog fonda

u zajedničkim poslovima

Tasovac: Deo medija spinuje priču o cenzuri

Ministar kulture i informisanja u tehničkom mandatu Ivan Tasovac izjavio je da nije video

izložu Srpske napredne stranke (SNS) "Necenzurisane laži" i

ocenio da dve godine deo medijske scene "spinuje" priču o

cenzuri i autocenzuri. "Bez obzira na medijske zakone,

povlačenje države iz vlasničke strukture medija i projektno

sufinansiranje, već dve godine smo suočeni sa neopevanim

entuzijazmom dela naše medijske scene da spinuje priču o

cenzuri ili autocenzuri i konstantno celokupnoj javnosti deli

moralne lekcije", naveo je Tasovac za dnevni list Blic. On je ocenio i da Vlada Srbije poštuje

novinare i novinarsku profesiju. "Zato komisije koje predlažu medijske sadržaje i kako rasporediti

novac građana Srbije, većinski čine eksperti novinarskih udruženja i medijskih asocijacija. To bi

trebalo da bude garant objektivnosti i neupliva politike", naveo je Tasovac. SNS je sinoć u galeriji

"Progres" otvorila izložbu "Necenzurisane laži", na kojoj su predstavili više od 2.000 članaka,

tvitova i naslova iz dela medija, koji prema njihovom mišljenju negativno pišu o predsedniku i

funkcionerima te stranke.

Leto nije vreme samo za "lako štivo"

Usluge zrenjaninske biblioteke koristi oko sedam hiljada članova. Cena ulaznice od 500

dinara nije menjana prethodnih nekoliko godina. Tokom leta, kažu, ne čita se samo takozvana laka

letnja literatura, već različiti književni žanrovi. Obrađeni knjižni fond biblioteke je preko 170

hiljada naslova knjiga i brošura. Aleksandar Linjački bliži se osmoj deceniji života, a člansku kartu

zrenjaninske biblioteke ima 62 godine. Kaže da redovno dolazi u biblioteku, a šta će čitati zavisi od

18

raspoloženja. "Sad dok je leto čitam lakše romane, krimiće, onda naše, savremene, a najviše se

preko leta oslonim na Zrenjanice.", rekao je Linjački. "Zanimljivo je da stariji korisnici i dalje

nekako najrevnosnije biraju memoarsku dnevničku građu, istorijske trilere, a kada je reč o nešto

mlađim korisnicima Pozajmnog odeljenja zrenjaninske biblioteke, oni se uz beletristiku sve češće

odlučuju za stripove, dakle to je nešto što je novo u odnosu na prethodne godine", saopštila

je Jelena Đorđević Perc iz gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin". U zrenjaninskoj

bioblioteci kažu da leto nije samo vreme kada se, prema uvreženom mišljenju, čita tzv. "laka letnja

literatura". Statistike pozajmnog odeljenja pokazuju drugačije.

Otvoren konkurs za vizuelni identitet "Green festa"

Organizatori Međunarodnog festivala zelene kulture pozvali su mlade umetnike i kreativce

iz Srbije na konkurs za vizuelni identitet 7. "Green festa".

Ovogodišnji "Green fest" biće održan u Domu omladine

Beograda od 15. do 18. novembra pod sloganom "Jedan dan

na Zemlji", saopšteno je iz Centra za unapređenje životne

sredine, organizatora festivala. Konkursna rešenja treba da

pristignu do 31. avgusta, nakon čega će komisija odabrati

pobedničko rešenje i nagraditi ga robnom nagradom u visini

od 20.000 dinara, dok će najbolji radovi biti izloženi tokom trajanja Festivala.

Konkursna dokumentacija se može preuzeti sa zvanične internet prezentacije

www.greenfest.rs, na kojoj će biti i objavljena imena pobednika do 15. septembra. "Planeta može da

bude bolje mesto za život, ukoliko budemo koristili inovativne i pametne tehnologije koje ne

zagađuju životnu sredinu," poruka je identiteta. Identitet bi trebalo da bude usmeren ka globalnom,

tretirajući svaki pojedinačni doprinos kao borbu za zajedničku budućnost svih živih bića, koja žive

u skladu sa prirodom, navodi se u saopštenju.

Međunarodni festival zelene kulture �"Green fest" je najveća "zelena" manifestacija u

jugoistočnoj Evrope koja se održava svake godine. Ovogodišnji "Green Fest" održava se uz

finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta RS, Sekretarijata za kulturu grada Beograda,

Delegacije EU u Srbiji i EU Info centra kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

Konkurs za najbolju kratku satiričnu priču "Nušićijada 2016"

Organizacioni odbor Festivala "Nušićijada" objavio je Konkurs za najbolju kratku satiričnu

priču. Rok za prijavu radova je 10. avgust. Pravo učešća imaju svi autori i autorke koji pišu na

srpskom jeziku. Na konkurs mogu biti prijavljene samo neobjavljene priče. Jedan autor može

poslati najviše jednu priču. Radovi se dostavljaju potpisani šifrom; rešenje šifre (ime i prezime

autora, adresa, kontakt telefon i mejl i kratka biografija) potrebno je poslati kao poseban dokument.

Autori i autorke prijavu na konkurs mogu dostaviti u elektronskoj formi, na mejl

konkurs@nusicijada.rs, ili u štampanoj formi - u tri primerka, na adresu: U.G. Kudes, Nade Popović

10, 32250 Ivanjica, sa naznakom "Za konkurs za najbolju satiričnu priču". Žiri će odabrati tri

najbolja rada, a do 15 najuspešnijih biće objavljeno u zborniku. Odluka žirija biće saopštena u toku

"Nušićijade" u Ivanjici, koja će se ove godine održati od 26. do 28. avgusta.

Predavanje "Darodavci novosadskih muzeja"

U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, u okviru ciklusa "Darodavci

novosadskih muzeja", večeras u 19 časova biće održano predavanje „Zaostavština Georgija

Ugrišića, primer muzealizacije jedne porodične istorije". Kroz prikaz jedne od zaostavština koja se

nalazi u sastavu fonda Odeljenja za kulturnu istoriju Muzeja grada Novog Sada, a koju čine

19

pretežno lična dokumenta i fotografije, etnolog-antropolog Ivana Jovanović-Gudurić, dočaraće

značaj ovakve vrste građe u muzejskom kontekstu.

Protojerej Georgije Ugrišić (1893-1976) bio je sekretar crkvenog suda Eparhije bačke i

blizak saradnik episkopa Irineja Ćirića. Pored dokumenata koji ilustruju njegovo poreklo,

obrazovanje i rad, zaostavštinu čine i dokumenta kroz koja je moguće pratiti važne događaje u

životu njegove supruge Katice i ćerke Ivane. Na taj način, lični predmeti, muzeološki obrađeni,

daju mogućnost sagledavanje šireg društveno-istorijskog konteksta u kojem je živela jedna

građanska porodica u Novom Sadu u prvoj polovini 20. veka. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada

Novog Sada nalazi se u Dunavskoj 29.

Kod Paraćina Centar za proučavanje neolita Balkana

Na Lokalitetu "Drenovac" kod Paraćina, uz autoput Beograde - Niš, na kome istraživanja

traju od 2004. godine, i ovog jula je, kao i prošlih leta, 25

studenata iz Srbije i BiH, a sutra će im se pridružiti i dvoje sa

Univerziteta Kembridža. Na ovom mestu vrše se arheološka

iskopavanja i podiže Centar za proučavanje neolita Balkana

koji će biti istureno odeljenje Areheološkog instituta iz

Beograda. Do sada je investirano oko milion evra, a još treba

toliko, izjavio je danas novinarima na lokalitetu rukovodilac

istražnih radova, viši naučni saradnik Arheološkog instituta Beograd prof.dr Slaviša Perić.

Centar, osim za nauku, imaće i veliki značaj za turistički i ekonomski razvoj ovog kraja.

Država je pokazala veliko interesovanje za projekat izgradnje Centra a pre svega Ministarstvo

kulture i informisanja i Ministarstvo finansija, a opština Paraćin, sa kojom imamo izvanrednu

saradnju, za izgradnju kompletne infrastrukture, istakao je Perić. Biće to Centar za proučavanje

neolita Balkana u okviru daljnjeg sistematskog istraživanja ovog lokaliteta zvanog "Drenovac -

neolitski megalopolis", ocenio je Perić. On je dodao da će predmet proučavanja biti i ostala

neolitska naselja u srednjem Pomoravlju, a "ovaj deo je najgušće naseljeni prostor, na prostoru

jugoistočne Evrope iz mlađeg kamenog doba a to potvrđuje i činjenica da je od Pojata do Bagrdana

bilo 80 do 90 naselja iz mlađeg kamenog doba".

Saslušan član inicijative Ne da(vi)mo Beograd Simon Simonović

Po nalogu Višeg tužilaštva u Beogradu član inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" Simon

Simonović saslušan je danas u policijskoj stanici u centru

Beograda. Advokat Vladimir Dragaš rekao je da njegov

klijent dao iskaz u svojstvu osumnjičenog za nasilničko

ponašanje na javnom skupu, navodi se na sajtu N1.

"Osumnjičen je da je naneo povredu policajcu a te povrede

su kvalifikovane kao lakše", kazao je on i dodao da se

procedura nastavlja, a da tužilac treba da odluči da li će

nastaviti gonjenje. Advokat je prokomentarisao i snimak koji se pojavio na društvenim mrežama a

na kome se čuje kako Simonović kaže da su "razbili nos panduru", navodeći da su te reči istrgnute

iz konteksta i da je njegov klijent samo prenosio reči odbornika DSS-a Nebojše Bakareca

U ponedeljak je održan protest Inicijative Ne da(vi)mo Beograd ispred Skupštine grada, na

kome su pokušali da uruče odštampane "otkaze" gradonačelniku Siniši Malom i predsedniku

Skupštine grada Nikoli Nikodijeviću. Predstavnici Inicijative dočekali su Sinišu Malog ispred

Skupštine grada povicima "Lopovi, lopovi!", a Siniša Mali je novinarima rekao da je bio napadnut i

da je jedan policajac povređen

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da će biti podnete

odgovarajuće krivične i prekršajne prijave tužilaštvu zbog napada na gradonačelnika Beograda

20

Siniše Malog, odbornika Skupštine grada Beograda i pripadnika policije. Predstavnici Inicijative su

negirali da je bilo ko bio napadnut.

Sreda,20.jul 2016

Biraju se miritelji i arbitri za radne sporove

Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova objavila je danas konkurs za izbor

još 10 arbitara i miritelja koji će rešavati sporne situacije između poslodavaca i zaposlenih, odnosno

rukovoditi pregovorima između njih. Oglas je objavljen na sajtu Agencije i listu "Danas", a rok za

podnošenje prijava od 30 dana počinje da teče sutra. Agencija je donela odluku da proširi listu

miritelja i arbitara za još 10 novih miritelja i arbitara, usled povećanog obima posla dupliranjem

broja predmeta u odnosu na prethodne godine, rekao je Tanjugu direktor Agencije Mile

Radivojević. Njihov izbor, kako je naveo, neće dodatno opteretiti budžet jer oni ne zasnivaju radni

odnos u Agenciji i ne dobijaju mesečne zarade, već će se plaćaju samo po angažovanju u

konkretnom slučaju. Trenutno se na listi Agencije nalaze 44 miritelja i arbitara, a njenim

proširenjem građani će imati veću alternativu i mogućnost izbora, smatra Radivojević. On je

napomenuo da su miritelji i arbitri na listi Agencije eksperti radnog prava, mahom profesori na

fakultetima ili advokati sa iskustvom iz radno-pravnih odnosa.

NUNS: Skupština kasni sa izborom članova Saveta REM-a

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) uputilo je danas dopis skupštinskom Odboru

za kulturu i informisanje da pokrene proceduru za izbor

nedostajućeg člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije

(REM). "NUNS poziva odbor da kod nadležne službe Skupštine

Srbije hitno inicira objavljivanje javnog poziva za predlaganje

kandidata za nedostajućeg člana Saveta REM koji se bira na

predlog udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja

novinara", naveo je NUNS u pismu predsednici Odbora za kulturu i informisanje Maji Gojković.

Podsetivši da je mandat članice Saveta REM-a Gordane Suše regularno istekao u martu ove

godine, NUNS je ocenio da nadležna služba Skupštine Srbije nije pravovremeno, odnosno šest

meseci pre isteka mandata Suše, objavila javni poziv za za predlaganje kandidata, kako to propisuje

Zakon o elektronskim medijima. To udruženje je saopštilo i da Savet REM-a ima šest od ukupno

devet članova, što znači da to regulatorno telo funkcioniše na granici regularnosti. NUNS je pismo

dostavio i zamenici predsednice Odbora za kulture i informisanje Nataši Mićić.

Konkurs za idejno rešenje Banatskog suvenira

Klaster "Banatska ruta", u okviru projekta "Lepote banatske ravnice", otvorio je javni

konkurs za izradu Banatskog suvenira. Rok za prijavu radova je 15. avgust. Pravo učešća na

konkursu ima fizička i pravna lica, a poziv je upućen svim organizacijama i pojedincima koji na

osnovu struke, iskustva i ličnih afiniteta žele da učestvuju, u skladu sa pravilima konkursa.

Banatski suvenir predstavlja proizvod prilagođen masovnoj proizvodnji i namenjen turističkog

promociji Banata, čija veleprodajna cena nije veća od 1000 dinara. Predmetni suvenir treba da bude

lako prepoznatljiv i vizuelno prijemčiv, a istovremeno i odraz tradicije, kulturne, istorijske i

materijalne baštine Banata. Suvenir treba da ima i upotrebnu vrednost, odonosno da u granicama

dobrog ukusa bude stilizovan predmet sa jasno određenom upotrebnom vrednošću. Svaki učesnik

može konkurisati sa više radova. Detaljnije informacije o uslovima konkursa i načinu dostavljanja

radova mogu se pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji Turističke organizacije Vršac.

21

Kvalifikacione Mini Gitarijade u pet gradova Srbije

U okviru kvalifikacija za 50. Gitarijadu koja će biti održana od 11. do 13. avgusta na

Gradskom stadionu u Zaječaru, u periodu od 4. do 7. avgusta organizovaće se Mini Gitarijade u

Zrenjaninu, Pančevu, Kragujevcu, Čačku i Kosovskoj Mitrovici. Demo bendovi koji prođu

Konkurs, koji je trenutno u toku, nastupiće na Mini Gitarijadama, a pobednici svake obezbediće

nastup na 50. Gitarijadi.

"Zakoni nedovoljni ako se nasilje ne prijavljuje"

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ocenio je danas

da promene u zakonodavstvu neće biti dovoljne, ako ljudi ne prijavljuju nasilje. Vulin je danas u

Žitištu dodao i da nema tog zakona koji u svaku kuću može uvesti policajca ili socijalnog radnika,

već da se nasilje mora prijaviti, a ljudi biti jedni uz druge. O tragediji koja se dogodila pre mesec

dana, kada je Siniša Zlatić ušao u kafanu i ubio pet ljudi i još 20 ranio, Vulin je kazao i da je

nemoguće da niko u Žitištu nije znao da taj čovek poseduje automatsko oružje. "Nemoguće je da

baš niko nije mogao da javi policiji ili drugom organu da on ima automatsko oružje u svom

dvorištu. Niko nije rekao čovek ima arsenal oružja u svojoj kući. Da li je moguće da smo toliko

otupeli na opasnost i da niko u tome nije video problem", kazao je Vulin novinarima.

Četvrtak,21.jul 2016.

Zakazivanje telefonom za manje gužve

Svima nam je poznato dugo čekanje na pregled, i prozivanje našeg imena, u čekaonicama

domova zdravlja. Telefonsko zakazivanje pregleda nameetnulo

se kao potencijalno rešenje ovog problema, ali je i ono mnogo

puta osporavano. Naša ekipa posetila je odeljenje pedijatrije u

Limanskoj ambulanti Doma zdravlja "Novi Sad", gde se već

nekoliko meseci primenjuje zakazivanje pregleda putem

telefonskog poziva. Polovinom marta tekuće godine, sa

popriličnom dozom nepoverenja roditelja, doneta je odluka da

se pokreće obavezno zakazivanje svih pregleda. Nakon početnog negodovanja, prema rečima

medicinskog osoblja, roditelji polako shvataju značaj, i prihvataju tu odluku kao vid bolje

organizacije pedijatrijske službe i korak ka kraćem čekanju. Procedura zakazivanja izgleda ovako.

"U prva dva sata smene izabranog pedijatra, roditelji zakazuju pregled za taj dan tj planira se

vreme pregleda u dogovoru sa timskom sestrom i izabranim pedijatrom. Nekad će pacijent biti

zakazan i za termin za sutradan ali naravno uz adekvatan savet roditeljima i dogovor sa pedijatrom",

kaže Jelena Volić, pedijatrijska sestra u Domu zdravlja "Novi Sad". Ako ste slušajući ovo rekli:

"Zvali smo, ali nam se niko nije javio", naša sagovornica savetuje vam da u tom slučaju budete

strpljivi, te da nakon desetak minuta ponovite poziv, jer pedijatrijske sestre koje primaju pozive

često zbog obaveza nisu uvek pokraj telefona. Kako nam je rečeno, period čekanja zakazanog

termina iznosi najviše 15 minuta, i to kada dođe do hitnog slučaja, koji je uvek prioritet. Zaposleni

na Odeljenju pedijatrije tvrde je rezultat takvog zakazivanja, manja gužva u čekaonici, dok je broj

pregleda ostao isti.

Koncert Milenkovića podrška kandidaturi Novog Sada

22

Koncert violiniste Stefana Milenkovića i 20 njegovih kolega muzičara, koji je večeras

održan u centru Novog Sada, odnosno u Katoličkoj porti, a koji predstavlja direktnu podršku tog

vrhunskog umetnika kandidaturi Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, bio je

finalni događaj različitih kulturnih manifestacija kojima je od 16. do 21. jula promovisana

kandidatura Novog Sada za tu prestižnu titulu. Trg u Katoličkoj porti bio je tesan da primi sve koji

su želeli da prisustvuju tom vrhunskom muzičkom i kulturnom događaju, a među onima koji su bili

u publici bio je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i velika većina članova Gradskog veća.

Predsednik Organizacionog odbora kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture

2021. godine Nemanja Milenković rekao je Tanjugu da termin održavanja pomenutih manifestacija

(16. - 21. jul) simbolično predstavlja godinu početka kandidature (2016.) i godinu kada će, nadamo

se, Novi Sad biti Evropska prestonica kulture (2021.). Po rečima Nemanje Milenkovića i večerašnji

koncert Stefana Milenkovića ima mnogo simbolike, jer je počeo tačko u 20 sati i 21 minut, a na bini

je bilo 20 muzičara i 21. Stefan Milenković.

Filmska kritika se menja i bori za prostor

U okviru 23. Festivala evropskog filma Palić održan je panel posvećen filmskoj kritici, na

kome se razmatralo u kakvom stanju se danas nalazi

filmska kritika u Evropi, koliki ona uticaj ima na gledanost

filmova, kome se obraćaju filmski kritičari i kakve izazove

postavlja razvoj digitalnih tehnologija u filmskom

novinarstvu. Karmen Grej, koja piše za više engleskih

listova, između ostalog i za "Gardijan", rekla je u izjavi

Tanjugu da se situacija u vezi filmske kritike menja i prati

opšte stanje evropske kinematografije. "Sve je veći pritisak

da se piše o komercijalnim filmovima, a sve manje mesta ima za nezavisni film. Moramo da se

borimo za svoje mesto i ono što smatramo važnim, a situacija sa filmskom kritikom reflektuje ono

što se dešava u kinematografiji', primetila je Grej. Ona je konstatovala da se nezavisni filmovi

prikazuju na festivalima, ali izostaje kasnija distribucija. 'Mi želimo da održimo živom tu strast za

gledanjem takvih filmova u bioskopima i ako imate lokalnu kulturu sa tradicijom pisanja o filmu,

morate da radite da to održite", istakla je Grej dodavši da je lepo videti na Paliću mlade ljude

zainteresovane za filmsku kritiku, kojima je prethodnih dana držala radionicu. Dopada joj se što,

zahvaljujući internetu, postoji diverzitet mišljenja i glasova.

Saradnja Vojvodine sa regionima Ukrajine

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović primio je danas ambasadora Ukrajine u Srbiji

Oleksandra Aleksandroviča, a u razgovoru dva zvaničnika istaknuto je da je jačanje regionalne

saradnje između AP Vojvodine i regiona Ukrajine od obostranog interesa, sa akcentom na jačanju

ukupnih ekonomskih veza. Tokom razgovora razmotrene su oblasti u kojima postoje mogućnosti za

jačanje ekonomske saradnje, a posebno je istaknuto da potencijal za saradnju postoji u oblasti

poljoprivrede, privlačenju stranih investicija, kao i informacionih tehnologija. Mirović je istakao da

je AP Vojvodina do sada uspostavila saradnju sa Kijevskom i Lavovskom oblašću, ali da postoji

potencijal da se u skladu sa prioritetima koji se istaknu, ta saradnja proširi i na druge oblasti u

Ukrajini. "U duhu tradicionalno dobrih odnosa Srbije i Ukrajine, postoji stabilna osnova za saradnju

i u oblasti kulture i zaštite prava rusinske i ukrajinske nacionalne manjine u svim oblastima koje su

predviđene zakonima Srbije", rekao je Mirović tokom razgovora. Ambasador Ukrajine Oleksandr

Aleksandrovič, istakao je da Ukrajina u AP Vojvodini vidi pouzdanog partnera za saradnju u

brojnim oblastima i pozvao predstavnike Pokrajine da učestvuju na ukrajinsko-srpskom biznis

forumu, koji će biti održan u oktobru.

23

Građevinska slika grada

Tragom informacije da je nekoliko gradilišta u Novom Sadu zatvoreno, jer nisu imala

potrebne dozvole, razgovarali smo sa investitorima i stručnjacima

o tome kakva je zapravo građevinska slika našeg grada.

Novosadska građevinska inspekcija zatvorila je od početka godine

devet gradilišta zbog neregularne građevinske dozvole i sve

slučajeve predala policiji, potvrđeno je RTV-u u pisanom

odgovoru iz te institucije. Međutim, kako nismo bili u prilici da sa

njima razgovaramo pred kamerama, nismo mogli da dobijemo širi komentar šta zapravo ta

informacija znači za građevinsku sliku Novog Sada. Dodali su još samo to da je u kontekstu

bespravne gradnje „smanjen broj bespravno započetih objekata". Iz ugla investitora, deo odgovora

na pitanje na šta računaju graditelji koji dođu u situaciju da im se gradilište zatvori, dobijamo u

opisu da se neretko radi po principu „kako ćemo – lako ćemo".

"Pa im onda zafali para, pa nisu izvukli sve neke dozvole, ili odstupaju od projekta, pa misle

doći će neka legalizacija pa će to pokriti", kaže Marko Carić, direktor građevinske firme. I dodaje

da u građevini, kao i u mnogim drugim profesijama, možete da napravite pet dobrih poslova i da na

šestom pogrešite, pa da se, nažalost, samo to broji. Ipak, kaže da se oblast građevine u Novom Sadu

u proteklom periodu promenila. "Mislim da je procenat onih, hajde da kažemo, prevaranata, ili

nesolidnih graditelja, manji. Znači, oni koji su solidni, oni su opstali, pojavili su se i novi solidni, a

oni koji su nesolidni, oni su se polako iz posla, u principu, i povlačili", Marko Carić, direktor

građevinske firme. Bolju sliku na građevinskoj mapi Novog Sada vide i u gradskim institucijama,

naročito od 1. januara, od kako je uvedena objedinjena procedura elektronskim putem, kao deo

primene novog Zakona o planiranju i izgradnji.

Pšenica postala neisplativa za ratare

Vojvođanski ratari, posebno oni koji već godinama primenjuju optimalnu agrotehniku i

postižu visoke prinose, nezadovoljni su niskom otkupnom cenom pšenice od 14 i 15 dinara. Mlinari

su na početku žetve izašli sa cenom od 15,5 dinara, međutim veliki kupci su ipak odlučili da

otkupljuju hlebno zrno za 14,5 dinara, kaže za Agrodnevnik vlasnik zadruge Zmajevu Momčilo

Prelević. Prema mišljenju našeg sagovornika na nisku otkupnu cenu pšenice uticao je i ovogodišnji

dobar rod. Našim poljoprivrednicima cena bi trebalo da bude nadomeštena boljim subvencijama

kako je to u zemljama u okruženju, ističe Prelević. "Mlinari su na početku žetve izašli sa cenom od

15,5 dinara, međutim veliki kupci su ipak odlučili da otkupljuju hlebno zrno za 14,5 dinara. U

Hrvatskoj poljoprivrednici taj gubitak mogu da nadomeste dobrim subvencijama od 300 evra", kaže

Prelević. Goran Aćimović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu saglasan je sa time da je rod

od tri miliona tona svakako uticao na cenu. "Lepi prinosi uvek sa sobom nose niske cene, međutim

visoki prinosi su i u zemljama okruženju. Cena koja bi mogla da pokrije troškove proizvodnje je 20

dinara", kaže Aćimović. Dok je svuda u svetu pšenica strateška roba i država podržava proizvodnju,

kod nas je njena proizvodnja postala neisplativa.

Iz bioskopa kradu 3D naočare

Halapljivci, po svemu sudeći, ne biraju. Odnose sve što im dodđe pod ruku. Ponekad im,

čini se, nije bitna vrednost, ali ni namena ukradenih stvari. U prilog tome, govori podatak da lopovi

iz kina kradu 3D naočare. Direktor banjalučkog multipleksa „Palas“, Vladimir Ljevar, kaže da je

ovaj bioskop beležio slučajeve krađe naočara za gledanje 3D filmova. - Odnosili su naočare na

početku ili kada smo uveli 3D tehniku i tehnologiju, ali to je sada zanemarljivo i retko. Naravno,

mora se obratiti pažnja, jer deca to ponesu sa sobom misleći da će kod kuće TV gledati u 3D - rekao

je Ljevar Srni.

24

Bivšoj devojci podmetnuo bombu u potpalu

Banjalučki Okružni sud odredio je jednomesečni pritvor za Gorana Vučkovića (43) iz

Austrije, koji je osumnjičen za pokušaj ubistva Suzane Prerad (34) iz Aleksandrovca, saopšteno je

danas iz ovog suda. Tužilaštvo je predložilo određivanje pritvora Vučkoviću zbog postojanja

posebnih okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva i bojazni da će ometati krivični postupak

uticajem na svedoke. Vučković se sumnjiči da je počinio krivično delo pokušaj teškog ubistva, kao i

krivično delo nedozvoljena proizvodnja i promet oružja ili eksplozivnih naprava.

Petak,22.jul 2016.

Janković: Svaka druga pritužba na postupak pred organima javne vlasti

Na drugom mestu po broju pritužbi građana Povereniku za zaštitu ravnopravnosti su one

koje se odnose na diskriminaciju pred organima javne vlasti, izjavila

je danas Brankica Janković. Ona je na predstavljanju Vodiča za

prepoznavanje slučajeva diskriminacije istakla da se može

konstatovati da se svaka druga pritužba odnosi upravo na neki

postupak koji je pred organima javna vlasti. "Dešava se da akti koji

lokalna samouprava donese sadrže neke diskriminatorne odredbe, ne

zbog toga što je to cilj ili namera već zbog toga što ne poznaju

dovoljno antidiskriminacione propise i nisu u potpunosti sigurni na

koji način treba da se primene u praksi", rekla je Janković. Ona je

dodala da je bilo i situacija kada je postojala namera da se uvede neka afirmativna mera za

određenu društvenu grupu koja je marginalizovana i da se prlikom donošenja naprave neke odredbe

koje zapravo imaju suprotan karakter. Navodeći primere diskriminacije, Janković je spomenula

onemogućavanje pristupa objektima osobama sa invaliditetom, potom situaciju da žena koja se vrati

sa porodiljskog odsustva dobije niže radno mesto ili zbog toga ne može da napreduje... "Nekada je

ta diskriminacija direktna, a nekada je posredna, i ona je češća. Teže ju je dokazati, ali i

prepoznati", rekla je Janković.

Ukazala je da je jedan od mehanizama zaštite prava na jednakost postupak pred

Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, koji je potpuno besplatan. "Mi onda postupamo, donosimo

mišljenje, da li je ili nije bilo diskriminacije i na kraju preporuku na koji način da se diskriminatorni

akt otkloni", objasnila je Janković. Ona je istakla da se u praksi često ne prepoznaje razlika između

mobinga i diskriminacije. "Kada dobijemo pritužbu uvek uputimo stranku koja nam se obratila,

ukoliko to nije postupak za nas onda kome treba da se obrati", rekla je Janković.

Govoreći o Vodiču, koji je danas predstavljen organima javne vlasti, ona je navela da bi on

trebalo da bude od pomoći državnim službenicima. Vodič sadrži domaći i međunarodni pravni

okvir za primenu antidiskriminacionih propisa, kriterijume za prepoznavanje diskriminacije, ali i

primere iz prakse Poverenika.

10. jun 2017. poslednji rok za zamenu starih dozvola

Ostalo je nešto manje od godinu dana do isteka roka za zamenu starih vozačkih dozbola za

nove, biomerijske, a da ne biste čekali poslednji čas, evo šta vam je potrebno da ovu obavezu

izvršite na vreme Uz zahtev za izdavanje vozačke dozvole treba da priložite i staru vozačku

dozvolu, kao i zdravstveno uverenje o sposobnosti za upravljanje motornim vozilima za one

kategorije za koje se zahteva izdavanje vozačke dozvole. Lekarsko uverenje ne sme biti starije od

šest meseci. Takođe je potrebno poneti važeću ličnu kartu na uvid, kao i uplatnice kao dokaz o

25

plaćenoj naknadi troškova izdavanja vozačke dozvole (u PDF formatu ili u Vordu), i dokaz o

plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

E-novine prestaju da postoje

Portal "E-novine" prestaje danas, 22. jula, s radom, posle osam godina postojanja, zbog,

kako je saopštio glavni i odgovorni urednik portala Petar Luković, nezapamćenog pravosudnog

progona i tužbi koje su dovele do blokade računa tog medija. Luković je naveo da je portal prinuđen

na gašenje i zbog „medijskog terora, svekolike mržnje ekstremne desnice i lažne levice, strahovlade

Višeg suda i sudskih izvršilaca". „Neka za sramnu istoriju srpskog pravosuđa bude zapisano da smo

već platili preko 55.000 evra kazni raspamećenim tužiocima koji se zovu Emir Nemanja Kusturica,

Čedomir Čupić, Stojan Drčelić, Darko Trifunović, Milka Tadić Mijović, Filaret, Nebojša Spaić...",

naveo je Luković. On je dodao da je novac isplaćen i fotoreporterima i njihovim advokatima koji su

ih tužili i uz „pomoć" Višeg suda "opljačkali, uništili i svečano sahranili". „Budući da nas čekaju

novi sudski procesi, opet Čupić, Vukašin Obradović, Natalija Dević, te nekolicina samozvanih

fotografa, izbora nije bilo", istakao je Luković. Urednik E-novina je naglasio i da s ponosom

saopštava da taj portal niko nije podržao u borbi za opstanak i da "nije primio nikakve izraze

žalosti" zbog gašenja.

Festival "Soundlovers" u Zrenjaninu

Od 22. do 24. jula, u Zrenjaninu će, osmu godinu za redom, biti održan festival elektronske

muzike "Soundlovers", koji je jedini te vrste u Banatu. Kako

je najavljeno, prve dve festivalske večeri biće okrenute

žanrovima elektronske dens muzike, a treće festivalsko veče

zvucima hip-hop i trap muzike. Na ovogodišnjem festivalu

nastupiće Antonio (Hrvatska), Party Killers

(Italija/Švajcarska) i Miš S.A.S.H.A. (Srbija). Takođe,

nasupiće i još devet stranih i domaćih disk džokeja.

Podsećamo, da je ovaj sada već tradicionalni festival, osnovala grupa mladih ljudi 2009. godine, a

danas je on zvanično najveća manifestacija posle Dana piva, koja se održava u Zrenjaninu uz

podršku lokalne samouprave. Organizatori navode i da je festival značajan za grad jer, osim

kvalitetne zabave, u svojim kampanjama promoviše lepote Zrenjanina i skreće pažnju javnosti na

uspešne mlade ljude.

Predavanje "Od privatnog ka javnom" u Galeriji Matice srpske

U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, u okviru pratećeg programa izložbe "Od privatnog

ka javnom. Umetnička kolekcija kompanije Tarket", danas u 18 časova predavanje će održati mr

Tijana Palkovljević Bugarski. Kao što je Galerija Matice srpske u svoju kolekciju uvrstila brojne

kolekcije privatnih kolekcionara i nastavila da vodi brigu o njima, tako je i preduzeće Sintelon od

1991. kada je kupilo deo privatne kolekcije Blaža Kusovca odnosno kompanija Tarket od 2006.

godine, preuzela brigu o ovoj značajnoj kolekciji. U kolekciji Blaća Kusovca nalaze se dela Petra

Lubarde, Mila Milunovića, Riste Stijovića, Mihajla Vukotića Nadežde Petrović, Zore Petrović,

Jovana Bijelića, Petra Omčikusa i Lazara Vujaklije, a posebnu celinu čini zbirka ikona ruskih,

bokokotorskih i srpskih ikonopisaca, koje su nastale tokom XVII, XVIII i XIX veka. Iako su zbog

raznovrsnosti tehnika, tema i hronološkog okvira na prvi pogled nespojiva, dela iz kolekcije Tarkett

ilustruju dominantne umetničke ideje i estetiku srpskog slikarstva u periodu od XVII do XX veka.

Izložba "Od privatnog ka javnom. Umetnička kolekcija kompanije Tarket" je otvorena do 13.

avgusta.

26

Subotica: Veče savremene muzike

U Savremenoj galeriji u Subotici danas u 19 časova udruženje Electe organizuje koncert na

kome će biti predstavljena dela mladih kompozitora koji stvaraju u stilovima 21. veka. Ulaz je

slobodan. Publika će imati priliku da čuje kompozicije Ivana Markovića (1992) - "Putnici",

Stanislava Gajića (1980) - "Ave Maria" i "Odjeci Žutibora", Ljubomira Nikolića (1976) - "Duel" i

Svetozara Nešića (1982) - "Sonata". Na koncertu će nastupiti Ivan Marković – klavir, Ljiljana

Lišković – sopran, Miroslav Popović – klavir, Dragan Mirković – harmonika, Milan Milanov –

kontrabas i Vasa Vučković – karinet.

Sindikat radnicima: Ne bežite od inspekcije

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" pozdravili su najavu iz Ministarstva rada da će se ubuduće

inspekcijski nadzori rada na crno obavljati uz obaveznu

asistenciju policije, s obzirom da je tokom jučerašnje

kontrole na gradilištima širom Srbije, prema proceni njihovih

inspektora, više od 100 radnika pobeglo sa gradilišta u

trenutku dolaska inspekcije Za nas kao sindikat je ova najava,

iako zakasnela, veoma ohrabrujuća, budući da su radnici

širom Srbije, posebno oni angažovani na sezonskim

poslovima u građevini, najugroženija kategorija zaposlenih, navodi se u saopštenju "Sloge".

Sindikat "Sloga" je pozvao sve koji rade na crno da ne beže pred inspekcijom i da ne pristaju na

ucene nesavesnih poslodavaca, jer rad na crno predstavlja ozbiljnu opasnost da prilikom bilo koje

povrede na radu ne ostvare svoja zakonski zagarantovana prava, poput odšteta.

Novi Sad: Besplatna radionica za pisanje radne biografije

Udruženje "Prevent" iz Novog Sada, u okviru projekta "Mladi su izvor energije", u subotu

30. jula organizuje radionicu pisanja radne biografije i propratnog pisma. Rok za prijavu je 27. jul.

Program je namenjen mladima od 15 do 30 godina. Svi zainteresovani mogu da se prijave putem

mejla edukacijeprevent@gmail.com; u naslovu treba napisati "Radionica za pisanje radne biografije

i propratnog pisma". U prijavi je potrebno dostaviti: ime i prezime, mesto prebivališta, datum

rođenja, broj telefona i zanimanje. Takođe, potrebno je poslati i CV kandidata, kako bi se utvrdio

nivo znanja i veštine pisanja radne biografije. Radionica je besplatna, ali organizatori nisu u

mogućnosti da nadoknade putne troškove učesnicima i učesnicama. Grupa će činiti najviše 12 osoba

pa će se, ukoliko bude više zainteresovanih, izvršiti potrebna selekcija. Izabrani kandidati i

kandidatkinje biće obavešteni putem mejla o rezultatima. Program će se realizovati u prostorijama

Udruženja "Prevent", u ulici Jovana Subotića 19 u Novom Sadu. Projekat „Mladi su izvor energije"

finansijski je podržan od strane Ministarstva omladine i sporta. Partneri na projektu su Opština

Žabalj, Omladinska zadruga "Patrons021", Udruženje Remiks, Akademsko tutorstvo za sticanje

preduzetničkih veština.

Subota,23.jul 2016.

Posebno ponašanje prema radniku

Radnici na poligrafu. Radnici sa pelenama na radnom mestu. Radnici u halama na plus 35

stepeni Celzijusovih radeći iza mašina bez klime padaju u nesvest. Psovanje i psihičko zlostavljanje

radnika. Svakodnevni mobing radnika na radnom mestu u mnogim firmama koje rade u Srbiji.

Radnicima se zabranjuje sindikalno organizovanje u kompanijama. U poslednje vreme sa

27

“posebnim ponašanjem” prema radniku ističu se strane kompanije i to većinom one koje su od ove

države, dakle iz yepa svih poreskih obveznika, dobili subvencije za otvaranje radnih mesta. Samo

po sebi nameće se pitanje gde je granica ugrožavanja prava radnika u Srbiji i da li to što postoji

velika armija nezaposlenih daje ikom pravo da se prema zaposlenima kao lako zamenljivim

ponašaju onako kako u svojim državama ne bi smeli ni da pomisle.

Lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da nema donje granice

ugrožavanja prava radnika u Srbiji, jer ljudi očajni u potrazi za poslom pristaju na sve, pa i na

ponižavanje o kojem se retko u javnosti i priča. Da zlo bude veće, ističe Orbović, u većini stranih

kompanija u kojima se pominje kršenje radničkih prava, nema sindikalnog organizovanja pa samim

tim ni sindikalne centralne ne mogu da reaguju i da brane one koji nisu njihovi članovi. – Tamo

nema sindikalnog organizovanja. Ljudi se plaše da uđu u sindikat, zato što im se automatski preti

otkazom – tvrdi Orbović.

Liderka ASNS Ranka Savić objašnjava da razume zalaganje i želju Vlade da u Srbiju dođe

sve više stranih investitora, ali ne razume zašto onda država ne vodi računa o položaju zaposlenih u

tim kompanijama. – Da li oni kojima smo svi dali subvencije imaju pravo da ponižavaju naše

građane zabranom odlaska u toalet za vreme radnog vremena? Uostalom, da li se tako ponašaju u

svojim zemljama? Sigurno ne. Krivac za ovakvo stanje su nadležni državni organi koji zatvaraju oči

pred ovim problemom, koji tolerišu kršenje Ustava i Zakona o radu, i ne reaguju na upozorenja

sindikata da je na snazi apsolutna zabrana formiranja sindikata u mnogim stranim kompanijama –

objašnjava Ranka Savić. Da li zato što su poslednjih nedelja na lošem glasu samo strane kompanije,

odnosno strane gazde, ili zato što oni cene srpskog radnika, Unija poslodavaca Srbije ovoga puta je

na strani zaposlenih, pa tako Nebojša Atanacković, predsednik domaće poslodavačke organizacije,

ističe da je država kada je sa stranim kompanijama ugovarala posao dala preteranu slobodu.

Komarci nisu preneli zika virus u Srbiju

Direktorka kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Beogradu Miljana Grbić

izjavila je danas da svi koji planiraju da putuju u Brazil na Letnje Olimpijske igre, treba da prate

savete lekara i da se sa njima konsultuju pre polaska na put. Grbić je agenciji Beta rekla da i dalje

postoji geografsko širenje zika virusa, ali da do sada nije registrovana zaraza putem komaraca u

zemljama Evrope, kao ni u Srbiji. "Podaci SZO od 13. jula pokazuju da je 65 zemalja prijavilo

širenje zika virusa putem komaraca. Bilo je u Evropi samo pojedinačnih slučajeva bolesti, kod

putnika koji su putovali u neku od zemalja gde je zabeleženo širenje virusa", kazala je Grbić. Grbić

je upozorila da je, bez obzira na mali broj virusa u određenim zemljama, neophodno pridržavati se

preporuka lekara. Ona je agenciji Beta kazala, da je SZO dala preporuke, prema kojima svi koji

putuju u Rio treba da se štite odgovarajućim sredstvima koja odbijaju komarce, kao i da nose odeću

koja pokriva veći deo tela, po mogućstvu svetlijih boja.

"Kako bi se smanjila mogućnost daljeg prenošenja virusa i oštećenja ploda kod trudnica, svi

putnici se savetuju da po povratku primenjuju bezdedan seks, upotrebom kondoma ili uzdržavanjem

od seksa najmanje osam nedelja po povratku sa puta", rekla je Grbić. Prema njenim rečima,

preporučuje se i izbor smeštaja sa klima uređajima, kako bi se izbeglo otvaranje vrata i prozora, ali i

posećivanje naselja sa lošim higijenskim uslovima, koja su pogodna za stvaranje legla komaraca.

Simptomi bolesti su povišena temperatura, groznica, kožni osip, bolovi u mišićima i kostima,

crvenilo očiju, glavobolje, rekla je Grbić i dodala da se lečenje sastoji u mirovanju, unošenju

tečnosti, uz eventualnu primenu lekova protiv bolova. Vakcina protiv zika virusa za sada ne postoji.

Palić: Publika nagradila "Ubicu čistog srca"

Mađarska krimi komedija "Ubica čistog srca" reditelja Atile Tila o bandi ubica u

invalidskim kolicima očarala je publiku 23. Festivala evropskog filma Palić, koja je ovom

ostvarenju dala najviše glasova na sajtu festivala, saopštili su danas organizatori. Drugi po redu film

28

po ukusu palićke publike je "Dnevnik mašinovođe" Miloša Radovića, crnohumorna komedija sa

Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi, kojoj je inače žiri festivala dodelio Specijalno priznanje.

"Toni Erdman", ovogodišnjeg dobitnika Zlatnog tornja za najbolji film, publika festivala je takođe

prepoznala dodelivšu mu treće mesto.

Najbolji film po glasovima publike je osvojio Statuu Gorki list. Nagrade najboljim

ostvarenjima 23. Festivala evropskog filma uručene su prošle večeri na Letnjoj pozornici Palić.

"Zlatni toranj" za najbolji film je dobilo ostvarenje "Toni Erdman" Maren Ade, dok je "Palićki

toranj" za najbolju režiju osvojio rumunski reditelj Kristijan Munđiju za film "Matura". Pored

"Dnevnika mašinovođe", Specijalno priznanje internacionalnog žirija dobio je poljsko-švedski film

"Ljubav je gorka" u režiji Tomaša Vasilevskog, a međunarodni žiri kritike takmičarskog programa

"Paralele i sudari" za najbolji film je proglasio "Stazu od ljiljana" Benedeka Fligaufa. Festival

evropskog filma Palić održao se od 16. do 22. jula na više lokacija kraj jezera Palić i u Subotici.

Prikazano je više od 100 filmova raspoređenih u 13 programskih celina uz prisustvo velikog broja

gostiju iz cele Evrope.

NS: "Street Tour de Naselje" posvećen Milevi Marić

Udruženje Novo kulturno naselje, u okviru programa „Street Tour de Naselje", danas u 17

časova organizuje biciklističku vožnju posvećenu Milevi Marić. Okupljanje je zakazano na prostoru

festivala "Dobro došli na Naselje" - na livadi između ulica Braće Dronjak i Bate Brkića Svi učesnici

i učesnice imaće priliku da saznaju nove i zanimljive stvari, čuju poznate i manje poznate priče, a

najavljena su i interesantna iznenađenja. Naredna vožnja biće posvećena Milošu Obrenoviću.

Vaučeri vade sezonce iz sive zone

Sistem vaučera mogao bi da smanji formalnu nezaposlenost u Srbiji. To se naročito odnosi

na sektor poljopivrede. Prema procenama Nacionalne službe za zapošljavanje, samo u agraru u

sivoj zoni radi 100.000 sezonskih radnika. https://www.youtube.com/watch?v=HnZu8v9v0Oo

Sebastijan Sosa novi šef MMF u Srbiji

Novi šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji od 1. avgusta biće Sebastijan

Sosa iz Urugvaja, potvrđeno je Tanjugu u sedištu MMF-a u

Vašingtonu. Sosa će na toj poziciji i zvanično zameniti

dosadašnjeg stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu Dehenga

Kima, koji prelazi na drugu poziciju u okviru te institucije. Kim

je u Srbiji proveo tri godine, a njegov odlazak je pre mesec dana

neformalno najavio ministar finansija Dušan Vujović, izrazivši

žaljenje zbog toga, budući da je, prema rečima ministra, "Kim

naučio kako Srbija funkcioniše".

"Bio je blizak saradnik i zaista je poznavao probleme u Srbiji. Pokazivao je dubok lični

interes za te probleme. Takođe, trudio se da ih prevede na ravan na kojoj se oni stvarno rešavaju",

poručio je tada Vujović, koji je poštovanje prema kolegi pokazao i tako što mu je poželeo puno

uspeha, ali i da ne zaboravi Srbiju. Da će tako i biti, potvrđeno je nezvanično za Tanjug, jer je u

planu da, iako prelazi na mesto stalnog predstavnika MMF u Španiji, Kim formalno isprati

trogodišnji program koji je ta institucija zaključila sa Srbijom u februaru 2015. godine.

Novi šef beogradske Kancelarije, Urugvajac Sosa radi za MMF od 2006. godine, a do sada

je bio angažovan u Diviziji za regionalne studije u odeljenju za zapadnu hemisferu, a u fokusu su

mu bila makroekonomska pitanja u Latinskoj Americi. Pre toga je, u okviru MMF-a, radio u

Boliviji, Meksiku, Urugvaju i Libanu. Sosa je, pre nego što se pridružio timu MMF-a radio u

29

Urugvaju, najpre kao kao istraživač u Centru za ekonomiju i sociologiju (CERES), a zatim i kao

profesor ekonomije na državnom Univerzitetu.

Nedelja,24.jul 2016.

Saglasnost za odredbe o pogrebnim uslugama

Komisija za zaštitu konkurencije saglasna je sa izmenama i dopunama Zakona o

komunalnim delatnostima koje se odnose na pogrebne usluge,

saopštilo je danas Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture. Prema tim izmenama, pogrebne usluge biće

podeljene na upravljanje grobljima i pogrebnu delatnost, i

obema će moći da se baƒ ve i privatna i javna pogrebna

preduzeća koja ispunjavaju uslove. Izmenama zakona

predviđeno je i upravljanje i održavanje grobalja za kućne

ljubimce, navodi se u saopštenju. Prema tim izmenama i dopunama, ocenjivanjem da li su uslovi za

bavljenje delatnošću ispunjeni baviće se međuresorna radna grupa. "Nakon mišljenja komisije

očekuje se da nova Vlada Srbije, a potom i parlament usvoje izmene ovog, za građane Srbije,

izuzetno važnog zakona", navodi se u saopštenju i dodaje da su izmene zakona podržali i

predstavnici privatnih pogrebnika.

Obuka dobrovoljnih davalaca krvi

Seminar za motivatore u dobrovoljnom davalaštvu krvi, održan je u odmaralištu Bagremara

u Bačkoj Palanci. Seminar su organizovali Crveni krst Vojvodine i Srbije, a okupio je volontere iz

više vojvođanskih opština. Bačka Palanka je, inače, više puta proglašena najhumanijom opštinom,

upravo zbog izuzetno velikog broja dobrovoljnih davalaca krvi.

Pauel: Jačanje ekonomskih sloboda ubrzalo bi privredni rast u Srbiji

Bregzit ne mora negativno da utiče na ekonomiju EU niti na privrede malih zemlja čiji je

EU glavni trgovinski partner, kao što je Srbija, izjavio je direktor Instituta za slobodno tržište na

Tehnološkom univerzitetu u Teksasu Bendžamin Pauel dodajući i da bi Srbija većim stepenom

ekonomskih sloboda mogla da ubrza svoj privredni rast. "Uticaj Bregzita na ekonomiju EU

zavisiće, pre svega, od međusobnih političkih odluka EU i Velike Britanije povodom Bregzita i to

je još otvoreno pitanje", rekao je Pauel Tanjugu u Američkom kutku, gde je pre nekoliko dana

održao predavanje na tu temu. Američki profesor ekonomije je podsetio da su Britanaci doneli

odluku da izađu iz EU ističući da bi bez obzira na to obe strane trebalo da nastave ekonomsku

saradnju i da je najvažnije da omoguće slobodnu trgovinu i mobilnost radne snage. Pauel je naglasio

da će pitanje dalje ekonomske saradnje biti test za pojedina regulatorna tela u Briselu. "Ali, ako

budu samo okrenuti svojim interesima i ne budu se ekonomski integrisali, iako bez političke

integracije, to bi moglo da bude štetno za njih", kaže Pauel. Prema njegovim rečima, predviđanje

kako će Bregzit uticati na ekonomiju neke zemlje pojedinačno nije ekonomsko već pre svega

političko.

Marihuana najzastupljenija droga u Srbiji

Veliki broj ljudi na planeti zloupotrebljava neke od proizvoda "indijske konoplje" odnosno

kanabisa, kao što su marihuana, hašiš ili hašišovo ulje, a direktor Kancelarije za borbu protiv droga

Vlade Srbije Milan Pekić kaže da je marihuana najzastupljenija droga i u Srbiji. "To je droga koja

može da se uzgaja na teritoriji Srbije u prirodnim uslovima. Pored toga, uzgaja se u veštačkim

30

uslovima u laboratorijama. Proces proizvodnje je jednostavan pa je zato dostupna i onima koji

nemaju sredstava da sebi priušte neke skuplje droge", rekao je Pekić Tanjugu.

Pored uzgajanja marihuane na domaćoj teritoriji, ona u Srbiju dolazi sa područja Albanije,

preko Kosova i Metorije, iz Crne Gore, i jedan manji deo iz Makedonije, naveo je Pekić. Prema

njegovim rečima, teško je opredeliti koliki je tačan broj konzumenata marihuane u Srbiji, jer su

"jedni zavisnici, a drugi je samo probaju iz znatiželje". Prema podacima Instituta za javno zdravlje

Srbije ''Dr Milan Jovanovic Batut'', marihuanu je među odraslom populacijom između 18 i 64

godine konzumiralo 7,7 odsto populacije nekada u toku života, dok ju je u prethodnih 12 meseci

konzumiralo 1,6 odsto odrasle populacije. To su međutim, zvanični podaci, a pretpostavlja se da je

broj konzumenata znatno viši.

Ponedeljak,25.jul 2016.

Zrenjanin: Zeleno zvono od ponedeljka više ne postoji

Klub "Zeleno zvono" iz Zrenjanina, koji je organizovao mnoge antiratne, antinacionalističke

i građanske akcije, danas će i zvanično, nakon 25 godina, prestati

da postoji. Prestanak rada kluba biće obeležen performansom na

mestu prvobitnog kluba koji je zapaljen 2006. godine, a počinioci

nikada nisu pronađeni. "Umesto proslave, u ponedeljak 25. jula u

19.00 sati stavljamo tačku na 25-godišnju zrenjaninsku priču

malim performansom na zgarištu matičnog 'Zelenog zvona' u

Zrenjaninu u Prvomajskoj 16", navodi se u saopštenju. Nevladine organizacije, među kojima

"Učitelj neznalica i njegovi komiteti" iz Beograda i "Ravnopravnost" iz Zrenjanina, pre dve godine

pokrenule su inicijativu da se mesto gde se nekada nalazio pozorišni klub "Zeleno zvono" proglasi

za antiratni spomenik. Klub "Zeleno zvono" na svojoj prvobitnoj lokaciji, tokom '90-tih godina bio

je najvažnije organizaciono uporište antiratnog i antinacionalističkog pokreta u Zrenjaninu, a u dva

navrata tokom NATO bombardovanja 1999. godine maskirane osobe su "izrešetale" prostorije i taj

napad, takođe, nije otkriven.

Preko 7.000 ljudi na 14. Summer3p festivalu

Četrnaesti "Summer3p" festival, koji je završen sinoć nastupom Eezt aka WB39, veterana

subotičke klupske scene, od 21. jula posetilo je više od 7.000 ljudi. Organizatori su posebno

ponosni što je jučerašnji program Porodičnog dana videlo gotovo 1.000 ljudi, koji su od 17 do 22

časa uživali u različitim radionicama, koncertu, sportskim aktivnostima, izložbi i drugim

atraktivnim sadržajima namenjenim celoj porodici. Publika je, kako navode organizatori, svojom

rekordnom posetom pokazala tokom trajanja festivala da su dnevni programi ovogodišnjeg

"Summer3p"-a bili najzanimljiviji do sada.

Dojče vele: Kad je tvit brži od pameti

Tviter ili Fejsbuk daju koristan uvid u najsvežije vesti, mogu čak i da pomognu policiji što

se videlo tokom napada u Minhenu u petak, ali društvene mreže su takođe bile izvor zabuna,

histerije i ciljanih dezinformacija, ocenjuje u tekstu Dojče vele.

Utorak,26.jul 2016.

31

Međunarodni konkurs za kratki eko-film "Green-Go"

"CEEweb for Biodiversity", mreža nevladinih ekoloških organizacija iz centralne i istočne

Evrope sa sedištem u Budimpešti, , otvorila je konkurs za kratke filmove u oblasti ekologije. Rok za

prijavu je 31. oktobar. Filmovi koji konkurišu za "Green-Go" nagradu treba da utiču na podizanje

sveti o specifičnim problemima ili usmeravaju na rešenja, kao i da pozivaju građane i donosioce

odluka na aktivnost i promenu ponašanja. Radovi mogu biti bilo kog žanra, ali ne bi trebali da budu

duži od 4 minuta. Preporuka je da filmovi traju 60 do 90 sekundi.

Prva nagrada iznosi 700 evra u obliku vaučera za jednu od on–line prodavnica, prenosi

portal najstudent.com. Detaljnije informacije o konkursu, uslovima i načinu prijave radova, kao i

sam obrazac prijave. "Green-Go Short Film" takmičenje organizuje se od 2011. godine.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u Pivnicama i Despotovu

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u sredu 27. jula organizuje dve akcije dobrovoljnog

davanja krvi - u prostorijama Vatrogasnog doma u Pivnicama i u Biblioteci u Despotovu. Obe

akcije realizovaće se u periodu od 8 do 10 časova,

Ulaz na 50. Gitarijadu ipak besplatan

Centar za kulturu i turizam Zaječar saopštio je danas da su uz pomoć sponzora i podršku

grada obezbeđena sredstva za održavanje festivala i da se ulaznice

za jubilarnu 50. Gitarijadu neće naplaćivati. Svima onima koji su

već kupili ulaznice za ovogodišnju Gitarijadu, Eventim će vratiti

novac. Gitarijada će biti održana od 11. do 13. avgusta na

Gradskom stadionu na Kraljevici u Zaječaru, a pored takmičenja

demo bendova, najavljen je revijalni program u okviru koga će

nastupiti bendovi „Zlatni prsti", „Teška industrija", „Ritam nereda", „Orthodox Celts", „Van Gogh",

„Bjesovi", „Eyesburn", „Riblja čorba", „Love Hunters", „Kerber" i „Uriah Heep". Za sve posetioce

obezbeđen je i besplatan smeštaj u rok kampu uz jedan obrok dnevno.

Prosečna plata 377 evra: Neko zaradi za meso, a neko za kupus

Svakog meseca nakon što Republički zavod za statistiku saopšti podatke o prosečnoj

republičkoj plati i zaradama po lokalnim samoupravama, veliki broj radnika bude zatečen cifrom

koja se iskazuje kao njihova prosečna zarada, uz tvrdnju da toliko platu nemaju ni snu. Tako je i

ovoga puta kada je RZS saopštio da je prosečna junska plata 377 evra, odnosno 46.450 dinara. Tim

pre što i zvanična statistika iskazuje da oko 30.000 radnika ne prima platu, zatim da 28.683 njih ima

platu do 20.000, a između 20.000 i 25.000 dinara 29.463. Dakle, gotovo 100.000 radnika po

zvaničnoj statistici ili nema ništa ili ima manje od 200 evra mesečno. Međutim, kada se pogleda

dalja statistika zarada, vidi se da u Srbiji, bez obzira na to što se radnici koji rade za minimalac ili

bez njega u tome ne pronalaze, ima veliki broj onih čija su primanja veća od 45.000 dinara, što je

otprilike prosečna republička plata. Tako platu između 45.000 i 65.000 ima 281.376 zaposlenih, onu

od 65.000 do 85.000 njih 153.840, dok od 85.000 do 110.000 dinara mesečno prima 85.752

zaposlenih. Između 110.000 i 150.000 dinara mesečno prima 57.806 zaposlenih, a više od 150.000

njih 44.821. Upravo ti koji primaju prosečnu zaradu i veću od nje zapravo „podižu” republički

prosek u kojem nestaju oni koji ili ne primaju platu ili primaju minimalac. Ukoliko se pak pogleda

ko ima velike plate u Srbiji koje doprinose tome da i ukupan prosek zarada bude daleko veći od

onoga što običan radnik prima, vidi se da reč uglavnom o savetnicima, programerima,

konsultantima, menayerima... Tako su prošlog meseca najveću platu – 155.327 – imali zaposleni u

oblasti upravljačke delatnosti i savetovanja, a nešto manje od njih – 155.215 dinara – primili su

32

zaposleni u vazdušnom saobraćaju. Dobre zarade imaju i zaposleni u uslužnim delatnostima u

rudarstvu – 147.153 dinara, dok programeri i konsultanti zarađuju 147.106 dinara.

Sreda,27.jul 2016

U realnom sektoru samo jedan kolektivni ugovor

Bilans zaključenih posebih kolektivnih ugovora u realnom sektoru u prethodnih godinu i po

dana je veoma zabrinjavajući pošto je zaključen samo jedan

kolektivni ugovor - za delatnost putne privrede, konstatovali su

danas Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost i

Unija poslodavaca Srbije. S druge strane, u javnom sektoru je

zaključen veliki broj posebnih kolektivnih ugovora, navedeno je

u zajedničkom saopštenju. Predstavnici SSSS, UGS Nezavisnost

i UPS-a razgovarali su o problemima oko zaključivanja posebnih

kolektivnih ugovora u realnom sektoru i pitanjima u vezi sa

minimalnom zaradom za 2017. Ukazano je na nedostatak

socijalnog dijaloga i višegodišnju opstrukciju kolektivnog pregovaranja u privrednim granama, kao

i uslovljavanje davanja proširenog dejstva na već potpisane granske kolektivne ugovore.

Pojedine grane, poput hemije i nemetala, poljoprivrede i građevinarstva, imaju potpisane

granske ugovore, ali ti ugovori nemaju važnost dok ne dobiju prošireno dejstvo. Ovakvi problemi

svedoče o veoma niskom nivou dijaloga socijalnih partnera i kako je upozoreno mogu izazvati

erupciju nezadovoljstva među zaposlenima, ali i ukočiti dalji napredak Srbije u procesu priključenja

EU. Na sastanku je zaključeno da je neophodno da se konačno usaglase preostali kolektivni ugovori

između UPS-a i granskih sindikata u realnom sektoru i oni potpišu u što kraćem roku. Takođe, od

Ministarstva za rad se zahteva da se već potpisani kolektivni ugovori objave u Službenom glasniku,

kako bi i zvanično bili važeći. Svi granski sindikati koji imaju potpisane kolektivne ugovore će

pokrenuti zahtev za prošireno dejstvo tih ugovora, kako bi oni važili na celoj teritoriji Srbije, a

predstavnici oba sindikata će, na sednici Socijalno ekonomskog saveta, od vlade zahtevati takvu

odluku. Na sastanku je izraženo zadovoljstvo kooperativnošću dva socijalna partnera - predstavnika

radnika i poslodavaca i time što je izražena obostrana spremnost da problemi budu prevaziđeni.

Dogovoreno je da naredni sastanak bude održan početkom septembra, na koji bi bili pozvani

i ministri za rad, privredu i finansije, koji bi do tada trebalo da budu izabrani. Takođe, pregovori

oko visine minimalne zarade, koja bi po zakonu trebalo da bude doneta do 15. septembra, počeće

već iduće nedelje između predstavnika UPS-a i dva reprezentativna sindikata. Sindikati očekuju da

će UPS podržati stav sindikata da se, pri utvrđivanju visine minimalne cene rada po radnom času za

2017. godinu, ispoštuju odredbe Zakona o radu, odnosno propisani parametri za utvrđivanje visine

minimalne cene rada po času, navedeno je u saopštenju.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Srbobranu

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u četvrtak 28. jula organizuje akciju dobrovoljnog

davanja krvi u prostorijama "Pozorištanceta" u Srbobranu. Akcija će se realizovati u periodu od 8

do 12 časova, kaže se u najavi. Zavod za transfuziju krvi Vojvodine Zavod za transfuziju krvi

Vojvodine u saradnji sa Crvenim krstom motiviše mlade ljude na dobrovoljno davanje krvi.

Kriterijumi za davanje krvi nisu visoki - potrebno je da osoba ima od 18 do 65 godina, da se dobro

oseća, da zadovoljava granične vrednosti hemoglobina i ima više od 50 kilograma. Pre davanja krvi

preporučuje se lagani doručak. Dobrovoljno davanje krvi sa ciljem spašavanja ljudskih života je

human čin i zasniva se na principima dobrovoljnosti, anonimnosti, neplaćenosti i solidarnosti.

33

"Bioskop kao nekad" na Brod Teatru

Studentski kulturni centar Novi Sad na Brod Teatru, u okviru letnjeg programa, večeras u 21

čas organizuje još jednu projekciju filmova iz arhivskog fonda nekadašnjeg Radničkog univerziteta.

ZR: Francuski film "Kraljica Monteja" u Kulturnom centru

U Maloj sali Kulturnog centra u Zrenjaninu, u okviru ciklusa Francuski filmski karavan:

Komedije, danas i sutra, 27. i 28. jula, sa početkom u 21 čas, biće prikazan film "Kraljica Monteja".

Program je zabranjen za mlađe od 12 godina, a ulaz je slobodan. Film je režirao Solveg Ansapak, a

igraju: Florens Loare-Kaj, Dida Jonsdotir, Utfur Egison i drugi. Ciklus "Francuski filmski karavan"

realizuje se u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji

Predstavljanje Dunavskog video festivala

U Američkom kutku u Novom Sadu, u okviru ciklusa "Svet digitalne umetnosti", u četvrtak

28. jula, sa početkom u 13 časova, biće predstavljen Dunavski video festival. Dunavski festival

video umetnosti održan je u februaru ove godine treći put od svog osnivanja 2011. u austrijskom

mestu Grajn. Po koncepciji to je mećunarodni festival na kome se prikazuju najsavremenija

dostignuća u video umetnosti. Festival je osnovao i vodi ga video umetnik Roland Vegerer, a

radove za prikazivanje odabrao je tročlani žiri među 1.500 prispelih video ostvarenja, kaže se

u najavi. O festivalu i odabranim prikazanim radovima govoriće Andrej Tišma.

Četvrtak,28.jul 2016.

Srbija dužna 24,18 milijardi evra

Javni dug Srbije na kraju juna 2016. iznosio je 24,18 milijardi evra, što je 71,9 odsto bruto

domaćeg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije U

maju je javni dug bio 24,29 milijarde evra, što je 71,7 odsto

BDP-a. Na kraju 2015. godine javni dug je iznosio 24,80

milijardi evra, odnosno 76 odsto BDP-a. Javni dug Srbije je na

kraju 2014. godine iznosio 22,76 milijarde evra, odnosno 70,4

odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi

evra, s učešćem od 59,6 odsto u BDP-u. Krajem 2000. godine

javni dug je bio 14,17 milijardi evra, ili 201,2 odsto BDP-a, a

najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine, 8,78 milijardi evra, ili 28,3 odsto BDP-a.

Zakonom o buyetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.

Radnik zdravljem plaća strah od gubitka posla

U prvih šest meseci ove godine iz kase Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za

bolovanja duže od mesec dana zaposlenima u Srbiji isplaćeno je 5,15 milijardi dinara, što je 10,53

odsto više nego u istom periodu lane. Podaci ukazuju na to da sve više radnika odsustvuje s posla

zbog bolesti, i to s najtežom dijagnozom. Naime, iz podataka RFZO-a proizlazi da je u prvoj

polovini godine zbog različitih vrsta tumora na bolovanju dužem od 30 dana bilo 9,91 odsto radnika

od ukupnog broja bolesnih.

34

Zbog tumora su najviše odsustvovali zaposleni na teritoriji filajale Novi Pazar – čak 17

odsto svih koji su išli na bolovanje. Iz istog razloga, iznad proseka su bolovanja i u filijalama

Zrenjanin – 13,17 odsto, Valjevo – 12,04, Sremska Mitrovica – 11,68 i Pirot – 11,35 procenata.

Zaposleni u filijalama Smederevo, Bor i Kikinda mnogo češće su privremeno sprečena za

rad od ostalih u Srbiji zbog bolesti sistema krvotoka, a manje od proseka bolovanje zbog istog

stanja koriste radnici u Valjevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Prokuplju. Veći broj privremene

sprečenosti za rad od proseka u Srbiji registruje se i kod povreda, trovanja i delovanja spoljnih

faktora, i to u filijalama Subotica, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Jagodina, Bor i Zaječar. Zbog

bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva na bolovanju je 10,02 odsto od ukupnog broja

bolesnih radnika, a najčešće u Zaječaru, Zrenjaninu, Novom Sadu, Bora i Novom Pazaru. (→Press

Clipping)

"4. Origo Open Fest" od 5. do 7. avgusta u Bačkoj Topoli

Udruženje Origo u Bačkoj Topoli od 5. do 7. avgusta organizuje "4. Origo Open Fest".

Festivalu će prethoditi likovna kolonija, a bogat umetnički, filmski, muzički, edukativni i zabavni

program upotpuniće i takmičenje u skateboard-u i bmx-u.

Razgovor sa Katarinom Kozarov u Američkom kutku

Američki kutak u Novom Sadu u petak 29. jula, sa početkom u 18.30 časova, organizuje još

jedan Meet and Greet program u kome će se predstaviti Katarina

Kozarov, teniserka i jedna od najuspešnijih učenica IMG

Akademije na Floridi. Katarina će preneti svoje iskustvo kako je sa

slabim poznavanjem engleskog jezika i napornim radom uspela da

osvoji Dartmouth Book Price nagradu i održi govor pred hiljadu

ljudi kao učenica generacije. Zainteresovanima će takođe pričati o

IMG Akademiji, jednoj od najboljih sportskih akademija na svetu koja pruža perfektan balans

između škole i sporta i priprema učenike za sledeći korak, bilo da je to profesionalno bavljanje

sportom ili upis na neki od najprestižnijih univerziteta na svetu.

Petak,29.jul 2016.

Podstanari bez stana, a gazda bez kirije?

Najava koja je pre desetak dana stigla iz Poreske uprave Srbije da će se strože kontrolisati

plaćanje porez na zakup stanova izgleda da je otvorila Pandorinu kutiju. Na videlo je isplivalo more

problema u toj oblasti. Podstanari su nezadovoljni jer se plaše da će gazde poreske troškove

prebaciti na njih, vlasnici stanova žale se na nov namet i komplikovane procedure naplate. Dražava

se poziva na MMF, koji traži striktnu primenu propisa i naplatu poreza na rentiranje nekretnina, što

je stavka od nekoliko miliona evra za srpski buyet. Sasvim je logično da neko ko ima prihod, plaća i

porez. Ali, da bi se u tu oblast koliko-toliko uveo red, neophodno je da se štošta promeni

Procene govore da se u Srbiji izdaje 260.000 stanova te da je više od pola miliona ljudi u

statusu podstanara. Na zakupninu od sume koje gazde plaćaju treba da se plati porez od 20 odsto.

Tu obavezu za sada ispunjavaju vlasnici luksuznih nekretnina koji ih izdaju stranim diplomatama i

predstavništvima. Tu se novac refundira pa stranci neće da čuju za to da uđu u stan ili vilu bez

ugovora. Radi prijave mesta boravka ugovore traže i strani studenti.

Šta je s ostalima ? Oni su listom u sivoj zoni. Pravni zastupnik Udruženja podstanara Marko

Mirković kaže da će vlasnici stanova za tu stopu od 20 odsto povećati kiriju gde god to mogu.

35

Nažalost, to nije jedina muku koju podstanari imaju. Gazde im često uslovljavaju boravak u

stanovima raznim zahtevima. Ukoliko nisu zadovoljni kirajyijama, čak im i isključuju struju.

Odbijaju sklapanje ugovora i ne žele da ih prijave na adresu na kojoj žive. (→Press Clipping)

Kupcima omogućiti uvid u potrošnju struje i gasa

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije je, na osnovu Zakona o energetici, doneo

odluku o postupku ostvarivanja prava krajnjeg kupca na pristup podacima o sopstvenoj potrošnji

električne energije i prirodnog gasa. Odluka će početi da se primenjuje najkasnije 31. januara 2017.

godine, kada se stiču uslovi da i kupci prirodnog gasa ostvare to pravo. Ta odluka je obaveza koju je

Srbija morala da ispuni iz EU direktiva jer se u nekim zemaljama Evropske unije, poput Austrije i

Španije, očitavanja obavljaju svakih šest meseci ili kvartalno pa je direktiva generalno obavezujuća

za sve. Tom odlukom propisani su postupak i vrsta podataka o potrošnji koje operater sistema pruža

na zahtev krajnjeg kupca i obrazac na kojem se podaci prikazuju krajnjem kupcu. Pri tom se podaci

mogu dostaviti i snabdevaču koji kupca ne snabdeva, ako je u zahtevu i snabdevač označen za

primaoca tih podataka.

Do posla preko kurseva i obuka

Stopa nezaposlenosti je u padu, ali 19 odsto koliko je iznosila u prvom kvartalu ove godine,

nije ohrabujuća brojka onima koji na posao čekaju. Mnogi od njih svesni su da u potrazi za poslom

moraju ulagati u sebe, a na raspolaganju su i državne Trenutno je u Nacionalnoj službi za

zapošljavanje u toku konkurs za izvođače kurseva i edukacija koji će nezaposlenima biti u ponuditi

od oktobra, a interesovanje za dodatne edukacije kažu nadležni ne manjka. Dok oni koji su završili

poljoprivrednu školu, gimnaziju, stekli diplome ekonomije ili prava čekaju, IT stručnjaci i

medicinski radnici do posla stižu brzo. Spremnost na to da ulože u sebe ili promene profesiju sve je

prisutnija, a dodatno je motiviše i dužina čekanja na birou.

Oni koji duže čekaju svesni su potrebe da dodatno ulažu u svoj portfolio, ali i spremniji za

potpunu promenu profesije. U tom smeru pomoć nudi i Nacionalna služba za zapošljavanje, ali do

kursa jezika, kompjuterskih veština, ili obuke za deficitarna zanimanja poput kuvara, poslastičara,

varioca, lakše stižu takozvane osetljive grupe - mlađi od 30, stariji od 50, oni koji su tehnološki

višak, pripadnici romske populaciji ili lica sa invaliditetom.

U novosadskoj filijali kažu da interesovanja ne manjka, a i ove godine je samo u saradnji sa

Edukativnim centrom Vlade Vojvodini planirana obuka za više od 1.800 nezaposlenih. Iako

sredstva nisu mala, novca nema dovoljno za sve koji su spremni za učenje. Smiljana Radovanović

kaže da katalog obuka koji nude nezaposlenima već petu godinu prave na osnovu istraživanja

realnih potreba. U komunikaciji sa poslodavcima dobijaju informacije ne samo o kadrovima koji na

tržištu nedostaju, već i o znanjima i veštinama koje od budućih zaposlenih očekuju.

Radovanovićeva kaže i da zbog limitiranog budžeta koji im stoji na raspolaganju program obuka

prilagođavaju potrebama tržišta rada. Da treba sagledati potrebe poslodavaca, ali i novo vreme koje

sve više ističe potrebu stalnog usavršavanja, smatra i profesor na Visokoj školi modernog biznisa

Aleksandar Dejanović. Za one koji su između dva posla, kaže, jeftinije, brže i efikasnije od

redovnih škola i fakulteta je neformalno obrazovanje. Iako je u toj oblasti nakon ukidanja

takozvanih narodnih univerziteta kod ostala praznina, zanimljive i korisne kurseve i obuke, ističe

profesor nude mnoga preduzeća, agencije i obrazovne institucije.

Biciklisti u akciji za bezbednije saobraćajnice

Biciklisti nastavljaju da ukazuju na loše stanje staza u gradu, koje ugrožavaju bezbednost

učesnika u saobraćaju Tradicionalnom akcijom "Kritična masa", koja podrazumeva vožnju gradom,

apelovaće na nadležne da je neophodno ulaganje u saobraćajnice.

36

Revija nezavisnog off-filma Srbije na planini Rudnik

Peta revija nezavisnog off-filma Srbije biće održana od 29. do 31. jula u selu Mutanj, na

planini Rudnik, u organizaciji Ivana Jakovljevića i producentskog preduzeća "Fiks Fokus" iz

Beograda, najavljeno je na sajtu Filmskog centra Srbije. Biće prikazano 11 filmova od toga tri van

konkurencije. Na programu će biti ostvarenja "Kako je počelo" Miroslava Nikolića i Bate Petrovića,

"Kad ti tata kupi slona" Marije Žižović, "Pustood" Nebojše Ilića, "Drugo ime za slobodu" Slađane

Todorović-Nestorović, "Potpisani - 5, Mobilizacija" Marka Kovača (van konkurencije), "Na pucanj

odavde" Aleksandra Vuksanovića. Publika će gledati i filmove "Šampion" Nebojše Radosavljevića-

Čupka, "Avala" Slobodana Popovića, "Nomad" Bate Petrovića (van konkurencije), "Limunovo

drvo" Branka Radakovića i "Lauš" Branke Bešević-Gajić (van konkurencije).

Književno veče "Tragom Vaska Pope" u Vršcu

U Domu vojske u Vršcu večeras u 19 časova, u organizaciji udruženja "Vršački književni

klub" i Kulturnog centra Vršca, biće organizovano književno veče pod nazivom "Tragom Vaska

Pope". Povod je desetogodišnjica objavljivanja knjiga radova šest vršačkih autorki - Miroslave

Kućančanin, Olivere Klarić, Sonje Radivojević, Jasne Krsmanović, Jovanke Todorović i Jasmine

Đurić, u okviru edicije „Tragom Vaska Pope". Moderaror večeri biće Slobodan Đekić, a gost mr

Tomislav Suhecki

Panel diskusija u CK 13: Nasilje, mediji i aktivizam

U Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu danas u 18 časova biće održana panel

diskusija o ulozi organizacija civilnog društva i

medija u borbi protiv nasilja. Program organizuju

udruženje Link plus iz Beograda, Društvo za zaštitu i

proučavanje ptica Srbije i Omladinski centar CK13, a

govornici i govornice nasilje će posmatrati u

kontekstu održivog razvoja, uzimajući u obzir

društveni, ekonomski i ekološki aspekt, navodi se u

pozivu. U razgovoru će učestvovati dr Dragana Ćorić

- aktivistkinja, dr vet.med. Milan Ružić - Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Dragan

Gmizić - novinar i Nataša Vukmirović - Link plus.

Mediji nas gotovo svakodnevno informišu o novim slučajevima porodičnog i vršnjačkog

nasilja, a organizacije ukazuju na porast nasilja nad ženama i decom. Najnoviji slučajevi govore da

su žrtve nasilja svih starosnih kategorija, a da je nasilje motivisano kako mržnjom i netolerancijom,

tako i koristoljubljem. Dugi niz godina stručnjaci i organizacije javno zastupaju efikasnu prevenciju

i zaštitu žrtava nasilja i predlažu odgovarajuće izmene zakona. U razgovoru će biti reči o ulozi

medija i organizacija u prevenciji nasilja i pomoći žrtvama nasilja. Posebna pažnja biće posvećena

etičkim načelima kojima se rukovode novinari i urednici kada je u pitanju izveštavanje o nasilju.

Subota,30.jul 2016.

Otpremnine: Radnici prvog i drugog reda

37

Počela je isplata otpremnina za 700 radnika koji su se izjasnili za dobrovoljni odlazak iz

fabrike „Fijat–Krajsler automobili Srbija” u Kragujevcu. Kompanija je uplatila novac koji treba

svim radnicima „dobrovoljcima” da legne na račun. U zavisnosti od godina provedenih u fabrici,

radnici će dobiti od 4.800 do 14.000 evra. Najveće otpremnine dobiće oni koji su ranije radili u

fabrici „Zastava automobili” i nastavili u italijansko-srpskoj kompaniji. Pošto je država odredila da

svi radnici koji procesom privatizacije i prestankom postojanja državnih preduzeća imaju pravo

na otpremninu od 200 evra po godini radnog staža, te da je maksimalni iznos koji jedan radnik

može dobiti 8.000 evra, mnogima je najava o visini otpremnina u „Fijatu” zasmetala jer je gotovo

duplo veća od one koju može dobiti onaj ko je četiri decenije radio u državnoj firmi.

Međutim, pošto je „Fijat–Krajsler automobili Srbija”, bez obzira na ogromne subvencije

naše države, privatna kompanija, ona ima pravo, koje je iskoristila, da daje otpremnine kolike želi i

ne mora da se pridržava državnog programa. Uostalom, velike otpremnine davale su i druge

privatne kompanije u Srbiji i otuda su mnogi radnici koji su ostali bez radnog mesta preko noći

postali „bogataši”, koji su dobijeni novac utrošili za kupovinu nekretnina, a ne na obezbeđivanje

novog radnog mesta.

No, sasvim je druga priča s javnim preduzećima čiji je vlasnik država, a čija se privatizacija

najavljuje. Po dostupnim informacijama, država upravo za tri najveća javna preduzeća priprema

poseban model socijalnog programa, po kojem bi mera za otpremninu bila isplata trećine osnovne

bruto zarade, koja se potom uvećava do iznosa od 50 odsto, što bi značilo da bi se one kretale od

190 do 460 evra. Tom računicom zapravo bi najviše dobili zaposleni u EPS-u, a najmanje oni koji

će biti višak u „Železnicama Srbije”. (→Press Clipping)

Konkurs za književnu nagradu Milica Stojadinović Srpkinja

Zаvоd zа kulturu Vојvоdinе raspisao je Konkurs za dоdеlu Knjižеvnе nаgrаdе „Мilicа

Stојаdinоvić Srpkinjа". Rok za prijavu je 1. oktobar. Za

nagradu mogu da konkurišu pesnikinje, sa knjigom

poezije objavljenom na srpskom jeziku između dvа

Knjižеvnа susrеtа „Мilici u pоhоdе", оdnоsnо оd 1.

nоvеmbrа 2015. dо 1. оktоbrа 2016. gоdinе.

Zаintеrеsоvаne autorke ili predlagači treba da dostave pеt

primеrakа knjigе nа аdrеsu: Zаvоd zа kulturu Vојvоdinе,

21000 Nоvi Sаd, Vојvоdе Putnikа 2, s nаznаkоm „Zа

Knjižеvni kоnkurs МSS". Uz knjige, potrebno je poslati i kratku biografiju autorke.Primеrci

dоstаvlјеnih knjigа se ne vraćaju. Оdluku о nаgrаđеnој zbirci i lаurеаtkinji dоnоsi pеtоčlаni žiri

nаgrаdе „Мilicа Stојаdinоvić Srpkinjа", а nаgrаdа sе sаstојi оd nоvčаnоg dеlа, prоmоciје u Zаvоdu

zа kulturu Vојvоdinе u оkviru mаnifеstаciје „Мilici u pоhоdе" u tеkućој gоdini, kао i оbјаvlјivаnjа

nоvе zbirkе nаgrаđеnе аutоrkе u izdаnju Zаvоda zа kulturu Vојvоdinе u Еdiciјi „Мilici u pоhоdе"

zа nаrеdnu istоimеnu mаnifеstаciјu.

"Cat Power" 11. septembra u Domu omladine Beograda

Jedna od najvažnijih zvezda Amerikana zvuka – Cat Power nastupiće prvi put u Srbiji na

solo koncertu u nedelju 11. septembra u Domu omladine Beograda. Američka alternativna zvezda

Chan Marshall, slavna pod umetničkim imenom Cat Power, pojavila se sredinom devedesetih kao

izuzetno talentovana kantautorka sa jedinstvenim glasom. Njena mešavina folka, bluza i panka, sa

duboko proživljenim poetskim tekstovima, impresionirala je jednako publiku, kritičare i druge

muzičara

Pančevo: Akcija povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima

38

Tim za borbu protiv trgovine ljudima Terenske jedinice Crvenog krsta Pančevo akcijom

"Ruta plavog srca" obeležiće danas sa građanima i građankama Pančeva 30. jul - Svetski dan borbe

protiv trgovine ljudima. Na specifičnim prometnim lokacijama u gradu, poput autobuske stanice,

gradskog parka, Aviv Parka, Narodne bašte, kao i ispred prostorija Crvenog krsta, u periodu od 9 do

12 i od 17 do 20 časova volonteri i volonterke pozivaće građane Pančeva da se uključe u

međunarodnu foto-kampanju Plavog srca i da formirajući rukama srce iskažu svoju podršku

žrtvama trgovine ljudima širom sveta i simbolično im pokažemo da nisu same.

Pored toga volonteri će informisati građane o problemu trgovine ljudima, rizičnim

situacijama koje mogu dovesti do iste, ali i o adekvatnim merama opreza. U Aviv Parku će u 17

časova biti formirana Sigurna Zona, u kojoj će svi zainteresovani imati priliku da se informišu o

problemu trgovine ljudima, a deo programa biće prilagođen i za najmlađe koji će uz pomoć

magnetnih slagalica, bojanki, eduaktivnih društvenih igara i foto-panela, kroz druženje i igru sa

sertifikovanim edukatorima na Programu Borbe protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Srbije, imati

prilike da se upoznaju sa rizičnim situacijama, kao i kako da se ponašaju ako se nađu u istim.

Sigurna Zona imaće i kutak za roditelje/odrasle gde će ova populacij moći da sazna više o problemu

trgovine ljudima kroz razne primere iz Srbije i sveta, ali i kroz zvaničnu statistiku Ministarstva

unutrašnjij poslova i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima 30. jul ustanovila je Generalna skupština

Ujedinjenin nacija u cilju skretanja pažnje globalne javnosti na sveprisutnost ovog problema.

Nedelja,31.jul 2016.

Za minimalnu korpu trebaju skoro dva minimalca

Koliko će zaposleni u Srbiji, koji radeći zarađuju minimalanu zaradu, svakog meseca

stavaljati u novčanik trebalo bi da bude poznato polovinom

septembra, jer bi tada trebalo da bude doneta odluka o visini

minimalne mesečne zarade. Da podsetimo, sadašnja minimalna

zarada teška je oko 21.000 dinara, odnosno minimalna cena radnog

sata je 121 dinar, a sinikati su već nekoliko puta zahtevali da se

visinima minimalne cene rada poveća na oko 140 dinara po satu.

Kako bi pre zakonskog roka za utvrđivanje visine minimalne zarade o

tome razgovarali partneri kojih se ta tema i te kako tiče, na inicijativu

sindikata održan je sastanak predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih

sindikata “Nezavisnost” i Unije poslodavaca Srbije. Po rečima predednika SSS Vojvodine Gorana

Milića, na sastanku se razgovaralo o veoma važnim temama za sve zaposlene u Srbiji, a pre svega

potrebi da se poveća minimalna cena rada.

- Ovo je prvi sastanak predstavnika sindikata i poslodavaca, bez predstavnika države, kako

bi se se došlo do zajedničkog stava i dogovora o važnim pitanjima za zaposlene u Srbiji - kaže

Milić. - Ovakvi sastanci veoma su korisni jer se u direktnim razgovorima lakše pronađe rešenje, a

imaući u vidu da je 15. spetembar zakonski rok kada bi trebalo da se donese odluka o visini

minimalne cene rada bilo bi dobro da se pre tog roka postigne dogovor i nastupi, ako je moguće, s

jednim predlogom. Za sada, rekao je Milić, nije bilo reči o konkrentim predlozima. (→Press

Clipping)

Objavljen uži izbor odabranih rukopisa na konkursu "Golub 2016"

Na konkurs Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" iz Sombora "Golub 2016" pristiglo je 59

književna dela, a žiri je u uži izbor izdvojio šest radova. Gradska biblioteka Karlo Bijelicki ove

39

godine treći put je raspisala Konkurs za neobjavljeni rukopis za autore koje nisu dosad objavili

knjigu i koji nemaju više od 40 godina, a za žanrove romana, pripovetke i poezije. Do zaključenja

Konkursa stiglo je 59 rukopisa, označenih šifrom, u skoro jednakom odnosu proze i poezije. U prozi

je manje romana a više zbirki pripovedaka nego prethodnih godina

Sao Paulo Underground na Beogradskom džez festivalu

Jedan od najznačajnijih savremenih avangardnih džez sastava Sao Paulo Underground

nastupiće prvi put u Srbiji u okviru 32. Beogradskog džez festivala, 29. oktobra u Domu omladine

Beograda. Bend predvodi Rob Mazurek, poznati američki kompozitor, improvizator i vizuelni

umetnik. Mazurek, jedan od najsnažnijih kompozitora improvizovane muzike svoje generacije u

SAD, uspeo je da se istakne na džez sceni u Čikagu devedesetih godina prošlog veka. Trenutno

komponuje i nastupa sa nekoliko sastava, uključujući Exploading Star Orchestra, Pharoah and the

Underground, Chicago Underground Duo, Black Cube SP, Pulsar Quartet i Sao Paolo Underground,

u kojima može da iskaže sve specifičnost svoje muzičke ličnosti.

Izložba foto-zapisa Aleksandra Rapića na Tribini mladih

U klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada u ponedeljak 1. avgusta, sa

početkom u 19.30 časova, biće otvorena izložba foto-zapisa

autora Aleksandra Rapića. Projekat predstavlja svojevrstan

autoportret zabeležen kretanjem svetlosti u enterijeru

životnog i radnog prostora autora tokom jednog godišnjeg

ciklusa. Svi foto-zapisi zabeleženi su „moćnim" objektivnom

kamere, rezolucije 1,3 megapiksela, na mobilnom telefonu

„Nokia 206", obrađeni elementarnom aplikacijom u samom

telefonu ili u programu „otvorenog koda" – Shotwell, u okviru operativnog sistema Linuks Mint.

Aleksandar Rapić je rođen u Tuzli 1972. godine. Zvanje akademskog slikara i profesora likovne

kulture stekao je 1999. godine na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Izlagao je na

više samostalnih i kolektivnih izložbi i učestvovao u brojnim projektima. Postavka će moći da se

pogleda do 8. avgusta.

Ponedeljak,1.avgust 2016.

Bira se 700 direktora komunalnih preduzeća

Većina opštine je raspisale konkurse za izbor direktora javnih preduzeća kojima su osnivači,

ili će to učiniti ovih dana, jer je rok do kada sva javna preduzeća, bilo na lokalnom bilo na

republičkom nivou, moraju da imaju na konkursu izabrane direktore 4. mart sledeće godine. Zbog

toga što Srbija ima tehničku vladu, nije raspisan nijedan javni poziv za direktore republičkih javnih

preduzeća, kojih ima 37, dok lokalne samouprave u svojoj nadležnosti imaju 700 javnih preduzeća.

Značilo bi to da do marta treba da se izabere 700 direktora opštinskih javnih preduzeća, kao i 37 na

republičkom nivou. Vlada Srbije je prošle nedelje donela Uredbu o merilima za imenovanje

direktora javnog preduzeća, u kojoj je preciziran izborni postupak, ocenjivanje, stručna

osposobljenost, znanje i veština koju treba da poseduje direktor javnog preduzeća čiji je osnivač

Republika, Pokrajina ili lokalna zajednica. Po tom aktu, stručna osposobljenost kandidata za

direktora bilo kojeg javnog preduzeća ocenjuje se proverom sposobnosti za praktičnu primenu

znanja i veština. Pri tom, znanje se ocenjuje proverom jedne ili više oblasti iz delatnosti kojom se

javno preduzeće bavi, poznavanje propisa kojima se uređuje pravni položaj tog javnog preduzeća, a

40

veština se provera kroz analitičko rezonovanje i logičko zaključivanje, veštinu rukovođenja,

organizacione sposobnosti, komunikaciju u međuljudskim odnosima, strateško planiranje i

upravljanje resursima. (→Press Clipping)

Realni rast BDP-a 1,8 odsto

Bruto domaći proizvod Srbije realno je porastao u drugom kvartalu 2016. godine 1,8 odsto u

odnosu na isti period lane, prema fleš-proceni Republičkog zavoda za statistiku. Detaljniji obračun

BDP-a za drugi kvartal 2016. godine, koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja metodom

deflacije, biće objavljen 31. avgusta, naveo je RZS u rašnjem saopštenju. Realni rast BDP-a je u

prvom kvartalu iznosio 3,5 odsto u odnosu na uporedno tromesečje 2015, dok je u odnosu na

prethodni kvartal privreda Srbije porasla 1,6 odsto. Na kraju 2015. godine rast BDP-a Srbije je bio

0,8 odsto, a za 2016. godinu buyetom je projektovan privredni rast od 1,75 procenta, ali se očekuje

da će on biti veći.

Predstavljenje projekta „Razvoj medijske i informacijske pismenosti"

U velikoj sali Skupštine AP Vojvodine u Novom Sadu danas u 11 časova biće održana

promocija projekta „Razvoj medijske i informacijske pismenosti u Srbiji i regionu", koji realizuje

Medijski edukativni centar iz Beograda. Projekat „Razvoj medijske i informacijske pismenosti u

Srbiji i regionu" realizuje se u saradnji sa UNESCO, UN Alliance of Civilisation, Evropskim

parlamentom, South-East centrom i mrežom organizacija partnera, sa ciljem promocije medijske i

informacijske pismenosti kao osnove za razvoj globalnog obrazovanja. Predstavljanju projekta

prisustvovaće i predstavnici Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje,

propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice.

NS: Poziv za dobrovoljne davaoce krvi

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine uputio je poziv dobrovoljnim davaocima krvi svih

krvnih grupa, a naročito 0 krvne grupe, da ukoliko su u prilici i

imaju dobru volju, dođu do Zavoda u Novom Sadu i daju krv. Krv se

može dati u prostorijama Zavoda za transfuziju krvi svakog radnog

dana od 7 do 14 časova, prvog utorka u mesecu od 7 do 18 časova i

prve subote u mesecu od 8 do 12 časova, navodi se u pozivu. Zavod

za transfuziju krvi Vojvodine nalazi se u ulici Hajduk Veljkova 9a u

Novom Sadu, a dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 021 4877 980 i 021 4877 972.

Zavod u saradnji sa Crvenim krstom motiviše mlade ljude na dobrovoljno davanje krvi.

Kriterijumi za davanje krvi nisu visoki - potrebno je da osoba ima od 18 do 65 godina, da se dobro

oseća, da zadovoljava granične vrednosti hemoglobina i ima više od 50 kilograma. Pre davanja krvi

preporučuje se lagani doručak. Dobrovoljno davanje krvi sa ciljem spašavanja ljudskih života je

human čin i zasniva se na principima dobrovoljnosti, anonimnosti, neplaćenosti i solidarnosti.

"Norveška duboka štampa" u Grafičkom kolektivu

Izložba "Norveška duboka štampa" biće otvorena u Galeriji Grafičkog kolektiva. Na izložbi

će se predstaviti 12 autora, članova Udruženja norveških grafičara, u izboru umetnika i kustosa

Martina Duea. Ovo udruženje osnovao je Edvard Munk u Oslu 1919. godine, a deo je organizacije

Norveških vizuelnih umetnika. Izbor radova reflektuje deo savremene prakse norveških grafičara u

različitim tehnikama duboke štampe koje se koriste u ovoj oblasti danas, stoji u saopštenju

Grafičkog kolektiva. Duboka štampa danas prolazi kroz veliku i ubrzanu promenu u svetlu

digitalnih tehnika i novih materijala i mogućnosti, kao što su fotopolimer i netoksično štampanje,

41

što je vidljivo u radovima ovih autora koji koriste stare i nove tehnologije. To je polje grafike u

razvoju u kome se tradicionalne i savremene tehnike kombinuju i ravnopravno su zastupljene.

Zrenjanin: Izložba "37. susret akvarelista"

U Savremenoj galeriji Zrenjanin večeras u 20 časova biće otvorena izložba radova nastalih

na 37. susretu akvarelista održanom u Umetničkoj koloniji Ečka. Šestoro umetnika - Vendel Vaštag,

Aleksandar Zograf, Ana Nedeljković, Tijana Radenković, Selman Trtovac i Ljiljana Šunjevarić -

boravili su u Umetničkoj koloniji Ečka od 16. do 20. juna. Autori i autorke su kroz svoj rad

razmatrali temu ideala idola, kao i samu poziciju umetnosti i umetnika u savremenom društvu.

Radovi koji će biti predstavljeni na izložbi ostaju i zbirci Savremene galerije Zrenjanin, kaže se u

najavi. Realizaciju kolonije omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i

Grad Zrenjanin.

Utorak,2.avgust 2016.

Država sada ne troši više nego što „zarađuje”

U prvih sedam meseci ove godine Srbija je ostvarila suficit od 22 milijarde dinara, odnosno

oko 170 miliona evra. Deficit planiran s MMF-om bio je oko 73

milijarde dinara, a ostvareni rezultat bolji je oko 800 miliona evra,

odnosno prihodi su veći, a rashodi smanjeni u odnosu na projekciju.

Poreski prihodi u proseku su veći 18,7 milijardi dinara, a u pitanju su

uglavnom akcize i carina, dok se jednokratni prihodi tek očekuju i

svakako će doprineti još boljem skoru srpske kase. – Očekujem

povećanje suficita i u avgustu i da na kraju tog meseca on bude 25

milijardi dinara, onda da vidimo kako ćemo poslednju trećinu da

prođemo, ali će rezultat biti bolji i od onoga kako smo planirali s MMF-om i u Skupštini Srbije –

objasno je premijer Srbije Aleksandra Vučić, dodajući da dobri ekonomski rezultati daju mogućnost

povećanja plata i penzija u javnom sektoru iduće godine.

Ti rezultati – a sva je prilika da će se pozitivan trend prihoda nastaviti – nagoveštaju da

nakon više godina Srbija neće imati jesenji rebalans buyeta, koji se sprovodio zbog troškova većih

nego što je država prihodovala. Rebalans buyeta, smatra ekonomista Vladimir Krulj, sada je stvar

prošlosti. On podseća na to da su, po podacima Ministarstva finansija, vlade svojevremeno znale da

usvajaju i po dve izmene Zakona o buyetu, odnosno da ima i po dva rebalansa godišnje, da bi u taj

dokument ubacila troškove veće nego što je u startu planirano. (→Press Clipping)

Uz minimalac dnevna porcija mesa manja od 80 grama

Minimalna zarada u Srbiji sada se kreće oko 21.000 dinara jer je minimalna cena rada 121

dinar po radnom satu. Da li će minimalac biti povećan trebalo bi da bude poznato polovinom

septembra jer je to zakonski rok kad se određuje minimalna cena rada. Iako se za sada ne zna

precizno koliko će iznositi zahtev za povećanje minimalca, sindikati se već duže zalažu za to da se

minimalna cena rada po satu poveća na oko 140 dinara. To bi minimalac uvećalo oko 3.000 dinara i

on bi iznosio oko 23.000 dinara, pošto njegova visina zavisi od broja radnih sati u mesecu. Za sada

minimalna zarada pokriva oko 60 odsto minimalne potrošačke korpe. (→Press Clipping)

U Novom Sadu 4.740 nelegalnih objekata

42

Uskoro bi trebalo da se počne sa rušenjem objekata koji su građeni bez dozvole nakon

Zakona o ozakonjenju objekata, najavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Zorana Mihajlović. Proveravali smo kakva je situacija sa nelagalnim objektima na području Novog

Sada. Građevinska inspekcija je od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata na teritoriji

Novog Sada popisala 4.740 objekata. Stanari zgrade broj 75 u ulici Kralja Petra I u Novom Sadu

zahtev za legalizaciju tog objekta podneli su pre šest godina. Iako je za zgradu postojala

građevinska dozvola, investitor je naknadno izgradio dva sprata, te se zbog toga ceo objekat vodi

kao nelegalan.

"Ta legalizacija traje dugo. Mi smo zahtev za legalizaciju podneli 2010. godine, evo još

nismo završili. U međuvremenu su se promenila tri Zakona. Svu tehničku dokumentaciju koju smo

dostavili koja je tražena je dostavljena, ali sada kad je izašao ovaj novi zakon traže dopunu ili da se

usaglasi sa novim Zakonom, a mi smatramo da imamo svu dokumentaciju", ukazuje Slavenka

Ljubić. Iz Gradske uprave za inspekcijske poslove dobili smo informaciju da je do kraja jula stiglo

4.340 obaveštenja za evidentirtanje nezakonito izgrađenih objekata. Sa druge strane, ukoliko se

zahtev za ozakonjenje odbije, stiču se uslovi za rušenje nezakonito izgrađenog objekta.

"Lice ulice" spašavaju građani

Odbijanje države da pomogne rad jedinih uličnih novina koje prodaju beskućnici, osobe sa

smetnjama u razvoju, samohrane majke i druge ugrožene

socijalne kategorije društva, ove je godine doveo do burne

reakcije građana. Časopis "Lice ulice" na korak je od

nestanka od čega ga odvajaju samo donacije građana, a

koordinatorka Nikoleta Kosovac kaže da je odziv posle apela

bio dobar, te da ih čekaju nove akcije na spašavanju novina.

"Nikada nismo ni bili u nekoj zavidnoj situaciji, a nismo od

onih koji se stalno žale i pričaju o problemima. Ovo nije prva kriza i neće biti ni poslednja, ali je

najveća pa moramo da progovorimo o tome. Prošle nedelje smo počeli da apelujemo na javnost da

to što pričaju kako smo super nije dovoljno. Javljaju nam se neke organizacije i manje firme koje su

se pretplatile na godinu dana ili su spremne da daju manju donaciju. Očekivali smo da će građani,

koji nas jedini nikad nisu izneverli, reagovati na pravi način kao što je i bilo prošle nedelje. Ove

nedelje ćemo kampanju usmeruiti na društveno odgovorne kompanije pa lagano idemo dalje.", kaže

Nikoleta. Primerak "Lica ulice" košta 150 dinara, a polovina prihoda od prodaje ostaje prodavcima,

što je u mesec dana dovoljno da kolporteri zarade honorar koji im može pomoći u ispunjenju

svakodnevnih potreba. Druga polovina nedovoljna je za dalju produkciju časopisa. Nikoleta kaže da

je oduvek tako

Poziv muzičarima da se prijave na "TaktFest 2016"

Asocijacija Kulturanova uputila je poziv muzičarima i muzičarkama da se prijave na

Tradicionalno Akustično Kompozitorsko Takmičenje - TaktFest koje će biti održano od 17. do 18.

septembra u Novom Sadu. Prijave su otvorene do 10. septembra. Pravo učešća na festivalu imaju

pojedinci i muzičke grupe, autori muzičkih dela bez obzira na geografsko poreklo učesnika i žanr

muzike, a u skladu sa pravilima i etičkim kodeksom festivala. Prednost će imati učesnici i učesnice

(samostalni izvođači) ili autori/autorke pesama (u slučaju grupnog nastupa) mlađi od 35 godina.

Na festivalu se učestvuje jednom autorskom pesmom. Pesma treba da bude napisana i

izvedena na maternjem jeziku (ako je maternji jezik jezik nacionalnih manjina, izvođenje pesama na

tom jeziku je dobrodošlo, uz prevod pesme na srpski jezik koji će biti dostavljen žiriju). Pesma

kojom se učestvuje na festivalu ne sme biti deo zvaničnog izdanja, niti da je u procesu objavljivanja

do završetka festivala. Pored takmičarske pesme učesnici i učesniće će izvoditi dve dodatne

autorske numere van konkurencije. Prednost se daje onim autorima čije i ostale dve pesme

43

odgovaraju propozicijama takmičarske pesme. Takmičari i takmičarke autorske pesme treba da

izvedu na akustičnoj postavci instrumenata, bez upotrebe efekata ili dodataka koji menjaju osnovnu

boju instrumenta.

Predavanje "Darodavci novosadskih muzeja"

U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, u okviru ciklusa "Darodavci

novosadskih muzeja", večeras u 19 časova biće održano

predavanje „Porodica Pavla Beljanskog - Darodavci". Ulaz je

slobodan. Zahvaljujući impresivnom kolekcionarskom

poduhvatu Pavla Beljanskog, danas se u Novom Sadu nalazi

jedna od najupečatljivijih zbirki srpske umetnosti prve

polovine XX veka. Tragične porodične okolnosti ostavile su

Beljanskog bez najbližih srodnika, te su sestrići, a potom i

njihova deca, postali izvršitelji njegove volje i čuvari uspomene na njega. Malo je poznato da je

celokupni Memorijal Pavla Beljanskog, prema želji darodavca, uspomena i na porodicu čiji je on

bio poslednji član. Poseban Ugovor potpisao je u ime porodice njegov sestrić Predrag Isaković 6.

oktobra 1966. godine sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog, kojim je ostvarena želja Beljanskog da

se iz njegove ostavine izdvoje nameštaj, slike, knjige i lični predmeti. Uz pomenute predmete

poklonjen je i arhiv Beljanskog, koji obuhvata različitu prepisku sa umetnicima, diplomatama,

potom fotografije, znamenja, mnogobrojne arhivalije i drugo. Predavačice će biti kustoskinje

Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Milica Orlović Čobanov i Jasmina Jakšić Subić. Zbirka strane

umetnosti Muzeja grada Novog Sada nalazi se u Dunavskoj 29.

Džez veče u u muzičkom paviljonu

U organizaciji kancelarije za mlade opštine Bela Crkva održano je prvo džez veče u

muzičkom paviljonu u parku. Posetioci su izuzetno dobro prihvatili ovu kulturnu manifestaciju, a

organizatori obećavaju da će nastaviti sa muzičkim nastupima u parku.

Matijević očekuje novi rast cene mesa

Vlasnik Industrije mesa "Matijević" izjavio je da će cena mesa ići još naviše, podsećajući da

je kilogram buta sa 390 otišao na 520 dinara. "I to još nije kraj, tržište će se zadovoljiti tek kada

cena bude 600 dinara", kaže Petar Matijević za B92. On kaže da je cena živih svinja ispod

ekonomske cene opravdanja već šest meseci i dodaje da se ovo događa već 10 godina. "Ugasili su

ljudi tovove, nije im se isplatilo, pa je cena skočila", kaže Matijević. "Možda je i standard skočio pa

se više troši meso prve kategorije, but, kremenadla i plećka. But je sa 390 otišao je na 520 i to još

nije kraj, jer još na tržištu nema svinja", objašnjava on. Matijević kaže i da sada za domaće svinje

traže 200 dinara po kilogramu, a to znači da će but koštati 560 dinara, ali, kako kaže, to nije

dovoljno. "Naše tržište će se zadovoljiti tek kada cena buta bude 600 dinara, kada se uveze jedno

5.000 - 6.000 svinja", smatra on. Prema njegovom mišljenju, pad cene se može očekivati tek za dva

meseca.

NBS: Loš svaki peti kredit

Svaki peti kredit u ukupnim plasmanima banaka je problematičan, a njihovo učešće iznosi

20,22 odsto, što je za 1,36 odsto manje nego što je bilo na kraju 2015, pokazali su podaci Narodne

banke Srbije. Kako je Tanjugu rečeno u Narodnoj banci, to je smanjenje ukupnog učešća loših

kredita u odnosu na poslednji dan prošle godine, kada je njihovo učešće u ukupnim pozajmicama

44

bilo 21,58 odsto. Posmatrano po sektorima, pokazatelj bruto NPL privrede na dan 30. juna 2016.

iznosi 20,88 odsto, dok je kod sektora stanovništva taj pokazatelj značajno niži i iznosi 10,34 odsto.

Problematični krediti u bankarskom sektoru Srbije iznosili su,tog dana 404,34 milijarde

dinara, navodi NBS, a na osnovu izveštaja koje dobija od banaka na mesečnom nivou NBS navodi

da problematični krediti privrednih društava iznose 176,7 milijardi, a stanovništva 73,43 milijarde

dinara. Najveći deo preostalog iznosa problematičnih kredita, prema NBS, odnosi se na druga

pravna lica - nefinansijski sektor u stečaju.

Pod pojmom problematični krediti, objašnjavaju, podrazumeva se stanje ukupnog preostalog

duga pojedinačnog kredita uključujući i iznos docnje po osnovu koga je dužnik u docnji duže od 90

dana, ili po osnovu plaćanja kamate ili glavnice. Takođe, to su i krediti gde je kamata u visini

tromesečnog iznosa i viša pripisana dugu, kapitalizovana, refinansirana ili je njeno plaćanje

odloženo, kao i oni gde dužnik kasni manje od 90 dana, ali je banka procenila da je sposobnost

dužnika da otplati dug pogoršana i da je otplata duga u punom iznosu dovedena u pitanje.

Crveni krst Odžaci obeležio Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima

Crveni krst Odžaci juče je u centru opštine organizovao uličnu akciju povodom 30. jula -

Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima. Mladi volonteri i

volonterke prolaznicima su delili edukativni materijal na ovu temu:

"Paket saveta", "Trafficking stop" i "Jedan, dva, tri...Čuvaj se ti!" i

razgovarali sa zainteresovanima. Rezolucijom Generalne skupštine

Ujedinjenih nacija 30. jul je ustanovljen kao Svetski dan borbe protiv

trgovine ljudima u cilju skretanja pažnje globalne javnosti na sveprisutnost ovog problema.

Sreda,3.avgust 2016

Višak ćata neće biti glavno pitanje reforme

Pre samo godinu, manjak u srpskoj kasi u prvih sedam meseci iznosio je 24,21 milijarde

dinara, a godinu pre toga čak 109,78 milijardi. Sada je zabeležen budžetski suficit od 22 milijarde

dinara, odnosno 170 miliona evra, što je najbolji rezultat u novijoj ekonomskoj istoriji države. S

Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno je da u prvih sedam meseci ove godine manjak u

budžetu ne bude veći od 73 milijarde dinara, što znači da je ostvaren rezultat 95 milijardi, odnosno

800 miliona evra, bolji od očekivanog. Niži deficit u budžetu doprineće tome da nivo javnog duga

počne da pada na kraju ove godine, iako je s MMF-om to bilo planirano za kraj sledeće. Ekonomisti

dobre rezultate, u koje su se i sami uverili, tumače kao mogućnost da MMF u narednoj rundi

razgovora s predstavnicima srpske države prestane da insistira na smanjenju broja zaposlenih u

javnom sektoru. Zapravo, sasvim je izvesno da MMF neće u celosti odustatiti od zahteva da se

smanji broj zaposlenih u javnom sektoru – a to ne bi trebalo da učine ni kreatori ekonomske politike

Srbije – ali to pitanje više neće biti najvažnije pitanje reforme, što samo znači da će biti nastavljeno

uz manje tenzija i isticanje da bi veliki broj zaposlenih u javnom sektoru do kraja naredne godine

trebalo da ostane bez posla.

U poslednje tri godine broj zaposlenih u Vladi i ministarstvima, lokalnim samoupravama i

republičkim preduzećima smanjen je više od 70.000. Do tog podatka Ministarstvo državne uprave i

lokalne samouprave došlo je na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog

osiguranja, koji pokazuju da se broj zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru od avgusta

2013. godine do juna ove smanjio ukupno 70.337 ljudi. Od tog broja, u Vladi i ministarstvima je

oko 21.000 zaposlenih manje, u opštinama gotovo 10.000, a u republičkim javnim preduzećima više

od 39.000.

45

Po izveštaju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave broj zaposlenih najviše je

smanjen u zdravstvu – 11.145, a potom u MUP-u, gde ih je nešto više od 4.000 manje, u prosveti ih

je 1.610 manje, a u pravosuđu oko 1.000. Podaci iz juna pokazuju da, i pored smanjenja broja

zaposlenih, i dalje u javnom sektoru ima mnogo radnika. Naime, u ministarstvima je zaposleno

330.000 ljudi, na nivou lokalnih samouprava 116.000, a u republičkim preduzećima gotovo 133.000

– odnosno oko 579.000 zaposlenih u javnom sektoru. Od tog broja, samo u prosveti radi 130.000

ljudi, u zdravstvu 110.000, tako da ih je realno najmanje u samoj državnoj upravi, odnosno Vladi i

ministarstvima.

Stranci zovu naše vozače, medicinare, vaspitače

Nakon Hrvatske, koja je uputila poziv našim građevinskim firmama da svoje zidare, molere,

pomoćne građevinske radnike... uposle na hrvatskim

gradilištima, Nacionalnoj službi za zapošljavanje prethodnih

dana stigli su zahtevi i iz nekih drugih država. Naime,

Slovenija, Mađarska, Nemačka i Ujedinjeni Arapski Emirati

zainteresovani su za to da angažuju naše radnike, različitih

struka i nivoa obrazovanja. U Sloveniji traži vozače teretnog

motornog vozila s prikolicom. Potrebna je srednja stručna

sprema, KOD 95, kurs čije troškove snosi kandidat, a koji

košta 550 evra, vozačka dozvola B,C i E kategorije i osnovno

znanje engleskog i nemačkog jezika. Bruto zarada, uz naknade i dnevnice, iznosi 815 evra, a radnici

imaju socijalno osiguranje. Deset vozača kamiona težine 40 tona traži i jedan mađarski poslodavac,

kojem su potrebni vozači u međunarodnom transportu.

Ima posla i u Nemačkoj, a NSZ je objavio poziv za sedam asistenata za zdravstvenu negu.

Uslov je srednja, viša ili visoka stručna sprema medicinske struke, znanje nemačkog jezika B-1,

položen stručni ispit za medicinske radnike, a poželjno je i radno iskustvo od šest meseci. Radni

odnos se zasniva na 12 meseci na poslovima asistenta za zdravstvenu negu do nostifikacije diplome,

uz mogućnost angažovanja do tri godine. Troškove regulisanja radne dozvole i izdavanja viza snosi

poslodavac, bruto zarada je 1.900 evra do priznavanja diplome, a nakon toga 2.600 evra mesečno.

Smeštaj je obezeđen, a troškove snose sami radnici. Poslodavcu iz Abu Dabija u UAE potrebno je

20 vaspitača i rukovodilaca obdaništa za decu uzrasta od osam meseci do četiri godine. Obdaništa

su u nekoliko gradova, a potrebna je visoka stručna sprema iz pedagodije, psihologije, sociologije

ili defektologije. Plata je od 1.200 do 1.600 evra za vaspitačice, a za rukovodioce od 2.000 do 2.500

evra, u zavisnosti od prethodnog radnog iskustva. Radni odnos zasniva se na neodređeno vreme uz

probni rad od tri meseca. Poslodavac plaća smeštaj, prevoz od stana do posla, troškove

zdravstvenog osiguranja, vize i boravišne dozvole, kao i troškove avionske karte do UAE.

FS: Doneti zakon o lokalnim samoupravama

Nova vlada bi, po formiranju, kao jedan od prvih narednih reformskih koraka što pre trebalo

da usvoji novi Zakon o finansiranju lokalnih samopurava, uveren je član Fiskalnog saveta Nikola

Altiparmakov. Altiparmakov je, u izjavi Tanjugu, savetovao novoj vladi da nastavi sa sektorskim

reformama, nakon što je merama štednje praktično prepolovila budžetski deficit.b"Ono što je vlada

do sada jako dobro uradila jeste politika štednje i smanjenje budžetsdkog deficita sa preko 6,5 odsto

na manje od 2,5 odsto, koliko smo procenili za 2016. U tom smislu je veliki deo posla već urađen, a

sad ostaju sektorske reforme, reforma javnih preduzeća, privatizacija, rešavanje pitanja preduzeća u

restrukturiranju i novi zakon o finansiranju lokalne samouprave", rekao je on. Prema njegovim

rečima, Zakon je, po inicijalnim planovima, trebalo usvojiti još 2015. ali "tu smo okasnili", pa je

sada potrebno da što pre bude usvojen, kako bi lokalne samouprave imale vremena da adekvatno

planiraju budžete za 2017.

46

Altiparmakov je podsetio da su problemi nastali kada je u 2011. godini, uprkos protivljenju

Fiskalnog saveta, MMF-a i većeg dela stručne javnosti, usvojen aktuelni Zakon o finansiranju

lokalne samouprave koji je, kako je naveo, kontraproduktivan po mnogo čemu. "Taj Zakon je na

haotičan i nesistematski način oduzeo 40 milijardi dinara budžetskog novca i podelio ih 'ad hok'

lokalnim samoupravama. Novac pri tom nije trošen za kapitalne i infrastrukturne projekte već je

otišao u potrošnju", naveo je Altiparmakov. On je dodao da je deo te "rupe" zatvoren poreskim

izmenama iz 2013, dodajući da je sada ostalo da se još osam milijardi dinara sa lokalnog nivoa vrati

u republički budžet. Član Fiskalnog saveta smatra, govoreći o nacrtu novog zakona, da je

Ministarstvo finansija uradilo dobar sistemski zakon koji po mnogo čemu nalikuje na onaj iz 2006.

Ukida se 450 km pruga u Vojvodini, Pokrajina traži odlaganje odluke

"Železnice Srbije" najavile su ukidanje 800 kilometara nerentabilnih trasa, a više od 450

kilometara tih pruga nalazi se u Vojvodini. U Pokrajinskoj vladi

kažu da su svesni loše ekonomske računice, ali predlažu odlaganje

takve odluke, dok se ne uradi podrobnija analiza, u skladu sa

potrebama građana i privrede. Sa kikindske železničke stanice, kroz

koju je nekad prolazio čuveni "Orijent eksperes", vozovi odnedavno

više ne idu u Žombolj i Temišvar u Rumuniji, a najavljeno je

ukidanje trase ka Banatskom Aranđelovu, pa će, za sada, ostati samo vozovi za Suboticu i

Zrenjanin. Ukoliko državne železnice ne vide sopstveni ekonomski interes, rešenje se može naći

kroz subvencije pojediinih železničkih trasa, ali i kroz investicije putem javno-privatnog

partnertsva. U svakom slučaju, rešenje se mora doneti u skladu sa potrebama građana, ali njih, bar

do sada, niko nije ozbiljno anketirao.

Osnovana Mreža alternativnih rezidencijalnih centara

U Centru za kulturu Sopot osnovana je Mreža alternativnih rezidencijalnih centara (ARC),

čime se projekat "Mobilne rezidencije" Zemunskog malog umetničkog centra (ZMUC) širi iz

Srbije, Crne Gore i Albanije na Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu. U okviru devete

"Mobilne rezidencije" u selu Babe definisana je platforma ARC, kao mreža nezavisnih kreativnih

punktova za eksperimentalne boravke i rad domaćih i stranih umetnika i kulturnih radnika,

osnovana radi produkcije, edukacije i istraživanja u polju savremene umetnosti i kulture, navedeno

je u saopštenju ZMUC. Ateljei, stanovi i kuće koje pojedinci i umetnici u različitim medijima

otvaraju za rezidencijalni boravak i rad umetnika i radnika u kulturi iz regiona i inostranstva,

postaju deo platforme Mreže ARC čiji je cilj da, pretvarajući privatne prostore u mesta za javno

delovanje, kroz umetnost grade zajednicu i investiraju u znanje. Dogovoreno je i da "inicirajući

nove umetničke zajednice i strategije, Mreža ARC svojim javnim delovanjem razvija alternativne

kulturne modele".

Mikro festival amaterskog filma 7. i 8. oktobra

Mikro festival amaterskog filma - MikroFAF, sedmi po redu, biće održan 7. i 8. oktobra u

Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, najavili su organizatori. MikroFAF od 2009. godine

prati dinamičan razvoj neprofesionalnog stvaralaštva, ohrabruje razmenu iskustava svih entuzijasta

koji žele da se izraze filmskim jezikom i ne ustručavaju se da eksperimentišu i samoobrazuju se u

sferi filma. I ove godine pruža se prilika filmskim zanesenjacima iz celog sveta da prikažu svoje

kratke filmove, osvoje raznovrsne nagrade i "održe plamen neprofitnog stvaralaštva, podstaknutog

čistom ljubavlju prema filmu", ističu organizatori.

Zainteresovani mogu da prijave svoj kratki igrani, animirani, eksperimentalni ili

dokumentarni film, a posebna pažnja biće posvećena fenomenu filmskog veb arta i viral videa, koji

47

se već duže vreme intenzivno razvijaju i često predstavljaju granične slučajeve između

tradicionalno shvaćenog filma, video-arta, televizijskog skeča, dokumentarnog zapisa, performansa.

Budući da MikroFAF insistira na iskustvu zajedničkog gledanja filmova u bioskopu i želi da

podstakne živu razmenu mišljenja i utisaka, sedmo izdanje festivala održaće se u Muzeju kinoteke,

koji već decenijama predstavlja mesto okupljanja i druženja brojnih filmofila. Konkurs za učešće na

festivalu otvoren je do 1. septembra, a biće dodeljene nagrade za "Najbolji kratki uradi sam film",

"Najbolji nezavisni kratki film" i "Najbolji viralni video".

Grafiti kulturni potencijal

U trci za titulu Evropske prestonice kulture, ali i u trci za kulturniji grad, Novi Sad treba da

se pozabavi i uličnom umetnošću, konkretno, grafitima. Oni, sa jedne strane, predstavljaju problem

nadležnih i svih građana, dok sa druge strane, predstavljaju veliki kulturni potencijal. Grafiti i

murali podsećaju na to da javni prostor predstavlja i prostor za izražavanje – ukazujući istovremeno

i na nedostatak namenskih prostora za tu svrhu. Oni ne samo da kreiraju identitet urbane zajednice,

već i ukazuju na brojna društvena pitanja i probleme, kao i na vezu između korisnika javnog

prostora – odnosno građana – i nadležnih. A najidealnija veza proizilazi iz zajedničke brige za javni

prostor.

Primer dobre saradnje predstavlja mural koji je Gradsko zelenilo napravilo u saradnji sa

umetnicima, kao odgovor na zabrinjavajući broj grafita mržnje koje su uklonili tokom dve i po

godine rada anti-grafiti službe. Međutim, ističu da poruke mržnje nisu jedini problem na fasadama.

Ali kada je u pitanju entuzijazam umetnika, kako tvrde, čak i onda kada se obraćaju za najosnovnija

sredstva, grad ne pruža nikakvu podršku. Zajednički apel komunalnih preduzeća, kulturnih

delatnika i umetnika, jeste da se nadležni u Gradu ozbiljno pozabave ulogom grafita u javnom

prostoru – za šta postoje brojni pozitivni primeri u inostranstvu koji decenijama vode kvalitetnu i

odgovornu kulturnu politiku.

Manifestacija "Leto u vrtu galerija" od 4. do 25. avgusta

Manifestacija "Leto u vrtu galerija", projekat Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije

Matice srpske u Novom Sadu, biće održana od 4. do 25.

avgusta sa idejom da se sugrađanima tokom letnjih večeri

ponudi zanimljiv i raznovrstan program, upotpunjen

sadržajima koji na nekonvencionalan način promovišu

kulture različitih zemalja. Na otvaranju će govoriti upravnica

Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, dr Jasna Jovanov, a zatim

će u saradnji sa Američkim kutkom Novi Sad biti

organizovano veče s poznatim piscem Vladimirom Pištalom,

koji će posetiocima preneti svoja iskustva o dugogodišnjem

životu u Sjedinjenim Američkim Državama.

Svakog četvrtka tokom avgusta, od 21 do 23 sata, Novosađane uz putopisne priče, muziku,

ples i druženje, očekuju atraktivne teme s namerom da se ukaže na značaj svetske kulturne baštine i

njenog očuvanja u kontekstu istorijskih i kulturoloških okolnosti, najavila je Spemen-zbirka Pavla

Beljanskog. Grupa "JeuNS" inspirisana muzikom afričkih i frankofonih umetnika prirediće 11.

avgusta koncert uz afro-pop, latino i rege ritmove, a novinar i urednik Žikica Milošević predstaviće

18. avgusta Siriju pre rata kao zemlju bogate i raznovrsne kulture. Na svečanom zatvaranju

manifestacije Gudački kvartet Il Belpaese izvešće filmske, evergrin i pop-rok numere svetski

poznatih kompozitora. Zbog sanacije fasade Galerije Matice srpske, manifestacija će se ove godine

održavati u još neotkrivenom delu vrta Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, a ulaz je slobodan.

Realizaciju je omogućio Sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

AP Vojvodine.

48

Srpski filmovi na Sarajevo film festivalu

U okviru 22. Sarajevo film festivala, koji će biti održan od 12. do 20. avgusta u glavnom

gradu Bosne i Hercegovine, za nagrade će se takmičiti i srpski filmovi "Vlažnost" Nikole Ljuce,

"Četiri pasoša" Mihajla Jevtića, "Dubina dva" Ognjena Glavonića, "Zid smrti i tako to" Mladena

Kovačevića i "Tranzicija" Milice Tomović. U zvaničnoj selekciji dugometražnih igranih filmova su

se, među 11 odabranih naslova, našla i dva srpska igrana filma - "Vlažnost" i "Svi severni gradovi"

Daneta Komljena, s tim što će Komljenov prvi dugometražni film biti prikazan van konkurencije,

objavljeno je na sajtu Filmskog centra Srbije.

Radojević: Neophodno udruživanje paora

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević obišao

poljoprivrednike u opštini Žabalj. Sa domaćinom,

predsednikom opštine Čedomirom Božićem najavio će i u

buduće obilaziti sela kako bi u direktnim razgovorima čuo

probleme paora. Radojević je obišao gazdinstva Salonski u

Gospođincima, Vezlić u Žablju i Simetić u Čurugu gde se

upoznao sa problemima ovdašnjih paora. "Svrha današnje

posete opštini Žabalj, Gospođincima, Čurugu i samom

Žablju je da u direktnom razgovoru sa poljoprivrednim proizvođačima predstavimo sve mere

podrške Pokrajinskog sekretarijata kako bismo animirali naše paore da iskoriste sve mogućnosti

koje su im na raspolaganju. S druge strane da u direktnoj komunikaciji čujemo glas proizvođača, šta

je to što ih tišti i na koji način možemo da prevaziđemo probleme", rekao je Vuk Radojević. U

razgovoru sa paorima zaključeno je da postoji potreba za udruživanjem jer, dodao je Radojević,

samo zajedničkim nastupom poljoprivrednici mogu da zaštite vlastite interese.

Četvrtak,4.avgust 2016.

Ima (li) prostora za povećanje plata i penzija

Mada ekonomisti tvrde da za konačnu ocenu o suficitu, odnosno deficitu budžetske kase

ipak treba sačekati kraj godine, uz napomenu da se julska dobra slika može narednih meseci

promeniti, već ima najava da bi početkom sledeće godine moglo doći do povećanja plata u javnom

sektoru i penzija. To bi značilo da bi one bile povećane uprkos savetima Fiskalnog saveta Srbije i

Međunarodnog monetarnog fonda da bi morale ostatiti zamrznute ne samo naredne godine već i

2018. Na srpskoj strani je da i ovoga puta, kao što je to učinila i novembra prošle godine, tokom

predstojeće šeste revizije aranžmana ubedi MMF da se višak novca u državnoj kasi podeli

zdravstvu, prosveti, penzionerima, uz argument da nije dobro da se svi odriču zarad dobrih

rezultata, a da ne osete nikav boljitak i simbolično priznanje za stezanje kaiša. Ostaje da se vidi da

li će MMF na to pristati ili će nastaviti da insistira na tome da se neplanirani suficit utroši u nove

kapitalne investicije, prevremeno vraćanje javnog duga, rešavanje viška zaposlenih u javnom

sektoru.

Bilo kako bilo, srpska strana će i ove godine pokušati da bolje ekonomske rezultate osete i

građani Srbiji, a to je jedino moguće ukoliko dođe do povećanja plata u javnom sektoru i penzija, pa

makar i nekoliko procenata. Da li će to povećanje biti slično ili jednako prošlogodišnjem, u ovom

trenutku može se samo nagađati, ali ako se sudi po činjenici da je ove godine suficit veći nego

prošle, moglo bi se očekivati da se i zaposleni u javnom sektoru i penzioneri malo više ovajde nego

lane. (→Press Clipping)

49

Ostala bez posla, kako da vraća kredit

Venčanje, kupovina novog doma, useljenje... mnogo srećnih momenata imala je porodica

Kosanović iz Beograda, sve do trenutka kad je supruga Sarita ostala bez posla, a rata kredita sa

prvobitnih oko 28.000 dinara skočila na 60.000... Porodica Kosanović našla se u situaciji da polako

sklizne u masu od 73,43 milijarde dinara, kolika je ukupna suma "teško naplativih kredita" (NPL)

stanovništva, uz rizik da im banka, zbog neplaćanja rata, aktivira hipoteku, odnosno oduzme

nekretninu. Prema podacima Narodne banke Srbije, svaki peti kredit u ukupnim plasmanima banaka

je problematičan, a njihovo učešće iznosi 20,22 odsto. U apsolutnom iznosu to je oko 404 milijarde

dinara ukupno, koje će banke teško naplatiti. Udeo problematičnih kredita preduzeća je veći i iznosi

20,88 odsto, dok je udeo problematičnih kredita građana u ukupnim 10,34 odsto. Poznavaoci tvrde

da, kada je reč o građanima, oni su najviše u takav problem upadali jer su ostajali bez posla, ili su

im primanja značajno smanjena. Situacija je trenutno takva da od oko 20.000 onih koji su uzeli

stambene kredite u švajcarskim francima, veliki deo njih na ivici je da, baš kao i Kosanovići,

postane deo ove sumorne statistike.

Kod Nemaca radi 31.000 srpskih radnika

Saradnja Srbije s Nemačkom je izuzetno dobra, a kroz različite projekte u Srbiju je do sada

došlo 350 nemačkih kompanija, koje danas zapošljavaju 31.000

radnika. Ta država investirala je u Srbiju 1,6 milijardu evra, i

sudeći po ocenama čelnika nemačkih kompanija koje ovde posluju,

uslovi za rad su dobri, ali su privredne reforme i dalje neophodne.

Kompanije – članice Nemačko-srpske privredne komore, nešto su

optimističnije nego prošle godine kada je reč o ekonomskim

perspektivama Srbije. Uz pozitivna očekivanja sopstvenog

poslovanja i zadovoljstvo kvalitetom radne snage u Srbiji, čak 90

odsto njih ponovo bi investiralo u našu državu, pokazala je junska anketa o uslovima poslovanja u

Srbiji koju je sprovela ta komora.

Kompanije iz Nemačke sopstveno poslovanje ocenjuje boljim od poslovne klime – malo

manje od polovine ispitanika, njih 48 odsto, očekuje poboljšanje situacije u svojoj firmi, 51 odsto

prognozira da se situacija neće menjati, dok tek jedan procenat smatra da će se, u odnosu na prošlu

godinu, situacija pogoršati. U odnosu na lane, kada je svako treće preduzeće očekivalo

zapošljavanje novih radnika, ove godine njih 44 odsto smatra da će biti novih zapošljavanja, dok

deset procenata procenjuje da će smanjivati broj radnika. Slično kao u 2015, 41 odsto preduzeća

želi više da investira ove godine, a 14 procenata predviđa smanjenje investicija, što je niže nego

prilikom prošlogodišnjeg anketiranja.

Predsednik Nemačko-srpske komore i generalni direktor „Hemofarma” Ronald Zeliger

ističe da su nemačka preduzeća zadovoljna poslovanjem u Srbiji važan indikator za druge

investitore. On je dodao i da je on zadovoljan, iako ima problema, s kojima uspeva da se nosi, i da

bi opet izabrao Srbiju kao mesto za ulaganje.

Sufinansiranje 50 projekata o zaštiti životne sredine

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, saopštilo je danas da će u ovoj

godini sufinansirati 50 projekata u oblasti zaštite životne sredine koje realizuju udruženja i druge

organizacije civilnog društva. Kako se navodi, za te namene je opredeljeno 20 miliona dinara, a

projekti će se sufinansirati u traženom iznosu ili će dobiti samo deo traženih sredstava. Dodaje se da

su projekti predloženi za sufinansiranje iz oblasti zaštite prirodnih vrednosti, zaštite zemljišta,

zaštite voda, upravljanje otpadom, kao i ublažavanje klimatskih promena. U saopštenju se podseća

da je na konkurs za podršku projektima zaštite životne sredine, koji je bio raspisan 24. maja

50

pristiglo 220 prijava,a da je konkursna komisija na osnovu određenih kriterijuma izabrala njih 50.

Konačna rang lista projekat nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Predavanje u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, u okviru pratećeg programa izložbe

"Pavle Beljanski - prijatelj umetnika", večeras u 19.30 časova biće organizovano predavanje pod

nazivom "Supruga i muza". Istorija umetnosti nudi čitav niz primera u kojima su supruge bile

inspiracija umetnicima. Njihove predstave se razlikuju u zavisnosti od perioda i umetničke

intencije, ali uvek poseduju očekivanu intimnost poznavanja modela. U Spomen-zbirci Pavla

Beljanskog čuva se više prikaza supruga umetnika, ali njihova imena uglavnom nisu deo naziva

dela Tako se u fondovima galerije nalaze slike Petra Dobrovića, Figura (1927), Marka

Čelebonovića, Žena sa turbanom (1933) i Stojana Aralice, Žena sa slamnim šeširom (1934), kao i

tri crteža Sesil Perić, supruge Jefte Perića. O ovim ženama, njihovim životima i različitim

predstavama kroz umetnička ostvarenja iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog govoriće kustos Marta

Đarmati.

Deaf Kids i Rivers Run Dry u Društvenom centru

U novosadskom Društvenom centru večeras u 21 čas koncert će održati brazilski bend Deaf

Kids i mađarski sastav Rivers Run Dry. Deaf Kids

sviraju "experimental haos noise very catchy d-beat", sa

tipičnim prljavim i haotičnim brazilskim zvukom. Muzika koju

izvode River Run Dry opisana je kao post apocaliptični heavy

morbidni d-beat, pod velikim uticajem portlandskog zvuka, ali

sa ženskim vokalom. Ulaznice se ne naplaćuju, ali je publika

pozvana da ostavi dobrovoljni prilog

Omoljica: Konkurs za nove članove udruženja "Suncokret"

Udruženje "Suncorket" iz Omoljice otvorilo je konkurs za prijem novih članova. Na konkurs

mogu da se prijave svi zaintresovani stanovnici Omoljice između 13 i 40 godina koji imaju

entuzijazma i pozitivne energije da se uključe u zajedničko ostvarivanje ciljeva koje "Suncokret"

promoviše. Najznačajniji projekat udruženja je međunarodni volonterski kamp "Sunflower", a za

septembra u pripremi su nove akcije. Udruženje građana Suncokret čini grupa mladih iz Omoljice i

okruženja okupljena sa ciljem da promoviše kulturu, ekologiju, aktivizam, volonterizam,

toleranciju, sport, zdrave stilove života i slično. Aktivnosti udruženja mogu se pratiti na

zvaničnoj Facebook stranici.

BG: Hitovi sa Festa od 5. avgusta u Kinoteci

Filmovi koji su obeležili Međunarodni filmski festival Fest proteklih decenija biće

prikazivani od 5. avgusta do 4. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, objavljeno je na

sajtu te ustanove. Revija počinje filmom "Meš" Roberta Altmana iz 1970. godine, koji je prikazan

na svečanom otvaranju prvog Festa 1971. u Domu sindikata, a uslediće ostvarenja takođe sa prvog

Festa - "Goli u sedlu" Denisa Hopera i "Ponoćni kauboj" Džona Šlezingera.

Poskupela i piletina

Potrošači se još nisu osvestili od skoka cene svinjetine, a sačekale su ih i nove cene pilećeg

mesa. Poslednjih dana cena piletine porasla je i do 25 odsto kao posledica manje ponude utovljenih

51

pilića, kažu proizvođači. U industriji mesa "Matijević" navode da je pileće meso poskupelo i više

od 25 odsto i to iz istih razloga kao svinjsko.

Petak,5. avgust 2016.

Minimalac nek poraste, porez na plate nek padne

Da li će minimalna zarada biti uvećana, i koliko, za sada se još ne zna jer će se o tome

pregovarati i razgovarati, a odluka će biti doneta 15. septembra pošto je to rok za utvrđivanje

minimalca. Ipak, da bi stekla uvid u stavove poslodavaca o tome, Unija poslodavaca Srbije je na

svom sajtu sprovela anketu o povećanju minimalne cene rade. Na osnovu sada dobijenih rezultata –

jer anketa je i dalje otvorena – proizlazi da poslodavci okupljeni u toj organizaciji nisu protiv veće

minimalne zarade. Takođe, uvereni su u to da bi njeno povećanje smanjilo rad u sivoj zoni, ali ističu

da je neophodno da se smanji poresko opterećenje.

Računica poslodavaca pokazuje da porez i doprinos na minimalnu zaradu od 21.056 dinara

iznosi 12.407 dinara, što znači da u ovom trenutku za isplatu minimalne zarade mora da se izdvoji

33.463 dinara. Podela na doprinose koje plaća poslodavac i one koje plaćaju zaposleni po mnogo

čemu je, tvrde poslodavci, knjigovostvene prirode, a u stvarnom životu je fiktivna jer u praksi

radnik prima neto platu, a socijalne doprinose i porez na zaradu državi uplaćuje poslodavac. Zbog

toga, smatraju poslodavci, smanjenje poreskog opterećenja rada, potogovo kada su u pitanju najniže

zarade, znatno bi doprinelo povećanju konkurentnosti srpske privrede i njenih proizvoda, povećanju

pravilačnosti Srbije za strane investitore, manjoj nezaposlenosti, a pre svega, suzbijanju sive

ekonomije. (→Press Clipping)

Kurir prekršio Kodeks novinara

Savet za štampu objavio je odluku da je dnevni list Kurir prekršio Kodeks novinara Srbije

tekstovima u kojima je iznosio neistine i vređao ministarku građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture Zoranu Mihajlović, saopšteno je danas iz njenog kabineta. U saopštenju je navedeno

da je Savet za štampu jednoglasno odlučio da je Kurir naslovima "Odakle ti, bre pare!", "Zorana

ima zlatan sat od 20.000 evra", "Laže i krije odakle joj zlatan sat" i "Zorana lažeš kao pas",

objavljenim u julu, prekršio odredbe Kodeksa novinara koje se tiču istinitosti i odgovornosti

izveštavanja, kao i poštovanja etike i kulture javne reči. Dodaje se da je tom dnevnom listu

naloženo da objavi ovu odluku Saveta za štampu.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala je da veruje

da je posle te odluke Saveta za štampu "svima jasno ko je govorio istinu, a ko je objavljivao laži". "I

pored dokaza koje sam pružila ovaj tabloid je nastavio naručenu kampanju protiv mene i danima

iznosio neistine i uvrede na moj račun. Poštujući upravo novinarsku profesiju podnela sam žalbu

Savetu za štampu koji jedini utvrđuje da li se mediji i novinari pridržavaju Kodeksa, kako bi se sami

novinari izjasnili o ovakvom izveštavanju Kurira", rekla je Mihajlović.

Vremeplov: Osnovan Arhiv Vojvodine

Na današnji dan 5. avgusta 1926. godine osnovan je Arhiv Vojvodine, ukazom pomoćnika

ministra prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvobitni naziv te ustanove bio je bio je -

Državni arhiv u Novom Sadu. Inicijator je bio tadašnji upravnik Državnog arhiva u Beogradu dr

Rista Odavić, a prvi upravnik (državni arhivar) današnjeg Arhiva Vojvodine bio je dr Dimitrije

Kirilović, ugledni istoričar, publicista i nacionalni radnik. Zadatak Državne arhive u Novom Sadu

bio je da prikuplja, čuva, i obrađuje, arhivsku građu sa područja - Banata, Bačke, Srema i Baranje.

52

"Street Tour de Naselje" posvećen Milošu Obrenoviću

Udruženje Novo kulturno naselje, u okviru programa „Street Tour de Naselje", u subotu 6.

avgusta u 17 časova organizuje biciklističku vožnju posvećenu Milošu Obrenoviću. Okupljanje je

zakazano na prostoru festivala "Dobro došli na Naselje" - na livadi između ulica Braće Dronjak i

Bate Brkića Učesnici i učesnice vožnje imaće priliku da saznaju nove i zanimljive stvari o ulicama

na Novom nasellju, čuju poznate i manje poznate priče, a najavljena su i interesantna iznenađenja.

Zbog velikog interesovanja i ograničenog kapaciteta, svi zainteresovani za učešće treba da se

prijave za turu putem mejla novokulturnonaselje@gmail.com. Prijavljivanje je moguće do petka, 5.

avgusta u ponoć. Naredna vožnja biće posvećena Jovanu Dučiću

BG: Izložba "Mladi srpski akademski slikari Americi" u Domu omladine

Izložba "Mladi srpski akademski slikari Americi" biće otvorena večeras u Galeriji Doma

omladine Beograda. Pre dve godine Miloš Mandić, osnivač i urednik Likovne kolonije "Kolut

Mandić", realizovao je grupnu izložbu "Srpski slikari Americi" ("Serbian painters - tribute to

America"). Oko tog projekta okupilo se 25 savremenih srpskih slikara različitih poetičkih i

tehničkih opredelenja, koji su autonomno, svaki iz svog ugla, predstavili vlastiti doživljaj Amerike.

Izložbu je imala priliku da vidi publika u 10 gradova Srbije.

Posle dve godine nastavlja se sa širenjem i produbljivanjem iste tematske ideje, s tim što su ovoga

puta za njeno ostvarenje pozvani mladi srpski akademski slikari, kojima je prepušteno da slobodno

izraze svoju inspiraciju Amerikom. Slikarima je ostavljeno da po ličnom izboru, pa čak i

metaforički, "ispričaju" svoja vidjenja, strasti i doživljaje američke stvarnosti od pulsacija magične

fascinacije američkog sna, Gugenhajmovog muzeja umetnosti, Deklaracije nezavisnosti, Kanjona

Kolorado i Bele kuće preko Velike ravnice izmedju reke Misisipi i Stenovitih planina, Nijagarinih

vodopada do oblakodera Menhetna i šesdeset i dva okruga grada Njujorka.

Izložba otvara vrata i za ispoljavanje likovnih osvrta na višedecenijsko prijateljstvo, veze i

savezništvo Srbije i Amerike i njihovih naroda, a naročito velikog broja državljana SAD-a srpskog

porekla. Mladi umetnici su izabrani sa svih likovnih akademija u Srbiji, a izabrali su ih i preporučili

dekani i profesori, ali i likovni kritičari i galeristi. Izložba će biti otvorena do 7. avgusta.

Bačka Topola: Promocija stripa u Gradskoj biblioteci

U prostorijama Gradske biblioteke "Juhas Eržebet" u Bačkoj Topoli, u okviru Origo Open

Fest-a, večeras u 19 časova biće organizovano predstavljanje i promocija stripa "Družina

Dardaneli". Specijalni gost biće strip scenarista i SF pisac Pavle Želić. 4. Origo Open Fest održava

se od 5. do 7. avgusta u Bačkoj Topoli, u organizaciji udruženja Origo. Detaljan program može se

pogledati ovde.

ZR: Izložba radova Nadežde Kirćanski

U izložbenom salonu Kulturnog centra u Zrenjaninu danas u 19 časova biće otvorena

izložba crteža, skulptura i instalacija autorke Nadežde Kirćanski. Nadežda Kirćanski rođena je

1992. godine u Zrenjaninu. Trenutno je studentkinja master programa na Fakultetu likovnih

umetnosi u Beogradu, na vajarskom odseku Postavka će moći da se pogleda do 18. avgusta.

Meso poskupelo, svi nezadovoljni

53

U mesarama i marketima svakodnevno nove cene. Poskupljenje mesa početkom meseca

povuklo je za sobom i poskupljenje nekih mesnih prerađevina, a skuplja je i piletina. Kupci se bune,

proizvođači kažu da je cena stoke još uvek niska, iako kilogram košta 200 dinara, a trgovci se žale

da prodaja pada.

Do kraja marta 2017. nova sistematizacija u EPS

Do kraja marta 2017. biće urađena nova sistematizacija u Elektroprivredi Srbije (EPS) kada

će se tačno znati gde su viškovi, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je rekao novinarima posle skupa "Ugalj - osporavani enegenti" da do tada neće biti

proglašavanja "bilo kakvih tehnoloških viškova u EPS već će zaposleni moći dobrovoljno da odu".

"Do kraja marta 2017. imaćemo uređenu novu sistemizaciju i mapiraćemo delove EPS u kojima

imamo viškove kao i delove gde imamo manjkove. Dok ne napravimo takvu kompletnu sliku koja

nije samo priča nećemo imati proglasavanje tehnoločkih viškova", kazao je Antić. On je naglasio da

su jutros završeni pregovori sa Svetskom bankom oko plana optimizacije EPS-a i da ga je Nadzorni

odbor tog javnog preduzeća već danas i usvojio. "To je je značajan korak u restruktuiranju EPS i

pokazuje da smo ponovo uhvatili korak sa svim merama koje Međunarodni monetarni fond očekuje

od nas", rekao je Antić. Prema njegovim rećima, važna je finansijska konsolidacija EPS-a koja će

biti spovedena smanjenjem tehničkih gubitaka, povećanjem naplate, efikasnijom unutrašnjom

organizacijom kompanije. On je dodao da tu spadaju i sagledavanje optimalnog broja zaposlenih i

ekonomska opravdanosti rada svih termoenergetskih kapaciteta u EPS-u.

Šećer skuplji pet odsto

Još jedno poskupljenje iznenadilo je građane – novu, višu cenu, ima i šećer. Naime,

veleprodajna cena šećera viša je pet odsto, odnosno sa 70 dinara

kilogram otišla je na 74, a u maloprodaji kilogram šećera košta oko 85

dinara. I čim je cena povećana – šećera ponovo ima na rafovima svih

prodavnica u Srbiji, ali niko ne ume da objasni zašto je poskupeo. Kao

agrument navodi se da rast cene šećera i na stranim tržištima, ali s

obzirom na to da ga naša država izvozi, a ne uvozi, ostaje nejasno zašto

je pokupeo u Srbiji. U kompaniji „Sunoko” objašnjavaju da je reč o

kratkotrajnom spletu okolnosti, ističući da su proizvođači šećera samo jedna od karika u

snabdevanju prodajnih objekata šećerom. Tvrde da se tržište šećera relativno oporavilo, što daje

dodatnu ekonomsku stabilnost toj privrednoj grani pa samim tim i ne očekuju povećanje cene

šećera. Direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović tvrdi da nema razloga za

bilo kakvu bojazan od nestašice, da će šećera biti dovoljno za potrebe našeg tržišta, ali i za plasman

u inostranstvo.

Dinar nastavlja stagnaciju

Dinar će danas nastaviti stagnaciju prema evru i zvanični srednji kurs će iznositi 123,2944

dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije. Dinar će prema evru biti na istom nivou kao pre

mesec dana, dok će na godišnjem nivou biti slabiji za 2,5 odsto. Indikativni kurs dinara prema

dolaru juče je takođe mirovao na nivou 110,6176 dinara za jedan dolar. Prema američkoj valuti,

dinar je na mesečnom nivou jači za 0,1 odsto, dok na godišnjem nivou ima istu vrednost kao lani.

NBS je od početka godine kupila na međubankarskom deviznom tržištu 405 miliona evra i

prodala 860 miliona evra kako bi ublažila veće dnevne oscilacije kursa. Najniža vrednost dinara

prema evru bila je 24. juna ove godine kada je jedan evro koštao 123,9531 dinar, a najviša je bila 4.

januara, 121,5141 dinara.

54

Za sedam meseci 30.000 pijanih isključeno iz saobraćaja

U prvih sedam meseci oko 30.000 vozača isključeno je iz saobraćaja zbog vožnje u

alkoholisanom stanju, a tokom cele prošle godine bilo

ih je više od 55.000, izjavio je danas zamenik

načelnika Uprave saobraćajne policije Vladan Nikolić,

saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nikolić je, na konferenciji za novinare povodom

donacije 26 alkometara Apatinske pivare saobraćajnoj

policiji, rekao da podaci pokazuju da se broj onih koji

voze pod dejstvom alkohola polako smanjuje, a

naročito vozača u stanju teške, veoma teške ili potpune

alkoholisanosti.vOn je ocenio da to dokazuje da je kampanja "Kad pijem, ne vozim" neophodna i da

je zato potrebno nastaviti saradnju i narednih godina. Nikolić se zahvalio Apatinskoj pivari na

donaciji alkometara i na devet godina izuzetno uspešne saradnje u cilju poboljšanja stanja

bezbednosti saobraćaja. On je najavio da će saobraćajna policija i u narednom periodu nastaviti

doslednu primenu svih zakonskih mera kako bi suzbila vožnju pod dejstvom alkohola. Generalni

direktor Apatinske pivare Dragan Radivojević rekao je da se nada da će svih 95 alkometara

najsavremenije generacije, koliko je ta kompanija ukupno donirala za devet godina, pomoći

saobraćajnoj policiji u efikasnijem radu i edukaciji svih učesnika u saobraćaju".

Subota,6.avgust 2016.

Dobro je samo društvima u kojima je i radnicima dobro

Sindikalno organizovanje radnika, kao civilizacijska tekovina, u svim preduzećima koja

posluju u Srbiji grantovano je Ustavom i Zakonom o radu. No, u praksi ono izostaje u mnogim

kompanijama, pogotovo stranim. A kako se danas beleži sve više povreda radničkih prava, od

neisplaćenih plata, teških uslova rada, nepoštovanja radnog vremena do nezakonitih poligrafa i

nošenja pelena, a sindikata nema - jer su praktično zabranjeni, čini se da su radnici ostavljeni na

vetrometini da se sami snalaze. I onda izroni podatak da u takvoj Srbiji trenutno „deluje” oko

25.000 sindikalnih organizacija sa isto toliko sindikalnih lidera!? A sa druge strane radnici kao da

nikada nisu bili poniženiji i uniženiji, pa se s pravom postavlja pitanje čemu služi takvo sindikalno

organizovanje ako nije garancija zaštite zaposlenih. Profesor Darko Marinković, ekspert za

industrijske odnose, objašnjava za “Dnevnik” da bi radnici u Srbiji svakako bili mnogo zaštićeniji

da su sindikati bolji, odnosno da su u stanju da obavljaju “dužnost” zbog koje su osnovani. (→Press

Clipping)

Dan rudara

Početak obeležavanja Dana rudara - 6.avgusta, u rudarskoj Resavicu označilo je jutros u šest

sati ispaljivanje šest plotuna u Rudniku "Rembas", najstarijem i najvećem od devet u Javnom

preduzeću za podzemnu ekslopataciju uglja (JP PEU). "To je tradicija koja će trajati dok je rudara,

tradicija na koju su navikli i koju očekuju na 6.avgusta, svi rudari i rudarske porodice i svi građani

Resavice", rekao je Tanjugu generalni direktor JP PEU Stevan Dželatović. Plotune su ranije pratili

trubački orkestri ulicama Resavice i ispred Doma kulture, a u večernjim satima nastupi najvećih

zvezda srpske i jugoslovenske estrade, priseća se Dželatović, koji kaže da 50 godina živi u Resavici

i sa tim uspomenama. Ekonomska situacija je teška, gledamo na svaki dinar, i slavlje je ove godine

veoma skromno: folklor, izložbe slika, ispraćaj penzionera, dodao je Dželatović. Obeležavanje

Dana rudara, rudari JP PEU počeli su 4.avgusta, takmičenjem rudara u rudarskim disciplinama u

55

Senjskom rudniku, prvoj i najstarijoj jami u Srbiji za koju se kaže i da je začetnik industrijalizacije

Srbije.

Nišvil: 660 izvođača, 110 koncerata, 11 bina

Ovogodišnji "Nišvil" džez festival okupiće od 11. do 14. avgusta 660 izvođača na 110

koncerata i 11 bina, a direktor manifestacije Ivan Blagojević

ističe da su pripremili odličan program uprkos činjenici da tek

ovih dana potpisuju ugovore sa sponzorima, kao i da će imati

najmanje 400 akreditovanih novinara. Blagojević je na

današnjoj konferenciji za novinare u Beogradu podsetio na

tešku finansijsku situaciju sa kojom se festival suočava,

naglasivši da su oni program pripremili još u januaru i

februaru i da je princip "Nišvila" da umetnici moraju da budu isplaćeni pre početka festivala. On je

podsetio i da Nišvil svoje novo izdanje dočekuje kao jedan od top 10 džez festivala u Evropi po

oceni "Gardijana", što dovodi i prve posetioce iz Londona. Festival, koji se ove godine odvija pod

sloganom "Ka novim koridorima", aludirajući na osvajanje novih koridora Niške tvrđave, otvoriće

na "Main Stage"-u niški sastav "Naissblue", nakon koga nastupa "Belgrade Dixieland Orchestra".

To će biti prilika i da se njihovom osnivaču tromonisti Ljubomiru Matijaci, jednom od pionira

srpske i SFRJ džez scene, uruči nagrade za životno delo kojom "Nišvil" tradicionalno podseća na

zaslužne umetnike u ovoj oblasti. Zvezda prve večeri svakako je američki gitarista italijanskog

porekla Al Di Meola.

Ruma: Izložba Fotografskog kluba Vojvodina

U Kulturnom centru u Rumi, u okviru manifestacije "Rumsko leto", danas u 20 časova biće

otvorena izložba Fotografskog kluba Vojvodina. Ulaz je slobodan. Izložbu će otvoriti istoričarka

umetnosti Milijana Jovanović. Postavka će moći da se pogleda do 4. septembra, navodi se u pozivu.

Fotografski klub Vojvodina (FKV) je neprofitno udruženje osnovano 2010. godine u Novom Sadu i

okuplja fotografe, amatere i profesionalce, koji se bave kreativnom fotografijom.

Smanjen broj nezaposlenih za 5,3 odsto

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas

da je prioritet Vlade Srbije zapošljavanje ljudi i da se na evidenciji Nacionalne službe za

zapošljavanje nalazi 706.311 ljudi, što je u odnosu na isti period prošle godine smanjenje od 5,3

odsto. "Sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja nije izbrisano, već je zaposleno 132.970 lica

i to su ljudi za koje možemo da dokumentujemo da su pronašli posao", rekao je Vulin tokom posete

preduzeću Rudnik kod Gornjeg Milanovca.

Akcize na gorivo među najvišim u regionu

Ako bismo uopredili cene goriva u Srbiji sa onim u zemljama okruženja, bez uračunatih

nameta svake države, dobili bismo gotovo ujednačene vrednosti. Međutim, kada se pogledaju

maloprodajne cene na pumpama, vidi se da su akcize na gorivo u Srbiji među najvišim u regionu.

Novosadski taksista, Srđan Mindić, kaže da mu je posao bio najmanje isplativ pretprošle godine,

kada je cena dizela bila 17 dinara veća nego danas. Međutim, ističe da je problematična i sadašnja

prosečna cena evrodizela od 137 dinara po litru. Dizel gorivo, koje je pre svega važno za privredu, u

našoj zemlji je uvek bio jeftinije od benzina koji više kupuju građani. Međutim, danas je situacija

obrunuta – dizel je skuplji, a razlog toga su akcize. Kada je reč o tečnom naftnom gasu, i tu

56

beležimo neslavne rekorde. Akciza na autogas u Srbiji je 300 puta veća nego u Evropskoj uniji, što

znači najveće namete imamo na gorivo koje je najmanje štetno po okolinu.

Edukacija ključna u borbi protiv nasilja nad ženama

U borbi protiv nasilja nad ženama neophodno je da se udruže svi, a jedan od važnih

elemenata u toj borbi je edukacija, poručeno je danas na javnom času "Žene-život bez nasilja".

Narodna poslanica Nataša Jovanović rekla je da je nasilje nad ženama ozbiljna tema ocenivši da je u

borbi protiv tog velikog zla neophodno zajedništvo. Ona je apelovala na institucije i građane da se

ujedine u toj borbi dodajući da akcenat treba staviti na prevenciju i edukaciju. "Akcenat treba staviti

na porodicu koja je zaboravljena u brzini današnjeg života", rekla je Jovanović, dodajući da ne treba

ćutati o tom nasilju već da ono mora da se prepozna i da se reaguje. Jovanović je istakla i da su

često naslovi u novinama o nasilju nad ženama bombastični i da se takvi slučajevi prenose samo

kao vesti, a da bi akcenat trebalo da se stavi na osudu onoga koji je zlostavljao.

Nedelja,7. avgust 2016.

Neće biti lako postati direktor firme u javnom sektoru?

Direktori javnih preduzeća ubuduće će, pre nego što stupe na funkciju, morati da prođu

proveru znanja. Vlada Srbije donela je uredbu o merilima za izbor

direktora zbog koje će oni morati da pokažu kakvi su poznavaoci

struke, stranog jezika i rada na kompjuteru. Kandidati će biti

ocenjivani ocenama od jedan do tri. Na osnovu usmene i pisane

provere stručne osposobljenosti, znanja i veština, direktore će

ocenjivati komisija. Testiranjem bi trebalo da bude obuhvaćeno

740 direktora koji će voditi preduzeća u nadležnosti republike i

lokalnih samouprava. Ukoliko neki od njih ne pokaže dovoljno

znanja iz stranog jezika i poznavanja rada na računaru, prosek se može popraviti diplomom i radnim

iskustvom. Naime, predviđene su i ocene za visinu stručne spreme pa master nosi ocenu dva,

doktori nauka imaju ocenu tri, a na isti način boduje se i radno iskustvo – za manje od deset godina

ocena je jedan, od 10 do 15 godina – dva, dok se za 15 i više godina radnog iskustva dobija ocena

tri.

Dodatne poene donosi i stručna osposobljenost stečena radom na poslovima koji su

povezani s poslovima javnog preduzeća, a tu odredbu kritikuju iz nevladinog sektora. – Suština

Zakona o javnim preduzećima treba da bude da se dobije najbolji mogući menayment, a mi ćemo,

po svoj prilici, nakon zakona i ovih merila dobiti partijski, zato što su neke odredbe isključivo

naklonjene i usmerene na to da partijski kadrovi opet dobiju prednost u odnosu na ljude koji su

stručni za obavljanje poslova upravljanja javnim preduzećima – kaže Dragan Dobrašinović iz

Koalicije za nadzor javnih finansija. – Vladina Uredba je neophodan pravni akt, a da li je u pitanju

puko zadovoljavanje forme ili suštinska promena, ostaje da se vidi.

Kupanje u jezeru Palić nije bezbedno

Kupanje u Palićkom jezeru se ne preporučuje ni ove godine, jer voda, iako mikrobiološki

ispravna, po brojnim drugim parametrima nije u skladu sa dozvoljenim vrednostima i 100 odsto je

neispravna, saopšteno je danas iz Zavoda za javno zdravlje Subotica. "Analize koje smo do sada

radili mikrobiološki su u redu, međutim, fizičko-hemijske i hidrobiološke analize i dalje pokazuju

100 odsto neispravnost, a ono što je iz aspekta kupača rizično, jeste velika količina modrozelenih

57

algi", izjavila je rukovoditeljka Odeljenja higijene u subotičkom Zavodu za javno zdravlje Zorica

Mamužić - Kukić za TV Suboticu. Član radne grupe za sanaciju Palićkog i Ludaškog jezera Mišel

Roman izjavio je početkom aprila agenciji Beta da je u tom periodu, u okviru sanacionog izlova

srebrnog karaša (babuške) na Palićkom jezeru, izlovljeno oko 17 tona ove ribe zbog njene štetnosti

jer izaziva veću zamućenost jezerske vode i dodao da će rezultati biti vidljivi za dve godine. "Ove

godine istražujemo sa kojom metodom možemo najefikasnije da obavimo izlov ove ribe, a sledeće

godine će biti sproveden obimniji izlov, a rezultati će za dve godine biti vidljivi i građanima", rekao

je tada Roman.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Inđiji

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u ponedeljak 8. avgusta organizuje akciju dobrovoljnog

davanja krvi u prostorijama Doma zdravlja u Inđiji. Akcija će se realizovati u periodu od 8 do 12

časova Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u saradnji sa Crvenim krstom motiviše mlade ljude na

dobrovoljno davanje krvi. Kriterijumi za davanje krvi nisu visoki - potrebno je da osoba ima od 18

do 65 godina, da se dobro oseća, da zadovoljava granične vrednosti hemoglobina i ima više od 50

kilograma. Pre davanja krvi preporučuje se lagani doručak. Dobrovoljno davanje krvi sa ciljem

spašavanja ljudskih života je human čin i zasniva se na principima dobrovoljnosti, anonimnosti,

neplaćenosti i solidarnosti.

Izložba "300 godina od bitke kod Petrovaradina"

Povodom istorijskog jubileja - 300 godina od Bitke kod Petrovaradina (Bitka na Vezircu)

1716-2016 Muzej grada Novog Sada je pripremio atraktivnu izložbu autora mr Siniše Jokića

kustosa-istoričara posvećenu ovom izuzetno značajnom događaju. Velika pobeda carske vojske

Habzburške monarhije nad osmanskom imperijom 5. avgusta 1716. godine predstavlja kapitalni

događaj iz naše zavičajne prošlosti i jedan od presudnih momenata u istoriji jugoistočne Evrope u

XVIII veku. Težak poraz sultanove vojske za duže vreme je prekinuo imperijalne pohode Osmanlija

prema centralnom evropskom prostoru, a čvrsti bastioni Petrovaradinske tvrđave postaju neosvojiva

granična zaštita Habzburške monarhije i carskog grada Beča. Izložba edukativnog karaktera sa

originalnim predmetima iz davne prošlosti sa sjajnim rekonstrukcijama izgleda šatora velikog

vezira, uniformi, zastava, velikim koloritnim reprodukcijama starih planova bitke, tematskim

tekstovima i umetničkim slikama na temu bitke i Eugena Savojskog postavljena je u impozantnom

galerijskom prostoru Atrijuma zgrade Arsenala u Muzeju na Petrovaradinskoj tvrđavi. Svečano

otvaranje biće upriličeno u 20 časova, 8. avgusta, jer je na taj dan 1716. godine Princ Eugen

Savojski sa svojom armijom u Rackoj varoši – nekadašnjem Novom Sadu svečanim blagodarenjem

proslavio veliku pobedu nad Osmanlijama.

"Petit Standard" u ponedeljak u Novom Sadu

U Vrtu srednjoškolskog doma u Nikolajevskoj ulici u Novom Sadu u ponedeljak 8. avgusta,

u okviru manifestacije "Novosadsko muzičko leto",

koncert će održati trio Vesne Pisarović "Petit Standard".

Koncert počinje u 21 čas. Petit Standard je novi muzički

projekat ugledne hrvatske pevačice Vesne Pisarović i

još jedan u nizu plodova njenog radikalnog muzičkog

preokreta, gde je popularni izraz zamenila džezom, kaže

se u najavi. Uz pratnju dvojice svetski priznatih džez

muzičara – bubnjara Džona Beča (John Betsch) i basiste i kompozitora Krisa Dalgrena (Chris

Dahlgren), Vesna Pisarović muzikom ispituje klasičan žanr džez standarda i kompozicije Stiva

Lejsija (Steve Lacy). Poštujući tradicionalni repertoar, ali pri tome ne bežeći ni od

58

eksperimentalnog i dekonstruktivnog pristupa, Petit Standard zaobilazi stereotipe i nudi originalnu

muzičku interpretaciju džez kanona.

Ulaznice za koncert staju 500 dinara i mogu se kupiti u Muzičkoj omladini Novog

Sada radnim danima od 8 do 14 časova, kao i dva sata pred početak koncerta na mestu održavanja.

U slučaju lošeg vremena koncert će se održati u Sinagogi sa početkom u 21 čas. Novosadsko

muzičko leto 2016 organizuje Muzička omladina Novog Sada pod pokroviteljstvom Grada Novog

Sada. Manifestacija će trajati do 17. avgusta.

Devizni priliv od turizma milijardu evra

Direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS) Marija Labović izjavila je da se očekuje da

će Srbija u 2016. godini zabeležiti devizni priliv od turizma od preko milijardu evra. "U 2015.

godini ostvaren je devizni priliv od turizma od 945 miliona evra, tako da, ukoliko se ovaj pozitivan

trend rasta nastavi, očekujemo da će Srbija u 2016. godini zabeležiti devizni priliv od preko jedne

milijarde evra, što bi bio najveći priliv od kako se ovaj pokazatelj prati od strane Narodne banke

Srbije", rekla je Labović agenciji Beta. Ona je navela da je prema podacima sa sajta Narodne banke

Srbije, u periodu od januara do maja 2016. godine ostvareni devizni priliv od turizma iznosio 330

miliona evra, što je 17 odsto više u odnosu na isti period 2015. godine. Labović je rekla i da je broj

stranih turista u Srbiji u prvih šest meseci ove godine povećan za 10 odsto i bilo ih 539.848.

Kovač: Stabilizacija cena mesa narednih dana

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Vesna Kovač izjavila je danas da se u narednim

danima očekuje stabilizacija cena mesa. Kovač je za RTS rekla i da nema razloga za poskupljenje

šećera, te da je trenutna nestašica nastala zbog remonta šećerane. "Rekli su nam da je u pitanju

remont šećerana, tako da je trenutno bila nestašica u Jagodini, ali nema nikakvog razloga da

poskupi šećer, jer ga ima dovoljno na srpskom tržištu", rekla je Kovač. Ona je dodala da država

nerado direktno interveniše na tržištu, već može samo da bude usmeravajući faktor za

funkcionisanje tržišta. "Ali, ukoliko dođe do poremećaja na tržištu bilo u pogledu snabdevenosti ili

enormnog povećanja cena, država će intervenisati iz robnih rezervi, a u koliko ni to ne da

zadovoljavajuće rezultate, svakako da ćemo ići merama za olakšanje uvoza, ili čak interventnog

uvoza", rekla je ona. Kovač je dodala da se, na osnovu polugodišnjeg rezultata, očekuje da će

inflacija ove godine biti na nešto niža od planiranih 3,5 odsto.

Nedavno poskupljenje mesa, posledica je lošeg stanja u svinjarstvu, odnosno višedecenijske

nebrige države za taj sektor, ali i činjenice da je Srbija tokom prošle godine uvezla oko 350 hiljada

svinja. Klaničari su tako mogli da dođu do jeftinog mesa, što se godinama odražavalo na smanjen

otkup od domaćih farmera, izjavio je gostujući u našoj emisiji Brazde profesor doktor Miloš

Beuković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kinezi zainteresovani za RTB Bor

Posle kompanije "Liten", još jedna kineska korporacija je pokazala interesovanje za

strateško partnerstvo s Rudarsko-topioničarskim basenom "Bor", pišu Večernje novosti. Reč je o

firmi "Kina pauer" iz Hongkonga, koja se pretežno bavi

izgradnjom hidro i nuklernih elektrana i upravljanjem njima, te

podizanjem objekata koji koriste obnovljive izvore energije.

Predstavnici "Kina pauera" su posetili RTB, zajedno sa kineskim

ambasadorom u Beogradu Li Mančangom, potvrdio je generalni

direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski. Po njegovim rečima,

trenutno se sagledava koliko je basenu zaista potrebno radnika, s obzirom na to da je jasno kako

među gotovo 5.000 onih koji su sada na spisku zaposlenih i te kako ima i prekobrojnih. Posle

59

konačne analize, biće raspisan socijalni program na dobrovoljnoj bazi koji će se finansirati iz

republičkog budžeta.

Nazire se rešenje za „Galeniku”

Pozitivan neto finansijski rezultat prošle godine imalo je 350 javnih preduzeća od ukupno

485 u Srbiji. Na taj način su se, posle decenije negativnog

poslovanja, pridružili profitabilnom delu privrede. Od tog broja, u

tri javna preduzeća je u toku privatizacija, a 11 je u stečaju i

likvidaciji. U protekle dve godine, od donošenja novog Zakona o

privatizaciji, nove vlasnike dobila su samo 43 preduzeća, a nakon

prodaje hotela „Evropa” na Vlasini, broj bi mogao biti za jedan veći,

dok je od 526 preduzeća u restrukturiranju, većina je završila u

stečaju. Proces privatizacije obustavljen je u 71 preduzeću, dok je u

226 pokrenut stečaj. Od kraja maja ove godine nijedno preduzeće država više ne štiti od naplate

potraživanja, tako da se u ovom trenutku čeka rešavanje statusa 186 firmi u kojima je zaposleno

45.000 radnika. To su podaci Ministarstva privrede, u kojem ističu da sudbinu preduzeća određuje

tržište, dodajući da nijedno od njih više nije zaštićeno od plaćanja dugova.

Vulin najavio zakon o pomoći žrtvama porodičnog nasilja

Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Aleksandar Vulin je danas ocenio da se problem

porodičnog nasilja ne može rešiti dok se žrtvama ne omogući i finansijska samostalnost, i najavio

predlog zakona o socijalnom preduzetništvu. Vulin je prilikom otvaranja prodavnice pekarskih

proizvoda Udruženja žena "Tradicija juga", u kojoj su posao dobile tri žene - žrtve porodičnog

nasilja iz Vranja, rekao da je Ministarstvo formiralo radnu grupu koja se bavi zakonom o

socijalnom preduzetništvu, i da je nacrt zakona već gotov. "Očekujemo da ćemo odmah po

konstituisanju Vlade ući u javnu raspravu i da će Srbija imati priliku da se prvo izjasni o Predlogu

zakona o socijalnom preduzetništvu, a posle nadam se i da ga Skupština usvoji. Socijalno

preduzetništvo je upravo šansa i mogućnost da zaposlimo socijalno ranjive kategorije ljudi za koje

često nema mesta na tržištu rada", rekao je Vulin. Zato je neophodna podrška otvaranju socijalnih

preduzeća koja omogućavaju zapošljavanje socijalno ranjivih kategorija. "Svi znamo koliki je

problem porodično nasilje i koliki je problem nasilje u našem društvu, ali kada država deluje kada

se nasilje otkrije i kazni, ostaju i dalje pitanja šta raditi sa žrtvama nasilja? Šta raditi sa ženama, sa

njihovom decom koja nemaju gde da se vrate, koja su zahvaljujući nasilniku isterana iz svog doma i

jednostavno nemaju čemu da se nadaju? Ovo je način da obezbedimo bolju budućnost za sve njih",

rekao je Vulin.

Ponedeljak,8.avgust 2016.

Sedam bivših: U novoj vladi ostali bez fotelje

Sedmoro dosadašnjih ministara neće se naći u novom kabinetu Aleksandra Vučića. Bez

portfelja i fotelja ostali su Nikola Selaković (pravda), Ivan Tasovac (kultura i informisanje), Željko

Sertić (privreda), Snežana Bogosavljević Bošković (poljoprivreda), Kori Udovički (lokalna uprava i

državna samouprava), Srđan Verbić (prosveta, nauka i tehnološki razvoj) i Velimir Ilić (bez

portfelja zadužen za vanredne situacije).

Ministri u novoj Vladi Srbije

60

Nova Vlada Srbije imaće 18 ministara, od kojih su troje bez portfelja. Ivica Dačić, lider SPS, biće

prvi potpredsednik vlade a među potpredsednicima su i Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović i

Rasim Ljajić.

Selaković jedino iznenađenje

Iznenađenje donekle predstavlja jedino izostavljanje Selakovića, s obzirom da se spekulisalo

da će on ostati na mestu ministra pravde. Sigurno je, međutim, da će Selaković i dalje imati

istaknute mesto u stranci, a moguće i u nekoj drugoj državnoj službi. Ivan Tasovac, iako u

poslednje vreme prilično aktivan, makar u sukobu sa novinarskim udruženjima, nije uspeo da

sačuva ministarsku fotelju. U javnosti je stekao epitet ministra koji se vrlo malo bavio svojim

resorom, osim što je davao obećanja o otvaranjima muzeja koja nisu ispunjena. Željko Sertić u

poslednje vreme spominjao se kao moguće rešenje za prvog čoveka Elektroprivrede Srbije.

Prelaznu ocenu nakon dve godine u fotelji očigledno nije dobila ni Kori Udovički na mestu ministra

državne uprave i lokalne smaouprave, u čijoj je nadležnosti bilo smanjenje broja zaposlenih u

javnom sektoru. Mesta u vladi nije bilo ni za Snežanu Bogosavljević Bošković, kao i zaVelimira

Ilića koji je, iako je bio zadužen za vanredne situacije, najmanje pokazao upravo u slučajevima

velikih poplava u Srbiji. Pojedini njegovi nastupi u javnosti izazivali su čak i podsmeh.

Na kraju, Srđan Verbić ostao je bez fotelje nakon skandala sa poništavanjem konkursa za

naučne projekte, ali ostaće upamćeno i da je govorio o nemogućnosti sprovođenja programa

dualnog obrazovanja u Srbiji, za šta se inače premijer Vučić zdušno zalaže. Verbić je, međutim,

ocenio da u Srbiji ne postoji infrastruktura koja može da podrži sistem dualnog obrazovanja, kao što

to mogu, na primer, Nemačka i Švajcarska.

Čovečanstvo će danas potrošiti budžet Zemljinih resursa za celu godinu

Međunarodna istraživačka organizacija "Mreža za globalni ekološki otisak" (Global

Footprint Network) poručila je da je danas Dan ekološkog

duga, što znači da će čovečanstvo danas potrošiti budžet

prirodnih resursa za celu godinu, saopštila je Svetska

organizacija za prirodu WWF. Kako su naveli, pet dana

ranije nego prošle godine, zbog emisije više ugljen-

dioksida nego što ga okeani i šume mogu apsorbovati,

iscrpljivanja ribe i seče šuma ljudska potrošnja prirodnih

resursa prekoračiće ono što Zemlja može obnoviti u

jednoj godini. "Emisija ugljen-dioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60

odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim

prirodnim resursima – voda, hrana, vazduh, energija...", navodi se u saopštenju. Organizacije WWF

i Mreža za globalni ekološki otisak nastoje da to spreče sprovođenjem projekata zaštite reka, šuma i

mora, kao i pozivajući građane da biraju držive proizvode iz ribarstva. "Ako želimo da postignemo

zadate ciljeve klimatskog sporazuma, koji je u decembru 2015. godine u Parizu usvojilo gotovo 200

zemalja, emisije ugljen-dioksida moraće se značajno sniziti i dovesti do nule do 2050. godine, a to

zahteva drugačiji način života na planeti", poručuju te organizacije.

Predstava "Gamma Cas" u Firchie Think Tank studiju

U novosadskom Firchie Think Tank studiju večeras u 21 čas biće izvedena predstava

"Gamma Cas" rediteljke Jelene Bogavac. "Gamma Cas" se bavi pitanjem identiteta i različitim

faktorima koji ga određuju. Poreklo, jezik, kultura, profesija, istorija, uspomene, lično i političko,

nacionalno i globalno, intimno i kosmičko – ključni su pojmovi za razumevanje ove predstave. U

njenom centru se nalazi junakinja koja piše tekst, suočavajući se sa svojim uspomenama,

61

razmišljajući o životu i smrti, sebi i drugima koje sreće na svom putu. Izrazito fragmentarna radnja

komada, objedinjena je njenom svešću. Komad se zbiva u prostoru sećanja, a za cilj ima da postavi

pitanje: koliko nas postoji u drugim ljudima i koliko drugih ljudi živi u nama. Predstava je nastala

na osnovu teksta "Balerina / Gamma Cas" Milene Bogavac, koji je rediteljka Jelena Bogavac

postavila kao audio-vizuelnu instalaciju. Evropska teatarska konvencija je 2009. godine uvrstila

tekst predstave u izbor od 120 najboljih komada. Igraju Dara Rančić, Aleksandra Veljković, Janko

Cekić, Đorđe Živadinović Grgur, Jovan Zdravković, Uroš Novović i Uroš Mladenović. Ulaz na

predstavu je donacija u iznosu od 200 dinara.

Koncert sastava "Esoteric delight" u Domu b-612

U prostorijama udruženja Dom b-612 u Novom Sadu večeras u 21.17 časova nastupiće

sastav Esoteric delight. Bend Esoteric delight čine: Voja Savkov - saksofon, Sava Botić -

klavijature, Marko Čurčić - bas, Nemanja Tasić - bubnjevi i Aleksandar Škorić - bubnjevi.

Prostorije udruženja Dom b-612 nalaze se u Jevrejskoj 9.

Problemi građevinara niske plate i teški uslovi rada

Građevinari u Srbiji nezadovoljni su zbog malih plata i teških uslova rada i očekuju da

država efikasnije i racionalnije donosi mere za pokretanje građevinske proizvodnje, ocenjeno je

danas na Sednici sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije.

Sednica je održana povodom 8. avgusta, Dana građevinara, a predsednik tog sindikata Saša

Trolaković ukazao je da građevinski radnici u Srbiji rade bez odgovarajuće naknade za svoj rad,

najčešće za minimalne zarade koje se isplaćuju sa zakašnjenjem. "Osim niskih zarada i manje posla,

neimari rade i u teškim uslovima, pa se oko 50 odsto teških i smrtnih povreda na radu dešava

upravo u građevinarstvu", rekao je on i dodao da je najčešći uzrok povreda ; nepotpuno sprovođenje

mera bezbednosti na radu, loša organizacija i rad bez upotrebe adekvatne opreme za zaštitu. Dodao

je da je prema zvaničnim podacima, u prošloj godini 15 građevinara poginulo na radnom mestu, ali

da je taj broj i veći jer se ne prijavljuju sve povrede. Trolaković je rekao i da je neto zarada

građevinara ispod prosečne zarade i da je u prvoj polovini ove godine iznosila 40.118 dinara, a

minimalna cena rada od 121 dinar po času, što je kako ocenjuje ispod svakog dostojanstva radnika u

Srbiji.

PKS: Ulaganja u životnu sredinu do 2021. treba da budu tri odsto BDP-a

Srbija trenutno na životnu sredinu troši 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a

planirano je da do 2021. ulaganja u tu oblast dostignu tri odsto BDP-a, izjavio je danas potpresednik

Privredne komore Srbije (PKS) Zoran Vujović. On je na skupu o učešću privanog sektora u

finansiranju zaštite životne sredine, kazao da je za dostizanje nivoa ulaganja od tri odsto BDP-a

potrebno da se do 2019. za prevođenje industrije na održivu proizvodnju i izgradnju infrastrukture,

kao i za rešavanje problema otpada i otpadnih voda, obezbedi oko 11 milijardi evra. "Najveći trošak

imaćemo za zbrinjavanje otpada i upravljanje otpadnim vodama. U sektoru voda biće nam potrebno

5,6 milijardi evra, u segmentu otpada 2,8 milijardi, a za smanjenje industrijskog zagađenja i buke

još 1,3 milijarde evra", kazao je Vujović.

Utorak,9.avgust 2016.

Akcioni plan o otvorenoj upravi još u javnoj raspravi

62

Iako je novi Akcioni plan za sprovođenje Partnerstva za otvorenu upravu trebao biti usvojen

u junu, javna rasprava o nacrtu još uvek traje. Bojana Selaković, iz iz centra za civilnog društvu

kaže da su izbori svakako usporili proces, ali da rokovi nisu najvažniji, već je važno doći do mera

koje su ostvarive, koje građanima donose boljitak, a iza kojih stoji i država i lokalne samouprave i

civilni sektor. Trasparentno u službi građana - najkraći je opis ciljeva Partnerstva za otvorenu

upravu, a novi koraci u drugoj po redu agendi još se utvrđuju. U saradnji sa civilnim sektorom ovaj

put na stolu su mere koje javnost uključuju i u proces odlučivanja i u kontrolu vlasti. Među

predlozima između ostalog jesu i oni kojima se definiše kada je vlast u obavezi da po nekom pitanju

organizuje javnu raspravu, i kako treba da izgleda Informator o radu lokalnih samouprava, ali i

uvođenje koncepta Otvorenih podataka.

Karikaturisti tuže SNS zbog izložbe "Necenzurisane laži"?

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks kazao je da planira da tuži Srpsku naprednu stranku

(SNS) zato što kao organizator izložbe "Necenzurisane laži",

nije tražila saglasnost za izlaganje njegovih radova. Kako

navodi list "Danas" u izdanju od srede, i karikaturista

"Politike" Dušan Petričić spreman je da tuži SNS zbog sporne

izložbe, "ali pod uslovom da učestvuju i ostali karikaturisti i

svi oni koji smatraju da su im povređena autorska prava".

Karikaturista "Blica" Marko Somborac izjavio je za "Danas"

da mu naprednjaci nisu tražili saglasnost da bi izložili njegove radove, dodavši da još nije odlučio

da li će ih tužiti. Izložba "Necenzurisane laži", koju je priredila informativna služba Srpske

napredne stranke, otvorena je 18. jula u Galeriji "Progres" u Beogradu, a prema rečima organizatora

cilj je da se pokaže da u Srbiji nema cenzure i da predstave sve tekstove u kojima se Vučić i ostali

funkcioneri SNS pominju u negativnom kontekstu. Vučić je nakon obilaska izložbe ocenio da ona

odslikava "demokratski duh srpskog društva".

Četvoro obolelih od groznice Zapadnog Nila

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" naveo je da su u Srbiji

potvrđena četiri slučaja obolelih od groznice Zapadnog Nila, uključujući i jedan smrtni ishod

pacijenta (81). Po aktuelnim podacima objavljenim na sajtu Instituta, u Južnobanatskom okrugu

registrovane su dve obolele osobe, dok je po jedna osoba obolela u Beogradskom i Mačvanskom

okrugu. "Dа bi slučај infекciје virusоm Zаpаdnоg Nilа biо pоtvrđеn коd pаciјеntа uz ispоljеnu

кliničкu sliкu nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti - mеningitis, еncеfаlitis, mеningоеncеfаlitis,

nеоphоdnо је dа sе pоtvrdi prisustvо оdgоvаrајućih аntitеlа u liкvоru коd оbоlеlоg pаciјеntа", piše

na sajtu. Analizom komaraca na prisustvo virusa Zapadnog Nila, sprovedenom u periodu od 24. jula

do 5. avgusta, dokazano je prisustvo virusa u komarcima u Beogradu na Julinom brdu i kod hale

Pionir, u Novom Sadu u Račkoj ulici i Petrovaradinskoj tvrđavi, kao i u Pančevu kod Starog

Tamiša, u Nadelu, Omoljici, Starčevu i Voljovici.

Otvaranje izložbe "Putovanje kroz galaksije"

U klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada danas u 19 časova biće otvorena

izložba "Putovanje kroz galaksije" autorke Nine Ćirović. Nina Ćirović rođena je u Novom Sadu

1989. godine. Završila srednju umetničku školu „Bogdan Šuput", smer likovni tehničar. Trenutno je

studentkinja Akademije klasičnog skikarstva na Univerzitetu „Educons" u Sresmskoj Kamenici. Do

sada je imala tri samostalne izložbe u Novom Sadu, izlagala na većem broju zajedničkih izložbi,

dobitnica je nekoliko nagrada i učesnica likovnih kolonija. Živi i stvara u Novom Sadu.

63

Predavanje "Darodavci novosadskih muzeja"

U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, u okviru ciklusa "Darodavci

novosadskih muzeja", večeras u 19 časova biće održano predavanje „Kolekcija arhitekte Vladimira

Nikolića u Muzeju grada Novog Sada - poklon porodice". Ulaz je slobodan. Vladimir Nikolić je

ostavio dubok trag u arhitektonskom nasleđu Sremskih Karlovaca, Novog Sada i drugih mesta

Vojvodine. U Sremskim Karlovcima bio je angažovan na izradi najreprezentavinijih objekata:

Bogoslovskog seminara (1900-1901), zgrade Narodno-crkvenih fondova (1902), Stefaneuma

(1903), Svešteničkog konvikta (1904), Osnovne škole (1912-1914), kao i na projektima za obnovu

Gornje crkve (1903) i Saborne crkve (1907-1909).

Od značajnijih projekata arhitekte Vladimira Nikolića, svakako, trebalo bi istaći Srpsku

pravoslavnu veliku gimnaziju (1899-1900) i Vladičanski dvor (1900-1901) u Novom Sadu,

Vladičanski dvor u Budimu (1896), hotel „Grand" (1896) u Vukovaru, Preparandiju (1895) i

Kronićevu palatu (1907) u Somboru, Srpski dom (1893-1894) u Sremskoj Mitrovici, kao i palatu

zadužbine baronice Jović (1904) u Bečeju.

Istoričarka mr Gordana Petković na današnjem predavanju predstaviće poklon porodice

znamenitog srpskog arhitekte kojim je Muzej grada Novog Sada obogaćen 2015. godine. Zbirka

strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada nalazi se u Dunavskoj 29.

Starčevo: Virtuelna tura od neolita do danas

U Domu kulture u Starčevu večeras u 21 čas udruženje "Pagus" organizuje program pod

nazivom "Starčevo kroz vekove" - virtuelna tura od neolita do danas. Posetioci će imati prilike da

otkriju kako se menjao predeo Starčeva i okoline - šta je bilo pre 8000 hiljada godina, kako je

izgledao tokom nove ere, šta se dešavalo u vreme Austrougarske monarhije i Kraljevine

Jugoslavije. Udruženje "Pagus" postoji od 2015. godine, a osnovano je sa ciljem razvoja ruralnog

predela, promocije i očuvanja kulturnog nasleđa i lokalnog identiteta.

Zašto poskupljuje hrana?

Nedavno poskupljenje svinjskog i pilećeg mesa najavilo je vruću jesen, kada je reč o

kupovini namirnica. Građani sa nevericom gledaju u nove cenovnike u mesarama. Iako nadležni

smatraju da ne postoje tržišni razlozi za pomeranje cena slatkog kristala, u trgovinama je i šećeru

skočila cena. Na policama nekih prodavnica u unutrašnjosti Srbije nekoliko dana nije bilo, kako

kažu, "ni trunke šećera". O poskupljenju tih proizvoda ovoga jutra razgovaramo sa predsednikom

Privredne komore Vojvodine Ratkom Filipovićem.

https://www.youtube.com/watch?v=RjoywYAzgq8

NBS: Uobičajeno je da meso poskupi leti!

Sezonski je uobičajeno da u letnjim mesecima, odnosno u trećem tromesečju, poraste cena

svežeg mesa, ocenile je danas Narodna banka Srbije (NBS) komentarišući uticaj sezonskih faktora

na kretanje inflacije. "U proteklih deset godina, tokom letnjih meseci cene mesa su rasle, pri čemu

je sam rast zavisio od vremenskih prilika u zemlji i okruženju, troškovnih pritisaka u proizvodnji

hrane usled kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i cena nafte, kao i ostalih faktora

koji utiču na ponudu svežeg mesa", navodi se na sajtu NBS.ž

Dodaje se da, istorijski posmatrano, sezonski faktori potom nastavljaju da deluju i u naredna

dva tromesečja, kada prvo dolazi do stabilizacije cene mesa, a zatim i do njenog pada. U Srbiji je

krajem jula svinjsko meso poskupelo više od 30 odsto, a početkom jula i cena piletine je veća za

oko 25 odsto.

64

Komentarišući cene voća i povrća NBS je navela da je sezonski faktor tu još izraženiji i cene

tih proizvoda su još podložnije vremenskim uslovima, što je ove godine naročito izraženo kod voća.

"Cene voća su u ovom trenutku u proseku niže za oko 10 odsto u odnosu na isti period prethodne

godine, dok su cene povrća u proseku na sličnom nivou", istakla je NBS. Prema podacima

Republičkog zavoda za statistiku, rast inflacije je u prvom polugodištu ove godine bio od 0,9 odsto,

od čega 0,4 procenta u prvom i 0,5 procenata u drugom tromesečju, uglavnom usled sezonskog

poskupljenja robe.

Sreda,10.avgust 2016

Ekonomisti o ekspozeu: Kurs se ne menja

Ekonomski kurs novog kabineta premijera Aleksanda Vučića isti je kao i u prethodnom

mandatu, ocenjuju ekonomisti, a njegova okosnica i dalje čvrsta

kontrola državne kase i veća finansijka disciplina sa jedne

strane, a podsticaji za strane investicije i završetak privatizacije

sa druge. Reč je o neoliberalnom modelu sa pratećim merama,

kaže za RTV ekonomista Mladen Perić sa Visoke škole

modernog biznisa, kakav zagovaraju MMF i strani kreditori.

"Radi se o protržišnim, prokapital i prorentijerskim merama, a

glavne odrednice su sveopšta privatizacija tu uključujući i javna dobra, zatim promovisanje stranih

direktnih investicija, zatim korporatizacija javnih preduzeća i javne uprave", ističe Perić. Goran

Radosavljević sa Ekonomskog fakulteta Beogradu ocenjuje da je ekspoze izložen u skupštini bio

preopširan i da bi bio srećniji da je premijer svoj plan izložio u nekoliko ključnih crta, ali i da je

nešto realniji od prethodnog.

Janković: MUP bez reči o svojim zakonskim obavezama

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je danas da MUP Srbije, u jučerašnjem saopštenju,

nije objavio "ni reči o zakonskim obavezama" tog ministarstva na koje je on prethodno ukazao,

saopštivši da MUP nije odgovorio na njegove preporuke u vezi sa slučajem "Savamala" iako ga na

to obavezuje zakon. "Umesto toga državna sekretarka u MUP-u, u službenom kapacitetu pokušajem

ličnih diskvalifikacija 'brani' od Zaštitnika građana pravo ministra Stefanovića da podnese 'privatnu'

tužbu", izjavio je Janković agenciji Beta. "Da li ona 'samo' zloupotrebljava položaj stavljajući MUP

u ulogu advokata privatnog lica ili je to najbolji dokaz potrebe da stanem u zaštitu slobode medija s

obzirom na to da njena službena reakcija otkriva da iza dr Stefanovićeve tužbe stoji državni aparat

sile i da je ministrova tužba protiv NIN-a u stvari pritisak vlasti na kritičko novinarstvo", izjavio je

Janković.

Pančevo: Objedinjavanje svih JKP u jedno

Objedinjavanjem svih pančevačkih javno komunalnih preduzeća u jedno dobili bi se

efikasniji, kvalitetniji sistem i ušteda u budžetu smatraju predstavnici gradske vlasti. Trenutno ovde

posluje 15 javnih i javno komunalnih preduzeća od kojih su sedam u naseljenim mestima. "Dobili

bi na smanjenju troškova poslovanja u odnosu na postojećih 15 preduzeća koje danas imamo.

Najviše prostora za uštede je u postupcima javnih nabavki jer trenutno imamo na primer 15 javnih

nabavki za dizel i benzin. Sprovođenjem objedinjene nabavke mislim da bi dobili i bolju cenu",

kaže Aleksandar Stevanović, gradski većnik zadužen za stambeno komunalnu oblast. Do nedavno

postojala je namera da se sva seoska javno komunalna preduzeća objedine u jedno pod nazivom

65

Selkom. Od toga se odustalo i u planu je njihovo prisajedinjenje gradskim, što je prva faza ovog

posla. "Prve korake u prisajedinjavanju Jkp-ova u naseljenim mestima smo već napravili. Na

prethodnoj Skupštini grada izmenjene su odluke koje se odnose na distribuciju vode u naseljenom

mestu Dolovo i odvoženje i deponovanje otada.Ono što mi trenutno čekamo je završetak izgradnje

magistralnog vodovoda do Jabuke i Glogonja što će nam stvoriti uslove da distribuciju pijaće vode

prebacimo na JKP Vodovod", kaže Stevanović. Kada prva faza bude gotova a očekuje se da najveći

posao bude završen do kraja godine, sledi analiza načina na koji će se spajati gradska preduzeća u

jedno.

Kriza, a kladionice niču kao pečurke

Bez obzira na stanje u privredi ili spiskove na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanja,

ili socijalnih službi, mnogi će primetiti da svakodnevno niču nove kladionice, kafići, banke... Za

većinu građana, pak, ovakva pojava nema logike, pre svega ekonomske. Istraživali smo da li je taj

pojava samo stvar percepcije, budući da se takva mesta obično nalaze na "udarnim" tačkama u

svakom delu grada, gde prolazi veliki broj ljudi, ili, prosto, raste realna potreba za njima? Samo na

glavnom novosadskom bulevaru, na recimo 200 metara, smešteno je oko 11 banaka, isto toliko

menjačnica, 10 kafića i osam kineskih radnji, ali i sedam sportskih kladionica i kazina. Sa novom

kladionicom na svakih nekoliko metara, mogli bismo pomisliti da je izlaz iz krize u igrama na

sreću? Zvanična statistika, pak, stavlja nas tek na 19. mestu u Evropi po broju kladionica. Čini se,

dakle, da ipak nismo rekorderi po broju mesta za klađenje, budući da u ovom trenutku, u Srbiji ima

oko 1.200 registrovanih kladionica. Istovremeno, prema istraživanjima agencije Stratedžik

Marketinga, manje od četiri posto punoletne populacije u Srbiji posećuje sportske kladionice svaki

peti dan ili češće, a 82 odsto svih uplata je od 20 do 180 dinara.

Časovi konverzacije na otvorenom

U Dunavskom parku u Novom Sadu danas u 18 časova Američki kutak organizovaće još

jedan čas konverzacije na otvorenom. Tema o kojoj će se razgovarati biće navike u ishrani. Svi

učesnici i učesnice pozvani su da ponesu i podele sa ostalima neki od omiljenih recepata.

Moderatorka će biti Nada Likić. Okupljanje je kod spomenika Branka Radičevića. Učesnici treba da

ponesu jastučiće na kojima će sedeti.

Kovin: Poziv za volontere

Centar za kulturu Kovin danas u 12 časova, na terasi Centra, organizuje sastanak mladih

zainteresovanih za volontiranje. Poziv je otvoren za mlade do 30

godina koji žele da se uključe u organizaciju kulturnih događaja i

festivala koje realizuje Centar za kulturu. Volonteri i volonterke biće

angažovani tri sata dnevno, na različitim pozicijama: internet

kampanja, priprema medijskih najavia, video najave, intervjui,

tehnička organizacija i drugo. Centar za kulturu Kovin u narednom

periodu realizuje "Dunav Rock" muzički festival (27. avgust), "Holandija u Kovinu" (5 - 10.

septembar), "Media Art Fest" (19 - 25. septembar), "Nova Festival - nova i avangardna umetnost"

(15. oktobar). Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 013 742 592 i 013 742 310.

Nagrada "Golub 2016" Đorđu Majstoroviću

Žiri trećeg po redu konkursa somborske biblioteke "Karlo Bijelicki" za neobjavljeni rukopis

za autore koji nisu dosad objavili knjigu i koji nemaju više od 40 godina doneo je jednoglasnu

odluku da nagrada "Golub 2016" pripadne Đorđu Majstoroviću za rukopis zbirke pripovedaka

66

"Ulica izgubljenih reči". Osamnaest priča Đorđa Majstorovića u zbirci pripovedaka "Ulica

izgubljenih reči" predstavljaju potragu za formama razumevanja i izražavanja raznovrsnosti

savremene svakodnevice. Oglašavajući se nekada u kratkim pričama, nekada u pričama stabilne i

razuđene naracije, Majstorović pokazuje poverenje u priču kao oblik tumačenja neposredne

svakodnevice i kao način da se dođe do dubljih uvida.

Film "Državni neprijatelj" u Kulturnom centru Zrenjanina

U maloj sali Kulturnog centra u Zrenjaninu, u okviru ciklusa "Ciklus klasika - gangsterski

film", danas i sutra, 10. i 11. avgusta, biće emitovan film "Državni neprijatelj". Početak projekcije

je u 21 čas a ulaz je slobodan. "Državni neprijatelj" (The Public Enemy) je kriminalistička drama

Williama A. Wellmana iz 1931. godine. Mnogi likovi u filmu temeljeni su na stvarnim osobama iz

doba prohibicije.

Još danas prijave na konkurs za najboljeg slem pesnika Srbije

Društvo književnika Vojvodine iz Novog Sada ima otvoren konkurs za takmičenje za

najboljeg slem pesnika Srbije koje će biti održano u okviru 11.

Međunarodnog novosadskog književnog festivala od 29. avgusta

do 2. septembra. Rok za dostavljanje radova je 10. avgust.

Pravo učešća imaju svi građani i građanke Srbije, prenosi

portal seecult.org. Autori i autorke na konkurs treba da pošalju

najmanje osam pesama koje ne smeju biti duže od četiri minuta u

govornoj verziji (ako su pesme na jednom od jezika koji se govore u Srbiji, neophodno je da budu

prevedene na srpski). Takmičari i takmičarke, u skladu sa propozicijama, mogu govoriti samo svoje

pesme. Radovi se šalju putem mejla zlatnagreda@neobee.net, sa napomenom "Za slem takmičenje,

11. MNKF" ili poštom na adresu: Društvo književnika Vojvodine, Braće Ribnikar 5, 21000 Novi

Sad. Uz pesme je neophodno poslati kraću biografiju autora/autorke, kontakt telefon i adresu.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 021 6542 432. Komisija Društva književnika

Vojvodine odabraće osam pesnika koji će biti pozvani da učestvuju u takmičenju. Pobednik će biti

izabran glasanjem publike i stručnog žirija i nagrađen diplomom i novčanom nagradom.

Beskamatni kredit, borba banaka za klijente

Sve manji broj podnetih zahteva za kredit tera bankare da smišljaju nove proizvode, pa i da

počnu da nude beskamatne kredite - kredite sa nula odsto kamate, piše finansijski portal Kamatica.

Ovakav vid kredita je primamljiv u prvi mah, ali ovo je namenjeno isključivo novim klijentima.

Beskamatni krediti ne znače da je kredit bez kamate, navodi se u tekstu i ukazuje da iako nominalna

kamatna stopa (NKS) ne postoji, bitna je efektivna kamatna stopa (EKS) koja sadrži sve troškove

kredita. Ovakvi krediti nemaju kamatu, ali i za njih se plaća trošak Kreditnog biroa koji iznosi 240

dinara, trošak menice od 50 dinara, kao i troškovi održavanja računa koji je prisutan tokom celog

perioda otplate kredita. Troškovi održavanja računa se plaćaju u svim bankama, a trošak održavanja

računa koji je povezan sa beskamatnim kreditom ide i do 330 dinara mesečno ili 3.960 dinara

godišnje, dok je neki prosek cene ove usluge oko 150 do 200 dinara mesečno. Takođe, ovi krediti

imaju i mnogo niži nivo opterećenja plate. Uglavnom keš krediti mogu da opterete platu i do 40

odsto, a kod kredita sa nultom kamatom maksimalno opterećenje plate ide do 24 odsto.

Uzgajivači: Cenu mesa drži trgovački lobi

Zadovoljstvo uzgajivača svinja zbog aktuelnih visokih cena svinjskog mesa neće dugo

potrajati. Kako ističu agroekonomisti, sadašnja cena će im pokriti gubitke iz prethodnih meseci, ali i

67

uticati na ekspanziju tova koji će dovesti do ponovnog obaranja cena u narednim mesecima. Sami

uzgajivači optužuju trgovački lobi da klanice ne otkupljuju po sadašnjim visokim cenama, već ih

koriste da podignu cene u mesarama, dok uvoze jeftino meso iz inostranstva. Ko je uspeo da

prethodnih dana proda svoje tovljenike mogao je da očekuje dobru zaradu, s obzirom na skok cena.

I pored toga, uzgajivači svinja se žale jer je u Srbiji, kako tvrde, prisutno najveće kolebanje cena u

regionu. Kažu da se u razvijenim zemljama kolebanja kreću od tri do pet procenata, dok u Srbiji idu

i do 100 odsto. Tako je otkupna cena svinja u poslednje vreme sa 110 skočila na i do 210 dinara.

Kršenje Kodeksa povodom pisanja o ubistvu devojčice

Komisija za žalbe Saveta za štampu ocenila je da su listovi Informer, Kurir, Blic i Alo

prekršili više odredbi Kodeksa novinara Srbije kada su u julu izveštavali o silovanju i ubistvu

trogodišnje devojčice u okolini Zaječara. Komisija je zaključila da su listovi prekršili odredbe o

poštovanju privatnosti, o istinitosti izveštavanja, o odgovornosti novinara i zabrani korišćenja

neprimerenog sadržaja, kao i da su zloupotrebili emocije drugih ljudi i njihovu nedovoljnu

sposobnost rasuđivanja u tragičnim situacijama. "U ovom slučaju, nažalost, reč je samo o nastavku

neprihvatljivog trenda da se o teškim i surovim zločinima i tragedijama, izveštava bez poštovanja

profesionalnih i etičkih standarda", zaključila je komisija samoregulatornog tela.

Prema oceni komisije, silovanje i ubistvo trogodišnjeg deteta užasan je zločin, koji je veoma

potresao celo društvo, te da nesumnjivo postoji veliko interesovanje javnosti za ovaj slučaj, ali da

objavljivanje detalja o stanju tela ni na koji način ne doprinosi boljem informisanju čitalaca, a vređa

dostojanstvo i integritet žrtve, nanosi dodatnu bol njenoj porodici i uznemirava čitaoce. Komisija za

žalbe podsetila je novinare i urednike da ih Kodeks obavezuje da posebno obazrivo izveštavaju o

ovakvim tragedijama, poštujući i dostojanstvo žrtve i bol porodice i ne pokušavajući da zloupotrebe

njihove emocije i nemogućnost da u toj situaciji jasno rasuđuju.

Četvrtak,11.avgust 2016.

Nova Vlada Srbije: Vučić i 19 ministara

Srbije je danas dobila novu vladu. Nova Vlada Srbije ima 19 ministara, od kojih su troje bez

portfelja. Vlada, uključujući i premijera Aleksandra Vučića, ima ukupno 20 članova. Izglasana je

gotovo četiri meseca posle izbora. Vlada, u odnosu na prethodnu, na čijem je čalu takođe bio Vučić,

ima osam novih ministara, među kojima je i šest novih lica. Ovo su novi ministri u kabinetu

Aleksandra Vučića i njihove kratke biografije. (→Press Clipping)

Aleksandar Vulin - ministar za rad i zapošljavanje

Rođen je 1972. godine u Novom Sadu. Završio je Pravni fakultet u Kragujevcu. Bio je

pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“ od 2000. do

2002. godine. Nakon toga, bio je direktor marketinga u firmi „Color

press“ od 2003. do 2007. godine, a zamenik generalnog direktora

„Color media international“ od 2007. do 2012. godine. Bio je

odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i

nedeljnih listova. Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju

izabran je u avgustu 2012. godine. Tu funkciju obavljao je do

septembra 2013. godine, kada je imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i

Metohiju. Na toj funkciji bio je do aprila 2014. godine. Osnivač je Jugoslovenske levice, koju je

napustio 1998. godine, kada je vršio funkciju zamenika predsednika. Socijalističkoj partiji Srbije

68

pristupio je na Šestom kongresu i tom prilikom izabran je za člana Izvršnog odbora. Iz SPS se

povukao 2007. godine i sa akademikom Mihailom Markovićem formirao je Pokret socijalista, čiji je

i danas predsednik.

Šabić podneo zahtev za prekršajni postupak protiv Eurobank banke

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić

podneo je danas zahtev za pokretanje prekršajnog postupka

protiv Eurobank banke zbog toga što su u filijali banke, pored

kontejnera, nađeni dokumenti koji sadrže podatke o ličnosti

klijenata. "Činjenice utvrđene u postupku nadzora govore da je

do prekršaja došlo, ne zbog zle namere već zbog grube nepažnje

i nemara, ali to svakako ne isključuje odgovornost i poverenik je

protiv Eurobank a.d. Beograd i predsednika Izvršnog odbora

kao odgovornog lica podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu u

Beogradu", naveo je Šabić u saopštenju. Nakon što su utvđene nepravilnosti u tom slučaju,

poverenik je naložio banci da preduzme mere i da ga u roku od osam dana o preduzetim merama

izvesti. Poverenik je zbog toga uputio i pismo guvernerki Narodne banke Srbije Jorgovanki

Tabaković i ukazao da činjenice i okolnosti govore da nije reč o izolovanom slučaju.

Novine: Dva meseca bolovanja od izabranog lekara

Nacrt Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji bi pred poslanicima trebalo da se nađe na

jesen, donosi niz novina, a jedna od njih je da će izabrani lekar ubuduće moći da otvori dvostruko

duže bolovanje - od 60 dana, osim u izuzetnim slučajevima, propisanim zakonom. Predloženo je i

da osnov za naknadu zarade bude prosečna plata u prethodnih 12 meseci, a ne kao do sada -

poslednja tri meseca, a razlog su, kako se navodi, uočene zloupotrebe, prenosi RTS. Dobra vest

stiže za roditelje dece bolesne od raka, teškog oštećenja moždanih struktura i drugih teških

oboljenja i oni imaju pravo na bolovanje tokom kompletnog lečenja deteta do njegove 18 godine i

primaće 100 odsto zarade. (→Press Clipping)

Počinje Nišvil džez festival

Pod sloganom "Ka novim koridorima" danas će na Niškoj tvrđavi početi "Nišvil" džez

festival, koji će do 14. avgusta okupiti 660 izvođača na 110 koncerata i 11 bina. "Nišvil", koji je

prestižni londonski list "Gardijan" uvrstio među 10 najboljih džez festivala u Evropi, na "Main

Stage"-u otvoriće niški sastav "Naissblue", nakon koga nastupa "Belgrade Dixieland Orchestra". To

će biti prilika i da se njihovom osnivaču trombonisti Ljubomiru Matijaci, jednom od pionira srpske i

SFRJ džez scene, uruči nagrade za životno delo kojom "Nišvil" tradicionalno podseća na zaslužne

umetnike u ovoj oblasti. Zvezda prve večeri svakako je američki gitarista italijanskog porekla Al Di

Meola. Prvi put na "Nišvilu" predstaviće se i jedan kineski bend - "Golden Buddha Jazz Band" koji

kombinuje tradicionalnu muziku svoje zemlje sa klasičnim džezom. "Nišvil" će samo u glavnom

programu ugostiti 25 bendova, a publiku očekuju Sajrus Česnat, Baster Vilijams i Leni Vajt (SAD),

Soveto Kinč (Velika Britanija), Oleg Kirijev i "Orlan" bend (Rusija), "JazzCotech Dancers" (Velika

Britanija), Bil Evans Band (SAD), "Shakatak" (Velika Britanija), "Tango and jazz Quartet"

(Argetina), Džos Stoun (Velika Britanija), "Yuri Honing Quartet" (Holandija), "Remi Panossian

Trio" (Francuska)...

PA: Književno veče Vase Pavkovića i Vladimira Pištala

69

U Gradskoj biblioteci u Pančevu danas u 19.30 časova biće održano književno veče Vase

Pavkovića i Vladimira Pištala.

Predstavljanje video radova Devisa Venturelija

U Američkom kutku u Novom Sadu, u okviru ciklusa "Svet digitalne umetnosti", danas u 13

časova biće predstavljeni radovi italijanskog umetnika Devisa Venturelija. Devis Ventureli je video

umetnik, slikar i arhitekta koji živi u Milanu, Italija. Interesuju ga urbani i antropološki fenomeni

koje kroz svoje video radove interpretira na maštovit i originalan način. On stvara i snima neobične

forme od tekstila i fluidnih matrijala sa neočekivanim kinetičkim efektima, kaže se u najavi. O

autoru i njegovim odabranim prikazanim radovima govoriće Andrej Tišma.

Autorsko tumačenje izložbe o Stojanu Aralici i koncert sastava JeuNS

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, u okviru pratećeg programa izložbe

"Pavle Beljanski - prijatelj umetnika: Stojan Aralica", danas u 19.30 časova Jasmina Jakšić Subotić

održaće autorsko tumačenje izložbe koje nosi naziv: „Ako na mojim slikama vidite ženu, znajte da

je to moja žena!". Poput mnogih jugoslovenskih umetnika koji su u periodu između dva svetska rata

boravili u Parizu i Stojan Aralica je tamo upoznao svoju buduću životnu saputnicu. S lepom

Šveđankom, Karin Vesterlund, venčao se 1931. godine u Malakofu, kaže se u najavi.

Dobar prinos suncokreta kvari cena

Na području severnog Banata žetva suncokreta trebalo bi da počne u drugoj polovini

avgusta. Ratari koji su primenili punu agrotehniku očekuju vrhunske prinose – preko pet tona po

hektaru. I pored dobrih prinosa, nepoznata otkupna cena još uvek je najveći problem. Bez obzira na

oscilacije sa cenama, nepovoljne vremenske uslove i skup repromaterijal, suncokret je u severnom

Banatu i dalje važna ratarska kultura, koja i dalje opstaje pored svega. Godina je bila nešto hladnija

nego prethodne, bilo je dosta padavina, tako da su biljke još uvek zelene. Pored toga, žetva te

uljarice trebalo bi da počne u drugoj polovini avgusta.

Inđija: Uhapšen mladić zbog tuče ispred tržnog centra

Policija u Inđiji uhapsila je mladića (18) koji je verbalno i fizički, s polomljenom staklenom

flašom u ruci, napao drugog mladića u blizini tržnog centra, saopštio je danas MUP Srbije. U

sukobu niko nije povređen. Protiv osumnjičenog je podneta krivična prijava zbog sumnje da je

izvršio krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri svađi i tuči, navodi se u saopštenju.

Uhvaćeno 16 krijumčara, 1.900 migranata odustalo

Zajedničke snage vojske i policije koje patroliraju granicom do sada su uhvatile 16

krijumčara, koji su preko granice pokušali da prevedu grupe

migranata, rekao je danas portparol Ministarstva odbrane

Jovan Krivokapić. On je precizirao da je među 16

krijumčara, dvoje bilo maloletno imali po 14 godina, tako da

su uz prekršajnu prijavu za ilegalni ulazak pušteni na

slobodu. "Pooštrene su kazne, tako da se za krijumčarenje

sada izriče pritvor od mesec dana i osam krijumčara je u

pritvoru", rekao je Krivokapić na TV Pink. Udružene snage vojske i policije čuvaju granicu prema

Bugarskoj i prema Makedoniji i koriste savremenu opremu, rekao je Krivokapić i dodao da je više

od 1.900 migranata odustalo od ilegalnog ulaska u našu zemlju i da su 311 migranata koji su već

70

ušli u zemlju prebacili u prihvatne centre. Kako kaže to su uglavnom bili ekonomski migranti iz

Avganistana i Pakistana. "Stanje na terenu zahteva stalnu promenu taktike. Migranti pokušavaju u

svim vremenskim uslovima i danju i noću da pređu granicu. Ranije su pokušavali od ponoći do

jutra", rekao je Krivokapić.

Petak,12. avgust 2016.

Ranoranioci: Vučić i ministri poranili u Nemanjinu

Sednica novoizabrane Vlade Republike Srbije počela je jutros u 6.30 sati. Na prvoj sednici

konstituisana su radna tela Vlade. Sednica je održana u zgradi

Vlade Srbije. - Posebnа pаžnjа nа sednici posvećenа je ulozi

Socijаlno-ekonomskog sаvetа u budućem rаdu Vlаde, imenovаnju

njenih člаnovа u tom sаvetu kаo i medjusobnoj sаrаdnji -

saopšteno je danas nakon sednice Vlade Srbije. Saopšteno je da će

Vlada Republike Srbije poštovati zakonski rok koji ističe 15.

septembra i do tada će utvrditi minimalnu cenu rada, i kroz

dijalog sa socijalnim partenrima, raditi na njenom povećanju.

- Posebna pažnja na sednici posvećena je ulozi Socijalno-ekonomskog saveta u budućem

radu Vlade, imenovanju njenih članova u tom savetu kao i međusobnoj saradnji - saopštila je

Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. Srbija je juče dobila novu vladu, nakon što je

predlog mandatara Aleksandra Vučića dobio podršku 163 poslanika Skupštine Srbije.

Nakon sinoćnjeg izbora, premijer Vučić je kazao da se danas od ranog jutra nastavlja sa

radom, a na pitanje šta će prvo reći sada već novim ministrima, premijer se zamislio i nasmejao.

Novi ministri preuzimaju dužnosti

Nakon što su sinoć položili zakletvu, novi ministri u Vladi Srbije danas preuzimaju dužosti

od bivših. Odlazaći ministar privede Željko Sertić, tako, danas je predao funkciju novom ministru

privrede Goranu Kneževiću u zgradi tog ministarstva. Ceromeniji primopredaje prisuštvovali su

državni sekretari i pomoćnici ministra. Predstalvjajući državne sekretare i pomoćnike, doskorsašnji

ministrar Sertić je poželo sreću Kneževiću koji će preuzeti ministarstku poziciju.

Sertić je istakao kako bez tima koji vidi pred sobom uspeh ministarstva u prethodnom

periodu ne bi bio moguć. - Budući da sam privrednik imao sam ranije mnogo predrasuda prema

državnim službenicima, ovi ljudi su me ubedili da državna uprava ima mnogo sjajnih i kvalitetnih

ljudi - rekao je Sertić ukazujući da je zato i napravljan napredak u tom resoru.

Sertić je predao Kneževiću i sva dokumenta.

Knežević je zahvalio Sertiću kojeg je nazvao kloegom i prijateljem i prokomentarisao kako

tek sada, kada je video cifre uoči primopredaje, shvata koliki je pomak Sertić napravio dok je bio na

čelu ministarstva. Ministar privrede Knežević je rekao da je da je Sertićev tim sjajna ekipa i da su

njegovi rezultati u skladu sa onim što je naveo premijer Aleksandar Vučić. - Urađen je do sada

ogroman posao, ali nas isto čeka puno toga još da uradimo - rekao je Knežević i poručio da će u

saradnji sa tim timom pokazati da je dostojan funkcije. Knežević se našalio kako državni posao niko

zapravo nije završio, jer uvek ima još na nečemu da se radi.

Nova ministarka pravde preuzela resor od Selakovića

Nova ministarka pravde Nela Kuburović preuzela je danas resor od dosadašnjeg ministra

Nikole Selakovića koji joj je poželeo sreću u budućem radu. Selaković je čestitao Kuburović na

izboru i poželeo joj sreću u daljem radu. Kuburović je pre funkcije ministra pravde radila kao

71

pomoćnik ministra za sektor pravosuđe, a u Ministarstvu pravde radi od 2008. godine. Učestvovala

je u izradi brojnih važnih pravosudnih pravilnika i drugih propisa među kojima se ističu sistemski

zakoni - Zakon o javnim beležnicima i novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

Šarčević preuzeo dužnost od Verbića

Dosadašnji ministar prosvete Srđan Verbić predao je dužnost novoizabranom ministru

Mladenu Šarčeviću. Šarčević je tom prilikom pozvao Verbića

da ostane da radi u ministarstvu, jer smatra da je ministarstvo

koje je vodio dobro radilo i naveo da će nastaviti politiku koju

je započelo prethodno ministarstvo. - Kontinuitet omogućava da

ne bude priča da od mene počinje istorija, a posle (Srđana)

Verbića potop - rekao je Šarčević i dodao da je ministarstvo

prosvete koje je vodio Verbić mnogo toga pokrenulo, ali da je

ostalo previše posla koji treba obaviti. Bivši ministar Verbić

rekao je da je zadovoljan Šarčevićevim planovima i onim što planira da uradi u prosveti, a da se

primopredaja dužnosti neće svesti na polusatni razgovor, već da će sarađivati dok ne prodju ceo

plan ministarstva prosvete. - Ja nikada do sada nisam potpisao i predao nešto veliko i teško kao ovo

danas. Divim se hrabrosti ministra Šarčevića. Ovo će biti najdetaljnija i najbolja primopredaja

(dužnosti) koju smo imali - rekao je Verbić. On je dodao da je sa Šarčevićem razgovarao i o

položaju naučnih radnika, koji su posebna kategorija, sa kojim "treba graditi odnose".

Primopredaja dužnosti u Ministarstvu poljoprivrede

Odlazeća ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković

predala je danas dužnost novom ministru tog resora Branislavu Nedimoviću. Nedimović je ranije

danas izjavio da će se zalagati da Srbija u budućnosti ima veći broj prerađivača mesa, jer, kako

kaže, veći broj prerađivača podrazumeva veću potražnju pa samim tim i stabilnije cene na tržištu.

Ministarstvo će, kako je rekao, više na tome raditi u narednom periodu jer Srbija nema dovoljno

prerađivačkih kapaciteta. Gostujući na TV Pinku, Nedimović je rekao da bi više prerađivača

regulisalo cene koje su u prethodnom peridu na tržištu bile ekonomski neisplative pre svega kada je

reč o živoj vagi svinjetine.

Subota,13.avgust 2016.

Prednosti i mane levorukih

Danas je svetski dan levorukih osoba. Naš reporter pokušao je da sazna odgovor na pitanja:

šta je uzrok i da li je to prednost ili mana? https://www.youtube.com/watch?v=q9Ynb7vmwvY

Obavezan radni staž i za sezonce

Za one koji nemaju posao, sezonski rad je dobra prilika da nešto zarade, a uskoro će, kako

stvari stoje, i njihov radni status biti zakonski regulisan, što znači da će svi koji koriste vaučere

imati pravo na to da im se obračuna radni staž. Trenutno se priprema zakon o sezonskim poslovima

kojim će biti regulisano to "područje" rada i pozdrazumevaće uvođenje vaučera, kako bi se zaštitila

prava radnika i poštovali propisi. Pomoćnik ministra rada Zoran Lazić rekao je Tanjugu da se do

kraja godine očekuje radni nacrt tog zakona, koji bi potom išao na javnu raspravu. "Formirana je

Radna grupa koja je imala nekoliko sastanaka i trenutno je u toku usaglašavanje tih zakonskih

72

resenja sa drugim zakonima prvenstveno iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja, kao i

zakonima iz oblasti poreza i doprinosa", rekao je Lazić. On je dodao da će radna grupa nakon toga

izaći sa prvim tekstom, odnosno radnim nacrtom zakona. Kako je rekao cilj zakona je da zaštiti sve

one koji se bave sezonskim poslovima. "Odnosi se na sve one sa kojima poslodavci nisu imali

interes da zaključuju ugovor o radu već su radili na crno ili su se na drugi način dovijali kako to da

bude u skladu sa zakonom. Na ovaj način ćemo olakšati poslodavcima samu tu proceduru", rekao je

Lazić.

Vaučeri, odnosno markice koje će poslodavci kupovati biće dokaz da su uplaćeni porezi i

doprinosi ma koliko dana radnik radio. "Poslodavac će ih kupovati u onom broju koji mu treba za

taj dan, ili određeni broj dana koliko će radnika angažovati. Takođe ili za neki naredni period i

svaki zaposleni će imati svoju knjižicu koja će predstavljati ugovor između poslodavca i

zaposlenog", objasnio je Lazić.

Vučer će poslodavac lepiti u samu radnu knjižicu i upisati podatke i sve ostalo što se odnosi

na iznos ili naknadu koju zaposleni dobija kao dnevnice, kako bi mu se staž evidentirao u PIO

fondu. (→Press Clipping)

Lečenje po novom zakonu

Svi koji se ne budu odazivali na redovne skrining preglede moraće da se leče o svom trošku

ukoliko se razbole od bolesti koju taj pregled treba da dijagnostikuje. Novi Zakon o zdravstvenom

osiguranju, koji će biti usvojen do kraja godine, predviđa niz izmena, među kojima je i ona da

izabrani lekar odobrava bolovanje do 60 dana, umesto kao do sada do 30.

Ovo su samo dve od mnogobrojnih novina predviđenih u Nacrtu zakona o zdravstvenom

osiguranju. - Nacrt bi trebalo da uđe na jesen u skupštinsku proceduru i nadamo se da će biti

usvojen do kraja godine - kažu za "Blic" u Ministarstvu zdravlja. "Blic" vam predstavlja najvažnija

nova rešenja. (→Press Clipping)

Japanac i Pančevac izlažu u Kovačici

U Galeriji naivne umetnosti u Kovačici otvorena je izložba dva umetnika - Katsumi Tsujia,

slikara iz Japana i Vojkana Morara, slikara iz Pančeva.

Zajednička izložba slikara različitih senzibiliteta predstavlja

odličan spoj, pomalo netipičan za izložbe koje se mogu videti u

Kovačici. Katsumi Tsuji, koji izlaže pod umetničkim imenom

Sugara Muga, jedan je od predstavnika moderne japanske

naivne umetnosti. Originalna tehnika koju je razvio hvaljena je

među slikarima naïve Domaćoj publici Vojkan Morar

prepoznatljiv je po slikama anđela i jedan je od najznačajnijih predstavnika mlađe generacije naivne

i marginalne umetnosti Srbije. Predstavljeno je više od 70 radova dva umetnika, a izložba će biti

otvorena mesec dana. Početkom januara biće predstavljena i publici u Japanu.

Džezeri u niškom zatvoru

Protekli dan na Nišvil džez festivalu obeležio je koncert u niškom zatvoru. Odmah nakon

nastupa u niškoj tvrđavi, zatvorski bluz izveo je "Podune bluz bend" iz Bugarske. Nastupio je i rep

sastav "Maskil" koji čine zatvorenici osuđeni za razbojništvo i krijumčarenje.

S.Mitrivica: Pritužbe seljaka na migrante

Sve se češće mogu čuti pritužbe meštana sela u okolini prihvatnog centra Principovac na

migrante koji posežu za voćem i povrćem iz njihovih bašti, atara ili dvorišta. Proveravali smo kakva

73

je situacija u Sotu selu u neposrednoj blizini Principovca i koji su razlozi zbog kojih migranti

napuštaju centar. U privremenom pihvatnom centru Principovac trenutno je smešteno 320

migranata. Na pojedine stanovnike ovog centra stižu u poslednje vreme pritužbe da su neovlašćeno,

u potrazi za voćem i povrćem, ulazili u okolne bašte, voćnjake i atare. Proneo se glas Sotom da su

migranti brali mlade kukuruze sa njiva pokraj puta. Očevidaca nije bilo, ali meštani Sota potvrđuju

da su videli migrante koji bez pitanja beru jabuke sa drveća ispred kuća. S obzirom da je prihvatni

centar Principovac, kao i ostali centri u zemlji, otvorenog tipa, sasvim je uobičajena slika migranata

koji šetaju selom. Jedna grupu smo sreli da sa Principovca ide ka centru sela. Kažu krenuli su do

obližnje prodavnice. Iako umorni od neizvesnosti puta, zadovoljni su gostoprimstvom našeg naroda

i osuđuju postupke onih koji su posegnuli za tuđim. "Reći ću svima u centru da to više ne rade, jer

su ovi ljudi zaista dobri prema nama. svi smo srećni jer srpki narod poštuje i pomaže migrante",

kaže Asad Dula iz Avganistana. Bezbedonosna situacija u Prihvatnom centru Principovac je mirna.

Kućni red se uglavnom poštuje, ali ima i izuzetaka pa se migranti van centra mogu sresti i nakon 22

sata.

Nedelja,14. avgust 2016.

Agencija: Štrajk skup a štrajk glađu nezakonit

Agencija za mirno rešavanje radnih sporova ukazuje da bi radnici svoje nezadovoljstvo

prema poslodavcu najpre trebalo da pokušaju da reše mirnim putem uz posredovanje Agencije, a ne

da u startu pribegavaju štrajku, pogotovu ne štrajku glađu. Štrajk glađu kojem neretko pribegavaju

nezadovoljni zaposleni kako bi pokušali da ostvare neka svoja prava, nije zakonit i predstavlja

najštetniji i najradikalniji vid protesta, kažu u Agenciji. Takođe upozoravaju i da "običan" štrajk

nije isplativ ni poslodavcu ni samom štrajkaču, jer su gubici veliki za obe strane, zbog obustave

proizvodnog procesa, odnosno izostanka zarade.

Iz Republičke Agencije za mirno rešavanje radnih sporova zato apeluju da se pre odluke o

radikalnim potezima sindikati i zaposleni najpre obrate Agenciji. "Naš apel je da se prekine praksa

koja se u poslednje vreme vrlo često dešava - da se zaposleni u prvom koraku ostvarivanja svojih

prava odlučuju na štrajk glađu. Ovo je pravna država i treba da pribegnu legalnim tokovima

ostvarenja prava", rekao je Direktor Agencije Mile Radivojević za Tanjug. (→Press Clipping)

"Igre bez granica" danas u Bečeju

Na otvorenom bazenu "Mladost" u Bečeju danas, sa početkom u 15 časova, Bečejsko

udruženja mladih organizuje tradicionalnu manifestaciju "Igre

bez granica". Mladi će imati prilike da se oprobaju u 12

različitih igara: sunđeri i kantice, ronjenje kroz hulihop, metla

i wc papir, trka u džakovima, mokre majice, veslanje

lopaticama, traženje reči, ubacivanje u bazenčić, borba u ringu,

gnjuranjem po jabuke, vrtenje pa bacanje, i XO (isk-oks).

Takmičiće se tročlane ekipe, a svi koji se do sada nisu prijavili

imaće prilike to da učine od 13 do 15 časova na štandu Bečejskog udruženja mladih ispred bazena.

Ustanova za sportsku i kulturnu aktivnost omladine "Mladost" obezbedila je besplatan ulaz za sve

učesnike i učesnice igara. Za najbolje ekipe pripremljene su prigodne nagrade, navodi se u pozivu.

"Igre bez granica" imaju za cilj promociju zdravih stilova života i pružanje prilike mladima da

kvalitetno provedu slobodno vreme. Ovom manifestacijom Bečejsko udruženje mladih obeležiće i

Međunarodni dan mladih 12. avgust.

74

Starčevačko prvenstvo ozbiljno jeftinih igračaka

U Domu kulture u Starčevu danas u 10 časova biće održano treće Starčevačko prvenstvo

ozbiljno jeftinih igračaka - festival SPOJI. Festival obuhvata takmičenje inovatora i radionicu na

kojoj će učesnici i učesnice imati priliku da narpave igračku kojom će se takmičiti na superterenu.

Inovatori koji žele da učestvuju, treba da naprave ozbiljno jeftinu pokretnu igračku za čiju je izradu

potrebno najviše 300 dinara, a koja će imati neku takmičarsku discipline Prijava i učešće je

besplatno, a za najbolje su obezbeđene nagrade.

Švajcarci donirali novu opremu za lekare

Opremljenost javne zdravstvene službe u Srbiji ne prati u dovoljnoj meri potrebe pacijenata.

Zbog toga je Srpsko lekarsko društvo zatražilo pomoć kolega iz Švajcarske. Sekcija za Uho, grlo i

nos dobila je devet aparata novije generacije za mikroskopske preglede i operacije. Vrednost

aparata je procenjena na više od 100 hiljada evra, a oni se trenutno nalaze u Kliničkom centru

Vojvodine. Oni će biti podeljeni domovima zdravlja širom Srbije. https://www.youtube.com/watch?v=SGBSZpmpmu0

Bend Hadži prodane duše - pobednici 50. Gitarijade

Bend "Hadži prodane duše" iz Užica pobednik je 50. Gitarijade u Zaječaru, koja je rano

jutros završena, saopštili su organizatori. Članovi tog "alter-

garage" rok četverca za sebe kažu da su "prodali dušu đavolu", a

na sceni se izdvajaju kao jedan od originalnijih mlađih sastava

na regionalnoj sceni. Rok sastav "Hadži prodane duše" osnovan

je 2009. godine. Svirali su širom Srbije, pored ostalog, i na

beogradskom "Beer Festu" 2011. godine. Svojim nastupom na

Gitarijadi osim na publiku, ostavili su snažan utisak i na stručni

žiri, koji je jednoglasno odlučio da upravo oni budu najbolji demo bend jubilarne Gitarijade.

Žiri je radio u sastavu: PR i rok novinar Jadranka Janković, profešor gitare i kompozitor

Milan Dujmović, profesor klavira i direktor muzičke škole "Stevan Mokranjac" u Zaječaru Stanoje

Jovanović, Goran Gale Šepa ("Kerber") i Milan Mumin ("Love Hunters"). Specijalnu nagradu

glasovima publike osvojio je banjalučki bend "LSD". Dvanaest demo bendova, koji su se takmičili

u polufinalu i finalu Gitarijade, plasirali su se na ovaj festival pobedama na Mini Gitarijadama koje

su održane u Užicu, Sremskoj Mitrovici, Kosovskoj Mitrovici, Čačku, Valjevu i Zrenjaninu,

odlukom žirija i pobedom na nekom od partnerskih festivala u regionu.

Folkloraši sa Kipra, Meksika i Mađarske u Bečeju

Centar Bečeja je u subotu uveče bio ispunjen pesmama i igrama Srbije, Mađarske, Severnog

Kipra i Meksika. I ne samo igrama, već i bogatim nošnjama, a što je najvažnije pozitivnom

energijom izvođača i gledalaca. Kada se na jednom mestu u istoj večeri čuju pesme i igre iz Mačve,

stari mađarski napevi i čardaš, muzika kiparskih Turaka i dalekog Meksika onda je nemoguće ostati

ravnodušan bez obzira da li ste ili niste ljubitelj folklora.

Zahvaljujući svome KUD-u Đido, Bečejci su upravo u takvom miksu i uživali. "Svugde se

mi srećemo sa njima po belom svetu. Neprocenjivo je iskustvo sastajati se sa takvim ljudima, a

pogotovo kada ti dođu u tvoju kuću. Za nas folkloraše nema ništa lepše nego kada se razmenjuje

kultura i stvaraju nov poznanstva. Mislim da je ovo perfektna stvar koja se trenutno dešava u

Bečeju", kaže koreograf, igrač, pevač i instrumentalista Dalibor Martinov.

Gosti iz Severnog Kipra za devet godina postojanja nastupali su širom sveta ali im je, kažu,

posebno inspirativan dolazak u Srbiju zbog ovdašnjeg, itekako dobro poznatog, bogatog folklornog

75

nasleđa. Zato su za ovu priliku pripremili posebnu koreografiju. "Predstavićemo se tradicionalnom

folklornom igrom i muzikom koja prikazuje ceremonijalno brijanje mladoženje uoči venčanja",

kaže umetnički rukovodilac Ozlem Kadila.

Ponedeljak,15. avgust 2016.

Vlada usvojila dogovor sa MMF-om

Vlada Srbije usvojila je danas Pismo o namerama kojim se prihvataju revidirani ciljevi i

mere ekonomske politike za period 2016-2017, dogovoreni sa

Međunarodnim monetarnim fondom u okviru četvrte i pete revizije

aranžmana iz predostrožnosti kao i teksta Memoranduma o

ekomomskoj i finansijkoj politici sa tehničkim memomrandumom o

razumevanju. Srbija se ovim dokumentom obavezala da ostaje

posvećena sprovođenju mera predviđenim aranžmanom. U njemu je

opisan dosadašnji napredak i dat pregled ekonomskih mera koje predstoje. Srbija je uspešno

realizovala i premašila dosadašnje ciljeve u vezi sa fiskalnim deficitom i primarnim tekućim

rashodima, ostvarila znatan napredak u reševanju pitanja strateških važnih državnih preduzeća i

smanjila fiskalne neravnoteže. U pismu je, pored dobrih rezultata, istaknuta namera nove Vlade

Srbije da ostane posvećena politikama o okviru ovog programa. Izvršni bord direktora će 30.

avgusta doneti zaključak četvrte i pete revizije koja je završena tokom poslednje posete Misije

MMF-a Beogradu.

Poziv za izbor novih članova REM

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje objavio je danas poziv za predlaganje

kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji se biraju na

predlog Skupštine Vojvodine i udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara. U

javnom pozivu, objavljenom u dnevnom listu "Politika", navodi se da ovlašćeni predlagači treba da

Odboru za kulturu i informisanje podnesu obrazloženi predlog dva kandidata za izbor člana Saveta

REM u roku od 15 dana od dana objavljivanja poziva. Posle toga, biće utvrdjena lista kandidata

koju će Odbor dostaviti poslanicima na odlučivanje. Savet REM trenutno ima šest od ukupno devet

članova. Članovi Saveta su Goran Petrović, Slobodan Veljković, Miloš Rajković, Božidar Nikolić,

Olivera Zekić i Aleksandra Janković.

Poslednji dan za plaćanje rate poreza na imovnu

Rok za plaćanje treće ovogodišnje rate poreza na imovinu ističe danas, 15. avgusta, a za

svaki dan kašnjenja uplate obveznik plaća zateznu kamatu. Obveznici tog poreza su građani,

preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave.

Porez na imovinu se plaća u četiri rate - prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15.

avgusta, a poslednja do 15. novembra. Za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena je za građane

kazna od 5.000 dinara.

Rast industrije na severu Bačke

Obim industrijske proizvodnje u regionu severa Bačke i Potisja u junu ove godine beleži rast

od 1,3 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine, a u poređenju na prosek 2015. ona je veća za 4,8

procenata, saopštila je danas Regionalna privredna komora Subotice. Kako je navedeno, procenat

76

porasta prerađivačke industrije, za posmatrani period veći je 8,9 odsto. Ilustracije radi, kako je

navedeno, u ovom periodu evidentiran je rast proizvodnje kod proizvodnje računara, elektronskih i

optičkih proizvoda, proizvodnje pića, proizvodnja nameštaja, proizvodnja odevnih predmeta,

proizvodnja električne opreme, proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu nepomenute, ostale

prerađivačke delatnosti i drugo. Istovremeno, dodaje se, pad je evidentiran kod proizvodnje

duvanskih proizvoda, proizvoda od gume i plastike, papira i predmeta od papira, kože i predmeta od

kože, tekstila, osnovnih metala. Podaci o broju nezaposlenih lica na nivou ovog regiona, kako je

ocenjeno, pokazuju pad broja nezaposlenih u odnosu na početak godine. U januaru 2016. godine

evidentirano je 16.753, a jun beleži 16.636 nezaposlenih osoba.

Utorak,16. avgust 2016.

Ovih dana rasplet za Galeniku?

Da li su tri ponuđača, koja se utrkuju za 25 odsto udela u Galenici, ispravila manjkavosti u

dokumentaciji, biće poznato sutra kad budu ponovo otvorene njihove ponude, a ubrzo zatim

Komisija nadležna za sprovođenje postupka strateškog partnerstva uputiće vladi predlog s kojom bi

od tri kompanije trebalo ući u pregovore o partnerstvu. To je Tanjugu potvrdio i pomoćnik ministra

privrede Milun Trivunac koji je istakao da će 16. avgusta Komisija dobiti tačan izveštaj da li su svi

ponuđači ispunili sve što je dodatno od njih traženo. "U skladu sa tim, zatražićemo novu formalnu

sednicu Komisije i, ako je sve u redu, krenućemo u otvaranje finansijskih ponuda. Zatim ćemo

rangirati ponude, a potom uputiti predlog Vladi Srbije s kim da se stupi u pregovore. Posle je na

vladi da izveštaj usvoji ili ne", rekao je Trivunac. On je dodao da se, kad se to desi, formalno kreće

u pregovore sa jednim izabranim ponuđačem, a to će se znati u nedelji nakon 17. avgusta. Na tender

su se javila tri ponuđača - Kadila farmasjutikals iz Indije, EMS iz Brazila i britansko ruski

konzorcijum Frontier Farma- Petrovaks farm.

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u Mošorinu i Šajkašu

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u ponedeljak 15. avgusta organizovao je dve akcije

dobrovoljnog davanja krvi - u prostorijama Ambulante u Mošorinu i Mesne zajednice u Šajkašu.

Akcija u Mošorinu realizovana je u periodu od 8 do 10 časova, a ekipa Zavoda dežurala je u

Šajkašu od 10.30 do 12.30 časova

Ruma: Svečano otvorena Nedelja kineskog filma

U Zavičajnom muzeju u Rumi sinoć u 20 časova je svečano otvorena Nedelja kineskog

filma na otvorenom. Nakon otvaranja, u 20.30 časova publika je imala prilike da pogleda film

"Cveće rata" iz 2011. godine. U utorak 16. avgusta na programu je ostvarenje "Smrt i slava u

Gangdeu", u sredu "Neka lete meci...!", za četvrtak je najavljena projekcija filma "Hladni rat", a

reviju u petak zatvara ostvarenje "Sirena". Projekcije počinju u 20.30 časova

Otvorena izložba "Antifašistička tradicija u Zrenjaninu"

U Muzeju Vojvodine u Novom Sadu sinoć u 19 časova je svečano otvorena izložba

"Antifašistička tradicija u Zrenjaninu". Izložbu „Antifašistička tradicija u Zrenjaninuˮ priredili su

članovi organizacije „Zrenjanin Eksplorativa", udruženja posvećenog negovanju i istraživanju

lokalne istorije. Postavka obuhvata najvećim delom fotografsku građu, kako arhivske

provenijencije, tako i onu nastalu „terenskim radom" – dokumentovanjem lokalnih spomen-obeležja

77

posvećenih negovanju antifašističke tradicije i stanju u kom se oni danas nalaze Autori izložbe su

istoričari Aleksandar Stefanov i Aleksandar Radlovački, za grafički dizajn bio je zadužen Vuk

Gurjanov, a stručni konsultant bio je Filip Krčmar. Postavka će moći da se pogleda u zgradi Muzeja

Vojvodine u Dunavskoj 37.

Konkurs za Gitarijadu Vojvodine - Kisač

Organizacioni odbor Gitarijade Vojvodine - Kisač otvorio je konkurs za mlade autorske

bendove koji žele da nastupe na ovogodišnjem takmičenju. Rok

za prijavu je 1. septembar. Pravo učešća na konkursu imaju

demo bendovi koji nemaju objavljeno komercijalno izdanje i

imaju bar tri autorske kompozicije. Festival je delom

takmičarskog, a drugim delom revijalnog karaktera, a program

će se realizovati 9. i 10. septembra na pomoćnom terenu

stadiona Fudbalskog kluba „ Tatra" u Kisaču. U petak 9.

septembra održaće se takmičenje mladih bendova, nastup pobednika Gitarijade iz 2015. i nastup

dua Gale i Najda, dok je za subotu najavljen koncert pobednika ovogodišnje Gitarijade i sastava

Crvena jabuka. Imena ostalih izvođača u revijalnom programu biće objavljena uskoro, navodi se u

saopštenju.

Svi zainteresovani bendovi koji žele da učestvuju u takmičarskom delu mogu se prijaviti. Uz

obrazac prijave neophodno je priložiti: snimak jedne autorske kompozicije u ukupnom trajanju do

10 minuta (mp3/wma/acc), spisak članova benda sa kontaktima, kratku biografiju i fotografiju

benda (jpg). Pijavljivanje je moguće jedino elektronskim putem. Dodatne informacije mogu se

pronaći na sajtu www.gitarijadakisac.com. Gitarijada Vojvodine - Kisač je manifestacija osmišljena

sa ciljem da oživi prvu zvaničnu gitarijadu u Vojvodini koja je bila održana 1974. i 1975. godine.

Festival ekološkog pozorišta posvećen Šekspiru

Tradicionalni dvadeset i drugi festival ekološkog pozorišta za decu i mlade, koji se od 18. do

21. avgusta održava u Bačkoj Palanci, ove godine biće posvećen godišnjici smrti Vilijama Šekspira.

Pored pozorišnih predstava, koncerata i radionica, akcenat će i ove godine biti stavljen na očuvanje

životne sredine kroz predavanja o važnosti reciklaže. "Znamo šta jesmo, ali ne znamo šta možemo

biti" moto je ovogodišnjeg festivala. Posetioce festivala, pored velikog broja edukativnih radionica,

očekuje šest pozorišnih predstava iz Smedereva, Beograda, Kotora, Zagreba, koje je odabrao

selektor Dimitrije Kokanov, kaže za RTV Sonja Petrović, direktorica festivala. "400 godina imamo

tekstove autora kao što je Šekspir, tako da smo se mi ove godine osvrnuli na njegovo delo u smislu

da saznamo šta je to volja dece i šta bi oni želeli da budu kada porastu. U kampanji smo se kritički

pozabavili pitanjem - zašto se zanemaruje detinjstvo kao takvo i šta roditelji čine da bi njihova deca

postala ono što žele", objašnjava ona.

Ulaznice za festival neće se naplaćivati, dovoljno je da svaki posetilac sa sobom ponese

deset čepova od plastične ambalaže, koji će kasnije biti reciklirani u saradnji sa organizacijom

Čepom do osmeha, a sredstva prosleđena u humanitarne svrhe, dodaje Sonja Petrović. "Osim

reciklaže čepova na festivalu će biti postavljeni eko kontejneri za elektronski otpad u koji, posetioci

mogu da odlože svoj elektronski otpad koji ne treba bacati u redovne kontejnere'' ističe ona. Festival

ekološkog pozorišta za decu i mlade biće održan od 18. do 21. avgusta u izletištu Bagremara u

Bačkoj Palanci.

Ako nasledite imovinu, nasleđujete i dugove

Neretko se dešava da kada nasledimo imovinu nakon smrti bliskih osoba, posle više godina

dobijemo izvršno rešenje o prinudnoj naplati dugovanja, piše finansijski portal Kamatica i

78

konstatuje da tu počinju problemi. "Otkud dugovi za račune za komunalije ili za kredit koji nikad

nismo ni imali, a rešenje o prinudnoj naplati glasi na naše ime. Vrlo jednostavno, Zakon o

nasleđivanju je regulisao ovu stavku - onaj ko nasledi imovinu, nasleđuje i sve obaveze po toj

imovini, kao i eventualna dugovanja", navodi se u tekstu. Sporost pravnog sistema je, kako se

dodaje, ono što dovodi do situacija da naslednici tek posle više godina nakon smrti bliskih osoba

saznaju za zaostale dugove. Iako se u samom postupku ostavinske rasprave naslednicima ukaže i na

obaveze koje imaju po osnovu primljenog nasledstva, posebno pokrenuti postupci za naplatu

dugovanja putem suda ne mogu ni biti spomenuti u ovakvom procesu.

Nekad se desi da se postupak naplate od preminulog preko suda pokrene još za vreme

njegovog života, a ako se desi da se pokrene posle smrti, onda se procedura dodatno usporava.

Provera poverilaca koji potražuju dugovanja o tome da li postoje zakonski naslednici, da li je

završena ostavinska rasprava i ko su zakonski naslednici, u nekim slučajevima može trajati i duže

od godinu dana. Dakle sa smrću osobe ne prestaju i njegove obaveze, pogotovo ako iza te osobe

ostaje imovina iz koje se mogu naplatiti te obaveze. U ovo ulaze i porezi prema državi, koja će

neplaćene obaveze naplatiti do visine nasleđene imovine, a razliku ukoliko postoji otpisati na

sopstveni teret Banke i javno-komunalna preduzeća imaju već uigrane procedure kada dođe do

ovakvih situacija. Naslednik će pre ili kasnije biti opterećen za iznos dugovanja koji je ostao i

morati platiti sva dugovanja - od računa za komunalije, poreza državi, preko neisplaćenih kredita,

kartica i dozvoljenog minusa. Jedini način kojim se može izbeći ovakav nemili scenario je odricanje

od nasledstva na ostavinskoj raspravi, zaključuje Kamatica.

Vesti iz obrazovanja i nauke čitajte na našem sajtu

www.nsprv.org