1„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

1.0. Uvod

1.1. Predmet istraživanja

Nikada nije bilo više interesovanja za ekološki uticaj koje zgrade imaju nego što je danas. Zgrade su jedan od najvećih potrošača prirodnih resursa i dobrim delom odgovorne za emisiju štetnih gasova koji utiču na promenu klime. U SAD-u zgrade emituju 39% od ukupne količine emisije CO2. Na zgrade odpadne i 40% od ukupne količine svetskih sirovina. Zbog ovog je proteklih decenija sve aktuelnija i popularnija ideja o takozvanoj “samoodrživoj” tehnologiji zgrada. Jedan od veoma starih metoda koji poboljšava samoodrživost je zakopavanje arhitekture ili njeno prikrivanje tankim slojem vegetacije. Sloj zemlje služi kao izolacija i dozvoljava prirodi da povrati svoje mesto na datoj lokaciji. Dovođenje prirode u gradske centre omogućava rasterećenje od veštačkog okruženja u kome se nalazimo. Arhitekti sada sarađuju sa stručnjacima u stvaranju samoodrživih zgrada. Tehnologija sada nudi arhitektama ekološki ispravne materijale. Dolazi čak i do toga da se stil i estetika stavljaju u drugi plan zarad samoodrživosti. Predmet ovog istraživanja je primena i struktura zelenih krovova. U prvoj etapi govorićemo o načinu postavljanja ovih krovova, kao i o njihovoj strukturi, a u drugoj ćemo objasniti njegove pogodnosti.

1.2. Cilj istraživanja

Zeleni krovovi se praktikuju u velikom broju zemalja, od skoro i u urbanim sredinama, gde se koriste specifične, otpornije biljke, sa specijalnom tehnikom drenaže na krovu, slojem protiv širenja korena biljaka, kao i drugim potrebnim slojevima. Oplemenjivanjem betonskih krovova zelenilom, pored toga što rešavaju neke probleme urbanih sredina, stvaraju koristan i estetski pogodan prostor, nadoknađuju izgubljenu prirodu, ublažuju fluktuacije temperatura i samim tim produžuju rok trajanja krovne izolacije. U nekim zemljama kao što je Nemačka, Kanada i Japan su uvedeni zakoni koji obavezuju izgradnju zelenih krovova u nove zgrade. Analiziranjem zelenih krovova cilj nam je da ukažemo na njihove prednosti, dokažemo da su ekonomski isplativiji i time podignemo ekološku savest građana.

1.3. Metodologija rada

Analizom zelenih krovova, davanjem konkretnih primera i statističkih podataka pokazaćemo njihovu primenu, strukturu, način izvođenja, prednosti i nedostatke, kao i održavanje ovih krovova.

2„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

2.0. O zelenim krovovima

2.1. Termin “zeleni krov”

Zeleni krov je krov zgrade koja je delimično ili u potpunosti pokriven bujnom vegetacijom, zasađenom preko hidroizolacione membrane. Takođe može da uključuje i dodatne slojeve, kao što su koren barijera i sistemi za odvodnjavanje i

navodnjavanje. Korišćenje termina “zeleni” se odnosi na rastući ekološki trend, a ne na krovove koji su samo obojeni zeleno ili na krovove sa zelenim crepom. Kontejner bašte na krovovima, gde se biljke održavaju u saksijama, generalno se ne smatraju zelenim krovovima, iako je to oblast rasprave.

Sl. 1. Izgled tradicionalnog zelenog krova na Farskim ostrvima

Termin “zeleni krov” se takođe može koristiti da biste označili krovove koji koriste neki oblik “zelene” tehnologije, kao što su “hladni” krov(cool roof), krov sa solarnim kolektorima termalnim i fotonaponskih modula. Zeleni krovovi se takođe nazivaju eko-krovovi, vegetativni krovovi i “živi” krovovi.

2.2. Primena zelenih krovova

Zeleni krovovi se intezivnije grade u SAD-u u poslednjih 10 godina, a u Evropi u poslednjih 40 godina. Koncept zelenih krovova pretstavlja zaista retku pojavu u savremenoj ekonomiji: stvaranje novih tržišta za postojeće proizvode i usluge. Nove poslovne mogućnosti su privukle kompanije iz raznih grana industrije.

Sl. 2. Izgled zelenog krova u Čikagu

Hipotetički govoreći ako bi zgrade iznenada iznikle iz zemlje poput pečuraka, njihovi krovovi bi bili prekriveni slojem zemljišta i biljaka. To naravno nije način na koji ljudi grade svoje zgrade. Umesto toga mi uklonimo zemlju, izdignemo strukturu i poklopimo je običnim krovom koji se vrlo brzo zanemari. Može se reći da su krovovi u svakom gradu na ovoj planeti neki vid pustinje napravljene ljudskom rukom, stim što je u ovom slučaju ta pustinja živo stanište. Istina je još oštrija. Gradske krovne površine su nalik paklu- beživotni prostor bitumenskih površina, oštrih temepraturnih kontrasta i jakih vetrova.

3„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Živi ili zeleni krovovi nisu novina. Oni su bili uobičajeni na kućama u severnoj Evropi i na kućama američkih prerija, ali u poslednjih nekoliko decenija arhitekte, graditelji i gradski planeri širom sveta su počeli da se okreću zelenim krovovima, na samo zbog njihove lepote, već i zbog praktičnosti, njihove sposobnosti da ublaže životne krajnosti koje su zajedničke za konvencionalne krovove.

Sl. 3. Tradicionalne kuće Vikinga

Postavlja se pitanje zašto se nije oduvek ovako gradilo? Tehnologija je samo delimično razlog. Vodootporne membrane sada olakšavaju posao projektovanja zelenih krovova sa svojom mogućnošću zadržavanja vode za navodnjavanje, dozvoljavaju odvodnjavanje, podržavaju rastuću vegetaciju i otporni su na pritisak korenja. U nekim mestima kao što je Portland u državi Oregon, SAD, graditelji se ohrabruju da koriste tehnologiju zelenih krovova smanjivanjem taksi i drugim podsticajima. U drugim, kao što su Nemačka, Švajcarska i Austija zeleni krovovi su na pogodnim terenima obavezni zakonom. Istraživači, poput Maurina Konelija koji vodi laboratoriju za zelene krovove na Brtanskom Kolumbija Institutu Tehnologije istražuju praktične koristi koje zeleni krovovi nude i pokušavaju da poboljšaju njihove osobine.

Još jedan faktor koji je doveo do širenja zelenih krovova je i promena viđenja samog grada. Više nije mudro, praktično ni etički posmatrati grad kao antitezu prirode. Pronalaženje načina da se priroda dovede u gradove, čak i po cenu da priroda postane više urbanizovana, bi ih učinila boljim za život i to ne samo za ljude.

Živi krovovi nas podsećaju kolika je moderatorska snaga prirodnih bioloških sistema. Tokom leta, dnevna temeperatura na običnim asfaltnim krovovima može biti neverovatno visoka, dostižući iznad 65 °С i tako doprinoseći efektu urbanog “toplog ostrva” – pojava da je temperatura u gradovima znatno viša nego u okolini grada. Na zelenim krovovima mešavina zemljišta i vegetacija koja na njoj raste deluju kao izolacija, a temperatura varira veoma malo, ne više nego što bi varirala u parku ili bašti, smanjujući tako troškove zagrevanja i hlađenja u zgradi na kojoj se nalazi i do 20 procenata.

Kada kiša padne na obične krovove, ona se sliva niz gradske veštačke “litice” i “kanjone” do kanalizacionih odvoda neupijena i nefiltrirana. Zeleni krov radi na način na koji radi i livada. Upija vodu, filtrira je, usporava je, čak i zadržava određenu količinu za kasniju upotrebu. Ovo pomaže da se smanji rizik od preplavljivanja kanalizacionih kanala, produžava život gradskih drenažnih sistema i vraća čistiju vodu u okolne vododelnice. London, na primer, očekuje da će u budućnosti imati problem sa

4„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

plavljenjem ulica, i zbog toga grad razmatra kako bi upotreba zelenih krovova mogla da otkloni ovu pretnju.

Grad Njujork ulaže milione dolara kako bi sprečio problem izlivanja kanalizacije. Do skora su rešenja bila vezana za izgradnju velikih podzemnih rezerovoara. Međutim, korišćenjem samo prirordnih osobina tla i vegetacije zeleni krovovi zadržavaju 50-75% kišnice koja padne na njih, olakšavajući tako pritisak na kanalizacionu mrežu pritom nudeći razne dodatne ekološke, estetske i socijalne povoljnosti. Studija u Torontu ja pokazala da zeleni krovovi nude višestruke povoljnosti pritom nudeći efikasnija rešenja

sa manjim troškovima od bilo koje druge tehnike upravljanja atmosferskim padavinama. Pozelenjavanjem svega 6% krovova u gradu po ceni od 45.5 milona dolara Toronto bi mogao da zadrži istu količinu kišnice kao sa pomoćnim rezervoarima čija cena bi iznosila 60 miliona dolara. Pritom bi zeleni krovovi doprineli smanjenju toplote, uštedi energije itd.

Sl. 4. Predviđeni izgled Njujorka u narednih 8 godina

Iako prosečna cena izgradnje zelenog krova može biti dva do tri puta veća od izgradnje običnog krova, on je ispltativiji na duge staze u mnogome zahvaljujući velikoj uštedi energije. Imaju više namena, kao što su apsorbcija kišnice, izolacija, stvaranje staništa za biljni i životinjski svet, pomažu da se snizi temperatura gradskog vazduha. Vegetacija takođe štiti krov od ultraljubičastog zračenja, produžujući time njegov vek trajanja.

Živi krov, ipak nije samo biološka alternativa “mrtvom” krovu. On zahteva sasvim drugačiji način razmišljanja. Standardizovani živi krovovi su bolji od uobičajenih krovova, ali moguće je izgraditi žive krovove koji su još više ekološki korisni. Cilj nekih istraživača sada je da nađu način za izgradnju zelenih krovova koji su ekološki i socijalno povoljni u pogledu: što manje štetni po okolinu i dostupni što većem broju ljudi.

5„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

3.0. Podela zelenih krovova

Sl. 5. Izgled intezivnih I ekstezivnih zelenih krovova

Postoji više različitih podela zelenih krovova po različitim kriterijumima. Ona najustaljenija je podela prema vegetaciji koja na njima raste pa se oni dele na intezivne i ekstezivne zelene krovove. Intezivni krovovi su deblji i mogu podržati više različitih vrsta biljaka, ali su teže i zehtevaju više održavanja. Ekstenzivni krovovi su pokriveni tanjim slojem vegetacije i lakši su od intezivnih zelenih krovova. Opterećenje intezivnog tipa zelenog krova iznosi 290 do 970 kg/m2, a ekstezivnog tipa od 70 do 170 kg/m2 što je od 4 do 5 puta manje.

Osnovna razlika u težini intenzivnog i ekstenzivnog zelenog krova je u supstratu i konstruktivnim elementima, dok vegetacija utiče u manjoj meri. Mnogo je jednostavnije i isplativije da unapred, pre postavljanja krovne konstrukcije, znamo da će se na građevini naći određeni tip zelenog krova, jer će u tom slučaju krovna konstrukcija biti prilagođena u pogledu nosivosti za taj tip zelenog krova.

Ukoliko imamo već postavljenu krovnu konstrukciju, dolazi do ograničenja po pitanju tipa ozelenjavanja. U slučaju da želimo da postavimo zeleni krov veće težine na krovnu konstrukciju kojoj ne odgovara ovaj tip ozelenjavanja, onda moramo ojačati krovnu konstrukciju. To se izvodi dodavanjem podupirača, stubova i greda za šta su zaduženi građevinski stručnjaci. Stabilnost ivica krova postiže se postavljanjem okvira ili podizanjem zidnog venca – atike, a najteže elemente zelenih krovova treba obavezno smestiti na mesta nosećih stubova.

6„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Najveći problem pri postavljanju zelenog krova, kada su u pitanju krovne konstrukcije pod nagibom – takozvani kosi krovovi, predstavlja klizanje. Bez dodatne stabilizacije, neracionalno je projektovati zeleni krov na kosinama većim od 1:6 – 17% .

Problem sa klizanjem može se rešiti na više načina i to:

postavljanjem pragova – horizontalno postavljanje letvi postavljanjem mreže sa vegetacijom – u ovom slučaju vegetacija može biti i na

nagibima od 7:12 (58%).

3.1. Ekstenzivni zeleni krovovi

Ekstenzivni zeleni krovovi su lagani vegetativni krovni pokrivači otporni na sušu na kojima je posađenja trava, mahovina i livadsko cveće. Ovi krovovi zahtevaju vrlo malo ili nimalo navodnjavanja, đubrenja ili održavanja nakon postavljanja.

Vrsta biljaka pogodne za ekstezivne krovove su one poreklom uglavnom sa mesta sa suvim ili polu suvim uslovima za uzgajanje trave ili sa kamenitih površina kao što je alpsko okruženje. Kao metod preživljavanja ekstremnih uslova ove biljke su razvile posebne mehanizme kao što su organi za skladištenje vode, deblju površinu lista, površinske dlačice, usko lišće itd. Minimalna dubina sloja tla je od 5 do 7.5 cm što je dovoljno da podrži manje biljne zajednice.

Generalno, ekstezivni krovovi se mogu instalirati na krovovima sa padom do 33%, a mogu se instalirati i na već postojećim strukturama uz malo, ili češće bez, dodatne strukturalne podrške. Prosečna težina potpuno zasićenog ekstezivnog krova je 17 funti po kvadratnoj stopi što je u balansu sa težinom šljunka koji se nalazi kao zaštita na običnim ravnim krovovima. Ovi krovovi nisu namenjeni za odmor i releksaciju, ili da podnesu težinu ljudi, već grmova ili drveća. Ekstenzivni krovovi su jeftiniji zbog jednoslojne ili dvoslojne konstrukcije.

Ova kuća koja se nalazi u Kaliforniji je višeporodični objekat projektovan tako da svaki stan ima svoju krovnu terasu sa zelenim krovom. Nalazi se na brdu gde se terase spajaju sa padinama, tako da zeleni krov predstavlja integralnu celinu sa okolinom. Pored izolacione funkcije i štednje energije, ovaj krov stimuliše staništa lokalnih životinja sa brda na kome se nalazi objekat.

Sl. 6. Izgled kuće sa zelenim krovom u Kaliforniji

7„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

“Ninjang” tehnološki fakultet u Singapuru je reprezantativni primer intezivnog zelenog krova. Ovaj krov se prostire na dve celine od kote terena do poslednje etaže objekta tako da je dostupan studentima. Pored njegove estetske vrednosti, služi i kao toplotna izolacija i za skupljanje kišnice za navodnjavanje.

Sl. 7. Izgled zelenog krova “Ninjang” fakulteta u Singapuru

“Celebrity Solstice” je najveći putnički brod koji je napravljen u Nemačkoj i treba da počne da plovi 2012. godine. Pored korišćenja ekoloških rashladnih tečnosti i 216 solarnih panela koje dodaju malo energije u celokupan električni sistem broda, ovaj brod na krovu ima postavljen teren za “putting” golf i boćanje koji je uradjen kao zeleni krov sa ukupnom površinom 1.500m².

Sl. 8. Izgled krova broda “Celebrity Solstice”

3.2. Intezivni zeleni krovovi

Intezivni zeleni krovovi su bogato dizajnirani krovni pejzaži, kao što su krovne bašte ili krovovi podzemnih ili nadzemnih garaža, koji su namenjeni za ljudsku interakciju i kao takvi moraju biti projektovani u skladu sa zahtevima opterećenja.

Intezivni zeleni krovovi se mogu razlikovati od popularnih krovnih “vrt kontejnera” ispunjenih biljkama po kontinualnom sloj sistemu zelenih krovova. U idealnom slučaju, ovi zeleni krovovi imaju relativno ravne površine (1 – 1.5%) ili sa blagim nagibom krova do 3%.

8„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Različiti tipovi rastućih medija i dubina dozvoljavaju široki izbor biljaka, uključujući i cvetno žbunje i drveće. Tipična dubina tla počinje od 15 do 20 cm i može dostići i 4.5 m, pa i više. Ograničavajući faktori u ovom slučaju su opterećenje krova i budžet klijenta. Putevi, terasa, vodene fontane, jezerca i drugi arhitektonski oblici rezultiraju lepim i dinamičnim prostorom. U zavisnosti od izbora biljaka mogu biti potrebne dodatne cisterne za sakupljanje vode, navodnjavanje, filtracija i održavanje takođe mogu biti potrebni, kao što je slučaj i kod obične bašte. Dodatne slojeve kao što su zaštitne barijere i čepovi za zadržavanje vode su obično uključeni u dizajn. Zbog većeg broja slojeva i zahteva samog krova intezivni zeleni krovovi su dosta skuplji. S obzirom da je na intezivnim zelenim krovovima omogućen pristup ljudima mora da se prilikom projektovanja vodi računa o bezbednosti korisnika.

Svako zna da je vrtni prostor u gradu nešto naročito kad su u pitanju vrtovi na krovovima zgrada kao što je na primer intezivni zeleni krov u Njujorku. Ovaj krov karakteriše bujna vegetacija, kao i vegetativna fasada. Pored svoje funkcije uštede, njegova estetika je dovela do toga da su neke od ovih bašta postale polu-privatne ili potpuno javne.

Sl. 9. Izgled zelenog krova na Menhetnu

“Carnegie Mellon” fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine u Pitsburgu se fokusira na praktičnu primenu sistema o kojima se uči, kao što su reciklaža, smanjenje potrošnje energije i zeleni krovovi. Studenti se angažuju radi integrisanja ovakvih sistema na samom kampusu i ovaj zeleni krov sa intresantnim bojama cveća i oblicima je rezultat njihovog rada.

Sl. 10. Izgled zelenog krova “Carnegie Mellon”(gore), poligona “Subaru” zgrade(dole)

“Subaru” zgrada, pored administrativnih kancelarija ima i prodajni salon gde su izloženi svi najnoviji modeli ovog proizvođača. Zbog nedostatka prostora u Singapuru sa 4,5 miliona stanovnika na samo 655 km, arhitekte su se setili inovativnog rešenja - da naprave test poligon na krovu. Prostor je uređen sa vodenim elementima, fontanama, palmama, tropskim biljkama, šljunkom, pa posle nekog vremena se zaboravi da je test poligon

9„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

smešten na 13 spratu zgrade. Ovaj intenzivan zeleni krov je izgrađen 2005. godine na prostoru od 1,300 m². Subaru menadžmentu se toliko svidela ideja o ozelenjavanju krovova da će 2012. godine ponuditi tržištu Subaru Forester model sa unikatnom opcijom zelenog krova na samom automobilu.

4.0. Struktura zelenih krovova

Vegetacioni sloj

Тlo (rastući medij)

Krovna konstrukcija

Vodootporna membrana

Drenažni sloj

Filter sloj

10„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Sl. 11. Prikaz slojeva zelenih krovova

Zeleni krov počinje sa hidroizolacionim slojem. Kod postojećih krovova,postojeće hidroizolacije (asfalt zoster, katran, šljunak itd) se mogu koristiti. Za novu izgradnju, se obično koriste jednoslojne membrane, kao što su EPDM (etilen-propilen-dien monomera – guma koja se obično koristi kod ribnjaka) ili TPO (termoplastični poliolefin – ekološki i reciklabilni krovni proizvod, uglavnom se koristi na velikim komercijalnim zgradama). EPDM i TPO se brzo instaliraju i deluju odbojno na korenje, sprečavajući korenje biljaka da ugrozi hidroizolaciju.

Iznad hidroizolacionog sloja su slojevi za odvodnjavanje, zadržavanje vode i filter slojevi. Ovi slojevi takođe deluju kao koren barijere. Što je još važnije, oni pomažu upravljanju količinom vode koja se zadržala na krovu i da obezbeđuju da rastući medij ne začepi drenažni sloj i spere. Ako drenažni i izolacioni sloj nisu dobro postavljeni, može vrlo lako doći do niza neželjenih efekata i propadanja krovne konstrukcije.

Sledeći sloj je rastući medij odnosno tlo. To je obično lagana, prilagođena smeša, sastavljena uglavnom od kamena, vulkanskog kamena, perlita, sa samo 10% do 20% organskog sadržaja kao što su treset i kompost, jer one oksiduju pri čemu se povećava kiselost zemljišta. Ako postoje u tlu moraju biti razložene. Cilj je da se postigne balans između tla koji će održati biljke . ali neće biti toliko teško da zahteva preteranu podršku strukture objekta.

11„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Sl. 12. Pojedinačni slojevi zelenog krova

Konačno, na red dolaze biljke. One su odabrane tako da odgovaraju sastavu i dubini rastućeg medija. Za plitke, lake krovove, mešavina seduma i drugih sličnih sorti su tipične. Ove sočne biljke sa plitkim korenom dobro uspevaju u suvim uslovima (zahtevaju manje održavanja) i na “lošem” zemljištu. Sa dubinom krovova, selekcija biljaka se može proširiti tako da uključi razne trave, divlje cveće, čak i neko bilje i povrće.

Zeleni krovovi takođe zahtevaju i izolaciju. Ona može biti postavljena između krovnih konstrukcija (kao kod tipičnog krova), ili iznad hidroizolacionog sloja. Instaliranje zelenih krovova se vrši na dva načina. Prvi, biljke i zemljište se donose na krov, nakon čega se odvija sađenje vegetacije u tlo iznad vodootporne membrane. Druga opcija podrazumeva montažne kvadrate sa rastućim medijem i biljkama koje su već zasađene i nikle. Kvadrati se podižu na krov obično kranom ili transportnim trakama.

Vodootporna membrana Drenažni sloj

Filter sloj Tlo sa vegetativnim slojem

12„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Koriščenje montažnih kvadrata (blokova) je atraktivna alternativa, jer se blokovi mogu lako ukloniti ako dođe do curenja ili ako se javi neki drugi problem sa održavanjem.

I ekstenzivni i intenzivni zeleni krovovi mogu biti konstruisani kao inverzni krovovi gde izolacione table omogućavaju povećanu zaštitu hidroizolacije.

Nagibe krovne ravni i odvode kod intezivnih zelenih krovova treba tako projektovati da se izbegne dugoročna potopljenost  izolacionih tabli kao i konstantno akumuliranje vode u drenažnom sloju.

Ekstenzivni krov sa drenažom

1. ekstenzivni travnjak - vegetacija2. sloj tla debljine 80-100 mm3. sloj za odvajanje-filtraciju4. drenažni sloj5. tkanina (npr. polipropilenska) 110-140 g/m2

6. izolaciona tabla7. bitumenska hidroizolaciona traka8. betonska tavanica

Jednoslojni ekstenzivni zeleni krov

1. ekstenzivni travnjak - vegetacija2. drenažni sloj vegetacije debljine 80 - 100 mm3. tkanina (npr. polipropilenska) 110-140 g/m2

4. izolacona tabla5. bitumenska hidroizolaciona traka6. betonska tavanica

Sl 13. Prikaz slojeva ekstezivnog zelenog krova

Intenzivni zeleni krov

1. vegetacija2. drenirani sloj tla debljine 200 mm3. sloj za odvajanje-filtraciju

13„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

4. drenažni sloj5. tkanina (npr. polipropilenska)

110-140 g/m2

6. Izolaciona tatbla7. bitumenska hidroizolaciona traka8. betonska tavanica

Sl 14. Prikaz slojeva intezivnog zelenog krova

5.0. Vegetacija zelenih krovova

Vrste biljaka koje se mogu gajiti na zelenim krovovima zavise od nekoliko faktora: klime, izlaganja Suncu, zahteva za vodom, stanje zemljišta itd. To su iste stvari na koje treba obratiti pažnju prilikom sađenja tradicionalnog vrta. Kod zelenih krovova, dodatni faktor je dubina zemljišta odnosno rastući medij na krovu. Neke biljke mogu dobro da uspevaju u plitkom zemljištu, a neke zahtevaju veću dubinu zbog korena. Na zelenim krovovima dublje zemljište znači više težine, što dalje znači da je potrebna jača struktura da podrži krov. Sve ove faktore treba uzeti u obzir u toku faze dizajniranja novog zelenog krova: Koje biljke biste želeli da vidite na krovu? Koliko zemljišta je onda potrebno? I koliko treba da bude jaka struktura koja će nositi tu težinu tla? Za instalaciju na već postojećem krovu, proces bi mogao da ide u obrnutom smeru: Koliku težinu može nositi moj krov? Koliko tla to znači mogu da imam? Koje vrste biljaka dobro uspevaju u ovim uslovima?

Osnovni uslovi koje treba da ispuni vegetacija na krovu su:

da obezbedi dobru pokrovnost i vezivanje tla da ima sposobnost samoobnavljanja – da vremenom popuni delove ogolele od

suše da preživi ekstremna temperaturna kolebanja uz pretpostavku najjačih mrazeva i

suše.

Najčešće kategorije biljnih vrsta koje se koriste su: mahovine, paprati i lišajevi, lukovice, jednogodišnje vrste, perene, sukulentne biljke, biljke jastučastih formi ili pokrivači tla, veliki broj livadskih vrsta brdsko-planinskog tipa. Za bogatstvo boja možemo koristiti i brojne niskorastuće vrste rodova Achillea, Anthemis, Aster, Solidago, Leuchantemum i drugih trava.

14„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Anthemis Solidago gigantea Achillea Millefolium

Leuchantemum Anthemis tinctoria Aster ericoide

Sl. 15. Biljne vrste vegetacije zelenog krova

Izbor biljnih vrsta za zelene krovove je veoma važan kako troškovi održavanja ne bi bili neracionalni, a pun kapacitet krova bio iskorišćen stalnim zelenilom.

LEED standard u SAD za sve zelene površine preporučuje korišćenje što većeg broja autohtonih vrsta biljaka:

• one ne zahtevaju posebnu negu • nije potrebno dodatno presađivanje, dohrana supstrata i sl. • najčešće nema potrebe za zalivanjem – smanjena potrošnja vode, nije

potrebno instalirati uređaje za kontrolu vlage i irigacione sisteme.

Biljke pogodne za 5 cm rastućeg medija

Na plitkim zelenim krovovima, rastući medij je obično prilično neorganski. To se radi kako bi se smanjila ukupna težina. Kao rezultat toga, biljke pogodne za ovu vrstu krova su izdržljive sorte, sa plitkim korenom koje mogu da prežive u lošim, suvim uslovima. Ove vrste krovova se često koriste na nepristupačnim mestima, tako da prednost imaju biljke koje su lake za održavanje. Sedum i delosperma (ledena biljka) su slične sorte. Slične su po tome što zadržavaju vodu tokom suvih perioda. Kao rezultat toga, zeleni krov koji se uglavnom sastoji od sedum vrste obično može da preživi 2 do 3 nedelje bez navodnjavanja. Seduma ima u raznim bojama lišća i ćveća i zri u različito doba godine.

15„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Sl. 16. Biljke pogodne za 5 cm rastućeg medija

Biljke pogodne za 10 cm rastućeg medija

Sa dubljim slojem zemljišta omogućen je širi spektar biljnih vrsta koje se mogu upotrebiti. Više vrsta trava, bilja i divljeg cveća se može gajiti na zemljištu ove dubine.

Sl. 17. Biljke pogodne za 10 cm rastućeg medija

Biljke pogodne za 15 cm rastućeg medija

Sa slojem od 15 cm još je veći broj biljnih vrsta koje se mogu iskoristiti. Razne vrste trava, astera, kolumbina su pogodne za tlo ove dubine. Različite vrste nude raznolike boje, tako da je moguće formirati zanimljive raznobojne pejzaže.

16„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Sl. 18. Biljke pogodne za 15 cm rastućeg medija

6.0. Održavanje zelenih krovova

U poslednjih nekoliko godina popularnost zelenih krovova je porasla. To je dovelo do medijske ekspanzije što je za posledicu imalo dezinformacije koje su plasirane javnosti. Neke od njih su da nije potrebno nikakvo zalivanje niti bilo koji vid održavanja. Ovakve dezinformacije predstavljaju veliki problem profesionalcima koji se bave zelenim krovovima, da objasne javnosti šta su ustvari zeleni krovovi. Kao što je

gore napomenuto nijedna biljka na planeti ne bi mogla da preživi bez vode. Važan aspekt dobrog projektovanja zelenog krova je pravilno raspoređivanje vode na krovu. Međutim, dovođenje vode na krov je samo pola posla. Drugi deo je pravilno zalivanje. Treba voditi računa i o količini vode kojom se zalivaju biljke, jer biljke mogu stradati ne samo zbog slabog, već i od preteranog zalivanja.

Sl. 19. Održavanje zelenih krovova

Pored zalivanja zeleni krovovi zahtevaju i đubrenje. Đubrenje bi trebalo da bude učestalije tokom prve 3 do 5 godina. Nakon tog perioda đubrenje se obavlja po potrebi na određenim delovima gde je to potrebno.

Problem pri održavanju zelenih krovova predstavlja i korov. Ukoliko se ne vodi računa o njemu on može vrlo negativno da utiče na druge biljne vrste. Većina korova je agresivna i može oduzeti vodu i hranljive materije drugim biljkama i ugušiti ih. Pored toga koren korova može da ošteti vodootpornu membranu. Stoga je jako važno da se korov na vreme ukloni. Korišćenje hemijskih sredstava za otklanjanje korova se ne preporučuje zbog opasnosti koje oni mogu imati po okolinu.

Na zelenim krovovima obično se nalazi više vrsta biljaka. Međutim, neke vrste su jače od drugih i one mogu potisnuti one slabije. Često se može desiti da priroda ima

17„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

“drugačije viđenje stvari” od onog ko uređuje zeleni krov. Ako se na krovu gaji 6 vrsta biljaka, zbog gore pomenute pojave, u roku od 5 godina na krovu će ostati samo nekoliko vrsta. Takođe se dešava da neke vrste dobro uspevaju na jednom delu krova dok na drugom ne uspevaju tako dobro, onda je potrebno određeno vreme za eksperimentisanjem kako bi se došlo do dobrog balansa i rasporeda biljaka.

7.0. Pogodnosti zelenih krovova

Zeleni krovovi su ne samo vizuelni napredak u odnosu na tradicionalne ravne ili krovove sa nagibom, oni takođe pružaju mnoge ekološke prednosti. Pravilno postavljen zeleni krov traje duže od neozelenjenog, proizvodeći uz to dodatne ekonomske povoljnosti koje se manifestuju smanjenjem troškova za odvođenje padavinskih voda i smanjenjem potrošnje energije. Istraživanja sprovedena u Evropi 2003. godine pokazuju da su zeleni krovovi, gledano sa ekonomske strane, veoma isplativa investicija, jer je životni vek ozelenjenog krova dvostruko veći u odnosu na životni vek konvencionalnog krova.

Smanjeni troškovi za grejanje i hlađenje

Studije pokazuju da bi moglo da se sačuva do 75% troškova za hlađenje i 25% troškova grejanja sa zelenim krovom. Slojevi biljaka i rastućeg materijala ne samo da nudi dadatne izolacije strukturi koja se nalazi ispod, već disanje biljaka aktivno hladi vazduh, pomažući pri tom da se ublaži efekat urbanog toplotnog ostrva.

Kada je spoljašnja temepratura 25 do 30 °С, šljunak na krovu može dostići od 60 do 80 °С. Zeleni krovovi ostaju na istoj temperaturi kao i okolni vazduh, a sobe pod zelenim krovom će generalno imati 3-4 °С manju temperaturu od toga. Ušteda novca za energiju koja se utroši za rashladne sisteme leti i grejne sisteme zimi, zavisi od klime, veličine zgrade i tipa zelenog krova koji se na njoj nalazi. Svako snižavanje temperature za 0,5ºC može redukovati količinu električne energije za 8%. Istraživanja koja su sprovedena u Kanadi, na krovu jednospratne zgrade, pokazala su da krov zgrade prekriven travom, sa 10cm supstrata (zemljišta za zasad), redukuje 25% potreba za hlađenjem tokom leta u odnosu na zgrade sa neozelenjenim krovom.

Povećani vek trajanja krovova

Smanjena temperaturna varijacija i odsustvo UV zračenja znači da se hidroizolacija neće oštetiti tokom vremena, kao što bi to bio slučaj na tipičnom krovu. Sa zelenim krovovima krovne membrane traju dva do tri puta duže.

Američka istraživanja 2002. godine pokazuju da je izgradnja 1m² konvencionalnog krova iznosila od 4 do 8,5$. Pri izgradnji krovnog sistema po nižoj ceni, vek trajanja se procenjuje na 15-20 godina, a pri skupljoj varijanti iznosi 30-50 godina. Sa druge strane 1m² ekstenzivnog zelenog krova iznosio je 10-20$, a intenzivnog 20-40$, pri čemu se vek trajanja ovog krovnog sistema procenjuje na čak 50-100 godina.

Smanjenje i filtriranje kišnice

18„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Zeleni krov će zadržati 50-75% atmosferskih padavina. Svaka padavina se filtrira kroz biljke i zemljište, pa se tako odlaže i smanjuje njeno sprovođenje u kanalizacionu mrežu čime se sprečava preplavljivanje kanalizacione mreže. Proces filtriranja značajno smanjuje zagađivače prisutne u padavinama.

Zeleni krovovi kao zaštita od buke

Buka ima iritirajuće dejstvo na čoveka i postepeno može dovesti do smanjenja koncentracije, zamora, ubrzanog pulsa, pa čak i do povišenog krvnog  pritiska. Biljke i supstrat mogu biti upotrebljeni da izoluju zvuk. Zvučni talasi, koje i proizvode mašine, saobraćaj ili avioni, mogu biti apsorbovani ili odbijeni. Supstrat blokira niže, dok biljke blokiraju više zvučne frekvencije. Ovakva uloga biljaka dobro je poznata i već se dugo primenjuje u uređenju gradova npr. oko prometnih saobraćajnica i sl.

Zeleni krov, sa 12cm supstrata, može da redukuje zvuk do 40dB, dok 20cm debeo supstrat redukuje zvuk do 46-50dB. Ove pogodnosti se mogu menjati u zavisnosti od tipa ili dizajna sistema zelenih krovova (intezivno ili ekstenzivno ozelenjena krovna površina).

Postoje brojni primeri krovnog ozelenjavanja čija je glavna funkcija smanjenje buke. Jedan od njih je zeleni krov postavljen na aerodromskoj zgradi u Frankfurtu. Inače, aerodrom u Frankfurtu predstavlja najveći i najprometniji aerodrom u Evropi, a samim tim je i mesto jakog izvora buke. Na aerodromskoj zgradi postavljen je zeleni krov ekstenzivnog tipa sa supstratom debljine 10cm. Merenja zvuka pre i posle njegovog postavljanja pokazala su da je u aerodromskoj zgradi došlo do redukcije zvuka za najmanje 5dB.

Sl. 20. Aerodrom u Frankfurtu, zeleni krov – zaštita od buke

Estetske prednosti zelenih krovova

Estetska funkcija je dovoljan razlog za formiranje zelenog krova, jer kao efekat oplemenjivanja gradskog pejzaža umnogome utiče na poboljšanje kvaliteta života u urbanim uslovima. Ozelenjene krovne površine pozitivno utiču na zadovoljenje esetskih potreba ljudi koji su zaposleni u objektima koji gledaju na zelene krovove zgrada. Istraživanja pokazuju da osobe koje su radile u prostorijama sa prisutnim biljkama ili sa pogledom na zelenu površinu imaju 12% veću produktivnost od osoba koje su isti posao obavljale u prostorijama bez ikakvog kontakta sa biljkama.

Odgajanje zdrave hrane

19„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

Krovne površine pretvorene u krovne bašte svakako imaju višestruku namenu, a proizvodnja hrane na njima se pokazuje kao praktičan način korišćenja koji je svakako i  ekonomski isplativ.

Adekvatan primer je ozelenjena krovna površina hotela Fairmont u Vankuveru, u Kanadi. Krovna površina je pretvorena u krovnu baštu u kojoj se gaji povrće, cveće i aromatično bilje. Krovna bašta u potpunosti obezbeđuje potrebe hotela za ovim vrstama namirnica i na taj način hotel ostvaruje uštedu od 20.000 do 30.000 kanadskih dolara. Zeleni krov pretvoren u baštu zauzima površinu od 195m² sa slojem supstrata od 45cm dubine.Sl. 21. Hotel Fairmont u Vankuveru

8.0. Zaključak

Iz dana u dan sve više se primećuju efekti globalnog zagrevanja. Emisije štetnih gasova se ne smanjuju u onoj meri u kojoj bi trebalo i u kojoj je to neophodno. Ukoliko se ovakav trend zagađenja nastavi posledice mogu biti pogubne. Zbog toga je od izuzetne važnosti da se što pre i što oštrije krene ka merama koje bi poboljšale situaciju i koje bi vratile prirodu u gradska jezgra. Zeleni krovovi se nameću kao logično rešenje. Praktični su, imaju pregršt prednosti u odnosu na obične krovove. Jedina “mana” ovih krovova je nešto viša cena izgradnje, međutim taj višak datog novca se vrlo brzo isplati kroz uštede na gotovo svim poljima funkcionisanja zgrade.

Kopenhagen je iz tih razloga uveo zakon koji obavezuje da sve nove zgrade čiji je nagib krovova manji od 30 stepeni, moraju biti zeleni krovovi, a što se tiče starih zgrada država obezbeđuje i finansijsku pomoć za preuređenje običnog krova u zeleni. U svetu zeleni ravni krovovi su zakonski obavezni samo još u Torontu. Nadam se da će Srbija ulaganjem u zelene krovove krenuti koracima svetskih zemalja.

Zeleni krovovi su nesumljivo budućnost arhitekture i dobro je znati da se savest o tome u svetu polako diže na jedan viši nivo.

9.0. Literatura

20„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

1. GREEN (Architecture Now!), Philip Jodidio, Taschen 2009, Italy2. Green Roof Construction and Maintenance, Kelly Luckett,LEED AP, The McGraw-

Hill Companies, Inc., 20093. The Green Studio Handbook, Alison G.Kwok and Walter T. Grondzik, Elsevier

Inc., 2007

Web izvori:

1. http://en.wikipedia.org/ 2. http://nationalgeographic.com/3. http://www.greenroofs.com/4. http://www.greenrooftech.com.au/5. http://www.greenroofs.org/6. http://greengarage.ca/7. www.safeguardeurope.com/8. http://www.solutionsforlandscaping.com/9. http://green-roofing.co.uk/10.http://www.buildmagazin.com/11.http://www.descon.co.rs/ 12.http://www.archdaily.com/13. http://ecoist.rs/ 14.http://gorannecin.rs/ 15.http://sh.wikipedia.org/ 16.http://www.zeleni-krovovi.com/ 17.http://www.efikasnost.com/18.http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/ 19.http://www.gradjevinarstvo.rs/ 20.http://building.dow.com/

SADRŽAJ

21„Primena i način izvođenja zelenih krovova“

1. Uvod……………………………………………………………………………………...11.1. Predmet istraživanja ...………………………………………………………....11.2. Cilj istraživanja………………...………………………………….……………..11.3. Metodologija rada……………………………………………….……………....1

2. Karakteristike zelenih krovova…………………………………………….………..…22.1. Termin „zeleni krov“………………………………………………….…………22.2. Primena zelenih krovova ……………………………………………...………2

3. Podela zelenih krovova………………………………………………………..……….53.1. Ekstenzivni zeleni krovovi…………………………………………….……….63.2. Intezivni zeleni krovovi……………………………………………………...….7

4. Struktura zelenih krovova……………………………………………………………...95. Vegetacija zelenih krovova……………………………………………………..…….126. Održavanje zelenih krovova………………………………………………………….157. Pogodnosti zelenih krovova………………………………………………………….168. Zaključak………………………………………………………………………………..189. Literatura………………………………………………………………………………..19