11

22

Klase:Klase:

Paukoliki organizmiPaukoliki organizmi InsektiInsekti StonogeStonoge RakoviRakovi

33

PauciPauci

Na vrhu helicera, koje sluNa vrhu helicera, koje služže za hvatanje e za hvatanje plena, nalplena, nalaaze se otrovne ze se otrovne žžlezde. Ujed otrovnih vrsta lezde. Ujed otrovnih vrsta je opasan, retko smrtonosan. Sve vrste imaju je opasan, retko smrtonosan. Sve vrste imaju paupauččinastu inastu žžlezdu u trbuhu, lezdu u trbuhu, ččiji sekret na vazduhu iji sekret na vazduhu stvrdne. U zavisnosti od stanistvrdne. U zavisnosti od staniššta, hrane se biljkama, ta, hrane se biljkama, sitnim sitnim žživotinjama i mikro organizmima.ivotinjama i mikro organizmima.

44

InsektiInsekti Insekti predstavljaju Insekti predstavljaju

navenavećću grupu organizama, u grupu organizama, broje oko milion broje oko milion vrsta.Krevrsta.Krećću se uz pomou se uz pomoćć ekstremiteta, od kojih su ekstremiteta, od kojih su zadnji metamorfozirali u zadnji metamorfozirali u žžaoku (paoku (pččele). Razliele). Različčitih su itih su boja i veliboja i veliččina. Imaju dobro ina. Imaju dobro razvijeno razvijeno ččulo vida u obliku ulo vida u obliku facetovanih ofacetovanih oččiju, iju, ššto im je to im je omoguomoguććilo da im ovo ilo da im ovo ččulo ulo bude bolje razvijeno nego bude bolje razvijeno nego kod ljudi.kod ljudi.

55

StonogeStonoge

Stonoge su suvozemni organizmi. Nastanjuju Stonoge su suvozemni organizmi. Nastanjuju tople predele. Notople predele. Noććne su ne su žživotinje, tako da se danju ne ivotinje, tako da se danju ne mogu videti. Biljojedi su spore I trome, dok su mogu videti. Biljojedi su spore I trome, dok su grabljivice veoma brze. Veligrabljivice veoma brze. Veliččina im se kreina im se krećće od sitnih e od sitnih kukuććnih, do dnih, do džžinovskih tropskih. Telo im je prekriveno inovskih tropskih. Telo im je prekriveno kutikulom.kutikulom.

66

……predstavnici zglavkara…predstavnici zglavkara…

RakoviRakovi

77

Ova grupa broji oko 40.000 vrsta. Ova grupa broji oko 40.000 vrsta. ŽŽive i ive i na kopnu i u vodi, vana kopnu i u vodi, važžno je da ima no je da ima vlage. Velivlage. Veliččine su od 1,5cm do 1m ine su od 1,5cm do 1m

(jastog). Vodene vrste (jastog). Vodene vrste žžive na razliive na različčitim itim dubinama i njih detaljnije prikazujemo.dubinama i njih detaljnije prikazujemo.

88

Telo im je izsegmentisano, a glava je srasla sa Telo im je izsegmentisano, a glava je srasla sa grudnim regionom. Na njoj se uogrudnim regionom. Na njoj se uoččavaju dva avaju dva para ekstremiteta, dupara ekstremiteta, dužži, antene sa i, antene sa ččulnim ulnim ććelijama i kraelijama i kraćći, koji ulaze u sastav usnog i, koji ulaze u sastav usnog aparata. Oaparata. Očči su facetovane.Na grudnom i su facetovane.Na grudnom delu su ekstremiteti za hvatanje plena. delu su ekstremiteti za hvatanje plena. Prekriveni su kutikulom. Ispod nje su Prekriveni su kutikulom. Ispod nje su poprepopreččno-prugasti mino-prugasti miššici. Kompletni crevni i ici. Kompletni crevni i krvni sistem. Dikrvni sistem. Diššu pomou pomoćću u šškrga. Nervni krga. Nervni sistem je lestvisistem je lestviččast.ast.

Ovako izgledajuOvako izgledaju

99

Ovako se hrane…Ovako se hrane…

Ishrana je raznolika. Biljnog, životinjskog i plankto-nskog porekla.

1010

Ovako se razmnoOvako se razmnožžavaju…avaju…

Rakovi su odvojenih polova. Rakovi su odvojenih polova. Oplodnja se moze vrOplodnja se moze vrššiti iti ii u spolja u spoljaššnjoj njoj sredini. Izbace se sredini. Izbace se ććelije, nastaje larva elije, nastaje larva – neoteni– neoteniččna.na.

1111

A ovako uginu…A ovako uginu…

1212

O prezentaciji...O prezentaciji...

Predmet: InformatikaPredmet: Informatika Tema: ZglavkariTema: Zglavkari Autor: Milojević Jelena 2-2Autor: Milojević Jelena 2-2 Izdanje: Februar, 2011.Izdanje: Februar, 2011. Sajt za radoznale:Sajt za radoznale:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8