ZBORNIK RADOVA PRIMERI DOBRE PRAKSE

PRIMERI DOBRE

PRAKSE

Z B O R N I K R A D O V A

MASTER CENTAR

13. MART, 2020.

MASTER CENTAR

13. MART, 2020.

Z B O R N I K R A D O V A

PRIMERI DOBRE

PRAKSE

PRIMERI DOBRE PRAKSE 2020

1

A A

PREDGOVOR……………………………………………………………………………………3

Predškolska ustanova, Dečji vrtić ,, aštolend ovi ad

I I I P P I D .………….5

Predškolska ustanova ,,Desanka aksimović Žitište

P P P I I . ...14

Predškolska ustanova ,, adosno detinjstvo ovi ad, vrtić ,, alimero

-dete u igri ………………………………...……………………..20

Predškolska ustanova ,,Pčelica patin

27

Predškolska ustanova ,, abud Pejović Bečej

I D I DID I D D ,

DI I PI P ..


P I I . ..

Predškolska ustanova ,,Bambi ula

I I P I

Predškolska ustanova ,, adosno detinjstvo ovi ad, vrtić ,, vončić ać

DOBROBIT ZA DETE KROZ IGRU, D I I ŽI . .

Predškolska ustanova ,,Poletarac džaci

D I-projektno planiranje u vrtiću


P D ...58

Predškolska ustanova ,, adosno detinjstvo ovi ad, vrtić ,, vončić ać

P D P ...63

Predškolska ustanova ,, adosno detinjstvo ovi ad

P P I D 71

Predškolska ustanova ,,Dragoljub dicki ikinda

T I D ...77

Predškolska ustanova ,, aši biseri anjiža, objekat utrinka u rešnjevcu

I D I .83

ZBORNIK RADOVA 2020 PRIMERI DOBRE PRAKSE


Predškolska ustanova ,, aša radost Pančevo

I D . .. 87

Predškolska ustanova ,,Boško Bu a rbas

GDE NAS JE DOVELO I D .. . .. ...93

Predškolska ustanova ,,Boško Bu a Inđija

PUTOVANJE SA VANJOM...................................................................................................100

Predškolska ustanova ,,Plavi čuperak itel, objekat u ošorinu

I D I DI ....105


I - KAKO SM ŽI I B I . ...109

Predškolska ustanova ,,Boško Bu a Inđija

P P D I I I Ž D

D , DI I PI ..114

Predškolska ustanova ,,Poletarac džaci

Ž ZNANJA-projektno planiranje u vrtiću .. .121


MJUZIKL – integrisano učenje kroz sintezu muzike, glume i plesa ..126

Predškolska ustanova ,, ladost Bačka Palanka

D D ID D I -Mirror play

Predškolska ustanova ,,Boško Bu a rbas

I P I .........136

2020

eloživotno učenje i profesionalni razvoj jedne dinamične i za tevne struke kao što je

vaspitačka, ne može postojati bez orizontalnog učenja i samorefleksivnosti. roz primere iz

vaspitač lično i njegova profe

načini da se doprinese dobrobiti dece u realnim

programima upravo kroz delanje i građenje odnosa među profesionalcima

ača u realnim kontekstima vrtića, načine i puteve

podstiče

donose bogatstvo novi prilika za učenje sami vaspitača.

agano ulazeći u pro ove osnove programa predškolskog vaspitanja i

koji pokazuju da se dete u programu i aktivnostima oseća sigurno, slobodno izražava

oja osećanja i potrebe, gradi odnose poverenja i pripadanja, razvija

pokazuju da dečje ideje dovode do promena i da ona

okruženju. način vaspitač može

pruži učenje kao da je osetljiv da primeti i reaguje na dečju inic

akođe, da koristi međuvršnjačko učenje. Primere u kojima su vidljivi načini na koje deca

venog prostora, okruženja u kojem je vidljiv proces življenja

i učenja. Primere partnerstva sa porodicom i lokalnom zajednicom. Primere koji afirmišu igru i

istraživanje kroz igru. Primere integrisanog učenja.

dabrani radovi pružaju nove prilike za učen

promišljanja vaspitača ali i teškoće na koje nailaze kada imaju nameru da realizuju sve ono što

može predstavljati podsticaj za život vrtića i svi njegovi aktera.

uočava i kompetentnost vaspitača koji promišljeno

dobrobit deteta, porodice i zajednice a tako, nadamo se i na budućnost našeg društva.


2020

Predškolska ustanova ,, aša radost Pančevo

I D . ..

redškolska ustanova ,,Boško Bu a rbas

I D .. . ..

redškolska ustanova ,,Boško Bu a Inđija

redškolska ustanova ,,Plavi čuperak itel, objekat u ošorinu

I D I DI ....

redškolska ustanova ,,Dragoljub dicki ikinda

I ŽI I B I . ..

redškolska ustanova ,,Boško Bu a Inđija

P P D I I I Ž D

D , DI I PI

redškolska ustanova ,,Poletarac džaci

Ž projektno planiranje u vrtiću ..

redškolska ustanova ,,Dragoljub dicki ikinda

integrisano učenje kroz sintezu muzike, glume i a

Predškolska ustanova ,, ladost Bačka Palanka

D D ID D I

redškolska ustanova ,,Boško Bu a rbas

I P I


PREDGOVOR

eloživotno učenje i profesionalni razvoj u okviru jedne dinamične i za tevne struke kao što je

vaspitačka, ne može postojati bez orizontalnog učenja i samorefleksivnosti. roz primere iz

svakodnevne prakse a posebno kroz odabrane primere dobre prakse, najbolje se razvija i

vaspitač lično i njegova profesionalna aktivnost. Zato su susreti i razmene, neposredna

komunikacija, diskusije i partnerstva u praksi, načini da se doprinese dobrobiti dece u realnim

programima upravo kroz delanje i građenje odnosa među profesionalcima.

Prikazi iz prakse rada vaspitača u realnim kontekstima vrtića, koji oslikavaju načine i puteve

na koje se grade odnosi, podstiče delanje i stvaraju uslovi za dobrobit deteta sada i ovde i ove

godine donose bogatstvo novi prilika za učenje sami vaspitača.

Lagano ulazeći u prostore koje su otvorile ove osnove programa predškolskog vaspitanja i

obrazovanja, u odabranim primerima dobre prakse tragali smo za onima u kojima se mogu

videti oni koji pokazuju da se dete u programu i aktivnostima oseća sigurno, slobodno izražava

svoja osećanja i potrebe, gradi odnose poverenja i pripadanja, razvija pozitivnu sliku o sebi.

Primere koji pokazuju da dečje ideje dovode do promena i da ona doprinose sopstvenom

okruženju. Tragali smo za primerima u kojima je vidljivo na koji način vaspitač može da

pruži izbore i prostor za učenje kao i da je osetljiv da primeti i reaguje na dečju inicijativu.

akođe, da koristi međuvršnjačko učenje. Primere u kojima su vidljivi načini na koje deca

doprinose izgradnji i kreiranju sopstvenog prostora, okruženja u kojem je vidljiv proces življenja

i učenja. Primere partnerstva sa porodicom i lokalnom zajednicom. Primere koji afirmišu igru i

istraživanje kroz igru. Primere integrisanog učenja.

dabrani radovi pružaju nove prilike za učenje, razvoj novih ideja, pokazuju entuzijazam,

promišljanja vaspitača ali i teškoće na koje nailaze kada imaju nameru da realizuju sve ono što

može predstavljati podsticaj za život vrtića i svi njegovi aktera.

Kroz odabrane primere dobre prakse jasno se uočava i kompetentnost vaspitača koji promišljeno

realizuju aktivnosti u kojima se ogledaju takvi odnosi i takvo delanje koji su usmereni na

dobrobit deteta, porodice i zajednice a tako, nadamo se i na budućnost našeg društva.


3


4

Zbornik radova koji je pred čitaocima predstavlja još jedan zapis o tome kako smo svi zajedno

bili zajednica koja uči, jer ključ za svako teorijsko znanje predstavlja prvenstveno bogata praksa.

U Novom Sadu, februar 2020.

dr ada arinković, psi olog, profesor strukovni studija, SSOVNS

2020

la ana aloševi vaspitač ušanka udrini pedagog

dečji vrti aštolend Novi ad

ijana alid a aster učitelj o i nastavnik razredne

ovi pro esor razredne nastave

O or e Natoševi Novi ad

vaspitače, učitelje i roditelje. Da li su uverenja vaspitača i učitelja o slic

usklađeni, jedno je od najvažniji pitanja kojima se bavio tim profesionalaca iz vrtića i osnovne

škole, gradeći zajednicu učenja za dobrobit dece u procesu tranzicije.

prilagođavanja nepoznatoj deci i odraslima, boravak u

novim sredinama, drugačija iskustva, očekivanja i navike. Istražujući i uvažavajući dečju

perspektivu, vaspitači i učitelji kreirali su nove načine saradnje, kako bi prelazak iz jednog u

i sistem bio zanimljiv i prijatan. Deca su bila posrednici između svoji roditelja,

vaspitača i učitelja i vodila i kroz proces traženja odgovora na pitanje: ako je u školi

Prikazana je multiperspektivnost različiti sistema koji utiču na tranziciju s j

osvešćena uloga prosvetni radnika i roditelja u podršci detetu kao aktivnom agensu promene i

posredniku između porodice, vrtića i škole. Deca iz vrtića su istraživala prostor škole, anketirala

o školi, posetila direktora i učiteljice,

posmatrala atmosferu na odmoru i tokom nastave i time došla do informacija koje su im bile

važne da bi prevladala brige u susretu s promenama koje i čekaju. čenici su budućim

prvacima pružili najveću podršku osmišljavanjem kreativni načina video i ppt prezentacija o

školi, zajednička šetnja kroz školu i knjige dobrodošlice da iz svog iskustva predstave kako je

škola lepa. adovoljstvo i radost koju su deca pokazala tokom trajanja projekta u vrtiću i u

vim mesecima prvog razreda, najveća su potvrda da su odnosi koji su izgrađeni između dece,

ktičara ključni za uspešnu tranziciju.

ljučne reči: tranzicija, škola, dečja perspektiva, saradnja.


4

2020

4

čitaocima predstavlja još jedan zapis o tome kako smo svi zajedno

bili zajednica koja uči, jer ključ za svako teorijsko znanje predstavlja prvenstveno bogata praksa.

dr ada arinković, psi olog, profesor strukovni studija,


,,TRANZICIJA U OSNOVNU ŠKOLU IZ PERSPEKTIVE DETETA”

la ana aloševi strukovni vaspitač ušanka udrini pedagog

dečji vrti aštolend Novi ad

ijana alid a aster učitelj; Vesna To i nastavnik razredne nastave;

Antonela Stefanovi pro esor razredne nastave

O or e Natoševi Novi ad

Rezime: Rad prikazuje kako deca vide tranziciju u osnovnu školu i otvara nova pitanja za

vaspitače, učitelje i roditelje. Da li su uverenja vaspitača i učitelja o slici o detetu i programu

usklađeni, jedno je od najvažniji pitanja kojima se bavio tim profesionalaca iz vrtića i osnovne

škole, gradeći zajednicu učenja za dobrobit dece u procesu tranzicije. Polazak u školu je velika

promena za svako dete, jer podrazumeva prilagođavanja nepoznatoj deci i odraslima, boravak u

novim sredinama, drugačija iskustva, očekivanja i navike. Istražujući i uvažavajući dečju

perspektivu, vaspitači i učitelji kreirali su nove načine saradnje, kako bi prelazak iz jednog u

drugi obrazovni sistem bio zanimljiv i prijatan. Deca su bila posrednici između svoji roditelja,

vaspitača i učitelja i vodila i kroz proces traženja odgovora na pitanje: ako je u školi

Prikazana je multiperspektivnost različiti sistema koji utiču na tranziciju s jedne strane i

osvešćena uloga prosvetni radnika i roditelja u podršci detetu kao aktivnom agensu promene i

posredniku između porodice, vrtića i škole. Deca iz vrtića su istraživala prostor škole, anketirala

drugu decu i odrasle o temama koje ih interesuju o školi, posetila direktora i učiteljice,

posmatrala atmosferu na odmoru i tokom nastave i time došla do informacija koje su im bile

važne da bi prevladala brige u susretu s promenama koje i čekaju. čenici su budućim

prvacima pružili najveću podršku osmišljavanjem kreativni načina video i ppt prezentacija o

školi, zajednička šetnja kroz školu i knjige dobrodošlice da iz svog iskustva predstave kako je

škola lepa. adovoljstvo i radost koju su deca pokazala tokom trajanja projekta u vrtiću i u

prvim mesecima prvog razreda, najveća su potvrda da su odnosi koji su izgrađeni između dece,

porodice i praktičara ključni za uspešnu tranziciju.

ljučne reči: tranzicija, škola, dečja perspektiva, saradnja.


5


1.Uvod

Prelazak iz predškolske ustanove u osnovnu školu predstavlja veliku promenu u životu

svakog deteta i njegove porodice. Kvalitet odnosa koji se razvija na relaciji porodica –

predškolska ustanova – škola, ključan je faktor za obezbeđivanje kontinuiteta pri prelasku iz

jednog u drugi životni i vaspitno-obrazovni kontekst. Dobra saradnja i komunikacija između

vaspitača, učitelja i roditelja, kao i sagledavanje razlika u očekivanjima i ulogama, doprinose

uspešnijem procesu tranzicije. rađenje zajedničkog razumevanja dobrobiti deteta kroz odnose i

delanje u realnom programu vrtića i škole, kao i uspostavljanje saglasnosti o slici o detetu i tome

kakav program treba da organizuju vaspitači i učitelji, predstavljaju važnu pretpostavku za

uspešan prelazak dece iz vrtića u školu. Posmatrajući decu kao kompetentna bića i glavne aktere

sopstvenog razvoja i obrazovanja, kritički smo preispitivali dosadašnje, uobičajene načine

saradnje između vrtića i škole u kontekstu obezbeđivanja uslova da deca budu aktivni učesnici u

procesu promene. ajčešće primenjivani načini podrške deci i porodici prilikom polaska u školu,

podrazumevali su predavanja i druge načine za pružanje detaljni informacija o upisu u prvi

razred i radu škole. Pokušali smo da s jedne strane uvažimo multiperspektivnost i specifičnosti

različiti sistema koji utiču na tranziciju, a da s druge strane podržimo dete kao aktivnog agensa

promene i posrednika između porodice, vrtića i škole. Primenjujući projektni pristup učenju,

pružila nam se prilika da podržimo dečju proaktivnost i zajedno s njima postanemo koautori

programa u tranziciji koji se razlikovao od ranijih. Deca su tokom februara 2019. godine

pokrenula projekat ako je u školi , a mi, vaspitači i učitelji, podržali smo i kao ravnopravne

agense u traženju odgovora na to, za sve nas važno pitanje.

2. Otvaranje projekta u vrtiću

Pitajući se kako je u školi, deca i vaspitači napravili su plan aktivnosti kojima bi došli do

odgovora važni za dečje poimanje škole i svoga mesta u njoj. Prvo su utvrdili znanja i iskustva

dece o školi koristeći različite te nike za procenu dečje perspektive Ž te nika, rozd

te nika, dečji crteži, modelovanje, pravljenje skica, igra škola na vrućoj stolici . Plan je

obu vatio prikupljanje informacija o školi putem različiti izvora saznanja internet, biblioteka,

bioskop, knjižara, škola, pozivanje stručnjaka . Diskusije koje su vaspitači vodili s decom i deca

međusobno u početnoj fazi otvaranja projekta, dovele su do uvida da deca, pored radosti koju

pokazuju, imaju i mnogo briga u vezi s polaskom u školu.

2020

šim se ocena i da me neki stariji povrede. . . cena i stariji đaka. Plašim se da se

učiteljica ne dere i da me ne vodi kod direktora. . . Brine me galama. . D. Plašim se

direktora. . . aduje me što su neke učiteljice dobre. . P. viđa mi se školski pribor za

đake. . D. oći ću da kupujem užinu iz automata i biće mi lepo, šetaću se po odniku. .

. aduje me košarkaški i fudbalski teren. . . ada se završi čas, puste crtani. P. Ě. Ići ću

s drugom iz aštolenda u školu. .

Želja nam je bila da sagledamo različite perspektive svi aktera s kojima deca grade odnose u

procesu tranzicije u školu. Pitali smo roditelje i profesionalce vaspitače, učitelje, stručne

saradnike, direktora šta nji brine i šta misle da brine decu u vezi sa školom.

oditelji: Brine me izbor učiteljice i nesigurnost na početku koliko je teška školska torba s kim

će biti u razredu metoda kompleksna ili po bukvaru adaptacija pošto dete ima problema s

odvajanjem prilagođavanje promeni i novim drugarima pri vatanje obaveza, domaći zadaci da

li će moći da izdrži sedenje na času koliko će joj biti interesantno da uči slova, pošto već zna da

čita i piše ko će joj biti učiteljica vršnjačko nasilje jedva čekam da krene ko će decu voditi u

školu i d

oditelji misle da decu brine: akvi će biti novi drugari i prilagođavanje na novu sredinu da li

će moći da odgovori na sva očekivanja učiteljica da li će igrati fudbal na odmoru.

aspitači: Da li će deca pokazati dovoljno samostalnosti i

li će biti problem što su se deca opismenila u vrtiću da li će se dobro osećati u školi da li će biti

srećni kao u vrtiću da li će i dalje biti mirni i bezbrižni kako će se izboriti s nepravdom ako im

pitači misle da decu brine: Da li će u nji ovom razredu biti neko iz aštolenda da li će

učiteljice biti stroge brine i šta će u školi raditi da li će imati dobre drugare da li će i u školi

neko povrediti da li će u školi moći da se igraju da li će dobijati petice da li će umeti da

savladaju gradivo da li će mama i tata biti zadovoljni njima kako će se snaći.

Pokazalo se da se očekivanja dece, roditelja i vaspitača veoma razlikuju. aspitači su bili

usmereni na znanja i veštine koje deca treba da ponesu iz vrtića. oditelji su bili opterećeni

dečjim pri vatanjem obaveza, kompetencijama učiteljica i novom organizacijom dana. Decu su

brinule ocene, neprimereno ponašanje stariji drugara, da li su učiteljice i direktor strogi i druge

pretežno u vezi s osećajem sigurnosti. obzirom na to da deca nisu imala

pret odna neprijatna iskustva sa školom, s vatili smo da su nji ove brige proizašle iz predrasuda


6

2020

Prelazak iz predškolske ustanove u osnovnu školu predstavlja veliku promenu u životu

škola, ključan je faktor za obezbeđivanje kontinuiteta pri prelasku iz

jednog u drugi životni obrazovni kontekst. Dobra saradnja i komunikacija između

vaspitača, učitelja i roditelja, kao i sagledavanje razlika u očekivanjima i ulogama, doprinose

uspešnijem procesu tranzicije. rađenje zajedničkog razumevanja dobrobiti deteta kroz odnose

delanje u realnom programu vrtića i škole, kao i uspostavljanje saglasnosti o slici o detetu i tome

kakav program treba da organizuju vaspitači i učitelji, predstavljaju važnu pretpostavku za

uspešan prelazak dece iz vrtića u školu. Posmatrajući decu kao kompetentna bića i glavne aktere

sopstvenog razvoja i obrazovanja, kritički smo preispitivali dosadašnje, uobičajene načine

saradnje između vrtića i škole u kontekstu obezbeđivanja uslova da deca budu aktivni učesnici u

procesu promene. ajčešće primenjivani načini podrške deci i porodici prilikom polaska u školu,

podrazumevali su predavanja i druge načine za pružanje detaljni informacija o upisu u prvi

razred i radu škole. Pokušali smo da s jedne strane uvažimo multiperspektivnost i specifičnosti

različiti sistema koji utiču na tranziciju, a da s druge strane podržimo dete kao aktivnog agensa

promene i posrednika između porodice, vrtića i škole. Primenjujući projektni pristup učenju,

pružila nam se prilika da podržimo dečju proaktivnost i zajedno s njim

pokrenula projekat ako je u školi , a mi, vaspitači i učitelji, podržali smo i kao ravnopravne

agense u traženju odgovora na to, za sve nas važn

u vrtiću

Pitajući se kako je u školi, deca i vaspitači napravili su plan aktivnosti kojima bi došli do

odgovora važni za dečje poimanje škole i svoga mesta u njoj. Prvo su utvrdili znanja i iskustva

dece o školi koristeći različite te nike za procenu dečje perspektive Ž te nika, rozd

te nika, dečji crteži, modelovanje, pravljenje skica, igra škola na vrućoj stolici . Plan je

obu vatio prikupljanje informacija o školi putem različiti izvora saznanja internet, bibliote

bioskop, knjižara, škola, pozivanje stručnjaka . Diskusije koje su vaspitači vodili s decom i deca

međusobno u početnoj fazi otvaranja projekta, dovele su do uvida da deca, pored radosti koju

pokazuju, imaju i mnogo briga u vezi s polaskom u školu.


Plašim se ocena i da me neki stariji povrede. . . cena i stariji đaka. Plašim se da se

učiteljica ne dere i da me ne vodi kod direktora. . . Brine me galama. . D. Plašim se

direktora. . . aduje me što su neke učiteljice dobre. . P. viđa mi se školski pribor za

đake. . D. oći ću da kupujem užinu iz automata i biće mi lepo, šetaću se po odniku. .

. aduje me košarkaški i fudbalski teren. . . ada se završi čas, puste crtani. P. Ě. Ići ću

s drugom iz aštolenda u školu. . B.)

Želja nam je bila da sagledamo različite perspektive svi aktera s kojima deca grade odnose u

procesu tranzicije u školu. Pitali smo roditelje i profesionalce vaspitače, učitelje, stručne

saradnike, direktora šta nji brine i šta misle da brine decu u vezi sa školom.

oditelji: Brine me izbor učiteljice i nesigurnost na početku koliko je teška školska torba s kim

će biti u razredu metoda kompleksna ili po bukvaru adaptacija pošto dete ima problema s

odvajanjem prilagođavanje promeni i novim drugarima pri vatanje obaveza, domaći zadaci da

li će moći da izdrži sedenje na času koliko će joj biti interesantno da uči slova, pošto već zna da

čita i piše ko će joj biti učiteljica vršnjačko nasilje jedva čekam da krene ko će decu voditi u

školu i dovoditi iz nje.

oditelji misle da decu brine: akvi će biti novi drugari i prilagođavanje na novu sredinu da li

će moći da odgovori na sva očekivanja učiteljica da li će igrati fudbal na odmoru.

aspitači: Da li će deca pokazati dovoljno samostalnosti i odgovornosti prema sebi i drugima; da

li će biti problem što su se deca opismenila u vrtiću da li će se dobro osećati u školi da li će biti

srećni kao u vrtiću da li će i dalje biti mirni i bezbrižni kako će se izboriti s nepravdom ako im

se desi.

Vaspitači misle da decu brine: Da li će u nji ovom razredu biti neko iz aštolenda da li će

učiteljice biti stroge brine i šta će u školi raditi da li će imati dobre drugare da li će i u školi

neko povrediti da li će u školi moći da se igraju da li će dobijati petice da li će umeti da

savladaju gradivo da li će mama i tata biti zadovoljni njima kako će se snaći.

Pokazalo se da se očekivanja dece, roditelja i vaspitača veoma razlikuju. aspitači su bili

usmereni na znanja i veštine koje deca treba da ponesu iz vrtića. oditelji su bili opterećeni

dečjim pri vatanjem obaveza, kompetencijama učiteljica i novom organizacijom dana. Decu su

brinule ocene, neprimereno ponašanje stariji drugara, da li su učiteljice i direktor strogi i druge

stvari koje su pretežno u vezi s osećajem sigurnosti. obzirom na to da deca nisu imala

pret odna neprijatna iskustva sa školom, s vatili smo da su nji ove brige proizašle iz predrasuda


7


o školi koje dobijaju u porukama od odrasli i druge dece iz okruženja. Prilikom nastavka rada

na projektu ako je u školi , podsticali smo dečju inicijativnost, kritičko promišljanje i

samostalno zaključivanje.

Razvijanje projekta u vrtiću

Realizacija sledeći aktivnosti za tevala je detaljan scenario u okviru već postojećeg plana,

pošto je za dobijanje odgovora bilo potrebno uključiti i anketirati mnogo dece i odrasli iz vrtića

i osnovni škola. Deca i vaspitači napravili su plan razvijanja projekta šta se istražuje, kako,

kada, gde, srtučnjaci koji mogu da pomognu . eliki broj planiranih aktivnosti trebalo je da se

realizuje u osnovnim školama. predelili smo se za školu Ěorđe atošević , koja se nalazi

blizu našeg vrtića i koja uvodi elemente projektnog pristupa učenju u nastavu. Pedagog i vaspitač

inicirali su sastanak s direktorom i učiteljicama četvrti razreda, koje od septembra primaju

prvake. Predstavili su im dotadašnje aktivnosti s decom i roditeljima i anketirali i na pitanja:

ta brine učiteljice kada pomisle na nove prvake 2 ta učiteljice žele da deca ponesu iz vrtića

dgovori su pokazali da i brinu: prezaštićenost, kultura komunikacije, radne i igijenske

navike, saradnja s roditeljima, motoričke sposobnosti, koncentracija. olele bi da deca iz vrtića

ponesu drugarstvo, solidnu grafomotoriku, lepo ponašanje, radne navike, odgovornost, učtivost,

kreativnost.

Dok su vaspitači bili usmereni na kurikulum i znanja i umenja koja deca treba da ponesu iz

vrtića, učiteljicama je bilo važno da deca imaju razvijenu pažnju, radne navike i kulturu

komunikacije, a roditeljima zbrinjavanje dok su na poslu. Deca su imala sasvim drugačije brige.

zimajući u obzir da su dečji kapaciteti prilagođavanja promenama mali, jasno je da pitanja u

vezi s kurikulumom, o kojem su u startu razmišljali odrasli, nisu najvažnija u prvim mesecima

prelaska iz vrtića u školu. početku je važno pomoći deci da prevaziđu neprijatna osećanja u

vezi s tim procesom. Iz ugla odrasli , dečje brige o školi mogu izgledati beznačajne i može se

desiti da minimiziraju stres koji deca osećaju. ložili smo se da je za uspešnu tranziciju

najvažnije omogućiti osećaj sigurnosti i radosti polaska u školu. Dogovorili smo se da im

zajednički omogućimo da istražuju na svoj način i prevaziđu brige u vezi s polaskom u prvi

razred. Organizovali smo nekoliko poseta.

Deca su napravila plan koji je obu vatao: Dečja pitanja za učenike, učiteljice i direktora. 2

kvirno vreme posete. Podelu po grupama i istraživanje u tri različita pravca anketiranje

učiteljica i učenika na času, anketiranje direktora i istraživanje u odnicima školske zgrade .

2020

četvrti razreda i postavile su sledeća pitanja učenicima: ta radite kada drug ometa

Ž. Da li učenici na odmoru izlaze iz škole . . Da li u prvom razredu učenici pišu pisana

a kulturno ponašati na času .

. Da li učenici mogu otići s časa ako to što i uči učiteljica već znaju, pa im je dosadno .

oliko ima domaćeg oliko su dugi odmori . B. Da li đaci mogu da biraju s kim će da

đe kada učiteljica nije tu . . Da li mogu da prošetam na času .

D. ta je to najvažnije što deca treba da nauče . raznu decu izbace s časa .

B. Da li neko dobije jedinicu . Ě. Da li smeju da se koriste mobilni telefoni na času . B.

Da li idete s učenicima napolje da istražujete svet oko nas . . oja su školska pravila

. Pitanja za učenike: oliko dugo ostajete u školi . . ta vam se sviđa u školi .

gačak, a kada kratak odmor .

reća grupa dece posetila je direktora škole i postavila mu sledeća pitanja: ako je održavat

celu školu Da li je to teško ili lako . . Da li stalno morate da sedite u kancelariji . B.

akav je osećaj kada si glavni u školi ako se postaje direktor škole o i kako vas bira .

. Da li đake šalju kod vas u kaznu ta im se desi kod

etvrta grupa dece istraživala je u odniku i dvorištu škole, kao i tokom časova i na odmoru,

sledeća pitanja: Da li je galama tokom odmora i na času Da li nevaljalu decu izbace s časa Da

li stariji diraju mlađe na odmoru Da li učiteljice vode decu kod direktora ta rade stariji

učenici

Deca su na kraju, nakon istraživanja na terenu školi , napravila refleksiju procesa učenja i

predstavila svoje istraživanje na zajedničkoj konferenciji drugoj deci u vrtiću. kola je na nji

ivan utisak. čiteljice, učenici i direktor odgovorili su na sva dečja pitanja i

pomogli im da prevaziđu brige u vezi s polaskom u prvi razred. ajviše im je značilo to što su i

stariji učenici vodili u obilazak školske zgrade, pokazali im mesta za igru i pričali kako je škola

lepa. videli su da brige s kojima su krenuli u istraživanje škole, nisu realne. Deca su donela

zajednički zaključak da je škola zanimljiva i da ima mnogo lepi stvari u njoj.

u školi

š š ž č č š Ě đ

š ć š š š .

č š ,


8

2020

o školi koje dobijaju u porukama od odrasli i druge dece iz okruženja. Prilikom na

na projektu ako je u školi , podsticali smo dečju inicijativnost, kritičko promišljanje i

samostalno zaključivanje.

u vrtiću

ealizacija sledeći aktivnosti za tevala je detaljan scenario u okviru već postojećeg plana,

pošto je za dobijanje odgovora bilo potrebno uključiti i anketirati mnogo dece i odrasli iz vrtića

i osnovni škola. Deca i vaspitači napravili su plan razvijanja projekta šta se istražuje, kako,

kada, gde, srtučnjaci koji mogu da pomognu . eliki broj plani

realizuje u osnovnim školama. predelili smo se za školu Ěorđe atošević , koja se nalazi

blizu našeg vrtića i koja uvodi elemente projektnog pristupa učenju u nastavu. Pedagog i vaspitač

m i učiteljicama četvrti razreda, koje od septembra primaju

prvake. Predstavili su im dotadašnje aktivnosti s decom i roditeljima i anketirali i na pitanja:

ta brine učiteljice kada pomisle na nove prvake 2 ta učiteljice žele da deca ponesu iz vrtića

dgovori su pokazali da i brinu: prezaštićenost, kultura komunikacije, radne i igijenske

navike, saradnja s roditeljima, motoričke sposobnosti, koncentracija. olele bi da deca iz vrtića

ponesu drugarstvo, solidnu grafomotoriku, lepo ponašanje, radne navike, odgovornost, učtivost,

Dok su vaspitači bili usmereni na kurikulum i znanja i umenja koja deca treba da ponesu iz

vrtića, učiteljicama je bilo važno da deca imaju razvijenu pažnju, radne navike i kulturu

brinjavanje dok su na poslu. Deca su imala sasvim drugačije brige.

zimajući u obzir da su dečji kapaciteti prilagođavanja promenama mali, jasno je da pitanja u

vezi s kurikulumom, o kojem su u startu razmišljali odrasli, nisu najvažnija u prvim mesecima

relaska iz vrtića u školu. početku je važno pomoći deci da prevaziđu neprijatna osećanja u

vezi s tim procesom. Iz ugla odrasli , dečje brige o školi mogu izgledati beznačajne i može se

desiti da minimiziraju stres koji deca osećaju. ložili smo se da je za uspešnu tranziciju

najvažnije omogućiti osećaj sigurnosti i radosti polaska u školu. Dogovorili smo se da im

zajednički omogućimo da istražuju na svoj način i prevaziđu brige u vezi s polaskom u prvi

pravila plan koji je obu vatao: Dečja pitanja za učenike, učiteljice i direktora. 2

kvirno vreme posete. Podelu po grupama i istraživanje u tri različita pravca anketiranje

učiteljica i učenika na času, anketiranje direktora i istraživanje u odnicima školske zgrade .


Potrebnu opremu i materijale za prikupljanje podataka. Dve grupe dece prisustvovale su nastavi

četvrti razreda i postavile su sledeća pitanja učenicima: ta radite kada drug ometa drugara?

(V.Ž. Da li učenici na odmoru izlaze iz škole . . Da li u prvom razredu učenici pišu pisana

slova i latinicu? (T. S.) Da li se mora kulturno ponašati na času .R.) Da li ima priredbi? (G.

. Da li učenici mogu otići s časa ako to što i uči učiteljica već znaju, pa im je dosadno .

M.) oliko ima domaćeg oliko su dugi odmori . B. Da li đaci mogu da biraju s kim će da

sede? Da li stariji tuku mlađe kada učiteljica nije tu . . Da li mogu da prošetam na času .

D. ta je to najvažnije što deca treba da nauče .M.) Da li bezobraznu decu izbace s časa .

B. Da li neko dobije jedinicu . Ě. Da li smeju da se koriste mobilni telefoni na času . B.

Da li idete s učenicima napolje da istražujete svet oko nas . . oja su školska pravila

(A. . Pitanja za učenike: oliko dugo ostajete u školi . . ta vam se sviđa u školi .K.)

Da li ste dobri na odmoru ili se glupirate? (A. H.) Kada je dugačak, a kada kratak odmor .P.)

reća grupa dece posetila je direktora škole i postavila mu sledeća pitanja: ako je održavati

celu školu Da li je to teško ili lako . . Da li stalno morate da sedite u kancelariji . B.

akav je osećaj kada si glavni u školi ako se postaje direktor škole o i kako vas bira .

. Da li đake šalju kod vas u kaznu ta im se desi kod vas? (M. M.)

etvrta grupa dece istraživala je u odniku i dvorištu škole, kao i tokom časova i na odmoru,

sledeća pitanja: Da li je galama tokom odmora i na času Da li nevaljalu decu izbace s časa Da

li stariji diraju mlađe na odmoru Da li učiteljice vode decu kod direktora ta rade stariji

učenici

Deca su na kraju, nakon istraživanja na terenu školi , napravila refleksiju procesa učenja i

predstavila svoje istraživanje na zajedničkoj konferenciji drugoj deci u vrtiću. kola je na nji

ostavila pozitivan utisak. čiteljice, učenici i direktor odgovorili su na sva dečja pitanja i

pomogli im da prevaziđu brige u vezi s polaskom u prvi razred. ajviše im je značilo to što su i

stariji učenici vodili u obilazak školske zgrade, pokazali im mesta za igru i pričali kako je škola

lepa. videli su da brige s kojima su krenuli u istraživanje škole, nisu realne. Deca su donela

zajednički zaključak da je škola zanimljiva i da ima mnogo lepi stvari u njoj.

3. Otvaranje projekta u školi

Posredstvom psihološko-pedagoške službe, učiteljice četvrtog razreda Osnovne škole Ěorđe

Natošević obaveštene su o ideji realizacije projekta Kako je u školi? PU „Maštolend . Ubrzo je

upriličen sastanak s pedagozima PU „Maštolend , na kojem je detaljno predstavljena koncepcija


9


1

projekta, kao i njegova inicijalna ideja. Na sastanku su, u svojstvu učiteljica budućih đaka

prvaka, anketirane učiteljice o očekivanjima koja imaju u vezi s novom generacijom prvaka, kao

i koje su to očekivane sposobnosti i veštine koje dete treba da poseduje prilikom polaska u prvi

razred.

a tom sastanku, učiteljice su upoznate s nedoumicama i pitanjima same dece, roditelja i

vaspitača. animljivo je to što su svi akteri imali poprilično različita očekivanja – svako spram

svog dela odgovornosti i oblasti delovanja. čekivanja nas učiteljica kao što su pažnja,

koncentracija, sposobnost komunikacije, socijalizacija i sl.) spadaju u red predispozicija za

školsko učenje i rad na nastavnim sadržajima. Dok su vaspitači više bili fokusirani na predznanja

koja deca treba da ponesu iz vrtića, samoj deci najvažnije je bilo da li će se u školi osećati

sigurno i da li će imati dovoljno prostora i vremena za igru. aravno, autoritet neki stariji

osoba u školi učitelja i direktora pre svi , deci je bio veoma važan. a osnovu dečji pitanja,

uočljiva je bila nji ova bojazan od rigidnosti, preterane strogoće i previsoki standarda.

toj fazi projekta, učiteljicama su dobijene informacije bile od velike pomoći, jer su dobile

priliku da tranziciju sagledaju iz najobjektivnijeg ugla – dečjeg. Informacije dobijene u toj fazi

projekta bile su im dragocene za kasnije planiranje tokom prva dva meseca nove školske godine

septembar i oktobar . Imajući u vidu predstavljena dečja pitanja, zaključile su da su dečje brige i

očekivanja mnogo suptilniji od puke realizacije nastavni sadržaja i toka nastavnog procesa.

žina, trajanje veliki i mali odmora, sportski tereni, automat za užinu i slično, pouzdani su

pokazatelji dečji interesovanja i poimanja škole u prvim nedeljama nji ovog školskog života.

Razvijanje projekta u školi

ovoj fazi, učenicima I razreda predstavljen je projekat ako je u školi P aštolend .

Sve aktivnosti u vezi s tom temom realizovane su na časovima rađanskog vaspitanja u maju

2 . godine. okviru radionice a početku , učenicima su postavljena pitanja: 1) Koja su

tvoja očekivanja bila pre polaska u školu 2 ega si se najviše plašio plašila ta bi

poručio poručila budućim đacima prvacima

Izdvajamo neke odgovore na prvo pitanje: čekivao sam da će učiteljica biti mnogo stroža. .

B. čekivao sam da nećemo smeti da igramo fudbal. . . čekivao sam da ćemo odma

dobijati jedinice. . P. čekivala sam da ćemo odma učiti lekcije i dobijati ocene. . P.

i odgovori su se razlikovali od sadašnji očekivanja budući đaka prvaka, ali tu treba imati u

vidu činjenicu da su učenici četvrtog razreda, tokom prvog ciklusa vaspitanja i obrazovanja,

2020

11

fokus znatno preusmerili na nastavu i sadržaje, a mnogo manje na subjektivan doživljaj škole i

lična očekivanja koja su, svakako, i oni u periodu polaska u školu imali.

to se drugog pitanja tiče, izdvajamo nekoliko zanimljivi odgovora: Plašila sam se stroge

učiteljice. . B. Plašila sam se kakvi će biti drugari u odeljenju. . P. nogo sam se plašio

jedinica. . I. Plašila sam se da li ću imati najbolju drugaricu, pošto je moja najbolja drugarica

iz vrtića upisana u drugu školu. . .

dgovori naši četvrtaka i budući prvaka znatno su se poklopili, jer su dečje bojazni bile

fokusirane pretežno na autoritete, loše ocene i rizik koji sa sobom nosi široko socijalno okruženje

dgovori na treće pitanje jesu najoriginalniji, jer su motivisali učenike da daju svoje predloge i

kreiraju nove forme obraćanja budućim prvacima. o školi

koju su poklonili mlađim drugarima da gledaju u svom vrtiću. smislili su da prošetaju po školi

držeći za ruku svako po jednog drugara iz vrtića , te da im tako pokažu školsku zgradu i dvorište,

a stariji učenici mogu da im budu podrška kada krenu u

, sami su predložili da lične poruke za buduće đake prvake predaju u

nekoliko knjiga plakata , koje su brižljivo kreirali na narednim časovima rađanskog

eli ti dobrodošli u u najbolju školu i kod najbolje učitelji e oj o iljeni čas je izičko ali

voli i ate atiku ako eš i ti i ati svoj o iljeni pred et Nada se da eš biti uspešan ko

ti nešto bude trebalo slobodno i se obrati ado u ti po o i da se bolje ose aš u prvi

dani a škole

junu smo ugostili naše buduće prvake koji su došli odlično pripremljeni. čenicima I

razreda, učiteljicama i direktoru škole budući prvaci postavljali su prava istraživačka pitanja.

lađa deca su na taj način starije drugare postavili u ulogu edukatora. Ispostavilo se da su

učenici I razreda tu ulogu s vatili veoma odgovorno. a postavljena pitanja odgovarali su

iskreno i na osnovu lični iskustava. lađe drugare interesovalo je: da li se učiteljica dere na

času, da li idu kod direktora kad nisu dobri, koliko traje veliki odmor, da li starija deca tuku

mlađu decu, da li se često dele jedinice, da li se jedinica može dobiti ako nisi dobar i sl.

čenici I razreda o rabrivali su buduće prvake pozitivnim stavom prema školi. edna grupa

učenika prošetala je školom s mlađim drugarima. ime su im omogućili da iskustveno osete


10

2020

1

č ć đ

č č

č

a tom sastanku, učiteljice su upoznate s nedoumicama i pitanjima same dece, roditelja i

vaspitača. animljivo je to što su svi akteri imali poprilično različita očekivanja –

oblasti delovanja. čekivanja nas učiteljica kao što su pažnja,

školsko učenje i rad na nastavnim sadržajima. Dok su vaspitači više bili fokusirani na predznanja

koja deca treba da ponesu iz vrtića, samoj deci najvažnije je bilo da li će se u školi osećati

sigurno i da li će imati dovoljno prostora i vremena za igru. aravno, autoritet neki stariji

osoba u školi učitelja i direktora pre svi , deci je bio veoma važan. a osnovu dečji pitanja,

uočljiva je bila nji ova bojazan od rigidnosti, preterane strogoće i previsoki standarda.

toj fazi projekta, učiteljicama su dobijene informacije bile od velike pomoći, jer su dobile

– dečjeg. Informacije dobijene u toj fazi

projekta bile su im dragocene za kasnije planiranje tokom prva dva meseca nove školske godine

septembar i oktobar . Imajući u vidu predstavljena dečja pitanja, zaključile su da su dečje brige

očekivanja mnogo suptilniji od puke realizacije nastavni sadržaja i toka nastavnog procesa.

žina, trajanje veliki i mali odmora, sportski tereni, automat za užinu i slično, pouzdani su

pokazatelji dečji interesovanja i poimanja škole u prvim nedeljama nji ovog školskog života.

u školi

ovoj fazi, učenicima I razreda predstavljen je projekat ako je u školi P aštolend .

ve aktivnosti u vezi s tom temom realizovane su na časovima rađanskog vaspitanja u maju

2 . godine. okviru radionice a početku , učenicima su postavljena p

tvoja očekivanja bila pre polaska u školu 2 ega si se najviše plašio plašila ta bi

poručio poručila budućim đacima prvacima

Izdvajamo neke odgovore na prvo pitanje: čekivao sam da će učiteljica biti mnogo stroža. .

B. čekivao sam da nećemo smeti da igramo fudbal. . . čekivao sam da ćemo odma

dobijati jedinice. . P. čekivala sam da ćemo odma učiti lekcije i dobijati ocene. . P.

i odgovori su se razlikovali od sadašnji očekivanja budući đaka prvaka, ali tu tre

vidu činjenicu da su učenici četvrtog razreda, tokom prvog ciklusa vaspitanja i obrazovanja,


11

fokus znatno preusmerili na nastavu i sadržaje, a mnogo manje na subjektivan doživljaj škole i

lična očekivanja koja su, svakako, i oni u periodu polaska u školu imali.

to se drugog pitanja tiče, izdvajamo nekoliko zanimljivi odgovora: Plašila sam se stroge

učiteljice. . B. Plašila sam se kakvi će biti drugari u odeljenju. . P. nogo sam se plašio

jedinica. . I. Plašila sam se da li ću imati najbolju drugaricu, pošto je moja najbolja drugarica

iz vrtića upisana u drugu školu. . .

dgovori naši četvrtaka i budući prvaka znatno su se poklopili, jer su dečje bojazni bile

fokusirane pretežno na autoritete, loše ocene i rizik koji sa sobom nosi široko socijalno okruženje

u kojem se dete nalazi prilikom polaska u prvi razred.

dgovori na treće pitanje jesu najoriginalniji, jer su motivisali učenike da daju svoje predloge i

kreiraju nove forme obraćanja budućim prvacima. Kreirali su video i ppt prezentaciju o školi

koju su poklonili mlađim drugarima da gledaju u svom vrtiću. smislili su da prošetaju po školi

držeći za ruku svako po jednog drugara iz vrtića , te da im tako pokažu školsku zgradu i dvorište,

odgovore na njihova pitanja i uvere ih da stariji učenici mogu da im budu podrška kada krenu u

prvi razred. Pored toga, sami su predložili da lične poruke za buduće đake prvake predaju u

nekoliko knjiga plakata , koje su brižljivo kreirali na narednim časovima rađanskog

vaspitanja. Ovde izdvajamo jednu od njih:

Drugaru,

eli ti dobrodošli u u najbolju školu i kod najbolje učitelji e oj o iljeni čas je izičko ali

voli i ate atiku ako eš i ti i ati svoj o iljeni pred et Nada se da eš biti uspešan ko

ti nešto bude trebalo slobodno i se obrati ado u ti po o i da se bolje ose aš u prvi

dani a škole (Mihajlo)

junu smo ugostili naše buduće prvake koji su došli odlično pripremljeni. čenicima I

razreda, učiteljicama i direktoru škole budući prvaci postavljali su prava istraživačka pitanja.

lađa deca su na taj način starije drugare postavili u ulogu edukatora. Ispostavilo se da su

učenici I razreda tu ulogu s vatili veoma odgovorno. a postavljena pitanja odgovarali su

iskreno i na osnovu lični iskustava. lađe drugare interesovalo je: da li se učiteljica dere na

času, da li idu kod direktora kad nisu dobri, koliko traje veliki odmor, da li starija deca tuku

mlađu decu, da li se često dele jedinice, da li se jedinica može dobiti ako nisi dobar i sl.

čenici I razreda o rabrivali su buduće prvake pozitivnim stavom prema školi. edna grupa

učenika prošetala je školom s mlađim drugarima. ime su im omogućili da iskustveno osete


11


1

opštu atmosferu u školi i da opovrgnu neke predrasude i strahove koje su imali u ličnoj predstavi

o školi.

Prvi meseci u osnovnoj školi

Polaskom u prvi razred, đaci prvaci koji su iz P aštolend učestvovali u projektu ako je

u školi?, period tranzicije prihvatili su prirodno i bez napetosti. Deca koja su tokom projekta

imala mogućnost da iskažu svoju radoznalost, kreativnost, nedoumice i potencijalne bojazni, na

školu su reagovala bez stresa i socijalne napetosti. Prvih školskih dana, ta deca su se pokazala

vrlo adaptilnim, saradljivim i inicijativnim. Bilo je uočljivo da su znali šta da očekuju prvih

školskih dana, na školskim hodnicima prepoznavali su osobe koje su imali prilike da upoznaju

tokom projekta, prepoznavali su starije drugare sadašnje učenike razreda . sećaj sigurnosti i

pripadnosti školi bio je uočljiv, što je nama učiteljima znatno olakšalo posao u smislu planiranja

aktivnosti i kreiranja socijalne klime tokom prvih školskih dana.

Tokom prvog polugodišta školske 2019/2020. iskustva pokazuju da se trend kreiranja pozitivne

socijalne klime u odeljenjima nastavio. aime, đaci prvaci koji su tokom projekta Kako je u

školi participirali u istraživanju, ostvarivali su otvoreniju komunikaciju s učiteljima i ostalim

drugarima. Pokazalo se, takođe, da je rad na projektu za nji poznat teren, te nije bilo poteškoća

prilikom organizovanja projektnih aktivnosti.

Tranzicija u osnovnu školu iz perspektive deteta otvorila je brojna pitanja za

profesionalce u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Dok su deca tražila odgovore na

vlastita pitanja o školi odrasli su prolazili kroz proces refleksije u kome su se otvorila brojna

pitanja vezana za razmevanje dečji potreba, osećanja, kompetencija snovni zaključak je da

kvalitet odnosa i partnerstvo između vaspitača ica i učitelja ica može olakšati deci izazove koje

donosi polazak u prvi razred. Promišljanja o praksi, slici o detetu i programu i građenje

zajednički razumevanja predstavljaju još jedan važan aspekt saradnje vrtića i škola.

ultiperspektivnost različiti sistema koji utiču na tranziciju ne umanjuje ulogu prosvetni

radnika i roditelja u podršci detetu kao aktivnom i kompetentnom učesniku tranzicije koji

posreduje između porodice, vrtića i škole.

akođe, projektni pristup učenju pokazao se kao dobar način rada s decom, koji omogućava da

se deca osećaju sigurno, da budu istinski konsultovana i osećaju da su nji ova osećanja i

mišljenje važni, da učestvovanjem doprinose onome što odrasli rade i onome što se dešava u

2020

1

okruženju. Diskontinuitet u tzv. tranzicionom periodu iz vrtića u školu i dalje je vrlo veliki, te

ji podstiču razvoj radoznalosti, aktivan odnos s novom sredinom i istraživački du

kod dece imaju veliku vrednost i za vaspitače i za učitelje. akav vid saradnje pomaže lakšem

planiranju učitelja u prvim nedeljama rada s đacima prvacima. akođe, omogućava da učitelji

ranije upoznaju decu, nji ove navike, potrebe i način rada. ontinuitet u smislu nastavka

aktivnosti iz vrtića u školi predstavlja prirodan tok života đaka prvaka u celosti. kola je najčešće

percipirana kao ustanova u kojoj se podstiče kognitivna dimenzija, dok su interesovanja učenika

projekti vrlo poželjni. nekom narednom periodu trebalo bi da postanu obavezan deo

Breneselović Pavlović, D., rnjaja, Ž. 2 . aleidoskop – Projektni pristup učenju, IP ,

Breneselović Pavlović, D. 2 . de stanuje kvalitet 2, istraživanje sa decom prakse dečjeg

vrtića, IP , Beog

Pavlović Brenesalović, D. 2 2 . dnosi na ranim uzrastima. : urednik Baucal . tandardi za

razvoj i učenje dece rani uzrasta u rbiji, –

Popović, D., uković, . 2 . Partnerstvo porodice i škole u uslovima tranzicije. bornik

radova ilozofskog fakulteta u Prištini, god. , br. , 2 –

snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja odine uzleta , lužbeni glasnik

, br. i 2 –


12

2020

1

ličnoj predstavi

Polaskom u prvi razred, đaci prvaci koji su iz P aštolend učestvovali u projektu ako je

imala mogućnost da iskažu s

vrlo adaptilnim, saradljivim i inicijativnim. Bilo je uočljivo da su znali šta da očekuju p

tokom projekta, prepoznavali su starije drugare sadašnje učenike razreda . sećaj sigurnosti i

pripadnosti školi bio je uočljiv, što je nama učiteljima zna

socijalne klime u odeljenjima nastavio. aime, đaci prvaci

školi participirali u istraživanju, ostvarivali su otvoreniju komunikaciju s učiteljima i ostalim

drugarima. Pokazalo se, takođe, da je rad na projektu za nji poznat teren, te nije bilo poteškoća

profesionalce u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Dok su deca tražila odgovore na

pitanja vezana za razmevanje dečji potreba, osećanja, kompetencija snovni zaključak je da

kvalitet odnosa i partnerstvo između vaspitača ica i učitelja ica može olakšati deci izazove koje

prvi razred. Promišljanja o praksi, slici o detetu i programu i građenje

zajednički razumevanja predstavljaju još jedan važan aspekt saradnje vrtića i škola.

ultiperspektivnost različiti sistema koji utiču na tranziciju ne umanjuje ulogu prosvetni

ika i roditelja u podršci detetu kao aktivnom i kompetentnom učesniku tranzicije koji

duje između porodice, vrtića i škole.

akođe, projektni pristup učenju pokazao se kao dobar način rada s decom, koji omogućava da

se deca osećaju sigurno, da budu istinski konsultovana i osećaju da su nji ova osećanja i

mišljenje važni, da učestvovanjem doprinose onome što odrasli rade i onome što se dešava u


1

okruženju. Diskontinuitet u tzv. tranzicionom periodu iz vrtića u školu i dalje je vrlo veliki, te

projekti koji podstiču razvoj radoznalosti, aktivan odnos s novom sredinom i istraživački du

kod dece imaju veliku vrednost i za vaspitače i za učitelje. akav vid saradnje pomaže lakšem

planiranju učitelja u prvim nedeljama rada s đacima prvacima. akođe, omogućava da učitelji

ranije upoznaju decu, nji ove navike, potrebe i način rada. ontinuitet u smislu nastavka

aktivnosti iz vrtića u školi predstavlja prirodan tok života đaka prvaka u celosti. kola je najčešće

percipirana kao ustanova u kojoj se podstiče kognitivna dimenzija, dok su interesovanja učenika

i njihove potrebe pomalo zapostavljeni. Diskontinuitet, u tom smislu, zaista postoji, te su takvi

projekti vrlo poželjni. nekom narednom periodu trebalo bi da postanu obavezan deo

kurikuluma, koji bi u centar stavio dete kao glavnog aktera.

LITERATURA

Breneselović Pavlović, D., rnjaja, Ž. 2 . aleidoskop – Projektni pristup učenju, IP ,

Beograd.

Breneselović Pavlović, D. 2 . de stanuje kvalitet 2, istraživanje sa decom prakse dečjeg

vrtića, IP , Beograd, 2015.

Pavlović Brenesalović, D. 2 2 . dnosi na ranim uzrastima. : urednik Baucal . tandardi za

razvoj i učenje dece rani uzrasta u rbiji, –150), Beograd: UBG FF Institut za psihologiju.

Popović, D., uković, . 2 . Partnerstvo porodice i škole u uslovima tranzicije. bornik

radova ilozofskog fakulteta u Prištini, god. , br. , 2 –234.

snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja odine uzleta , lužbeni glasnik

, br. i 2 – dr. zakon.


13


14

,,PROJEKAT -LOPTA P I A ICA

Autor: Tatjana adakovi strukovni vaspitač spe

Koautor: Jelena ati strukovni vaspitač

redškolska ustanova esanka akis ovi - itište

Rezime:Prva i osnovna promena koju Nove osnove programa predškolskog obrazovanja i

vaspitanja predviđaju jeste i najteža jer podrazumeva promenu u samim vaspitačima koji bi

trebalo da budu otvoreni za inovacije i da svoju praksu konstantno preispituju i unapređuju.

Ovim radom ćemo, kroz prikaz jednog projekta u mešovitoj pripremnoj vaspitnoj grupi,

pokušati da predstavimo način na koji se pripremamo za predstojeće promene. Poštujući

inicijativu i predloge dece, trudili smo se da putem integrisanog učenja, realizujemo projekat

tokom koga su se deca osećala zadovol no i srećno, ali pre svega uvaženo i poštovano.

sluškujući dečja interesovanja i koristeći njihovu upitanost koja se rodila za val ujući

podsticajnoj sredini, iskoristili smo omil eni rekvizit – loptu, kako bismo proširili aktivnosti u

projektu i čitav process učinili zaniml ivim i korisnim za sve učesnike.

: Promena, projekat, lopta, integrisano učenje

1.Projekat opta pričalica - podsticajna sredina

Otvaranjem vrata radne sobe I proširivanjem radnog prostora na deo hodnika u vrtiću, dobijen je

proctor koji je trebalo svrsishodno iskoristiti. aspitači su konsultovali decu pitajući ih za

njihove ideje u vezi sa formiranjem nove prostorne celine i dogovoreno je da ovo bude mesto za

sve knjige koje su se do tada nalazile u oramariću i na policama u radnoj sobi. Deca su zajedno

sa vaspitačima uređivala prostor, što je dodatno uticalo na razvijanje njihove zainteresovanosti za

sadržaje u maloj biblioteci (prilogbr.1).Deca su svakodnevno, samoinicijativno boravila u novom

prostoru sve češće i u sve većem broju. Prvo su se bavili slaganjem slikovnica, a zatim su u ovaj

proctor počeli da unose igračke za koje im se činilo da tu pripadaju: slovarice, slagalice, kocke sa

slovima, magnetne table sa slovima i slično. aspitači su u prostor uneli kartončiće, papir u boji,

bojice i makaze, a deca su material iskoristila za izradu kartica na kojima su crtala predmete koji

počinju određenim slovima. Na taj način je obogaćen fond didaktički sredstava koja su imala

poseban značaj jer su ih deca napravila. pajajući svoje crteže deca su došla na ideju da naprave

2020

1

ličila čime

vaspitači

naziv opta Pričalica .

straživanje

dečju znatižel u žirovi, koje prikupl ali obližnjem

oči

osmišl avali. aspitači predložili

žele, ponesu kući žir roditel ima, smisle priču

pri vaćena već vrtić mnoštvo zaniml ivog

istraživanje. okom sadržaja priča, deca zakl učila priče

zaniml ive, da žir zaniml ive često smešne.

izložbu priča žiru što uočili: boju

linije, kvadratiće ičega, da

najviše oduševl avale priče

ukrašene. zakl učeno priče može piše

zani l ivo ičaina priče izložili našoj

nešto

pričama

vaspitača

ešto više otići

naš sledeći

proširila dečja predložila

pokušaju bibliotečki oduševl eno

već sledećeg projekta opta

pričalica .

igračka

vaspitači, ali još rađe ome postiže višestruka

što služi će poslužiti

uspostavl anje

didaktičko


14

2020

14

I A ICA

adakovi strukovni vaspitač spe

ati strukovni vaspitač

redškolska ustanova esanka akis ovi itište

vaspitanja predviđaju jeste najteža spitačima

preispituju i unapređuju.

ćemo,

pokušati način predstojeće promene. Poštujući

učenja,

osećala zadovol no srećno, ali uvaženo poštovano.

sluškujući dečja koristeći za val ujući

omil eni

č uč ml ivim učesnike.

učenje

Projekat opta pričalica

vrtiću, dobijen

iskoristiti. aspitači ajući

amariću

vaspitačima uređivala prostor, što

držaje

češće većem

počeli račke č

slično. aspitači artončiće, papir

počinju određenim čin obogaćen didaktički

značaj pajajući crteže


1

knjigu koja bi ličila na pravu knjigu, ali su se pitali čime bi povezali stranice i kako bi napravili

korice? Tako se razvila debata na temu: Kako nastaju slikovnice, a vaspitači su u ovoj upitanosti

prepoznali inicijalno pitanje za razvijanje projekta koji je kasnije dobio naziv opta Pričalica .

Istraživanje

Tih dana su dečju znatižel u budili mnogobrojni žirovi, koje su prikupl ali u obližnjem parku i

unosili u novu prostornu celinu. Tamo bi ih oslikavali, crtali na njima oči i usta, a potom bi im

davali imena i uloge u dramatizacijama koje su osmišl avali. aspitači su predložili da tokom

vikenda deca koja to žele, ponesu kući svoj žir i da zajedno sa roditel ima, smisle priču o njemu.

Ideja je pri vaćena veoma rado i već posle dva dana deca su u vrtić donela mnoštvo zaniml ivog

materijala za istraživanje. okom analize sadržaja priča, deca su zakl učila da su sve priče

zaniml ive, da je svaki žir dobio ime i da je radio zaniml ive stvari, a često i vrlo smešne.

Napravili smo izložbu priča o žiru i deca su sa zanimanjem komentarisala ono što su uočili: boju

papira, da li je na linije, kvadratiće ili bez ičega, da li su slova velika ili mala, prepoznavali su

slova koja su im poznata, a najviše su ih oduševl avale ilustracije kojima su neke priče bile

ukrašene. Na osnovu svega ovoga zakl učeno je da priče može da piše „Neko ko zna nešto

zani l ivo da ispričaina crta“ (N.N. 4,5 godina). Sve priče smo izložili na pano u našoj radnoj

sobi, tako da su deca uvek mogla da im se vrate i da nešto novo primete (prilog br.2). Tokom

razgovora o ovim pričama deca su primetila da bi od njih mogla da se napravi knjiga, samo bi

bilo potrebno da ih sve spojimo i da napravimo korice. Na pitanje vaspitača o tome gde bismo

mogli da saznamo nešto više o knjigama deca su odgovorila da bi trebalo otići u biblioteku, pa

je to bio naš sledeći korak.

Poseta seoskoj biblioteci proširila je dečja saznanja, a bibliotekarka je predložila da deca sama

pokušaju da naprave jednu slikovnicu, kojom bi obogatili bibliotečki fond. Deca su oduševl eno

prihvatila ideju i već sledećeg dana nastala je prva u nizu slikovnica iz projekta opta

pričalica .

1.1.Lopta – igračka za sve

Lopta je rekvizit koji rado koriste vaspitači, ali još rađe deca. ome se postiže višestruka dobit

za decu: Osim toga što služi za razvoj motorike u svojoj osnovnoj nameni, ovde će poslužiti i

kao sredstvo za uspostavl anje pravila, kao instrument za izradu sociograma, ali prvenstveno kao

inspirativno didaktičko sredstvo.


15


1

Ideja za uvođenje lopte u projekat o nastanku slikovnica potekla je od dece. Na pitanje vaspitača

o tome ko sve može da ispriča smisli priču, deca su davala različite, očekivane odgovore: mama,

pisac, neki čika... U jednom trenutku dečak L.K. (4,5godina) je rekao da lopta može da ispriča

priču, što je izazvalo opšti smeh kod dece. aspitačica je međutim, po valila ovu ideju, donela

jednu loptu i ponudila deci da običnu loptu pretvore u loptu koja priča priče. U prvi mah je ova

zamisao deci izgledala smešno, ali ubrzo su počeli da daju ideje o tome kako bi lopta mogla da

„propriča : da joj izrežemo usta, da izrežemo otvor u koji bismo zavukli ruku pa da joj tako

otvaramo usta, da snimimo priču pomoću telefona, da je pustimo, a da lopta glumi kao da

priča... d mnoštva zaniml ivi ideja izabrano je da pomoću samolepl ivog papira izrezanog u

obliku usta i očiju lopti stvorimo lik, a ime Pričalica dobila je po tome što će služiti za pričanje

priča prilogbr. . Od tada lopta Pričalica ima svoje mesto na polici u maloj biblioteci i deca je

rado i često koriste, menjajući joj namenu spram svojih ideja.

1.1.Kako se koristi lopta Pričalica

Lopta je deci uvek dostupna i koriste je na najrazličitije moguće načine, ali u ovom projektu ima

posebnu ulogu i pravila korišćenja koja su ustanovl ena na nivou grupe, a putem zajedničkog

dogovora između dece i vaspitača. U toku projekta lopta služi da se njome odredi ko će od dece

nastaviti započetu priču, tako što jedno drugom dodaju loptu, čime čine izbor narednog

pripovedača Pokazatel za formiranje sociograma). Ime glavnog junaka priče mora počinjati

određenim glasom, a broj rečenica kojima svako dete dopunjava priču zavisi od zadatog broja.

Nakon što priča dobije svoj epilog, dete koje je pomoću lopte izabrano ispriča celu priču.

aspitač zapisuje priču, a onda svako dete ilustruje deo koji mu se posebno dopao. Od ovog

materijala nastaje slikovnica, koju deca po žel i koriste. Prvu ovakvu slikovnicu deca su

poklonila biblioteci, čiji je fond sada bogatiji za slikovnicu ždaja iz aviona .

1.1. koje je obrnulo proces

Iako smo već napravili slikovnicu gnjen i orao , ideja jednog dečaka o prijatel stvu između

ofingera i obruča a ofingeru u radnoj sobi nalazila se uniforma vaspitača, a obruč je deo stalka

za fizičko probudila je žel u kod ostatka grupe da stvore slikovnicu u kojoj će glavni junaci biti

ofinger i obruč. Ovakvu inicijativu dece vaspitači su podržali, motivišući decu da iskonstruišu

što više varijanti priče o prijatel stvu između ova dva predmeta. Tako su ofinger i obruč deca

videla u ulozi dva dobra druga, zal ubl enog para, mršavka i debel ka, mame i tate, vaspitačice i

deteta i drugih kombinacija koje su izazivale smeh i lepo raspoloženje sve vreme tokom koga se

2020

1

živanje. ajviše

pecal ku, tako što štap, dok obruč predstavl ao

šarolik: sobne pape, salvete, plastične šol ice slično. eđutim,

najzaniml ivija čarapa prilogbr. . učenja,

predstavl ali fizičko: balans grede, merdevine, obručevi

obruč , u ribica dečje čarape .

štapom pronađe i upeca par

čarapa ostala prelazila jezera poligon . ada čarape

čemu

motorički kačenje čarapa

pojma par

Dolaženje rešenja istraživanja isprobavanja ta može

mašte

izražavanja priče

ako baš slikovnice

uspešno napravl eni osmišl eni

potražili kuće

roditel ima predložili štampariju

nađemo štamparije izašli

štampe

šta mališane može šta može motiviše

razmišl aju naš našim

domaćinima postavl ala štampariji štampaju

mašine štampanje, kako mašina štampa, kako

štampariji štampa još nešto


16

2020

1

uvođenje vaspitača

može ispriča smisli priču, deca različite, očekivane

čika... dečak može ispriča

priču, što opšti dece. aspitačica međutim, po valila

običnu priča priče.

smešno, ali počeli

propriča : da izrežemo izrežemo

priču pomoću

priča... d mnoštva zaniml ivi pomoću samolepl ivog

očiju Pričalica što će služiti pričanje

priča prilogbr. . Pričalica

često koriste, menjajući

Pričalica

najrazličitije moguće načine, ali

korišćenja ustanovl ena ajedničkog

između vaspitača služ će

započetu priču, tako što čime čine

pripovedača Pokazatel priče počinjati

određenim rečenica priču

što priča pomoću ispriča priču.

aspitač priču, a

žel i

biblioteci, čiji slikovnicu ždaja aviona .

koje

već slikovnicu gnjen orao , ideja dečaka prijatel stvu između

obruča a vaspitača, a obruč

fizičko probudila žel u će

obruč. spitači podržali, motivišući iskonstruišu

što više priče prijatel stvu između obruč

al ubl enog para, mršavka debel ka, mame tate, vaspitačice

raspoloženje


1

odvijalo ovo istraživanje. ajviše im se ipak dopala varijanta u kojoj su ofinger pretvorili u

pecal ku, tako što su na njega zalepili štap, dok je obruč predstavl ao jezero iz koga se pecalo.

Ulov je bio veoma šarolik: sobne pape, salvete, plastične šol ice i slično. eđutim,

najzaniml ivija igra bila je pecanje čarapa prilogbr. . U ovoj planiranoj situaciji učenja, obalu

jezera (poligon) predstavl ali su rekviziti za fizičko: balans - grede, merdevine, obručevi i konop,

na sredini poligona nalazilo se jezero obruč , u kome je plivalo mnogo ribica dečje čarape .

Dok je jedno dete inovativnim štapom pecalo ribice (svako je trebalo da pronađe i upeca par

svojih čarapa ostala deca su prelazila prepreke na obali jezera poligon . ada bi čarape bile

upecane, dete bi ih obulo i nastavilo da se igra u izabranom prostoru. U čemu se ogleda

integrisani pristup u ovoj aktivnosti:

1. Razvijanje motorički sposobnosti – poligon i kačenje čarapa na ofinger

2. Razvijanje samostalnosti pri izuvanju I obuvanju

3. Prepoznavanje svojih stvari

4. Smislena upotreba pojma par

5. Dolaženje do rešenja putem istraživanja I isprobavanja ta se može napraviti od stvari

koje imamo u radnoj sobi?)

6. Razvijanje mašte I kreativnosti

7. Razvoj govora

8. Razvijanje likovnog izražavanja kroz ilustracije delova priče

1.1. ako se prave baš prave slikovnice

Posle nekoliko uspešno napravl eni i osmišl eni slikovnica, deca su se zapitala kako nastaju

prave slikovnice? Odgovor smo potražili u enciklopediji i na internetu, a deca su kod kuće o

tome razgovarala sa roditel ima koji su predložili da posetimo lokalnu štampariju kao mesto na

kome bismo mogli da nađemo odgovor na ovo pitanje. Vlasnici štamparije su nam rado izašli u

susret i organizovali posetu tokom koje su decu upoznali sa procesom štampe materijala. Nismo

ni slutili šta sve mališane može da zainteresuje, niti šta sve može da ih motiviše da povezuju,

razmišl aju i stvaraju nove ideje koje su naš projekat znatno unapredile. Deca su našim

domaćinima postavl ala bezbroj pitanja: Da li se u štampariji štampaju slikovnice, kako se zovu

mašine za štampanje, kako rade, odakle dolaze slova i slike koje mašina štampa, kako se prave

korice za knjigu, da li se u štampariji štampa još nešto osim knjiga i mnogo drugih interesantnih


17


1

pitanja na koje su domaćini strpl ivo i sa zadovol stvom odgovarali. Deca su pričala o razlogu

naše posete I o slikovnicama koje stvaramo u vrtiću. Naši domaćini su ponudili da odštampaju

neku našu slikovnicu, a mi smo to sa radošću prihvatili. Kada smo posle posete štampariji

razgovarali o tome kakvu bismo slikovnicu voleli da imamo odštampanu i ko bi sve trebalo da

učestvuje u njenom stvaranju, deca su predložila da učestvuju i roditel i, pa smo organizovali

ovogodišnju kreativnu radionicu, na temu ovogodišnja priča .

1.1. ovogodišnja priča – Proslava projekta

Tradicionalna ovogodišnja radionica sa roditel ima je ove godine osmišl ena potpuno

drugačije. oditel i su pozvani na zajedničko druženje u vrtić, a ono što su trebali da ponesu na

druženje bilo je samo dobro raspoloženje.

Deca su na početku radionice objasnila roditel ima kako mi svakodnevno stvaramo naše

slikovnice i čemu služi lopta Pričalica. Budući da je odziv roditel a bio zaista veliki, podelili smo

se u dve grupe, a pripadnost plavom ili žutom timu odredila je boja stikera koji su deca izvukla iz

čarobne torbe . atim smo utvrdili pravila kojih ćemo se pridržavati. Proces koji se

svakodnevno odvijao u vrtiću ,sada su doživl avali roditel i, potpuno rasterećeno i neposredno.

Ukoliko bi i prekršili pravilo, ili bi bili u nedoumici oko samog toka igre, deca bi reagovala

onako kako to inače rade u vrtiću. Vladala je vedra, opuštena i kreativna atmosfera. Produkti su

bili zaista fascinantni: dve ovogodišnje priče sa sjajnim ilustracijama (prilogbr. 10), ali ono što

je bilo još vrednije je sreća i zadovol stvo koje smo svi zajedno doživeli za val ujući tome što

smo imali zajednički cil : igrati se, bez moranja, bez ustezanja, bez kraja...

2. akl učak

ajbol i pokazatel uspešnosti vaspitno-obrazovnog procesa jeste dečja žel a za učešćem u

procesu. Projektni pristup, u kome glavnu ulogu imaju deca, omogućava veštom vaspitaču da

sledi I modeluje dečja interesovanja, stvara prilike za učenje bez moranja , učestvuje, zajedno

sa decom razvija program. aspitač treba da bude svakodnevno usmeren na dobrobit deteta,

kvalitet odnosa i različite situacije zajedničkog učešća. Dakle, nove Osnove programa

predškolskog vaspitanja I obrazovanja zaista nude krila svima onima koji su spremni da polete.

Što se nas tiče, taj let može da počne I najobičnijom igračkom, kao što je lopta Pričalica, ili još

običnijim ofingerom kome ćemo mi dati novu funkciju – sasvim je svejedno.

2020

1

nović, ., asagić, Ě., oruga, D., arković, ., Pavlovski, ., ebić, .. oditel i dečjem vrtiću. Beograd: avod udžbenike

predškolskogrnjaja, Ž.,Pavlović Breneselović, D. 2 . građenja

predškolskom

rnjaja, Ž.,Pavlović Breneselović, D. 2 2 . učenju.

rsmanović, ., Ěorđević . 2 . Projekti redškolskoj

ain, ., arapić, . 2 2 . orakvrtiću. reativni

– Izložba priča žiru

Pričalica obruč


18

2020

1

domaćini strpl ivo zadovol stv pričala

na vrtić ši domaćini

na došću štampariji

odštampanu

učestvuje dložila učestvuju roditel i, pa

ovogodišnju temu ovogodišnja priča .

ovogodišnja priča –

ovogodišnja roditel ima osmišl ena

drugačije. oditel i zajedničko druženje vrtić, a

druženje raspoloženje.

početku roditel ima n

čemu služi Pričalica. Budući roditel a

žutom

čarobne torbe . atim ćemo pridržavati

vrtiću ,sada doživl avali roditel i, potpuno rasterećeno

prekršili

inače vrtić vedra, opuštena

ovogodišnje priče

sreća zadovol stvo doživeli za val ujući

zajednički cil : igrati

akl učak

ajbol i pokazatel uspešnosti dečja žel a učešćem

deca, omogućava veštom vaspitaču

dečja učenje bez moranja , učestvuje,

aspitač

različite zajedničkog učešća.

predškolskog

tiče, taj može počne najobičnijom igračkom, kao Pričalica, ili

običnijim ćemo –


1

Literatura

1. Vukomanović, ., asagić, Ě., oruga, D., arković, ., Pavlovski, ., ebić, ., . oditel i u dečjem vrtiću. Beograd: avod za udžbenike i nastavna sredstva

2. Osnove programa predškolskog obrazovanja i vaspitanja, 2018.

3. rnjaja, Ž.,Pavlović Breneselović, D. 2 . Gde stanuje kvalitet – Politika građenja

kvaliteta u predškolskom vaspitanju. Knjiga 1, Beograd: Institut za pedagogiju I

andragogiju.

4. rnjaja, Ž.,Pavlović Breneselović, D. 2 2 . Kaleidoskop: projektni pristup učenju. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju.

5. rsmanović, ., Ěorđević . 2 . Projekti u predškolskoj ustanovi, Akreditovani

seminar, kat.br. 542, 2018.

6. Šain, ., arapić, . 2 2 . orak po korak 3, Programiranje vaspitno-obrazovnog

rada s decom u vrtiću. reativni centar, Beograd.

Prilog br.1 – Literarna celina Prilog br. 2 – Izložba priča o žiru

Prilog br.3 – Lopta Pričalica Prilog br.4 – Ofinger i obruč


19


,, TA ĆEMO SA SENKAMA-DETE U IGRI”

Autori: elita eji vaspitč, ina uki vaspitač

Dragana Tica, psiholog

adosno detinjstvo vrti ali ero Novi ad

Rezime: Projekat ta ćemo sa senkama je nastao spontano iz potrebe dece da istražuju

različite vizuelne senzacije, u prostoru vrtića, prirodi. ako je radna soba veoma sunčana, prilike

za svakodnevno eksperimentisanje sa svetlosti, senkama i bojama su bile mnogobrojne. Deca su

pravila na zidu senke svojim rukama, telom, pričala priče i razvijala odnose međusobne saradnje.

roz igru senkama osećala su se aktivno, uključeno, uživala u nepredvidivosti igre i imala

osećaj zajedništva izrada zajedničkog sunčanog sata u dvorištu, izrada pozorišne predstave .

ražili su sa vaspitačima mračne prostore po sobi i celom vrtiću radi korišćenja baterijski

lampi i pravljenja senki. Ovaj projakt je posebno omogućio dečaku sa podrškom da ostvari

interakciju s drugom decom. aspitači su se redovno konsultovali s decom prilikom izbora

prostora za istraživanje senki, osnaživali i da samostalno fotografišu senke i predstave i

drugarima. Kroz ovaj projekat deca su naučila kako da komuniciraju i stupaju u interakcije i sa

nepoznatim odraslim ljudima koji su nam dolazili kao eksperti u projektu, kako da na siguran

način istražuju svoju okolinu i preispituju svoje pretpostavke o svetu oko sebe.

ljučne reči: igra, istraživanje, realan program, kompetentnost

a decom, početkom radne godine, u sobi su svakodnevno boravili i sunčevi zraci koji su pravili

čaroliju boja i senki. ao dodatnu provokaciju, napravili smo viseće kugle sa izlomljenim

parčićima cd-a. Deca su i sama vrtela tokom igre prateći odsjaje po prostoru u sobi, a za vreme

mirni aktivnosti obroka i odmora tražili su da i zavrtimo. ako je soba s dve strane

osunčana, deca su počela da primećuju svoje senke , kao i senke svoji drugara, igračaka...Počeli

su samoinicijativno da rukama i prstima prave različite senke životinja na zidu, da vataju

senke po tepi u. ada smo boravili na dvorištu ili na trandu, primećivali su kako se senke

pomeraju, kako su nekada tamnije, nekada svetlije, nekada se izdužuju.

2020

1

čarobne kugle koje prave senke po tepi u i celoj sobi i devojčica koja i vata . Deca prave različite životinje sa

svojim šakama pticu, puža, leptira, guštera...

a trandu posmatramo senke grana, lišća i pravimo gr.

apažanja dece : svetlost pravi senku, kada pada zvezda padalica onda svetli, kad spavaju neki

treba da uključimo nešto i kad to nešto bude sijalo onda ćemo imati senku, ako povećamo

svetlo onda će se povećati senka, da li možemo da odemo negde gde se prave mašine za

svetlost , fudbalerima je potrebna svetlost da bi mogli da igraju fudbal po noći.

reflektori pa mogu da igraju, zubar ima neko svetlo koje mu olakšava da vidi zube, automobilima

deca su se osećala pri vaćeno, učila su kako da komunici

siguran način istražuju svoju okolinu i svoje pretpostavke o svetu oko sebe. Podržavali smo decu

da slobodno dele svoje informacije, da vide da su one od značaja za druge i da je nji ov doprinos

važan.

tmurni dani... unca nije bilo, pa ni senki. edan dečak je pitao kako mi možemo i

dalje da pravimo senke u sobi ako nema sunca Deca su davala različite predloge: da upalimo

baterijsku lampu, da upalimo sveću. oga dana napisali smo pozivno pismo roditelj

i pozivamo da nam pomognu u istraživanju svetlosti i senki.

d drugara iz grupe vetići dobili smo grafoskop. ećina dece se prvi put susrela sa ovim

aparatom. ada smo ga uključile, deca su videla svoje senke na zidu i spontano počela da pra

zanimljive zajedničke senke. atim smo stavljali na grafoskop male igračke koje su deca

pogađala na osnovu senke. Počeli su sami da traže po sobi igračku koja će imati najzanimljiviju


20

2020

TA Ć

elita eji vaspitč ina uki vaspitač

adosno detinjstvo vrti ali ero Novi ad

Projekat ta ćemo sa senkama je nastao spontano iz potrebe dece da istražuju

različite vizuelne senzacije, u prostoru vrtića, prirodi. ako je radna soba veoma sunčana, prilike

pravila na zidu senke svojim rukama, telom, pričala priče i razvijala odnose međusobne saradnje.

roz igru senkama osećala su se aktivno, uključeno, uživala u nepre

osećaj zajedništva izrada zajedničkog sunčanog sata u dvorištu, izrada pozorišne predstave .

ražili su sa vaspitačima mračne prostore po sobi i celom vrtiću radi korišćenja baterijski

osebno omogućio dečaku sa podrškom da ostvari

interakciju s drugom decom. aspitači su se redovno konsultovali s decom prilikom izbora

prostora za istraživanje senki, osnaživali i da samostalno fotografišu senke i predstave i

kat deca su naučila kako da komuniciraju i stupaju u interakcije i sa

način istražuju svoju okolinu i preispituju svoje pretpostavke o svetu oko sebe.

ljučne reči: igra, istraživanje, realan program, kompetentnost

a decom, početkom radne godine, u sobi su svakodnevno boravili i sunčevi zraci koji su pravili

čaroliju boja i senki. ao dodatnu provokaciju, napravili smo viseće kugle sa izlomljenim

parčićima cd a. Deca su i sama vrtela tokom igre prateći odsjaje po prostoru u sobi, a za vreme

mirni aktivnosti obroka i odmora tražili su da i zavrtimo. ako je soba s dve strane

osunčana, deca su počela da primećuju svoje senke , kao i senke svoji drugara, igračaka...Počeli

su samoinicijativno da rukama i prstima prave različite senke životinja na zidu, da vataju

senke po tepi u. ada smo boravili na dvorištu ili na trandu, primećivali su kako se senke

ekada se izdužuju.


1

čarobne kugle koje prave senke po tepi u i celoj sobi i devojčica koja i vata . Deca prave različite životinje sa

svojim šakama pticu, puža, leptira, guštera...

Igra folijama u boji i hvatanje plavih i crvenih senki. a trandu posmatramo senke grana, lišća i pravimo gr. senke

apažanja dece : svetlost pravi senku, kada pada zvezda padalica onda svetli, kad spavaju neki

ljudi onda svetli mesec, kad se neko izgubi u mraku onda mu mesec osvetli put, Sunce pravi

senku, treba da uključimo nešto i kad to nešto bude sijalo onda ćemo imati senku, ako povećamo

svetlo onda će se povećati senka, da li možemo da odemo negde gde se prave mašine za

svetlost , fudbalerima je potrebna svetlost da bi mogli da igraju fudbal po noći. nda se upale

reflektori pa mogu da igraju, zubar ima neko svetlo koje mu olakšava da vidi zube, automobilima

je potrebno svetlo da bi mogli da vide kuda voze...U ovim aktivnostima razmene informacija

deca su se osećala pri vaćeno, učila su kako da komuniciraju i stupaju u interakcije, kako da na

siguran način istražuju svoju okolinu i svoje pretpostavke o svetu oko sebe. Podržavali smo decu

da slobodno dele svoje informacije, da vide da su one od značaja za druge i da je nji ov doprinos

važan.

Nastupili su tmurni dani... unca nije bilo, pa ni senki. edan dečak je pitao kako mi možemo i

dalje da pravimo senke u sobi ako nema sunca Deca su davala različite predloge: da upalimo

baterijsku lampu, da upalimo sveću. oga dana napisali smo pozivno pismo roditeljima u kom

i pozivamo da nam pomognu u istraživanju svetlosti i senki.

d drugara iz grupe vetići dobili smo grafoskop. ećina dece se prvi put susrela sa ovim

aparatom. ada smo ga uključile, deca su videla svoje senke na zidu i spontano počela da prave

zanimljive zajedničke senke. atim smo stavljali na grafoskop male igračke koje su deca

pogađala na osnovu senke. Počeli su sami da traže po sobi igračku koja će imati najzanimljiviju


21


senku. va igra je dugo trajala jer je svako želeo da zada zadatak drugarima. Deca su došla do

zaključka da sve što se stavi na grafoskop pokazuje mnogo veću senku na zidu. Diskutovali

smo s decom o tome kako sve grafoskop može da se iskoristi. tavili smo foliju i jedno po jedno

dete je crtalo. Ova igra je deci bila najzanimljivija. Pravili su svoje zajedničke male, a u stvari

velike crteže. Pošto smo uvidele da je grafoskop probudio kod dece ogromno interesovanje i

znatiželju, pokazali smo im na koji način se uključuje i isključuje i dogovorili se o pravilima

korišćenja. aredni dana, deca su spontano prilazila i koristila grafoskop za različite igre

pogađanje senki, crtanje ili pravljenje različiti poza telom

snaživali smo decu da sa porodicom kod kuće pričaju o onome šta i kako istražujemo u vrtiću.

eć narednog dana tri dečaka su donela male baterijske lampe. Bilo je veliko razočarenje kada

su s vatili da se senke ne vide ni na zidu ni na podu. Pitali smo i šta da radimo ta nam je

potrebno Došli smo do zaključka da nam je potreban mrak. renuli smo u avanturu po vrtiću u

potragu za mrakom. Potražili smo pomoć naši spremačica koje su nam dale dve velike tamne

zavese. Pronašli smo zavučeni odničić u prizemlju, zamračili vrata i upalili lampe. duševljenje

je bilo ogromno ledeći dana, deca su želela da se ponovo sakrijemo u mrak. edan dečak je

predložio da im stavimo tamnu zavesu preko stola, pa da se igraju ispod. va igra trajala je skoro

dva meseca. Deca su ispod stola pod baterijskim lampama zajedno razgledala slikovnice, crtala,

pravila senke sa igračkama...i ni jednom se nisu posvađali zbog gužve. va igra posebno je bila

značajna za dečaka sa podrškom jer je on, inače teže uspostavljao odnose s drugom decom, sada

spontano prilazio i radovao se sakrivanju ispod stola. Deca su ga češće pozivala u igru i

pomagala mu u svakodnevnim aktivnostima.

ključivanje u igru dečaka sa podrškom i ukazivanje pomoći pri obuvanju

2020

Posmatrajući decu, uvideli smo da igra jeste uvek više od aktivnosti i da se dete u njoj oseća

aktivno, moćno, ostvareno i uključeno. Da uživa i raduje se u otkrivanju sopstveni potencijala

istražujući samostalno i u grupi savršnjacima. ako su se u našoj sobi svakodnevno rađale nove

Dečak crta senku dinosaurusa i kasnije crtež koristi kao bojanku, igra pod bleklajtom . Deca prave grad ovi ad i

osvetljavaju ga svim lampama koje imaju. a zidu se vide siluete dečiji profila

svim delovima igre, poželeli su i oni da fotografišu.

Doneli smo u vrtić digitalni fotoaparat, pokazali kako se koristi i dogovorili se šta će

fotografisati. Deca su postala detektivi, tj lovci na senke. otografisali su po prostoru u vrtiću,

dvorištu, u šetnji, na trandu različite senke, a kasnije pokazivali drugarima. ajedno smo

odgonetali gde se te senke nalaze u prostoru i čije su.

u vatila :

oditelji su komentarisali kako deca kod kuće često pričaj

onome što rade u vrtiću. ako traže od nji da zajedno istražuju. ako je devojčica ofija s


22

2020

senku. va igra je dugo trajala jer je svako želeo da zada zadatak drugarima. Deca su došla do

zaključka da sve što se stavi na grafoskop pokazuje mnogo veću senku na zidu. Diskutovali

smo s decom o tome kako sve grafoskop može da se iskoristi. tavili smo foliju i jedno po jedno

najzanimljivija. Pravili su svoje zajedničke male, a u stvari

velike crteže. Pošto smo uvidele da je grafoskop probudio kod dece ogromno interesovanje i

znatiželju, pokazali smo im na koji način se uključuje i isključuje i dogovorili se o pravilima

korišćenja. aredni dana, deca su spontano prilazila i koristila grafoskop za različite igre

pogađanje senki, crtanje ili pravljenje različiti poza telom

snaživali smo decu da sa porodicom kod kuće pričaju o onome šta i kako istražujemo u vrtiću.

eć narednog dana tri dečaka su donela male baterijske lampe. Bilo je veliko razočarenje kada

su s vatili da se senke ne vide ni na zidu ni na podu. Pitali smo i šta da radimo ta nam je

potrebno Došli smo do zaključka da nam je potreban mrak. renuli smo u avanturu po vrtiću u

potragu za mrakom. Potražili smo pomoć naši spremačica koje su nam dale dve velike tamne

zavese. Pronašli smo zavučeni odničić u prizemlju, zamračili vrata i upalili lampe. duševljenje

je bilo ogromno ledeći dana, deca su želela da se ponovo sakrijemo u mrak. edan dečak je

predložio da im stavimo tamnu zavesu preko stola, pa da se igraju ispod. va igra trajala je skoro

nke sa igračkama...i ni jednom se nisu posvađali zbog gužve. va igra posebno je bila

značajna za dečaka sa podrškom jer je on, inače teže uspostavljao odnose s drugom decom, sada

spontano prilazio i radovao se sakrivanju ispod stola. Deca su ga češće pozi

ključivanje u igru dečaka sa podrškom i ukazivanje pomoći pri obuvanju


Posmatrajući decu, uvideli smo da igra jeste uvek više od aktivnosti i da se dete u njoj oseća

aktivno, moćno, ostvareno i uključeno. Da uživa i raduje se u otkrivanju sopstveni potencijala

istražujući samostalno i u grupi savršnjacima. ako su se u našoj sobi svakodnevno rađale nove

ideje i igre.

Crtanje ispod stola, u mraku pod baterijskim lampama i pravljenje senki na zidu

Dečak crta senku dinosaurusa i kasnije crtež koristi kao bojanku, igra pod bleklajtom . Deca prave grad ovi ad i

osvetljavaju ga svim lampama koje imaju. a zidu se vide siluete dečiji profila

Kako smo svakodnevno fotografisali decu u svim delovima igre, poželeli su i oni da fotografišu.

Doneli smo u vrtić digitalni fotoaparat, pokazali kako se koristi i dogovorili se šta će

fotografisati. Deca su postala detektivi, tj lovci na senke. otografisali su po prostoru u vrtiću,

dvorištu, u šetnji, na trandu različite senke, a kasnije pokazivali drugarima. ajedno smo

odgonetali gde se te senke nalaze u prostoru i čije su. Ovo su neke fotografije senki koje su deca

u vatila :

oditelji su komentarisali kako deca kod kuće često pričaju o svetlosti i senkama i o svemu

onome što rade u vrtiću. ako traže od nji da zajedno istražuju. ako je devojčica ofija s

tatom napravila mobil Sunca, Meseca i zvezda, Nemanjina mama je kupila dve zanimljive knjige


23


4

u kojima se samo uz pomoć posebne lampe vide likovi, Sava je doneo staklene predmete

različiti boja...Posmatrali su prostor oko sebe kroz čašu od crvenog stakla, pa je ofija izjavila:

ada približiš čašu prozoru,onda se promeni dvorište u drugu boju. Dali smo deci folije u boji.

Sekli su različite oblike koje smo kačili na prozor, ali su i posmatrali jedni druge kroz foliju.

ako su emanja i ofija komentarisali: ašto su svi crveni isu, nego su plavi

Dečak emanja je zajedno sa mamom napravio eksperiment sa cd-ima i vodom i time je nastala

duga. Doneo je fotografije eksperimenta od kuće pa smo svi zajedno u našoj sobi sproveli isti

eksperiment.

ednog dana u goste nam je došla ilanova mama. Pričala je s decom o svetlosti, senkama,

pravili su eksperiment sa tri lampe uperene na jedan predmet. Senke su se preklapale i bile su

različitog inteziteta.

emanjin eksperiment. Druženje s mama Bojanom, pažnju skreću senke po tepi u, eksperiment sa tri izvora

svetlosti

Pričajući s decom o suncu, rešili smo da napravimo sunčani sat u dvorištu vrtića. vaki sat

vremena obcrtavali smo senku jednog deteta. Primetili smo da su jednaki razmaci između silueta

kao i da se senka iz sata u sat izdužuje. Baš za vreme rešavanja ovog fenomena, došao je ovanin

tata pa su ga deca pitala i dobila odgovor da sunce zalazi i da su senke zato sve izduženije. vim

iscrtanim siluetama deca su svakodnevno prilazila dok smo boravili na dvorištu. Pokušavali su

da uđu u senku svog drugara ili drugarice. ako se naglo vreme pogoršalo, neprestane kiše

sprale su naše senke pa nismo uspeli da dovršimo sat. vakako, deca su uživala u procesu

stvaranja makar jednog dela sata. stale su zabeležene iscrtane siluete dece na papiru dok smo

boravili na trandu, koje su deca zajedno sa roditeljima dovršavala u vrtiću.

2020

videći da je deci veoma zabavno da prave senke pitali smo i : ašto su nam senke važne Deca

su komentarisala: Da pokažemo mamama i tatama kakve su nam senke, zato što je super i

zabavno, možemo da nacrtamo senku nečega i onda da obojimo

napolju nemaš igračke onda možeš da se igraš sa senkama, da možešda se sakriješ od sunca da

ne izgoriš.

Deca su obojila siluetu na koju smo zalepili dečije iskaze o važnosti senki

Dobili smo od grupe Bubamara malo pozorište

predstave, ali se pozornica odlepljivala i bilo je mesta za samo jedno ili dvoje dece. Došli smo

na ideju da napravimo naše veliko pozorište senki.

ma za izradu pozorišta senki od

velike kutije. Deca su davala predloge: prvo treba da isečemo rupu, prvo treba jedan kvadrat da

isečemo, da ofarbamo i malo ukrasimo šljokicama, da obojimo ovde okolo, da stavimo one

leptiriće tu okolo.

pozornicom. živanje u zajedničkoj izradi velikog pozorišta senki

Dečak leksa se setio: reba nam plakat jer neće niko znati da pravimo predstavu.


24

2020

4

se samo uz pomoć posebne la

različiti boja...Posmatrali su prostor oko sebe kroz čašu od crvenog stakla, pa je ofija izjavila:

ada približiš čašu prozoru,onda se promeni dvorište u drugu boju. Dali smo deci folije u boji.

azličite oblike koje smo kačili na prozor, ali su i posmatrali jedni druge kroz foliju.

ako su emanja i ofija komentarisali: ašto su svi crveni isu, nego su plavi

Dečak emanja je zajedno sa mamom napravio eksperiment sa cd

duga. Doneo je fotografije eksperimenta od kuće pa smo svi zajedno u našoj sobi sproveli isti

ednog dana u goste nam je došla ilanova mama. Pričala je s decom o svetlosti, senkama,

različitog inteziteta.

emanjin eksperiment. Druženje s mama Bojanom, pažnju skreću senke po tepi u, eksperiment sa tri izvora

Pričajući s decom o suncu, rešili smo da napravimo sunčani sat u dvorištu vrtića. vaki sat

vremena obcrtavali smo senku jednog deteta. Primetili smo da su jednaki razmaci između silueta

kao i da se senka iz sata u sat izdužuje. Baš za vreme rešavanja ovog fenomena, došao je ovanin

dgovor da sunce zalazi i da su senke zato sve izduženije. vim

iscrtanim siluetama deca su svakodnevno prilazila dok smo boravili na dvorištu. Pokušavali su

da uđu u senku svog drugara ili drugarice. ako se naglo vreme pogoršalo, neprestane kiše

e su naše senke pa nismo uspeli da dovršimo sat. vakako, deca su uživala u procesu

. stale su zabeležene iscrtane siluete dece na papiru dok smo

boravili na trandu, koje su deca zajedno sa roditeljima dovršavala u vrtiću.


videći da je deci veoma zabavno da prave senke pitali smo i : ašto su nam senke važne Deca

su komentarisala: Da pokažemo mamama i tatama kakve su nam senke, zato što je super i

zabavno, možemo da nacrtamo senku nečega i onda da obojimo da bude kao bojanka, kad

napolju nemaš igračke onda možeš da se igraš sa senkama, da možešda se sakriješ od sunca da

ne izgoriš.

Deca su obojila siluetu na koju smo zalepili dečije iskaze o važnosti senki

Dobili smo od grupe Bubamara malo pozorište senki. Deca su se svakodnevno igrala, pravila

predstave, ali se pozornica odlepljivala i bilo je mesta za samo jedno ili dvoje dece. Došli smo

na ideju da napravimo naše veliko pozorište senki.

Pozvali smo likovnog saradnika da nam pomogne sa predlozima za izradu pozorišta senki od

velike kutije. Deca su davala predloge: prvo treba da isečemo rupu, prvo treba jedan kvadrat da

isečemo, da ofarbamo i malo ukrasimo šljokicama, da obojimo ovde okolo, da stavimo one

leptiriće tu okolo.

Igra sa malom pozornicom. živanje u zajedničkoj izradi velikog pozorišta senki

Dečak leksa se setio: reba nam plakat jer neće niko znati da pravimo predstavu.


25


dogovu s decom odlučili smo se za priču Pod pečurkom od . utejeva. u priču smo im često

čitali pred odmor, po nji ovoj želji. Deca su crtala životinje koje se spominju u priči, pa smo

zajedno osmislili plakat. Nemanjina je mama je napravila kopije tog plakata u malom formatu za

karte. vežbavali smo tekst, dogovorili se ko će šta da radi, govori. ažno nam je bilo da se sva

deca osećaju kao učesnici. tmosfera je bila kao u pravom pozorištu. Deca su pokazala veliko

zadovoljstvo i radost nakon predstave kada su uz muziku zajedno plesali sa svim drugarima iz

drugih grupa.

.

a ovaj način zatvorili smo naš projekat ta ćemo sa senkama . koro puna tri meseca deca su

kroz igru, uz podršku vaspitača, istraživala svoju okolinu, oslanjajući se na druge izgrađivala

osećanje poverenja, sigurnosti i pripadanja, uživala u nepredvidljivosti igre.

Literatura:

1.Godine uzleta, snove programa predškolskog obrazovanja i vaspitanja, Prosvetni pregled,

Beograd, 2019.

2.Pavlović Breneselović, D. rnjaja, Ž. 2 . aleidoskop Projektni pristup učenju, Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju

3.Pavlović Breneselović, D. rnjaja, Ž. 2 . de stanuje kvalitet 2

4. enćanski, . 2 ali kućni ogledi , 2 i , reativni centar, Beograd

2020

ad ila Opseni a aster vaspitač

ad ila rtini strukovni vaspitač

čeli a pa

: aša priča za učenje nastala je iz situacije za učenje, unošenjem provokacije za

istraživanje. Decu smo posdsticali da postavljaju pitanja, da daju ideje, da povezuju svoje

doživljaje. Pratili smo i dečija interesovanja na osnovu instrumenta uzrast

Deca su pokazala najviše interesovanje za životinje, a posebno za život životinja na farmi tu

ima kuća u kojoj žive ljudi koji brinu o životinjama na farmi žive krave i koke tamo se vozi

traktor na farmi se pravi mleko tamo ima bašta i farma nije samo na selu . Deca su želela da

saznaju, kako krava daje mleko šta se od mleka pravi kako kokoška leže jaje kako patka priča

želim da vidim ovcu, želim da vidim kako konj trči želim da vidim kako se svinja brlja u blatu

ko leči životinje...

deca i u porodici pokazuju najviše interesovanje za

životinje.

ako je nastao projekat aša farma . oditelji su se uključili u projekat, dodavali su ideje za

istraživanje i predloge kako se mogu uključ

ilj projekta aša farma bio je proširenje dečijeg znanja i iskustva o domaćim životinjama i

životu na farmi kroz integrisano učenje i istraživanje koristeći resurse lokalne zajednice i

stvaranje kvalitetnije saradnje i uključenosti rodit

j I: Inicijativa dece Istraživanje Porodica okalna zajednica.

Projekat su pratile etape: odeđivanje teme projekta, određivanje cilja i zadatka projekta, plan

e sa lokalnom zajednicom. adržaj projekta povezali smo sa

metodičkog postupka Ž . aspitači su podsticali decu da dele svoje priče, doživljaje i

nošenjem provokacije za istraživanje podsticali smo decu da postavljaju pitanja, da daju

ideje, igraju se idejama, da povezuju svoje doživljaje i tako se fokusiraju na problem koji će se

istraživati u projektu.


26

2020

dogovu s decom odlučili smo se za priču Pod pečurkom od . utejeva. u priču smo im često

čitali pred odmor, po nji ovoj želji. Deca su crtala životinje koje se spominju u priči, pa smo

karte. vežbavali smo tekst, dogovorili se ko će šta da radi, govori. ažno nam

deca osećaju kao učesnici. tmosfera je bila kao u pravom pozorištu. Deca su pokazala veliko

a ovaj način zatvorili smo naš projekat ta ćemo sa senkama . koro puna tri meseca deca su

kroz igru, uz podršku vaspitača, istraživala svoju okolinu, oslanjajući se na druge izgrađivala

osećanje poverenja, sigurnosti i pripadanja, uživala u nepredvidljivosti igre.

ne uzleta, snove programa predš

Pavlović Breneselović, D. rnjaja, Ž. 2 . aleidoskop Projektni pristup učenju, Beograd:

Pavlović Breneselović, D. rnjaja, Ž. 2 . de stanuje kvalitet 2

enćanski, . 2 ali kućni ogledi , 2 i , reativni centar, Beograd


,,NAŠA FARMA”

Autori ad ila Opseni a aster vaspitač,

ad ila rtini strukovni vaspitač

čeli a patin

Rezime: aša priča za učenje nastala je iz situacije za učenje, unošenjem provokacije za

istraživanje. Decu smo posdsticali da postavljaju pitanja, da daju ideje, da povezuju svoje

doživljaje. Pratili smo i dečija interesovanja na osnovu instrumenta uzrast -4 godine).

Deca su pokazala najviše interesovanje za životinje, a posebno za život životinja na farmi tu

ima kuća u kojoj žive ljudi koji brinu o životinjama na farmi žive krave i koke tamo se vozi

traktor na farmi se pravi mleko tamo ima bašta i farma nije samo na selu . Deca su želela da

saznaju, kako krava daje mleko šta se od mleka pravi kako kokoška leže jaje kako patka priča

želim da vidim ovcu, želim da vidim kako konj trči želim da vidim kako se svinja brlja u blatu

ko leči životinje...).

Anketirali smo roditelje i dobili iste rezultate- deca i u porodici pokazuju najviše interesovanje za

životinje.

ako je nastao projekat aša farma . oditelji su se uključili u projekat, dodavali su ideje za

istraživanje i predloge kako se mogu uključiti u projekat.

ilj projekta aša farma bio je proširenje dečijeg znanja i iskustva o domaćim životinjama i

životu na farmi kroz integrisano učenje i istraživanje koristeći resurse lokalne zajednice i

stvaranje kvalitetnije saradnje i uključenosti roditelja u vaspitno- obrazovni rad.

K j I: Inicijativa dece Istraživanje Porodica okalna zajednica.

Uvod,/ Prva faza

Projekat su pratile etape: odeđivanje teme projekta, određivanje cilja i zadatka projekta, plan

saradnje sa porodicom, plan saradnje sa lokalnom zajednicom. adržaj projekta povezali smo sa

informacijama i prethodnim iskustvima koje su deca imala o tome, krenuli smo od od

metodičkog postupka Ž . aspitači su podsticali decu da dele svoje priče, doživljaje i

iskustva i postavljaju pitanja vezana za projekat.

nošenjem provokacije za istraživanje podsticali smo decu da postavljaju pitanja, da daju

ideje, igraju se idejama, da povezuju svoje doživljaje i tako se fokusiraju na problem koji će se

istraživati u projektu.


27


Planirali smo različite situacije u vrtiću i okruženju koje mogu podstaći radoznalost dece.

aspitači donose predmete, knjige, fotografije, zajedno sa decom opremaju prostorne celine.

aspitači su podsticali decu da donesu različite materijale i predmete od kuće. Deca se igraju

materijalima i predmetima iz projekta.

Predlog projekta deca nose kući, porodice dodaju ideje za istraživanje i predloge kako se mogu

uključiti u projekat. oditelji su nam bili od velike pomoći u istraživanju. Prikupili smo prirodni

nestrukturirani materijal, igračke, enciklopedije, slikovnice, fotografije,...

Druga faza: vantura kreće

Deca i vaspitači istraživali su u vrtiću i na autentičnim mestima u lokalnoj zajednici, razgovarali

su sa drugim odraslima, pregledavali su literaturu i istraživali materijale.

Poseta arodnoj biblioteci iodrag Birisavljević u patinu.

2020

Deca su imala priliku da razgovaraju sa bibliotekarkom o domaćim životinjama i životu na farmi

oku istraživanja.

oditelji i vaspitači su organizovali izlete kao istraživačke ture na projektu.

vide kako krava izgleda, sa čime se rani, da čuju kako se oglašava, da sa domaćinom

razgovaraju o njenoj koristi i načinu brige o njoj. akon farme, otišli smo do ko mlekare gde

su deca imala priliku da se upoznaju sa procesom proizvodnje mleka i mlečni proizvoda. Potom

smo obišli prodavnicu mlečni proizvoda.

Prigrevici smo obišli poljoprivredno gazdinstvo, farmu svinja i salaš sa domaćim životinjama.

Deci smo omogućili vožnju fijakerom.

Posetili smo druženje žena uža crvena u patinu kako bi se upoznali sa načinom pletenja

pa, rukavica, džempera,...

poseti kod veterinara da saznamo kako se on brine o životinjama.


28

2020

Planirali smo različite situacije u vrtiću i okruženju koje mogu podstaći radoznalost dece.

aspitači donose predmete, knjige, fotografije, zajedno sa decom opremaju prostorne celine.

aspitači su podsticali decu da donesu različite materijale i predmete od kuće. Deca se igraju

Predlog projekta deca nose kući, porodice dodaju ideje za istraživanje i predloge kako se mogu

uključiti u projekat. oditelji su nam bili od velike pomoći u istraživanju. Prikupili smo p

nestrukturirani materijal, igračke, enciklopedije, slikovnice, fotografije,...

Druga faza: vantura kreće

Deca i vaspitači istraživali su u vrtiću i na autentičnim mestima u lokalnoj zajednici, razgovarali

su literaturu i istraživali materijale.

Poseta arodnoj biblioteci iodrag Birisavljević u patinu.


Deca su imala priliku da razgovaraju sa bibliotekarkom o domaćim životinjama i životu na farmi

i da pozajmimo knjige koje su nam bile potrebne u toku istraživanja.

oditelji i vaspitači su organizovali izlete kao istraživačke ture na projektu.

Prvo smo posetili poljoprivredno gazdinstvo, farmu krava u Svilojevu. Deca su imala priliku da

vide kako krava izgleda, sa čime se rani, da čuju kako se oglašava, da sa domaćinom

razgovaraju o njenoj koristi i načinu brige o njoj. akon farme, otišli smo do ko mlekare gde

su deca imala priliku da se upoznaju sa procesom proizvodnje mleka i mlečni proizvoda. Potom

smo obišli prodavnicu mlečni proizvoda.

Prigrevici smo obišli poljoprivredno gazdinstvo, farmu svinja i salaš sa domaćim životinjama.

Deci smo omogućili vožnju fijakerom.

Posetili smo druženje žena uža crvena u patinu kako bi se upoznali sa načinom pletenja

kapa, rukavica, džempera,...

poseti kod veterinara da saznamo kako se on brine o životinjama.


29


ajednička likovna izložba dece, roditelja i vaspitača od recikliranog materijala.

reća faza: atvaranje, proslava projekta sa vaspitačima i stručnim saradnicima.

K

1. rnjaja, Ž. I Pavlović Breneselović, D. 2 . : aleidoskop- Projektni pristup učenju,

Beograd, Unicef

2.Godine uzleta ove osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Prosvetni

pregled

2020

1

IZ A A I E A E K I AKTI K E T A U E ĆE ECE

A I A PITA A U K TEK TU

ldiko ovač ovni vaspitač vaspitač

abud ejovi ečej

aksimalno podržavanje dobrobiti svakog deteta ogućnost izbora i davanja

išćenje nestruktuirani materijala i realni predmeta u toku igre

živanje ajednička radionica sa roditeljima –

pređivanje kompetencije roditelja, motivacija, svr a razni materijala, razvijanje i

podsticanje kreativnosti, instrukcije za dalje korišćenje senzornog tepi a

orišćenje senzornog tepi a po slobodnom izboru dece

aspitač o rabruje, motiviše, podstiče i unapređuje dečju inicijativu u igri

ljučne reči dvojezičnost zajedništvo, druženje, realni program, višefunkcionalnost

zrada višenamenskog didaktičkog sredstva učešćem dece , roditelja, i vaspitača u kontekstu

našem vrtiću aslačak amo grupe : uzrasno mešovitu jaslenu, stariju dvojezičnu

uzrasno mešovite – na srpskom i na mađarskom

aš prostor smo zajedno

podržava dobrobit svakog deteta, sa mogućnošću izbora i davanja sopstveni ideja i

je potreban drugačije uređen prostor.

osta predmeta iz realnog života pegla, mikser, usisivač...

okom boravka dece u vrtiću koristimo priliku da se sve grupe što češće druže kako u zgradi

vrtića, tako i u dvorištu.


30

2020

ajednička likovna izložba dece, roditelja i vaspitača od reci

reća faza: atvaranje, proslava projekta sa vaspitačima i stručnim saradnicima.

K

rnjaja, Ž. I Pavlović Breneselović, D. 2 . : aleidoskop Projektni pristup učenju,

ove osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Prosvetni


1

,,IZ A A I E A E K I AKTI K E T A U E ĆE ECE,

RODITE A I A PITA A U K TEK TU

REALNOG PROGRAMA”

Autori ldiko ovač-strukovni vaspitač specijalista; Erika Avramov-vaspitač

abud ejovi ečej

Rezime : aksimalno podržavanje dobrobiti svakog deteta. ogućnost izbora i davanja

sopstvenih ideja i inicijativa. Korišćenje nestruktuirani materijala i realni predmeta u toku igre

– istraživanje. ajednička radionica sa roditeljima – izrada senzornog tepiha. Edukacija roditelja.

Unapređivanje kompetencije roditelja, motivacija, svr a razni materijala, razvijanje i

podsticanje kreativnosti, instrukcije za dalje korišćenje senzornog tepi a.

orišćenje senzornog tepi a po slobodnom izboru dece.

aspitač o rabruje, motiviše, podstiče i unapređuje dečju inicijativu u igri.

ljučne reči : dvojezičnost, zajedništvo, druženje, realni program, višefunkcionalnost.

Izrada višenamenskog didaktičkog sredstva učešćem dece , roditelja, i vaspitača u konteksturealnog programa

našem vrtiću aslačak imamo grupe : uzrasno mešovitu jaslenu, stariju dvojezičnu

celodnevnog boravka, i 2 poludnevne, uzrasno mešovite – 1 na srpskom i na mađarskom

jeziku.

aš prostor smo zajedno sa decom i roditeljima opremili, uredili i popunili sa idejom da

maksimalno podržava dobrobit svakog deteta, sa mogućnošću izbora i davanja sopstveni ideja i

inicijativa.

Tokom posmatranja dece u igri, primetile smo da im je potreban drugačije uređen prostor. Na

inicijativu dece roditelji su se ponudili da pomognu da se prostor preuredi i zajedno sa decom

smo to i uradili. Doneli su dosta predmeta iz realnog života pegla, mikser, usisivač... .

okom boravka dece u vrtiću, koristimo priliku da se sve grupe što češće druže kako u zgradi

vrtića, tako i u dvorištu.


31


Primetile smo da deca u radnoj sobi sve češće koriste nestruktuirane materijale i realne predmete

tokom igre - time se sve češće susreću u svom domu kao i u vrtiću.

Deca samostalno biraju sebi način i materijal koji će koristiti u toku igre. svim centrima

postoje nestruktuirani materijali koje oni rado koriste – tvrdi, mekani, hrapavi, bockavi, glatki...

U prostoru koji deca koriste za igru na raspolaganju su im pored didaktičkog materijala i sunđeri,

žice za ribanje, vikleri, mreža za kupanje, kartonske kutije, čepovi... koji ih podstiču na različite

aktivnosti, istraživanje, igru i učenje.

esto peru sudove sunđerom, ribaju žicom, mute kolače mikserom koji su doneli od kuće,

peglaju...

onstruišu koristeći kartonske kutije, limenke prilikom konstruisanja.

Deca svakodnevno istražuju tokom igre. Pored rekvizita za fizičko koje koriste na podu,

poređaju i velike sunđer puzle, na kojima vole da odaju najčešće u čarapama, pa i bosi. Prateći

dečje aktivnosti, igre i interesovanja, uočili smo da su vremenom počeli da ređaju okolo i

rekvizite za fizičko – štule, gumena stopala i šake, džačiće, konopac za preskakanje. U jednom

momentu su se na toj podlozi na kojoj su se deca igrala našli razni materijali.

Na inicijativu dece u toku zajedničke igre, slobodom izbora, razvija se samostalnost i

samopouzdanje, saradnja među decom i jačaju se socijalne kompetencije.

2020

naša zajednička ideja da napravimo senzomotorni tepi . onsultovale smo se sa

čule i nji ovo mišljenje i eventualna očekivanja.

Pogledaj kako se sve ovo pomera i spada, daj nam selotejp da zalepimo..

Pozvali smo roditelje da nam pomognu u realizaciji našeg plana. rganizovali smo zajedničku

radili i na unapređenju kompetencija

kreativnost, objasnivši im kako da koriste razne materijale u izradi tepi a i kako će se tepi u

buduće koristiti. dukovale smo roditelje – šta se sve razvija kod dece korišćenjem ovog tepi a

razvoj mašte, samopouzdanje... , kao i koliko je važno poštovati potrebu dece da budu aktivno i

ravnopravno uključena u ceo proces.

sobama i ponudile deci i roditeljima da po svojoj želji ukrase svoju sunđer podlogu.


32

2020

a deca u radnoj sobi sve češće

sve češće susreću u svom domu kao i u vrtiću.

Deca samostalno biraju sebi način i materijal koji će koristiti u toku igre. svim centrima

idaktičkog materijala i sunđeri,

žice za ribanje, vikleri, mreža za kupanje, kartonske kutije čepovi... odstiču na različite

aktivnosti, istraživanje, igru i učenje.

esto peru sudove sunđero ribaju žicom mute kolače od kuće,

onstruišu koristeći kartonske kutije,

Deca svakodnevno istražuju tokom igre. Pored rekvizita za fizičko koje koriste na podu,

poređaju i velike sunđer e da odaju najčešće u čarapama Prateći

dečje aktivnosti, igre i interesovanja, uočili smo da su vremenom počeli da ređaju okolo i

rekvizite za fizičko – štule gumena stopala i šake, džačiće, konopac za preskakanje

momentu su se na toj podlozi na kojoj su se deca igrala našli razni materijali.

toku zajedničke igre

samopouzdanje, saradnja među decom i jačaju se socijalne kompetencije.


Tako se rodila naša zajednička ideja da napravimo senzomotorni tepi . onsultovale smo se sa

decom kako bismo čule i nji ovo mišljenje i eventualna očekivanja. Oni su rado davali svoje

sugestije: Pogledaj kako se sve ovo pomera i spada, daj nam selotejp da zalepimo..

Pozvali smo roditelje da nam pomognu u realizaciji našeg plana. rganizovali smo zajedničku

radionicu, na kojoj smo radili i na unapređenju kompetencija roditelja, podstakli smo ih na

kreativnost, objasnivši im kako da koriste razne materijale u izradi tepi a i kako će se tepi u

buduće koristiti. dukovale smo roditelje – šta se sve razvija kod dece korišćenjem ovog tepi a

(spretnost, taktilnost, koordinacija pokreta, razvoj fine motorike, socijalizacija, samostalnost,

razvoj mašte, samopouzdanje... , kao i koliko je važno poštovati potrebu dece da budu aktivno i

ravnopravno uključena u ceo proces. Pokupile smo sav nestruktuirani materijal po radnim

sobama i ponudile deci i roditeljima da po svojoj želji ukrase svoju sunđer podlogu.


33


4

Kada se sve osušilo, deca su nestrpljivo očekivala da isprobaju. Zajedno smo postavili tepih u

odniku. Deca su se brzo izula i stala u red kako bi što pre saznala kakav je osećaj odati na

ovakvom tepihu.

U toku jutarnjih aktivnosti deca se slobodno kreću po vrtiću. Igraju se u hodniku, odlaze jedni

kod drugih u radnu sobu. Senzomotorni tepih je svakodnevno na raspolaganju svoj deci iz

objekta i mogu ga koristiti po svom izboru. Najčešće elemente tepiha ređaju u dugačku stazu u

hodniku i tako odaju po njemu. ami biraju kako će ga sastaviti. Nekad poređaju samo mekane

delove, nekad mešano, tvrde i bockave. radnoj sobi najčešće koriste pojedinačne podloge. Po

svojoj želji uzimaju podlogu i kroz igru, putem taktilne percepcije upoznaju osobine predmeta –

teksturu, temperaturu, kr kost i težinu. Deca pipkaju predmete otvoreni i zatvoreni očiju.

2020

aspitač je tu da podržava igru da, putem pitanja stimuliše proširivanje i produbljivanje igre uz

istovremeno učenje novi pojmova. Pomaže deci da otkri

motiviše podstiče i unapređuje dečiju inicijativu u igri.

D.Pavlović Breneselović, Ž. rnjaja : aleidoskop osnove diversifikovani programa

predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beogra


34

2020

4

vo očekivala da isprobaju

odniku. Deca su se brzo izula i stala u red kako bi što pre saznala kakav je osećaj odati na

a se slobodno kreću po vrtiću.

ajčešće ređaju u dugačku stazu u

tako odaju po njemu. ami biraju kako će ga sastaviti. ekad poređaju samo mekane

delove, nekad mešano, tvrde i bockave. radnoj sobi najčešće koriste pojedinačne podloge. Po

svojoj želji uzimaju podlogu i kroz igru

temperaturu, kr kost i težinu. Deca pipkaju predmete otvoreni i zatvoreni očiju.


aspitač je tu da podržava igru da, putem pitanja stimuliše proširivanje i produbljivanje igre uz

istovremeno učenje novi pojmova. Pomaže deci da otkriju nove aspekte igre, ohrabruje,

motiviše podstiče i unapređuje dečiju inicijativu u igri.

Literatura :

1.D.Pavlović Breneselović, Ž. rnjaja : aleidoskop osnove diversifikovani programa

predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograd 2017. IPA Filozofski fakultet


35


,,PROJEKAT: IGRALIŠTE“

Autor: Tanja ekuši

čeli a patin

ezime: Projekat Igralište nastao je posmatranjem dece u igri ,odnosno praćenjem dečji

interesovanja. Deca (6 g) su naime, svakodnevno donosila sličice fudbalera,dolazila sa treninga i

razmenjivali svoje utiske. Primenila sam te niku Ž i dobila podatke o tome šta deca žele

da znaju o sportu. a moje veliko iznenađenje deca su želela da nauče kako se prave tereni, gde

se nabavljaju dresovi.... i tako je nastao projekat kome su deca dala ime Igralište . razgovoru

sa decom izlistali smo i naše mesto za učenje radna soba, tereni, prodavnica sportske odeće i

obuće,muzej sporta... . Dogovorili smo se koga sve možemo pozvati kod nas u vrtić kako bismo

dobili odgovore na naša interesovanja građevinski inženjer, bibliotekar fizioterapeut . ključili

smo i roditelje i oformiri novu prostornu celinu u sobi, garderobi, dvorištu... ežbali smo u

raznim sportovima, naučili da brojimo na japanskom....

Ciljevi:

- Sticanje znanja i iskustva o sportu;

-Razvijanje svesti o važnosti bavljenja sportom

- važavanje dečiji interesovanja, sposobnosti i različitosti

- azvijanje sposobnosti rešavanja problema

- ticanje bogatog motoričkog iskustva – brzine, spretnosti, preciznosti.

K j I: inicijativa dece, sportskii duh, pokret – kretanje, uvažavanje, uključenost

lokalne zajednice

ako smo počeli

projekat Igralište smo ušli tako što sam pratila dečija interesovanja. rupa dece je

svakodnevno u vrtiću donosila album sa sličicama fudbalera , oko nji se okupljala veća grupa

dece koja su posmatrala, razgovarali su o fudbalerima, a deca koja treniraju prenosili su svoja

iskustva. sledila su svakodnevna pitanja vaspitaču vezana za fudbal ali i ostale sportove. Naziv

Igralište nastao je na predlog dece.

roz Ž tabelu na temu sport došli smo do mnogi saznanja – šta je to šta deca znaju, a

šta bi mobli da nauče jedni od drugi , od vaspitača, roditelja, eksperata.

2020

Ž tabela kaže da bi

želeo da sazna nešto o bagerima, uz objašnjenje: bager dođe, iskopa veliku rupu, traktor odnese

zemlju i tu se izgradi sportski teren.

ključivanje roditelja

oditelji su uključeni tako što početni

pano. akođe sam roditeljima podelila anketu koja je sadržala sledeća pitanja:

išljenje, ideje, šta bi još mogli da realizujemo u okviru projekta

a koji način se aša porodica može uključit

azvijanje svesti o važnosti bavljenja sportom

važavanje dečiji interesovanja, sposobnosti i različitosti

azvijanje sposobnosti rešavanja problema

ticanje bogatog motoričkog iskustva –

učenje

strunjače, lopte

ca su od kuće donosila rekvizite – koševe, golove, različite lopte

dvorište, koji su takođe bili označeni

vakodnevno smo u odniku organizovali vežbe oblikovanja uz izbor dete –

okalna zajednica kao aktivni učesnik

razmišanje.


36

2020

ja ekuši

čeli a patin

ezime: Projekat Igralište nastao je posmatranjem dece u igri ,odnosno praćenjem dečji

sličice fudbalera,dolazila sa treninga i

razmenjivali svoje utiske. Primenila sam te niku Ž i dobila podatke o tome šta deca žele

da znaju o sportu. a moje veliko iznenađenje deca su želela da nauče kako se prave tereni

rojekat kome su deca dala ime Igralište . razgovoru

sa decom izlistali smo i naše mesto za učenje radna soba, odeće i

obuće,muzej sporta... . Dogovorili smo se koga sve možemo pozvati kod nas u vrtić

dobili odgovore na naša interesovanja građevinski inženjer, bibliotekar fizioterapeut . ključili

dvorištu... ežbali smo u

naučili da brojimo na japanskom..

azvijanje svesti o važnosti bavljenja sportom

važavanje dečiji interesovanja, sposobnosti i različitosti

azvijanje sposobnosti rešavanja problema

ticanje bogatog motoričkog iskustva –

j I: – žavanje, uključenost

ako smo počeli

projekat Igralište smo ušli tako što sam pratila dečija interesovanja. rupa dece je

vrtiću donosila album sa sličicama fudbalera , oko nji se okupljala veća grupa

iskustva. sledila su svakodnevna pitanja vaspitaču vezana za fudbal ali i osta

Igralište nastao je na predlog dece.

roz Ž tabelu na temu sport došli smo do mnogi saznanja –

šta bi mobli da nauče jedni od drugi , od vaspitača, roditelja, eksperata.


Dete Š.N. – 4,5 godine u toku ispitivanja iteresovanja vezanih za sport – Ž tabela kaže da bi

želeo da sazna nešto o bagerima, uz objašnjenje: bager dođe, iskopa veliku rupu, traktor odnese

zemlju i tu se izgradi sportski teren.

ključivanje roditelja

oditelji su uključeni tako što smo ih upoznali sa idejom, nazivom projekta – početni

pano. akođe sam roditeljima podelila anketu koja je sadržala sledeća pitanja:

1) išljenje, ideje, šta bi još mogli da realizujemo u okviru projekta

2) a koji način se aša porodica može uključit

Ciljevi:

-Sticanje znanja i iskustva o sportu;

- azvijanje svesti o važnosti bavljenja sportom

- važavanje dečiji interesovanja, sposobnosti i različitosti

- azvijanje sposobnosti rešavanja problema

- ticanje bogatog motoričkog iskustva – brzine, spretnosti, preciznosti.

Opremanje PROSTORA – učenje

-Oformili smo prostornu celinu za sport u radnoj sobi – strunjače, lopte

-Deca su od kuće donosila rekvizite – koševe, golove, različite lopte

-Koristili smo i druge prostore – hodnik (garderober), dvorište, koji su takođe bili označeni

simbolom, a za koja smo zajedno odredili pravila;

- vakodnevno smo u odniku organizovali vežbe oblikovanja uz izbor dete – trenera

slika 1. slika2.

Lokalna zajednica kao aktivni učesnik

Ostvarili smo dobru saradnju sa lokalnom zajednicom.

1.Poseta biblioteci – ponudili smo deci literaturu vezanu za sport kako bi ih podstakli na

razmišanje.

2.Poseta prodavnici sportske opreme


37


3.U gostima nam je bio ekspert – građevinski inženjer – on je decu upoznao na koji način se

grade sportski tereni, šta je to projekat, ko ga izrađuje, koja me anizacija je uključena u

izgradnju, od kog materijala se grade tereni.

Nakon toga krenuli smo u obilazak terena u našem gradu. Posmatrali smo i , upoređivali

sličnosti, razlike .

onda smo projektovali, prevozili, gradili u našoj radnoj sobi.

2.Posetili smo stadion F.K. Mladost – upoznavanje sa prosotorom – tereni, svlačionica, tribine

3. Poseta trenera . . ladost našem vrtiću – zajedničke igre na dvorištu – vežbe zagrevanja,

poligon, zajednička fudbalska utakmica

4. Poseta muzeju sporta

5. bilazak sale za fizičko u okviru Žarko renjanin patin

6. Poseta kuglaša – upoznavanje sa ovim sportom.

7. Poseta fizioterapeuta – upoznavanje sa ovim zanimanjem kao i prve pomoći prilikom povreda.

2020

kao aktivni očesnici

karatiskinja, naučili smo iz koje zemljepotiče ovaj sport, šta su kate, koje boje pojaseva postoje,

ribolovačkom opremom i njenim korišćenjem, kao i pravila sportskog ribolova. akođe smo

posetili i ronilački klub gde su se deca upoznala sa ronilačkom opremom i značaja bavljenja

Projekta smo predstavili roditeljima uz prikaz produkata iz projekata fotografije, crteži,

izjave dece, pano, Ž tabela . Deca su verbalizovala svoja znanja o projektu, pričala o

, godina je u toku objašnjavanja značenja Ž tabele

rekao: u prvoj koloni ima malo napisano, u drugoj malo više, a to znači da smo puno naučili o

sportu . oditelji su govorili o svojim iskustvima vezanim za projekat.

Proširivanje znanja o sportu kroz neposredno isku

Dete je aktivni učesnik u projektu

važavanje dečiji predloga, mišljenja

uključivanje dece ne različite sportove


38

2020

građevinski inženjer – on je decu upoznao na koji način se

grade sportski tereni, šta je to projekat, ko ga izrađuje, koja me anizacija je uključena u

u obilazak terena u našem gradu. Posmatrali smo i , upoređivali

sličnosti, razlike .

onda smo projektovali, prevozili, gradili u našoj radnoj sobi.

tereni, svlačioni

Poseta trenera . . ladost našem vrtiću – zajedničke igre na dvorištu – vežbe zagrevanja,

poligon, zajednička fudbalska utakmica

bilazak sale za fizičko u okviru Žarko renjanin patin

Poseta kuglaša –

upoznavanje sa ovim zanimanjem kao i prve pomoći prilikom povreda.


Roditelji kao aktivni očesnici

U okviru projekta, a na inicijativu roditelja (aketa) u posetima nam je bila mama

karatiskinja, naučili smo iz koje zemljepotiče ovaj sport, šta su kate, koje boje pojaseva postoje,

da brojimo na japanskom do 10, kao i pravila ovog sport

Na inicijativu majke deteta iz grupe posetili smo USR – deca su imala priliku da se upoznaju sa

ribolovačkom opremom i njenim korišćenjem, kao i pravila sportskog ribolova. akođe smo

posetili i ronilački klub gde su se deca upoznala sa ronilačkom opremom i značaja bavljenja

ovim sportom.

Zatvaranje projekta

Projekta smo predstavili roditeljima uz prikaz produkata iz projekata fotografije, crteži,

izjave dece, pano, Ž tabela . Deca su verbalizovala svoja znanja o projektu, pričala o

iskustvima tokom poseta. Dete K.A. – , godina je u toku objašnjavanja značenja Ž tabele

rekao: u prvoj koloni ima malo napisano, u drugoj malo više, a to znači da smo puno naučili o

sportu . oditelji su govorili o svojim iskustvima vezanim za projekat.

Dobit za dete

-Proširivanje znanja o sportu kroz neposredno iskustvo

-Dete je aktivni učesnik u projektu

- važavanje dečiji predloga, mišljenja

-Razvijanje svesti o komunikaciji sa nepoznatim osobama (ekspertima) – postavljanje pitanja

-Podsticanje dece na bavljenje sportom – uključivanje dece ne različite sportove


39


4

Dobit za roditelje

- ključivanje u neposredan vaspitno obrazovni rad

-Bolja razmena informacija vaspitač – roditelj

-Iniciranje i osmišljavanje aktivnosti

Dobit za vaspitača

- napređivanje sopstveni kompetencija

- rađenje kulture vrtića

-Otvorenost za saradnju sa porodicom i lokalnom zajednicom

-Fleksibilnost u radu

Literatura:

1. odine uzleta – snove program predškolskom vaspitanja i obrazovanja

2. ain ., arčević ., - Korak po korak 5 - Kreativni centar

3. Zbornik radova – Izazovi u građenju kulturre vrtića kao mesta zajedničkog življenja

Tara 2019

2020

41

č č

opovi vaspitač

učenja različiti uče

među čenje

ž

đ ć č

ć ć

ž ć č ć

č ć ć ć č

ž č č č

č

ć

ć oduševljeno

na učešću

početni ubeležila žele

početna

prilagođavali

vrtića učenja životno

praktične

vrtića zajedničkim

međuvršnjačko učenje veštine

način vrtića

ć č ž č č đ

č


40

2020

4

ključivanje u neposredan vaspitno obrazovni

olja razmena informacija vaspitač –

niciranje i osmišljavanje aktivnosti

Dobit za vaspitača

napređivanje sopstveni kompetencija

rađenje kulture vrtića

odine uzleta – snove program predškolskom vaspitanja i obrazovanja

ain ., arčević .,

– Izazovi u građenju kulturre vrtića kao mesta zajedničkog življenja


41

„ŠIRIM RUKE PRIJATELJSTVA”

Autori: Senka Miloševi ,vaspitač;Jelena Rajak, vaspitač; Mitoševi Dragana,

Gordana opovi vaspitač

PU“Bambi“Kula

Rezime: Odnosi sa drugima su osnova ranog učenja i razvoja. Deca različiti uzrasta uče

jedni od drugih i razlike među njima se koriste kao resurs za učenje. Podstaknuti ovim

saznanjima i željom da menjamo svoju dosadašnju praksu došli smo na ideju da ostvarimo

saradnju između dva naša vrtića koja se nalaze u blizini. Organizovali smo sastanak vaspitača

vrtića „Šećerko“u kome borave deca od 1-5 godina i „Veverica“ u kom se realizuje PP program

i predložili moguće načine povezivanja dece iz ovih vrtića.

Počeli smo tako što su deca iz vrtića „Šećerko“ posetila vrtić Veverica“ Nakon zajedničkog

druženja, provokacije različitim materijalima i ponudom različitih aktivnosti uočili smo da deca

crtaju,slikaju,eksperimentišu sa raznim likovnim materijalima i podlogama i da se

dogovaraju,pregovaraju,postavljaju pitanja i pokazuju jedni drugima šta i kako rade. Došli smo

na ideju da u radnim sobama ove tri grupe ponudimo deci različite podloge i materijale za

likovne aktivnosti a da deca bez obzira iz kog vrtića su i iz koje vaspitne grupe biraju prostor u

kome će boraviti. Predlog smo izneli deci i ona su ga oduševljeno prihvatila i izneli su niz svojih

ideja i predloga. Roditelje smo upoznali sa našim planom i dogovorili se o njihovom učešću.

Napravili smo početni pano na kome su deca ubeležila prostor u kom žele da borave, kao i neka

početna pitanja i ideje. U narednim danima krenuli smo sa realizacijom plana. Ritam dana

prilagođavali smo aktivnostima. U dogovoru sa kuhinjom pripremani su obroci za svu decu bez

obzira iz kog vrtića su. Tokom dana smenjival su se igra, planirane situacije učenja i životno

praktične aktivnosti.

Prostor oba vrtića se menjao. U zajedničkim aktivnostima razvijala se bliskost,

razumevanje, emapatija, međuvršnjačko učenje, gradili odnosi, razvijale socijalne veštine i na

taj način menjala kultura vrtića.

Klju ne re i: kultura vrtića, zajedničko življenje, vršnjačko učenje, građenje odnosa.

vaspitač;


41


4

Polazište i ideja

Odnosi sa drugima su osnova ranog učenja i razvoja. Deca različiti uzrasta uče jedni od

drugih i razlike među njima se koriste kao resurs za učenje. Podstaknuti ovim saznanjima i

žel om da menjamo svoju dosadašnju praksu došli smo na ideju da ostvarimo saradnju između

dva naša vrtića koja se nalaze u blizini. Organizovali smo sastanak vaspitača vrtića ećerko u

kome borave deca od 1-5 godina i „Veverica u kom se realizuje PP program i predložili

moguće načine povezivanja dece iz ovih vrtića.

Počeli smo tako što su deca iz vrtića ećerko posetila vrtić „Veverica Nakon zajedničkog

druženja, provokacije različitim materijalima i ponudom različiti aktivnosti uočili smo da deca

crtaju,slikaju,eksperimentišu sa raznim likovnim materijalima i podlogama i da se

dogovaraju,pregovaraju,postavl aju pitanja i pokazuju jedni drugima šta i kako rade. Došli smo

na ideju da u radnim sobama ove tri grupe ponudimo deci različite podloge i materijale za

likovne aktivnosti a da deca bez obzira iz kog vrtića su i iz koje vaspitne grupe biraju prostor u

kome će boraviti. Predlog smo izneli deci i ona su ga oduševl eno prihvatila i izneli su niz svojih

ideja i predloga. Roditel e smo upoznali sa našim planom i dogovorili se o njihovom učešću.

Napravili smo početni pano na kome su deca ubeležila prostor u kom žele da borave, kao i neka

početna pitanja i ideje.

Prvi prostor - vrtić ećerko grupa Delfinčići

S I P P I I

sl. 1 sl. 2

Drugi prostor - vrtić ećerko grupa vezdice

S I P I I

Sl. 3 sl. 4

2020

4

reći prostor vrtić everica grupa Žirafice

I P P PI

prilagođavali

vrtića

učenja životno praktične

P

vrtića zajedničkim

međuvršnjačko učenje veštine

način vrtića


42

2020

4

učenja azličiti uč

među učenje

žel om dosadašnju među

naša vrtića spitača vrtića ećerko

predložili

moguće načine vrtića

Počeli vrtića ećerko vrtić ajedničkog

druženja različitim različiti uočili

eksperimentišu

postavl aju

zličite

vrtića

će oduševl eno

oditel e našim učešću

početni ležila ž

početna

vrtić ećerko grupa Delfinčići

I P P I I

vrtić ećerko grupa vezdice

I P I I


4

reći prostor - vrtić everica grupa Žirafice

S I P P PI

sl. 5 sl. 6

U narednim danima krenuli smo sa realizacijom plana. Ritam dana prilagođavali smo

aktivnostima. U dogovoru sa kuhinjom pripremani su obroci za svu decu bez obzira iz kog vrtića

su. Tokom dana smenjival su se igra, planirane situacije učenja i životno praktične aktivnosti.

P sl. 7, 8

Prostor oba vrtića se menjao. U zajedničkim aktivnostima razvijala se bliskost,

razumevanje, emapatija, međuvršnjačko učenje, gradili odnosi, razvijale socijalne veštine i na

taj način menjala kultura vrtića. (sl. 9)


43


44

sl.9

Tokom trajanja projekta otvorila su se mnoga pitanja za istraživanje

Kako se crta i slika? Kako se igra sa igračkama? Kako se čuvaju igračke? Kako se prave

igračke? Želim da upoznam druga sa igrom koju znam. Koje su nam omil ene bajke? Da

pričamo bajke. Kako se glumi? Kako se pravi predstave? Želim da se družimo da pevamo i

plešemo.... Starija deca su dala da predlog da mlađima od sebe pomognu u oblačenju, obuvanju,

upoznavanje sa pravila ponašanja...

sl.10 sl. 11

2020

4

kl učivanje odrasli u razvijanje

irim prijatel stva proširila

mlađim brižnom prijatel skom

širili

akl učak

vaj projekat je pokrenuo značajne promene u kulturi vrtića vrtić

dničkim živ vrtiću

učešćem dstič kritičk mišl ž

št zličit š zličiti

lišt Poštujemo d č ć

drž uć kruž štu tiž l u

kruž gućava

podstiče š

štu vrtić vl stv


44

2020

44

istraživanje

igračkama čuvaju igračke

igračke Želim omil ene

pričamo Želim družimo

plešemo mlađima oblačenju

ponašanja


4

kl učivanje odrasli u razvijanje programa

sl. 12 sl. 13

sl. 14 sl. 15

Kroz projekat irim ruke prijatel stva deca su proširila stekla nova poznanastva, ostvarila

bliski kontakt sa starijim ili mlađim detetom od sebe. U veoma brižnom odnosu, prijatel skom

iznosili su nove ideje imali inicijativu i širili svoje saznanje.

Zakl učak

vaj projekat je pokrenuo značajne promene u kulturi vrtića. Kulturu vrtića gradimo postupno,

zajedničkim istraživanjem i menjanjem celokupnog stanja u vrtiću i vaspitno-obrazovnoj praksi

(delanjem i učešćem)Podstičemo razvijanje samostalnog i kritičkog mišl enja dece, , uvažavanje

i poštovanje različitosti , demokratski odnosi svih zaposlenih , slobodu iznošenja različiti

stajališta, Poštujemo dečja prava i slobodu izbora, radimo na celovitom shvaćanju deteta,

kvalitetnim odnosima, i stvaramo podržavajuće okruženje. Poštujemo prirodnu znatižel u,

interese i potrebe dece, i to stvaranjem okruženja koje im omogućava slobodu izbora te ih

podstiče na preuzimanje odgovornosti za svoje izbore i ponašanje.Deci dajemo do znanja da je

odraslima stalo do njih, da ih vole, razumeju i poštuju i da je vrtić mesto zadovl stva, pripadanja

i kvalitetnih odnosa.


45


4

Literatura

1. Godine uzleta - Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja

2. Grupa autora, Korak po korak 2, Vaspitanje dece od tri do sedam godina, Kreativni

centar, Beograd,1997

3. Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam

godina. Republika Srbija, Ministarstvo prosvete, Prosvetni pregled, Beograd 1996.

4. M.Šain, . arapić, orak po korak , reativni centar, Beograd 2 .

5. D. Bojović, iše od igre , entar za primenjenu psi ologiju, Beograd 2010.

6. M. isailović, Dete i pozorišna umetnost , avod za udžbenike i nastavana sredstva,

Beograd 1991.

7. Dikins, R.(2004): Uvod u umetnost,Biblioteka Matice srpske,Novi Sad

8. Obradović, . 2 : kiciranj,crtanje i slikanje , ono i anjana,Beograd

9. Gair, . 2 : eština crtanja i slikanja, ono i anjana,Beograd

2020

4

IT ZA ETE K Z I U, E A E I I T A I A E

č č

vaspitač

adosno detinjstvo vrti vonči a

obrazovne prakse vrtića kao mesta

zajedničkog življenja dece i odrasli u kome je za dete obezbeđen kontinuitet, sigurnost i učešće.

tom periodu sagledane su dobrobiti dece kroz odnose i delanje. Dobrobiti dece su višestruke:

a nove prilike za učenje, priliku da razvijaju poverenje u sopstvene snage, da

aktivno učestvuju, da istražuju celim telom i čulima, da donose odluke i sarađuju. enjali smo

svoju dosadašnju praksu, preispitivali kulturu vrtića i učili jedni od drugi , razvijajući se kao

đ ž č

ć ć ć

č č č

č

č ž

č

ž

ljučne reči: prostor, igra, istraživanje, uključivanje, dobrobit.

Podsticajna sredina za igru, učenje i istraživanje

važavajući snove programa da fizičko okruženje oblikuje položaj deteta počeli smo sa

promenom sredine, unošenjem različiti prirodni materijala,različiti restlova organizacijom

celina u radnim sobama, zajedničkim prostorima, kao i na otvorenom prostoru.

zacija prostora omogućila je deci da zajedno sarađuju, podstiče različite oblike grupisanja

dece i nji ovog zajedničkog učešća u situacijama igre i delanja. Dete ima mogućnost da se

Prostor postaje dinamiča


46

2020

4

ain, . arapić, orak po korak , reativni centar, Beograd 2 .

D. Bojović, iše od igre , entar za primenjenu psi ologiju, Be

isailović, Dete i pozorišna umetnost , avod za udžbenike i nastavana sredstva,

adović, . 2 : kiciranj,crtanje i slikanje , ono i anjana,Beograd

r, . 2 : eština crtanja i slikanja, ono i anjana,Beograd


4

IT ZA ETE K Z I U, E A E I I T A I A E

Autori rada:Dragica Petri - vaspitač; Adrijana Kondi - vaspitač;

- med.sestra- vaspitač

PU adosno detinjstvo vrti vonči a

Rezime:Nakon implementacije projekta „Pilotiranja Osnova programa PVO- Godine uzleta“, od

radne 2017/18 godine, nastavili smo sa primenom i širenjem istih na sve vaspitne grupe sve do

danas.Program gradimo u realnom kontekstu vaspitno-obrazovne prakse vrtića kao mesta

zajedničkog življenja dece i odrasli u kome je za dete obezbeđen kontinuitet, sigurnost i učešće.

tom periodu sagledane su dobrobiti dece kroz odnose i delanje. Dobrobiti dece su višestruke:

deca su dobila nove prilike za učenje, priliku da razvijaju poverenje u sopstvene snage, da

aktivno učestvuju, da istražuju celim telom i čulima, da donose odluke i sarađuju. enjali smo

svoju dosadašnju praksu, preispitivali kulturu vrtića i učili jedni od drugi , razvijajući se kao

zajednica.

Prilagođavali smo prostor i stvaralipodsticajno i stimulativno okruženje za igru, učenje i razvoj

deteta u vrtiću .Da bi omogućili realan program deci, osim prostora u vrtiću izazov su bila

različita mesta u lokalnoj zajednici kao prilika za učenje.Situacije u kojima deca učestvuju

nastaju kao odgovor na njihova interesovanja, potrebe i pitanja, a vaspitači su podrška i partneri

u zajedničkom istraživanju i igri.

Naš rad dokumentuje kako smo ušli u proces primene novih Osnova, na koji način smo tragali za

odgovorima kako promeniti prostor, kakve novine unositi u naš rad, i kakvu dobrobit pružaju…

ljučne reči: prostor, igra, istraživanje, uključivanje, dobrobit.

Podsticajna sredina za igru, učenje i istraživanje

važavajući snove programa da fizičko okruženje oblikuje položaj deteta počeli smo sa

promenom sredine, unošenjem različiti prirodni materijala,različiti restlova organizacijom

celina u radnim sobama, zajedničkim prostorima, kao i na otvorenom prostoru. Nova

organizacija prostora omogućila je deci da zajedno sarađuju, podstiče različite oblike grupisanja

dece i nji ovog zajedničkog učešća u situacijama igre i delanja. Dete ima mogućnost da se

osami, pravi izbore, bira i preuzima inicijativu. Prostor postaje dinamičan i podsticajan za

Nadica Mandi ;


47


4

istraživanje. aterijali su grupisani, lako pristupačni i stalno se dopunjuju i menjaju. Deca

zajedno sa vaspitačima i med. sestrama-vaspitačima, učetvuju u uređenju prostora i materijala.

2020

4

čenje kroz igru i istraživanje

ormiranjemrazličiti celina u zajedničkomprostoru, omogućena je pozitivna interakcija među

decom isti i različiti uzrasni grupa. Deca su bila veoma zainteresovana i u potpunosti

angažovana, jer su se bavi


48

2020

4

istraživanje. aterijali su grupisani, lako pristupačni i stalno se dopunjuju i menjaju.

zajedno sa vaspitačima i med. sestrama vaspitačima, učetvuju u uređenju prostora i materijala.


4

čenje kroz igru i istraživanje

ormiranjemrazličiti celina u zajedničkomprostoru, omogućena je pozitivna interakcija među

decom isti i različiti uzrasni grupa. Deca su bila veoma zainteresovana i u potpunosti

angažovana, jer su se bavila pitanjima koja su za njih imala smisao.


49


Inicijativa dece i učešće u životno praktičnim situacijama

Deca iniciraju ,podstiču promene u prostoru i učestvuju u oblikovanju okruženja.Istinski su

konsultovani i uviđaju da nji ove ideje dovode do očekivani dešavanja.Tako smodoneli slamu u

dvorište vrtića napravili skrovište od stari guma, a oni su ga kasnije menjali - dodavanjem

čaršafa, letvica, lišća i sl..Inicirali su izradu broda u dvorištu vrtića kućice od paleta.. Deca kroz

igru rešavaju probleme,otkrivajusopstvene mogućnosti, potencijale prostora i materijala sa

kojima se susreću i koje menjaju.Za decu je svakodnevno bio izazov, učešće u različitim životno-

praktičnim situacijama (mogućnost izbora, sudelovanja sa drugim zaposlenima u vrtiću).

2020

1

Projekti su kroz sam proces stvarali prilike za saradnju sa lokalnom zajednicom, omogućili su

deci da se osete pripadnikom zajednice vrtića, uključenim i pri vaćenim od nje. elika novina

z prostora vrtića. oditelji su


50

2020

Inicijativa dece i učešće u životno praktičnim situacijama

Deca iniciraju ,podstiču promene u prostoru i učestvuju u oblikovanju okruženja.Istinski su

konsultovani i uviđaju da nji ove ideje dovode do očekivani dešavanja

dvorište vrtića napravili skrovište od stari guma, a oni su ga

čaršafa, letvica, lišća i sl..Inicirali su izradu broda u dvorištu vrtića kućice od

š ć

ć č šć č ž

č ć ć


1

Saradnja sa porodicom i lokalnom zajednicom

Projekti su kroz sam proces stvarali prilike za saradnju sa lokalnom zajednicom, omogućili su

deci da se osete pripadnikom zajednice vrtića, uključenim i pri vaćenim od nje. elika novina

dogodila se kod dece jaslenog uzrasta, koja su po prvi put izlazila iz prostora vrtića. oditelji su


51


se spontano uključivali u život i rad vrtića davanjem predloga, sugestija, preuzimali inicijativu za

razne aktivnosti- na ovaj način su imali prliku da se bolje upoznaju sa sadržajem i načinom rada

vrtića. aradnja sa porodicom gradila se na temelju partnerskog odnosa i negovanjem poverenja

uz obostranu razmenu informacija i saznanja.

Dobiti

-Prostor u kome živimo,učimo,igramo se, provokativan je, pruža mogućnost za različita

senzorna iskustva, učenje i istraživanja,

-Deca izgrađuju poverenje u svoje moći da nešto istraže, saznaju i urade,

-Roditelji su uspostavljali komunikaciju i gradili veze i odnose sa svojim detetom, drugom

decom, drugim roditeljima, vaspitačima i med. sestrama- vaspitačima,

-Osnaživanje roditelja kao partnera i jačanje nji ovi kompetencija.

U kontinuitetu smo sagledavali vlastitu praksu, preispitivali vrednosti i unosili promene u svoj

rad. Dokumentovanjem i fotografisanjem, razvijamo refleksivnu praksu i tako stalno menjamo

fizičko okruženje, gradimo odnose u zajednici sa decom, roditeljima i lokalnom zajednicom.

egovali smo znanja o olističkoj prirodi deteta i razvijali profesionalnu praksu.

Literatura

1. rnjaja Ž., Pavlović Breneselović D. 2 . , Projektni pristup učenju, Beograd, ilozofski

fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju

2.Godine uzleta- snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2018.), Beograd,

inistarstvo prosvete, nauke i te nološkog razvoja

2020

,, E E E E A A T I ”

uji aster vaspitač koautor aliborka isti vaspitač

oletara Od a i

izboru projektne teme koja je smislena deci i izazovna za istraživanje,

igraju, situacija koje i začuđ

privlače njiovu paž e kod kuće i za sam t

uvažavali nam, želim uč

sam... u kom smo saslušali i uvažili predloge dece, nji ova iskustva, zna

ogovaramo se da kroz igru zajedničkim istraživanjem podržimo interesovanje svakog

deteta. om prilikom uocili smo zainteresovanost za različite teme kako su nastale majice,

loga vaspitača bila je da razume, prepozna, identifikuje, uvaži, objasni, usmeri, beleži,

loži, pri vata, bude kreativan i maštovit, sarađ

Informišemo roditelje o deč

omogućavamo da projekat putuje kući, uvažavamo predloge i ideje roditelja i dece donose

različi

stvorili prilike da istražuju, saznaju i proširuju znanja o temi. Izbor sadržaja i aktivnosti u

deč

napređivanje saradnje sa roditeljima kroz aktivno učešće u realizaciji v

adovoljavanje dečije potrebe i interesovanja za saznanjem

orišćenje društveni resursa za traženje odgovora kao is

prostora, realizacija aktivnosti, posete, materijali od kuće...

Pronaći različite izvore snimci, film, slike, rekviziti, knjige,... za približavanje teme deci


52

2020

se spontano uključivali u život i rad vrtića davanjem predloga, sugestija, preuzimali inicijativu za

na ovaj način su imali prliku da se bolje upoznaju sa sadržajem i načinom rada

vrtića. aradnja sa porodic

Prostor u kome živimo,učimo,igramo se, provokativan je, pruža mogućnost za različita

senzorna iskustva, učenje i istraživanja,

Deca izgrađuju poverenje u svoje moći da nešto istraže, saznaju i urade,

decom, drugim roditeljima, vaspitačima i med. sestrama vaspitačima,

živanje roditelja kao partnera i jačanje nji ovi kompetencija.

fizičko okruženje, gradimo odnose u zajednici sa decom, roditeljima i lokalnom zajednicom.

egovali smo znanja o olističkoj prirodi deteta i

rnjaja Ž., Pavlović Breneselović D. 2 . , Projektni pristup učenju, Beograd, ilozofski

snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja



,, E E E E A A T I- ”

Autor: Nela Duji - aster vaspitač koautor aliborka isti – vaspitač

oletara Od a i

Rezime: Promišljanjem o izboru projektne teme koja je smislena deci i izazovna za istraživanje,

usmeravamo se na pitanja koja deca postavljaju, igre kojih se igraju, situacija koje i začuđuju i

privlače njiovu pažnju. Pitali smo roditelje o aktivnostima dece kod kuće i za sam tok projekta

uvažavali predloge i ideje roditelja. Pravimo sa decom pano: ,,Znam, želim da saznam, naučio

sam... u kom smo saslušali i uvažili predloge dece, nji ova iskustva, znanja, njihove ,,teorije",

ideje. Dogovaramo se da kroz igru zajedničkim istraživanjem podržimo interesovanje svakog

deteta. om prilikom uocili smo zainteresovanost za različite teme kako su nastale majice,

trenerke, jakne..

loga vaspitača bila je da razume, prepozna, identifikuje, uvaži, objasni, usmeri, beleži,

dokumentuje, predloži, pri vata, bude kreativan i maštovit, sarađuje sa porodicom i LZ.

Informišemo roditelje o dečjim interesovanjima, deca razovaraju u porodici o ovoj temi -

omogućavamo da projekat putuje kući, uvažavamo predloge i ideje roditelja i dece donose

različite predmete, enciklopedije, predloge, snimke). Struktuirali smo prostor zajedno sa decom i

stvorili prilike da istražuju, saznaju i proširuju znanja o temi. Izbor sadržaja i aktivnosti u

planiranju rezultati su dečjeg interesovanja kao i trajanje projekta.

Ciljevi:

- napređivanje saradnje sa roditeljima kroz aktivno učešće u realizaciji v-o rada

-Zadovoljavanje dečije potrebe i interesovanja za saznanjem

-Sticanje odredjenih znanja i iskustva dece kroz igru i istrazivanje

- orišćenje društveni resursa za traženje odgovora kao isticanje znanja i iskustva

Zadaci:

*Ostvariti saradnju sa roditeljima u svim fazama razvoja projekta (anketiranje, struktuiranje

prostora, realizacija aktivnosti, posete, materijali od kuće...

*Organizovati posete resursima lokalne zajednice u skaldu sa temom

Pronaći različite izvore snimci, film, slike, rekviziti, knjige,... za približavanje teme deci


53


4

*Biti podrška deci u njihovim omiljenim aktivnostima-podsticati igru, učenje i istraživanje

ljučne reci: materijali, odeća, nastajanje

Saradnja sa porodicom

Dogovaramo se da u skladu sa interesovanjima deteta, roditelji dobijaju pismo u kome se nalazi

predlog aktivnosti koji treba zajedno da realizuju dete i roditelji da nakon toga donesu

Reporta u za našu grupu

ako smo počeli:

Praćenjem dečiji interesovanja azgovorom sa decom azgovorom, anketiranjem

roditelja ogućnost dostupnost društvene sredine

dlučili smo da počnemo od nas sami , krenuli smo u istraživanje:

-O -tkanine

-nastale odn biljaka

-nastale od ivotinja

KO D A-tkanina nastala - od biljaka (svila, pamuk)

Dogovaramo se da prikupljamo enciklopedije, slikovnice, knjige, snimke sa YOU TUBE-a o

nastanku svile, pamuka i daljoj predaji; Struktuiramo prostor u skladu sa temom, pozivamo

roditelje da nam pomognu da ga opremimo, radnu sobu i celine u njoj. Pravimo plan posete -

obilazaka našeg mesta okolina rtamo, seckamo, lepimo... Istražujemo i uočavamo: -kako

nastaje tkanina od svile, pamuka, kako se dalje prerađuje za koju odeću -eksprerimentišemo

svetlošću, vodom

SVILA Igre i aktivnosti:- Upoznajemo se kako nastaje svila-tkanina (snimci...);-Dečji utisci;-

Donose od kuće materijale od svile, opisuju ilistruju... Pročitane knjige, slikovnice, priče

inspirisale su decu za dramatizaciju, glumu, predstavljanje u novom svilenom ruhu..., -

Organizujemo posete: prodavnici materijala i tekstila (belezimo glatko, hrapavo, boje-nijanse,

šare količina...

PAMUK Organizujemo igre i aktivnosti:-Upoznajemo se kako nastaje pamuk-tkanina

(snimci...)-dečiji utisci-donose od kuće pamučne materijale... -Slikamo na temu (Polja

2020

Posetili smo prodavnicu pamučne garderobe beležimo koloko polica ima, da li su sve

miljena odeća, šta se pravi od pamuka svile, mera metar

obeležja , karakteristike pranje, održavanje... .

D tkanine nastale od životinja vuna, koža

nastanku vune, koži i daljoj preradi

obilazak našeg mesta

Istražujemo i uočavamo:

kože, kako se dalje preradjuje za koju odeću, ksperimentišemo svetlošću, vodom

Istražujemo u lokalnoj zajednici jedni od drugi :

Poseta kož Коdеks

osetili smo druženje građanja ,, enka gde se obrađ

čestvovali smo na sajmu privrede opštin džaci posete beležimo na naš

ksperimentišemo svetlošću koja tkanina propušta.. , zapažamo, zaključujemo...

kserimentišemo vodom koja tkanina upija..

seckamo, lepimo, izlažemo

ktivnosti dokumentujemo za portfoliju deč čestvujemo na ,, estivalu knjiga

promovišemo naš modni katalog

rganizujemo ,, odnu reviju grupe ,, vetići gde pozivamo sve učesnike projekta kako bismo

Dete razvija odgovornost za sopstveno učenje

Izgrađuje poverenje u svoju moć da nešto istrazi, saznaje i uradi

Dete razvija istraživački odnos prema učenju, uči da planira, dokumentuje svoje učenje

Dete razvija samopoštovanje i uverenje o sopstvenoj vrednosti na osnovu koji moždoprinese procesu učenja u zajednici

azvijeni saradnički odnosi kod dece


54

2020

4

podsticati igru, učenje i istraživanje

ljučne reci: materijali, odeća, nasta

porta u

ako smo počeli:

Praćenjem dečiji interesovanja azgovorom sa decom azgovorom, anketiranjem

roditelja ogućnost dostupnost društvene sredine

dlučili smo da počnemo od nas sami , krenuli smo u istraživanje:

O

nastale od ivotinj

D

obilazaka našeg mesta okolina rtamo, seckamo, lepimo... Istražujemo i uočavamo:

rerađuje za koju odeću

lošću, vodom

Deč

Donose od kuće materijale od svile, opisuju ilistruju... Pročitane knjige, slikovnice, priče

šare količina...

deč e od kuće pamučne materijale...


pamuka);-Posetili smo prodavnicu pamučne garderobe beležimo koloko polica ima, da li su sve

majice iste, ima li trenerki...);- miljena odeća, šta se pravi od pamuka svile, mera metar -(m)...;

Razvrstavamo materijale -obeležja , karakteristike pranje, održavanje... .

D -tkanine nastale od životinja vuna, koža

-Dogovaramo se: prikupljamo enciklopedije, slikovnice, knjige; -Snimke sa YOU TUBE-a o

nastanku vune, koži i daljoj preradi -Struktuiramo prostor u skladu sa temom, pozivamo

roditelje da nam pomognu da ga opremimo; -Pravimo plan posete -obilazak našeg mesta

(okolina); - Crtamo, seckamo, lepimo...; -Istražujemo i uočavamo: -kako nastaje tkanina od vune,

kože, kako se dalje preradjuje za koju odeću, -eksperimentišemo svetlošću, vodom

Istražujemo u lokalnoj zajednici jedni od drugi :

-Poseta kožarskoj radionici Коdеks Deronje , reporter M.S.

-Posetili smo druženje građanja ,, enka gde se obrađuje pustovana vuna

- čestvovali smo na sajmu privrede opštine džaci posete beležimo na našoj mapi...)

- ksperimentišemo svetlošću koja tkanina propušta.. , zapažamo, zaključujemo...

kserimentišemo vodom koja tkanina upija.. -Razvrstavamo:-sta se pravi od vune, a sta od

koze, zasto...; -Slikamo vunicom; -seckamo, lepimo, izlažemo -Slikamo ,,Modnu reviju; -

aktivnosti dokumentujemo za portfoliju dečji-grupni); - čestvujemo na ,, estivalu knjiga -

promovišemo naš modni katalog

- rganizujemo ,, odnu reviju grupe ,, vetići gde pozivamo sve učesnike projekta kako bismo

podelili iskustvo.

Dobiti za dete

-Dete razvija odgovornost za sopstveno učenje

-Izgrađuje poverenje u svoju moć da nešto istrazi, saznaje i uradi

-Dete razvija istraživački odnos prema učenju, uči da planira, dokumentuje svoje učenje

-Dete razvija samopoštovanje i uverenje o sopstvenoj vrednosti na osnovu koji može da

doprinese procesu učenja u zajednici

-Dete gradi funkcionalna znanja

- azvijeni saradnički odnosi kod dece


55


-Razvoj veštine slušanja i razgovaranja

-Sticanje iskustva o uzročno-posledičnim vezama

- otivisanost za aktivnosti i aktivno učešće sve dece

-Podstaknut razvoj saznajnih procesa i kreativnosti

-Dete se oseća značajnim i važnim jer vidi roditelja kao aktivnog učesnika u vrtiću

-Igre kojih se igra u vrtiću igra se i u krugu porodice

Dobiti za roditelje:

- eća uključenost u vaspitno-obrazovni rad u dečijem vrtiću

-Iz druge perspektive sagledava interesovanja i mogućnosti svog deteta

- sećaju važnost vaspitno-obrazovnog procesa

- eće poverenje i sigurnost roditelja

-Bolju razmenu informacija između porodice i vaspitača

- ove ideje za druženje i igru sa decom kod kuće

Dobiti za vaspitače:

- bogaćena iskustva vaspitača novim idejama u radu sa predškolskom decom

-Fleksibilniji prilaz deci i vaspitno-obrazovnog procesu

-Integriše teoriju i praksu i gradi sviju praktičnu teoriju vaaspitanja

- napređivanje profesionalni kompetencija vaspitača diferencijacijom v-o procesa,

primenjivanjem različiti metoda, sredstava i oblika rada

-Unapređivanje saradnje sa lokalnom zajednicom

-Profesionalno zadovoljstvo

eškoće

-Dilema vaspitača odakle početi i na koji način uskladiti interesovanja i mogućnosti dece sa

planiranim sadržajima.

- ako iskoristiti postojeće resurse u maloj lokalnoj zajednici

LITERATURA

1. ain,M., arapić,S.,(2013.): riručnik za vaspitače orak po korak ", Beograd, Kreativni

centar

2020

arapić riručnik za vaspitače orak po korak

ajović, 2 2. N siste učenja etodički priručnik za pr

oseta prodavnici pamučne

azvrstavamo materijale, obeležja sl. odna revija grupe ,, vetići

sl. o smo mi ,, vetići


56

2020

je iskustva o uzročno posledičnim vezama

otivisanost za aktivnosti i aktivno učešće sve dece

Dete se oseća značajnim i važnim jer vidi roditelja kao aktivnog učesnika u vrtiću

iću igra se i u krugu porodice

eća uključenost u vaspitno obrazovni rad u deč jem vrtiću

Iz druge perspektive sagledava interesovanja i mogućnosti svog deteta

sećaju važ

eće poverenje i sigurnos

Bolju razmenu informacija između porodice i vaspitača

ove ideje za druženje i igru sa decom kod kuće

Dobiti za vaspitače

bogaćena iskustva vaspitača novim idejama u radu sa predškolskom decom

Integriše teoriju i praksu i gradi sviju praktičnu teoriju vaaspitanja

napređivanje profesionalni kompetencija vaspitača diferencijacijom vprimenjivanjem različiti metoda, sredstava i oblika rada

đ

eškoće

Dilema vaspitača odakle početi i na koji način uskladiti interesovanja i mogućnosti dece sa

planiranim sadrž

ako iskoristiti postojeće resurse

ain, arapić riručnik za vaspitače orak po korak


2.Šain,M., arapić,S.,(2015.): riručnik za vaspitače orak po korak , Beograd, Kreativni

centar

3.Dr ajović, 2 2. , N siste učenja etodički priručnik za primenu programa", Novi Sad,

Smart production d.o.o.

4.Razni internet portali

sl.1 Gledanje snimaka nastanak svile sl.2 Poseta prodavnici pamučne garderobe

sl.3 azvrstavamo materijale, obeležja sl. odna revija grupe ,, vetići

sl. o smo mi ,, vetići


57


,,PROJEKAT: SLOVOGRAD“

utor alentina aroši vaspitač

čeli a patin

Rezime: Projekat „Slovograd“ nastao je u pripremnoj grupi , na inicijativu dece. Obzirom da su

deca zajedno u grupi već 3 godine, već u septembru su imali želju da nauče da pišu slova,

svoje ime , da nauče sve o slovima ,da čitaju knjigu, da pišu pesme i priče i sl. oristeći

te niku Ž izlistali smo sve ono što znamo o slovima i ono što bismo želeli da naučimo.

Posetili smo biblioteku i tamo saznali o nastanku pisma. Anketirali smo roditelje,

obezbedili naše eksperte, istraživali u enciklopedijama i sa materijalima glina, tuš, kamen,

drvo, ugljeni štapići, papirus i pergament, tabla i kreda...) napisali svoju pesmu, komponovali

napisali basnu slikovnim pismom.... aučili da napišemo nekoliko reči, svoje ime i nadimak...

Ciljevi su nam bili: -podsticanje interesovanja za pisanu reč: -podsticanje istraživačkog du a kod

dece

-podsticanje razvoja samopouzdanja

-unapređenje saradnje sa roditeljima i lokalnom zajednicom

ljučne reči:inicijativa dece,istraživanje,saradnja sa lokalnom zajednicomi porodicom

Uvod

Kako smo krenuli U PROJEKT –INICIJATIVA DECE

Deca pripremne grupe su pokazala interesovanje za slova, za pisanu reč. ako su to

interesovanja primerena uzrastu, koleginica, ja i deca smo koristeći se te nikom Ž otkrili

šta sve znamo o slovima i šta bismo želeli da naučimo.Deca su želela da nauče da napišu svoje

ime,da napišu mama i tata, da čitaju knjige ,da napišu svoja pravila,svoju pesmu,priču,basnu,da

saznaju ko je prvi počeo da piše slova....i sl.

Pred svaku odluku o tome šta ćemo raditi, deca su iznosila svoje ideje i mišljelje o tome kako

će se aktivnost realizovati.Odmah su slova „ pisala“ svojim telima i odlučila da posetimo

biblioteku i saznamo više kako je nastalo prvo pismo. U biblioteci smo se upoznali sa

nastankom i razvojem pisma,doneli knjige i slikovnice.

2020

apravili smo plan koji je sadržao: aktivnosti u našoj grupi, plan poseta van vrtića, uključivanje

na glinenim pločicama kamenu, ukrasnim plodovima ugljenim štapićima na

papirusu i pergamentu. ako je nastao projekat lovograd

dali ime projektu uključili smo i roditelje koji su nam donosili različite predmete i

materijale potrebne za realizaciju aktivnosti pišemo tušem, kredom ,grančicama na glinenim

pločicama i učestvovali u našoj radionici. Igrali smo se igara prepoznav

azbuka u džepovima,


58

2020

utor alentina aroši vaspitač

čeli a p

grupi već već u septembru su imali želju da nauče da

da nauče sve o slovima ,da čitaju knjigu č oristeći

te niku Ž izlistali smo sve ono što znamo o slovima i ono što bismo želeli da naučimo

obezbedili naše eksperte, istraživali u enciklopedijama i sa materijalima glina, tuš, kamen,

štapići,

napisali basnu slikovnim pismom.... aučili da napišemo nekoliko reči, svoje ime i nadimak...

anje interesovanja za pisanu reč podsticanje istraživačkog du a kod

napređenje saradnje sa roditeljima i lokalnom zajednicom

ljučne reči:inicijativa dece,istraživanje,saradnja sa lokalnom zajednicom

za pisanu reč. ako su to

interesovanja primerena uzrastu, koleginica, ja i deca smo koristeći se te nikom Ž otkrili

o slovima i šta bismo želeli da naučimo.Deca su želela da nauče da napišu svoje

ime,da napišu mama i tata, da čitaju knjige ,da napišu svoja pravila,svoju pesmu,priču,basnu

č

Pred svaku odluku o tome šta ć deca su iznosila svoje ideje i mišljelje o tome kako

će se aktivnost realizovati. č


slika 1 slika 2 slika 3

slika 4 slika 5

apravili smo plan koji je sadržao: aktivnosti u našoj grupi, plan poseta van vrtića, uključivanje

roditelja.

Razvijanje projekta/druga faza

UKLJU IVANJE RODITELJA/PORODICE

Deca su pisala na glinenim pločicama kamenu, ukrasnim plodovima ugljenim štapićima na

papirusu i pergamentu. ako je nastao projekat lovograd .

slika6 slika 7

Kada smo dali ime projektu uključili smo i roditelje koji su nam donosili različite predmete i

materijale potrebne za realizaciju aktivnosti pišemo tušem, kredom ,grančicama na glinenim

pločicama i učestvovali u našoj radionici. Igrali smo se igara prepoznavanja slova, igre

modelima slova, azbuka u džepovima, igre slikovnim kockama, loto slova, zamrznuto slovo...


59


slika8 slika 9

U igrama su učestvovala sva deca i konstantno pokazivala visok stepen zainteresovanosti.

slika 10 slika 11 slika 12

Deca su uporedo tražila i čitanje priča i basni. edna baka profesorka književnosti nam je

pričala basne, a onda su deca došla na ideju da napišu svoju basnu. Basnu su napisali i

ilustrovali.

slika 11

I D I

a inicijativu dece otišli smo u štampariju da otkrijemo kako se štampaju knjige i da nam se

odštampa naša basna Divan dan sova slavi rođendan .

2020

1

u našoj grupi je bio i pesnik jer su deca želela da napišu i svoju pesmu. ako je nastala

lovopesma

lovopesmu smo prikazali i slikovniom pismom.

inicijativu dece često smo kor

jezik jednoručna i dvoručna azbuka , obzirom da su to naučili prošle školske godine.

avršetak projekta treća faza

a inicijativu dece prikazana je dramatizacija basne Divan dan sova slavi rođendan kao i ples

uz lovopesmu deci iz objekta i roditeljima.

deca su gradila istraživački odnos prema učenju

deca su razvijala samopoštovanje i uverenje o sopstvenoj vrednosti

deca su razvijala odgovornost za sopstveno učenje

itača

č sposobnosti i mogućnosti


60

2020

igrama su učestvovala sva deca

Deca su uporedo tražila i čitanje priča i basni. edna baka profesorka književnosti nam je

pričala basne, a onda su deca došla na ideju da napišu svoju basnu. Basnu su napisali i

I D I

a inicijativu dece otišli smo u štampariju da otkrijemo kako se štampaju knjige i da

odštampa naša basna Divan dan sova slavi rođendan .


1

Slika 12 Slika 13

Gost u našoj grupi je bio i pesnik jer su deca želela da napišu i svoju pesmu. ako je nastala

lovopesma . Posetili smo studio u kome je našu pesmu „Slovopesma komponovao jedan

tata. ,, lovopesmu smo prikazali i slikovniom pismom.

Na inicijativu dece često smo koristili neverbalnu komunikaciju (igre pantomime) kao i znakovni

jezik jednoručna i dvoručna azbuka , obzirom da su to naučili prošle školske godine.

avršetak projekta treća faza

a inicijativu dece prikazana je dramatizacija basne Divan dan sova slavi rođendan kao i ples

uz lovopesmu deci iz objekta i roditeljima.

Dobrobiti za dete:

-deca su gradila istraživački odnos prema učenju

-deca su razvijala samopoštovanje i uverenje o sopstvenoj vrednosti

-deca su gradila funkcionalna znanja

-deca su razvijala odgovornost za sopstveno učenje

- ispoljavala radosti (pozitivne emocije) tokom aktivnosti

Dobiti za vaspitača:

-vaspitač bolje razume dete, njegova interesovanja potrebe, sposobnosti i mogućnosti

-fleksibilniji prilaz deci i vaspitno-obrazovnom procesu


61


-kvalitetnija saradnja sa lokalnom zajednicom i porodicom

-profesionalno zadovoljstvo

Saradnja sa lokalnom zajednicom

U naš projekat bili su uključeni: bibliotekar, štamparija, učiteljica, logoped pesnik, kompozitor,

muzička škola.

Saradnja sa porodicom/dobiti za roditelje

-ostvarena je veća uključenost roditelja u vaspitno-obrazovni rad

-stvaranje međusobnog poverenja i sigurnost roditelja

-sagledavanje mogućnosti svoga deteta iz drugog ugla

-sagledavanje važnost vaspitno-obrazovnog procesa

ŠTA DALjE

ako su deca i dalje zainteresovana za slova,pisanje. mi ćemo i dalje kroz druge projekte

koristiti ono što smo naučili

Literatura:

. Ivanović . : ovorne radionice za rad sa decom od -7 godina Beograd 1977,

2. Ivanović .: načenje reči,govorno- misaone aktivnosti Beograd 1999

. orak po korak Priprema dece za polazak u školu-vdič za vaspitače i roditelje

Kreativni centar 2016

4. rnjaja, Ž. I Pavlović Breneselović, D. 2 . : aleidoskop- Projektni pristup učenju,

Beograd, 2017

5. Roler- alčev . :Igre predškolske djece, Zagreb 1978

. ain .: Igramo se slovima, Beograd 2002

. ain .: opstvenim iskustvom do znanja, Beograd 2005

8. https:IIWWW opsteobrazovanje.in.rs

2020

ovanka vozdenovi vaspitač ne ana eli ki vaspitač

adosno detinjstvo Novi ad rti vonči a

okom letnjeg perioda u dvorištu vrtića izvodili su

rađevinski radovi. septembru, po dolasku dece u vrtić , omiljeni deo dvorišta ispred naše

sobe je bio neuređen i neupotrebljiv. ako nismo mogli tu da boravimo

kroz prozor , pozivali jedni druge a i roditelje da pogledaju kakvo nam je dvorište sada.

Dogovaramo se da sami uredimo dvorište. azgovarali smo gde najviše vole da se igraju u

dvorištu i davali ideje o novim sadržajima. ovom

zajedničkim radom dece i roditelja proširili smo terasu, napravili peščanik, staze, stolove i klupe.

Pored roditelja u projektu su učestvovali i učenici I razreda. roz projekat se vidi dete u

radi sredinu i odnose u kojima se oseća sigurno, kao pripadnik grupe ,

gde se poštuju izbori i ideje deteta i gde se stvara podsticajna sredina u kojoj se kroz igru i

delanje sa realnim predmetima istražuje , sarađuje i uči sa drugom decom i odraslima.

ljučne reči: deca, igra, istraživanje, odnosi, roditelji

rojektna priča Pogledaj kroz prozor

okom letnjeg perioda, prisutnost dece u vrtiću je smanjena. Deca naše grupe, zajedno sa decom

drugi grupa, borave u drugom delu vrtića. vrtiću i nekim delovima dvorišta izvode se

rađevinski radovi. Deo dvorišta ispred naše sobe, zbog radova je izmenjen i neupotrebljiv.

d septembra ponovo dolazimo u našu sobu. Deca primećuju promene u dvorištu ispred terase.

Pozivaju drugare koji pristižu tog dana, kao i naredni dana, da vide i pokazuju dvorište:

Pogledaj kroz prozor Pogledaj kroz prozor eđusobno razgovaraju i pitaju se ko je to

uradio, zašto, šta ćemo sada bjašnjenje da su majstori morali tako kopati zbog cevi nije

lo, već se pitaju to majstori koji kvare, majstori popravljaju. iloš kaže da je i

njegov tata majstor koji samo popravlja i ništa ne kvari.

ako ne možemo boraviti u dvorištu ispred sobe, svakodnevno idemo u druge delove dvorišta

de se deca igraju i druže sa decom d


62

2020

š projekat bili su uključeni: bibliotekar, štamparija, učiteljica,

ička škola.

ostvarena je veća uključenost roditelja u vaspitno

stvaranje međusobnog poverenja i

sagledavanje mogućnosti svoga deteta iz drugog ugla

sagledavanje važnost vaspitno

ako su deca i dalje zainteresovana za slova,pisanje. mi ćemo i dalje kroz druge projekte

ti ono što smo naučili

. Ivanović . : ovorne radionice za rad sa decom od

2. Ivanović .: načenje reči,govor

. orak po korak Priprema dece za polazak u školu vdič za vaspitače i roditelje

rnjaja, Ž. I Pavlović Breneselović, D. 2 . : aleidoskop Projektni pristup učenju,

alčev . :Igre predškolske dje

. ain

. ain .:


,,POGLEDAJ KROZ PROZOR”

Autori ovanka vozdenovi vaspitač; ne ana eli ki vaspitač

PU adosno detinjstvo Novi ad, rti vonči a

Rezime:Projekat „Pogledaj kroz prozor“ je trajao od septembra do polovine novembra 2018.

godine realizovan je u pripremnoj grupi. okom letnjeg perioda u dvorištu vrtića izvodili su

se građevinski radovi. septembru, po dolasku dece u vrtić , omiljeni deo dvorišta ispred naše

sobe je bio neuređen i neupotrebljiv. ako nismo mogli tu da boravimo deca su stalno gledala

kroz prozor , pozivali jedni druge a i roditelje da pogledaju kakvo nam je dvorište sada.

Dogovaramo se da sami uredimo dvorište. azgovarali smo gde najviše vole da se igraju u

dvorištu i davali ideje o novim sadržajima. ovom projektu realizovane su ideje dece a

zajedničkim radom dece i roditelja proširili smo terasu, napravili peščanik, staze, stolove i klupe.

Pored roditelja u projektu su učestvovali i učenici I razreda. roz projekat se vidi dete u

realnom programu koje gradi sredinu i odnose u kojima se oseća sigurno, kao pripadnik grupe ,

gde se poštuju izbori i ideje deteta i gde se stvara podsticajna sredina u kojoj se kroz igru i

delanje sa realnim predmetima istražuje , sarađuje i uči sa drugom decom i odraslima.

ljučne reči: deca, igra, istraživanje, odnosi, roditelji

Projektna priča Pogledaj kroz prozor

okom letnjeg perioda, prisutnost dece u vrtiću je smanjena. Deca naše grupe, zajedno sa decom

drugi grupa, borave u drugom delu vrtića. vrtiću i nekim delovima dvorišta izvode se

građevinski radovi. Deo dvorišta ispred naše sobe, zbog radova je izmenjen i neupotrebljiv.

d septembra ponovo dolazimo u našu sobu. Deca primećuju promene u dvorištu ispred terase.

Pozivaju drugare koji pristižu tog dana, kao i naredni dana, da vide i pokazuju dvorište:

Pogledaj kroz prozor Pogledaj kroz prozor eđusobno razgovaraju i pitaju se ko je to

uradio, zašto, šta ćemo sada bjašnjenje da su majstori morali tako kopati zbog cevi nije

pomoglo, već se pitaju kakvi su to majstori koji kvare, majstori popravljaju. iloš kaže da je i

njegov tata majstor koji samo popravlja i ništa ne kvari.

ako ne možemo boraviti u dvorištu ispred sobe, svakodnevno idemo u druge delove dvorišta

gde se deca igraju i druže sa decom drugih uzrasnih grupa.


63


4

U dvorištu se nalaze različita sredstva koja su svakodnevana provokacija za igru,

maštu, kreativnost, istraživanje, međusobnu komunikaciju kao i saradnju u rešavanju trenutno

nastalog problema. Od restlova drva i dasaka, plodova drveća i ambalažnog materijala, u

zavisnosti od trenutne situacije, kroz igru i delanje dece, nastaju klackalice, suncobrani, traktori,

brodovi, motori, restorani, prodavnice, rođendaonice, čekić za meso, roštilji...

Po dolasku u sobu iz drugih delova dvorišta, deca gledaju kroz prozor, izlaze na terasu i žele da

se igraju kako kažu „u našem dvorištu” ispred sobe. Da im nedostaje, primećujemo na osnovu

svakodnevni pitanja kao što su – kada ćemo moći da se igramo u našem dvorištu, kada i ko će

ga srediti? Izlazimo na terasu i dvorište, posmatramo decu i razmišljamo šta bismo mogli

uraditi?

Pitamo decu šta bi još želeli u našem dvorištu i na terasi sobe.

teva kaže sto - da ne iznosimo svaki put iz sobe, ina želi neke klupice, Luka bi voleo kućicu

na drvetu, eorgiju treba česma, oranu fudbalski teren zato što igra fudbal od kada se rodio ,

ario želi izmerenu stazu za trčanje Primećuju da nam trebaju i staze u dvorištu zato što je

sada sve zemljano kako kaže ovana B. iloš nam kaže da je njegov tata majstor i da nam on

može sve popraviti.

2020

Dečiji iskazi i želje o dvorištu nas navode na ideju da pokušamo sami urediti dvorište, šta i

koliko možemo.Dogovaramo se i odlučujemo da naš sadašnji projekat bude ređenje dvorišta .

je ideje i želje o dvorištu, pored iskaza, deca prikazuju i crtežima koje stavljamo na početni

pano, obaveštavamo roditelje i pozivamo i na saradnju.

rećemo sa sakupljanjem smeća i grančica u celom dvorištu koje odlažemo u kante i komposter.

našem delu dvorišta, pronalazimo i veće količine kamenja, betona, i cigala. va deca

sakupljaju i učestvuju u radu snalazeći se na sebi svojstvene i originalne načine.

goste nam dolaze učenici prvog razreda Ěura akšić i učiteljica ataša Pajić. okom

vora i druženja saznajemo da se u školi od ove godine uvodi Projektna nastava za neke

predmete. čiteljica i đaci pokazuju interesovanje i želju da se bolje upoznaju sa projektnim

pristupom u radu i razmišljamo o mogućoj saradnji u okviru sadašnjeg proj

ešenje za gomilu kamenja, betona, cigala, pronalazimo u dogovoru sa našim majstorom Ilijom,

dobijamo kolica za prevoz kamenja I dece. Pomoć u radu imamo i od učenika I razreda i

učiteljice koji se po želji i dogovoru uključuju u naš projekat.

oditelji idejama, predlozima i sugestijama učestvuju u izgledu projektnog panoa.Danijela,

ukova mama, daje predlog da na terasi napiše slova azbuke sa farbom za beton koju donosi


64

2020

4

č

ž đ

plodova drveća i ambalažnog materijala, u

brodovi, motori, restorani, prodavnice, rođendaonice, čekić za meso, roštilji...

ž

ž Da im nedostaje, primećujemo na osnovu

svakodnevni pitanja kao što su – kada ćemo moći da se igramo u našem dvorištu, kada i ko će

Izlazimo na terasu i dvorište, posmatramo decu i razmišljamo šta bismo

Pitamo decu šta bi još želeli u našem dvorištu i na terasi sobe.

teva kaže sto da ne iznosimo svaki put iz sobe, ina želi neke a bi voleo kućicu

na drvetu, eorgiju treba česma, oranu fudbalski teren zato što igra fudbal od kada se rodio ,

ario želi izmerenu stazu za trčanje Primećuju da nam trebaju i staze u dvorištu zato što je

sada sve zemljano kako kaže ovana B. iloš nam kaže da je njegov tata majstor i da nam on

može sve popraviti.


Dečiji iskazi i želje o dvorištu nas navode na ideju da pokušamo sami urediti dvorište, šta i

koliko možemo.Dogovaramo se i odlučujemo da naš sadašnji projekat bude ređenje dvorišta .

Svoje ideje i želje o dvorištu, pored iskaza, deca prikazuju i crtežima koje stavljamo na početni

pano, obaveštavamo roditelje i pozivamo i na saradnju.

rećemo sa sakupljanjem smeća i grančica u celom dvorištu koje odlažemo u kante i komposter.

našem delu dvorišta, pronalazimo i veće količine kamenja, betona, i cigala. va deca

sakupljaju i učestvuju u radu snalazeći se na sebi svojstvene i originalne načine.

goste nam dolaze učenici prvog razreda Ěura akšić i učiteljica ataša Pajić. okom

razgovora i druženja saznajemo da se u školi od ove godine uvodi Projektna nastava za neke

predmete. čiteljica i đaci pokazuju interesovanje i želju da se bolje upoznaju sa projektnim

pristupom u radu i razmišljamo o mogućoj saradnji u okviru sadašnjeg projekta.

ešenje za gomilu kamenja, betona, cigala, pronalazimo u dogovoru sa našim majstorom Ilijom,

dobijamo kolica za prevoz kamenja I dece. Pomoć u radu imamo i od učenika I razreda i

učiteljice koji se po želji i dogovoru uključuju u naš projekat.

oditelji idejama, predlozima i sugestijama učestvuju u izgledu projektnog panoa.Danijela,

ukova mama, daje predlog da na terasi napiše slova azbuke sa farbom za beton koju donosi

Milanovamama.


65


Nikola, Lena, Jovana, Anastasia i Jovan donose cigle i stari crep, Luka lomljeni beton za staze.

d doneti sredstava, uz Ilijinu pomoć, pravimo staze. Deca pokazuju na kom mestu u dvorištu

trebaju staze i crtaju kako i zamišljaju.

dvorištu, deca se igraju, nešto rade-delaju i svakodnevno nas iznenađuju idejama koje

pronalaze kao što su : pravljenje kuće u koju ležeći ulaze, drvenu kućicu kreče , popravljaju,

penju se u izvidnicu, izmišljaju dizalicu za podizanje i spuštanje drveni fotelja, nazdravljaju i

slave slavu.

Vuk U. sa još nekoliko dece vata insekte i sakuplja na jedno mesto ispod žbuna koje naziva

Bubičara . a druge strane žbuna Jovana, Georgije i Zoran donose lane od drveta i nastaje

otel za životinje . otel svakodnevno deci pruža bezbroj mogućnosti da u igri budu ono što

požele u tom trenutku, na način kako to samo oni znaju i mogu.

ekoliko dece zaliva cveće i druge biljke u žardinjerama koje smo posadili tokom pret odnog

projekta. eđu biljkama, tefan prepoznaje nanu i pita da li može da je gricka. Pokazuje je

drugoj deci, nakon čega sve više dece želi da proba nanu, ali je nema dovoljno za sve.Dolazimo

na ideju da zasadimo u žardinjeru nanu i drugo začinsko bilje. emlju u žardinjeri prekopavamo,

2020

žardinjeru šmirglamo, farbamo i ukrašavamo otiscima šaka. celu žardinjeru sadimo začinske

biljke i čuvarkuću.

Deca se zavlače se u ćoškove, sednu gde stignu, između terase i vrtića što nam daje ideju da

proširimo našu terasu i od paleta napravimo sto, klupe, stol onsultujemo našeg Iliju o ovoj

ideji i krećemo u realizaciju. Deca kanticama prenose pesak i proširujemo terasu.

pret odni dana nisu bili u vrtiću kao i roditelje da vide kako

napreduju radovi i šta je novo u dvorištu. Pogledaj kroz prozor Pogledaj kroz prozor

najčešće se čuje tokom trajanja projekta što postaje i naziv projekta.

oditelji se uključuju u projekat u sve većem broju: donose palete,šiju sedalice za nove klupe,

ilošev I ukašinov tata donose motornu testeru i ostali potreban alat a ovan kod kuće sa

pripremnoj grupi sa istom temom što nas upućuje na pomoć i s

dece poludnevne grupe od paleta prave sto, klupe i šporet za terasu.


66

2020

d doneti sredstava, uz Ilijinu pomoć, pravimo staze. Deca pokazuju na kom mestu u dvorištu

trebaju staze i crtaju kako i zamišljaju.

dvorištu, deca se igraju, nešto rade as iznenađuju idejama koje

pronalaze kao što su : pravljenje kuće u koju ležeći ulaze, drvenu kućicu kreče , popravljaju,

penju se u izvidnicu, izmišljaju dizalicu za podizanje i spuštanje drveni fotelja, nazdravljaju i

oš nekoliko dece vata insekte i sakuplja na jedno mesto ispod žbuna koje naziva

Bubičara . a druge strane žbuna

otel za životinje . otel svakodnevno deci pruža bezbroj mogućnosti da u igri budu ono što

požele u tom trenutku, na način kako to samo oni znaju i mogu.

ekoliko dece zaliva cveće i druge biljke u žardinjerama koje smo posadili tokom pret odnog

projekta. eđu biljkama, tefan prepoznaje nanu i pita da li može da je gricka. Pokazuj

drugoj deci, nakon čega sve više dece želi da proba nanu, ali je nema dovoljno za sve.Dolazimo

na ideju da zasadimo u žardinjeru nanu i drugo začinsko bilje. emlju u žardinjeri prekopavamo,


žardinjeru šmirglamo, farbamo i ukrašavamo otiscima šaka. celu žardinjeru sadimo začinske

biljke i čuvarkuću.

Nakon napornog rada, potreban je i odmor.

Deca se zavlače se u ćoškove, sednu gde stignu, između terase i vrtića što nam daje ideju da

proširimo našu terasu i od paleta napravimo sto, klupe, stolice. onsultujemo našeg Iliju o ovoj

ideji i krećemo u realizaciju. Deca kanticama prenose pesak i proširujemo terasu.

Deca pozivaju drugu decu, koja pret odni dana nisu bili u vrtiću kao i roditelje da vide kako

napreduju radovi i šta je novo u dvorištu. Pogledaj kroz prozor Pogledaj kroz prozor -

najčešće se čuje tokom trajanja projekta što postaje i naziv projekta.

oditelji se uključuju u projekat u sve većem broju: donose palete,šiju sedalice za nove klupe,

ilošev I ukašinov tata donose motornu testeru i ostali potreban alat a ovan kod kuće sa

dedom od panjeva pravi stolice i donosi za terasu

Koleginica sa poludnevnog boravka, sa kojom delimo sobu, realizuje svoj prvi projekat u

pripremnoj grupi sa istom temom što nas upućuje na pomoć i saradnju. Zajedno sa roditeljima

dece poludnevne grupe od paleta prave sto, klupe i šporet za terasu.


67


Povremeno boravimo u delu dvorišta gde se nalazi veliki peščanik. Nekoliko dece danima u

pesku traži i zakopano blago. Pitamo i , kada bi našli zakopano blago šta bi sa njim uradili

ovana bi podelila sa drugarima, iloš odneo u muzej, zato što tamo i pripada, ukašin ostavio,

jer se iz vrtića ništa ne nosi kući, ovan bi odneo kući i podelio sa mamom tatom i bratom, a

Milica se okitila da bude lepa, laden bi iskopao još veću rupu i opet ga zakopao.

Iskazi dece, o blagu kod roditelja izazivaju osme . tevina mama predlaže da i u ovom našem

delu dvorišta napravimo peščanik. azmišljamo o toj ideji i pitamo decu šta oni misle. vi žele

peščanik, ali su predlozi za mesto različiti. lasamo i pri vatamo oranov i tevin predlog,

pored terase.

ada žele da idu na jedan od peščanika, deca i nazivaju veliki i mali, stari i novi dok nekoliko

dece rukom pokazuje tamo i ovamo. To nas navodi na ideju da crtamo mapu dvorišta vrtića.

sobu unosimo mape gradova na kojima uočavamo različite simbole i istražujemo šta oni

predstavljaju.

Dogovaramo se o obliku i boji simbola za naše dvorište zelena boja- biljke, braon boja- drvena

igrala, plava boja- metalna igrala... . a mapom odlazimo u dvorištu i proveravamo tačnost

simbola na mapi

2020

ukašin kod kuće sam pravi mapu svog dvorišta. bjašnjava mami šta su simboli, kod njega su

to slova, šta koje slovo označava u dvorištu. apu donosi u vrtić, pokazuje nam i objašnjava.

aredni dana sva deca žele da nam pokažu mape svog dvorišta. rtaju i kod kuće sami, uz

pomoć roditelja ili u vrtiću uz našu pomoć, a ovan sam crta i mapu svog salaša.

Deca koja žele i znaju, pored nacrtani simbola, pišu legendu za mapu vrtića. Dolazimo na ideju

i pitamo da li znaju šta znači reč zvončić i zašto se naš vrtić tako zove.

ovan misli da je to zvono za crkvu, iloš, zvono u školi za početak časa, oran kad neko otvori

vrata i čuješ trrr, ina kada dođe Deda raz, on zvoni zvončićima, zvončić je zvono kaže ila.

aš vrtić se tako zove, zato što sakupljamo čepove i oni zvone misli ađa, ario i ikola zato

što imamo instrumente i sviramo sa njima, alentina zato što imamo puno kocaka koje zvone

amo, a arna da se naša grupa zove loptice skočice koje skaču i tada se

čuju zvončići.

Pronalazimo zvončić u enciklopediji, deca saznaju šta je i kako izgleda. ovan

cvet imamo na slici ispred kancelarije. odi nas kroz odnik, pokazuje štampanu fotografiju i

kaže da mu je sada jasno zašto se naš vrtić tako zove, zato što je lep kao cvet .

ario nas podseća na svoju želju, da u dvorištu imamo i izmerenu stazu za trčanje. Donosimo

metar, ario meri, ađa crta stazu. ada po arijevoj želji imamo i stazu za trčanje u dvorištu.

uređenju dvorišta učestvuje i firma radovi na nivou stanove , koja sa bagerom kopa i

deo dvorišta za kontejnere. Deca imaju priliku da posmatraju radove kao i da voze i

upravljaju bagerom, nakon čega sedaju na vozić i putuju na jedan daleki kontinent, meriku

kako kaže eorgije.

Projekat proslavljamo zajedno sa učenicima prvog razreda i nji ovom učiteljicom atašom.

redstavljamo im mapu dvorišta našeg vrtića, odgovaramo na nji ova pitanja šta koji simbol

znači i uz pomoć mape pronalazimo ga u dvorištu vrtića. rganizujemo takmičenje u trčanju na

našoj, novoj stazi. Pokazujemo im na terasi šta smo sve napravili, sedimo na novim klupama i

družimo se.


68

2020

Povremeno boravimo u delu dvorišta gde se nalazi veliki peščanik.

pesku traži i zakopano blago. Pitamo i , kada bi našli zakopano blago šta bi sa njim uradili

ovana bi podelila sa drugarima, iloš odneo u muzej, zato što tamo i pripada, ukašin ostavio,

jer se iz vrtića ništa ne nosi kući, ovan bi odneo kući i podelio sa mamom tatom i bratom, a

lepa, laden bi iskopao još veću rupu i opet ga zakopao.

Iskazi dece, o blagu kod roditelja izazivaju osme . tevina mama predlaže da i u ovom našem

delu dvorišta napravimo peščanik. azmišljamo o toj ideji i pitamo decu šta oni misle. vi žele

peščanik, ali su predlozi za mesto različiti. lasamo i pri vatamo oranov i tevin predlog,

ada žele da idu na jedan od peščanika, deca i nazivaju veliki i mali, stari i novi dok nekoliko

u da crtamo mapu dvorišta vrtića.

sobu unosimo mape gradova na kojima uočavamo različite simbole i istražujemo šta oni

Dogovaramo se o obliku i boji simbola za naše dvorište zelena boja

alna igrala... . a mapom odlazimo u dvorištu i proveravamo tačnost


ukašin kod kuće sam pravi mapu svog dvorišta. bjašnjava mami šta su simboli, kod njega su

to slova, šta koje slovo označava u dvorištu. apu donosi u vrtić, pokazuje nam i objašnjava.

aredni dana sva deca žele da nam pokažu mape svog dvorišta. rtaju i kod kuće sami, uz

pomoć roditelja ili u vrtiću uz našu pomoć, a ovan sam crta i mapu svog salaša.

Deca koja žele i znaju, pored nacrtani simbola, pišu legendu za mapu vrtića. Dolazimo na ideju

da i pitamo da li znaju šta znači reč zvončić i zašto se naš vrtić tako zove.

ovan misli da je to zvono za crkvu, iloš, zvono u školi za početak časa, oran kad neko otvori

vrata i čuješ trrr, ina kada dođe Deda raz, on zvoni zvončićima, zvončić je zvono kaže ila.

aš vrtić se tako zove, zato što sakupljamo čepove i oni zvone misli ađa, ario i ikola zato

što imamo instrumente i sviramo sa njima, alentina zato što imamo puno kocaka koje zvone

kada se sa njima igramo, a arna da se naša grupa zove loptice skočice koje skaču i tada se

čuju zvončići.

Pronalazimo zvončić u enciklopediji, deca saznaju šta je i kako izgleda. ovan se setio da takav

cvet imamo na slici ispred kancelarije. odi nas kroz odnik, pokazuje štampanu fotografiju i

kaže da mu je sada jasno zašto se naš vrtić tako zove, zato što je lep kao cvet .

ario nas podseća na svoju želju, da u dvorištu imamo i izmerenu stazu za trčanje. Donosimo

metar, ario meri, ađa crta stazu. ada po arijevoj želji imamo i stazu za trčanje u dvorištu.

uređenju dvorišta učestvuje i firma radovi na nivou stanove , koja sa bagerom kopa i

betonira deo dvorišta za kontejnere. Deca imaju priliku da posmatraju radove kao i da voze i

upravljaju bagerom, nakon čega sedaju na vozić i putuju na jedan daleki kontinent, meriku

kako kaže eorgije.

Projekat proslavljamo zajedno sa učenicima prvog razreda i nji ovom učiteljicom atašom.

Predstavljamo im mapu dvorišta našeg vrtića, odgovaramo na nji ova pitanja šta koji simbol

znači i uz pomoć mape pronalazimo ga u dvorištu vrtića. rganizujemo takmičenje u trčanju na

našoj, novoj stazi. Pokazujemo im na terasi šta smo sve napravili, sedimo na novim klupama i

družimo se.


69


Projekat je deci pružao prilike da se igraju i delaju, slušaju i uvažavaju različita mišljenja,

dogovaraju se i pomažu jedni drugima u radu. Zajedno su, kroz igru sticali nova saznanja i

iskustva u pronalaženju rešenja trenutno nastalog problema

Tema projekta je podsticala decu, roditelje a i nas same na nove ideje, koje su proisticale jedna

iz druge.

a valjujući, pre svega pomoći, saradnji i učešću roditelja i članova porodice one su i

realizovane. ajedničkom željom i radom, međusobnim uvažavanjem i slušanjem sada imamo

sređeno dvorište sa novim sadržajima. o su nova mesta u dvorištu koja pružaju prilike i

mogućnosti za igru, druženje, istraživanje i učenje na radost dece ove grupe, drugi grupa kao i

dece svi sledeći grupa.

Literatura.:

1. KrnjajaŽ. Pavlović Breneselović, D. (2017), Projektnipristupučenju. Beograd:Institut za

pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet u Beogradu.

2. Pavlović BreneselovićD.Krnjaja, Ž. (2017), Kaleidoskop -osnove diversifikovanih programa

predškolskog vaspitanja i obrazovanja.Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju u Beogradu.

3.Nove Osnove predškolskog vaspitanja i obrazovanja ( 2018), Beograd: Ministarstvo prosvete,

nauke i te nološkog razvoja.

2020

1

ejana oti vaspita anja ajači vaspitač ragana i a psi olog

adosno detinjstvo Novi ad

azmišljajući o kontekstu novi snova programa i strukturi grupe koju imamo,

napravile smo veliki iskorak u odnosima koje smo gradile sa decom u grupi i načinom na koji

smo dete sa podrškom u psi o motornom razvoju a koje je pritom i slabovido, uključile u život i

rad vrtića. akoća kojom smo prevazišle probleme koji nam se iskustveno uvek javljaju u radu sa

decom kojima je potrebna dodatna podrška etiketiranje, dodatno vreme, energija, uključivanje u

vršnjačku grupu, posebne aktivnosti... , pretvorili su se u razumevanje, empatiju, suživot i

kooperaciju među decom i vaspitačima. oristeći se kontekstom realnog programa i projektnog

planiranja, u grupi se sva deca osećaju sigurno, pri vaćeno, uvaženo ne praveći razliku u svojim

postignućima, podržavaju i podupiru sve napore svoji vršnjaka bez obzira na nji ov potencijal.

oristeći svaku priliku za učenje, proširivanje znanja, istraživanje, kroz smislene stvari, u malim

rupama ili individualno, sa decom smo neopaženo ušle u odnose koji oslikavaju klimu

međusobnog uvažavanja i empatije. ada sva deca u grupi imaju podršku vaspitača i jedni drugi

ljučne reči: Podrška, realan program, odnosi, uvažavanje

ada nam je posle prvog roditeljskog sastanka u junu mesecu prišao

deteta i rekao da je siguran da će se njegovo dete jako lepo uklopiti i da misli da nam neće biti

problem da mu pružimo podršku dstavu o kakvom se problemu i podršci radi,

krećemo sa pripremama i pravimo planove za početak godine i adaptaciju dece mlađe grupe.

Dečak koga ćemo za potrebe ovog rada nazvati

mu je bila potrebna podrška oko kretanja i

razumevanja prostora i odnosa u vrtiću.

vo je bilo nešto novo za nas i zbog toga smo krenule u istraživanje ove teme i konsultovanje

stručnog saradnika, k

podrška kako u socio emocionalnom smislu tako i u usvajanju strukture bitisanja tj življenja u

vrtiću, krenule smo da svoj deci jednako posvećujemo pažnju, pružamo podršku, nudimo

Želele smo da . bude ravnopravni član


70

2020

Projekat je deci pružao prilike da se igraju i delaju, slušaju i uvažavaju različita mišljenja,

i pomažu jedni drugima u radu.

iskustva u pronalaženju rešenja trenutno nastalog problema

a valjujući, pre svega pomoći, saradnji i učešću roditelja i članova porodice one su i

realizovane. ajedničkom željom i radom, međusobnim uvažavanjem i slušanjem sada imamo

sređeno dvorište sa novim sadržajima. o su nova mesta u dvorištu koja pružaju prilike i

mogućnosti za igru, druženje, istraživanje i učenje na radost dece ove grupe, drugi grupa kao i

dece svi sledeći grupa.

Ž Pavlović Breneselović tnipristupučenju

2. Pavlović BreneselovićD Ž.

predškolskog vaspitanja i obrazovanja



1

„OSNOVE PROGRAMA PO MERI SVAKOG DETETA“

Autori: ejana oti vaspita anja ajači vaspitač ragana i a psi olog

adosno detinjstvo Novi ad

Rezime: azmišljajući o kontekstu novi snova programa i strukturi grupe koju imamo,

napravile smo veliki iskorak u odnosima koje smo gradile sa decom u grupi i načinom na koji

smo dete sa podrškom u psi o-motornom razvoju a koje je pritom i slabovido, uključile u život i

rad vrtića. akoća kojom smo prevazišle probleme koji nam se iskustveno uvek javljaju u radu sa

decom kojima je potrebna dodatna podrška etiketiranje, dodatno vreme, energija, uključivanje u

vršnjačku grupu, posebne aktivnosti... , pretvorili su se u razumevanje, empatiju, suživot i

kooperaciju među decom i vaspitačima. oristeći se kontekstom realnog programa i projektnog

planiranja, u grupi se sva deca osećaju sigurno, pri vaćeno, uvaženo ne praveći razliku u svojim

postignućima, podržavaju i podupiru sve napore svoji vršnjaka bez obzira na nji ov potencijal.

oristeći svaku priliku za učenje, proširivanje znanja, istraživanje, kroz smislene stvari, u malim

grupama ili individualno, sa decom smo neopaženo ušle u odnose koji oslikavaju klimu

međusobnog uvažavanja i empatije. ada sva deca u grupi imaju podršku vaspitača i jedni drugi

da razviju sve svoje potencijale.

ljučne reči: Podrška, realan program, odnosi, uvažavanje

ada nam je posle prvog roditeljskog sastanka u junu mesecu prišao jedan roditelj novoupisanog

deteta i rekao da je siguran da će se njegovo dete jako lepo uklopiti i da misli da nam neće biti

problem da mu pružimo podršku , nismo imale predstavu o kakvom se problemu i podršci radi,

krećemo sa pripremama i pravimo planove za početak godine i adaptaciju dece mlađe grupe.

Dečak koga ćemo za potrebe ovog rada nazvati Vuk, krenuo je na adaptaciju sa ostalim

drugarima iz grupe i ubrzo smo uvideleda mu je bila potrebna podrška oko kretanja i

razumevanja prostora i odnosa u vrtiću. Kako se do sada nismo susretale sa slabovidim detetom,

ovo je bilo nešto novo za nas i zbog toga smo krenule u istraživanje ove teme i konsultovanje

stručnog saradnika, kao i literature. U ovom periodu adaptacije kada je svoj deci potrebna

podrška kako u socio-emocionalnom smislu tako i u usvajanju strukture bitisanja tj življenja u

vrtiću, krenule smo da svoj deci jednako posvećujemo pažnju, pružamo podršku, nudimo

strukturu i gradimo odnose poverenja i sigurnosti. Želele smo da . bude ravnopravni član


71


grupe, da podrška bude neupadljiva u smislu njegove nemoći da nešto uradi po pitanju

samostalnosti. ilj nam je bio da, kroz građenje odnosa, . pružimo primeren oblik podrške koji

će mu omogućiti da se pozicionira u grupi uskladu sa svojim potencijalima a da u isto vreme

druga deca u grupi razviju pozitivne stavove prema njemu.

Slike 1. i 2. Adaptacija – gradimo odnose

Tokom adaptacije, prostor smo prilagodili potrebama i interesovanjima dece, uz praćenje .

funkcionisanja u istom i tačnosti njegove vizuelne percepcije. Pošto se pokazalo da se . u

njemu veoma dobro snalazio, nismo morale da ga posebno prilagođavamo njegovim potrebama.

Period adaptacije za V. jeste trajao duže od adaptacije dece iz grupe ali smo s vatile da je strah

njegovi roditelja zbog prirode razvojni teškoća, što je otežavalo da razvije potencijale koje

poseduje i da nije navikao na nivo samostalnosti koji mi od njega očekujemo. Ovo je bio nov

izazov za nas, razviti inicijativu za razvojem samostalnosti i odupreti se rutini na koju je

navikao.

lika . enametljiva podrška dlučile smo da budemo uporne u našim nastojanjima i istrajemo u tome

da ga što više pripremimo za samostalan život.

ako se grupa sada već dobro adaptirala na život u vrtiću, imale smo

dovoljno vremena da se posvetimo . . renule smo da istražujemo koje se

sve aktivnosti mogu ponuditi deci sa oštećennjem vida ali na sve što smo

nailazili u okruženju podrazumevalo je u manjoj ili većoj meri i sposobnost

opažaja okom. rudile smo se zajedno sa . da pronađemo aktivnost koja

bi njemu bila interesantna i zadržavala njegovu pažnju, ali nam to nije baš polazilo za rukom.

Ideja nam je bila da mu produžimo pažnju i način kako da promišlja o onome što radi a što je

njegov predmet interesovanja. Isprobavale smo razne strategije, prostore, materijale ali se

svodilo samo na komunikaciju, i to sa čestom promenom tema.

2020

like . i . Pratile smo i podržavale interesovanja

e smo da će miran kutak van naše sobe i individualana pristupu poboljšati njegovu pažnju

ali smo i tu naišle na neuspe . tišini, van sobe, . je sebi pronalazio distraktore, stalno je

osluškivao zvuke u prostoriji i van nje, i stalno postavljao pitanja u

s vatile da mu tišina predstavlja neprijatnost i da se njegova sigurnost zapravo zasniva na skupu

kada se približava vreme dnevnog odmora on insitira da se posle čitanja priče pusti muzika.lika . živanje u zvucima

akođe smo primetile da, pored toga što jako dobro komunicira

sa odraslim osobama, voli da izveštava o trenutnim događajima,

da i prepričava i podnosi izveštaje odraslima

iskoristile za motivisanje i produbljivanje njegove pažnje,

verbalizujući aktivnosti kojima se bavi i tražeći povratne

informacije o tome šta i na koji način radi. akon ove analize

počele smo da proširujemo i obogaćujemo komunikaciju sa

omogućujući mu da spoznaje svoje snage i mogućnosti, i kao

rezultat smo dobile dobre odnose, kvalitetniju saradnju i prijatniji boravak . u vrtiću. ada je .

već samostalno počeo da istražuje sobu, koristi prostorne celine kratkotrajno i zanima se

dešavanja u sobi. ekale smo momenat zainteresovanosti za komunikaciju sa drugom decom i

omunikacija sa odraslim osobana u vrtiću je bila prioritetna. z inicijativu i podršku odrasli

u igru sa drugarima i počeo je pokazivati želju da učestvuje u zajedničkim

aktivnostima sa njima, ali samo na imitativnom nivou. ismo forsirale njegovo uključivanje, već

za dešavanja, koji smo iskoristile i zajedno sa njim

krenule u istraživanje grupe. prezno smo sa . prilazile grupama dece koja se igraju ili


72

2020

grupe, da podrška bude neupadljiva u smislu njegove nemoći da nešto uradi po pitanju

samostalnosti. ilj nam je bio da, kroz građenje odnosa, . pružimo primeren oblik podrške koji

će mu omogućiti da se pozicionira u grupi uskladu sa svojim potencijalima a da u isto vreme

i interesovanjima dece, uz praćenje .

funkcionisanja u istom i tačnosti njegove vizuelne percepcije. Pošto se pokazalo da se . u

njemu veoma dobro snalazio, nismo morale da ga posebno prilagođavamo njegovim potrebama.

ao duže od adaptacije dece iz grupe ali smo s vatile da je

njegovi roditelja zbog prirode razvojni teškoća, što je otežavalo da razvije potencijale koje

poseduje i da nije navikao na nivo samostalnosti koji mi od njega očekujemo.

lika . enametljiva podrška dlučile smo da budemo uporne u našim nastojanjima i istrajemo u tome

da ga što više pripremimo za samostalan život.

ako se grupa sada već dobro adaptirala na život u vrtiću, imale smo

dovoljno vremena da se posvetimo . . renule smo da istražujemo koje se

sve aktivnosti mogu ponuditi deci sa oštećennjem vida ali na sve što smo

nailazili u okruženju podrazumevalo je u manjoj ili većoj meri i sposobnost

opažaja okom. rudile smo se zajedno sa . da pronađemo aktivnost koja

bi njemu bila interesantna i zadržavala njegovu pažnju, ali nam to nije baš polazilo za rukom.

Ideja nam je bila da mu produžimo pažnju i način kako da promišlja o onome što radi a što je

i to sa čestom promenom tema.


like . i . Pratile smo i podržavale interesovanja

Mislile smo da će miran kutak van naše sobe i individualana pristupu poboljšati njegovu pažnju

ali smo i tu naišle na neuspe . tišini, van sobe, . je sebi pronalazio distraktore, stalno je

osluškivao zvuke u prostoriji i van nje, i stalno postavljao pitanja u vezi sa njima. Tada smo

s vatile da mu tišina predstavlja neprijatnost i da se njegova sigurnost zapravo zasniva na skupu

poznatih glasova i zvukova. To smo potvrdile i onog trenutka kada smo analizirale V. potrebu da

kada se približava vreme dnevnog odmora on insitira da se posle čitanja priče pusti muzika. lika . živanje u zvucima

akođe smo primetile da, pored toga što jako dobro komunicira

sa odraslim osobama, voli da izveštava o trenutnim događajima,

da i prepričava i podnosi izveštaje odraslima. To saznanje smo

iskoristile za motivisanje i produbljivanje njegove pažnje,

verbalizujući aktivnosti kojima se bavi i tražeći povratne

informacije o tome šta i na koji način radi. akon ove analize

počele smo da proširujemo i obogaćujemo komunikaciju sa njim,

omogućujući mu da spoznaje svoje snage i mogućnosti, i kao

rezultat smo dobile dobre odnose, kvalitetniju saradnju i prijatniji boravak . u vrtiću. ada je .

već samostalno počeo da istražuje sobu, koristi prostorne celine kratkotrajno i zanima se za

dešavanja u sobi. ekale smo momenat zainteresovanosti za komunikaciju sa drugom decom i

ulazak u interakciju sa njima, kada je govorio o drugoj deci, koristio je za sve jedno ime.

Komunikacija sa odraslim osobana u vrtiću je bila prioritetna. z inicijativu i podršku odrasli

osoba ulazio je u igru sa drugarima i počeo je pokazivati želju da učestvuje u zajedničkim

aktivnostima sa njima, ali samo na imitativnom nivou. ismo forsirale njegovo uključivanje, već

smo stvarale prilike za njegovo interesovanje za dešavanja, koji smo iskoristile i zajedno sa njim

krenule u istraživanje grupe. prezno smo sa . prilazile grupama dece koja se igraju ili


73


4

istražuju, i trudeći se da neometamo nji ove procese, verbalizovale smo dešavanja i pružale

mogućnost . da uzme učešće u igri, preuzima manje uloge i odgovornosti.

like . i . ajedničke aktivnosti sa drugarima

akođe smo koristile dečje aktivnosti i nji ovu igru obogaćivale saznanjima o uvažavanju

različitosti, o načinima pružanja podrške, o empatiji, tolerantnosti, solidarnosti. Vremenom su

deca pri vatala obrasce našeg ponašanja, i na isti način kratkotrajno uključivala . u aktivnosti.

ako je njegova pažnja bila kratkotrajna, on se nije dugo zadržavao na jednom mestu, te s tim

ni igra nije trpela značajnije promene. dsustvo aktivnosti u grupi gde sva deca u isto vreme

rade i uče iste stvari frontalni oblik rada , gde je potrebna disciplina i isti fokus, gde se dete koje

se nije uklapalo u temu ili aktivnost izdvajalo kao ometač i distraktor, i koje je dobijalo etiketu

onoga koji ometa i remeti učenje ostali , sada je pomoglo da je . bio pri vaćen i uvažavan od

strane drugi jer nije bilo ti situacija gde se stiče ta etiketa. Deca su, prateći teme projekata, i

učestvujući u aktivnostima koja im prijaju i interesuju ih, bila neometana u svojim procesima jer

oni koje to ne interesuje su radili druge stvari kao i V. i nisu imali potrebu da osećaju otpor i

netrpeljivost prema njima. vakvim pristupom se, kroz projektni način rada, u sobi stvorila

dobra klima podrške i saradnje na svim nivoima. ako smo razmišljale kako uključiti u projekat

decu koja nisu pokazivala interesovanje, tako smo isto razmišljale kako uključiti i njega.

međuvremenu se javila potreba za zdravstvenom podrškom. Sada je bilo potrebno izbaciti

namirnice koje sadrže mleko, mlečne proizvode i šećere iz njegove is rane. Porodica je preuzela

odgovornost da donosi ranu koje će biti zamene za obroke u vrtiću koje . ne može da

konzumira. ada već adaptirani na to da . ima specifičnosti, deca uz kratke instrukcije o

njegovoj alergiji , počinju da razmišljaju i delaju u najboljem interesu svog druga. ada se

postavlja sto za obroke, dežurni obavezno pitaju gde će . sedeti i da li jede ranu kao i oni ili

ima svoj obrok, pa tako i postavljaju sto. Posebno su tolerantni kada su slatki obroci u pitanju

2020

pošto znaju da on ne sme da jede slatkiše, i kada je neka specifična rana koja se njima dopada u

pri vataju da . ema drugu mogućnost.

je na veoma visokom nivou, sada već prilikom planiranja druženja i organizacija rođendana,

uvek naglašavaju da će . dobiti ranu koju on može da jede, i daju predloge šta bi to moglo da

bude. ada već poprilično samostalni u oblačenju, svlačenju, obavlj

uočavanju bezbedni i nebezbedni situacija i vladanju u i van vrtića, deca primećuju gde je

uku potrebna podrška a gde nije i s odno tome je pružaju.

like . i . Pomoć drugu i briga o njemuo podrške . deca su spontano preuzela na sebe i tek kada procene da neće biti od

pomoći traže našu podršku. a ovaj način . je uz pomoć drugara stekao mnoge veštine jer

drugari asistirajući ., motivišu i njega da zajedno nešto urade jer su i sami još nevešti pa

rešavaju probleme zajedno, dok kada prima pomoć od odrasle osobe on se instiktivno povlači i

prepušta inicijativu odrasloj osobi. vakvim pristupom postigle smo da . sve manje traži

pomoć odrasle osobe, oslanja se i uvažava pomoć vršnjaka, integrisao se u vršnjačku grupu i

like . i 2. ajedničko učestvovanje u svim aktivnostima u lokalnoj zajednici

ako nam je drago što . po ađa vrtić od mlađe grupe, što smo bile deo perioda rane

stimulacije gde je bitno razviti bazične potrebe, adekvatne podsticaje sa realnim očekivanjima i

proaktivnim stavom prema životu. ove snove predškolskog vaspitanja i obrazovanja su


74

2020

4

istražuju, i trudeći se da neometamo nji ove procese, verbalizovale smo dešavanja i pružale

mogućnost . da uzme učešće u igri, preuzima manje uloge i odgovornosti.

like . i . ajedničke aktivnosti sa drugarima

akođe smo koristile dečje aktivnosti i nji ovu igru obogaćivale saznanjima o uvažavanju

različitosti, o načinima pružanja podrške, o empatiji, t

deca pri vatala obrasce našeg ponašanja, i na isti način kratkotrajno uključivala . u aktivnosti.

ako je njegova pažnja bila kratkotrajna, on se nije dugo zadržavao na jednom mestu, te s tim

načajnije promene. dsustvo aktivnosti u grupi gde sva deca u isto vreme

rade i uče iste stvari frontalni oblik rada , gde je potrebna disciplina i isti fokus, gde se dete koje

se nije uklapalo u temu ili aktivnost izdvajalo kao ometač i distraktor, i ko

onoga koji ometa i remeti učenje ostali , sada je pomoglo da je . bio pri vaćen i uvažavan od

strane drugi jer nije bilo ti situacija gde se stiče ta etiketa. Deca su, prateći teme projekata, i

učestvujući u aktivnostima koja im

i nisu imali potrebu da osećaju otpor i

netrpeljivost prema njima. vakvim pristupom se, kroz projektni način rada, u sobi stvorila

ra klima podrške i saradnje na svim nivoima. ako smo razmišljale kako uključiti u projekat

decu koja nisu pokazivala interesovanje, tako smo isto razmišljale kako uključiti i njega.

međuvremenu se javila potreba za zdravstvenom podrškom.

namirnice koje sadrže mleko, mlečne proizvode i šećere iz njegove is rane. Porodica je preuzela

odgovornost da donosi ranu koje će biti zamene za obroke u vrtiću koje . ne može da

konzumira. ada već adaptirani na to da . ima specifično

njegovoj alergiji , počinju da razmišljaju i delaju u najboljem interesu svog druga. ada se

postavlja sto za obroke, dežurni obavezno pitaju gde će . sedeti i da li jede ranu kao i oni ili


pošto znaju da on ne sme da jede slatkiše, i kada je neka specifična rana koja se njima dopada u

datom trenutku pri vataju da . ema drugu mogućnost. Empatija koju deca iskazuju prema V.

je na veoma visokom nivou, sada već prilikom planiranja druženja i organizacija rođendana,

uvek naglašavaju da će . dobiti ranu koju on može da jede, i daju predloge šta bi to moglo da

bude. ada već poprilično samostalni u oblačenju, svlačenju, obavljanju higijenskih potreba,

uočavanju bezbedni i nebezbedni situacija i vladanju u i van vrtića, deca primećuju gde je

uku potrebna podrška a gde nije i s odno tome je pružaju.

like . i . Pomoć drugu i briga o njemu

Dobar deo podrške . deca su spontano preuzela na sebe i tek kada procene da neće biti od

pomoći traže našu podršku. a ovaj način . je uz pomoć drugara stekao mnoge veštine jer

drugari asistirajući ., motivišu i njega da zajedno nešto urade jer su i sami još nevešti pa

rešavaju probleme zajedno, dok kada prima pomoć od odrasle osobe on se instiktivno povlači i

prepušta inicijativu odrasloj osobi. vakvim pristupom postigle smo da . sve manje traži

pomoć odrasle osobe, oslanja se i uvažava pomoć vršnjaka, integrisao se u vršnjačku grupu i

postao njen neodvojivi deo.

like . i 2. ajedničko učestvovanje u svim aktivnostima u lokalnoj zajednici

ako nam je drago što . po ađa vrtić od mlađe grupe, što smo bile deo perioda rane

stimulacije gde je bitno razviti bazične potrebe, adekvatne podsticaje sa realnim očekivanjima i

proaktivnim stavom prema životu. ove snove predškolskog vaspitanja i obrazovanja su


75


omogućile da inkluzija dobije svoj puni smisao, i da na najbolji mogući način pružimo adekvatnu

podršku dobrobiti svakog deteta, uvažavajući njegove potencijale i kompetencije.

lika . vi smo punopravni članovi grupe

Literatura:

1. inistrastvo prosvete, nauke i te nološkog razvoja epublike rbije 2 , odine

uzleta snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Beograd, Prosvetni

pregled, inistarstvo prosvete, nauke i te nološkog razvoja

2. adojević B, itić , mijica , udić , tefanović , Povše Ivkić , leksić il ,

ntičević 2 , Deca sa teškoćama -preporuke za procenu i podršku, Beograd,

Familija

3. Lazor , mr arković , ikolić 2 , Priručnik ua rad sa decom sa smetnjama u

rauvoju, Novi Sad, Novosadski humanitarni centar

2020

T EĆI KA E U CA”

vaspitač

vaspitač oran ran uski vaspitač

ragoljub di ki ikinda

ezime: Pri kraju projekta d Pleistocene i muzeja do umetničkog izražavanja dece ,uvideli

smo da su deca i dalje zainteresovana za temu praistorije odnosno šta se dešavalo pre nastanka

naše mamutice ike. Posmatranjem dečije spontane igre, uvažavanjem interesovanja napravili

smo sa decom Ž tabelu, vodili razgovor o dečjim postojećim saznanjima i interesovanjima.

om prilikom smo uočili da žele da saznaju o ,,velikom prasku , svemiru, planetama,

vanzemaljcima, raketi. pecifičnost teme čini resurse prilično nedostupnim pa smo odlučili da

igru dece u radnoj sobi,vrtiću iskoristimo

mapirali smo resurs van vrtića te smo organizovali posetu i ostvarili saradnju sa , profesorom

lazimo u nov projekat reći kamen od unca .

Postavljanjem panoa o početku projekta pozvali smo roditelje da upisuju o načinu kako bi mogli

da nam pomognu u realizaciji istog. Iznenadila nas je angažovanost većine roditelja, od samog

početka učestvovali u razvoju projecta i vrlo rado su uzeli učešće u svemu. Davali su predloge

osili materijale, kratke filmove, literaturu, bojanke, različita sredstva,

učestvovali u raznim radionicama, direktnim i indirektnim radom.

važavanje dečji potreba i interesovanja za novim saznanjima na temu svemir.

oj sobi, vrtiću kao podsticajne sredine za igru i učenje

vođenje provokacije, ktivno učešće dece i roditelja u proces

ređenje prostora u skladu sa temom i ciljevima sa akcentom na širok spektar mogućnosti za

igru i učenje .

raznovrsnim aktivnostima, podsticajnim okruženjem, podrškom i učešćem roditelja,

ličnim učešćem doprinosimo razvoju srećnog i zadovoljnog deteta.

ljučne reči: uvažavanje, interesovanje, deca, svemir


76

2020

omogućile da inkluzija dobije svoj puni smisao, i da na najbolji mogući način pružimo adekvatnu

podršku dobrobiti svakog deteta, uvažavajući njegove potencijale i kompetencije.

lika . vi smo punopravni članovi grupe

inistrastvo prosvete, nauke i te nološkog razvoja epublike rbije 2 , odine

uzleta snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Beograd, Prosvetni

pregled, inistarstvo prosvete, nauke i te nološkog razvoja

adojević B, itić , mijica , udić , tefanović , Povše Ivkić , leksić il ,

ntičević 2 , Deca sa teškoćama preporuke za procenu i podršku, Beograd,

azor , mr arković , ikolić 2 , Priručnik ua rad sa decom sa smetnjama u


,,T EĆI KA E U CA”

Autori: Marija Pataki-vaspitač

Dragoslav Tanackov-vaspitač oran ran uski-vaspitač

ragoljub di ki ikinda

ezime: Pri kraju projekta d Pleistocene i muzeja do umetničkog izražavanja dece ,uvideli

smo da su deca i dalje zainteresovana za temu praistorije odnosno šta se dešavalo pre nastanka

naše mamutice ike. Posmatranjem dečije spontane igre, uvažavanjem interesovanja napravili

smo sa decom Ž tabelu, vodili razgovor o dečjim postojećim saznanjima i interesovanjima.

om prilikom smo uočili da žele da saznaju o ,,velikom prasku , svemiru, planetama,

vanzemaljcima, raketi. pecifičnost teme čini resurse prilično nedostupnim pa smo odlučili da

igru dece u radnoj sobi,vrtiću iskoristimo kao resurs u razvijanje teme. Ipak za neke odgovore

mapirali smo resurs van vrtića te smo organizovali posetu i ostvarili saradnju sa , profesorom

geografije. lazimo u nov projekat reći kamen od unca .



početka učestvovali u razvoju projecta i vrlo rado su uzeli učešće u svemu. Davali su predloge

za aktivnosti, donosili materijale, kratke filmove, literaturu, bojanke, različita sredstva,

učestvovali u raznim radionicama, direktnim i indirektnim radom.

Cilj: - važavanje dečji potreba i interesovanja za novim saznanjima na temu svemir.

-Struktuiranje prostora u radnoj sobi, vrtiću kao podsticajne sredine za igru i učenje

Zadaci: - vođenje provokacije, - ktivno učešće dece i roditelja u proces

- ređenje prostora u skladu sa temom i ciljevima sa akcentom na širok spektar mogućnosti za

igru i učenje .

Kroz igru, raznovrsnim aktivnostima, podsticajnim okruženjem, podrškom i učešćem roditelja,


ljučne reči: uvažavanje, interesovanje, deca, svemir


77


T EĆI KA E U CA

Prateći dečija interesovanja, posmatrajući i u slobodnoj igri, kao i u razgovoru sa roditeljima,

uvideli smo da su deca i dalje zainteresovana za temu praistorije tj. šta se sve dešavalo pre

nastanka naše mamutice ike, što nas dovodi do otvaranja novog projekta reći kamen od

Sunca . važavajući dečiju ideju, dogovaramo se da zajedničkim snagama tragamo za

nepoznanice i odgovorima.



početka učestvovali u razvoju projekta deca su i dodatno motivisala i vrlo rado su uzeli učešće

u svemu. Davali su predloge za aktivnosti, donosili materijale, kratke filmove, literaturu,

bojanke, različita sredstva, učestvovali u raznim radionicama, direktnim i indirektnim radom.

Napravili smo sa decom Ž tabelu, vodili razgovor o dečjim postojećim saznanjima i

interesovanjima. om prilikom smo uočili da žele da saznaju o ,,velikom prasku , svemiru,

planetama, vanzemaljcima, raketi. Dogovorili smo se da krenemo u istraživanje. pecifičnost

teme čini resurse prilično nedostupnim pa smo odlučili da igru dece u radnoj sobi, vrtiću

iskoristimo kao resurs u razvijanje teme. Ipak za neke odgovore mapirali smo resurs van vrtića te

smo vrlo rado i organizovali posetu i ostvarili saradnju sa osnovnom školom, profesorom

geografije

oditelj u dogovoru sa vaspitačima jednog jutra donosi ogroman balon, sa svojim

bliznakinjama, u garderobi počinje spontanu igru sa svojom decom, polako se priključuju i ostala

deca. jednom trenutku neprimetno balon buši i dolazi do eksplozije velikog praska , a po

odniku se raspršile ogroman broj raznoliki konfeta, što je na decu ostavilo jak utisak. vim

postupkom smo deci približili veliki prasak, nastanak planeta i samim tim sve što se događalo

pre mamutice Kike ( inicijalna kapisla).

Puštamo deci film o svemiru na interaktivnoj table, gde se deca susreću sa vizuelnim identitetom

svemira.

U saradnji sa decom i roditeljima, kao i timskim radom, počinjemo strukturiranje radne sobe u

skladu sa temom pravimo vasionu, raketu, sunčev sistem . truktuiramo prostorne celine koje

dopunjujemo materijalima podržavajući različite stilove učenja i koji su u potpunosti dostupni

deci. aša soba, prostor dobija potpuno novu dimenziju i izgled. Deca u različitim prostornim

2020

celinama dobijaju različite prilike za učenje, takođe daju predloge i sugestije koje uvažavamo.

kruženje i podstiče još više na istraživanje, igru i učenje.

ajedno uređujemo:

gde deca drvenim, plastičnim i lego konstruktorima prave

,, vemirsku stanicu ,, vemirski brod ,, akete ispoljavaju svoju kreativnost i uživaju u igri.

Prostorna celina za simboličku igru: deca se isprobavaju u različitim igrama uloga počevši od

igre ,, vemirski brod do astronauta i ostali članova posade.

igre ,, vemir deca gledaju video zapise pomoću

virtuelni naočara ,, asiona svemir likacija na mobilnom telefonu azličite igre na


78

2020

T EĆI KA E U CA

Prateći dečija interesovanja, posmatrajući i u slobodnoj igri, kao i u razgovoru sa roditeljima,

uvideli smo da su deca i dalje zainteresovana za temu praistorije tj. šta se sve dešavalo pre

nastanka naše mamutice ike, što nas dovodi do otvaranja novog projekta reći

. važavajući dečiju ideju, dogovaramo se da zajedničkim snagama tragamo za


ažovanost većine roditelja, od samog

početka učestvovali u razvoju projekta deca su i dodatno motivisala i vrlo rado su uzeli učešće

bojanke, različita sredstva, učestvovali u raznim radionicama, direktnim i indirektnim radom.

pravili smo sa decom Ž tabelu, vodili razgovor o dečjim postojećim saznanjima i

interesovanjima. om prilikom smo uočili da žele da saznaju o ,,velikom prasku , svemiru,

emaljcima, raketi. Dogovorili smo se da krenemo u istraživanje. pecifičnost

teme čini resurse prilično nedostupnim pa smo odlučili da igru dece u radnoj sobi, vrtiću

rtića te

smo vrlo rado i organizovali posetu i ostvarili saradnju sa osnovnom školom, profesorom

geografije

oditelj u dogovoru sa vaspitačima jednog jutra donosi ogroman balon, sa svojim

bliznakinjama, u garderobi počinje spontanu igru sa svojom decom, polako se priključuju i ostala

deca. jednom trenutku neprimetno balon buši i dolazi do eksplozije velikog praska , a po

odniku se raspršile ogroman broj raznoliki konfeta, što je na decu ostavilo jak utisak. vim

postupkom smo deci približili veliki prasak, nastanak planeta i samim tim sve što se događalo

Puštamo deci film o svemiru na interaktivnoj table, gde se deca susreću sa vizuelnim identitetom

radom, počinjemo strukturiranje radne sobe u

skladu sa temom pravimo vasionu, raketu, sunčev sistem . truktuiramo prostorne celine koje

dopunjujemo materijalima podržavajući različite stilove učenja i koji su u potpunosti dostupni

deci. aša soba, prostor dobija potpuno novu dimenziju i izgled. Deca u različitim prostornim


celinama dobijaju različite prilike za učenje, takođe daju predloge i sugestije koje uvažavamo.

kruženje i podstiče još više na istraživanje, igru i učenje.

ajedno uređujemo:

-Prostornu celina za konstruisanje - gde deca drvenim, plastičnim i lego konstruktorima prave

,, vemirsku stanicu ,, vemirski brod ,, akete ispoljavaju svoju kreativnost i uživaju u igri.

-Prostorna celina za simboličku igru: - deca se isprobavaju u različitim igrama uloga počevši od

igre ,, vemirski brod do astronauta i ostali članova posade.

-Prostorna celina za vizuelnu umetnost: - igre ,, vemir deca gledaju video zapise pomoću

virtuelni naočara ,, asiona-svemir -aplikacija na mobilnom telefonu azličite igre na

senzornom stolu..


79


Deca aktivno učestvuju: grataž ,, unčev sistem angrami -,, unčev sistem , ,, stronauti

,, unčev sistem –ređaju planete u niz, po različitim kriterijumima crtaju zatvoreni i otvorenih

očiju ,, anzemaljca izrađujemo model rakete od kartona, vemirski kostim

Deci su ponuđeni različiti nestruktuirani materijali uz pomoć koji su deca ređala ,,Planete

sunčevog sistema ,, alaksija i lečni put na moj način -različite manipulativne aktivnosti;

kreirala novu galaksiju i stvarala nove planete.

- iterarna prostorna celina: deca je opremljuju sa ,, njigama o svemiru - razgledaju

enciklopedije, slikovnice, časopise Predlažu aktivnosti poput pričanje priča na osnovu slika

,,Priče o svemiru zbirka dečji priča .,,Interaktivna priča

2020

1

sa decom zajedno postavljamo određena pravila korišćenja: vremensko ograničenje, pravilna

a valjujući roditelju stupamo u kontakt sa profesorom geografije iroslavom rujićem i

odlazimo u posetu veti ava , koji nam daje odgovore na već unapred pripremljena pitanja

a i znatiželju i tako uvažavali, poštovali pre svega nji ov

istraživački du i želju za novim saznajnim procesima:

e vanze alj i ra aju u porodilištu

e jede u raketi

akon dobijeni odgovora na dečija pitanja, diskusije, beleže odgovore i radove odnose u svoj

portfolio. akođe deca su pogledala film na ovu temu i na taj način vizuelno doživeli nastanak

lušali smo različite pesme o planetama, kao i o nji ovom nastanku.

rganizujemo zajedničke radionice sa roditeljima i decom na kojima pravimo didaktički

materijal na temu vemir , reciklažne igračke obot, svemirski brod, letilice, rakete,

maljac , pišemo interaktivne priče


80

2020

Deca aktivno učestvuju: grataž ,, unčev sistem angrami ,, unčev sistem , ,, stronauti

,, unčev sistem –ređaju planete u niz, po različitim kriterijumima crtaju zatvoreni i otvor

očiju ,, anzemaljca izrađujemo model rakete od kartona, vemirski kostim

Deci su ponuđeni različiti nestruktuirani materijali uz pomoć koji su deca ređala ,,Planete

sunčevog sistema ,, alaksija i lečni put na moj način različite manipulat

iterarna prostorna celina: deca je opremljuju sa ,, njigama o svemiru

enciklopedije, slikovnice, časopise Predlažu aktivnosti poput pričanje priča na osnovu slika

,,Priče o svemiru zbirka dečji priča .,,Interaktivna priča


1

Uvodimo u rad i savremeno vizuelno tehnološko sredstva(digitalnu tehnologiju), gde pre svega

sa decom zajedno postavljamo određena pravila korišćenja: vremensko ograničenje, pravilna

upotreba, timski rad, prostor u kome se koriste…

a valjujući roditelju stupamo u kontakt sa profesorom geografije iroslavom rujićem i

odlazimo u posetu veti ava , koji nam daje odgovore na već unapred pripremljena pitanja

za koja su deca pokazala interesovanja i znatiželju i tako uvažavali, poštovali pre svega nji ov

istraživački du i želju za novim saznajnim procesima:

Kako je nastao svemir? S.D.

Kako su planete dobile ime? D.O.

Da li postoje vanzemaljci? Z.J.

Da li se vanze alj i ra aju u porodilištu

Da li se jede u raketi itd.

akon dobijeni odgovora na dečija pitanja, diskusije, beleže odgovore i radove odnose u svoj

portfolio. akođe deca su pogledala film na ovu temu i na taj način vizuelno doživeli nastanak

vasione, šta se jede i kako u raketi.

lušali smo različite pesme o planetama, kao i o nji ovom nastanku.

rganizujemo zajedničke radionice sa roditeljima i decom na kojima pravimo didaktički

materijal na temu vemir , reciklažne igračke obot, svemirski brod, letilice, rakete,

vanzemaljac , pišemo interaktivne priče


81


Dobiti za dete:

seća se uvaženo, pri vaćeno, zadovoljno, ispunjeno i srećno

Dobiti za roditelje:

Timski rad (dete-roditelj-vaspitač , više vremena provedeno sa detetom, zajedničko učenje

obiti za vaspitače

rećno i zadovoljno dete, timski rad, novine u vaspitno-obrazovnom radu

roz igru, raznovrsnim aktivnostima, podsticajnim okruženjem, podrškom i učešćem roditelja,


ta dalje:

Projekat još nije završen I dalje ćemo pratiti dečija interesovanja u vezi ove teme i tako

organizovati aktivnosti. Planiramo posetu ,,Planetarijumu na Petrovaradinu , kako bi se

upoznali sa njenim radom i obogatili svoja saznanja.

Literatura:

1. rnjaja, Ž Pavlović Breneselović D. 2 Kaleidoskop- projektni pristup učenju, Narodna

biblioteka Srbije, Beograd

2.Skagel R. (2008) Najosnovniji atlas svemira, Atlantis, Novi Sad

3.Evison B. ( 1998) ita se zašto?, Atlantis , Novi Sad

4.Grupa autora ( 2008) Vasiona-velika ilustovana enciklopedija, Mladinska knjiga, Beograd

2020

Z A A A”

vaspitač koautor u ana iliši vaspitač

anji a objekat utrinka u rešnjev u

akon uključenja u projekat a čistije i zelenije škole u ojvodini počeli smo

intenzivnije da promišljamo o tome koliko i na koji način je ekologija prisutna u našem vrtiću.

obzirom da je osnovno načelo eko obrazovanja i vaspitanja izraženo u za tevu da ekološko

činjenicama,da znanja koja deca stičune budu

samo na nivou obaveštenosti, već da čitav život u vtiću i lokalnoj zajednici bude u skladu

skladu sa ekološkim za tevima,s vatili smo da je neop odno da promenimo našu dosadašnju

južnom području naše opštine vrtić u romu, elebitu, otovom elu, dorjanu i rešnjevcu i

da u nji uključimo porodicu i institucije iz naše zajednice.

istraživala

učenje u vrtiću i njegovoj okolini, sarađivala, menjala izgled svog vrtića i svojim primerom

našaju prema životnoj sredini. vaspitači,

roditelji i članovi lokalne zajednice, smo po prvi put zajedno sa decom istraživali,

učili.

ljučne reči: dete, ekologija, učešće,


82

2020

seća se uvaženo, pri vaćeno, zadovoljno, ispunjeno i srećno

vaspitač , više vremena provedeno sa detetom, zajedničko učenje

obiti za vaspitače

rećno

roz igru, raznovrsnim aktivnostima, podsticajnim okruženjem, podrškom i učešćem roditelja,


ta dalje:

Projekat još nije završen I dalje ćemo pratiti dečija interesovanja u vezi ove teme i tako

organizovati aktivnosti. Planiramo posetu ,,Planetarijumu na Petrovaradinu , kako bi se

rnjaja, Ž Pavlović Breneselović D. 2 projektni pristup učenju

ita se zašto


,,MALI KORAK OD VELIKOG Z A A A”

autor Viktorija Seleš – vaspitač koautor u ana iliši vaspitač

,,Naši biseri” – anji a objekat utrinka u rešnjev u

Rezime: akon uključenja u projekat a čistije i zelenije škole u ojvodini počeli smo

intenzivnije da promišljamo o tome koliko i na koji način je ekologija prisutna u našem vrtiću. S

obzirom da je osnovno načelo eko-obrazovanja i vaspitanja izraženo u za tevu da ekološko

obrazovanje ne bude samo informisanje o eko – činjenicama,da znanja koja deca stičune budu

samo na nivou obaveštenosti, već da čitav život u vtiću i lokalnoj zajednici bude u skladu

skladu sa ekološkim za tevima,s vatili smo da je neop odno da promenimo našu dosadašnju

praksu.Ideja nam je bila da projektne aktivnosti realizujemo u svim vaspitnim grupama na

južnom području naše opštine vrtić u romu, elebitu, otovom elu, dorjanu i rešnjevcu i

da u nji uključimo porodicu i institucije iz naše zajednice.

Tokom ovog projekta deca su sticala nova znanja iz oblasti ekologije, istraživala, birala mesta za

učenje u vrtiću i njegovoj okolini, sarađivala, menjala izgled svog vrtića i svojim primerom

podsticala odrasle da se odgovorno ponašaju prema životnoj sredini. Mi odrasli, vaspitači,

roditelji i članovi lokalne zajednice, smo po prvi put zajedno sa decom istraživali, otkrivali i

učili.

ljučne reči: dete, ekologija, učešće, projekat, porodica


83


4

RAZVIJANjE PROJEKTA

Na aktivu vaspitača smo izneli ideju o projektu i njegovoj realizaciji. tvorili smo mnoga

pitanja i izneli dileme jer smo radili po modelu B, planirali po metodikama i uglavnom aktivnosti

realizovali u radnoj sobi. Konsultovali smo literaturu vezanu za princip integrisanog učenja i

projektno planiranje i razmenili naša iskustva. Zatim smo na roditeljskom sastanku upoznali

roditelje sa projektom i mogućim načinima nji ovog učešća. a decom smo razgovarali o

ekologiji, životnoj sredini i našem uticaju na nju. lušali smo nji ova pitanja i ideje i vodili se

njima. vakodnevno smo određeno vreme provodili u prirodi, odlazili smo u šetnje, redovno

smo posećivali park koji se nalazi u neposrednoj blizini vrtića. Prilikom jedne šetnje primetili

smo da se kosi trava u obližnjem parku. Dok smo posmatrali radnika deca su pričala kako oni

kući pomažu svojim roditeljima u održavanju dvorišta i šta rade sa pokupljenom pokošenom

travom. ako smo pokrenuli razgovor o kompostiranju i primeni organskog đubriva. Predložili

smo deci da sakupljamo ostatke svežeg otpada i opalo lišće, pa da i mi sami kompostiramo.

Uspeli smo brzo nabaviti kompostere. Deca svako jutro su donosila po nešto, i tako su se naši

komposteri brzo napunili. Pri kompostiranju pomagali su nam učenici rednjoškolskog centra

Besedeš ožef iz anjiže. ompost koji smo sami pripremili upotrebili smo za presađivanje

sobnog bilja u vrtiću u kome je učestvovala baka jednog dečaka iz grupe. Deca su stalno kod

kuće prepričavala sve ono što se dešava u vrtiću i na taj način zainteresovali roditelje za

projekat.Zahvaljujući dobroj saradnji sa esnom zajednicom rešnjevac, pružila nam se prilika

za ozelenjavanje našeg dvorišta. ve sadnice smo dobili od P omunalac iz anjiže, koji su

nam bili partneri u realizaciji osmišljenog. Deca su bila veoma zadovoljna i srećna što su

doprineli ulepšavnju našeg dvorišta. vrtiću smo već i raniji godina sakuljali plastične čepove

ili papire i koristili ih u nekim igricama. ada smo čepove i papir uneli u sobu i deca su sa njima

manipulisala, konstruisala, igrala se i tako smo došli na ideju da od nji napravimo didaktičke,

edukativne igračke.

Tokom projekta su nastale:

-igre memorije, -Slovo na slovo, -puzle, - lovo na slovo do reči, -Polako, polako, pa će biti

lako…

no što smo uočile u vezi sa ovim igračkama je da nisu dosadila deci, kao što se često dešava i

da su deca bila pažljiva pri nji ovom korišćenju i odlaganju. Iz ovog primera naučile smo da

2020

deca više značaja pridaju onome što sami naprave, onome u šta ulože sopstveni trud,u čemu

učestvuju, jer to za nji predstavlja vrednost.Dečiji osmesi i nji ova radost nas je motivisala na

dalje promišljanje o toku projekta.

Pošto su se približavali Božićni praznici, predložili smo deci da praznike obeležimo eko

vo druženje se pokazalo izvrsnim za međusobno povezivanje

dece, roditelja i vaspitača, kao za razvijanje partnerski odnosa a roditelji su se na neposredan

način ulljučili u projekat.

deca ponela kući. okom eko radionice pokrenuta je priča o razvrstavanju i reciklaži otpada i naš

oditelji i deca su istraživala po literatu ,vaspitači, smo pripremili

kratku prezentaciju za decu i roditelje na tu temu. vrtiću smo razvrstavali otpad,

nabavili limenu burad i ofarbali i odgovarajućim bojama i dobili smo kontejnere za

avršetak projekta smo obelež

dece iz okolni vrtića i đacima ovan ovnović maj iz dorjana.

bila u prilici da prikažu pripremljene igračke od recikliranog materija,sportske aktivnosti

i uz pomoć rekvizita od recikliranog materijala, pogledali smo lutkarsku predstavu u

kojoj su korišćeni samo prirodni materijali, kako za kostime, tako i za različite predmete u

predstavi. a kraju dana smo organizovali veliku šetnju u šumi na obali reke

smo o važnosti očuvanja biljnog i životinjskog sveta, i o tome šta možemo odma učiniti za

j

Dečiji osmesi, zadovoljstvo i sreća tokom projekta,govore nam da smo na dobrom putu , da

ovakav način rada i odnos prema detetu i njegovom učenju mnogo više prija deci.

ainteresovanost i učešće porodice u projektu takođe govori da je ovakav način rada dobar.

kraju tokom ovog projekta mi,vaspitači,smo promenili svoju ulogu,od onoga ko podučava i

tali smo učesnici i istraživači. va nova uloga nam mnogo više prija .


84

2020

4

aktivu vaspitača smo izneli ideju o projektu i njegovoj realizaciji. tvorili smo mnoga

princip integrisanog učenja i

projektno planiranje i razmenili naša iskustva.

roditelje sa projektom i mogućim načinima nji ovog učešća. a decom smo razgovarali o

ekologiji, životnoj sredini i našem uticaju na n lušali smo nji ova pitanja i ideje i vodili se

vakodnevno smo određeno vreme provodili u prirodi, odlazili smo u šetnje, redovno

smo posećivali park koji se nalazi u neposrednoj blizini vrtića. Prilikom jedne šetnje primetili

trava u obližnjem parku. Dok smo posmatrali radnika deca su pričala kako oni

kući pomažu svojim roditeljima u održavanju dvorišta i šta rade sa pokupljenom pokošenom

travom. ako smo pokrenuli razgovor o kompostiranju i primeni organskog đubriva. Predlož

smo deci da sakupljamo ostatke svežeg otpada i opalo lišće, pa da i mi sami kompostiramo.

. Deca svako jutro su donosila po nešto, i tako su se naši

komposteri brzo napunili. Pri kompostiranju pomagali su nam učenici rednjoškolskog ce

Besedeš ožef iz anjiže. ompost koji smo sami pripremili upotrebili smo za presađivanje

sobnog bilja u vrtiću u kome je učestvovala baka jednog dečaka iz grupe.

kuće prepričavala sve ono što se dešava u vrtiću i na taj način zainteresovali roditelje za

jući dobroj saradnji sa esnom zajednicom rešnjevac, pružila nam se prilika

za ozelenjavanje našeg dvorišta. ve sadnice smo dobili od P omunalac iz anjiže, koji su

izaciji osmišljenog. Deca su bila veoma zadovoljna i srećna što su

doprineli ulepšavnju našeg dvorišta. vrtiću smo već i raniji godina sakuljali plastične čepove

ada smo čepove i papir uneli u sobu i deca su

igrala se i tako smo došli na ideju da od nji napravimo didaktičke,

edukativne igračke.

lovo na slovo do reči, Polako, polako, pa će biti

no što smo uočile u vezi sa ovim igračkama je da nisu dosadila deci, kao što se često dešava i

da su deca bila pažljiva pri nji ovom korišćenju i odlaganju. Iz ovog primera naučile smo da


deca više značaja pridaju onome što sami naprave, onome u šta ulože sopstveni trud,u čemu

učestvuju, jer to za nji predstavlja vrednost.Dečiji osmesi i nji ova radost nas je motivisala na

dalje promišljanje o toku projekta.

Pošto su se približavali Božićni praznici, predložili smo deci da praznike obeležimo eko-

radionicom za decu i roditelje. vo druženje se pokazalo izvrsnim za međusobno povezivanje

dece, roditelja i vaspitača, kao za razvijanje partnerski odnosa a roditelji su se na neposredan

način ulljučili u projekat. Nastali su originalni predmeti/ukrasi od recikliranog materijala, koje su

deca ponela kući. okom eko radionice pokrenuta je priča o razvrstavanju i reciklaži otpada i naš

projekat je krenuo u tom smeru.

oditelji i deca su istraživala po literaturi i internetu o toj temi a mi,vaspitači, smo pripremili

kratku prezentaciju za decu i roditelje na tu temu. vrtiću smo razvrstavali otpad, roditelji su

nabavili limenu burad i ofarbali i odgovarajućim bojama i dobili smo kontejnere za

selektovanje otpada.

ZATVARANjE PROJEKTA

avršetak projekta smo obeležili manifestacijom Eko-dan, koju smo realizovali sa

koleginicama, 125-oro dece iz okolni vrtića i đacima ovan ovnović maj iz dorjana.

Deca su bila u prilici da prikažu pripremljene igračke od recikliranog materija,sportske aktivnosti

smo izveli uz pomoć rekvizita od recikliranog materijala, pogledali smo lutkarsku predstavu u

kojoj su korišćeni samo prirodni materijali, kako za kostime, tako i za različite predmete u

predstavi. a kraju dana smo organizovali veliku šetnju u šumi na obali reke ise. Razgovarali

smo o važnosti očuvanja biljnog i životinjskog sveta, i o tome šta možemo odma učiniti za

zeleniji i zdraviji svet.

j

Dečiji osmesi, zadovoljstvo i sreća tokom projekta,govore nam da smo na dobrom putu , da

ovakav način rada i odnos prema detetu i njegovom učenju mnogo više prija deci.

ainteresovanost i učešće porodice u projektu takođe govori da je ovakav način rada dobar. I na

kraju tokom ovog projekta mi,vaspitači,smo promenili svoju ulogu,od onoga ko podučava i

posmatra postali smo učesnici i istraživači. va nova uloga nam mnogo više prija .


85


Literatura:


2. Osnove programa predškolskog vapitanja i obrazovanja („Godine uzleta“,2019.), Beograd,

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

2020

U A I Z A

iljana olubovi vaspitač elena ončar vaspitač

ečja radost ančevo

ad prikazuje elemente projektnog planiranja u razvoju teme uvari zdravlja , u grupi

bavljenje ovom temom bio je dolazak itne pomoći u naš vrtić. Deca

su bila fascinirana nji ovim uniformama, kolima itne pomoći, sirenom, kao i materijalima koje

su doneli. akon prezentacije osoblja itne pomoći u olu deca su svoje impresije, komentare i

pitanja prenela i u radnu sobu. am događaj i mnoštvo pitanja koja su proistekla iz njega,

prepoznati su kao provokacija iz koje se može razvijati projekat, kroz koji bi deca smisleno učila

i produbljeno istraživala temu koja i interesuje. mrežili smo dečja pitanja iz Ž tabele,

iskaze roditelja i naša zapažanja i tako smo formulisali temu. Deca su učestvovala u razvijanju

projekta postavljajući pitanja, predlažući svoje ideje, istraživčkom aktivnošću, kroz životno

praktične aktivnosti, idejama i predlozima za menjanje i bogaćenje sredine za učenje sa

roditeljima, kao i beleženjem onoga što su izdvajali kao važno. čenje se odvijalo kroz igru i

zasnivalo se na povezanom iskustvu onoga što deca rade i nji ovog doživljaja u smislenim

ja. Deca su samostalno osmišljavala načine podele poslova u okviru projekta.

ainteresovanost i aktivno učešće porodice u svim fazama projekta je bilo veoma vidlji

faza projekta prikazana je odgovarajućim procesnim panoom i proslavljena je u prigodnim

ljučne reči: projekat, aktivno učešće, saradnja, zdravlje

dvorištu vrtića se začula sirena. Deca su kroz prozor ugledala kola itne pomoći. oga

dana imali su organizovanu prezentaciju svoji aktivnosti sa decom predškolski grupa. ada su

i deca ugledala u vrtiću, istrčala su u ol. Bili su fascinirani nji ovim uniformama, torbama i

lom koji su doneli. Pitali smo da i naša grupa učestvuje u prezentaciji. rlo brzo, nakon

kratke priče, usledila je igra. ekom je bila umotana noga u zavoj, nekom ruka, glava, bili su

obučeni kao lekari... o je potaklo decu da počnu da postavljaju pitanja i komentarišu o tome šta


86

2020


U A I Z A A”

Autori: iljana olubovi vaspitač; Jelena ončar vaspitač

ečja radost ančevo

Rezime: ad prikazuje elemente projektnog planiranja u razvoju teme uvari zdravlja , u grupi

srednjeg uzrasta. Ideja za bavljenje ovom temom bio je dolazak itne pomoći u naš vrtić. Deca

su bila fascinirana nji ovim uniformama, kolima itne pomoći, sirenom, kao i materijalima koje

su doneli. akon prezentacije osoblja itne pomoći u olu deca su svoje impresije, komentare i

pitanja prenela i u radnu sobu. am događaj i mnoštvo pitanja koja su proistekla iz njega,

prepoznati su kao provokacija iz koje se može razvijati projekat, kroz koji bi deca smisleno učila

i produbljeno istraživala temu koja i interesuje. mrežili smo dečja pitanja iz Ž tabele,

iskaze roditelja i naša zapažanja i tako smo formulisali temu. Deca su učestvovala u razvijanju

projekta postavljajući pitanja, predlažući svoje ideje, istraživčkom aktivnošću, kroz životno

praktične aktivnosti, idejama i predlozima za menjanje i bogaćenje sredine za učenje sa

roditeljima, kao i beleženjem onoga što su izdvajali kao važno. čenje se odvijalo kroz igru i

zasnivalo se na povezanom iskustvu onoga što deca rade i nji ovog doživljaja u smislenim

situacijama delanja. Deca su samostalno osmišljavala načine podele poslova u okviru projekta.

Ostvarili smo saradnju sa Domom zdravlja, lekarima: pedijatrom, oftalmologom i stomatologom.

ainteresovanost i aktivno učešće porodice u svim fazama projekta je bilo veoma vidljivo. Svaka

faza projekta prikazana je odgovarajućim procesnim panoom i proslavljena je u prigodnim

aktivnostima na koje su pozvana deca i iz drugih grupa.

ljučne reči: projekat, aktivno učešće, saradnja, zdravlje

1.UVOD

dvorištu vrtića se začula sirena. Deca su kroz prozor ugledala kola itne pomoći. oga

dana imali su organizovanu prezentaciju svoji aktivnosti sa decom predškolski grupa. ada su

i deca ugledala u vrtiću, istrčala su u ol. Bili su fascinirani nji ovim uniformama, torbama i

materijalom koji su doneli. Pitali smo da i naša grupa učestvuje u prezentaciji. rlo brzo, nakon

kratke priče, usledila je igra. ekom je bila umotana noga u zavoj, nekom ruka, glava, bili su

obučeni kao lekari... o je potaklo decu da počnu da postavljaju pitanja i komentarišu o tome šta


87


rade lekari, kako leče ljude, kako čuvaju naše zdravlje. ekari čuvaju naše zdravlje. ni su naši

čuvari. , rekla je . . Poslužile smo se Ž tabelom i zabeležile sva pitanja dece.

ako lekar pomaže ljudima pitala je . . ašto boca peče , pitala je I. . a šta služe

slušalice , pitala je . . ta koristi moja baka za pritisak , pitala je . . ašto lekari nose

maske pitao je .Ě. mrežile smo dečja pitanja iz Ž tabele, iskaze roditelja i naša

zapažanja i tako smo formulisale temu uvari zdravlja . roz razgovor sa decom došli smo do

saznanja da se mesto na kome lekari leče zove ordinacija i rodila se ideja na napravimo našu

ordinaciju u radnoj sobi. Istražujući na internetu, u literaturi, uvažavajući dečja iskustva...

zajedno sa decom napravili smo listu stvari koje su nam potrebne za našu ordinaciju. saradnji

sa roditeljima prikupili smo razne kutije od lekova, bočice, stetoskop, aparat za merenje pritiska,

tupfere, špriceve, zavoje, flastere, kape, maske, rukavice, rendgenske snimke, uniforme. Deca su

napravila svoje zdravstvene knjižice i kartone. ako je u našoj sobi nastala nova prostorna celina

koju smo nazvali rdinacija i koja se menjala i bogatila tokom trajanja projekta.

Kao jedan od oblika saradnje sa roditeljima osmislile smo zadatke za rad u porodici odn.

putujuću svesku u kojoj će opisati sa roditeljima šta radi lekar, da ilustruju ili zalepe sličice.

veska je išla od ruke do ruke . adržaje su deca prezentovala svojim drugarima u vrtiću i tako

su učili jedni od drugi . ajednički smo osmislili način podele poslova u okviru aktivnosti.

apravili smo tablu poslova. a svaki posao fotografisanje, crtanje pitanja, zaokruživanje,

crtanje odgovora na pitanja, broj grupe, postavljanje materijala za rad, rasklanjanje materijala za

rad, sređivanje pribora za rad, ureživanje centara... napravili smo odgovarajuću karticu sa

simbolom, plastificirali, a pored kartica deca su dodavala svoja imena. U saradnji sa roditeljima,

biblioteku smo obogatili knjigama o lekaru i ljudskom telu, kao i raznim lifletima i brošurama

koje smo dobili tokom posete zdravstvenoj ustanovi, a prostornu celinu saobraćaja igračkama i

autićima itne pomoći. bog nedostatka prostora u sobi zbog spuštanja kreveta tokom

popodnevnog odmora neke prostorne celine su organizovane tako da budu mobilne. Po potrebi

su se mogle postavljati, proširivati i sklanjati.

2020

posetu nam je došla dr elena lora, ekspert za dečje zdravlje. Proširili smo našu

rdinaciju . .P. je predložio da napravimo apoteku i čekaonicu. a čekaonicu su nam bili

potrebni brojevi, koje su deca ispisivala na papirićima i delila pacijentima koji su čekali na

a naša pitanja o zdravlju i

lečenju ljudi. voja pitanja smo unapred pripremili, nacrtali,a zatim zabeležili odgovore.

ako su se pojavila i pitanja i komentari o ljudskom telu. nam šta radiš. ad mi slušaš pluća.

Pluća nam služe da možemo da dišemo , rekla je .P. ako možeš da čuješ moje srce , pitao je

.D. . . je rekla I ja se sa mojom doktorkom igram te igre diši ne diši . ako se vidi kad

polomimo ruku i nogu

dgovori koje su deca dobila od doktorke, su im pomogli da dalje istražuju u

enciklopedijama, analizirali panoe, fotografije i snimke. Dečja zapažanja smo beležili, a deca

crtala na panoima koje smo potom kačili u sobi kao podsetnik na informacije koje smo saznali,

iskustva koja su deca doživela i kao inspiraciju za dalje učenje i istraživanje.

Iz dečji komentara smo saznali da ne leče samo lekovi, već da su i mamina nežnost i ljubav

takođe lekovita. ada sam bolesna meni mama skuva toplu supicu i mazi me rekla je .P.

i kaže mu da treba da jede puno voća i povrća da bi

što pre ozdravio. eni baka kuva čaj , izjavila je . . ako su deca predložila da i oni naprave

lekove i sirupe od čajeva. apravili smo mini laboratoriju i opremili je staklenom čašom,

plastičnim posudama i staklenim bočicama za gotove lekove. ama . . koja je

farmaceut dala nam je recepte za jednokomponentne i dvokomponentne čajeve i potrebna


88

2020

rade lekari, kako leče ljude, kako čuvaju naše zdravlje. ekari čuvaju naše zdravlje. ni su naši

čuvari. , rekla je . . Poslužile smo se Ž tabelom i zabeležile sva pitanja dece.

ako lekar pomaže ljudima pitala je . . ašto boca peče , pitala je I. . a šta služe

slušalice , pitala je . . ta koristi moja baka za pritisak , pitala je . . ašto lekari nose

maske pitao je .Ě. mrežile smo dečja pitanja iz Ž tabele, iskaze roditelja i naša

zapažanja i tako smo formulisale temu uvari zdravlja . roz razgovor sa decom došli smo do

saznanja da se mesto na kome lekari leče zove ordinacija i rodila se ideja na napravimo našu

ordinaciju u radnoj sobi. Istražujući na internetu, u literaturi, uvažavajući dečja iskustva...

zajedno sa decom napravili smo listu stvari koje su nam potrebne za našu ordinaciju. saradnji

sa roditeljima prikupili smo razne kutije od lekova, bočice, stetoskop, aparat za merenje pritiska,

tupfere, špriceve, zavoje, flastere, kape,

napravila svoje zdravstvene knjižice i kartone. ako je u našoj sobi nastala nova prostorna celina

koju smo nazvali rdinacija i koja se menjala i bogatila tokom trajanja projekta.

putujuću svesku u kojoj će opisati sa roditeljima šta radi lekar, da ilustruju ili zalepe sličice.

veska je išla od ruke do ruke . adržaje su deca prezentovala svojim drugarima u vrtiću i tako

su učili jedni od drugi . ajednički smo osmislili način podele poslova u okviru aktivnosti.

apravili smo tablu poslova. a svaki posao fotografisanje, crtanje pitanja, zaokruživanje,

rad, sređivanje pribora za rad, ureživanje centara... napravili smo odgovarajuću karticu sa

obogatili knjigama o lekaru i ljudskom telu, kao i raznim lifletima i brošurama

koje smo dobili tokom posete zdravstvenoj ustanovi, a prostornu celinu saobraćaja igračkama i

autićima itne pomoći. bog nedostatka prostora u sobi zbog spuštanja kreveta to

su se mogle postavljati, proširivati i sklanjati.


2.RAZVIJANjE PROJEKTA

U posetu nam je došla dr elena lora, ekspert za dečje zdravlje. Proširili smo našu

rdinaciju . .P. je predložio da napravimo apoteku i čekaonicu. a čekaonicu su nam bili

potrebni brojevi, koje su deca ispisivala na papirićima i delila pacijentima koji su čekali na

pregled kod doktorke. Doktorka Jelena se igrala sa nama, odgovarala na naša pitanja o zdravlju i

lečenju ljudi. voja pitanja smo unapred pripremili, nacrtali,a zatim zabeležili odgovore.

ako su se pojavila i pitanja i komentari o ljudskom telu. nam šta radiš. ad mi slušaš pluća.

Pluća nam služe da možemo da dišemo , rekla je .P. ako možeš da čuješ moje srce , pitao je

.D. . . je rekla I ja se sa mojom doktorkom igram te igre diši-ne diši . ako se vidi kad

polomimo ruku i nogu

dgovori koje su deca dobila od doktorke, su im pomogli da dalje istražuju u knjigama i

enciklopedijama, analizirali panoe, fotografije i snimke. Dečja zapažanja smo beležili, a deca

crtala na panoima koje smo potom kačili u sobi kao podsetnik na informacije koje smo saznali,

iskustva koja su deca doživela i kao inspiraciju za dalje učenje i istraživanje.

Iz dečji komentara smo saznali da ne leče samo lekovi, već da su i mamina nežnost i ljubav

takođe lekovita. ada sam bolesna meni mama skuva toplu supicu i mazi me rekla je .P.

A.D. je rekao da njemu tata pravi limunadu i kaže mu da treba da jede puno voća i povrća da bi

što pre ozdravio. eni baka kuva čaj , izjavila je . . ako su deca predložila da i oni naprave

lekove i sirupe od čajeva. apravili smo mini laboratoriju i opremili je staklenom čašom,

avanom, vagom, plastičnim posudama i staklenim bočicama za gotove lekove. ama . . koja je

farmaceut dala nam je recepte za jednokomponentne i dvokomponentne čajeve i potrebna

sredtva.


89


Istraživanje se nastavilo i nakon odlaska doktorke. poznavali smo delove tela, organe,

čula, kosti i mišiće, zdravu ranu. rtali smo našu mapu zdrave rane, pravilne is rane, kako se

vitaminima borimo i štitimo telo od bolesti. rganizovali smo radionicu sa decom i roditeljima

na temu drava rana , gde su od voća i povrća pravili svoje kreacije.

ednog dana je . P. rekao oja mama nosi naočare zato što ne vidi dobro . o je otvorilo

mnoštvo pitanja i kod druge dece: Da li to može da se izleči , pitala je P. . ad dugo gledam

u tablet ili tatin telefon zabole me oči , rekao je . . ako smo došli na ideju da u goste

pozovemo dr vetlanu anić, eksperta za vid, eveninu baku. Doktorka vetlana nam je

pokazala magičnu kutiju u kojoj se uz pomoć specijalni naočara vide različiti simboli. Deca su

naučila da su naočare pomagalo za ljude koji ne vide dobro. ašu ordinaciju smo obogatili

panoom, koji su deca iscrtala, na kome su se nalazili različiti simboli različiti veličina, a koji

mogu da pomognu doktoru da utvrdi da li neko vidi dobro ili ne. Roditelji su nam pomogli da

ordinaciju obogatimo različitim naočarima bez dioptrijski stakala . Paralelno sa opremanjem

ordinacije, bogatili smo novim materijalima i druge prostorne celine- lupa, mikroskop,

dvogled... koje mogu da nam pomognu da vidimo kada je nešto jako malo ili daleko...Nakon

posete doktorke za oči pravili smo naše naočare.

Inspirisana pričom o zdravlju .D. je donela slikovnicu o zdravlju zuba i važnosti

nji ovog redovnog pranja. Deca su se pitala ašto se nekada zubići pokvare čak i kada i

peremo , ašto boli zub , ako lečimo pokvaren zub ... a decom smo se dogovorili da

odgovore na ova pitanja potražimo kod iline bake dr Irene ovanović, eksperta za zdrave

zube. ako je usledila poseta stomatološkoj ordinaciji.

2020

1

pomoć doktorke pregledali zube jedni drugima... saznali da dok

lečila zube, da kod zubara ne mora uvek da boli

malo ogledalce da bi njime gledala deci zubiće...

koje smo napravili tokom posete, bavili daljim istraživanjem ove teme. Pozvali smo doktorku

Irenu u naš vrtić koja nam je donela na poklon četkice za zube i male paste. Pokazala nam je

kako se pravilno peru zubi ako trava raste i kiša pada , koliko često da peremo zube, a

naročito posle slatkiša, da je jabuka prirodna četkica i pasta za zube i da nije zubar nimalo

strašan , a bušilica boli manje od ujeda komarca. Istražili smo i koja je rana zdrava za zube, a

izgleda naša vilica i kako su zubi smešteni u njoj i oslobodili se stra a od zubara

u velikoj meri. e plašim se više zubara , rekla je . . ako volim čokoladu. nam da ću je

jesti i dalje, ali ću odma oprati zube, izjavio je . . Pošto su dobila na poklon četkice i paste i

naučila kako se pravilno peru zubi, deca su želela da i u vrtiću nakon svakog obroka peru zube,

tako da smo i to uvrstili kao jednu od naši rutina. vrtiću smo razgovarali i o tome kakve

gli da pomažu ljudima. Doktor treba da bude ljubazan

da se ne bi uplašili , rekao je .Ě., a .P. je izvojila kao važno da mora puno da ide u školu da bi

naučio sve o lečenju ljudi. ekar treba da bude pažljiv da nas ne povredi , izjavio je . .

završetka projekta bila je u vidu objedinjenog panoa koji smo nazvali ad

porastem biću doktor na kome su deca prikazala sve ono što su tokom projekta naučila. Pozvali

smo i decu iz drugi grupa da budu naši pacijenti , delili im brojeve u čekaonici

dođu kod zubara koji će da i nauči kako da pravilno peru zube, lekara za oči, isprobaju različite

naočare, pregledaju se kod lekara, slušaju otkucaje svog srca pomoću stetoskopa....naprave svoje

zdravstvene knjižice...


90

2020

Istraživanje se nastavilo i nakon odlaska doktorke. poznavali smo

čula, kosti i mišiće, zdravu ranu. rtali smo našu mapu zdrave rane, pravilne is rane, kako se

vitaminima borimo i štitimo telo od bolesti. rganizovali smo radionicu sa decom i roditeljima

na temu drava rana , gde su od voća i povrća pravili svoje kreacije.

ednog dana je . P. rekao oja mama nosi naočare zato što ne vidi dobro . o je otvorilo

mnoštvo pitanja i kod druge dece: Da li to može da se izleči , pitala je P. . ad dugo gledam

oči , rekao je . . ako smo došli na ideju da u goste

pozovemo dr vetlanu anić, eksperta za vid, eveninu baku. Doktorka vetlana nam je

pokazala magičnu kutiju u kojoj se uz pomoć specijalni naočara vide različiti simboli. Deca su

naučila da su naočare pomagalo za ljude koji ne vide dobro. ašu ordinaciju smo obogatili

panoom, koji su deca iscrtala, na kome su se nalazili različiti simboli različiti veličina, a koji

ordinaciju obogatimo različitim naočarima bez dioptrijski stakala . Paralelno sa opremanjem

dvogled... koje mogu da nam pomognu da vidimo kada je nešto jako

posete doktorke za oči pravili smo naše naočare.

na pričom o zdravlju .D. je donela slikovnicu o zdravlju zuba i važnosti

nji ovog redovnog pranja. Deca su se pitala ašto se nekada zubići pokvare čak i kada i

emo , ašto boli zub , ako lečimo pokvaren zub ... a decom smo se dogovorili da

odgovore na ova pitanja potražimo kod iline bake dr Irene ovanović, eksperta za zdrave

zube. ako je usledila poseta stomatološkoj ordinaciji.


1

Tokom posete deca su dobila odgovore na mnoga pitanja , upoznala se sa ''alatom'' koji zubar

koristi u svom radu, a koji se zove zubarski instrumenti'', ''vozila'' se na stomatološkoj stolici, uz

pomoć doktorke pregledali zube jedni drugima... saznali da doktorka isto koristi lekove da bi

lečila zube, da kod zubara ne mora uvek da boli- da i za to postoji lek...da doktorka ima jedno

malo ogledalce da bi njime gledala deci zubiće...

U narednim danima smo se kroz odgovore koje su deca dobila i posmatranjem fotografija

koje smo napravili tokom posete, bavili daljim istraživanjem ove teme. Pozvali smo doktorku

Irenu u naš vrtić koja nam je donela na poklon četkice za zube i male paste. Pokazala nam je

kako se pravilno peru zubi ako trava raste i kiša pada , koliko često da peremo zube, a

naročito posle slatkiša, da je jabuka prirodna četkica i pasta za zube i da nije zubar nimalo

strašan , a bušilica boli manje od ujeda komarca. Istražili smo i koja je rana zdrava za zube, a

koja nije, kako izgleda naša vilica i kako su zubi smešteni u njoj i oslobodili se stra a od zubara

u velikoj meri. e plašim se više zubara , rekla je . . ako volim čokoladu. nam da ću je

jesti i dalje, ali ću odma oprati zube, izjavio je . . Pošto su dobila na poklon četkice i paste i

naučila kako se pravilno peru zubi, deca su želela da i u vrtiću nakon svakog obroka peru zube,

tako da smo i to uvrstili kao jednu od naši rutina. vrtiću smo razgovarali i o tome kakve

osobine treba da poseduju lekari da bi mogli da pomažu ljudima. Doktor treba da bude ljubazan

da se ne bi uplašili , rekao je .Ě., a .P. je izvojila kao važno da mora puno da ide u školu da bi

naučio sve o lečenju ljudi. ekar treba da bude pažljiv da nas ne povredi , izjavio je . .

Proslava završetka projekta bila je u vidu objedinjenog panoa koji smo nazvali ad

porastem biću doktor na kome su deca prikazala sve ono što su tokom projekta naučila. Pozvali

smo i decu iz drugi grupa da budu naši pacijenti , delili im brojeve u čekaonici i pozivali ih da

dođu kod zubara koji će da i nauči kako da pravilno peru zube, lekara za oči, isprobaju različite

naočare, pregledaju se kod lekara, slušaju otkucaje svog srca pomoću stetoskopa....naprave svoje

zdravstvene knjižice...


91


3.ZAKLj

Tokom projekta nastojale smo se da se približimo vrednostima savremene koncepcije

predškolskog vaspitanja i obrazovanja, da deca aktivno učestvuju, da imaju pravo izbora, da

grade odnose, da povežemo vrtić sa zajednicom i porodicom, da omogućimo deci da iskažu

svoju kreativnost u igri i učenju kroz integrisane sadržaje u atmosferi poverenja, pripadanja i

podrške. čenje se odvijalo kroz igru i zasnivalo se na povezanom iskustvu onoga što deca rade

i nji ovog doživljaja u smislenim situacijama. Deca su učestvovala u razvijanju projekta

postavljajući pitanja, predlažući svoje ideje, istraživčkom aktivnošću, kroz životno praktične

aktivnosti, menjanjem i bogaćenjem sredine za učenje, kao i beleženjem onoga što su izdvajali

kao važno. situacijlama učenja imala su priliku da biraju sa kim će raditi, da rade u malim

grupama, u paru i samostalno. roz razmenu sa roditeljima saznali smo da i kod kuće pokazuju

veći interes za praktikovanje zdravi navika u pogledu is rane, pranja ruku, zuba... čak i manji

strah/ otpor ( kod dece kod koje je to bilo prisutno) od odlaska kod zubara, lekara...

4.LITERATURA

1. Internet portali

2. snove programa predškolskog vapitanja i obrazovanja odine uzleta ,2 . , Beograd,


. Ěorđević ., rsmanović . Projekti u predškolskoj ustanovi materijal sa seminara, kat. br.

542)

2020

autora anijela ojko Olgi a ušuli arija akovi

oautor lavi a ote i a

oško u a rbas

akon snažnog nevremena polomilo se drvo u dvorištu vrtića i taj događaj je ostavio

snažan utisak na decu. a osnovu interesovanja i razgovora sa decom odlučili smo da

započnemo temu drvo .

vako smo počeli...

Igra: otkrij tajanstveni crtež od linije do drveta skupljali smo i otiskivali lišće i pravili naše

grupu je sticajem okolnosti dospeo neobičan plod o kome nismo znali ništa. apočelo je naše

istraživanje. rganizovali smo posetu školi i odlučili smo da istražujemo zajedno sa decom.

Istraživanje nas je dalje navodilo u svet fitofarmacije. dlučili smo da organizujemo posetu

apoteci i muzejua stručnu pomoć nam je pružila mama farmaceut, koja nam je približila svet

Istraživanjem ploda saznali smo da su drvo naše tajanstvene biljke koristili indijanci za izradu

lukova. Dalji koraci bazirali su se na istraživanju indijanaca kao naroda prirode i to je bio

momenat uključivanja u projekat. Izrađivali smo simbole jednog nepoznatog naroda i njegove

kulture. čili smo zajedno i sa decom gradili odnose saradnje i uzajamne povezanosti. . .

vako smo završili

aučili smo mnogo o našem plodu, o kulturi,običajima i životu indijanaca

projekat tako što smo osmislili novogodišnje druženje sa Deda razomu stilu indijanaca

šminka, rekviziti, perjanica... .

ljučne reči: drvo, priroda, radoznalost, istraživanje i simboli


92

2020

projekta nastojale smo se da se približimo vrednostima savremene koncepcije

predškolskog vaspitanja i obrazovanja, da deca aktivno učestvuju, da imaju pravo izbora, da

grade odnose, da povežemo vrtić sa zajednicom i porodicom, da omogućimo deci da iskažu

svoju kreativnost u igri i učenju kroz integrisane sadržaje u atmosferi poverenja, pripadanja i

podrške. čenje se odvijalo kroz igru i zasnivalo se na povezanom iskustvu onoga što deca rade

i nji ovog doživljaja u smislenim situacijama. Deca su učestvovala u razvijanju projekta

postavljajući pitanja, predlažući svoje ideje, istraživčkom aktivnošću, kroz životno praktične

aktivnosti, menjanjem i bogaćenjem sredine za učenje, kao i beleženjem onoga što su izdvajali

kao važno. situacijlama učenja imala su priliku da biraju sa kim će raditi, da rade u malim

grupama, u paru i samostalno. roz razmenu sa roditeljima saznali smo da i kod kuće pokazuju

veći interes za praktikovanje zdravi navika u pogledu is rane, pranja ruku, zuba... čak i manji

2. snove programa predškolskog vapitanja i obrazovanja odine uzleta ,2 . , Beograd,

inistarstvo prosvete, nauke i te nološkog ra

. Ěorđević ., rsmanović . Projekti u predškolskoj ustanovi materijal sa seminara, kat. br.


„GDE NAS JE ODVELO MAKLURINO DRVO?“

autora anijela ojko Olgi a ušuli arija akovi

oautor lavi a ote i a

oško u a rbas

Rezime: akon snažnog nevremena polomilo se drvo u dvorištu vrtića i taj događaj je ostavio

snažan utisak na decu. a osnovu interesovanja i razgovora sa decom odlučili smo da

započnemo temu drvo .

vako smo počeli...

Igra: otkrij tajanstveni crtež od linije do drveta skupljali smo i otiskivali lišće i pravili naše

drvo, igrali se i pravili zbirku listova...

A ovako nastavili...

grupu je sticajem okolnosti dospeo neobičan plod o kome nismo znali ništa. apočelo je naše

istraživanje. rganizovali smo posetu školi i odlučili smo da istražujemo zajedno sa decom.

Istraživanje nas je dalje navodilo u svet fitofarmacije. dlučili smo da organizujemo posetu

apoteci i muzejua stručnu pomoć nam je pružila mama farmaceut, koja nam je približila svet

lekovitih biljaka. Zajedno smo pravili kreme. . .

Istraživanjem ploda saznali smo da su drvo naše tajanstvene biljke koristili indijanci za izradu

lukova. Dalji koraci bazirali su se na istraživanju indijanaca kao naroda prirode i to je bio

momenat uključivanja u projekat. Izrađivali smo simbole jednog nepoznatog naroda i njegove

kulture. čili smo zajedno i sa decom gradili odnose saradnje i uzajamne povezanosti. . .

vako smo završili

aučili smo mnogo o našem plodu, o kulturi,običajima i životu indijanaca. Proslavili smo

projekat tako što smo osmislili novogodišnje druženje sa Deda razomu stilu indijanaca

šminka, rekviziti, perjanica... .

ljučne reči: drvo, priroda, radoznalost, istraživanje i simboli


93


4

„GDE NAS JE ODVELO MAKLURINO DRVO..“

Rad predstavlja splet neposredni okolnosti i dečije zapitanosti koje su se izrodile u jedan vrlo

interesantan i neobičan projekat.

ako je sve počelo...

Događaj iz svakodnevnog života... akon nevremena polomilo se drvo u dvorištu vrtića i to je

ostavilo snažan utisak na decu. Događaj nas je pokrenuo pričom o drvetu. a decom smo odigrali

igru d linije do drveta . apočeli smo sa aktivnostima na izradi likovni radova sa temom

šuma i izradom drveta individualni i grupni radovi različitim te nikama. šetnji sa decom smo

posmatrali drveće, nji ove plodove okolini vrtića, smo skupljali razno lišće, pravili

kolekcije ispresovali smo i i ostavili za neke naredne aktivnosti . jednoj od šetnji deca su

počela da skupljaju plodove koji su popadali sa drveta kestenje, ora e, lešnike . Iste smo

crtali, i došli na ideju da napravimo od neki plodova kolače. roz razgovor sa decom, odlučili

smo se za baklavu jer deca nisu znala kako kolač izgleda kao ni to da se pravi od ora a. Deca su

predložila da od kuće donesu ora e i čekiće. Ines je donela mlin. ajedno smo lupali ora e,

čistili, mleli i od nji napravili baklavu. aspitačica Danijela pronalazi tokom jednog

porodičnog izleta jedan neobičan plod, nepoznatog porekla i donosi u vrtić. Decu je odma

privukao izgled ploda i pitali su šta je to. obzirom da ni mi nismo znali ništa o ovom plodu,

zajedno smo rešili da ga istražimo. edan dečak je rekao da ga plod podseća na buđavu loptu.

Posmatramo neobičan plod

Pitali smo decu šta misle šta bi to moglo biti i kako se zove... eki od odgovora su bili: nezrela

narandža, mandarina, sasušena dunja, čudan cvet brokoli... atim smo razgovarali sa decom ko

bi mogao da nam da odgovore i dobili ideju da odemo do škole, kod nastavnice biologije.

Posmatrali smo plod pomoću lupe, crtali izgled ploda, pravili album kao poklon za nastavnicu,

smišljali pitanja o plodu i uputili se prema školi. Priključila su nam se i deca starije vaspitne

grupe iz našeg vrtića. ji je interesovalo cveće – vet, čitav jedan svet . dlučili smo da

2020

istražujemo svet biljaka zajedno. soblje osnovne škole vetozar iletić nas je sa

oduševljenjem dočekalo, a posebno nastavnica biologije iroslava uković, kojoj se veoma

o što se mi tako mali interesujemo za svet biljaka. Deca su slobodno postavljala pitanja o

tajanstvenom plodu i drugim biljkama da li je jestivo, koliko mu treba vode da živi, gde ga

možemo pronaći

Iz dana u dan se sve više u našem vrtiću pričalo o ovom plodu, zainteresovale su se i vaspitačice

iz drugi grupa, naša deca, i deca iz starije grupe su razgovarala o plodu sa roditeljima. asvim

slučajno jedna vaspitačica iz vrtića je pronašla na internetu naš plod, pa smo na taj način otkrili

ljke koji glasi maklura, što nam je pomoglo da upotpunimo naša saznanja o

neobičnom plodu. tkrivši da je korišćena u lekovite svr e, pitali smo decu šta bi to moglo da

znači. dgovori su bili usmereni na kreme, lekove i čajeve. Deca su pričala o ovome i kod kuće,

i enina mama, koja je farmaceut, se ponudila da dođe u vrtić.Donevši razne kreme, preparate,

sirupe, čajeve uputila nas je u lekovita svojstva biljaka. Probali smo različite ukuse čajeva od

kamilice, nane, koprive, žalfije, lipe. Deca su mirisala osušeno lekovito bilje, prepoznavali I

imenovali isto uz našu pomoć. Dečak iloš, iz starije vaspitne grupe donosi u vrtić erbarijum

od svog starijeg brata, što je podstaklo decu da naprave svoj zajednički erbarijum. izradi

o biljke koje smo ranije sakupili tokom zajedničke šetnje.

enina mama nam je takođe pokazala kako se pravi osnova za kremu u apoteci, deca su mešala

smesu u posebnoj činiji a zatim pravili kremicu koju smo kasnije koristili za ruke.

Pravimo našu kremu za ruke

Inspirisani ovom posetom, došli smo zajedno na ideju da naučimo kako se pravi domaća lekovita

jima nabavili smo recept i sastojke domaća mast, cvet nevena, miris

vanile . bjasnili smo im postupak, deca su ispirala mast, čupkali su latice nevena, zajedno

mešali, kuvali i pravili kremu. ad se sve to lepo o ladilo i očvrslo, dobili smo našu k


94

2020

4

predstavlja splet neposredni okolnosti i dečije zapitanosti koje su se izrodile u jedan vrlo

interesantan i neobičan projekat.

ako je sve počelo...

Događaj iz svakodnevnog života... akon nevremena polomilo se drvo u dvorištu vrtića i to je

žan utisak na decu. Događaj nas je pokrenuo pričom o drvetu. a decom smo odigrali

igru d linije do drveta . apočeli smo sa aktivnostima na izradi likovni radova sa temom

šuma i izradom drveta individualni i grupni radovi različitim te nikama. š

posmatrali drveće, nji ove plodove okolini vrtića, smo skupljali razno lišće, pravili

kolekcije ispresovali smo i i ostavili za neke naredne aktivnosti . jednoj od šetnji deca su

počela da skupljaju plodove koji su popadali sa drveta kestenje, ora e, lešnike . Iste smo

crtali, i došli na ideju da napravimo od neki plodova kolače. roz razgovor sa decom, odlučili

smo se za baklavu jer deca nisu znala kako kolač izgleda kao ni to da se pravi od ora a. Deca su

predložila da od kuće donesu ora e i čekiće. Ines je donela mlin. ajedno smo lupali ora e,

čistili, mleli i od nji napravili baklavu. aspitačica Danijela pronalazi tokom jednog

porodičnog izleta jedan neobičan plod, nepoznatog porekla i donosi u vrtić. Decu je odma

ukao izgled ploda i pitali su šta je to. obzirom da ni mi nismo znali ništa o ovom plodu,

no smo rešili da ga istražimo. edan dečak je rekao da ga plod podseća na buđavu loptu.

o neobičan plod

Pitali smo decu šta misle šta bi to moglo biti i kako se zove... eki od odgovora su bili: nezrela

narandža, mandarina, sasušena dunja, čudan cvet brokoli... atim smo razgovarali sa decom ko

demo do škole, kod nastavnice biologije.

Posmatrali smo plod pomoću lupe, crtali izgled ploda, pravili album kao poklon za nastavnicu,

smišljali pitanja o plodu i uputili se prema školi. Priključila su nam se i deca starije vaspitne

grupe iz našeg vrtića. ji je interesovalo cveće – vet, čitav jedan svet . dlučili smo da


istražujemo svet biljaka zajedno. soblje osnovne škole vetozar iletić nas je sa

oduševljenjem dočekalo, a posebno nastavnica biologije iroslava uković, kojoj se veoma

svidelo što se mi tako mali interesujemo za svet biljaka. Deca su slobodno postavljala pitanja o

tajanstvenom plodu i drugim biljkama da li je jestivo, koliko mu treba vode da živi, gde ga

možemo pronaći

Iz dana u dan se sve više u našem vrtiću pričalo o ovom plodu, zainteresovale su se i vaspitačice

iz drugi grupa, naša deca, i deca iz starije grupe su razgovarala o plodu sa roditeljima. asvim

slučajno jedna vaspitačica iz vrtića je pronašla na internetu naš plod, pa smo na taj način otkrili

pravi naziv biljke koji glasi maklura, što nam je pomoglo da upotpunimo naša saznanja o

neobičnom plodu. tkrivši da je korišćena u lekovite svr e, pitali smo decu šta bi to moglo da

znači. dgovori su bili usmereni na kreme, lekove i čajeve. Deca su pričala o ovome i kod kuće,

i enina mama, koja je farmaceut, se ponudila da dođe u vrtić.Donevši razne kreme, preparate,

sirupe, čajeve uputila nas je u lekovita svojstva biljaka. Probali smo različite ukuse čajeva od

kamilice, nane, koprive, žalfije, lipe. Deca su mirisala osušeno lekovito bilje, prepoznavali I

imenovali isto uz našu pomoć. Dečak iloš, iz starije vaspitne grupe donosi u vrtić erbarijum

od svog starijeg brata, što je podstaklo decu da naprave svoj zajednički erbarijum. izradi

herbarijuma iskoristili smo biljke koje smo ranije sakupili tokom zajedničke šetnje.

enina mama nam je takođe pokazala kako se pravi osnova za kremu u apoteci, deca su mešala

smesu u posebnoj činiji a zatim pravili kremicu koju smo kasnije koristili za ruke.

Pravimo našu kremu za ruke

Inspirisani ovom posetom, došli smo zajedno na ideju da naučimo kako se pravi domaća lekovita

krema. U saradnji sa roditeljima nabavili smo recept i sastojke domaća mast, cvet nevena, miris

vanile . bjasnili smo im postupak, deca su ispirala mast, čupkali su latice nevena, zajedno

mešali, kuvali i pravili kremu. ad se sve to lepo o ladilo i očvrslo, dobili smo našu kremu


95


koju su koristili svi u vrtiću. a dečiju inicijativu smo kremi dali ime uncokretova krema , po

našem vrtiću uncokretu .

Lekovita krema od nevena

okom našeg zajedničkog istraživanja biljaka, arina mama nas obaveštava o izložbi crteža

biljaka koje je njena devojčica iz starije vaspitne grupe tokom leta crtala. dogovoru sa arom i

njenom mamom, vaspitačica arija prenosi izložbu u ol vrtića.

arina izložba

Lenina mama, farmaceut, nas je tokom svoje posete pozvala u posetu gradskoj apoteci. S

obzirom da je apoteka prilično udaljena od našeg vrtića, organizovali smo prevoz za svu decu i

vaspitače iz vrtića. Poseti se priključila i lavica, pedagog koja je pratila realizaciju našeg

projekta. aposleni u apoteci su nas srdačno dočekali. Deca su bila vidno uzbuđena, radoznala,

postavljali su brojna pitanja, razgovarali sa zaposlenima i oduševljeno razgledali do tada

nedostupan prostor. ekolicina nji se po valila kako su u vrtiću napravili kremu za ruke. bišli

smo sve prostorije apoteke, upoznali se sa aparaturom, saznali kako se pravi sterilizovana voda

za sirupe. Deca iz starije vaspitne grupe su spomenula kako često u apoteci kupuju bornu

kiselinu sa mamom jer im treba da naprave ljigavca tzv. slajm . akođe smo saznali i kako se

prave kapi za oči, gde se čuvaju razni lekove i šta sve može da se kupi u apoteci. Po završetku

2020

posete svako dete je dobilo poklon a mi smo se za valili svojim zajedničkim likovnim radom.

Iskoristili smo priliku za posetu radskom muzeju i razgledanju postavke stare apoteke,

zgledalo, bočice u kojima su se nekada čuvali

lekovi, stari destilacioni aparat, staru vagu za merenje količine potrebnog leka...

međuvremenu se bavimo i dalje istraživanjem našeg neobičnog ploda maklure. Dečak

leksandar je, pričajući kod kuće sa mamom, saznao da se naš plod naziva konjska jabuka i da

se njegova mama igrala sa tom lopticom kad je bila mala. bavestivši decu o ovom otkriću

probudili smo znatiželju i deca su zatražila da i tamo i odvedemo. dlučili smo da zajedno

prošetamo i vidimo drvo, a vodiči su nam bili leksandar, vaspitačica Danijela i deca koja

žive u tom delu ulice. omšiluk je bio iznenađen našom radoznalošću i oduševljenjem ovim

plodom iako ni sami nisu primećivali isti. tkr

sakupila puno novi plodova , poneli u vrtić, a poneko je odneo i kući. judi iz okoline vrtića su

se zainteresovali za naše istraživanje ploda.

Donevši mnogobrojne plodove u vrtić, sada smo mogli da ga detaljnije ispitamo . Deca su

poželela da saznaju šta se nalazi u unutarašnjosti ovog ploda. Pošto je plod veoma tvrd i nismo


96

2020

koju su koristili svi u vrtiću. a dečiju inicijativu smo kremi dali ime uncokretova krema , po

našem vrtiću uncokretu .

okom našeg zajedničkog istraživanja biljaka, arina mama nas obaveštava o izložbi crteža

biljaka koje je njena devojčica iz starije vaspitne grupe tokom leta crtala. dogovoru sa arom i

njenom mamom, vaspitačica arija prenosi izložbu u ol vrtića.

arina izložba

obzirom da je apoteka prilično udaljena od našeg vrtića, organizoval

vaspitače iz vrtića. Poseti se priključila i lavica, pedagog koja je pratila realizaciju našeg

projekta. aposleni u apoteci su nas srdačno dočekali. Deca su bila vidno uzbuđena, radoznala,

arali sa zaposlenima i oduševljeno razgledali do tada

nedostupan prostor. ekolicina nji se po valila kako su u vrtiću napravili kremu za ruke. bišli

upe. Deca iz starije vaspitne grupe su spomenula kako često u apoteci kupuju bornu

kiselinu sa mamom jer im treba da naprave ljigavca tzv. slajm . akođe smo saznali i kako se

prave kapi za oči, gde se čuvaju razni lekove i šta sve može da se kupi u apoteci. Po završetku


posete svako dete je dobilo poklon a mi smo se za valili svojim zajedničkim likovnim radom.

Iskoristili smo priliku za posetu radskom muzeju i razgledanju postavke stare apoteke,

Milete Leskovca. Videli smo kako je to nekada izgledalo, bočice u kojima su se nekada čuvali

lekovi, stari destilacioni aparat, staru vagu za merenje količine potrebnog leka...

U apoteci Na postavci stare apoteke

međuvremenu se bavimo i dalje istraživanjem našeg neobičnog ploda - maklure. Dečak

Aleksandar je, pričajući kod kuće sa mamom, saznao da se naš plod naziva konjska jabuka i da

se njegova mama igrala sa tom lopticom kad je bila mala. bavestivši decu o ovom otkriću

probudili smo znatiželju i deca su zatražila da i tamo i odvedemo. dlučili smo da zajedno

prošetamo i vidimo drvo, a vodiči su nam bili leksandar, vaspitačica Danijela i deca koja

žive u tom delu ulice. omšiluk je bio iznenađen našom radoznalošću i oduševljenjem ovim

plodom iako ni sami nisu primećivali isti. tkrili smo da drvo ima velike bodlje, deca su

sakupila puno novi plodova , poneli u vrtić, a poneko je odneo i kući. judi iz okoline vrtića su

se zainteresovali za naše istraživanje ploda.

Ispred drveta maklure, Aleksandar i drugari

Donevši mnogobrojne plodove u vrtić, sada smo mogli da ga detaljnije ispitamo . Deca su

poželela da saznaju šta se nalazi u unutarašnjosti ovog ploda. Pošto je plod veoma tvrd i nismo


97


znali da li je opasan , ispitivanja su obavili vaspitači zaštićeni rukavicama. tkrili smo

mnogobrojno sitno semenje, a deca su primetila i mlečnu tečnost koja se veoma brzo pretvarala u

jak lepak.Semenke smo zasadili zajedno.

Iz literature, sa interneta, smo otkrili da se od ovog drveta prave odlični lukovi i strele i da su to

nekada davno radili Indijanci. Deci sem nji ovog izgleda ništa nije bilo poznato pa smo im

pričom približili ovaj narod. Probudili smo nji ovu radoznalost za jednu drugačiju kulturu.

Ines je donela u vrtić knjigu Po a ontas , koju smo svi zajedno čitali. aznali smo odakle

Indijanci potiču, gde i kako su živeli. apravili smo i pano sa slikama Indijanaca i simbolima

nji ove kulture što je deci najviše privuklo pažnju kanua, šatora, totema, perjanica, indijanski

instrumenata, lule mira... sobi smo postavili dečiji šator koji liči na indijanski vigvam, pored

njega smo se okupljali i čitali indijanske legende, koje su deca i ilustrovala.

Ilustracije inspirisane pričama legendama

atim smo zajedno pravili svoj umetnički vigvam od letvica i krpica koje su deca iscrtavala

indijanskim motivima – simbolima. Indijanska priča je bila povod za razgovor i način rešavanja

konflikata. ajedno sa decom kaširali smo lulu mira i pravili smo totem od kartonski kutija.

ni su osmišljavali kojim bojama da ga ukrasimo. Posebnu radost kod dece je izazvala igra

uloga a poglavica , gde su po svojim osobinama i temperamentu sebi i vaspitačima izmišljali

imena i pravili perjanice koje su nosile indijanske poglavice. Pravili smo vatač snova i deca

su pričala svoje snove. izali smo perlice i pravili indijanski nakit. etodom kaširanja takođe

smo izradili indijansku vatru, oko koje smo sedeli , slušali indijansku muziku i plesali ratni ples

uz ratničke melodije dozivajući kišu. ednog dana smo pogledali crtani film ali ijavata ,

nakon čega su deca volela da se pozdravljaju sa i da ispuštaju zvuk sa dlanovima preko

usta.

avršetak projekta – proslava

askirali smo se i šminkali kao Indijanci , inspirisani crtanim filmovima koje smo gledali i

pričama koje smo slušali. lali smo dimne sos signale. ako su se bližili novogodišnji praznici ,

2020

inspirisani našim projektom pravili smo čestitke za novogodišnje praznike u stilu vigvama. a

ideju dece, iznenadili smo Deda raza maskirani kao Indijanci i dočekali smo ga zajedno sa

ugarima iz drugi grupa. Bila je to zajednička novogodišnja žurka .

snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja odine uzleta

2.Živka rnjaja, Dragana Pavlović Breneselović: aleidoskop – projektni pristup učenju , IP ,

.Dragana Pavlović Breneselović, Živka rnjaja: aleidoskop –

programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja , IP , Beograd, 2


98

2020

znali da li je opasan , ispitivanja su obavili vaspitači zaštićeni rukavicama. tkrili smo

mnogobrojno sitno semenje, a deca su primetila i mlečnu tečnost koja se veoma brzo pretvarala u

z literature, sa interneta, smo otkrili da se od ovog drveta prave odlični lukovi i strele i da su to

nekada davno radili Indijanci. Deci sem nji ovog izgleda ništa nije bilo poznato pa smo im

pričom približili ovaj narod. Probudili smo nji ovu radoznalost za jednu drugačiju kulturu.

Ines je donela u vrtić knjigu Po a ontas , koju smo svi zajedno čitali. aznali smo odakle

Indijanci potiču, gde i kako su živeli. apravili smo i pano sa slikama Indijanaca i simbolima

nji ove kulture što je deci najviše privuklo pažnju kanua, šatora, totema, perjanica, indijanski

instrumenata, lule mira... sobi smo postavili dečiji šator koji liči na indijanski vigvam, pored

njega smo se okupljali i čitali indijanske legende, koje su deca i ilustrovala.

Ilustracije inspirisane pričama legendama

atim smo zajedno pravili svoj umetnički vigvam od letvica i krpica koje su deca iscrtava

simbolima. Indijanska priča je bila povod za razgovor i način rešavanja

konflikata. ajedno sa decom kaširali smo lulu mira i pravili smo totem od kartonski kutija.

ni su osmišljavali kojim bojama da ga ukrasimo. Posebnu ra

uloga a poglavica , gde su po svojim osobinama i temperamentu sebi i vaspitačima izmišljali

imena i pravili perjanice koje su nosile indijanske poglavice. Pravili smo vatač snova i deca

su pričala svoje snove. izali smo perlice i pravili indijanski nakit. etodom kaširanja takođe

smo izradili indijansku vatru, oko koje smo sedeli , slušali indijansku muziku i plesali ratni ples

uz ratničke melodije dozivajući kišu. ednog dana smo pogledali crtani film ali ijavata ,

nakon čega su deca volela da se pozdravljaju sa i da ispuštaju zvuk sa dlanovima preko

avršetak projekta –

askirali smo se i šminkali kao Indijanci , inspirisani crtanim filmovima koje smo gledali i

pričama koje smo slušali. lali smo dimne sos signale. ako su se bližili novogodišnji praznici ,


inspirisani našim projektom pravili smo čestitke za novogodišnje praznike u stilu vigvama. a

ideju dece, iznenadili smo Deda raza maskirani kao Indijanci i dočekali smo ga zajedno sa

drugarima iz drugi grupa. Bila je to zajednička novogodišnja žurka .

Literatura:

1. snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja odine uzleta


Beograd, 2017

.Dragana Pavlović Breneselović, Živka rnjaja: aleidoskop – osnove diversifikovanih



99


1

,,PUTOVANJE SA VANJOM“

Autori ranki a etkovi vaspitač Nataša u uz vaspitač

oško u a n ija

ezime: akon upoznavanja i razgovora sa devojčicom koja je živela sa roditeljima dve godine

u ini, deca su pokazala inicijativu za istraživanjem o načinu života koji je van nji ovog

svakodnevnog konteksta, a odnosi se na druge države. oristeći svoje iskustvo življenja u

multietničkoj sredini, svoje interesovanje usmerili su na način odevanja, ranu, jezik kojim

govore, igre koje se deca igraju u drugim državama.

Roditelji dece su informisani o projektu na roditeljskom sastanku i tim putem pozvani da daju

svoj doprinos u razvoju projekta.

Dečja znanja i iskustva beležili smo u Ž tabelu izjave dece .

a putovanju deca su istraživala i upoznavala prirodne i društvene vrednosti svake zemlje koju

smo obišli, glavne gradove, zastave, životinje, igre, pesme, način življenja i odevanja odeća,

obuća, nakit .

enjali smo našu prostornu celinu, pravili nove centre interesovanja, upoznavali se sa novim

materijalima za rad.

azvijali smo finu motoriku, kreativnost, maštu, toleranciju, kognitivne sposobnosti.

Posetili smo urističku organizaciju pštine Inđija i time ostvarili saradnju sa lokalnom

zajednicom.

avršetak projekta proslavili smo sa decom i roditeljima na završnoj priredbi, gde su deca igrom,

pesmom, glumom, oblačenjem, predstavili zemlje koje smo obišli. adovi su bili prikazani

putem prezentacije.

pšti cilj našeg projekta je istraživanje kulture i načina života drugi naroda - uvažavanje

različitosti.

ljučne reci : dete, igra, narod, kultura, putovanje.

2020

1 1

veliko interesovanje, koje je svakim danom dobijalo na intenzitetu. anja je njima pričala kakav

je zivot u ini, donosila slatkise, čajeve, pokazivala fotografije, pričala na kineskom jeziku.

Deca su uočavala velike razlike u nji ovom i našem načinu života, i često su nas pitala da li je

oz razgovor sa decom , beleženjem nji ovi izjava, formirali smo Ž tabelu. rganizovali

načinu na koji oni mogu da se u isti uključe. a valjujući dobroj saradnji i organizaciji roditelja

bzirom da deca uče iz onoga sto i okružuje, prilagodili smo prostor kako bi stvorili

podsticajno i stimulativno okruženje. neli smo nove materijale koji su podsticali i podržavali

dečja interesovanja i doprineli daljem stvaranju produkata. okom celog projekta dečiji radovi su

bili prisutni na vidnim mestima, time smo podsticali dalju motivaciju i želju za

istraživanjem. esovanja gde su deca pomoću globusa , karte,

atlasa, priručnika , enciklopedija proučavala zemlje sveta, kao i centar za izradu nakita i odeće.

bogatili muzički centar, jezički centar. oditelji su bili uključeni u opremanju isti .


100

2020

1

ranki a etkovi vaspitač Nataša u uz vaspitač

oško u a n ija

ezime: akon upoznavanja i razgovora sa devojčicom koja je živela sa roditeljima dve godine

u ini, deca su pokazala inicijativu za istraživanjem o načinu života koji je van nji ovog

i se na druge države. oristeći svoje iskustvo življenja u

multietničkoj sredini, svoje interesovanje usmerili su na način odevanja, ranu, jezik kojim

govore, igre koje se deca igraju u drugim državama.

Dečja znanja i iskustva beležili smo u Ž tabelu izjave dece .

a putovanju deca su istraživala i upoznavala prirodne i društvene vrednosti svake zemlje koju

smo obišli, glavne gradove, zastave, životinje, igre, pesme, način življenja i odevanja odeća,

obuća, nakit .

enjali smo našu prostornu celinu, pravili nove centre interesovanja, upoznavali se sa novim

azvijali smo finu motoriku, kreativnost, maštu,

osetili smo urističku organizaciju pštine Inđija i time ostvarili saradnju sa lokalnom

avršetak projekta proslavili smo sa decom i roditeljima na završnoj priredbi, gde su deca igrom,

lačenjem, predstavili zemlje koje smo obišli. adovi su bili prikazani

pšti cilj našeg projekta je istraživanje kulture i načina života drugi naroda uvažavanje

različitosti.

ljučne reci : dete, igra, narod, kultura, putovanje.


1 1

MOTIV:

Dolazak devojcice Vanje u prirpemnu grupu i upoznavanje sa našom decom je kod njih izazvalo

veliko interesovanje, koje je svakim danom dobijalo na intenzitetu. anja je njima pričala kakav

je zivot u ini, donosila slatkise, čajeve, pokazivala fotografije, pričala na kineskom jeziku.

Deca su uočavala velike razlike u nji ovom i našem načinu života, i često su nas pitala da li je

tako i u drugim zemljama sveta.

PRVA FAZA – OTVARANJE PROJEKTA

Kroz razgovor sa decom , beleženjem nji ovi izjava, formirali smo Ž tabelu. rganizovali

smo roditeljski sastanak, kako bi roditelje informisali o projektu koji planiramo da realizujemo i

načinu na koji oni mogu da se u isti uključe. a valjujući dobroj saradnji i organizaciji roditelja

naš boravak je ubrzo bio pun suvenira, fotografija, enciklopedija, koje smo mogli da koristimo u

daljem radu.

PROSTOR:

bzirom da deca uče iz onoga sto i okružuje, prilagodili smo prostor kako bi stvorili

podsticajno i stimulativno okruženje. neli smo nove materijale koji su podsticali i podržavali

dečja interesovanja i doprineli daljem stvaranju produkata. okom celog projekta dečiji radovi su

bili prisutni na vidnim mestima, time smo podsticali dalju motivaciju i želju za

istraživanjem.Formirali smo novi centar interesovanja gde su deca pomoću globusa , karte,

atlasa, priručnika , enciklopedija proučavala zemlje sveta, kao i centar za izradu nakita i odeće.

bogatili muzički centar, jezički centar. oditelji su bili uključeni u opremanju isti .


101


1

Posetili smo Turističku organizaciju pštine Inđija , gde su deca u razgovoru sa stručnim

osobama dobila odgovore na pitanja koja su ih zanimala.

DRUGA FAZA – RAZVIJANJE PROJEKTA

vako naše zamišljeno putovanje započinjali smo odabirom prevoznog sredstva sa kojim ćemo

putovati, nekada je to bio brod, nekada avion, a često smo putovali i na krilima mašte.

a našem putovanju smo se upožnali sa različitim narodima, kulturama i običajima. svakoj

zemlji upoznali su geografske, prirodne, društvene i kulturne vrednosti. Izgled države na karti

sveta, glavni grad, izgled zastave, građevine, znamenitosti, ranu, životinje, sport, marke

automobila, muzičke instrumente, običaje, odeću, pesme. azličitim te nikama rada i

raznovrsnim materijalima deca su stvarala produkte. Ukazali smo na važnosti upoznavanja

simbola i asocijativnog učenja sa decom predškolskog uzrasta. Istražujući karakteristike

različiti delova sveta upoznali smo se sa novim igrama.

brađivali smo istoriju i tradiciju svakog naroda.

2020

1

roditeljima odlučili smo da projekat proslavimo na završ

time, smiš


102

2020

1

ističku organizaciju pštine Inđija , gde su deca u razgovoru sa stručnim

vako naše zamišljeno putovanje započinjali smo odabirom prevoznog sredstva sa kojim ćemo

putovati, nekada je to bio brod, nekada avion, a često smo putovali i na krilima mašte.

a našem putovanju smo se upožnali sa različitim narodima, kulturama i običajima. svakoj

zemlji upoznali su geografske, prirodne, društvene i kulturne vrednosti. Izgled države na karti

sveta, glavni grad, izgled zastave, građevine, znamenitosti, ranu, život

muzičke instrumente, običaje, odeću, pesme. azličitim te nikama rada i

smo na važnosti upoznavanja

simbola i asocijativnog učenja sa decom predškolskog uzrasta. Istražujući karakteristike

različiti delova sveta upoznali smo se sa novim igrama.

brađivali smo istoriju i tradiciju svakog naroda.


1

FAZA – ZATVARANJE PROJEKTA

U dogovoru sa decom i roditeljima odlučili smo da projekat proslavimo na završnoj priredbi,

pravili smo pozivnice, kostime, smišljali koreografiju.


103


1 4

Ciljevi našeg rada:

- Negovanje osećaja pripadnosti i pozitivni emocija prema široj društvenoj zajednici;

- azmevanje kulture, tradicije,pri vatanje različitosti uz toleranciju

- Podsticanje radoznalosti, imaginacije, kreativnog izražavanja

Dobiti za decu :

- poznavanje zemalja na zanimljiv, kreativan način

- Zadovoljstvo zajedničkog stvaranja

- Upoznavanje novih tehnika rada;

- Podsticajna sredina za decu;

- Motivisana deca;

Dobiti za roditelje :

- tvorena saradnja sa vrtićem, vaspitačima i decom

- adovoljstvo u zajedničkim aktivnostima

- ktivno učešće u procesu i realizaciji aktivnosti

Dobiti za vaspitače :

- Prepoznata su dečja interesovanja

- Promenjen način planiranja i rada

- Proširivanje saradnje sa roditeljima i lokalnom zajednicom

- Zadovoljstvo u radu ;

LITERATURA :

1. odić . “ S decom oko sveta - 1.deo”, Kreativni centar.

2. Rodic T. “ S decom oko sveta - 2. deo”, Kreativni centar.

2020

1

UTICA E U A KA E ZA E ICE A E I U ZA U E E”

ada irjana ovanovi vaspitač

lavi čuperak itel objekat u ošorinu

ezime: vaj rad pokazuje kako fizičko okruženje, na direktan način, oblikuje pokožaj deteta u

programu kao i to kako se karakteristike neposrednog okruženja u kom deca odrastaju

predstavljaju ogu mza integrisano učenje.

ovanja aktivnosti iz koji je proizašao ovaj rad, sredina za

učenje je kontinuirano rekonstruisana, bogaćena, nadograđivana i iznova osmišljavana u saradnji

sa decom i nji ovim porodicama, koristeći resurse lokalne zajednice.

osti i igre u našoj vaspitnoj grupi u vrtiću u ošorinu su bila

autentična iskustva dece na radionicama koje su organizovane u saradnji sa specijalistom

ođeni interesovanjima dece krenuli smo u obilazak naše okoline omogućivši deci da istražuju

sve što i zanima o izgradnji kuća. ako smo u našem prostoru u vrtiću napravili kućicu koja je

menjala svoju namenu i doživljavala razne transformacije, izazvane aktuelnostima kojima smo se

u datom trenutku bavili. Istraživali smo život Indijanaca, uživali u ulozi Deda raza i njegovi

pomoćnika. Bili smo glumci, graditelji, umetnici, stvaraoci i istraživači.

vaj rad prikazaće razumevanje ovi snova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja,

naš način da im se približimo, saradnju i u

sredinu za učenje kao i na samu klimu i život u vaspitnoj grupi.

K lokalni resursi, sredina za učenje, integrisano učenje


104

2020

1 4

govanje osećaja pripadnosti i pozitivni emocija prema široj društvenoj zajednici

azmevanje kulture, tradicije,pri vatanje različitosti uz toleranciju

Podsticanje radoznalosti, imaginacije, kreativnog izražavanja

poznavanje zemalja na zanimljiv, kreativan način

zajedničkog stvaranja

tvorena saradnja sa vrtićem, vaspitačima i decom

adovoljstvo u zajedničkim aktivnostima

ktivno učešće u procesu i realiz

Dobiti za vaspitače

repoznata su dečja interesovanja

Promenjen način planiranja i rada

Proširivanje saradnje sa roditeljima i lokalnom zajednicom

odić .


1

,,UTICA E U A KA E ZA E ICE A E I U ZA U E E”

Autor rada irjana ovanovi vaspitač

lavi čuperak itel objekat u ošorinu

ezime: vaj rad pokazuje kako fizičko okruženje, na direktan način, oblikuje pokožaj deteta u

programu kao i to kako se karakteristike neposrednog okruženja u kom deca odrastaju

predstavljaju ogu mza integrisano učenje.

U toku procesa planiranja i realizovanja aktivnosti iz koji je proizašao ovaj rad, sredina za

učenje je kontinuirano rekonstruisana, bogaćena, nadograđivana i iznova osmišljavana u saradnji

sa decom i nji ovim porodicama, koristeći resurse lokalne zajednice.

Povod i inspiracija za aktivnosti i igre u našoj vaspitnoj grupi u vrtiću u ošorinu su bila

autentična iskustva dece na radionicama koje su organizovane u saradnji sa specijalistom

zemljane arhitekture.

ođeni interesovanjima dece krenuli smo u obilazak naše okoline omogućivši deci da istražuju

sve što i zanima o izgradnji kuća. ako smo u našem prostoru u vrtiću napravili kućicu koja je

menjala svoju namenu i doživljavala razne transformacije, izazvane aktuelnostima kojima smo se

u datom trenutku bavili. Istraživali smo život Indijanaca, uživali u ulozi Deda raza i njegovi

pomoćnika. Bili smo glumci, graditelji, umetnici, stvaraoci i istraživači.

vaj rad prikazaće razumevanje ovi snova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja,

naš način da im se približimo, saradnju i uticaj resursa lokalne zajednice i detetove porodice na

sredinu za učenje kao i na samu klimu i život u vaspitnoj grupi.

K lokalni resursi, sredina za učenje, integrisano učenje


105


1

Šta sve deca mogu koristeći resurse lokalne zajednice kao prostor za igru i istraživanje

Tokom letnjeg raspusta u ošorinu je održana međunarodna radionica zemljane ar itekture u

organizaciji ar itekte, specijaliste za zemljanu ar itekturu ojičić Dragane. a valjujući

višegodišnjoj saradnji sa Draganom ove godine budući predškolci imali su tu čast da i sami

učestvuju u različitim radionicama kao i da se druže, istražuju, igraju učeći sa ar itektama iz

različiti zemalja veta. tručnjaci iz ove oblasti deci su sa puno pažnje i ljubavi govorili o

zemljanoj arhitekturi, načinu izgradnje objekata od isključivo prirodni materijala. Deca su imala

priliku da se sama oprobaju u pripremi materijala za izgranju kao i kreiranju zida uspomena

za sećanje na ovu radionicu upotrebom boja napravljeni od različiti vrsta zemlje. Deca su

imala priliku da se igraju i stvaraju konstruktorima napravljenim od zemlje i slame. Sa prvim

septembrom su u našu grupu došli i novi drugari, počelo je međusobno upoznavanje kao i

prepričavanje doživljaja sa letnjeg raspusta. Prepričavajući iskustva sa radionice zainteresovali

su i decu iz grupe koja nisu prisustvovala radionicama. Došli smo na ideju da ponovo posetimo

ar itektu Draganu ovog puta na novoj lokaciji, pravom gradilištu zemljane a itekture i pružimo

mogućnost svoj deci iz grupe da sr bliže upznaju sa smom zemljanom ar itekturom.

akon naše zajedničke posete Draganinom gradilištu deca su ostala pod velikim pozitivnim

utiscima jer su imala prilike da vide enterijer i eksterijer kuće koja je sagrađena isključivo od

prirodnog materijala. ajveću pažnju im je privukla ku inja na otvorenom u kojoj su se

pripremali obroci za studente na praksi. Deca su imala priliku da studentima postavljaju pitanja

vezana za izgradnju kuće i da na svako pitanje dobiju odgovor. Povratkom u vrtić pojavila se

nova želja većine a to je da i mi u našem dvorištu sagradimo ku inju na otvorenom kao i kuću od

prirodnog materijala. D. . je izjavio da je sam u svom dvorištu sazidao kuću za igrui pozvao nas

kod sebe u posetu kako bi nam pokazao svoj rad i objasnio proces izgradnje. Usledila je poseta

pomenutom dečaku. akon posete D. . interesovanje za izgradnjom je eskaliralo, u našoj grupi

se rodio projekat kuća od prirodnog materijala od temelja do krova sa ključnim pitanjima: od

koji sve materijala može da se gradi kuća i kako sagraditi kuću da ne padne . Da bi ušli u

projekat bilo je potrebno načiniti neke promene u našoj radnoj sobi. Deca su odlučila da

napravimo radionicu za izgradnju kuće, premeštanjem nameštaja i nabavkom potrebni

materijala kao i sredstava za izgradnju kuće. oditelji su doneli potreban materijal kao i sredstva

za izgradnju kuće. oditelji su ispunili našu prvu želju i zajedno sa decom napravili ku inju na

2020

1

otvorenom u našem dvorištu od drveni paleta i stari gajbica za voće. Pored ku inje napravili

su i trpezariju za ručavanje iskoristivši panjeve korištene u prošlogodišnjem projektu drvo . Po

ugledu na ku inju od paleta deca su poželela da napravimo drvenu kuću od paleta koja će biti u

našoj radnoj sobi. Priča o izgradnji drvene kuće proširila se ina dečije domove. oditelji su

li pomoć u nabavci potrebnog materijala kao i svoje fizičke pomoći. Baka . . došla je u

vrtić po potrebne mere za krovnu konstrukciju koju će kod kuće sa . tricem i napraviti.

Postavljanjem krovne konstrukcije počela je izrada letvica za krov od kartona, krečenje kuće

temperama kao i pokrivanje krova kuće crepom napravljenim od stari dečiji crteža po ugledu

na biberov crep. Po završetku kuće deca su spontano počela u nju da unose svoje knjige i u njoj

čitaju . Došli smo na ideju da kuću pretvorimo u našu biblioteku, opremili smo je sundjerastim

utentična iskustva dece kao povod za građenje inspirativne sredine za učenje

akon završetka izgradnje drvene kuće . . je od kuće donela slike indijanski šatora i rekla da

su i oni izgrađeni od prirodnog materijala tačnije od kože. Istog momenta su deca poželela da i

mi izgradimo indijanske šatore, tražili smo alternativu za kožu, posmatranjem slika odlučili smo

iše podseća na kožu. z pomoć platna, drveni letvica,

kanapa, igle i konca, tempera... napravili smo dva indijanska šatora. Izgradnjom indijanski

šatora naša soba je dobila nov izgled a projekat je krenuo u sasvim novom pravcu, krenuli smo u

istraživanje života Indijanaca. formili smo indijanski centar u kojem su deca kroz različite

igrolike aktivnosti istraživala život Indijanaca. am centar je vremenom dobio izgled pravog

malog indijanskog sela u kojem su se nalazili šatori, ognjište za pripremu rane, oružarnica sa

lukovima i strelama potrebnim za lov deca su i kod kuće pravila zajedno sa ukućanima .

Dvorište nam je poslužilo za vežbanje gađanja u metu uz lukova i strela, za potragu ogreva za

dugu zimu deca su sakupljala i grupisal grančice pronađene napolju jer su tokom aktivnosti sošli

do saznanja da je jedna od najveći opasnosti po Indijance bila ladna i duga zima . apažanje

do kojeg su došli je da je u indijanskom životu veoma prisutna upotreba ptičiji pera za različite

repuna različiti pera donešeni od kuće. Deca su i farbala, klaifikovala,

koristila u kreativnim aktivnostima, pravila ukrase za kosu, odeću, kao i vatače snova.

azličitim aktivnostima deca su razvijala životno praktične aktivnosti kroz sve aspekte raz

Približavanjem novogodišnji praznika rasla je i sama čarolija praznika, kućice u našoj sobi


106

2020

1

koristeći resurse lokalne zajednice kao prostor za igru i istraživanje

letnjeg raspusta u ošorinu je održana međunarodna radionica zemljane ar itekture u

organizaciji ar itekte, specijaliste za zemljanu ar itekturu ojičić Dragane. a valjujući

višegodišnjoj saradnji sa Draganom ove godine budući predškolci imali su tu čast da i sami

učestvuju u različitim radionicama kao i da se druže, istražuju, igraju učeći sa ar itektama iz

različiti zemalja veta. tručnjaci iz ove oblasti deci su sa puno pažnje i ljubavi govorili o

kturi, načinu izgradnje objekata od isključivo prirodni materijala. Deca su imala

priliku da se sama oprobaju u pripremi materijala za izgranju kao i kreiranju zida uspomena

za sećanje na ovu radionicu upotrebom boja napravljeni od različiti vrsta z

septembrom su u našu grupu došli i novi drugari, počelo je međusobno upoznavanje kao i

prepričavanje doživljaja sa letnjeg raspusta. Prepričavajući

su i decu iz grupe koja nisu prisustvovala radionicama. Došli smo na ideju da ponovo posetimo

ar itektu Draganu ovog puta na novoj lokaciji, pravom gradilištu zemljane a itekture i pružimo

mogućnost svoj deci iz grupe da sr bliže upznaju sa smom zemljanom ar itekturom.

akon naše zajedničke posete Draganinom gradilištu deca su ostala pod velikim pozitivnim

utiscima jer su imala prilike da vide enterijer i eksterijer kuće koja je sagrađena isključivo od

prirodnog materijala. ajveću pažnju im je privukla ku inja na otvore

vezana za izgradnju kuće i da na svako pitanje dobiju odgovor. Povratkom u vrtić pojavila se

nova želja većine a to je da i mi u našem dvorištu sagradimo ku inju na otvorenom kao i kuću od

prirodnog materijala. D. . je izjavio da je sam u svom dvorištu sazidao kuću za igrui pozvao nas

pomenutom dečaku. akon posete D. . interesovanje za izgradnjom je eskaliralo, u našoj grupi

se rodio projekat kuća od prirodnog materijala od temelja do krova sa ključnim pitanjima: od

koji sve materijala može da se gradi kuća i kako sagraditi kuću da ne padne . Da bi ušli u

projekat bilo je potrebno načiniti neke promene u našoj radnoj sobi. Deca su odlučila da

napravimo radionicu za izgradnju kuće, premeštanjem nameštaja i nabavkom potrebni

materijala kao i sredstava za izgradnju kuće. oditelji su doneli potre

za izgradnju kuće. oditelji su ispunili našu prvu želju i zajedno sa decom napravili ku inju na


1

otvorenom u našem dvorištu od drveni paleta i stari gajbica za voće. Pored ku inje napravili

su i trpezariju za ručavanje iskoristivši panjeve korištene u prošlogodišnjem projektu drvo . Po

ugledu na ku inju od paleta deca su poželela da napravimo drvenu kuću od paleta koja će biti u

našoj radnoj sobi. Priča o izgradnji drvene kuće proširila se ina dečije domove. oditelji su

nudili pomoć u nabavci potrebnog materijala kao i svoje fizičke pomoći. Baka . . došla je u

vrtić po potrebne mere za krovnu konstrukciju koju će kod kuće sa . tricem i napraviti.

Postavljanjem krovne konstrukcije počela je izrada letvica za krov od kartona, krečenje kuće

temperama kao i pokrivanje krova kuće crepom napravljenim od stari dečiji crteža po ugledu

na biberov crep. Po završetku kuće deca su spontano počela u nju da unose svoje knjige i u njoj

čitaju . Došli smo na ideju da kuću pretvorimo u našu biblioteku, opremili smo je sundjerastim

krevetom, mekim jastucima i deci trenutno omiljenim knjigama.

utentična iskustva dece kao povod za građenje inspirativne sredine za učenje

akon završetka izgradnje drvene kuće . . je od kuće donela slike indijanski šatora i rekla da

su i oni izgrađeni od prirodnog materijala tačnije od kože. Istog momenta su deca poželela da i

mi izgradimo indijanske šatore, tražili smo alternativu za kožu, posmatranjem slika odlučili smo

da ih pravimo do platna jer ono najviše podseća na kožu. z pomoć platna, drveni letvica,

kanapa, igle i konca, tempera... napravili smo dva indijanska šatora. Izgradnjom indijanski

šatora naša soba je dobila nov izgled a projekat je krenuo u sasvim novom pravcu, krenuli smo u

istraživanje života Indijanaca. formili smo indijanski centar u kojem su deca kroz različite

igrolike aktivnosti istraživala život Indijanaca. am centar je vremenom dobio izgled pravog

malog indijanskog sela u kojem su se nalazili šatori, ognjište za pripremu rane, oružarnica sa

lukovima i strelama potrebnim za lov deca su i kod kuće pravila zajedno sa ukućanima .

Dvorište nam je poslužilo za vežbanje gađanja u metu uz lukova i strela, za potragu ogreva za

dugu zimu deca su sakupljala i grupisal grančice pronađene napolju jer su tokom aktivnosti sošli

do saznanja da je jedna od najveći opasnosti po Indijance bila ladna i duga zima . apažanje

do kojeg su došli je da je u indijanskom životu veoma prisutna upotreba ptičiji pera za različite

ukrase, soba je bila prepuna različiti pera donešeni od kuće. Deca su i farbala, klaifikovala,

koristila u kreativnim aktivnostima, pravila ukrase za kosu, odeću, kao i vatače snova.

azličitim aktivnostima deca su razvijala životno praktične aktivnosti kroz sve aspekte razvoja.

Približavanjem novogodišnji praznika rasla je i sama čarolija praznika, kućice u našoj sobi


107


1

dobijaju izmenjen izgled kao i samu ulogu... Biblioteka je postala Deda razova kućica, zatim

kuća od tri praseta a jedan od indijanski šatora vukova kuća korišćena kao deo scenografije u

kratkoj predstavi koju su predškolci pripremili za decu na celodnevnom boravku kao poklon za

ovu odinu. aključci do koji sam došla kontinuiranim posmatranjem sami promena sredine

za učenje su ti da se sredina konstantno menja uz minimalna ulaganja samim osluškivanjem

dečiji potreba i želja kao i prepuštanaja inicijative deci, nji ovim mogućnostima i kreativnom

izražavanju upotrebom različiti materijala i sredstava.

mesto zaključka

Dobiti su višestruke za sve aktere projekta, decu, roditelje, lokalnu zajednicu i vaspitača.

bjavljen j članak u lokalnim novinama o uspešnoj saradnji naše grupe sa organizacijom

zemljane ar itekture gde je posebna pažnja posvećena dečijoj radoznalosti i sposobnosti da

postavljanjem pitanja dođu do odgovora na aktuelne nedoumice vezane za temu. Izlaskom dece

iz okvira sobe, širenjem prostora za igru i učenje na neposrednu i dalju okolinu vrtća deca su se

bliže upoznala sa resursima lokalne zajednice. sluškivanjem dečiji ideja i predloga

omogućeno im je da budu kreatori podsticajne sredine koja provocira na istraživanje i učenje.

Deca su bila u mogućnosti da spram svoji potreba premeštaju nameštaj, dodaju i menjaju

pojedine elemente u radnoj sobi, menjaju svr u i namenu kao i da izrađuju sredstva za igru i

učenje. Prostor odražava specifičnosti i jedinstvenost vaspitne grupe. Dečiji produkti koji su

izloženi po celoj sobi i dvorištu vrtića reflektuju zajednčki rad dece i članova nji ove porodice.

Deca su spontano kroz igru razvijala životno praktične aktivnosti. važavanjem dečiji želja i

inicijativa postali su ravnopravni u planiranju i sprovođenju projekta u delo. Deca su se kreativno

izražavala kroz različite aktivnosti tokom samog projekta i proširila svoja znanja kroz

neposredna iskustva ujedno razvijajući samopoštovanje i empatiju poštujući kako svoje tako i

ideje i predloge drugih.

Literatura:

. rnjaja, Ž. 2 . projektni pristup učenju u predškolskim programima, Pedagogija, 2 :

188-198

2.Pavlović Breneselović, D., rnjaja, Ž. 2 aleidoskop Projektni pristup učenju. Beograd:

Institut za pedagogiju i andragogiju/filozovski fakultet Univerziteta u Beogradu.

. odine uzleta, snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Beograd, 2 .

2020

1

,, Ć A TA TIKE KAK I E I ET A KI”

i vaspitač i grupa vaspitača

ragoljub di ki ikinda vrti lavi čuperak

ad predstavlja prikaz realizacije projekta oć fantastike realizovane u okviru

uperkova biblioteka , na zadovostvo dece grada, oživeli smo na jedno veče. vaka soba

pretvorena je u karakterstičan enterijer, a vaspitači su u kostimima , uz učešće dece, na

način približili im poznate sadržaje.

Dugotrajna priprema, uz različite teškoće, na kraju je donela dobit svim učesnicima vaspitno

–deci, roditeljima, vaspitačima, lokalnoj zajednici. ji ovo i naše

planiramo dalje slične aktivnosti.

ljučne reči: bajka, deca, porodica, dobiti

Bajke predstavljaju neiscrpan izvor sadržaja vaspitno obrazovnog rada i upravo to nji ovo

bogatstvo vaspitači vrtića Plavi čuperak iskoristili da ožive taj svet i prirede

zatim i ostalim učesnicima vaspitno obrazovnog rada roditeljima, kolegama, lokalnnoj

zajednici nezaboravno veče.

Bajke leže u meni poput semenki potreban je sami dašak vetra, zraka sunca ili kap gorčine pa

se rastvore u cvet , rekao je ndersen.

vaj rad predstavlja pretvaranje te semenke u cvet čiji miris i danas traje u našoj ustanovi i

ći u vidu činjenicu da generacije dece u vrtićima sve manje provode zajedničko kvalitetno

vreme sa roditeljima kroz aktivnosti čitanja grupa vaspitača iz vrtića Plavi čuperak pokrenula

je projekat uperkova biblioteka . roz priče sa decom o pročitanim k

deca posebno oduševljena i zainteresovana za sadržaje iz sveta bajki. o je bilo dovoljno da

pokrenemo ovaj projekat i da ga realizujemo u nedelji obeležavanja godina naše ustanove.


108

2020

1

dobijaju izmenjen izgled kao i samu ulogu... Biblioteka je postala Deda razova kućica, zatim

kuća od tri praseta a jedan od indijanski šatora vukova kuća korišćena kao deo scenografije u

kratkoj predstavi koju su predškolci pripremili za decu na celodnevnom boravku kao poklon za

ovu odinu. aključci do koji sam došla kontinuiranim posmatranjem sami promena sredine

za učenje su ti da se sredina konstantno menja uz minimalna ulaganja samim osluškivanjem

dečiji potreba i želja kao i prepuštanaja inicijative deci, nji ovim mogućnostima i kreativnom

izražavanju upotrebom različiti materijala i sredstava.

mesto zaključka

Dobiti su višestruke za sve aktere projekta, decu, roditelje, lokalnu zajednicu i vaspitača.

bjavljen j članak u lokalnim novinama o uspešnoj saradnji naše grupe sa organizacijom

zemljane ar itekture gde je posebna pažnja posvećena dečijoj radoznalosti i sposobnosti da

dođu do odgovora na aktuelne nedoumice vezane za temu. Izlaskom dece

iz okvira sobe, širenjem prostora za igru i učenje na neposrednu i dalju okolinu vrtća deca su se

bliže upoznala sa resursima lokalne zajednice. sluškivanjem dečiji ideja i predloga

gućeno im je da budu kreatori podsticajne sredine koja provocira na istraživanje i učenje.

Deca su bila u mogućnosti da spram svoji potreba premeštaju nameštaj, dodaju i menjaju

pojedine elemente u radnoj sobi, menjaju svr u i namenu kao i da izrađuju sre

učenje. Prostor odražava specifičnosti i jedinstvenost vaspitne grupe. Dečiji produkti koji su

izloženi po celoj sobi i dvorištu vrtića reflektuju zajednčki rad dece i članova nji ove porodice.

Deca su spontano kroz igru razvijala životno praktične aktivnosti. važavanjem dečiji želja i

inicijativa postali su ravnopravni u planiranju i sprovođenju projekta u delo. Deca su se kreativno

izražavala kroz različite aktivnosti tokom samog projekta i proširila svoja znanja kroz

ujedno razvijajući samopoštovanje i empatiju poštujući kako svoje tako i

. rnjaja, Ž. 2 . projektni pristup učenju u predškolskim programima, Pedagogija, 2 :

2.Pavlović Breneselović, D., rnjaja, Ž. 2 aleidoskop Projektni pristup učenju. Beograd:

. odine uzleta, snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Beograd, 2 .


1

,, Ć A TA TIKE- KAK I E I ET A KI”

Autori rada:Kristina Drlji vaspitač i grupa vaspitača

ragoljub di ki ikinda vrti lavi čuperak

Rezime: ad predstavlja prikaz realizacije projekta oć fantastike realizovane u okviru

proslave 65 rada ustanove. Poznate bajke koje su zainteresovale decu nakon realizacije projekta

uperkova biblioteka , na zadovostvo dece grada, oživeli smo na jedno veče. vaka soba

pretvorena je u karakterstičan enterijer, a vaspitači su u kostimima , uz učešće dece, na

najverodostojniji način približili im poznate sadržaje.

Dugotrajna priprema, uz različite teškoće, na kraju je donela dobit svim učesnicima vaspitno

obrazovnog procesa –deci, roditeljima, vaspitačima, lokalnoj zajednici. ji ovo i naše

zadovoljtsvo nam je motiv da planiramo dalje slične aktivnosti.

ljučne reči: bajka, deca, porodica, dobiti

Rad

Bajke predstavljaju neiscrpan izvor sadržaja vaspitno obrazovnog rada i upravo to nji ovo

bogatstvo vaspitači vrtića Plavi čuperak iskoristili da ožive taj svet i prirede, pre svega deci, a

zatim i ostalim učesnicima vaspitno obrazovnog rada roditeljima, kolegama, lokalnnoj

zajednici nezaboravno veče.

Bajke leže u meni poput semenki potreban je sami dašak vetra, zraka sunca ili kap gorčine pa

da se rastvore u cvet , rekao je ndersen.

vaj rad predstavlja pretvaranje te semenke u cvet čiji miris i danas traje u našoj ustanovi i

gradu.

Motiv:

Imajući u vidu činjenicu da generacije dece u vrtićima sve manje provode zajedničko kvalitetno

vreme sa roditeljima kroz aktivnosti čitanja grupa vaspitača iz vrtića Plavi čuperak pokrenula

je projekat uperkova biblioteka . roz priče sa decom o pročitanim knjigama videli smo da su

deca posebno oduševljena i zainteresovana za sadržaje iz sveta bajki. o je bilo dovoljno da

pokrenemo ovaj projekat i da ga realizujemo u nedelji obeležavanja godina naše ustanove.


109


11

Cilj:

Cilj realizacije projekta je da na jedno veče i noć oživimo svet bajki Pepeljuga, Petar Pan,

orsko dno, lisa u zemlji čuda, Ivica i arica, Pinokio, nežana i sedam patuljaka, ri praseta,

rvenkapa i aša i medved u čijim sadržajima uživaju generacije dece.

pecifični ciljevi:

Upoznavanje i podsećanje dece na sadržaje poznati bajki kroz neposredno učešće dece u

njima,razlikovovanje dobra i zla koje postoje u prezentovanim bajkama,razvijanje kreativnosti

svi učesnika vo procesa,timski rad,razvijanje i unapređivanje vaspitački

kompetencija,razvijanje partnerski odnosa sa porodicom i društvenom zajednicom

adaci vaspitača:

otiviše decu, podstiče i razvija nji ova interesovanja,usklađuje ciljeve i is od učenja,planira

sadržaje, sredstva, metode i oblike rada,daje povratne informacije,prezentuje sadržaje,stvara

situacije za stvaralačko i kreativno učenje, postavlja pitanja, odgovara na dečja pitanja.

Faze kroz koje smo prolazili

Faza pripreme

Dogovor o bajkama koje će biti prezentovane,priprema materijala za realizaciju enterijera sobe,

materijala za određene bajke, kostima.... ,svakodnevni timski rad,uključivanje svi

zainteresovani kolega iz ustanove,podsećanje i upoznavanje dece sa bajkam koje će se

prezentovati,upoznavanje roditelja sa projektom

lika .Priprema za oć fantastike

2020

111

uključivanje dece u poznate sadržaje,saradnja sa roditeljima,

timski rad svi učesnika realizovanog projekta i obogaćivanje istog, zadovoljstvo učenja i

ealizacija, oživljene bajke

valuirali smo sve realizovane aktivnosti putem praćenja ponašanja dece, a roditeljske reakcije

eškoće sa kojima smo se suočavali:

a, ali i kolega i šire zajednice,

šta sa postojećim nameštajem i sredstvima za rad u radnim sobama

ako smo prevazilazili teškoće:


110

2020

11

o veče i noć oživimo svet bajki Pepeljuga, Petar Pan,

orsko dno, lisa u zemlji čuda, Ivica i arica, Pinokio, nežana i sedam patuljaka, ri praseta,

rvenkapa i aša i medved u čijim sadržajima uživaju generacije dece.

pecifični ciljevi:

je i podsećanje dece na sadržaje poznati bajki kroz neposredno učešće dece u

svi učesnika vo procesa,timski rad,razvijanje i unapređivanje vaspitački

ija,razvijanje partnerski odnosa sa porodicom i društvenom zajednicom

adaci vaspitača:

otiviše decu, podstiče i razvija nji ova interesovanja,usklađuje ciljeve i is od učenja,planira

sadržaje, sredstva, metode i oblike rada,daje povratne informacije,prezentuje sadržaje,stvara

situacije za stvaralačko i kreativno učenje, postavlja pitanja, odgovara na dečja pitanja.

Dogovor o bajkama koje će biti prezentovane,priprema materijala za realizaciju enterijera sobe,

materijala za određene bajke, kostima.... ,svakodnevni timski rad,uključivanje svi

zainteresovani kolega iz ustanove,podsećanje i upoznavanje dece sa bajkam koje će se

lika .Priprema za oć fantasti


111

Faza realizacije

Neposredna prezentacija bajki, uključivanje dece u poznate sadržaje,saradnja sa roditeljima,

timski rad svi učesnika realizovanog projekta i obogaćivanje istog, zadovoljstvo učenja i

inoviranja VO rada kroz igru.

Slike 2 i 3. ealizacija, oživljene bajke

Faza evaluacije

valuirali smo sve realizovane aktivnosti putem praćenja ponašanja dece, a roditeljske reakcije

smo pratili putem anketiranja.

eškoće sa kojima smo se suočavali:

Veliki broj zainteresovane dece i roditelja, ali i kolega i šire zajednice, kratak rok za pripremu,

šta sa postojećim nameštajem i sredstvima za rad u radnim sobama

ako smo prevazilazili teškoće:


111


11

Produženo vreme trajanja prezentacije, svakodnevna priprema vikendom i u večernjim satima

radnim danima, sređivanje prostora dela sobe u kome će se oživeti bajka

ta smo dobili

Dobit za decu: neposredno upoznavanje, uključivanje i učešće u bajkama, razlikovanje dobra i

zla u prezentovanim sadržajima, razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja

Slika 4. Deca u bajkama

•Dobit za roditelje: aktivno učešće roditelja u stimulisanju razvoja,unapređivanje saradnički

odnosa sa vaspitačem.

lika . oditelji na oći fantastike

Dobit za vaspitače: inoviranje sopstvene prakse, timska saradnja

Dobit za društvenu zajednicu: promocija grada i korišćenje resursa zajednice

ta dalje

- ealizacija pozorišne predstave za decu sa likovim iz bajki

-Prezentacija realizovanog projekta kolegama iz drugih ustanova

2020

11

anurdžić . 2 , Bajke za pozorišnu igru, Beograd, reativni centar

2.B anurdžić 2 , d igre do pozornice,Beograd, reativni centar

ukašinović . 2 ,Perspektive kvalitetnog razvoj predškolskog deteta, , agodina

Pedagoški faku


112

2020

11

Produženo vreme trajanja prezentacije, svakodnevna priprema vikendom i u večernjim satima

nima, sređivanje prostora dela sobe u kome će se oživeti bajka

ta smo dobili

Dobit za decu: neposredno upoznavanje, uključivanje i učešće u bajkama, razlikovanje dobra i

zla u prezentovanim sadržajima, razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja

• aktivno učešće roditelja u stimulisanju razvoja,unapređivanje saradnički

odnosa sa vaspitačem.

lika . oditelji na oći fantastike

Dobit za vaspitače: inoviranje sopstvene prakse, timska

Dobit za društvenu zajednicu: promocija grada i korišćenje resursa zajednice

ta dalje

ealizacija pozorišne predstave za decu sa likovim iz bajki


11

Literatura:

1.Boškan- anurdžić . 2 , Bajke za pozorišnu igru, Beograd, reativni centar

2.Boškan- anurdžić 2 , d igre do pozornice,Beograd, reativni centar

3.Kopas- ukašinović . 2 ,Perspektive kvalitetnog razvoj predškolskog deteta, , agodina

Pedagoški fakultet


113


114

,,K AK P K AK KA P TICA IZI K K U E U K Z

A A U ECE, ITE A I A PITA A

utori ragana iljuš strukovni vaspitač spe ijalista Neda vra ov ilas psi olog

oško u a n ija

Rezime: okom juna meseca, 2 .godine P Boško Bu a iz Inđije organizovala je stručnu

posetu P elica tanivuković ilja iz ida, u cilju razmene iskustva u primeni ovi osnova

programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. va poseta doprinela je našoj motivaciji da

započnemo proces iščitavanja, razmatranja i razumevanja koncepta ovi osnova programa –

odine uzleta . ovu radnu godinu započeli smo na drugačiji način – odlukom da se duži

vremenski period bavimo posmatranjem dečije igre, da pokušamo da razumemo dečija

interesovanja i potrebe, da dete s vatimo kao kompetentno, da im pružimo prilike da budu

ravnopravni i aktivni učesnici zajednice koja gradi život vrtića. azgovarali smo sa decom o

tome šta je ono što im se u radnoj sobi dopada, šta bi želeli da bude drugačije, šta je ono što im

nedostaje, koje su nji ove potrebe kako bi se igr proširila i bila u potpunosti u skladu sa nji ovim

željama i interesovanjima. azgovori sa decom i posmatranje dečije otvorene igre dali su

smernice za uvođenje promena u okruženju, kako bi ga učinili podsticajnim za igru dece.

Organizovali smo roditeqski sastanak na kome smo predstavili roditeljima Nove osnove

programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kroz promotivni video, i roditelje smo upoznali

sa uočenim potrebama i željama nji ove dece, pozvali i na razmenu mišljenja, diskusiju,

predloge i mogućnosti za uključivanje u proces promene fizičke sredine. Promene koje unosimo

kroz saradnju sa decom i roditeljima vode nas u nova saznanja, istraživanje, gradjenje drugačiji

odnosa i načina učenja koje želimo pored procesa promene, da predstavimo u ovom radu.

ljučne reči dete pro ena pro es igra gra enje odnosa

2020

11

P P D I I I Ž D

D , DI I PI

kao, između ostalog, kompetentnog, bogatog potencijalima i kao aktivnog učesnika zajednice

vršnjaka i odrasli . rtić posmatra kao mesto zajedničkog življenja u kome se podrška učenju i

razvoju dece ostvaruje kroz zajedničko učešće dece i odrasli . akođe se ističe važnost

partnerski odnosa sa porodicom i prepoznavanje primarne uloge i važnosti roditelja i porodice u

odnose koji se razvijaju sa fizičkim okruženjem, vršnjacima i odraslima u realnim situacijama

odine uzleta , 2 .

ustanova, i mi kao praktičari, odlučili smo da postepeno krenemo u proces promena. okom juna

meseca 2 . godine P Boško Bu a iz Inđije organizovala je stručnu posetu P elica

tanivuković ilja iz ida, u

predškolskog vaspitanja i obrazovanja. va poseta kroz koju smo imali prilike da vidimo

praktičnu primenu, da razgovaramo sa vaspitačima i stručnim saradnicima o nekim

promišljanjima, idejama, dilemama, doprinela je našoj motivaciji da nastavimo proces

iščitavanja, razmatranja i razumevanja koncepta ovi osnova programa – odine uzleta .

novu školsku godinu u starijoj vaspitnoj grupi

apočeli smo na nešto drugačiji način – ukom da se duži vremenski period bavimo

posmatranjem dečije igre, da pokušamo da razumemo dečija interesovanja i potrebe, da dete

sagledamo kao kompetentno, da im pružimo prilike da budu ravnopravni i aktivni učesnici

zajednice koja gradi život vrtića. okom naredna dva meseca, u saradnji vaspitača i psi ologa

ustanove, kontinuirano je posmatrana dečija otvorena igra u vaspitnoj grupi, beležili smo,

snimali igru, načine na koje deca koriste sredstva i materijale, nji ovo kretanje u centrima

interesovanja, pratili i posmatrali vršnjačke interakcije, načine na koje deca grade odnose i

komuniciraju. roz ovu vrstu praćenja i istraživanja dečije igre dolazimo do važni saznanja o

dečijim potrebama i interesovanjima, primećujemo da je igra svakodn

izuzetno malom dozom kreativnosti i mašte, da se deca grupišu u iste centre, sa istom grupom


114

2020

114

,,K AK P K AK KA P TICA IZI K K U E U K Z

A A U ECE, ITE A I A PITA A

utori ragana iljuš strukovni vaspitač spe ijalista Neda vra ov ilas psi olog

oško u a n ija

okom juna meseca, 2 .godine P Boško Bu a iz Inđije organizovala je stručnu

posetu P elica tanivuković ilja iz ida, u cilju razmene iskustva u primeni ovi osnova

programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. va poseta doprinela je našoj mo

započnemo proces iščitavanja, razmatranja i razumevanja koncepta ovi osnova programa –

odine uzleta . ovu radnu godinu započeli smo na drugačiji način – odlukom da se duži

vremenski period bavimo posmatranjem dečije igre, da pokušamo da razumemo dečija

interesovanja i potrebe, da dete s vatimo kao kompetentno, da im pružimo prilike da budu

ravnopravni i aktivni učesnici zajednice koja gradi život vrtića. azgovarali smo sa decom o

tome šta je ono što im se u radnoj sobi dopada, šta bi želeli da bude drugačije, šta je ono što im

nedostaje, koje su nji ove potrebe kako bi se igr proširila i bila u potpunosti u skladu sa nji ovim

željama i interesovanjima. azgovori sa decom i posmatranje dečije otvorene igre dali su

smernice za uvođenje promena u okruženju, kako bi ga učinili podsticajnim za igru dece.

programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kroz promotivni video, i roditelje smo upoznali

sa uočenim potrebama i željama nji ove dece, pozvali i na razmenu mišljenja, diskusiju,

predloge i mogućnosti za uključivanje u proces promene fizičke sredine. Promene koje unosimo

kroz saradnju sa decom i roditeljima vode nas u nova saznanja, istraživanje, gradjenje drugačiji

odnosa i načina učenja koje želimo pored procesa promene, da predstavimo u ovom radu.

ljučne reči dete pro ena pro es igra gra enje odnosa


11

P P D I I I Ž D

D , DI I PI

Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja polaze od sagledavanja deteta

kao, između ostalog, kompetentnog, bogatog potencijalima i kao aktivnog učesnika zajednice

vršnjaka i odrasli . rtić posmatra kao mesto zajedničkog življenja u kome se podrška učenju i

razvoju dece ostvaruje kroz zajedničko učešće dece i odrasli . akođe se ističe važnost

partnerski odnosa sa porodicom i prepoznavanje primarne uloge i važnosti roditelja i porodice u

vaspitanju na ranom uzrastu. Program se manifestuje kao ostvarivanje detetove dobrobiti kroz

odnose koji se razvijaju sa fizičkim okruženjem, vršnjacima i odraslima u realnim situacijama

delanja ( Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – odine uzleta , 2 .

Donošenjem Novih osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja naša

ustanova, i mi kao praktičari, odlučili smo da postepeno krenemo u proces promena. okom juna

meseca 2 . godine P Boško Bu a iz Inđije organizovala je stručnu posetu P elica

tanivuković ilja iz ida, u cilju razmene iskustva u primeni Novih osnova programa

predškolskog vaspitanja i obrazovanja. va poseta kroz koju smo imali prilike da vidimo

praktičnu primenu, da razgovaramo sa vaspitačima i stručnim saradnicima o nekim

promišljanjima, idejama, dilemama, doprinela je našoj motivaciji da nastavimo proces

iščitavanja, razmatranja i razumevanja koncepta ovi osnova programa – „ odine uzleta .

Nakon dosta promišljanja i dogovora – novu školsku godinu u starijoj vaspitnoj grupi

započeli smo na nešto drugačiji način – odlukom da se duži vremenski period bavimo

posmatranjem dečije igre, da pokušamo da razumemo dečija interesovanja i potrebe, da dete

sagledamo kao kompetentno, da im pružimo prilike da budu ravnopravni i aktivni učesnici

zajednice koja gradi život vrtića. okom naredna dva meseca, u saradnji vaspitača i psi ologa

ustanove, kontinuirano je posmatrana dečija otvorena igra u vaspitnoj grupi, beležili smo,

snimali igru, načine na koje deca koriste sredstva i materijale, nji ovo kretanje u centrima

interesovanja, pratili i posmatrali vršnjačke interakcije, načine na koje deca grade odnose i

komuniciraju. roz ovu vrstu praćenja i istraživanja dečije igre dolazimo do važni saznanja o

dečijim potrebama i interesovanjima, primećujemo da je igra svakodnevno ista, stereotipna, sa

izuzetno malom dozom kreativnosti i mašte, da se deca grupišu u iste centre, sa istom grupom

dece iznova. Evidentno je da je promena neophodna.


115


11

roz svakodnevno uključivanje u aktivnosti dece i razgovore sa njima vaspitač

uspostavlja i gradi odnose poverenja sa decom, kroz pružanje prilika da sagledaju fizičko

okruženje i daju svoja mišljenja i predloge o tome šta se njima zaista dopada, a šta bi želeli da je

drugačije, deca grade samopouzdanje, osećaj pripadnosti grupi, grade konstruktivne razgovore i

interakcije sa drugom decom u grupi i odraslima. Deca se aktivno uključuju u posmatranje i

procenu fizičkog okruženja u saradnji sa vaspitačem, daju predloge, slobodno izražavaju svoje

želje, uživaju u razmeni sa vaspitačem i raduju se promeni okruženja.

Krajem oktobra meseca organizujemo roditeljski sastanak na kome predstavljamo

snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja kroz promotivni video odine uzleta

i podelu informativnih flajera za roditelje. Upoznajemo roditelje kroz kratku prezentaciju sa

projektnim pristupom planiranju i učenju. Prezentujemo iskustvo stečeno kroz orizontalnu

razmenu sa predškolskom ustanovom iz ida i rezultate našeg praćenja i posmatranja dečije igre

i ideje dece za promenu fizičke sredine. Otvaramo diskusiju sa roditeljima, odgovaramo na

pitanja, razmenjujemo mišljenja, razmatramo ideje za saradnju i zajedničkim snagama rešavamo

nedoumice i stra ove. akon roditeljskog sastanka vaspitač dobija od roditelja potpunu podršku

za promene i saradnju.

Želje i interesovanja dece beležimo i svakodnevno delimo na panou kako bi roditelji

imali uvid u naše potrebe, i mogućnost za aktivno učestvovanje.

Slika 1 – Delimo informacije o razgovorima sa decom

na panou, informišemo roditelje o interesovanjima i potrebe dece

U narednom periodu formiramo Viber grupu, uspostavljamo sa roditeljima pravila grupe,

kroz koju će protok informacija o idejama i realizaciji, o prikupljenim materijalima i onome što

nedostaje, biti funkcionalniji i lakši.

2020

11

d samog početka aktivni učesnici procesa promene, sve što roditelji ili vaspitač

donesu zajedno otvaramo, posmatramo, dogovaramo se i zaključujemo gde želimo da se

određeni predmet ili material u sobi nalazi.

ada smo prikupili određena sredstva i materijale, zajedničkim snagama mapiramo sobu

onako kako želimo da ona izgleda nakon promene.

okom postepenog formiranja prostorni celina, deca su aktivna, uređuju i pomažu

vaspitaču, evaluiraju učinjeno, i time je nji ovo uzbudjenje sve veće i svakodnevno se raduju

dolasku u vrtić, i od roditelja dobijamo odlične povratne informacije o radosti i uključenosti

saradnji dece,roditelja i vaspitača formirane su prostorne celine, u koje deca unose

la i započinju igru.


116

2020

11

roz svakodnevno uključivanje u aktivnosti dece i razgovore sa njima vaspitač

avlja i gradi odnose poverenja sa decom, kroz pružanje prilika da sagledaju fizičko

okruženje i daju svoja mišljenja i predloge o tome šta se njima zaista dopada, a šta bi želeli da je

drugačije, deca grade samopouzdanje, osećaj pripadnosti grupi, grade ko

interakcije sa drugom decom u grupi i odraslima. Deca se aktivno uključuju u posmatranje i

procenu fizičkog okruženja u saradnji sa vaspitačem, daju predloge, slobodno izražavaju svoje

želje, uživaju u razmeni sa vaspitačem i raduju se promeni okruženja.

snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja kroz promotivni video odine uzleta

projektnim pristupom planiranju i učenju. Prezentujemo iskustvo stečeno kroz orizontalnu

razmenu sa predškolskom ustanovom iz ida i rezultate našeg praćenja i posmatranja dečije igre

i ideje dece za promenu fizičke sredi

pitanja, razmenjujemo mišljenja, razmatramo ideje za saradnju i zajedničkim snagama rešavamo

nedoumice i stra ove. akon roditeljskog sastanka vaspitač dobija od roditelja potpunu podršku

Želje i interesovanja dece beležimo i svakodnevno delimo na panou kako bi roditelji

imali uvid u naše potrebe, i mogućnost za aktivno učestvovanje.

kroz koju će protok informacija o idejama i realizaciji, o prikupljenim materijalima i onome što

nedostaje, biti funkcionalniji i lakši.


11

Deca su od samog početka aktivni učesnici procesa promene, sve što roditelji ili vaspitač

donesu zajedno otvaramo, posmatramo, dogovaramo se i zaključujemo gde želimo da se

određeni predmet ili material u sobi nalazi.

ada smo prikupili određena sredstva i materijale, zajedničkim snagama mapiramo sobu

onako kako želimo da ona izgleda nakon promene.

Slika 2 – Mapiranje boravka

okom postepenog formiranja prostorni celina, deca su aktivna, uređuju i pomažu

vaspitaču, evaluiraju učinjeno, i time je nji ovo uzbudjenje sve veće i svakodnevno se raduju

dolasku u vrtić, i od roditelja dobijamo odlične povratne informacije o radosti i uključenosti

dece.

saradnji dece,roditelja i vaspitača formirane su prostorne celine, u koje deca unose

materijale, uspostavljaju pravila i započinju igru.

Slika 3 – Prostorna celina za konstruisanje

Slika 4 - Radionica


117


11

Slika 5 i 6 rostorna elina za si boličku igru

Slika 6 i 7 – Prostorna celina za vizuelne umetnosti

Slika 8 i 9 – Literarna prostorna celina

Slika 10 – Prostorna celina za osamljivanje

2020

11

e lektuju e površine

akon uređenja prostorni celina, dogovora o korišćenju prostora i materijala, odlučili smo

zajedno sa decom da pozovemo roditelje u igru i istraživanje sa


118

2020

11

rostorna elina za si boličku igru


11

U svakodnevni rad grupe uvodili smo rituale, kroz pripovedanje bajki i jutarnje

pozdrave.

Slika 11 i 12 – Rituali u vaspitnoj grupi

I još neke izazove.

Slika 13 – Taktilni i manipulativni izazov Slika 14 e lektuju e površine

Slika 15 – Igra kao izazov kroz pokret Slika 16 – Svetlost i senka

akon uređenja prostorni celina, dogovora o korišćenju prostora i materijala, odlučili smo

zajedno sa decom da pozovemo roditelje u igru i istraživanje sa nama u novom prostoru.


119


1

Slika 17 i 18 e a i roditelji u igri i istra ivanju prostora

Promene u fizičkoj sredini su, osim produbljivanja dečije igre, i zadovoljstva, osećaja

zajedništva i jačanja interakcija, dovele i do pozitivniji rezultata prilikom samovrednovanja

fizičke sredine koje smo sproveli u saradnji sa psi ologom.

Promene su zahtevale vreme, planiranje, otvoren stav u prihvatanju ideja i redefinisanje

uloga svi učesnika vaspitno-obrazovnog procesa u pravcu građenja partnerski odnosa. ako bi

uvažio perspektivu dece i porodice, o rabrio nji ovu inicijativu i podstakao učešće, vaspitač je

spremno napustio ulogu eksperta koji direktno podučava i nudi gotova rešenja i odgovore. Isto je

učinio i stručni saradnik u odnosu sa vaspitačem i umesto eksperta postao partner i saradnik u

zajedničkom preispitivanju i menjanju prakse.

Literatura:

1. snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja odine uzleta


Beograd, 2017

3.Dragana Pavlović Breneselović, Živka rnjaja: aleidoskop – osnove diversifikovanih


4.Živka rnjaja: de stanuje kvalitet, njiga , azvijanje prakse dečijeg vrtića , IP ,

Beograd, 2016

2020

1 1

,, E A Z A A

Nela uji aster vaspitač išnja eši strukovni vaspitač

oletara Od a i

ezime: Promišljanjem o izboru projektne teme koja je smislena deci i izazovna za istraživanje,

usmeravamo se na pitanja koja deca postavljaju , igre koji se igraju, situacija koje i začuđuju

privlače pažnju. Pravimo pano ,, nam, želim da saznam, naučio

uvažili predloge dece, nji ova iskustva, znanja, nji ove ,,teorije , ideje, dogovaramo se da kroz

igru i zajedničko istraživanje podržimo interesovanje svakog deteta. pitnikom anketiramo

ce kod kuće. vemu tome dodajemo naša zapažanjima o

kako se šta pravi radionica ,

uem zatvorene B grupe ,, ovice pozivamo roditelje da se uključe u naše istraživanje, da daju

omogućavamo da

projekat putuje kući.

istraživanje i isprobavanje svoji ideja. azvijanje teme odvija se kroz igru, životno praktične

situacije i planirane aktivnosti, deca uče integrisano. rajanje projekta određeno je

okom projekta ,, reža znanja cilj nam je bio podrška dobrobiti deteta. Deca su imala priliku

da budu aktivna, da imaju različite doživljaje koji i inspirišu na dalje istraživanje, da razvijaju

svoje ideje kroz praktična iskustva i da grade odnose kroz razmenu sa drugom decom i

naše veliko zadovoljstvo, projekat je ,,živeo i u porodici, a roditelji su se uključili u

istraživanje sa nama i svakodnevno prenosili utiske i komentare dece.

ljučne reči: igra, dete, delanje, porodica, istraživanje


120

2020

1

e a i roditelji u igri i istra ivanju prostora

Promene u fizičkoj sredini su, osim produbljivanja dečije igre, i zadovoljstva, osećaja

zajedništva i jačanja interakcija, dovele i do pozitivniji rezultata prilikom samovrednovanja

fizičke sredine koje smo sproveli u saradnji sa psi ologom.

uloga svi učesnika vaspitno obrazovnog procesa u pravcu građenja partnerski odnosa. ako bi

uvažio perspektivu dece i porodice, o rabrio nji ovu inicijativu i podstakao učešće, vaspitač je

spremno napustio ulogu eksperta koji direktno podučava i nudi gotova rešenja i odgovore. Isto je

učinio i stručni saradnik u odnosu sa vaspitačem i umesto eksperta postao partner i saradnik u

zajedničkom preispitivanju i menjanj

snove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja odine uzleta

Živka rnjaja, Dragana Pavlović Breneselović: aleidoskop – projektni pristup učenju , IP ,

Dragana Pavlović Breneselović, Živka rnjaja: –


Živka rnjaja: de stanuje kvalitet, njiga , azvijanje prakse dečijeg vrtića , IP ,


1 1

,, E A Z A A-projektno planiranje

Autori Nela uji - aster vaspitač išnja eši - strukovni vaspitač

oletara Od a i

ezime: Promišljanjem o izboru projektne teme koja je smislena deci i izazovna za istraživanje,

usmeravamo se na pitanja koja deca postavljaju , igre koji se igraju, situacija koje i začuđuju

privlače pažnju. Pravimo pano ,, nam, želim da saznam, naučio sam” u kom smo saslušali i

uvažili predloge dece, nji ova iskustva, znanja, nji ove ,,teorije , ideje, dogovaramo se da kroz

igru i zajedničko istraživanje podržimo interesovanje svakog deteta. pitnikom anketiramo

roditelje o interesovanjima njihove dece kod kuće. vemu tome dodajemo naša zapažanjima o

deci u slobodnoj igri i dolazimo do saznanja da decu interesuje: kako se šta pravi radionica ,

potraga za blagom, kako putujemo, zvezde i nekoliko poseta bioskopu.

Puem zatvorene B grupe ,, ovice pozivamo roditelje da se uključe u naše istraživanje, da daju

svoje ideje, predloge za aktivnosti ida razgovaraju u porodici o ovoj temi- omogućavamo da

projekat putuje kući.

Struktuiramo prostor tako da ima puno raznovrsnih materijala i sredstava koji pozivaju decu na

istraživanje i isprobavanje svoji ideja. azvijanje teme odvija se kroz igru, životno-praktične

situacije i planirane aktivnosti, deca uče integrisano. rajanje projekta određeno je

interesovanjem dece.




odraslima.

Na naše veliko zadovoljstvo, projekat je ,,živeo i u porodici, a roditelji su se uključili u


ljučne reči: igra, dete, delanje, porodica, istraživanje


121


1

MOTIV-Kako je došlo do pokretanja projekta?

Po završetku prethodnog projekta, premišljanjem o izboru projektne teme, poslali smo pismo sa

upitnikom za roditelje o dečjim interesovanjima kod kuće. smerili smo roditeljima pažnju na

dečju igru, program na televiziji koji deca gledaju. Kako bi podržali interesovanje SVAKOG

deteta, seli smo sa SVOM decom razgovarali o tome: ,, ta bi ste želeli da istražujete a čime se

igrate kod kuće oje crtane gledate Da li ima nešto što bi ste voleli da naučite Šta znate o

tome, a šta biste želeli da saznate? . atim smo napravili ,, Ž tabelu u kojoj smo saslušali i

uvažili predloge dece, iskustva i znanja. akođe tokom slobodnih aktivnosti, kroz posmatranje

dečje igre osluškivali smo teme koje su organizovale dečju igru. aše zajedničke zaključke

dopunili upitnikom koji je stigao od roditelja i naša zapažanjima o deci u slobodnoj igri došli do

saznanja da decu interesuje: kako se šta pravi radionica , potraga za blagom, kako putujemo,

zvezde i nekoliko poseta bioskopu..

U konsultovanju sa decom planiramo redosled istraživanja nji ovi interesovanja, postavili smo

vunice različiti boja, svaka boja je imala temu (,, ako se šta pravi - bela; ,,Potraga za

blagom” - žuta ,,Putovanje” - crvena; ,, vezde – plava Bioskop – zelena). SVAKO dete je

prema temi koju je želelo da istražuje, odabralo boju. ako bi uvideli kakvu šaru su napravili od

vunice, spustili su vunicu na pod i primetili ,,mrežu koju je i imenovao P.D.: Paukova mreža,

paučina , a onda smo i pitali šta predstavlja ova mreža i došli do ,, režu istraživanja” i

konačno .D zaključuje reža znanja .

Nakon davanja naziva projektu, pitamo se: Kako se šta pravi o nam može odgovoriti na ovo

pitanje? Koga poznajemo? – zaključujemo da nam za ovo istraživanje potreban ,,majstor”, a

najbliži i jedini koga poznajemo je naš čika iša. n će nam pomoći da napravimo prevoz za

potragu, aportage uvek dovode do blaga. Kako izgleda blago, zlato, novčići, zlato (o tom blagu

smo već istraživali , sjajno je, svetluca povezujemo blago sa zvezdama. Dogovaramo se i

planiramo putovanje (V.Po. pominje putovanje u bioskop-prethodno iskustvo sa porodicom)) u

svemir gde ćemo ići u lov na zvezde ako raketom i na kraju ćemo sve to gledati u

bioskopu.

rećemo u istraživanje uz saradnju sa porodicom

Putem zatvorene b grupe ,, ovice pozivamo roditelje da se uključe u naše istraživanje, da daju

svoje ideje, predloge, razgovaraju u porodici o ovoj temi – omogućavamo da projekat ide kući.

otivisani članovi porodice donose različite predmete, enciklopedije, predloge, snimke, daju

2020

1

predloge za aktivnosti i saradnju, komentari u B grupi, učestvuju u planiranju, struktuiranju

istraživanje i isprobavanje s

azvijanje teme se odvija kroz igru, životno praktične situacije i planirane aktivnosti, deca uče

integrisano. rajanje projekta određeno je interesovanjem dece.

rećemo u radionicu kod majstora iše, kako bismo saznali ,, ako se pravi raketa Pored alata

šta nam je potrebno da napravimo raketu

ona nam daje uputstva i pojašnjava sve što nas

Pokušavamo da p rakete, susrećemo se sa lenjirom i pitamo se čemu služi,

amo da ,, rta prave linije . . ,, ože

meri . . I itd..

diskutujemo i dogovaramo se kako i šta dalje. ražimo velike kutije u prodavnici

,, lbrako .

e od kuće iz koji saznajemo: ,, ako putuju rakete u svemir D. . ,, ako se

puding . . ,, ako se briše vlažnom maramicom I. . ,,Da li spavaju tamo .D.

P. . donosi vreće za spavanje, usledilo je individualno isprobavanje, upoređivanje

spavanje, spavanje u ležećem položaj. tižu

dogovoru, doneli kutije za rakete ali deca su im našla drugu namenu.

ljudi koji žive u svemiru, kako se astronauti kreću po površini

eseca, kako piju, kako se češljaju. ako da postanemo astronauti D. . nam predlaže da

pozajmimo knjige o svemiru, raketama, delovi odeće astronaut,

razne enciklopedije pokušavamo da napravimo kacige.

kako se kupaju u raketi, kako peru kosu, kako istražuju

vežbamo odanje kao astronauti u svemiru, igramo uz pesme o svemiru ,, lub malog kestena ,

,, zobots i sl. . stražujemo o površini eseca, o mesečevom pesku

uočavamo, upoređujemo, saznajemo. rganizujemo svakodnevne obuke na dvorištu

vrtića. Deca pričaju kući o čemu istražuju u vrtiću, a roditelji u B grup


122

2020

1

upitnikom za roditelje o dečjim interesovanjima kod kuće. smerili smo roditeljima pažnju na

dečju igru, program na t podrža

ta bi ste želeli da istražujete a čime se

kod kuće oje crtane gledate Da li ima nešto što bi ste voleli da naučite

tome, a šta biste želeli . atim smo napravili ,, Ž tabelu u kojoj smo saslušali i

uvažili predloge dece, iskustva i znanja. akođe t

čje igre koje su organizovale dečju igru. aše zajedničke zaključ

dopunili upitnikom koji je stigao od roditelja i naša zapažanjima o deci u slobodnoj igri

kako se šta pravi radionica , potraga za blagom,

planiramo redosled istraživanja nji ovi interesovanja, postavili smo

različiti boja, svaka boja je imala temu ako se šta pravi

žuta ,,Putovanje vezde – Bioskop –

želelo da istražuje, odabralo boju. ako bi uvideli kakvu šaru su napravili od

pustili su vunicu na pod i primetili ,,mrežu koju je i imenovao P.D.: aukova mreža,

paučina a onda smo i pitali šta predstavlja ova mreža i došli do ,, režu istraživanja

čno .D zaključuje reža znanja .

ako se šta pravi o nam može odgovoriti na ovo

– aključujemo da nam za ovo istraživanje potreban ,,

ajbliži i jedini koga poznajemo je naš čika iša. n će nam pomoći da napravimo prevoz za

ako izgleda blago, zlato, novčići, zlato

smo već istraživali , sjajno je, svetluca povezujemo blago

svemir gde ćemo ići u lov na zvezde ako raketom na kraju ćemo sve to gledati u

rećemo u istraživanje uz saradnju sa porodicom

tem zatvorene b grupe ,, ovice pozivamo roditelje da se uključe u naše istraživanje, da daju

– ućavamo da projekat ide kući.

otivisani članovi porodice donose različite predmete, encikloped


1

predloge za aktivnosti i saradnju, komentari u B grupi, učestvuju u planiranju, struktuiranju

prostora.

Struktuiramo prostor tako da ima puno raznovrsnih materijala i sredstva koja pozivaju decu na

istraživanje i isprobavanje svojih ideja.

azvijanje teme se odvija kroz igru, životno-praktične situacije i planirane aktivnosti, deca uče

integrisano. rajanje projekta određeno je interesovanjem dece.

rećemo u radionicu kod majstora iše, kako bismo saznali ,, ako se pravi raketa Pored alata

šta nam je potrebno da napravimo raketu Dolazimo do saznanja da nam treba arhitekta. I.B. ima

tetka Sandru iz Beograda koja je arhitekta. Zatim preko interaktivne table, Viber video pozivom,

zovemo i razgovaramo sa tetkom Sandrom i ona nam daje uputstva i pojašnjava sve što nas

zanima.

Pokušavamo da projektujemo rakete, susrećemo se sa lenjirom i pitamo se čemu služi,

isprobavamo crtanje sa njim, merenje, otkrivamo da ,, rta prave linije . . ,, ože i da

meri . . I itd.. Merimo koliko velika raketa nam treba da stanemo svi u raketu, pravimo

nacrte raketa, diskutujemo i dogovaramo se kako i šta dalje. ražimo velike kutije u prodavnici

,, lbrako .

Donose snimke od kuće iz koji saznajemo: ,, ako putuju rakete u svemir D. . ,, ako se

jede puding . . ,, ako se briše vlažnom maramicom I. . ,,Da li spavaju tamo .D.

P. . donosi vreće za spavanje, usledilo je individualno isprobavanje, upoređivanje, uspravno

spavanje, spavanje u ležećem položaj. tižu i kabine za spavanje (iz prodavnice su nam po

dogovoru, doneli kutije za rakete ali deca su im našla drugu namenu.

Dolazimo do pojma astronauti-ljudi koji žive u svemiru, kako se astronauti kreću po površini

eseca, kako piju, kako se češljaju. ako da postanemo astronauti D. . nam predlaže da

odemo u biblioteku i uzmemo-pozajmimo knjige o svemiru, raketama, delovi odeće astronaut,

razne enciklopedije pokušavamo da napravimo kacige.

Zanimljivosti iz svemira kao provokacije –gledamo video snimke na interaktivnoj tabli o tome

kako se kupaju u raketi, kako peru kosu, kako istražuju-hodaju u astronautskim odelima? Potom

vežbamo odanje kao astronauti u svemiru, igramo uz pesme o svemiru ,, lub malog kestena ,

,, zobots i sl. . Obuka za astronaute? Istražujemo o površini eseca, o mesečevom pesku-

uočavamo, upoređujemo, saznajemo. rganizujemo i dalje svakodnevne obuke na dvorištu

vrtića. Deca pričaju kući o čemu istražuju u vrtiću, a roditelji u B grupi postavljaju fotografije i


123


1 4

snimke kako i kući prave kostime za astronaute, kako idu na obuke ili su već bili, projekat živi i

kući i u vrtiću.

Organizujemo događaj- radionicu: ,,Pravimo aketu a aše ovice za izradu

trodimenzionalne rakete, u pomoć nam stižu roditelji, starija i mlađa braća i sestre poziv kao i

sva dešavanja postavljamo na B grupu. Produkte – rakete postavljamo u prostornim celinama,

sa kojima mogu da manipulišu po potrebi igre koju orginizuju. Isprobavanjem uočavaju d aim

fale dugmići, komande pa i dodaju. ežbe u prirodi za astronaut kako bi polagali za licencu.

ama . . predlaže da nam približi poletanje rakete, eksperimentom domaće radinosti

organizujemo ,,poletanje rakete pozivamo decu svih uzrasta da nas podrže na polaganju ,,testa

za licencu astronaut Dolazi i tata, koji predlaže da snimi ,,polaganje dece za licencu

astronauta i uredi snimke za video – film.

Proslava projekta, projekcijom filma reža znanja , koji se nalazi na linku KIZOA; ređujemo

Plavu salu u kojoj se nalazi interaktivna table – ,,platno za film koji ćemo pustiti – bioskop

vlpleks pripremamo karte, kokice, osvezenje. Projekcija filma je propraćena uz

prezentaciju dece, objašnjavanje detalja, povezivanje predhodnih iskustva aktivnostima iz

tekućeg projekta, takođe na ovu projekciju su pozvani svi učesnici ovog projekta.

Umesto zaključka




odraslima.

a naše veliko zadovoljstvo, projekat je ,,živeo i u porodici, a roditelji su se uključili u


Literatura:

1. rnjaja,Ž., Pavlović-Breneselović,D. (2017) leidoskop- rojektni pristup učenju Beograd

IPA-Filozofski fakultet

2. B ,, o to c atc a star liver Jaffers


4.Onlajn alat za pravljenje snimka od fotografija izo

2020

1


124

2020

1 4

snimke kako i kući prave kostime za astronaute, kako idu na obuke ili su već bili, projekat živi i

kući i u vrtiću.

događaj radionicu: ,,Pravimo aketu a aše ovice

trodimenzionalne rakete, u pomoć nam stižu roditelji, starija i mlađa braća i sestre

sva dešavanja postavljamo na B grupu.

kojima mogu da manipulišu zuju. Isprobavanjem uočavaju d aim

fale dugmići, komande pa i dodaju. ežbe u prirodi za astronaut kako bi polagali za licencu.

ama . . predlaže da nam približi poletanje rakete, eksperimentom domaće radinosti

poletanje rakete sta da nas podrže na polaganju ,,

za licencu astronaut i tata, koji predlaže da snimi ,,polaganje dece za licencu

ekta, projekcijom filma reža znanja , koji se nalazi ređujemo

,,platno za film koji ćemo pustiti –

vlpleks pripremamo karte, osvezenje. Projekcija filma je propraćena uz

prezentaciju dece, objašnjavanje detalja, poveziv

tekućeg projekta, takođe na ovu projekciju su pozvani svi učesni

sto zaključka


maju različite doživljaje koji i inspirišu na dalje istraživanje, da razvijaju


a naše veliko zadovoljstvo, projekat je ,,živeo i u porodici, a roditelji su se uključili u


Ž Pavlović Breneselović rojektni pristup učenju

B ,, o to c atc a star liver


1

Sl.1 Razgovor sa arhitektom (Smart-Viber) Sl.2 Radionica sa roditeljima

Sl.3 Spavamo kao astronauti Sl.4. Isprobavanje rakete

Sl.5 smo mi ,,Sovice“


125


1

,,MJUZIKL – ,

Autori Olivera vanovi i grupa vaspitača

ragoljub di ki ikinda vrti olibri

Rezime:U skladu sa koncepcijom Osnova programa koja u potpunosti afirmiše veru u

kapacitete dece predškolskog uzrasta da aktivno učestvuju u svom učenju i razvoju, uzimajući u

obzir i značaj igre na ovom uzrastu i takođe značaj zajedničkog učešća dece i odrasli u

aktivnostima koje se realizuju u vrtiću a podstaknuti dečjim interesovanjima i sposobnostima

animiranjem odrasli , zajednički smo osmislili mjuzikl koji smo prikazali u sklopu nedelje

posvećenom Danu naše predškolske ustanove.

Dete na draži spoljnog sveta reaguje celim svojim bićem, njegov intelektualni,

emocionalni, senzo-motorni, socijalni i govorni razvoj, je uzajamno uslovljen i isprepleten.

juzikl kao sinteza muzike, glume i plesa obezbeđuje neop odne uslove za buđenje i

podsticanje svi ovi oblika razvoja dece i tako stvara neop odne uslove zajedničkog delanja

dece i odraslih u njegovoj fazi pripreme kao i u fazi realizacije, a tako planiranim aktivnostima

unosi vedrinu, optimizam i radosno raspoloženje, obezbeđuje blagotvorno dejstvo na dečji nervni

i respiratorni sistem i emocionalnu stabilnost.

Cilj: smisliti i stvoriti životno-praktične situacije u kojima se uvažavaju potrebe deteta da

aktivno učestvuje u odlućivanju koje će se aktivnosti u vrtiću realizovati, da slobodno artikuliše

ideje i razmenjuje i sa vršnjacima i odraslima. Da ima mogućnost izbora i uticaja na događanja

i situacije u koja su uključena.

ljučne reći: aktivno učešće, ideja, mogučnost izbora, dete, uvažavanje potreba, učenje.

2020

1

integrisano učenje kroz sintezu muzike, glume i plesa

prostornim celinama u sobi, došli smo do saznanja da deca prilikom igre i komunikacije među

đene sti ove pesama i pri tom pesmu prate određenim pokretima tela.

razgovoru sa decom saznali smo da je nekoliko nji pre izvesnosog vremena zajednički pratilo

pozorišnu predstavu u kojoj su glumci na sceni pevali, plesali i glumili.

aknuti dečjim interesovanjima i nji ovom željom da o ovoj temu saznaju što vise,

vrlo brzo smo isplanirali različite situacije učenja u kojima su deca dobila priliku da istraže i

otkriju šta je to mjuzikl.

unutar vaspitne grupe, učestalo se

dešavalo da zainteresovani roditelji prilaze vaspitačima sa

pitanjima koja se tema obrađuje u vrtiću , sa željom da im vaspitači podrobnije objasne

binske analize novonastale situacije, odlučujemo da napravimo zajednički

obaveštavamo i rukovodstvo ustanove.

ajednički cilj ovog podu vata je bio osmisliti process kreativnog zajedničkog rada na

mjuziklu koji, u toku ovog procesa, može ponuditi deci, roditeljima i vaspitačima jedinstvenu

priliku da razviju svoje potencijale i veštine, kao i priliku da zajednički dožive uspe i

zadovoljstvo kada izađu na scenu i pokažu svoja nova dostignuća.

ainteresovana deca, roditelji i vaspitači u nizu naredni formalni i neformalni

sastanaka do detalja osmišljavaju aktivnosti, temu mjuzikla, odabir pesama i koreografije i među

sobom dele uloge i zaduženja u ovom projektu.

nutar sobe i sale za fizičko vaspitanje prostor se prilagođava i integriše u projektnu

koncepciju. Prostorne celine u sobi svojom organizacijom postaju dinamični i bogati

podsticajima koji decu pozivaju na istraživanje, osmišljavanje scenografije ili vežb

kao i prostor za probe pevanja. ovako koncipiranom prostoru deca, nji ovi roditelji i vaspitači

rado provode vreme i pripreme za realizaciju projekta juzikl teku bez veći problema.


126

2020

1

,

Olivera vanovi i grupa vaspitača

ragoljub di ki ikinda vrti olibri

kapacitete dece predškolskog uzrasta da aktivno učestvuju u svom učenju i razvoju, uzimajući u

obzir i značaj igre na ovom uzrastu i takođe značaj zajedničkog učešća dece i odrasli u

aktivnostima koje se realizuju u vrtiću a podstaknuti dečjim interesovanjima i sposobnostima

animiranjem odrasli , zajednički smo osmislili mjuzikl koji smo prikazali u sklopu nedelje

posvećenom Danu naše predškolske ustanove.

e na draži spoljnog sveta reaguje celim svojim bićem, njegov intelektualni,

juzikl kao sinteza muzike, glume i plesa obezbeđuje neop odne uslove za buđenje i

sticanje svi ovi oblika razvoja dece i tako stvara neop odne uslove zajedničkog delanja

unosi vedrinu, optimizam i radosno raspoloženje, obezbeđuje blagotvorno dejstvo na dečji nervni

smisliti i stvoriti životno praktične situacije u kojima se uvažavaju potrebe deteta da

aktivno učestvuje u odlućivanju koje će se aktivnosti u vrtiću realizovati, da slobodno artikuliše

ideje i razmenjuje i sa vršnjacima i odraslima. Da ima mogućnost izbora i uticaja na događanja

i situacije u koja su uključena.

ljučne reći: aktivno učešće, ideja, mogučnost izbora, dete, uvažavanje potreba, učenje.


1

MJUZIKL – integrisano učenje kroz sintezu muzike, glume i plesa

Sagledavanjem svakodnevnih ustaljenih aktivnosti dece u grupi i njihove participacije u

prostornim celinama u sobi, došli smo do saznanja da deca prilikom igre i komunikacije među

sobom, pevaju određene sti ove pesama i pri tom pesmu prate određenim pokretima tela.

razgovoru sa decom saznali smo da je nekoliko nji pre izvesnosog vremena zajednički pratilo

pozorišnu predstavu u kojoj su glumci na sceni pevali, plesali i glumili.

Faza pripreme

Podstaknuti dečjim interesovanjima i nji ovom željom da o ovoj temu saznaju što vise,

vrlo brzo smo isplanirali različite situacije učenja u kojima su deca dobila priliku da istraže i

otkriju šta je to mjuzikl.

Nakon nekoliko dana , paralelno sa ovim procesom unutar vaspitne grupe, učestalo se

dešavalo da zainteresovani roditelji, animirani od strane svoje dece, prilaze vaspitačima sa

pitanjima koja se tema obrađuje u vrtiću , sa željom da im vaspitači podrobnije objasne

aktivnosti u vaspitnoj grupi.

Posle dubinske analize novonastale situacije, odlučujemo da napravimo zajednički

sastanak sa decom i zainteresovanim roditeljima u vezi realizacije mjuzikla. O svemu ovom

obaveštavamo i rukovodstvo ustanove.

ajednički cilj ovog podu vata je bio osmisliti process kreativnog zajedničkog rada na

mjuziklu koji, u toku ovog procesa, može ponuditi deci, roditeljima i vaspitačima jedinstvenu

priliku da razviju svoje potencijale i veštine, kao i priliku da zajednički dožive uspe i

zadovoljstvo kada izađu na scenu i pokažu svoja nova dostignuća.

ainteresovana deca, roditelji i vaspitači u nizu naredni formalni i neformalni

sastanaka do detalja osmišljavaju aktivnosti, temu mjuzikla, odabir pesama i koreografije i među

sobom dele uloge i zaduženja u ovom projektu.

nutar sobe i sale za fizičko vaspitanje prostor se prilagođava i integriše u projektnu

koncepciju. Prostorne celine u sobi svojom organizacijom postaju dinamični i bogati

podsticajima koji decu pozivaju na istraživanje, osmišljavanje scenografije ili vežbanje pokreta

kao i prostor za probe pevanja. ovako koncipiranom prostoru deca, nji ovi roditelji i vaspitači

rado provode vreme i pripreme za realizaciju projekta juzikl teku bez veći problema.


127


1

pecifični ciljevi:

Stvoriti uslove za razvoj partnerski odnosa svi učesnika u pripremi mjuzikla.

Prostor je pristupačan svoj deci

aterijali pružaju mogućnost da se stvari rade na različite načine.

Prostorne celine: literalna, za vizuelne umetnosti i za konstruisanje.

Sa decom svaki dan dogovaramo plan rada, razgovaramo o idejama o izradi

scenografije, pravimo skice i crteže. literalnoj prostornoj celini osmišljavamo tekst za songove

i pravimo audiciju za zainteresovanu decu, roditelje i vaspitače koji bi snimili pesme u

muzičkom studiju ustanove.

Faza realizacije

ajednički rad na projektu dece, roditelja i vaspitača

oditelji koji su bili u mogućnosti dolazili su ujutru u vrtić, donosili su materijale koje

smo koristili za zajedničku izradu scenografije. Prilikom izrade scenografije, koristimo dečje

crteže, uvažavamo predloge i sugestije dece i roditelja.

Druga grupa roditelja, zajedno sa svojom decom, dolazila je uveče na probe pevanja i

plesa. imski rad vaspitača, roditelja i dece na osmišljavanju teksta songova, zajedničko

vežbanje, plesne i muzičke probe za potrebe mjuzikla pokreće i inicira proces uzajmnog

prepoznavanja i uvažavanja jedinstvenog doprinosa dece i roditelja sa jedne strane i vaspitača sa

druge strane. toku procesa rada na mjuziklu vlada uzajamno poverenje i poštovanje.

ajednički se donose odluke i uvek je postojala spremnost svi aktera projekta na kompromis i

promene.

ajednički rad dece, roditelja i vaspitača na snimanju songova za potrebe mjuzikla u muzičkom

studiju naše ustanove.

2020

1

adatak za vaspitača:

bezbediti neop odne uslove za realizaciju procesa integrisanog učenja

važavati ličnost deteta, potrebe i razvijati njegove potencijale

važavati moguće sugestije dece i roditelja

, integrisanog učenja u stvaranju ovakvog scenskog, umetničkog dela ,

omogućava deci da uče kroz jedinstvo onog što doživljavaju, promišljaju i onog što praktičn

rade. vako organizovanim vaspitnim procesima, dete postaje srećno i zadovoljno, toleratno,

uvažava potrebe drugi i rado učestvuje u aktivnostima u kojim se neguju odnosi uvažavanja ,

saradnje, odgovornosti i zajedništva.

a, svakodnevna komunikacija roditelja dece sa vaspitačem, i roditeljeva obaveštenost,

zainteresovanost i aktivno uključivanje u zajedničke podu vate sa svojom decom u velikoj meri

oplemeniće i uspostaviće kvalitetniji i bogatiji odnos deteta i roditelja is

Dobit za vaspitača:

procesu stvaranja ovako zamišljenog projekta, u saradnji sa roditeljima, vaspitač motiviše

decu za učenje i učešće u različitim aktivnostima koje u mnogim slučajevima proizilaze od same

dece, a vaspitač je istovremeno i organizator, planer, učesnik i kritičar sopstvene prakse.


128

2020

1

pecifični ciljevi:

ki odnosa svi učesnika u pripremi mjuzikla

rostor je pristupačan svoj deci

aterijali pružaju mogućnost da se stvari rade na različite načine

scenografije, pravimo skice i crteže. literalnoj prostornoj celini osmišljavamo tekst za songove

i pravimo audiciju za zainteresovanu decu, roditelje i vaspitače koji bi snimili pesme u

muzičkom studiju ustanov

ajednički rad na projektu dece, roditelja vaspitača

oditelji koji su bili u mogućnosti dolazili su ujutru u vrtić, donosili su materijale koje

smo koristili za zajedničku izradu scenografije. Prilikom izrade scenografije, koristimo dečje

crteže, uvažavamo predloge i sugestije dece i roditelja.

Druga grupa roditelja, zajedno sa svojom decom, dolazila je uveče na probe pevanja i

plesa. imski rad vaspitača, roditelja i dece na osmišljavanju teksta songova, zajedničko

vežbanje, plesne i muzičke probe za potrebe mjuzikla pokreće i inicira proces uzajmnog

prepoznavanja i uvažavanja jedinstvenog doprinosa dece i roditelja sa jedne strane i vaspitača sa

druge strane. toku procesa rada na mjuziklu vlada uzajamno poverenje i poštovanje.

ajednički se donose odluke i uvek je postojala spremnost svi aktera projekta na kompromis i

ajednički rad dece, roditelja i vaspitača na snimanju songova za potrebe mjuzikla u muzičkom

studiju naše ustanove.


1

Zadatak za vaspitača:

bezbediti neop odne uslove za realizaciju procesa integrisanog učenja

Obezbediti neophodne uslove za transfer znanja

važavati ličnost deteta, potrebe i razvijati njegove potencijale

Stvarati uslove za razvijanje partnerskih odnosa

važavati moguće sugestije dece i roditelja

Dobit za dete

Proces aktivnog, integrisanog učenja u stvaranju ovakvog scenskog, umetničkog dela ,

omogućava deci da uče kroz jedinstvo onog što doživljavaju, promišljaju i onog što praktično

rade. vako organizovanim vaspitnim procesima, dete postaje srećno i zadovoljno, toleratno,

uvažava potrebe drugi i rado učestvuje u aktivnostima u kojim se neguju odnosi uvažavanja ,

saradnje, odgovornosti i zajedništva.

Dobit za roditelja:

Neposredna, svakodnevna komunikacija roditelja dece sa vaspitačem, i roditeljeva obaveštenost,

zainteresovanost i aktivno uključivanje u zajedničke podu vate sa svojom decom u velikoj meri

oplemeniće i uspostaviće kvalitetniji i bogatiji odnos deteta i roditelja ispunjen poverenjem i

potpunijim razumevanjem.

Dobit za vaspitača:

procesu stvaranja ovako zamišljenog projekta, u saradnji sa roditeljima, vaspitač motiviše

decu za učenje i učešće u različitim aktivnostima koje u mnogim slučajevima proizilaze od same

dece, a vaspitač je istovremeno i organizator, planer, učesnik i kritičar sopstvene prakse.


129


1

Planovi za budućnost

Želimo da sa ovim projektom u potpunosti upoznamo sve zainteresovane vaspitače za ovakav

način rada i pristup integrisanom metodu učenja dece ranog uzrasta. emu juzikl u celosti ili

bar u nekim njenim segmentima implementirati u svakodnevni vaspitno-brazovni rad sa decom

predškolskog uzrasta.

aključak

razvijanju ovako osmišljenog projekta, fokus vaspitača je na dete i na stvaranju

podržavajućeg socijalnog i fizičkog okruženja kojim se obezbeđuje sigurnost, kontinuitet, učešće

dece kao i uključenost roditelja i kojim se neguju odnosi uvažavanja , saradnje, odgovornosti i

zajedništva.

ljučna pitanja:

ako sadržaj ili neke njegove delove, kao i sam proces rada na osmišljavanju projekta mjuzikla

implementirati u svakodnevni vaspitno obrazovni rad u vrtiću

ako roditelje dece animirati i obezbediti nji ovo aktivno učešće u radu na projektima ovog

tipa?

Literatura

. iba, adežda : uzika za najmlađe, , Beograd

2. oglar, . : ako muziku približiti deci, , Beograd

. mil amenov : Igre opažanja

. Bratislav olić 2 : Dramsko scenske predstave za decu, rpska kuća, Požarevac

2020

1 1

E E I E E I A KE

utor leksandra ar iki strukovni vaspitač

ladost ačka alanka

ezime: radu je prikazan opis igračke i proces zajedničkog delanja dece i vaspitača u

nastajanju igračke. aspitač primećuje interesovanja dece za ig

učestvuju sa idejama za izgled nove igračke, delove igračke i likove lutaka. na su kreatori

izgleda novi lutaka. ji ovi crteži su skice za lutke, koje izrađuje vaspitač. Izradom igračke

vaspitač gradi poverenje sa decom na taj način što ispunjava nji ova očekivanja i realizuje dečje

ideje, pruža podršku deci u otvorenoj igri i obezbeđuje im nove materijale za igru. Pored ideja

dece za igračku vaspitač u igračku dodaje ogledalo koje je momenat začudnosti i podstiče decu

na promišljanje, istraživanje. a konstruktore za koje deca ne pokazuju interesovanje vaspitač

dodaje reflektujuću foliju s efektom ogledala i tako konstruktore deci čini interesantnijim i ona i

ponovo koriste u igri. aziv igračke takođe daje dete, čiji je roditelj profesor

engleskog jezika, te dete koristi svoje znanje i iskustvo značenja reči ogledalo i igra na

gledalo predlaže naziv igračke koji pri vataju i

čka u kojoj deca igrajući se određuju pravila jer je igra i igračka smislena

deci. Igrajući se ovom igračkom deca se samostalno organizuju u igri, razvijaju se, dopunjuju

ljučne reči: poverenje, igračka, zajedničko delanje, igra


130

2020

1

Planovi za budućnost

Želimo da sa ovim projektom u potpunosti upoznamo sve zainteresovane vaspitače za ovakav

način rada i pristup integrisanom metodu učenja dece ranog uzrasta. emu juzikl u celosti ili

predškolskog uzrasta.

aključak

razvijanju ovako osmišljenog projekta, fokus vaspitača je na dete i na stvaranju

ržavajućeg socijalnog i fizičkog okruženja kojim se obezbeđuje sigurnost, kontinuitet, učešće

dece kao i uključenost roditelja i kojim se neguju odnosi uvažavanja , saradnje, odgovornosti i

zajedništva.

ljučna pitanja:

ako sadržaj ili neke njegove delove, kao i sam proces rada na osmišljavanju projekta mjuzikla

implementirati u svakodnevni vaspitno obrazovni rad u vrtiću

ako roditelje dece animirati i obezbediti nji ovo aktivno učešće u radu na projektima ovog

. iba, adežda : uzika za najmlađe, , Beograd

2. oglar, . : ako muziku približiti deci, , Beograd

. mil amenov : Igre opažanja

. Bratislav olić 2 : Dramsko scenske predstave za decu, rpska kuća, Požarevac


1 1

,, E E I E E I A KE -Mirror play”

utor leksandra ar iki specijalista strukovni vaspitač

ladost ačka alanka

ezime: radu je prikazan opis igračke i proces zajedničkog delanja dece i vaspitača u

nastajanju igračke. aspitač primećuje interesovanja dece za igru manjim lutkama. Deca

učestvuju sa idejama za izgled nove igračke, delove igračke i likove lutaka. na su kreatori

izgleda novi lutaka. ji ovi crteži su skice za lutke, koje izrađuje vaspitač. Izradom igračke

vaspitač gradi poverenje sa decom na taj način što ispunjava nji ova očekivanja i realizuje dečje

ideje, pruža podršku deci u otvorenoj igri i obezbeđuje im nove materijale za igru. Pored ideja

dece za igračku vaspitač u igračku dodaje ogledalo koje je momenat začudnosti i podstiče decu

na promišljanje, istraživanje. a konstruktore za koje deca ne pokazuju interesovanje vaspitač

dodaje reflektujuću foliju s efektom ogledala i tako konstruktore deci čini interesantnijim i ona i

ponovo koriste u igri. aziv igračke Mirror Play takođe daje dete, čiji je roditelj profesor

engleskog jezika, te dete koristi svoje znanje i iskustvo značenja reči ogledalo i igra na

engleskom jeziku ( gledalo - Mirror, igrati s - Play) predlaže naziv igračke koji pri vataju i

ostala deca.

Ovo je igračka u kojoj deca igrajući se određuju pravila jer je igra i igračka smislena

deci. Igrajući se ovom igračkom deca se samostalno organizuju u igri, razvijaju se, dopunjuju

njima smislenim materijalima i delovima.

ljučne reči: poverenje, igračka, zajedničko delanje, igra


131


1

PI I

Igračka je kutija oblika kvadra. a delove spoljašnjosti i unutrašnjosti kutije nalepljena

su ogledala i reflektujuća folija s efektom ogledala. unutrašnjosti kutije smešteni su delovi za

konstruisanje –oblici geometrijskih tela, kao i lutke s likovima iz bajki – princeza, princ,

nežana, patuljci , kralj , kraljica, veštica. ikovi su izrađeni na predlog dece i po motivima sa

dečji crteža.

Po otvaranju kutije stranice kutije se otvaraju ka spolja i dobija se površina ogledala za

igranje.

Igračka irror Pla izrađena je od materijala poznati deci koje koriste u igrama i

aktivnostima u vrtiću – kartonska kutija , akrilne boje, akrilni lepak, plišana žica, filc, čoja ,

vunica, plutani čepovi.

Nov materijal s kojim se do sada nisu igrali je ogledalo i reflektujuća folija s efektom

ogledala. gledalo postoji u radnoj sobi , ali je pričvršćeno za zid i nema mogućnost njegovog

pomeranja i premeštanja. vom igračkom deca su dobila mogućnost igranja ogledalima na

ravnoj vodoravnoj površini kao i mogućnost manipulisanja ogledalom i reflektujućom folijom u

igri.

gledalo pruža sagledavanje konstrukcija i igračaka iz drugi perspektiva i dimenzija.

Npr. konstrukcije koje deca prave od geometrijskih oblika imaju svoj odraz u ogledalu odozdo i

sa strane, a poklopac daje mogućnost za igru, jer se i u njemu nalaze ogledala i reflektujuća

folija. elomljivost ogledala postignuta je prelepljivanjem providne, prijanjajuće samolepnjive

folije.

Lutke sa likovima iz bajki takođe imaju svoj odraz u ogledalu i sagledavanje iz više

uglova. ikovi lutaka daju mogućnost i prikaza stonog pozorišta pri kojem deca samostalno

organizuju dramske prikaze na osnovu postojeći lutaka, ali i unose nove likove, kao i potrebne

rekvizite za scenu: kamenčiće , grančice zabodene u plastelin , šišarke i sl. ime se pruža

mogućnost otvorene igre u koju se mogu unositi i drugi materijali .

2020

1

lika : Dečji crteži princeze, princa i veštice

lika 2: utke izrađene na osnovu dečji crteža – rinceza, princ, veštica

ečji crtež patuljci lika : utke patuljci

P D I D j I

ako su sama deca učestvovala u predlozima za izgled igračke, delove igračke i likove

lutaka, ona samim tim poseduju svoju vaspitnu vrednost i poseban značaj imaju za decu, jer se

uvažavaju nji ove ideje i mišljenja.Igračka stimuliše maštu i radoznalost


132

2020

1

PI I

Igračka je kutija oblika kvadra. a delove spoljašnjosti i unutrašnjosti kutije nalepljena

su ogledala i reflektujuća folija s efektom ogledala. unutrašnjosti kutije smešteni su delovi za

nežana, patuljci , kralj , kraljica, veštica. ikovi su izrađeni na predlog dece i po motivima sa

dečji crteža.

bija se površina ogledala za

Igračka irror Pla izrađena je od materijala poznati deci koje koriste u igrama i

aktivnostima u vrtiću – kartonska kutija , akrilne boje, akrilni lepak, plišana žica, filc, čoja ,

vunica, plutani čepovi.

jal s kojim se do sada nisu igrali je ogledalo i reflektujuća folija s efektom

ogledala. gledalo postoji u radnoj sobi , ali je pričvršćeno za zid i nema mogućnost njegovog

pomeranja i premeštanja. vom igračkom deca su dobila mogućnost igranja ogledalima

ravnoj vodoravnoj površini kao i mogućnost manipulisanja ogledalom i reflektujućom folijom u

gledalo pruža sagledavanje konstrukcija i igračaka iz drugi perspektiva i dimenzija.

sa strane, a poklopac daje mogućnost za igru, jer se i u njemu nalaze ogledala i reflektujuća

folija. elomljivost ogledala postignuta je prelepljivanjem providne, prijanjajuće samolepnjive

jki takođe imaju svoj odraz u ogledalu i sagledavanje iz više

uglova. ikovi lutaka daju mogućnost i prikaza stonog pozorišta pri kojem deca samostalno

organizuju dramske prikaze na osnovu postojeći lutaka, ali i unose nove likove, kao i potrebne

e za scenu: kamenčiće , grančice zabodene u plastelin , šišarke i sl. ime se pruža

mogućnost otvorene igre u koju se mogu unositi i drugi materijali .


1

lika : Dečji crteži princeze, princa i veštice

lika 2: utke izrađene na osnovu dečji crteža –princeza, princ, veštica

Slika 3: Dečji crtež patuljci lika : utke patuljci

P D I D j I

ako su sama deca učestvovala u predlozima za izgled igračke, delove igračke i likove

lutaka, ona samim tim poseduju svoju vaspitnu vrednost i poseban značaj imaju za decu, jer se

uvažavaju nji ove ideje i mišljenja.Igračka stimuliše maštu i radoznalost kod dece. Deca se


133


1 4

igraju na načine koji su njima smisleni i korisni. va igračka nema posebna pravila za igranje,

već sam ulazak u igru i otvaranje kutije poziva decu da sadržaj kutije služi isključivo njima, igri

i mašti. nošenjem novi delova ova igračka može da se dopunjuje i proširuje mogućnosti

kombinovanjem s prirodnim materijalima, poznatim materijalima i igračkama. . Potrebna je i

dodatna uloga eksperta- stakloresca, koji svojim veštinama može doprineti i sistemu igračaka na

predlog dece i odrasli što kod dece doprinosi proširivanju iskustva uključivanjem stručnjaka.

ovoj igrački za igru koriste i osnova kutije i njen poklopac, tako da nema delova koji su u igri

nepotrebni i stoje sa strane neupotrebljivi za igru.

utke je izradio vaspitač i time nzgradio poverenje između dece i sebe, naglašavajući

poštovanje nji ovi ideja.

lika : Deca u igri igračkom irror pla

lika : Deca proširuju igru i unose nove elemente

2020

1

Izrada igračke od ideje do igranja igračkom u vaspitnoj gru

materijalima i delovima .Posebno su zadovoljni što su likovi lutaka izrađene po nji ovim

idejama i kreacijama. aziv igračke irror

važavanje ideja i izgrađeno poverenje između dece i vaspitača u zajedničke snage je značaj

Ž Pavlović Breneselović učenju


predškolskog vaspitanja i obrazovanja.Beograd: Insti

Nove Osnove predškolskog vaspitanja i obrazovanja



134

2020

1 4

igraju na načine koji su njima smisleni i korisni. va igračka nema posebna pravila za igranje,

već sam ulazak u igru i otvaranje kutije poziva decu da sadržaj kutije služi isključivo njima, igri

i mašti. nošenjem novi delova ova igračka može da se dopunjuje i proširuje mogućnosti

kombinovanjem s prirodnim materijalima, poznatim materijalima i igračkama. . Potrebna je i

stakloresca, koji svojim veštinama može doprineti i sistemu igračaka na

sli što kod dece doprinosi proširivanju iskustva uključivanjem stručnjaka.

ovoj igrački za igru koriste i osnova kutije i njen poklopac, tako da nema delova koji su u igri

utke je izradio vaspitač i time nzgradio poverenje između dece i sebe, naglašavajući

poštovanje nji ovi ideja.

lika : Deca u igri igračkom irror pla

lika : Deca proširuju igru i unose nove elemente


1

AK

Izrada igračke od ideje do igranja igračkom u vaspitnoj grupi kod dece je izazvala pozitivne

reakcije. Deca se samostalno organizuju u igri, razvijaju je , dopunjuju njima smislenim

materijalima i delovima .Posebno su zadovoljni što su likovi lutaka izrađene po nji ovim

idejama i kreacijama. aziv igračke irror Play je dalo dete iz vaspitne grupe jer je primenilo

sopstveno iskustvo o poznavanju engleskog jezika (ogledalo = Mirror, igrati se - Play.

važavanje ideja i izgrađeno poverenje između dece i vaspitača u zajedničke snage je značaj

ovog projekta.

Literatura.:

1. KrnjajaŽ. Pavlović Breneselović, D. (2017), Projektni pristup učenju. Beograd:Institut za







135


1

,,KUĆICA ZA PTICE”

Autori: anja i ailovi i uzana bu novi vaspitači

oautor lavi a ote i a pedagog

oško u a rbas

Rezime: okom šetnji ulicama majeva,i dok smo se igrali u dvorištu našeg vrtića,

primetili smo razne vrste drveća,a posebnu pažnju nam je privuklo veliko drvo duda u našem

dvorištu. Decu su zanimale ptice, čime se one rane kada dođe ladno vreme,gde se kriju i kako

možemo da napravimo pticama kuću da im ne bude ladno.

a osnovu ovi dečiji interesovanja dobili smo temu našeg projekta koja glasi ućica za

ptice“.

Putem početnog panoa pozvali smo roditelje da budu deo našeg tima i našeg projekta i uz pomoć

nji počeli smo sa izradom drveta u našoj radnoj sobi kako bismo privukli ptičice kod nas.

Posle par nedelja naše drvo je izniklo u jednom kutku naše sobe. rane drveta su se protezale

po plafonu sa kog je visilo i šareno jesenje lišće.

eđu mnogim realizovanim aktivnostima izdvojili bismo posetu seoskom domaćinstvu koje u

svom posedu ima preko golubova štrasera. o iskustvo pomoglo nam je da krenemo sa

izradom kućica za ptice i u našem vrtiću. posetu su nam dolazili roditelji i zajedno sa svojom

decom izrađivali šarene, neobične kućice za ptice.

astalo je šareni kućica za ptice koje smo napunili ranom za ptice, vezali kanapom i

spremili za kačenje na drvo u našem dvorištu. Proslavi su prisustvovali i roditelji koji su nam

pomagali da kačimo kućice na drvo.

ljučne reči: dete, igra, saradnja, porodica, priroda.

2020

1

a sastanku tima vaspitača našeg vrtića koji ima sedam vaspitni grupa zaključuj

Drvo bliska deci zbog svakodnevnog boravka u dvorištu našeg vrtića u kom se nalazi veliko i

raskošno drvo duda. eći deo vremena deca provode u dvorištu igrajući se ispod njega.

Dogovaramo se da kroz početne aktivnosti razgovaramo sa deco

interesovanja, slušamo dečija pitanja, predloge i na osnovu toga pravimo Ž tabelu koja će

nam biti vodič u daljem istraživanju.

Pošto smo preko Ž tabele s vatili da deca najveće interesovanje pokazuj

stanovnike drveta ako ptice lete , ta imaju po sebi , ime se sova rani i sl. , zajedno sa

njima krenuli smo u svakodnevne šetnje tokom koji smo posmatrali razne vrste drveća i ptica.

Decu je zanimalo koji su sve delovi drveta, tražili smo ptičice i nji ova gnezda, zapitali smo se

čime se one rane kada je ladno, šta rade kada pada kiša, gde se kriju i kako možemo da im

pomognemo da budu zaštićene tokom zime.

a osnovu ovi dečiji interesovanja, nji ovi pitanja i razgovora koje smo vodili

temu našeg projekta ućica za ptice .

P I...

Projekat smo započeli izradom početnog panoa na kom su se nalazile fotografije našeg

dosadašnjeg istraživanja putem kojeg smo pozvali roditelje da budu deo našeg tima i našeg

iuzajamna razmena iskustava i znanja od velike važnosti za jedan uspešan projekat.

a naše i dečije veliko oduševljenje, roditelji su prepoznali želju za sticanjem novi

saznanja, istraživanja i želje da učestvuju u nečem novom, i s velikom motivacijom se odazvali

da sudeluju u našem projektu. vakodnevno smo od nji dobijali razne ideje, primere za uređenje

šim projektom. a osnovu toga krenuli smo u izradu

drveta u našoj radnoj sobi kako bi privukli ptičice kod nas.

daljem toku rada nekoliko mama je zajedno sa svojom decom gužvalo braon papir i na taj

način pravilo dugačke grane i stablo našeg drveta.

kačenju grana na stablo. Dorini roditelji su dolazili da zajedno sa nama prave listiće, kače i na

grane i time ulepšaju izgled našeg drveta.


136

2020

1

,,KUĆICA ZA PTICE”

anja i ailovi i uzana bu novi vaspitači

oautor lavi a ote i a pedagog

oško u a rbas

okom šetnji ulicama majeva,i dok smo se igrali u dvorištu našeg vrtića,

primetili smo razne vrste drveća,a posebnu pažnju nam je privuklo veliko drvo duda u našem

dvorištu. Decu su zanimale ptice, čime se one rane kada dođe ladno vreme,gde se kriju i

možemo da napravimo pticama kuću da im ne bude ladno.

a osnovu ovi dečiji interesovanja dobili smo temu našeg projekta koja glasi ućica za

Putem početnog panoa pozvali smo roditelje da budu deo našeg tima i našeg projekta i uz pomoć

nji počeli smo sa izradom drveta u našoj radnoj sobi kako bismo privukli ptičice kod nas.

Posle par nedelja naše drvo je izniklo u jednom kutku naše sobe. r

po plafonu sa kog je visilo i šareno jesenje lišće.

eđu mnogim realizovanim aktivnostima izdvojili bismo posetu seoskom domaćinstvu koje u

svom posedu ima preko golubova štrasera. o iskustvo pomoglo nam je da krenemo sa

radom kućica za ptice i u našem vrtiću. posetu su nam dolazili roditelji i zajedno sa svojom

decom izrađivali šarene, neobične kućice za ptice.

astalo je šareni kućica za ptice koje smo napunili ranom za ptice, vezali kanapom i

spremili za kačenje

pomagali da kačimo kućice na drvo.

ljučne reči: dete, igra, saradnja, porodica, priroda.


1

a sastanku tima vaspitača našeg vrtića koji ima sedam vaspitni grupa zaključujemo da je tema

Drvo bliska deci zbog svakodnevnog boravka u dvorištu našeg vrtića u kom se nalazi veliko i

raskošno drvo duda. eći deo vremena deca provode u dvorištu igrajući se ispod njega.

Dogovaramo se da kroz početne aktivnosti razgovaramo sa decom, pratimo njihovu igru i

interesovanja, slušamo dečija pitanja, predloge i na osnovu toga pravimo Ž tabelu koja će

nam biti vodič u daljem istraživanju.

POKRETANjE PROJEKTA

Pošto smo preko Ž tabele s vatili da deca najveće interesovanje pokazuju za

stanovnike drveta ako ptice lete , ta imaju po sebi , ime se sova rani i sl. , zajedno sa

njima krenuli smo u svakodnevne šetnje tokom koji smo posmatrali razne vrste drveća i ptica.

Decu je zanimalo koji su sve delovi drveta, tražili smo ptičice i nji ova gnezda, zapitali smo se

čime se one rane kada je ladno, šta rade kada pada kiša, gde se kriju i kako možemo da im

pomognemo da budu zaštićene tokom zime.

a osnovu ovi dečiji interesovanja, nji ovi pitanja i razgovora koje smo vodili, dobili smo i

temu našeg projekta - ućica za ptice .

P I...

Projekat smo započeli izradom početnog panoa na kom su se nalazile fotografije našeg

dosadašnjeg istraživanja putem kojeg smo pozvali roditelje da budu deo našeg tima i našeg

projekta. Zamolili smo ih da sve sugestije, predloge, ideje, podele sa nama jer je saradnja

iuzajamna razmena iskustava i znanja od velike važnosti za jedan uspešan projekat.

... OVAKO NASTAVILI...

a naše i dečije veliko oduševljenje, roditelji su prepoznali želju za sticanjem novi

saznanja, istraživanja i želje da učestvuju u nečem novom, i s velikom motivacijom se odazvali

da sudeluju u našem projektu. vakodnevno smo od nji dobijali razne ideje, primere za uređenje

dela prostora koji bi bio u skladu sa našim projektom. a osnovu toga krenuli smo u izradu

drveta u našoj radnoj sobi kako bi privukli ptičice kod nas.

daljem toku rada nekoliko mama je zajedno sa svojom decom gužvalo braon papir i na taj

način pravilo dugačke grane i stablo našeg drveta. lavkov tata je dolazio da nam pomogne pri

kačenju grana na stablo. Dorini roditelji su dolazili da zajedno sa nama prave listiće, kače i na

grane i time ulepšaju izgled našeg drveta.


137


1

Tokom dana, u igri i aktivnostima, deca su samostalno ispitivala svoje moći šta sve mogu, šta

umeju stvarajući pritom grane od drveta gužvajući papir, nanoseći boje na papir, ređajući listove

na kanap za krošnju drveta i sl. saradnji sa nama i roditeljima odličivali su u kom delu sobe će

naše drvo biti postavljeno, kuda će se protezati njegove grane, koje će boje biti lišće na njegovim

granama, pri čemu su nji ove ideje i očekivanja bili pri vaćeni. o je doprinelo nji ovom

razvoju pojma o sebi i drugima, pri čemu se takođe kod nji razvijalo i samopouzdanje, sigurnost

u sebe i sopstvene mogućnosti, kao i poverenje u druge.

I tako smo posle par nedelja zajedničkog rada sa roditeljima, tokom koji smo seckali,

lepili, gužvali papir, bojili temperama, dobili dovoljno materijala od kog smo napravili naše

drvo u jednom kutku sobe. Grane drveta su se protezale visoko, do plafona sobe.

Dečija radost bila je nemerljiva jer su uvideli da su svojim doprinosom, zalaganjem i

zajedničkim učešćem stvorili nešto toliko veliko i lepo.

ve aktivnosti sa roditeljima doprinele su lakšoj adaptaciji novoupisane dece, jer svaka njihova

poseta kod dece je ulivala sigurnost, osećaj zaštićenosti, pripadnosti grupi, bili su slobodniji i

opušteniji tokom aktivnosti. edna od omiljeni aktivnosti bila im je igra bojom tempere,

vodene boje, tuš koju smo često upotrebljavali zbog izrade krošnje drveta. no što je, takođe,

doprinelo bržoj adaptaciji jeste instrumentalna muzika. okom svakodnevni aktivnosti slušali

smo zvuke prirode oglašavanje razni vrsta ptica , igrali pokretne igre kao što su Ptice u

gnezda, ptice iz gnezda , ali najomiljeniji deo dana bio im je pričanje priča i bajki pred spavanje.

edna od omiljeni priča bila im je azbojnik sa žutom pegom koju smo čitali bar jednom

nedeljno.

daljem toku razvoja projekta i aktivnom učestvovanju u njemu kod dece smo primetili

težnju ka uzajamnom pomaganju dodavali su jedni drugima listiće, tempere, delili četkice.. što

je doprinelo razvoju timskog rada, nji ovom zbližavanju i uopšte razvoju drugarstva. sledila je

izrada našeg procesnog panoa na kom su se nalazile fotografije samog postupka izrade drveta,

dečije izjave i ptičice izrađene od papira koje su deca napravila zajedno sa svojim roditeljima.

izgledu procesnog panoa odlučivala su sama deca, birali su koje ćemo fotografije zalepiti na

pano, koje ćemo boje koristiti i, da bismo kod nji dodatno razvili osećaj da se nji ovo mišljenje

uvažava i ceni, pomagali su nam u opisu svake fotografije.

2020

1

akon završenog drveta, dogovaramo se sa jednim sugrađaninom

domaćinstvo koje u svom posedu ima više od golubova štrasera. va poseta nam je ukazala

koliko je velika dečija potreba za doživljajem, saznanjem, istraživanjem, sticanjem novi

iskustava, što nam je bio dokaz da se kroz igru najviše nauči.

oseta golubarniku nam je mnogo pomogla da krenemo sa izradom kućica za ptice u našem

vrtiću, pogotovo zato što smo primetili veliko oduševljenje dece kada su dodirnuli golubove,

videli nji ova gnezda, male ptiće u njima kao i način na koji se čovek brine o njima, što nam je i

bio glavni cilj pokretanja projekta. Da je ovaj projekat zaživeo dokaz je i to da su deca svoje

zadovoljstvo prenela svojim roditeljima koji su, zajedno sa njima, kućice za ptice izrađivali čak i

kući od razni materijala drvo, šperploča, plastika.. . Deca su svojim roditeljima pomagala u

vidu dodavanja alata, biranja boje kućice, farbanja i ukrašavanja isti , što je kod nji razvilo

osećaj sigurnosti u svoje sposobnosti.

pridruže in pomognu nam pri izradi

kućica za ptice. aša radna soba odisala je zajedničkim radom, saradnjom sa roditeljima, drugom

decom i odraslima u vrtiću tako što smo od različitog, unapred pripremljenog materijala,

izrađivali vrlo neobične kućice za ptice. ućice smo pravili od štapića za sladoled, tetrapaka za

mleko i sokove, pa čak i od kutija za keks. Deca su imala pregršt ideja kako ukrasiti kućice, a

asilije je čak došao i na ideju da od štapića za sladoled napravimo pistu za sletanje ptičica

kućicu


138

2020

1

oći šta sve mogu, šta

umeju stvarajući pritom grane od drveta gužvajući papir, nanoseći boje na papir, ređajući listove

na kanap za krošnju drveta i sl. saradnji sa nama i roditeljima odličivali su u kom delu sobe će

naše drvo biti postavljeno, kuda će se protezati njegove grane, koje će boje biti lišće na njegovim

granama, pri čemu su nji ove ideje i očekivanja bili pri vaćeni. o je doprinelo nji ovom

razvoju pojma o sebi i drugima, pri čemu se takođe kod nji razvijalo i samopouzdanje, sigurnost

ebe i sopstvene mogućnosti, kao i poverenje u druge.

I tako smo posle par nedelja zajedničkog rada sa roditeljima, tokom koji smo seckali,

lepili, gužvali papir, bojili temperama, dobili dovoljno materijala od kog smo napravili naše

Dečija radost bila je nemerljiva jer su uvideli da su svojim doprinosom, zalaganjem i

zajedničkim učešćem stvorili nešto toliko veliko i lepo.

ve aktivnosti sa roditeljima doprinele su lakšoj ada

poseta kod dece je ulivala sigurnost, osećaj zaštićenosti, pripadnosti grupi, bili su slobodniji i

opušteniji tokom aktivnosti. edna od omiljeni aktivnosti bila im je igra bojom tempere,

vodene boje, tuš koju smo često upotrebljavali zbog izrade krošnje drveta. no što je, takođe,

doprinelo bržoj adaptaciji jeste instrumentalna muzika. okom svakodnevni aktivnosti slušali

smo zvuke prirode oglašavanje razni vrsta ptica , igrali pokretne igre kao što su Ptice u

gnezda, ptice iz gnezda , ali najomiljeniji deo dana bio im je pričanje priča i bajki pred spavanje.

edna od omiljeni priča bila im je azbojnik sa žutom pegom koju smo čitali bar jednom

daljem toku razvoja projekta i aktivnom učes

težnju ka uzajamnom pomaganju dodavali su jedni drugima listiće, tempere, delili četkice.. što

je doprinelo razvoju timskog rada, nji ovom zbližavanju i uopšte razvoju drugarstva. sledila je

izrada našeg procesno

dečije izjave i ptičice izrađene od papira koje su deca napravila zajedno sa svojim roditeljima.

izgledu procesnog panoa odlučivala su sama deca, birali su koje ćemo fotografije zale

pano, koje ćemo boje koristiti i, da bismo kod nji dodatno razvili osećaj da se nji ovo mišljenje

uvažava i ceni, pomagali su


1

Igra ispod krošnje drveta

akon završenog drveta, dogovaramo se sa jednim sugrađaninom da posetimo njegovo

domaćinstvo koje u svom posedu ima više od golubova štrasera. va poseta nam je ukazala

koliko je velika dečija potreba za doživljajem, saznanjem, istraživanjem, sticanjem novi

iskustava, što nam je bio dokaz da se kroz igru najviše nauči.

Poseta golubarniku nam je mnogo pomogla da krenemo sa izradom kućica za ptice u našem

vrtiću, pogotovo zato što smo primetili veliko oduševljenje dece kada su dodirnuli golubove,

videli nji ova gnezda, male ptiće u njima kao i način na koji se čovek brine o njima, što nam je i

bio glavni cilj pokretanja projekta. Da je ovaj projekat zaživeo dokaz je i to da su deca svoje

zadovoljstvo prenela svojim roditeljima koji su, zajedno sa njima, kućice za ptice izrađivali čak i

kući od razni materijala drvo, šperploča, plastika.. . Deca su svojim roditeljima pomagala u

vidu dodavanja alata, biranja boje kućice, farbanja i ukrašavanja isti , što je kod nji razvilo

osećaj sigurnosti u svoje sposobnosti.

Nastavili smo projekat pozivanjem roditelja da nam se pridruže in pomognu nam pri izradi

kućica za ptice. aša radna soba odisala je zajedničkim radom, saradnjom sa roditeljima, drugom

decom i odraslima u vrtiću tako što smo od različitog, unapred pripremljenog materijala,

izrađivali vrlo neobične kućice za ptice. ućice smo pravili od štapića za sladoled, tetrapaka za

mleko i sokove, pa čak i od kutija za keks. Deca su imala pregršt ideja kako ukrasiti kućice, a

asilije je čak došao i na ideju da od štapića za sladoled napravimo pistu za sletanje ptičica na

kućicu.


139


14

Ukrašavanje kućica

Da bi nam ovaj projekat bio potpun, u posetu nam je došao čika Ěura, čovek koji u svoje

slobodno vreme izrađuje kućice za ptice od drveta.

Među brojnim aktivnostima koje smo svakodnevno organizovali imali smo i aktivnost izrade

ptičica od testa. anjina mama je došla na ideju da spojimo lepo i korisno i da napravimo ptičice

od testa. Deca su se zabavila, eksperimentisala, mesila, ispoljavala svoju kreativnost, pravila

razne oblike od testa i kroz igru usvojila nove veštine.

okom čitavog trajanja projekta primetili smo sa kolikim oduševljenjem su deca učestvovala u

svakoj aktivnosti. vakodnevno su nam dolazili sa pitanjima ta ćemo danas da radimo , ta

ćemo da pravimo , oćemo li danas ići u šetnju da tražimo ptičice , što nam je bio pokazatelj

da smo sa tim raznolikim aktivnostima kod dece razvijali inicijativu, radoznalost, želju za

istraživanjem i za stvaranjem nečeg novog.

Bližeći se kraju projekta, uvideli smo koliko je, tokom celog njegovog trajanja, deci bila važna

pažnja koju smo im mi, kao nji ovi vaspitači, pružali omogućavajući im da iskažu svoje ideje,

namere, potrebu za igrom i istraživanjem, što je dalo deci sigurnost za upuštanje u neke nove

aktivnosti, kao i za njihov dalji emocionalni razvoj.

... I I.

Proslavili smo projekat u dvorištu našeg vrtića kod velikog duda, gde je sve i počelo.

Deca, roditelji i vaspitači su kačili prelepe kućice koje su zajedno napravili i napunili ranom za

ptice. ama proslava završetka projekta i svi učesnici doprineli su prijatnoj atmosferi i

zadovoljstvu dece, što nam je i bio zajednički cilj. eđusobna saradnja, dobra i pozitivna klima

2020

141

dio je i naš treći procesni pano, ujedno i završni, koji takođe sadrži fotografije same proslave

projekta, ali i ono što je nama jako važno –

d su i pozitivni komentari i oduševljenje dece i roditelja, kao i iščekivanje sledećeg projekta

Ž Pavlović Breneselović učenju


predškolskog vaspitanja i obrazovanja.Beograd: Insti

Nove Osnove predškolskog vaspitanja i obrazovanja

oškog razvoja.


140

2020

14

ć

č Ě , č

đ ć

đu brojnim aktivnostima koje smo svakodnevno organizovali imali smo i aktivnost

ptičica od testa. anjina mama je došla na ideju da spojimo lepo i korisno i da napravimo ptičice

razne oblike od testa i kroz igru usvojila nove veštin

okom čitavog trajanja projekta primetili smo sa kolikim oduševljenjem su deca učestvovala u

svakoj aktivnosti. vakodnevno su nam dolazili sa pitanjima ta ćemo danas da radimo , ta

ćemo da pravimo , oćemo li danas ići u šetnju da tražimo ptičice , što nam je bio pokazatelj

da smo sa tim raznolikim aktivnostima kod dece razvijali inicijativu, radoznalost, želju za

istraživanjem i za stvaranjem nečeg novog.

Bližeći se kraju projekta, uvideli smo koliko je, tokom celog njegovog trajanja, deci bila važna

pažnja koju smo im mi, kao nji ovi vaspitači, pružali omogućavajući im da iskažu svoje ideje,

namere, potrebu za igrom i istraživanjem, što je dalo deci sigurnost za upuštanje u neke nove

I I.

roslavili smo projekat u dvorištu našeg vrtića kod velikog duda, gde je sve i počelo.

Deca, roditelji i vaspitači su kačili prelepe kućice koje su zajedno napravili i napunili ranom za

ptice. ama proslava završetka projekta i svi učes

zadovoljstvu dece, što nam je i bio zajednički cilj. eđusobna saradnja, dobra i pozitivna klima


141

doprinela je velikom odzivu roditelja, što je dodatno razvilo samopouzdanje dece koje smo

gradili u svakodnevnim odnosima.

Usledio je i naš treći procesni pano, ujedno i završni, koji takođe sadrži fotografije same proslave

projekta, ali i ono što je nama jako važno – utiske roditelja o projektu. Dodatan podstrek za dalji

rad su i pozitivni komentari i oduševljenje dece i roditelja, kao i iščekivanje sledećeg projekta.

Literatura.:

1. KrnjajaŽ. Pavlović Breneselović, D. (2017), Projektni pristup učenju. Beograd:Institut za





nauke i tehnološkog razvoja.


141

KORICA BELA UNUTRAŠNJASTRANA

Documents

ZBORNIK RADOVA PRIMERI DOBRE PRAKSE