ZEMLJITE

Sastav i struktura zemljita su polazne osnove za svakog batovana. Ako ste u startu obeshrabreni injenicom da zivite u podneblju gde je teko uzgajati voe i povre nemojte se lako predati. Svako zemljite se moe "popraviti", odnosno pravilnom negom i oplemenjivanjem moete doi do kvaliteta koji vam je potreban, za ovo naravno morate imati strpljenja, ponekad je potrebno malo vie vremena da se oplemeni povrinski sloj zemlje. Vano je da to vie saznate, pre poetka radova, o tipu, strukturi i teksturi zemljita vae bate. Tekstura i tip zavise od laokacije, nadmorske visine i geolokih karakteristika oblasti.

Zemljite se obino smatra kao struktura sama po sebi a neuzima se u obzir njegova ivotnost. Ono buja od ivota, izdrava biljke snabdevajui ih hranljivim sastojcima i vodom. Potpuno isto kao to doivljavamo ivotnu sredinu koja nas okruuje treba da doivljavamo i zemljite ispod nas, jer za biljke je ono isto toliko vano koliko i okolina.

Upoznavanje karakteristika zemljita u vaoj novoj bati pomoi e vam da ga iskoristite na najbolji mogui nain i da ga efikasno odravate.

ta je u zemljitu? Ako posmatramo polovino, prvi deo zemljita ine mineralne estice od erodiranih stena, organske materije i ivi organizmi; drugu polovinu ine voda i vazduh. Ovi sastojci, zajedno, formiraju materiju koja moe efikasno da podrava rast biljaka. Hranljivi sastojci za biljke nastaju od mineralnih estica i proizvoda raspadanja organske materije. Hemijski sastav zemljita odreuje njegova koselost, odnosni njegova pH-vrednost.

Upoznajte svoje zemljite. Ako imate batu, dok je obraujete, imali ste prilike da upoznate zemljite kroz proces setve, pripreme za setvu, navodnjavanje, kulture koje uspevaju i sl. Ako planirate da tek oformite batu strukturu zemljita moete upoznati na sledei nain:

POKAZATELJI STRUKTURE ZEMLJITA Dobra struktura Loa struktura Korenje prodire duboko Korenje je plitko Slatkast miris zemlje Miris je neprijatan Voda se nezadrava dugo u rupama posle kie

Voda se zadrava u rupama ili na povrini, ili neposredno ispod nje, ili se oceuje odmah

Zemlja se relativno lako kopa Temljite je lepljivo ili u tvrdim grudvama ili veoma suvo

Nema tvrde kore, kompaktnog sloja, na povrini

Ima veoma malo glista

Ima puno kanala koje su prokopale gliste

Gornji sloj je kompaktan

Gornji slojevi se drobe i mrve i kad su vlani i kad su suvi

Povrinski sloj nestaje kad je vlaan a kad se isui pretvara se u koru

Najbolji nain da proverite strukturu jeste da uzmete komad zemlje u ruku i ispitate je po savetima iz predhodne tabele ili da iskopate rupu i teksturu zemlje odnesete u odgovarajui zavod na analizu. Druga varijanta je skuplja, jer analize zemljita zahtevaju i odreena materijalna sredstva i ovo bi se isplatilo u sluaju da planirate da se organskom poljoprivredom bavite za masovnu proizvodnju. Za kune bate dovoljna je analiza koju ste sami u

mogunosti da sprovedete i malo strpljenja prilikom obrade da ispravite nedostatke.

Struktura zemljita predstavlja zbir svih karakterisika koje su potrebne za pravilan rast i razvoj biljke, a ne samo pitanje koliine hranljivih materija u zemljitu.

Imamo nekoliko primera da objasnimo predhodne injenice a to su: masno zemljite, puno gline moe da bude bogato hranljivim sastojcima, ali na njemu slabo uspevaju biljke jer je puno vode i suvie teko da bi korenje raslo na odgovarajui nain. Ovu strukturu moemo da poboljamo dodavanjem kabastih materijala, np. piljevine ili strugotine drveta, na taj nein poveavamo koliinu vazduha u zemljitu i samim tim stvaramo potpuno novu strukturu. Peskovita zemljita mogu da budu siromana hranljivim materijama, ali jednostavnim obogaivanjem kao to je kompost od lia, koji poveava kapacitet zemljita da zadri hranljive materije i vodu, moe da se postigne znatno poboljanje.

Tipovi zemljita. Milionima godina stene erodiraju sve do nivoa estica, koje su osnovni sastojak gotovo svih vrsta zemljita. Veliina i hemijski sastav estica zavise od stena od kojih potiu i odreuju tip zemljita u vaoj bati. Postoje tri tioa estica erodiranih stena koje ine zemljite: pesak, mulj i glina. Veina zemljita je meavina sve tri vrste estica.

Nije lako odrediti koji tip zemljita vi imate ali mogu se primeniti neke metode koje e vam pomoi da okvirno odredite tip:

uzmete uzorak vlanog zemljita u aku, protrljate ga izmeu prstiju i "napravite kobasicu", prema tabeli koja sledi

u nastavku moiete da ustanovite koje estice su dominantne

Uzmete punu aku zemlje i dodate mu vodu, mesite ga dok ne postane ravnomerno vlano i povadite kamenie i grudvice pa uporedite sa tabelom

KOJI TIP ZEMLJITA IMATE? Tip zemljita Izgled i oseaj Prednosti Mane Tresetno zemljite i zemljite bogato organskim materijama

Crno ili veoma tamno, sunerasto, nezadrava oblik, ne moe da se uvalja u kuglicu

Lako se obrauje, dobra podloga za seme

Leti moe da bude veoma suvo, a zimi veoma vlano, pogodno jedino za biljke kojima odgovara kiselo zemljite

Glina Lepljivo, teko, dobro zdrava oblik u grudvi, moe da se uvalja u kobasicu, to je vei sadraj gline, to je kobasica tanja

Moe da bude bogata hranljivim sastojcima i vodom

Korenju je esto teko da prodre do hranljivih sastojaka i vode

Peskovito zemljite

Deluje zrnasto, isputa kriputav zvuk kada se protrlja izmeu prstiju, laki

Brzo se zagreva i lako se obrauje

Obino ima nisak sadraj hranljivih sastojaka, voda se povlai vrlo

pesak ne zadrava oblik i ne moe da se uvalja u loptu, peskovita ilovaa je kompaktnija

brzo, esto ispirajui hranljive sastojke

Muljevito zemljite

Sapunasto, deluje kao svila pod prstima, isputa piskutav zvuk kada se protrlja i ostaje na prstima

Relativno dobro zadrava vodu i ima prilino visok sadraj hranljivih sastojaka

Lako se zbija, tako da ga je teko obraivati

Slano zemljite

Nalazi se uglavnom u sunim oblastima, ima visok pH

Nema Visok sadraj soli kodi mnogim biljkama, dodavanje gipsa moe da pomogne

Vazduh i voda. Su od ivotnog znaaja za rast korenja i biljaka kao i ivotinja koje ive u zemlji. One se nalaze u prostoru, porama, meu esticama zemlje. Vee pore izmeu estica peskovitog zemljita sadre vazduh, ali obino su prevelike da bi zadravale vodu. Pore srednje veliine zadravaju vodu koju korenje upija. Za zemljita koja imaju dobru razmeru veliine pora moe da se kae da dobro odvodi vodu a zadrava vlagu. U

zemljitu punom vode, ona potiskuje vazduh iz velikih pora, ime oteava ivot biljkama i ivotinjama.

ivot zemljita. U samo jednom kvadratnom santimetru zemlju postoji ogroman broj razliitih ivih vrsta od mikroskopskih bakterija i gljivica dok, u veem uzorku zemlje, dolaze i bube, gliste, mravi, larve. Sva ova bia, zajedno su zaduena za preradu organskih materija i stvaranje hranljivih sastojaka koji su potrebni za rast i razvoj biljaka.

Kao najupadljiviji stanovnici vaeg zemljita jesu gliste, one pomau preradi organskih materija tako to ih odvlae u dublje slojeve pre nego to ih pojedu. Tuneli koje kopaju slue za provetravanje zemljita i bolji odvod vode, njihov izmet je izvor hranljivih materija a pomau formiranje grudvica zemlje.

U zemlji ive mnogi mikroskopski organizmi koji vre funkcije koje su od ivotnog znaaja za zdravlje zemljita. U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane azotom iz vazduha i korisne mikorizne gljive.Mikorizne gljive ive zakaene za korenje i one su u harmoniji sa biljkom, omoguavajui joj da apsorbuje vodu i hranljive sastojke a za uzvrat biljka hrani gljive. Ove gljive su izuzetno korisne i veoma su osetljive na fungicide, vie im odgovara zemljite koje se ne obrauje esto, kao i u batama sa velikim udelom organskog zemljita.

Organske materije. Bez organskih materija zemlja bi bila samo sterilna praina od stene. Pod organskom materijom smatramo mrtve i raspadajue ostatke biljaka i ivotinja, ona je kljuni deo zemljita koji obezbeuje hranu za iva bia u zemlji i na zemlji, posebno za biljke koji su glavni izvor azota. Kako nastaje organska materija?

Nastaje prirodnim procesom oksidacije i uz pomo organizama koji ive u zemlji, neprestanim razlaganjem dolazi do stvaranja humusa. Humus je poput "crnog zlata" dragoceni rezervoar vode i hranljivih materija.

Hranljivi sastojci za biljke, odnosno hrana ze biljke predstavlja ono to se dobija razlaganjem mineralnih estica i organskih materija.

U veini zemljita mogu da se nau svi potrebni sastojci za rast i razvoj biljaka, jedino postoje varijacije po pitanju kultura koje mogu da uspevaju na razliitim tipovima zemljita. Tako imamo primera da jednostavno, pojedine kulture na odreenim podnebljima ne uspevaju. Pravilnom negom zemljita i neprestanim obogaivanjem odreenim mineralima poboljavamo strukturu. Kod nekih kultura, suprotno, previe ubrenja moe prouzrokovati niz problema prilikom uzgoja biljaka, naime moe se, dodavanjem previe ubriva, izmeniti hemijski sastav zemljita i uiniti da drugi hranljivi sastojci budu nedostupni biljkama.

U principu, nema preterane potrebe da se brinete zbog preciznih hranljivih sastojaka u vaoj bati, pravilnom primenom organskih principa i brige o zemljitu obezbediete vaim biljkama dobru, uravnoteenu ishranu.

PH vrednost zemljita, i zato je toliko vana? Vrednost pH odreuje dostupnost hranljivih sastojaka biljkama. Ona predstavlja kiselost zemljita i pH jedinica je uvedena kao njena mera. Ova skala poinje od 1 ( ekstremna kiselost), do 14 ( ekstremna baznost supstance). U veini tipova zemljita pH vrednost se kree od 4 do 8, a veina biljaka raste u sredinama u kojima je taj raspon od 5,5 do 7,5. PH vrednost kontrolie nivo

kalcijuma u zemljitu, kalcijum se ispira iz zemljita, naroito ako ono dobro odvodi vodu, ime ono postaje kiselije. PH vrednost, takoe utie na raznovrsnost aktivnog ivog sveta u zemlji.

Testiranje vrednosti pH vaeg zemljita moe se obaviti na nekoliko naina:

Kupite obian mera koji pokazuje pH vrednost neposredno poto se zabode u zemlju. On nije sasvim taan, ali brzo daje pribline podatke, a ima prednost da moete da oitavate sa razliitih mesta u bati.

Pribor za merenje je najjednostavniji i najjefitiniji za merenje pH vrednosti, radi na principu tenosti koja menja boju. Ova metoda je malo komplikovanija ali daje prilino precizne rezultate. Takoe moe se obaviti merenje sa vie mesta u vaoj bati.

Analiza predstavlja noenje uzoraka zemljita u laboratoriju. Kod ovoga vano je napomenuti da ne uzimate uzorke u koje je nedavno dodavan kre ili ubrivo, treba izbegavati mesta blizu komposta kao i ona mesta na kojima se loila vatra ili ona pored ivica.

Biljke indikatori mogu puno da vam kau o hemijskom sastavu zemljita. Potrebno je da paljivo pogledate obraivane povrine i divlje delove da biste mogli da uporedite. Jo jedna napomena koja je vana, a esto se deava, ako ste se uselili u novu kuu ili ste u kui vrili radove poput nasipanja zemljita dolo je do promene gornje strukture tako da praenje "prirodnih" indikatora nije u potpunosti merodavno. Potrebno je posmatrati iri lokalitet. Moemo dati sledee smernice:

Masna glina/vlano emljite - podbel, evar, rastavi

Tresetno/kiselo zemljie - azeleje, rodendroni, borovnica, planinski lovor, plave hortenzije zadravaju boju samo na kiselom zemljitu

Peskovito, suvo zemljite - prkos, svilenica Bazno zemljite - kravlja trava, grbanica, udoviica, bukva,

pavit

Ivana Rakaric