Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) Uesnici u izradi PDPPRad na kreiranju Pravila dobre poljoprivredne prakse za upravljanje stajnjakom iz poljoprivrede i organskim ubrivom u Srbiji je proizvod zajednikog rada NIRAS AB, Stokholm, vedska i Halifax Consulting, Beograd, Srbija. Odgovoran za rukovoenje projektom: gdin Niklas Bergman iz NIRAS-a, voa tima Gran Carlson, konsultant angaovan od strane NIRAS-a. Projektni tim je inilo 6 srpskih strunjaka i menader projekta. Profesor Boo Dalmacija Profesor Sneana orevi Emilijan Mohora Nevena oli Sran Ronevi Dr vet. med. Rade Mili Novosadski univerzitet Prirodno-matematiki fakultet Beogradski Univerzitet Poljoprivredni Fakultet Ministarstvo za zatititu ivotne sredine Republika Italija Miteco Novosadski univerzitet Prirodno-matematiki fakultet Poljoprivredna kola abac, profesor

PDPP je predstavljen kroz sledea poglavlja sa odgovornim osobama kako sledi: Poglavlje Tokovi nutrijenata Ouvanje vodnih resursa i njihovo korienje Izvori negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na ivotnu sredinu Propisi na snazi i u planu iz oblasti poljoprivrede i zatite ivotne sredine Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Poljoprivredno planiranje Ratarstvo Stoarstvo Rukovanje i upotreba stonog ubriva i organskog otpada Zatita bilja i upotreba pesticida Poboljanje pejzaa i zatita prirodnih stanita putem upravljanja procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje Odgovorni ekspert Gran Carlson Sran Ronevi i prof. Boo Dalmacija Nevena oli i Emilijan Mohora Emilijan Mohora Nevena oli i Emilijan Mohora Gran Carlson Prof. Sneana orevi Dr vet. med. Rade Mili Gran Carlson i prof. Boo Dalmacija Niklas Bergman Nevena oli i Emilijan Mohora 1

Aktivnosti Logistika podrka Prevod

Odgovorni Sonja Babi / David Lythgoe /Jelena Pribojan, Halifax Consulting Ksenija Punta / Nevena oli

Podrku projektu u Srbiji su pruili: Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Pomonik Ministra Sektor za razvoj sel a, koordinator projekta DREPR Jedinica za implementaciju projekta DREPR (PIU) Sektor za razvoj sela Odsek za organsku proizvodnju Odsek za poljoprivredne resurse Odsek za poljoprivredno zemljite Uprava za veterinu Uprava za zatitu bilja Republika direkcija za vode Ministarstvo za zatitu ivotne sredine Institut za stoarstvo, Beograd Optina Vrbas Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj AP Vojvodine Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Odgovorni Dr Suzana orevi Miloevi Aleksandar Bogunovi Nenad Brki, Danijela Ili, Aleksandar Repek, Vladislav Samardi, Uro Boani, Slobodan urikovi, Nenad Gvozdenovi Sanja Prodanovi Lidija Aimovi, Jelena Milovanovi, Vera Apostolovi Zoran Kneevi Sneana Rakita Olivera eperkovi, Bradi Slobodan, Jelena epanovi, Sinia Kotur, Slavica Nikoli Biljana urii Olivera Grozdi Tanja Petrovi, Sneana Rakovi edomir Radovi, Zorica Nei, Milo Luki, Milan Blai Tomislav ivuljskij Nada Lazi Prof. dr Natalija Bogdanov

2

G. Gran Carlson ima bogato iskustvo iz oblasti poljoprivredne mehanizacije a posebno je specijalizovan za istraivanja, ispitivanja i prenoenja znanja koje se odnosi na ubriva. Ova oblast podrazumeva metode i tehnologije rukovanja i rasprivanja ubriva ivotinjskog i ljudskog porekla to ukljuuje primenu i nadzor raznih tehnologija i njihov uticaj na okolinu. Angaovanje g. Carlsona na mnogobrojnim projektima u vedskoj kao i u inostranstvu je dodatno unapredilo njegovo znanje u pogledu razvoja, trendova i tradicije u poljoprivredi i kreiranju poljoprivrednih prirunika u mnogim zemljama. G. Niklas Bergman je strunjak za menadment u poljoprivredi i zatiti ivotne sredine. On je iskusan ekspert iz oblasti za proizvodnju useva, stone hrane i mleka, sa bogatim praktinim iskustvom koje je stekao u regionu St. Petersburga, kao i voenjem sopstvene farme severno od Stokholma. Do sada je bio veoma uspean u radu i primeni praktinih saveta za farmere u istonoj Evropi odrao je niz predavanja na mnogim meunarodnim konferencijama koje se odnose na najnovija istraivanja o oticanju hranljivih sastojaka u Baltiko more. Radio je zajedno sa lokalnim ruskim i finskim timom na pripremi ruskog kodeksa dobre poljoprivredne prakse u 20052006. godini. G. Bergman je magistar iz oblasti za proizvodnju useva, patologiju i hranljive sastojke biljaka i menadmenta za zatitu ivotne sredine. Dr Boo Dalmacija je profesor na fakultetu za nauku i matematiku Univerziteta u Novom Sadu i direktor odseka za hemiju sa 25-godinjim iskustvom u oblasti zatite ivotne sredine od tetnog uticaja hemikalija. Njegova nauna istraivanja i elaborati se delom odnose na uklanjanje pesticida iz vode upotrebom bioaktivnog ugljenika. Takoe ima veliko iskustvo u pripremi i recenziji pravilnika i njihovo usklaivanje sa standardima EU (npr. IPPC). Tokom dugogodinjeg iskustva postao je u nadlenim upravama i industriji ugledan savetnik za razvoj i primenu zakona i pravilinika koji se odnose na zatitu voda i vodenih tokova. Dr Sran Ronevi je asistent na fakultetu za nauku Univerziteta u Novom Sadu, odsek za hemiju. Njegov rad obuhvata predavanja, istraivanja i angaovanje na projektima koji se bave kvalitetom vode (prerada voda za pie i njena analiza, prerada otpadnih voda i njihova analiza, ambijentalna voda i nadzor kvaliteta sedimenata, uspostavljanje bioravnotee u zagaenim

vodama i zemljitu). lan je meunarodne asocijacije IWA (International Water Association), jugoslovenskog drutva za zatitu voda, srpskog drutva hemiara, drutva za tehnologiju i sanitarni inenjering voda. Od 1999. je jedan od organizatora tradicionalne radionice o vodama koja se odrava na fakultetu za primenu nauke i matematiku. Dr Ronevi je do sada bio autor i saradnik na vie od 50 publikacija i 20 projekata. Dr Sneana orevi je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Strunjak je za enzimologiju tla i uticaj mineralnih i organskih ubriva na kvalitet zemljita. Njena nauna istraivanja se odnose na upotrebu bioubriva u poljoprivrednoj proizvodnji, korienje inokulacije mikroorganizama u tretmanu ubriva, uticaj ubriva na mikrobioloke procese u zemljitu, uticaj reima ubrenja na vezivanje azota u zemljitu, i dr. Dr orevi je takoe lan strunog tima kome je odobren patent za upotrebu mikrobiolokog ubriva u komercijalne svrhe. Ona je takoe dala znaajan doprinos u unapreenju poljoprivredne proizvodnje hrane koja ne zagauje ivotnu sredinu. Ing. Nevena oli je inenjer za zatitu ivotne sredine sa iskustvom u rukovoenju projektima zasnovanIm na konsultantskim uslugama u oblasti zatite ivotne sredine. Gosp. oli je strunjak za ispitivanje kvaliteta voda, upravljanje vrstim otpadom, ispitivanje tetnih uticaja na okolinu (EIA), a takoe ima veliko iskustvo u implementaciji i koordinaciji projekata i usklaivanju odgovarajuih pravila i zakona sa pravilima EU na osnovu poznavnja pravila EU za zatitu ivotne sredine. Ing. Emilijan Mohora je strunjak za tretman otpadnih voda i zatitu ivotne sredine u delu koji se odnosi na nadziranje kvaliteta vode i procenu tetnih uticaja sa dugogodinjim iskustvom u upravljanju projektima. Njegovo iskustvo se pokazalo dragoceno u nizu novijih projekata koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova za zatitu ivotne sredine i korienje iste i preiene vode u Srbiji. On je takoe vrstan strunjak u angaovanju zainteresovanih strana na pruanju konsultantskih usluga u podizanju svesti. Trenutno radi na podizanju nivoa poslovanja kompanija putem tehnike podrke i treninga u sektorima za otpadne vode, upravljanje vrstim otpadom i utedu energije usme3

renog na redukovanje emisije gasova staklenih bati. Dr Rade Mili, je doktor veterinarske medicine i profesor u Poljoprivrednoj koli u apcu sa vie od 20 godina prakse u stoarstvu. Bogato iskustvo je stekao radei u Institutu za stoarstvo, zatim rukovoenjem na farmama za tov junadi i prasadi i uzgoj

kunia Banatski BrestovacPIK Tami, ouvanju i zatiti zdravlja ivotinja na farmi goveda i svinja Servo Mihalj Zlatica, Zrenjanin, radei na suzbijanju steriliteta na individulanim farmama kooperanata abake mlekare kao i kroz edukativne i druge aktivnosti koje je sprovodio na farmama irom Srbije.

4

Ciljevi i ciljna grupaPravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji, imaju za cilj da uvedu jednu novu i ekoloki prihvatljivu praksu meu poljoprivrednicima u Srbiji. PDPP obuhvata praktine mere koje vode smanjenju isputanja azota i fosfora u povrinske i podzemne vode. Predloenim merama e se takoe smanjiti emisija amonijaka, redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljita. Predloene mere zasnivaju se na postojeoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme. Predloeni PDPP za Srbiju je takoe raen po ugledu na postojee PDPP iz drugih zemalja Evropske unije. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilino strogim zakonima zatite ivotne sredine kao to je Nitratna direktiva 91/676/EEC, Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC, Direktiva o stanitima 92/43/ EEC. Sve zemlje EU moraju pripremiti Nacionalna pravila dobre poljoprivredne prakse u kojima svaka zemlja mora da predstavi mere za potovanje zahteva EU direktiva koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju. Zakonodavstvo takoe propisuje mere kontrole. Farmeri koji ne primenjuju odrive mere za zatitu ivotne sredine definisane PDPP a koje se odnose na smanjenje isputanja azota i fosfora sa njihovih farmi, nee moi da dobiju subvencije EU a njihovi proizvodi (na primer meso, povre, itarice, itd.) nee imati odgovarajue trite u EU. PDPP u Srbiji e biti na dobrovoljnoj osnovi za poljoprivrednike. Predloene mere za smanjenje isputanja azota i fosfora podrazumevaju i investicije u sisteme upravljanja ubrivom i promene u upravljanju koje ne zahtevaju bilo kakve investicije. PDPP je skup preporuka koje bi trebalo primeniti u cilju uveanja finansijske koristi usled korienja resursa na efikasan i ekonomian nain, a u isto vreme titei ivotnu sredinu i promoviui odrivi poljoprivredni razvoj. Danas se uvia potreba za investiranjem u sisteme upravljanja ubrivom, ali poljoprivrednici ne smatraju da su ove investicije prioritetne. Predloene aktivnosti u ovom PDPP e doprineti veoj efikasnosti nutrijenata to e poveati prinose sa istim koliinama nutrijenata omoguiti poljoprivrednicima da smanje kupovinu vetakih ubriva PDPP e takoe sadrati mere za obezbeenje visokog nivoa kvaliteta proizvoda predlaui naine za poboljanje zdravlja ivotinja minimizirajui rizik od zagaenja tekim metalima i pesticidima. Ciljna grupa na koju se odnosi PDPP definisana je prvenstveno prema broju ivotinja na farmi: tanije, poljoprivredna gazdinstva (farme) bi trebalo da imaju od 20 do 100 krava, a za farmu svinja do 100 uslovnih grla (jedno uslovno grlo podrazumeva 500 kg ive mere). Farma svinja sa 100 uslovnih grla praktino ukljuuje sve kategorije svinja u ovaj broj: krmae, odluena prasad, tovne svinje i nerastove. Ovo je u potpunosti u skladu sa definicijom farme prema srpskim veterinarskim zakonima. Drugi kriterijum se odnosi na povrine obradivog zemljita, a prema ovom kriterijumu ciljna grupa su gazdinstva povrine od 310 ha koja se redovno obrauju. PDPP bi trebalo da malim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama prui savete za upravljanje gazdinstvima. Preporuke u ovom PDPP se uglavnom odnose na uobiajene aktivnosti koje bi trebalo da se sprovode na drugaiji nain ili drugaijim redosledom, a koje nemaju direktnu vezu sa dodatnim investicionim ulaganjima. Postoji neopravdano uverenje da e upotreba nove mehanizacije i opreme reiti sve probleme, meutim primenu nove tehnologije treba da prate izmene u menadmentu koje e podrati dobru poljoprivrednu praksu. Predloene mere u PDPP e svakako unaprediti konkurentnost srpskih poljoprivrednika i u isto vreme umanjiti negativan uticaj poljoprivredne proizvodnje na ivotnu sredinu.

5

1. UVOD

2. TOKOVI NUTRIJENATA

Protok nutrijenata, njihovo zadravanje u zemljitu i gubicinutrijenata iz stajskog ubriva kao i potcenjivanju njegove vrednosti. Ovo je esto imalo za rezultat neadekvatnu upotrebu stajskog ubriva kao izvora hranjljivih sastojaka, to je za uzvrat dovelo do negativnih uticaja na ivotnu sredinu usled oticanja razloenih materija stajnjaka u vode i emisije gasova u spoljanju sredinu. Ideja stvaranja odrive poljoprivredne proizvodnje uz recirkulisanje nutrijenata promenie nain postupanja sa organskim otpadom od biljaka, ivotinja i ljudi.

2.2 Bilans nutrijenata 2.1 UvodU proteklom periodu, kada se stanovnitvo uglavnom bavilo poljoprivredom, izvori nutrijenata potrebnih biljkama su bili pitanje kojim se uglavnom bavila samo poljoprivreda. Nutrijenti u obliku stajskog ubriva i otpad iz domainstva vraani su na obradive povrine i bili su korieni za ishranu biljaka. Ovo je obezbeivalo odravanje plodnosti zemljita kao i prinosa. Po zavretku Drugog svetskog rata dolo je do naglih drutvenih promena kao i do promena u poljoprivredi. Potrebe drutva za veom produktivnou kao i za snabdevenou jeftinim mineralnim ubrivima doveli su do nastanka veih farmi i specijalizacije proizvodnje. Prethodna ravnotea izmeu ispae, stoarske i ratarske proizvodnje je u velikoj meri bila naruena. Jeftina ubriva koja su bila na raspolaganju su doprinela smanjivanju interesovanja za korienjem Ukoliko koliina nutrijenata u zemljitu premai potrebe useva, javie se opasnost od njihovog oticanja. Mogui gubici nutrijenata na farmi prikazani su na slici 2.1, crvenim strelicama. Takoe, iako malo, uvek postoji i prirodno oticanje iz poljoprivrednog zemljita. Tokovi nutrijenata na farmi se mogu izraunati preko prorauna bilansa nutrijenata. Bilans nutrijenata pokazuje ravnoteu izmeu ulaza i izlaza nutrijenata, uglavnom N (azot) i P (fosfor). Manja razlika znai manju opasnost od gubitka nutrijenata. Proraun bilansa nutrijenata se moe izvriti na nivou njive ili farme, kao i na regionalnom nivou i nivou drave. Ovi prorauni se zasnivaju na godinjim podacima o ukupnim koliinama N i P u svim proizvodima koji ulaze ili izlaze sa farme. Ulazni proizvodi (inputi) su hrana, domae ivotinje, ubriva i seme, a izlazni proizvodi (autputi) su prodati biljni i ivotinjski proizvodi. Stona hrana proizvedena na farmi kao i stajsko ubrivo iz sopstvenih tala se iz tih razloga ne ukljuuje u ove proraune. Sadraj N i P mora biti procenjen na osnovu domaih podataka i podataka iz drugih drava. Bioloko vezivanje N i taloenje N iz vazduha se takoe ukljuuju u ulazne parametre za nutrijente. Bioloko vezivanje se povezuje sa gajenjem leguminoznih useva imajui u vidu da e ovi usevi obezbediti zemljitu N iz vazduha. Koliina N zavisi od povrine na kojoj se gaje ovakvi usevi. Nataloeni N iz vazduha potie od nutrijenata koji su u atmosferi i koji e dospeti u zemljite 6

pod uticajem padavina. U ovom sluaju, koliina N e biti preuzeta iz nacionalnih podataka.

2.4. AzotSkoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljitu vezane su u organskoj materiji kao npr. humusu, biljnim ostacima i organizmima koji ive u zemljitu. Veliina rezerve je tesno povezana sa sadrajem organskih materija u zemljitu. Npr. pri sadraju organske materije od 5% mase, gornji sloj zemljita 025 cm, moe da sadri izmeu 48 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Sadraj organske materije u zemljitu opada sa porastom dubine, a sa njim takoe i sadraj azota. Rezerve azota u zemljitu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Meutim, ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ogranienim koliinama. Takoe, one se moraju nalaziti u odgovarajuem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. Postoje dve vrste gubitaka N, gubici u vazduh i gubici u vodna tela. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljitu vezane su u organskoj materiji kao npr. humusu, biljnim ostacima i organizmima koji ive u zemljitu. Veliina rezerve je tesno povezana sa sadrajem organskih materija u zemljitu. Npr. pri sadraju organske materije od 5% mase, gornji sloj zemljita 025 cm, moe da sadri izmeu 48 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Sadraj organske materije u zemljitu opada sa porastom dubine, a sa njim takoe i sadraj azota. Rezerve azota u zemljitu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Meutim, ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ogranienim koliinama. Takoe, one se moraju nalaziti u odgovarajuem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. Postoje dve vrste gubitaka N, gubici u vazduh i gubici u vodna tela.

Slika 2. Tokovi nutrijenata na farmi za proizvodnju mleka. Slika se, takoe, odnosi i na farmu bez ivotinja. Plavim strelicama oznaeni su ulazi nutrijenata, crvene oznaavaju oznaavaju gubitke a svetlo-braon strelice nutrijente koji naputaju farmu.

2.3 FosforVeini useva je potrebno 15100 kg fosfora po hektaru godinje. Rezerve u zemljitu su esto tolike da mogu da pokriju potrebe nekoliko etvi. Meutim, fosfor je veinom vrsto vezan za estice zemljita. Samo se manji deo ukupnog fosfora nalazi na raspolaganju biljkama. Pre nego to su komercijalna ubriva postala dostupna, fosfor je bio ograniavajui faktor za mnoga zemljita. Deo fosfora se vraa zemljitu kroz ostatke nakon etve i drugi organski materijal. Veina ovoga se obogauje u humusnom zemljitu i odgovara polovini rezerve fosfora akumulirane u zemljitu. Druga polovina rezerve koja se akumulira u zemljitu, njen neorganski deo, je uglavnom vezana u mineralnim esticama i uglavnom nepokretna. Opasnost od ispiranja fosfora je niska zato to je fosfor relativno vrsto vezan u zemljitu i zemljini rastvor sadri fosfor samo u niskim koncentracijama. Meutim, povrinska erozija mineralnih estica, pogotovo na padinama, i drenani sistemi uklanjaju fosfor. Moe se izvriti tzv. ubrenje radi skladitenja fosfora kako bi se zadovoljile potrebe za naredne tri godine, imajui u vidu ogranienu opasnost od ispiranja. Proraun ubrenja radi skladitenja pre primene mora da uzme u obzir i koliinu fosfora u primenjenom stajnjaku.

2.5 Gubici azota 2.5.1 Gubici azota u vazduhGubici azota u vazduh se javljaju u obliku amonijaka i kao oksida azota (tzv. gas smejavac). Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo smanjiti gubitke amonijaka. Amonijak koji isparava u atmosferu e se pre ili kasnije vratiti u zemljite ili u vodu, gde moe da dovede do acidifikacije. Emisije amonijaka su takoe prepoznate kao jedan od uzroka koji dovodi do izumiranja uma. Poslednji, ali ne i najmanje vaan 7

razlog je to to azot iz amonijaka predstavlja znaajan izvor azota za useve i zbog toga bi o njemu treba voditi rauna. Amonijak isparava prilikom rukovanja stajnjakom u talama, skladitenja i tokom i nakon primene, iz fekalija i urina ivotinja na ispai, iz meanja biljnih ostataka i zemljita i u odreenoj meri nakon primene mineralnih ubriva. Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. Vei deo amonijaka koja nastaje iz stajnjaka potie od lako razgradljivih organskih azotnih jedinjenja koja se nalaze u urinu i fekalijama. Proizvodnja amonijaka poinje odmah nakon to se stajnjak naao na podu ili na zemlji. Isparavanje amonijaka zavisi od pH vrednosti stajnjaka, temperature, brzine strujanja vazduha i koncentracije amonijaka u stajnjaku. Vee vrednosti e proizvesti vie amonijaka. Emisija oksida azota potie iz procesa de-nitrifikacije zemljita, to je prirodan proces. Emisije oksida azota ekstenzivno doprinose stvaranju efekta staklene bate. Njegov efekat je 200300 puta vei u odnosu na efekat ugljen-dioksida. Drugi negativni efekat je da oksid azota doprinosi oteenju ozonskog omotaa. Proces denitrifikacije se odvija u nekoliko faza i kao rezultat procesa javlja se transformacija nitratnog azota u gasoviti azot koji se vraa u vazduh. Do denitrifikacije dolazi u odsustvu kiseonika. to je vie nitrata u zemljitu vei je rizik od gubitaka oksida azota. Denitrifikacija dostie svoj maksimum u jesen kada su nitrati akumulisani u zemljitu i kada se jesenje kie zadravaju na zemljitu stvarajui anaerobne uslove. Drugi maksimum se javlja kasnije tokom kasne zime ili ranog prolea kada zemljite poinje da se sui i nivo kiseonika raste. Proces je bri pri viim temperaturama ali e se odvijati dok god su temperature iznad 0o. U nesmrznutom zemljitu ovaj proces e se nastaviti tokom itave zime.

2.5.2 Gubici amonijaka i fosfora u vodna telaGubici u vodna tela ukljuuju kako gubitke azota tako i fosfora. Gubici nutrijenata u vodna tela su posledica povrinskog oticanja u reke, jezera i ispiranja u drenane kanale i podzemne vode. Povrinsko oticanje se pojavljuje u slua8

ju kada se usevi nalaze na padinama, u sluaju ubrenja na smrznutim ili snegom pokrivenim poljima ili ubrenja na poljima na kojima je dolo do zadravanja vode (zabarivanja). Ovi gubici usled oticanja su vodeni rastvori N i vrstih estica P. Ispiranje u drenane sisteme i podzemne vode potie od procesa mineralizacije zemljita i koliine nutrijenata koja je primenjena. Do ispiranja azota dolazi usled toga to zemljite obezbeuje nitratni azot tokom itave godine ukljuujui i period kada on nije potreban usevima. Naravno, postoji poveana opasnost da e se ubrivo koje biljke nisu apsorbovale isprati. Ispiranje i tipovi zemljita Imajui u vidu da je nitratni azot rastvoren u zemljitu, padavine i sposobnost zemljita da zadri vodu kao i da je propusti treba odrediti koliko e azota da bude isprano iz zemljita. Kako se kia cedi kroz zemljite ona povlai sve rastvorene nitrate i druge soli sa sobom. Pesak i muljevita zemljita su posebno vodopropusni i imaju mali kapacitet zadravanja vode. Iz tog razloga se ovi tipovi zemljita karakteriu najveim ispiranjem (spiranjem). Glinovita zemljita znatno bolje zadravaju vodu to za rezultat ima mnogo manje ispiranje nego kada su u pitanju peskovita ili muljevita tla. Ispiranje razliiti sistemi saenja ubrenje Ispiranje azota zavisi takoe i od sistema saenja i stope primene ubriva kao to je prikazano u tabeli 2.1. Navedene vrednosti su prosene vrednosti za teko glinovito, lako, peskovito i mineralno zemljite i razliite stope primene. Iako podaci potiu iz vedske, rezultati su generalno primenjivi kao primer ispiranja nutrijenata u zavisnosti od sistema saenja i intenziteta ubrenja. Rezultat pokazuje da se ispiranje azota javlja na svim tipovima zemljita, s obzirom na to da je ispiranje prirodan proces i da se javlja i tamo gde ubrivo nije primenjeno. Prekomerna upotreba ubriva, preko optimalnih potreba biljaka, imae za ishod rapidno poveanje ispiranja. Dugogodinji odnosno trajni panjaci na kojima se ne primenjuje azot pokazuju nizak stepen ispiranja. S druge strane, nedavno uzorani panjaci pokazuju visok stepen ispiranja. Usled promene namene starih panjaka i livada obino se primenjuju velike koliine stajskog ubriva. U takvim sluajevima ispiranje moe da bude ekstremno visoko. Rasprostiranje ubriva na panjake neposredno pre kosidbe treba izbega-

vati ukoliko zemljite nije zasaeno sa zimskim usevima.

2.6 Zemljite kao rezerva i snabdeva nutrijentimaUloga zemljita je da biljke direktno snabdeva nutrijentima. Nutrijenti su rastvoreni u zemljitu u obliku naelektrisanih estica koje biljka adsorbuje. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljitu vezane su u organskoj materiji kap npr. humusu, ostacima biljaka i organizmima koji ive u zemljitu. Veliina rezerve je tesno povezana sa sadrajem organskih materija u zemljitu. Rezerve azota u zemljitu mogu biti dovoljne za veliki broj etvi. Ali azot je dostupan biljkama samo u relativno ogranienim koliinama. Najvei deo azota biljke uzimaju u obliku mineralnog neorganskog azota.

vre organizmi koji proizvode amonijak koji postaje amonijani azot. Vei deo amonijanog azota se transformie u nitratni azot pomou takozvane nitrifikacione bakterije. Veina organske materije se mineralizuje u toku godine ali negde ovo moe trajati nekoliko godina, decenija ili ak i vekovima.

Mineralno ubrivo

Stajnjak Biljni ostaci

Prirodni azot

Organski vezan azotOrganska materija koja se lako transformie Organska materija koja se teko transformie

2.6.1 Proces mineralizacijeProces pretvaranja organski vezanog azota u mineralni neorganski oblik, koji biljke mogu da adsorbuju, naziva se mineralizacija. Proces

Amonijum azotSlika 2.3. Proces u zemljitu pri upotrebi mineralinih i stajskih ubriva i ostataka useva kao ubriva.

Tabela 2.1. Ispiranje azota u povrinske i podzemne vode. Prikazane su prosene vrednosti za glinovita i peskovita zemljita u vedskoj. Namena zemljita ubrenje Ispiranje azota kg/ha Poljoprivredno zemljite 0N 0 1N 18 2N 0 Trajni panjak 0N Nedavno uzoran panjak 0N 000

ubrenje: 0 N = Bez ubrenja, 1 N = Optimalno ubrenje prema potrebama useva i 2 N = Dvostruko ubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva.

9

3. VODNI RESURSI

Vodni resursi ouvanje i korienje

Posebnom Direktivom 91/676/EEC iz 1991. godine Evropska unija je ograniila nitratno zagaenje koje potie od poljoprivrednih zagaivaa. Zemlje lanice su se obavezale da identifikuju vode ugroene nitratnim zagaenjem ili one koje u bliskoj budunosti mogu biti ugroene. Kriterijum koji treba da se ispotuje je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se sprei eutrofikacija. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagaenju moraju biti oznaeni kao osetljive zone. U takvim zonama svaka drava treba da primeni specijalne mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti.

3.1 UvodProsene godinje padavine na teritoriji Srbije iznose 734 mm/m2 /god., to je slino svetskom proseku. Od te koliine 25% otie, dok se 75% vraa isparavanjem u atmosferu. Prema izvetaju UN Srbija je na 47. mestu od 180 drava sveta po koliini vodnih resursa. Na teritoriji Srbije postoji oko 250 lokaliteta sa vie od 1.300 prirodnih i vetakih izvora mineralnih i termomineralnih voda, razliitog hemijskog sastava od najboljih za pie do onih sa retkim supstancama za industrijsku proizvodnju.

u povrinske vode, kao i rizik od zagaenja. Za vreme veoma velikih padavina u toku perioda vegetacije koncentracija azota i naroito fosfora u povrinskoj vodi moe biti veoma visoka. Najvea koliina se spira nakon jesenjih kia i u toku topljenja snega. Ispiranje moe biti veoma intenzivno kada je zemljite zamrznuto.

3.2.2. Zagaenje podzemnih vodaKoncentracija nitrata u podzemnim vodama moe da varira u velikim rasponima u toku razliitih sezona. Prirodna koncentracija nitrata u podzemnim vodama pod aerobnim uslovima je nekoliko mg/l i zavisi od tipa zemljita i geoloke situacije. U toku vlanog perioda, naroito dok su biljke jo uspavane, kia i topljenje snega izazivaju spiranje ogromnih koliina nitrata u vodene tokove, koji zavravaju u podzemnim vodama. Plitke podzemne vode su naroito osetljive na zagaivanje nitratima. Plitko iskopani ili izbueni bunari, naroito, mogu da imaju visok sadraj nitrata ako su nepropisno sagraeni tako da u njih moe da utie povrinska voda ili ako se nalaze pored septikih jama i ispusta sa seoskog dvorita. Voda za pie treba u tim situacijama da se analizira uz obaveznu proveru bakterioloke ispravnosti. Jednom kada nitrati dospeju u podzemne vode one e tada ostati zagaene decenijama, ak i kada se smanji koliina nitrata na povrini. Ako voda sadri visoku koncentraciju nitrata treba prestati sa korienjem bunara, budui da voda

3.2. Zagaenje vodaPoveavanje upotrebe vetakih ubriva i stajnjaka i osoke koji nastaje na farmama i promene u korienju zemljita su glavni faktori progresivnog poveanja nitrata i nitrita u vodi u poslednjih 25 godina. Ogromna koliina zagaenja dolazi sa velikih farmi goveda i svinja, a takoe, klanice i mesno-preraivaka industrija ine velike zagaivae. To moe da povea eutrofikaciju reka, jezera i mora, kao i da umanji kvalitet vode za pie i da je uini tetnom za zdravlje ljudi i ivotinja.

3.2.1. Zagaenje povrinskih vodaNajnia koncentracija nitrata u povrinskim vodama je u letnjem periodu, kada je manja koliina padavina i nitrati se vie zadravaju u zemljitu i na taj nain se smanjuje njihov priliv 10

moe da sadre patogene organizme kao i druge opasne organske supstance.

vodnje mogu zagaditi izvorite, osim objekata od posebnog znaaja za zatitu zemljita.Zakon o poljoprivrednom zemljitu zabranjuje isputanje i skladitenje opasnih i toksinih materija u poljoprivredne i irigacione kanale u koliini koja bi otetila i dovela do promena proizvodnog kapaciteta poljoprivrednog zemljita i kvaliteta vode za navodnjavanje.

3.3. Zatita vodaZakonom o zatiti ivotne sredine i Pravilnikom o nainu odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie (Sl. glasnik RS br. 33/78) vodama je istovremeno dodeljen i status ekolokog zatienog dobra ivotne sredine. lan 27 pomenutog Zakona precizno definie zatitu voda kada kae: izvorita za vodosnabdevanja su zatiena i mogu se koristiti pod uslovima utvrenim zakonom. Modusi zatite su: zabranjeno je isputanje u podzemne i povrinske vode otpadnih voda koje sadre opasne i tetne materije u koliinama, odnosno koncentracijama iznad propisanih graninih vrednosti, kao i vrenje drugih aktivnosti koje mogu pogorati propisani kvalitet vode u recipijentu. Srpskim Zakonom o vodama ustanovljene su tri zatitne zone izvorita: a) ira zona zatite; b) ua zona zatite; c) zona neposredne zatite. U stavu 6 lana 45 Zakona o vodama (Sl. gl. RS 46/91) naznaeno je da se podruje ue zone zatite i zone neposredne zatite, sa reimima organizacije, ureenja i korienja prostora u uoj i iroj zoni zatite, utvruju prostornim, odnosno urbanistikim planovima, u skladu sa hidrogeolokim i drugim svojstvima zemljita. Zona neposredne zatite odreuje se oko izvora, bunara, zahvata iz reka, jezera i akumulacija (tj. izvorita), crpnih stanica, instalacija za popravak kvaliteta vode, rezervoara i komora za prekid pritiska. Zona neposredne zatite moe se koristiti samo kao senokos, ali bez upotrebe ubriva, pesticida i herbicida ija upotreba moe zagaditi vodu. Ua zona zatite odreuje se oko izvorita. U uoj zoni koja se ne ograuje, zemljite se moe koristiti u poljoprivredne svrhe. U ovoj zoni moe se ograniiti upotreba pojedinih vrsta ubriva, pesticida i herbicida. ira zona zatite utvruje se prostornim, odnosno urbanistikim planovima, u skladu sa hidrogeolokim uslovima, granicama vododelnica i drugim korisnicima istih povrina. U iroj zoni zatite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata ije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnolokog procesa proiz-

3.3.1. Mere zatite vodaCilj zatite voda je da se odri i postigne ista voda minimalizacijom gubitka nutrijenata. U ratarstvu osnovna mera za zatitu voda od zagaenja je da se uravnotei koliina nutrijenata N (azot), P (fosfor) i K (kalijum) dostupna biljkama iz zemljita sa koliinom nutrijenata u gajenim usevima. Uravnoteena proizvodnja e smanjiti rizik od zagaenja povrinskih i podzemnih voda. To e detaljno biti prikazano u poglavlju 8 Ratarstvo. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova moe se smanjiti sadnjom bunja, drvea i sejanjem trave u graninom pojasu. Kod uzgoja ivotinja treba primeniti nekoliko mera da bi se smanjio rizik od zagaenja. Farme treba da imaju kapacitete za odlaganje stajnjaka i osoke u toku zimskog perioda kada je zemlja zamrznuta i usevi nemaju potrebu za nutrijentima. To je opisano u poglavlju 2 Tokovi nutrijenata, poglavlju 8 Ratarstvo i poglavlju 10 Rukovanje i upotreba stajskog ubriva i organskog otpada. ivotinjama na ispai ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pia. Kinica sa farmi bi trebalo da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez meanja ili zagaenja sa stajnjakom. Bunari sa vodom za pie ne bi trebalo da budu locirani blizu skladita za stajnjak, mineralnoDirektiva 91/676/EEC obavezuje na preduzimanje mera koje se odnose na primenu i skladitenje stajskog ubriva meu kojima je najznaajnije da: svaka farma treba da ima dovoljan kapacitet skladitenja stajskog ubriva za periode kada je zabranjena njegova upotreba; primena ubriva treba da je bazirana na ravnotei izmeu potreba biljaka i rezer vi zemljita i onoga to se unosi ubrenjem; primena stajskog ubriva je ograniena na 170 kg N/ha/godinu do 2002. godine

11

ubrivo i pesticide ili septikih jama. Bunari treba da budu konstruisani tako da se onemogui ulivanje povrinskih voda.Preporuke za zatitu voda Uravnoteiti koliinu nutrijenata N, P i K dostupnu biljkama iz zemljita sa koliinom nutrijenata u proizvedenim usevima. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova moe se smanjiti sadnjom bunja, dr vea i trave u graninom pojasu. Farme treba da imaju dovoljni kapacitet skladitenja stajskog ubriva i osoke za periode kada je zabranjena njegova upotreba. ivotinjama na ispai ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pia. Kinica sa farmi trebalo bi da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez meanja ili zagaenja sa stajnjakom. Bunari vode za pie ne bi trebalo da budu locirani blizu skladita za stajnjak, mineralno ubrivo i pesticide ili septikih jama.

3.4. tednja vode na farmamaEfikasna upotreba vode kroz tednju moe pomoi da se produi ivotni vek izvorita, to moe da omogui rad farme i za vreme sue. tednja vode moe da smanji trokove, povea produktivnost i zatiti izvorite od zagaenja, titei u isto vreme ivotnu sredinu. tednja vode ili efikasna upotreba, treba da se sagleda kao vaan deo svakog plana upravljanja farmom. Prvi korak u primeni programa tednje vode je sagledavanje koliine vode potrebne za farmu koju treba uporediti sa stvarnom potronjom. Vodomeri mogu da se koriste za merenje potronje vode koja se odnosi na domae ivotinje, domainstva i druge potrebe. Prekomerno korienje vode u stajama e dovesti do potrebe za dodatnim prostorom za skladitenje a takoe e se odraziti i na cenu rasprostiranja. Uoeno smanjenje potronje vode na domae ivotinje moe, takoe, da bude indikator njihovih zdravstvenih problema. Treba smanjiti nepotrebno troenje vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine, spojeve i cevi. Veoma vano pitanje za farmere je snabdevanje vodom, posebno, ivotinja na ispai. Povrinska izvorita kao to su napojne jame (lokve, bare) i potoci mogu biti zatieni od degrada12

cije spreavanjem direktnog pristupa stoke i spreavanjem primene stajnjaka i mineralnih ubriva u blizini izvorita. Daljinski sistem pojila kao to je primena solarnih pumpi ili pumpi za aktiviranje nosnim ogledalom, rilom odnosno njukom, uva vodu. Gubici vode isparavanjem i ceenjem (filtriranjem) iz povrinskih izvorita mogu biti smanjeni instaliranjem pokrivaa i/ili folija po dnu korita. Istovremeno, sadnjom drvea obezbeuje se izdizanje obale to smanjuje oticanje vode. Treba sagledati mogunost zamene nekoliko pojilita na panjacima sa jednim velikim pojilitem (ili bolje bunarom) koji je centralno lociran (obino na farmi), i onda distribuirati cevovodima vodu na panjake. Takoe, mnogo vode se moe utedeti u objektima za stanovanje. Prilagoavanje postojeih objekata kao to su toaleti ili tuevi sa ureajima za tednju vode moe znaajno smanjiti potronju vode. Zamenom konvencionalnih kotlia sa maloispirajuim modelima smanjuje se potronja vode, to moe da iznese 75000 litara godinje za jednu porodicu srednje veliine. Promena starih maina za pranje vea i sua sa novim koje efikasno koriste vodu moe, da smanji potronju vode i uva energiju.Preporuke za tednju vode Sagledati koliinu vode potrebne za farmu i uporediti je sa stvarnom potronjom. Treba smanjiti nepotrebnu upotrebu vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine, spojeve i cevi. Povrinska izvorita kao to su napojne jame (lokve, bare) i potoci mogu odgovarajuim merama biti zatieni od degradacija. Odvojena pojilita za stoku na panjacima treba zameniti centralnim bunarom sa distributivnim cevovodom. Zameniti stare vodokotlie, maine za pranje i sl. sa modernim modelima koji imaju malu potronju vode.

3.5. NavodnjavanjeNavodnjavanje se sprovodi da bi se poveali prinosi useva. Ne troe sve biljke istu koliinu vode na obrazovanje organske mase. Ovas, pirina, pasulj, soja, mak, duvan, trave, konoplja i crvena detelina najvie koriste vode, dok proso, jeam, sirak, soivo i lucerka dobro podnose suni period. Kukuruz, suncokret, penica, ra, grahorica, krompir su izmeu ove dve grupe u potronji vode. Dobra obrada zemljita i ubrenje

doprinose visokoj efikasnosti pri upotrebi vode. U Srbiji se povre navodnjava da bi se dobili visoki prinosi. Voe se takoe navodnjava jer je proizvodnja time profitabilnija, a farmeri, takoe, ele da navodnjavaju kukuruz, soju i eernu repu, ali nemaju sisteme za navodnjavanje. Za navodnjavanje moe da se koristi podzemna voda, ili voda ispumpana iz bunara, povrinska voda reka, jezera ili rezervoara ili nekonvencionalni izvori kao to su tretirana otpadna voda ili drenana voda. Moe da se sakuplja kinica sa krovova i nekoriene zemlje. U naoj zemlji je Zakonom o vodama regulisano istrano i eksploataciono pravo za korienje podzemnih voda. Korisnik podzemnih voda je u obavezi da izradi elaborat o rezervama podzemnih pijaih voda, kome prethodi izrada projekta detaljnih hidrogeolokih istraivanja. Nadleni dravni organ vodi knjigu evidencije o stanju rezervi podzemnih voda. Sve gore navedeno regulisano je Zakonom o geolokim istraivanjima (Sl. glasnik RS 44/95), Zakonom o utvrivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geolokih istraivanja (Sl. list SRJ 12/98) i Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i evidencije o njima (Sl. list SFRJ 53/79). U Francuskoj prema zakonu o vodi iz 1992. prava su rezervisana i crpljenje vode zahteva dozvolu u sluaju da su u pitanju vee koliine. Crpljenje vie od 8 m3/h mora biti prijavljeno vlastima, a preko 80 m3/h zahteva formalnu dozvolu. Ovo je bitno u kontekstu planiranja vodnih podruja, kako bi se vodeni resursi podelili meu korisnicima u cilju zatite podzemne vode. Navodnjavanje moe da se svrsta u etiri razliite kategorije koje su navedene u nastavku teksta.

tehnike koriste linearne ili portabl aluminijske cevi sa mikrorasprivaima.

3. Lokalizovano navodnjavanje sa mikro rasprivaimaDistribucija vode pod malim pritiskom kroz cevi i primenjuje se isputanjem male koliine do svake biljke ili u njenoj neposrednoj blizini. U ovu vrstu navodnjavanja spada navodnjavanje kapima i mikrorasprivaima. Ravnomernija distribucija se postie sistemom prskalica i rasprivaa i proraunato je da ovi sistemi znaajno poveavaju plodnost polja sa normalnih 4045% do 7080 i 90%.

4. Navodnjavanje kap-po-kapDrugi sistem lokalizovanog navodnjavanja je kap-po-kap, i predstavlja veoma efikasan nain dopremanja vode i nutrijenata biljkama. Kod mnogih kultura, prelazak sa rasprivaa na sistem kap-po-kap moe da smanji potronju vode za 50%. Prinos useva moe da se povea unapreenjem upravljanja vodom i plodnou, a da se smanje bolesti i korovi. Kada se za navodnjavanje sistemom kap-po-kap koriste cevi od polietilena prinosi mogu jo vie da se uveaju. Ove prednosti su mogue samo onda kada je sistem za navodnjavanje kap-po-kap dobro dizajniran, korien i odravan. ak i ako sistem kapi ili rasprivaa znaajno poveava efikasnost dopremanja vode, ne znai da e sigurno doi do utede vode jer e time, moda, farmeri biti podstaknuti da gaje druge kulture koje zahtevaju vie vode. Navodnjavanje mora paljivo da se isplanra i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom koliinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Kontrola efikasnosti navodnjavanja i spreavanje prekomerne upotrebe vode postie se merenjem vlanosti zemljita. Kod svih sistema za navodnjavanje treba preduzeti mere da se sprei vraanje vode iz cevi za navodnjavanje i zagaenje istog izvorita. Povrine koje se navodnjavaju stalno rastu tako da se za navodnjavanje esto koriste i vode loijeg kvaliteta, gradske otpadne vode i vode iz industrije, sa stoarskih farmi i sl. to vodi pogoranju plodnosti zemljita i njegovom zagaenju. Opasnost od zaslanjivanja pojavljuje se pre svega u oblastima gde je potronja vode 13

1. Povrinsko navodnjavanjePovrinsko navodnjavanje podrazumeva navodnjavanje kada se voda kree po povrini gravitacijom, kvasei i infiltrirajui se u zemlju. Ovaj sistem je veoma neefikasan u smislu korienja vode.

2. Konvencionalno navodnjavanjeOd opreme moe da se koristi crevo sa adekvatnim nastavkom. Stvaraju se manje kapljice koje samim tim stvaraju i manju eroziju. Druge

za transpiraciju i evaporaciju vea od padavina. Ovakvi uslovi karakteriu Vojvodinu. Drugi problem predstavlja zabarivanje, to je povezano sa neracionalnim navodnjavanjem i visokim nivoom podzemne vode. Do zabarivanja dolazi i usled loeg odravanja sistema za navodnjavanje. U takvim uslovima naroito je ritska zemlja podlona zabarivanju. Smatra se da su vertikalne drenae efikasan naina za odvoenje vika povrinksih voda. Sledei problem, koji je u vezi sa navodnjavanjem, je erozija. Pri navodnjavanju kroz brazde dolazi do deformacije zalivnih brazda i do njihovog potkopavanja tj. produbljivanja. Problem su zemljita sa nagibom veim od 3%. ak i pri umerenom intenzitetu navodnjavanja nalivanjem kroz brazde sa oko 0,4 l/s moe doi do erozije.Preporuke za navodnjavanje Navodnjavanje mora paljivo da se isplanira i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom koliinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Upotreba vode loijeg kvaliteta moe da odvode do pogoranja plodnosti zemljita i njegovog zagaenja. Navodnjavanje treba da se koristi kod najprofitabilnijih kultura. Navodnjavati nou jer se tako smanjuju gubici vode usled isparavanja kao i stres kod biljaka Budite sigurni da vam je dozvoljena upotreba vode za navodnjavanje. Koristite sistem za navodnjavanje sa visokom efikasnou. Izbegnite prekomernu upotrebu vode praenjem efekata navodnjavanja merenjem vlanosti zemljita. Budite svesni rizika od zaslanjivanja. Budite svesni rizika od erozije.

za njegovu racion alnu upotrebu, kao i tehnika reenja za skupljanje tj. uvanje i primenu otpadne vode. U otpadnim vodama sa stoarskih farmi i iz naselja nalazi se i vea koliina fosfora, to moe da povea uticaj na okolinu. Rastvaranje tenog stajnjaka i otpadne vode treba da se radi imajui u vidu navodnjavanje, jer se na taj nain smanjuje potreba za skladinim kapacitetima.Takoe, treba voditi rauna i o bakteriolokoj ispravnosti vode iz naselja, naroito kad se takva otpadna voda koristi kod povrtarskih kultura. Industrijske i urbane otpadne vode sadre manje azota, meutim, mogu da sadre vee koliine tetnih materija koje mogu da uu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi i ivotinja. Pre upotrebe otpadnih voda za navodnjavanje treba analizirati sadraj tetnih materija. Otpadne vode sa veoma visokom koncentracijom tetnih materija ne treba koristiti za navodnjavanje. Slike sa graninim vrednostima ovih supstanci su prikazane u poglavlju 8, Ratarstvo. Gde karakteristike tla ne omoguuju primenu upojnih sistema, za dispoziciju otpadne vode koriste se druga reenja. Od tih reenja najefikasniji su sistemi filtracije sa intermitentnim protokom ili recirkulacijom kroz granulovane filterske materijale.Preporuke za otpadnu vodu Budite svesni rizika predoziranja N i P ako koristitite razblaeni stajnjak za navodnjavanje. Uvek analizirajte industrijske otpadne vode na sadraj opasnih supstanci pre nego to ih koristite za ubrenje. Uvek analizirajte otpad iz naselja na bakterijsku ispravnost pre nego to ga koristite za ubrenje. Otpadne vode domainstva uvek treba pre upotrebe sakupljati i tretirati.

3.6. Otpadne vodeVodni resursi su sve skromniji, a potreba za vodom stalno raste to namee potrebu za korienjem i preiavanjem otpadnih voda za navodnjavanje. Na velikim stoarskim farmama za navodnjavanje se esto koristi razreeni teni stajnjak. Jedan od glavnih problema kod upotrebe tenog stajnjaka predstavlja visoka koncentracija azota. Zato se prilikom projektovanja farmi mora planirati i obezbediti potrebna koliina kvalitetne vode za razblaivanje tenog stajnjaka, povrine 14

3.6.1. Akvatini ekosistemi za tretman otpadnih vodaKonstruisana mokra polja (CW) za tretman zagaene vode oponaaju sposobnost prirode za samopreiavanjem. Uglavnom, CW rade bez mainske i elektrine opreme ime se tedi na materijalu, odravanju i radu. Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih bazena izolovanih folijom i napunjenih supstratom. Protok vode je gravitacioni i potpovrinski sa ciljem da se sprei razvoj neprijatnog mirisa i insekata. Voda se

tretira do zahtevanih propisa pomou mikroorganizama, movarnog bilja i aktivne uloge fizikih i hemijskih procesa. U toku tretmana toksina jedinjenja se razgrauju, delimino ugrauju u biljke i delimino zaostaju u supstratu i mogu se periodino uklanjati iz prvog bazena u ciklusima uz umerene trokove. Ako je neophodno, sistem se moe zavriti sa otvorenom lagunom za vienamensku upotrebu preiene vode (navodnjvanje ili nalivanje zelenih povrina, protivpoarne svrhe, vodene kulture) ili kao pejzani element. Konstruisana mokra polja su najefikasnija kada se koriste kao zavrni tretman prethodno preienje ili veoma slabo zagaene otpadne vode sa niskim BOD 5

liteta voda kao posledica nekih udesa, havarija, nemara ili prirodnih nepogoda, posle ega voda postaje neprikladna za upotrebu od strane korisnika i dovodi do visokih neravnotea akvatinih ekosistema. Neophodno je proceniti potencijalni rizik i uspostaviti mere bezbednosti da bi se on minimizirao, to je posebno znaajno u oblastima ugroenim poplavama. Neophodno je obezbediti mesta deponovanja vetakog i organskog ubriva, kao i hemikalija koje se koriste (pesticidi i dr.).

3.7. Akcidentno zagaenje vodeAkcidentno zagaenje je ono koje, direktno ili indirektno proizvede naglo pogoravanje kvaLIMNOS-Company for Applied Ecology d.o.o, Slovenia Slika 3.1. Naelni izgled konstruisanog mokrog polja.

15

4. UTICAJ NA IVOTNU SREDINU

Izvori negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na ivotnu sredinuopasna po zdravlje ljudi. Poljoprivredna proizvodnja takoe zagauje vode u kanalima, rekama i jezerima. Voda se zagauje nitratima koji se izluuju iz mineralnih ubriva sa drugim tetnim jedinjenjima kao to su; fosfati, masti, ulja, patogeni organizmi i pesticidi.

4.1.1 Upotreba ubrivaPrimena mineralnih i organskih ubriva je vrlo vana agrotehnika I ekonomska mera. Meutim, prekomerna upotreba ubriva moe da ugrozi kvalitet vode i zemljita, pa stoga primena ubriva mora odgovarati potrebama poljoprivrednih kultura za nutrijentima; u suprotnom visoka koncentracija nutrijenata moe izazvati eutrofikaciju vodnih tela, disbalans kiselosti vode/zemljita, a teki metali i tetne materije mogu dospeti u podzemne i povrinske vode.

Poljoprivreda i ivotna sredina su u kompleksnom meusobnom odnosu, a uticaji poljoprivrednih aktivnosti na ivotnu sredinu nisu jednostavni i esto je teko razumeti ih u potpunosti. Poljoprivreda ima uticaj na vode zbog njihove upotrebe/potronje i zagaenja; emisije gasova u vazduh iz poljoprivrede izazivaju pojavu kiselih kia, oteenje ozonskog omotaa, intenziviranje efekta staklene bate; korienje zemljita u poljoprivredne svrhe menja pejza i stanita divlje flore i faune. Ipak ne mogu se prevideti mnogi pozitivni uticaji koje poljoprivreda ima na ivotnu sredinu. Na primer dobra poljoprivredna praksa koja uva zemljite i poveava produktivnost poboljanjem kvaliteta zemljita istovremeno poveava koliine organske materije u zemlji bogate ugljenikom, a time predstavlja globalni gubitak ugljen dioksida koji se iz atmosfere povlai putem biljaka. Promena dosadanjih poljoprivrednih aktivnosti je kljuna taka za smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu koje istovremeno poveavaju korist od poljoprivredne proizvodnje.

StajnjakJedni od najozbiljnijih izvora zagaenja voda su dvorita stonih farmi, staje, skladita za stajnjak ili spremita za stajnjak na poljima. Kada se isputa u povrinske vode, biorazgradivi materijal se razgrauje, a amonijak oksiduje troei rastvoreni kiseonik, ime se smanjuje koliina raspoloivog kiseonika u vodi neophodnog za podvodne biljne i ivotinjske vrste. Ozbiljno smanjenje nivoa rastvorenog kiseonika moe izazvati uginue celokupnog renog ivog sveta. Stajnjak moe dospeti u povrinske vode direktno od ivotinja na ispai ili usled oteenja na strukturi skladita, prelivanja ili greke farmera i sl. Stajnjak u povrinske vode moe dospeti i putem spiranja ukoliko je primenjen u prekomernim koliinama ili nije primenjen na odgovarajui nain. Na primer, primena stajnjaka na zasieno ili zamrznuto zemljite moe rezultovati dospevanjem u vodotoke. Drugi uslovi koji poveavaju rizik od spiranja stajnjaka u povrinske vode su strmi nagibi zemljita, jake kie, mala poroznost tla i blizina povrinskim vodama kao to su reke i jezera. Oticanje/spiranje sa polja na kojima je primenjen stajnjak moe takoe biti izvor kontaminacije patogenima, posebno ukoliko doe do ki-

4.1 Vodna telaNa mnogim farmama bunari koji snabdevaju ljude pitkom vodom locirani su u blizini izvora zagaenja voda. Ovakva blizina moe biti vrlo 16

nog perioda odmah nakon primene stajnjaka. Mikroorganizmi se obino zadravaju u slojevima blizu povrine tla, stvarajui mogunost za mehanizam transporta patogena povrinskim tokovima voda.

Mineralna ubrivaUopteno govorei, mineralna ubriva predstavljaju rizik za ivotnu sredinu ukoliko se ne

skladite ili se njima ne rukuje sa odgovarajuom panjom. Do zagaenja voda moe doi ukoliko se ostaci ubriva i prazna ambalaa neadekvatno odlau, ili se oprema za primenu ispira na mestima neodgovarajui za ove svrhe. Negativan uticaj prodiranja mineralnih ubriva u vode ogleda se u poveanim koncentracijama nitrata i fosfata, njihovoj akumulaciji i konano

Tabela 4.1 Neke bolesti i paraziti iz stajnjaka prenosivi na ljude Bolest Bakterije Anthrax / Crni prit Colibaciliosis Leptospirosis Salmonellosis Tetanus Tuberculosis Rikecije Q groznica / Kju groznica virusi Foot and Mouth / Slinavka i ap Psittacosis / Psitakoza Paraziti/Metazoa Ascariasis / Askarioza Sarcocystiasis / Sarkocistioza Ascaris lumbricoides Sarcosystis species Gliste u stolici ili izbljuvku, groznica, kaalj, bol u abdomenu, krvavi ispljuvak, osip na koi, nedostatak daha Groznica, dijareja, bolovi u abdomenu 17 Virus Virus Osip, grlobolja, groznica Upala plua Coxiella burneti Groznica, glavobolja, bolovi u miiima, suv kaalj, bolovi u grudima i abdomenu, utica Bacillus anthracis Escherichia coli (neki serotipovi) Leptospira Pomona Salmonella Clostridium tetani Mycobacterium tuberculosis, Mycobacterium avium Rane na koi, groznica, marci, letargija, glavobolja, munina, povraanje, gubitak daha, kaalj, upala plua, ukoenost, bol Dijareja, gasovi u abdomenu Bolovi u abdomenu i miiima, povraanje, groznica Bolovi u abdomenu, dijareja, munina, marci, groznica, glavobolja Snani grevi miia, spazam miia vilice, oteano disanje Kaalj, umor, groznica, bolovi u grudima, bubrezima Mikro-organizam uzronik Simptomi

eutrofikaciji i odumiranju vodenih vrsta biljaka i ivotinja.

4.1.2 Otpadne vode sa farmiOtpadne vode sa farmi obino se sastoje od prljave vode (oced iz biljnih kultura, tenost od pranja opreme u izmuzitu i mlekari). Ove otpadne vode su mnogo vei zagaivai od kanalizacione vode iz domainstva sa velikim BPK (bioloka potronja kiseonika), pa su zato njihovo sakupljanje i skladitenje i rasprostiranje na zemljite dve najvanije kritine take u njihovom rukovanju. Intenzivna zagaenja vodnih tela mogu se dogoditi ukoliko su objekti za skladitenje ili bazeni neodgovarajueg kapaciteta to rezultuje prelivima, ili su neodgovarajue konstrukcije to rezultuje curenjem. Otpadne vode sa farmi se tradicionalno sakupljaju u jamama. Nakon uvanja u periodu od uobiajenih 60 dana nataloeni mulj se primenjuje na poljima kao ubrivo. Ova praksa uzrokuje emisije gasova sa efektom staklene bate (metan), a moe doi i do curenja iz jama u podzemne vode, ukoliko jame nisu adekvatno izgraene.

otpadnu zemlju ili kompost, otpadno drvo, koru ili drugi biljni materijal, otpake od hrane, pia ili materijala koji se koriste u pripremi hrane ili pia, mulj od otpadne hartije, otpadni papir, tekstil, i dr. Rizici od zagaenja vodotokova i podzemnih voda su slini onima od otpada od stoarstva, s obzirom da meavine ovih organskih otpada imaju visoki sadraj BPK.

4.1.5 Voda zagaena pesticidimaIako upotreba pesticida u Srbiji nije velika, ne postoji sistematsko praenje potronje i primene pesticida. Iz tog razloga Republiki zavod za statistiku ne objavljuje nivo potronje pesticida u svom Statistikom godinjaku. Pesticidi povremeno mogu izazvati zagaenje vode, uglavnom zbog toga to nisu uskladiteni, rasuti/rasporeeni na odgovarajui nain ili su oduvani u vodotoke tokom primene. Incidenti sa zagaenjem voda deavaju se svake godine zato to poljoprivrednici ne skladite, ne pripremaju, ne primenjuju i ne odlau pesticide na odgovarajui nain. Ovakva praksa donosi u vodu i tlo teke metale kao Hg (iva), Cl (hlor), Cd (kadmijum), Cu (bakar), Sr (stroncijum), a tako dospevaju i u ive organizme, to moe dovesti do akutnih trovanja ili akumulacije ovih toksinih elemenata.

4.1.3 Efluenti iz silosa/silaeEfluenti iz itarica, trave i mahunarki koje se uvaju u zatvorenim jamama, u silai na poljima ili u silosima predstavljaju jedne od najkoncentrisanijih i najtetnijih zagaivaa na farmi, sa 200 puta viim stepenom zagaenja od netretirane kanalizacione otpadne vode. Najznaajniji izvori zagaenja su silosi koji nisu projektovani, izgraeni i odravani na odgovarajui nain. Efluent od silae je vrlo korozivan i moe otetiti beton i elik. On se lako moe proceivati kroz podove silosa, kanale za sakupljanje ili oteene bazene i pukotine. Moe imati fatalne efekte na ivotinje i biljke ukoliko dospe do vodotoka. Ukoliko se biljke u silai prethodno osue a sadraj vode smanji do 30%, nee se pojavljivati efluent. Prethodno suenje silae je centralna stavka u modernim tehnikama silae. Ukoliko se koristi ova tehnika nee biti tetnog efluenta iz silae.

4.2 AtmosferaIzvori zagaenja vazduha od poljoprivrednih aktivnosti dolaze iz objekata i dvorita na stoarskim farmama, obradivih povrina u toku i nakon primene stajnjaka i mulja, objekata za proizvodnju stoarskih proizvoda i dr. Tokovi emisije sadre: prainu, gasove sa efektom staklene bate metan, azotove okside i amonijak. Praina se sastoji od estica zemlje koje su rezultat erozije vetrom, transporta i primene nekih ubriva (posebno krea i prakastog superfosfata), dima, isparljivih azotnih jedinjenja neprijatnog mirisa (tzv. supstance sa neugodnim mirisima koji potiu od raspadanja ivotinjskih ekskremenata).

4.2.1 Gubici amonijaka iz tala, skladita i primene stajnjakaU poljoprivredi se amonijak tradicionalno prepoznaje kao problem koji se javlja u objektima za uzgoj stoke sa vrlo loom ventilacijom ili u onima koji se loe odravaju. Amonijak koji se

4.1.4 Otpad iz domainstavaOtpad koji se svakodnevno stvara na farmi takoe moe izazvati probleme ako se njime ne rukuje na odgovarajui nain. Ovaj otpad sadri 18

akumulira unutar sistema objekata moe negativno uticati na zdravlje ivotinja, a time i na proizvodnju. Amonijak takoe ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje, iritira oi i respiratorni trakt ak i u malim koncentracijama. Isparenja amonijaka iz ivotinjskih ekskremenata (feces, urin) mogu imati znaajan negativan efekat ukoliko se ne potuju pravila dobre higijene u objektima za uzgoj stoke. ivotinjski stajnjak je organska smea ugljenih hidrata, masti, proteina i drugih nutrijenata koje mikroorganizmi mogu lako da razgrade. Veliki broj isparljivih jedinjenja je identifikovan kao nusproizvod raspadanja stajnjaka. Neki od gasova (amonijak, metan i ugljen-dioksid) imaju uticaj na globalno zagrevanje i pojavu kiselih kia. U stajama za stoku i svinjcima gde se stajnjak i urin ne uklanjaju blagovremeno moe doi do visoke koncentracije amonijaka i isparavanja u atmosferu. Visok sadraj proteina u stonoj hrani poveava koliinu azota u ekskrementima, a time se poveava mogunost emisije amonijaka u vazduhu. Skladitenje bilo koje vrste stajnjaka praeno je emisijama amonijaka. Da bi se izbegao ovaj gubitak azota mora se minimalizovati direktni kontakt izmeu vazduha i stajnjaka. Skladite stajnjaka treba da bude prekriveno. Skladita za vrsti i poluvrsti stajnjak je, meutim, iz praktinih razloga, nemogue prekriti. Jedna od opcija je prekriti gomilu stajnjaka sa slojem slame debljine oko 30 cm i pustiti da slama upije amonijak. Od velikog je znaaja istai injenicu da meanje efluenata iz silae i stajnjaka i mulja produkuje smrtonosne gasove. Do gubitaka amonijaka usled primene organskih ubriva/stajnjaka na zemljitu moe doi ukoliko se on odmah ne prekrije (izmea) zemljom nakon primene ili ako se nanosi na alkalno do neutralnog zemljita. Opte govorei amonijak predstavlja rizik za ivotnu sredinu bilo da se pojavljuje kao gas ili kada se prenese u zemljite i vode. Amonijak se nagomilava u zemljitu/vodi putem oksidacije u nitrate, utiui na nivo kiselosti okolnog zemlji-

ta to dovodi do problema tamo gde okolina ima nizak kapacitet da ublai kiselost.

4.2.2 Neprijatni mirisi koji potiu od stoarske proizvodnjeNeprijatni mirisi iz stoarske proizvodnje mogu poticati iz tala, skladita za stajnjak, bazena ili silosa koji sadre polutenu hranu (npr. melasa), i ako se stona hrana ili silaa ne skladite/ dre na odgovarajui nain. Nepokriveni silosi isputaju jake mirise. Korienjem plastikom pokrivene silae pakovane u bale smanjuje se pojava neugodnih mirisa i postoje male anse da im budemo izloeni u bilo koje vreme.

4.3 Degradacija tlaDegradacija tla je gubitak plodnosti usled promena fizikih (tip tla, tekstura, vlanost), hemijskih (pH, sadraj organske materije, nutrijenata i mikroelemenata) i mikrobiolokih karakteristika. Poljoprivredne aktivnosti imaju znaajan uticaj na poboljanje i pogoranje ovih karakteristika.

4.3.1 Gubici organske materije u tluSadraj organske materije u povrinskom sloju tla utie na njegove fizike, hemijske i bioloke osobine, a posebno na njegovu strukturalnu stabilnost. Stabilnost tla se ogleda u verovatnoi pojave erozije, koliko je lako kultivisati tlo, koliko vode zadrava i u kojoj meri su nutrijenti raspoloivi za biljke. Stabilnost tla takoe utie na ponaanje i mobilnost zagaujuih supstanci. Promene u upravljanju zemljitem izazivaju poveanje ili smanjenje sadraja organske materije. Ponavljanje mera kultivacije moe ubrzati gubitak organske materije u tlu, posebno u uslovima vlanog zemljita. Saenje iste kulture nekoliko godina zaredom na jednoj povrini bez rotacije kultura smanjuje sadraj organske materije. Organska materija se smanjuje i usled erozije i uklanjanja povrinskog sloja, ime se uklanja sloj bogat organskim jedinjenjima. Ovo smanjenje organskog materijala umanjuje prinose useva. Gajenje zelenih kultura i trava na prethodno obraenom zemljitu u toku nekoliko godina moe poveati organsku materiju. Da bi se odr19

ao ovakav visok nivo, plodored moe da zahteva sejanje trave. Vraanje ostataka useva u zemljite ili primena kabastog organskog ubriva postepeno poveava sadraj organske materije u obradivom zemljitu ukoliko se ovo ponavlja nekoliko godina. Znaajno poveanje sadraja organske materije u obradivom zemljitu e poveati koliinu azota raspoloivog za potrebe useva.

4.3.2 Zagaivanje tla tekim metalima, organskim opasnim materijama, bakterijama i sporamaPoveane koncentracije gore pomenutih elemenata mogu se pojaviti usled primene agrotehnikih mera, tj. primene pesticida i herbicida. Ovi elementi se akumuliraju u biljkama, ulaze u lanac ishrane i dospevaju do ivotinja i ljudi. Visoke koncentracije tekih metala imaju toksian efekat, pa su iz tih razloga one ureene zakonima Vie detalja dato je u Poglavlju 11, Zatita bilja u rukovanje pesticidima. Jedan od izvora akumulacije toksinih materija je i upotreba fosfatnih ubriva sa znaajnim koliinama tekih metala. Vie detalja prikazano je u Poglavlju 8 Ratarstvo. Prilikom upotrebe mulja iz sistema preiavanja urbanih otpadnih voda i komposta kao ubriva, moe doi do pojave patogenih mikroorganizama u zemljitu, kao to su Escerichia Colli, Salmonella i Proteus, koji putem lanca ishrane mogu ugroziti zdravlje ljudi i ivotinja.

4.3.3 Gubitak tla usled erozijeErozija tla ima uticaje direktno na gazdinstvo (smanjenje prinosa i prihoda sa farme) i indirektno (zagaenje vode suspendovanim esticama

i sedimentom i zagaenje nutrijentima i pesticidima koji su noeni esticama tla). Direktni uticaj gubitka tla i nutrijenata na gazdinstvo podrazumevaju: Nii nivo plodnosti Pojava brazdi i jaruga na oranicama Manji prinosi useva Manje vode infiltrirane u tlo Vea pojava kore na zemljitu Vie spiranja u prolee i nakon oluja. Kada se izgubi povrinski sloj (usled spiranja ili oduvavanja vetrom) nutrijenti i organske materije potrebne za biljke se esto izgube zajedno sa njim. Erozijom se lake uklanjaju sastavni delovi tla manje gustine kao to su organski materijal, glina i mulj, koji su najee najplodniji delovi tla. Indirektni uticaji se javljaju kada se erodirano tlo nagomilava na drugom mestu, zajedno sa nutrijentima, pesticidima ili patogenima koji se mogu vezati za tlo. Tlo erodirano vodom ima efekte kao to su: Erodirano tlo nagomilano u nizijama i susednim njivama Pogoran kvalitet vode nizvodno Ugroavanje akvatinih ekosistema nizvodno usled sedimentacije i dodatka nutrijenata, pesticida i baketrija vezanih za tlo Blokiranje drenanih kanala. Indirektni uticaji erozije vetrom nastaju usled odnoenja tla, to moe ugroziti opstanak semena i rast, doprineti prenosu nekih biljnih patogena i smanjiti prinos useva. Praina utie na kvalitet vazduha, oteava rad mehanizacije i taloi se u kanalima pored puteva, gde takoe moe ugroziti kvalitet vode.

20

ka i pokrajinska vlada. Politika korienja voda definisa na je Zakonom o vodama, koji predstavlja osnovni dokument za najvei deo aktivnosti i mera koje se preduzimaju u oblasti voda. Zakone, pravilnike i odluke koji reguliu korienje i zatitu voda, kao i politike i procedure u ovom sektoru, priprema nadlena institucija Republike i APV, a sprovode ih nadleni organi, preduzea Srbijavode i Vode Vojvodine. Kao to se u nastavku moe videti, postoji veliki broj razliitih zakona i pravilnika u sektoru voda: Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94,54/96) Zakon o geolokim istraivanjima (Sl. glasnik RS br. 44/95) Zakon o utvrivanju i razvrstavanju rezer vi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geolokih istraivanja (Sl. glasnik RS br. 12/98) Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezer vi podzemnih voda i njihove evidencije (Sl. glasnik SFRJ br. 53/79) Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 47/03) Uredba o utvrivanju vodoprivredne osnove (Sl. glasnik RS br.11/2002) Uredba o klasifikaciji voda (Sl. glasnik SRS, br.5/68) Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik SRS, br. 5/68) Pravilnik o nainu odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie ( Sl. glasnik RS br. 33/78) Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. Glasnik SRS br.31/82) Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. glasnik RS br. 23/94) Odluka o utvrivanju Plana za zatitu voda od zagaivanja i Plan (Sl. glasnik RS br. 6/91) Generalni plan za kontrolu poplava (Sl. glasnik RS br.34/03)

Vaea regulativa u Srbiji, imajuu u vidu tranzicioni period, je stalno podlona promenama. Zakoni se esto menjaju, dopunjuju i usvajaju. Pregled koji sledi ilustruje status ovih zakona u vreme kada je raen ovaj izvetaj. Sledee etiri grupe zakona, uredbi, pravilnika i razliitih odluka su znaajne za pripremu PDPP u Srbiji.

5.1 Zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zatite voda 5.1.1 Pravni okvir sektora upravljanja vodamaSektor voda je u Republici Srbiji u nadlenosti Ministarstva za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu (MPV) i Direkcije za vode. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (APV) odgovornost je produena i na Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu. S obzirom da se smatraju i mineralnim resursom, podzemne vode su u odreenoj meri i u nadlenosti Ministarstva rudarstva i energije i Pokrajinskog sekretarijata energetike i mineralnih resursa. Politike i procedure vezane za sektor voda, generalno govorei, predlau ministarstva i sekretarijati, a konanu odluku donosi republi-

Zakon o vodama . Najznaajniji zakon koji upravlja sektorom voda u Srbiji je Zakon o vodama iz 1991. godine. Zakon propisuje zatitu voda, zatitu od voda, korienje i upravljanje vodama kao resursom od javnog interesa, kriterijume i metode vrenja aktivnosti u upravljanju 21

5. ZAKONODAVSTVO

Planirani i propisi na snazi iz oblasti poljoprivrede i zatite ivotne sredine u Srbiji

vodama, organizaciju i finansiranje upravljanja vodama, kao i nadzor i praenje primene njegovih odredbi. Zakon pokriva povrinske i podzemne vode, ukljuujui i vodu za pie, termalne i mineralane vode, granine i prekogranine vode i meurepublika vodna tela u Srbiji. Sistematsko praenje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda sprovodi se na zakonski definisan nain (Pravilnik o opasnim materijama u vodama, Sl. glasnik SRS br. 31/82 i Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, Sl. glasnik SRS br. 47/83), u skladu sa Programom koji usvaja Vlada. Sistematsko praenje kvaliteta voda provodi Republiki hidrometeoroloki zavod, koji je u obavezi da podnosi godinje izvetaje o stanju i promenama u vodotokovima do 30-og aprila tekue godine. Kvalitet voda za upotrebu u poljoprivredi navodnjavanje utvruje Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i metodi njegovog ispitivanja (Sl. glasnik RS br. 23/94). Meutim, ovaj pravilnik definie maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljitu i vodi uglavnom za teke metale, ali ne uzima u obzir koncentracije nutrijenata. Kvalitet otpadnih voda regulisan je Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik RS br. 31/82) i Pravilnikom o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik RS br. 47/83). Pravilnik o opasnim materijama u vodi definie MDK za opasna elementa i jedinjenja koja su zabranjena za direktno ili indirektno isputanje u vodna tela i maksimalne koncentracije za opasna jedinjenja u vodotokovima. Nedostatak pravilnika koji bi trebalo da tite kvalitet voda je to su oni manje-vie bazirani samo na ambijentalnim standardima za povrinske vode, zabranjujui naruavanje zakonski utvrene klase vodotoka nizvodno od mesta isputanja otpadne vode. Jedino orue u upravljanju kvalitetom voda jeste monitoring kvaliteta, koji na alost nije kontinualan. Novi zakon o vodama (NZV) je pripremljen u nacrtu od strane MPV/Uprava za vode kako bi se ukazalo na pitanja nereena vaeim zakonom, kao to su: preklapanje ili nekompatibilnost za drugim zakonima, uredbama i podzakonskim aktima, budue usaglaavanje sa evropskim zakonodavstvom (aquis), prenos vlasnitva sa drave na vodovode, konflikt ovlae22

nja/nadlenosti izmeu Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za ivotnu sredinu. NZV je u skladu sa meunarodnom praksom i trendovima u oblasti korienja i zatite voda (npr. Okvirna direktiva o vodama) i zatite od voda. Cilj novog zakona je da stvori uslove za uee javnosti i demokratsko donoenje odluka i da obezbedi kontrolu u svim fazama aktivnosti i razvoja vezanih za vode. Novi zakon jo uvek nije usvojen.

5.1.2 Pravni okvir sektora zatite ivotne sredineMinistarstvo za zatitu ivotne sredine (MZS) je glavna institucija u Srbiji nadlena za pitanja zatite ivotne sredine. Odreeni nii nivo aspekata i projekata u oblasti ivotne sredine je regulisan na nivou optine. Sektor zatite ivotne sredine ureen je sledeim zakonima: Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 83/06) Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 135/04) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja (Sl. glasnik RS br. 135/04) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. Glasnik RS br. 135/04) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04) Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS br. 25/96 i 26/96) Pravilnik o nainu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS br. 12/95) Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS br. 55/01) Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole (Sl. glasnik RS br. 84/05) Uredba vlade za utvrivanje liste projekata za koje je obavezna izrada studije procene uticaja na ivotnu sredinu i liste projekata za koje se moe traiti izrada studije procene uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 84/05)

Zakon o zatiti ivotne sredine obezbeuje osnovu za zatitu zemljita, vode, vazduha, uma, biosfere i biodiverziteta, biljaka i ivotinja. Njegov sadraj je harmonizovan sa relevantnom EU regulativom. lan 22 Zakona definie zatitu tla i zemljita: Zatita, korienje i ureenje tla, poljoprivrednog i umskog zemljita i dobara od opteg interesa obuhvata ouvanje produktivnosti,

strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih prelaznih oblika i procesa. Na povrini ili ispod povrine zemljita mogu se vriti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagauju ili oteuju zemljite. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvoenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina i dr.) obezbeuje se zatita tla i zemljita. lan 23 Zakona definie zatitu voda: Vode se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode isputati u vode uz primenu odgovarajueg tretmana, na nain i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i koliine vode i koji ne umanjuje mogunost njihovog vienamenskog korienja. Zatita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i koliina, kao i zatitom korita, obalnih podruja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zatite voda obezbeuju spreavanje ili ograniavanje unoenja u vode opasnih, otpadnih i drugih tetnih materija, praenje i ispitivanje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo preiavanje. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja definie uslove i procedure izdavanja integrisanih dozvola za instalacije i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja koja su od znaaja za spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine. Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole definie vrste aktivnosti i instalacija za koje se izdaje integrisana dozvola. U lanu 6 se definie da se integrisana dozvola izdaje za farme sa vie od 2.000 svinja (prosene mase od 30 kg) i farme sa 40.000 ivine. Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ureuje proceduru procene uticaja projekata koji mogu da znaajano utiu na ivotnu sredinu, sadraj Studije procene uticaja na ivotnu sredinu, uee nadlenih organa i zainteresovanih organizacija, uee javnosti, prekograninu razmenu informacija o projektima koji mogu

imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu druge drave, nadzor i druga znaajna pitanja u oblasti procene uticaja. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama definie naine sakupljanja, tretmana i skladitenja otpada sa upotrebnom vrednou, kao i rukovanje otpadom koji se ne moe koristiti kao sekundarna sirovina. Zakon definie mere zatite ivotne sredine od uticaja otpadnih materija. Pravilnik o nainu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija definie uglavnom klasifikaciju, obeleavanje, popisivanje i skladitenje opasnog otpada.

5.2 Regulativa o upotrebi mineralnih ubrivaUpotreba mineralnih ubriva u bivoj Jugoslaviji iznosila je oko 1,45 M tona godinje u periodu 19821987. Tokom perioda 19821991, upotreba je bila oko 1,25 M tona godinje, a tokom 19911998 je opala na samo 0,411 M tona. Kada se ova koliina podeli sa ukupnom povrinom obradivog zemljita, jasno je da se upotreba mineralnog ubriva po hektaru, tokom ova tri vremenska perioda, smanjila sa 115 kg a.m. (aktivne materije) (NPK) po hektaru na samo 40 kg a.m. po hektaru tokom 19912000. Uzimajui u obzir korienje mineralnih ubriva u svetu, a posebno u razvijenim zemljama (preko 400 kg a.m. po hektaru), namee se zakljuak da postoji veliki nedostatak hranljivih materija (nutrijenata) u zemljitu, i da je mogui uticaj mineralnih ubriva na pojavu eutrofikacije zemljita i podzemnih voda praktino veoma mali.

5.2.1 Okvirne politike Poljoprivredna strategija Republike Srbije usvojena od strane Vlade 2005, definie potencijal Srbije da proizvodi bezbednu i visokokvalitetnu hranu, atraktivnu za potroae u Srbiji i inostratnstvu; poljoprivreda moe zatititi i unaprediti prirodnu okolinu Nova strategija uzima u obzir ivotnu sredinu. Program podrke ruralnom razvoju pomae razvoj srpskih seoskih podruja, kroz sufinansiranje projekata koji se odnose na: 1. unapreenje poljoprivredne proizvodnje i marketing; 23

2. rekonstrukciju i unapreenje seoske infrastrukture; 3. razvoj i promovisanje seoskih podruja; 4. ouvanje i zatita prirodnih i seoskih pejzaa; 5. razvoj i promovisanje organske poljoprivrede. Pomo u ouvanju autohtonih vrsta kroz Odeljenje za stoarstvo i Resurse za biljnu genetiku

5.2.2 Pravni okvir Zakon o poljoprivrednom zemljitu (Sl. glasnik RS br. 62/06) Zakon o zatiti bilja (Sl. list SRJ br. 24/98, 26/98 i Slubeni glasnik RS, br. 101/05-dr. zakon) Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Sl. glasnik RS br. 62/06) Zakon o maksimalnoj koliini tetnih materija i sastojaka u stonoj hrani (Sl. glasnik br No. 2/90, 27/90) Pravilnik o metodama za ispitivanje djubriva (Sl. glasnik SRJ br. 60/2000, 20/05) Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. glasnik SRJ br. 63/01, 65/01, 93/05) Pravilnik o liniji za proizvodnju pestcida i ubriva (Sl. list SRJ, br. 68/01) Pravilnik o vrenju usluga u oblasti zatite bilja i kontrolu opreme i ureaja za primenu pesticida (Sl. list SRJ, br. 42/99) Pravilnik o nainu unitavanja bilja za koje su nareene mere unitavanja (Sl. glasnik SRJ br. 67/2001) Pravilnik o vrstama ambalae za pesticide i ubriva i o unitavanju pesticida i ubriva (Sl. list SRJ, br. 35/99) Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida i ubriva (Sl. list SRJ br. 59/01) Pravilnik o tehnikim normativima za rukovanje i skladitenje ubriva u vrstom stanju koja sadre amonijum-nitrat (Sl. list SFRJ, br. 55/91) Pravilnik o nainima organske proizvodnje bilja i sakupljanja umskog voa kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) Pravilnik o nainima organske stoarske proizvodnje (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o nainu njihovog izdavanja (Sl. glasnik RS br.81/06) Pravilnik o pakovanju, skladitenju i prevozu organskih proizvoda (Sl. glasnik RS br.96/06)

evidenciju o preduzetim merama zatite bilja, odnosno o tretiranju bilja i biljnih proizvoda, u polju i zatienom prostoru. Ovaj zakon uvodi Nacionalnu fito-sanitarnu laboratoriju, nadlenu za diagnosticiranje i zatitu zdravlja bilja. Zakon takoe predlae Program za zatitu zdravlja bilja. Zakon o poljoprivrednom zemljitu uvodi koncept planiranja, zatite i korienja poljoprivrednog zemljita i pripremu Poljoprivredne osnove posebno za Republiku i lokalnu samoupravu, kontrolie plodnost zemljita i upotrebu ubriva, preraspodelu zemljita, navodnjavanje, melioraciju, rekultivaciju. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima definie proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koristei metode organske proizvodnje; upoznaje proizvoae sa organskom proizvodnjom; daje uslove za uspostavljanje organske proizvodnje; daje uslove za inspekciju kua sa ciljem dobijanja saglasnosti za vrenje aktivnosti; daje uslove za sertifikovanje i resertifikovanje organskih proizvoda; njihovo procesiranje, skladitenje i transport; njihovo obeleavanje, deklarisanje i promet. Zakon o zatiti bilja definie procedure zatite bilja od tetnih organizama i njihovo unitavanje na teritoriji Srbije. Ovaj zakon propisuje da pravno lice moe vriti zatitu bilja primenom pesticida ukoliko zapoljava najmanje jednog radnika sa univerzitetskom diplomom iz zatite bilja i sa odgovarajuom opremom. Izdavanje dozvole za promet pesticida i ubriva regulisano je ovim zakonom, na osnovu njihovih fizikih, hemijskih i biolokih karakteristika.

5.3 Regulativa o zdravlju ivotinja Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/05) Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i dranje kopitara, papkara, ivine i kunia (Sl. glasnik RS br. 81/06) Pravilnik o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za transport ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla (Sl. glasnik SFRJ br. 53/89).

Nacrt Zakona o poljoprivrednoj proizvodnji Nacrt Zakona o sredstvima za ishranu bilja Predlog Zakona o sredstvima za zatitu bilja Nacrt Zakona o zdravlju bilja definie vano pitanje dralac bilja obavezan je da vodi 24

Zakon o veterinarstvu definie zatitu, zdravlje i dobrobit ivotinja, zarazne bolesti ivotinjskog porekla, mere za spreavanje bolesti, di-

jagnozu, spreavanje irenja bolesti, kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod ivotinja i bolesti ivotinja prenosivih na ljude, veterinarsko sanitarnu inspekciju, standarde za stoarstvo i trgovinu, proizvode ivotinjskog porekla, hranu ivotinjskog porekla, hranu za ivotinje, kao i uslove za voenje veterinarske prakse. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima propisuje detalje veterinarsko-sanitarnih uslova u pogledu izgradnje i rekonstrukcije objekata, uslova koje treba da ispunjavaju objekti projektovani za uzgajanje kopitara i papkara, ivine i kunia. Pravilnik definie farmu kao gazdinstvo sa 20 i vie papkara (20 i vie goveda, 100 i vie svinja, 150 i vie ovaca i koza) i 350 i vie jedinica ivine i kunia. Pravilnik o ivotinjskim leevima definie procedure za postupanje sa uginulim ivotinjama i nainima njihovog uklanjanja (insineracija, odlaganje/zakopavanje u jame ili zemlju).

Uoen je gubitak biodiverziteta usled neracionalnosti u pogledu korienja zemljita: Opadanje stoarske proizvodnje u nekim regionima Srbije dovodi do gubitka biodiverziteta. U nenaseljenim planinskim regijama travnate zajednice sa visokim biodiverzitetom postepeno nestaju usled odsustva paarenja na tim lokacijama. Invazija Junuiperus, Vaccinium i drugih kompetitivnih bunastih vrsta je veliki problem za istone i jugoistone delove Srbije usled procesa prirodne sukcesije.

5.4.2 Pravni okvir Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 ,83/92, 53/93,135/04) Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) Zakon o umama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) Odluka o zatiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS br. 50/93, 93/93) Odluka o stavljanju pod zatitu biljnih vrsta kao prirodnih vrednosti (Sl. glasnik SRS br. 11/90, 49/91)

5.4 Zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i ouvanja pejzaa 5.4.1 Okvirna politikaOkvirna strategija o upravljanju biodiverzitetom ili politika ouvanja prirode ne postoje. Svakim nacionalnim parkom se upravlja u skladu sa godinjim i petogodinjim programom zatite koje priprema Zavod za zatitu prirode Srbije, naune institucije i strunjaci. Postojei Prostorni plan Republike Srbije prua neke smernice za zatitu prirodnog naslea, ukljuujui i:

Proirenje postojeih zatienih podruja sa5% na 10% do 2010;

Razvoj reima zatite za zatiena podruja; Utvrivanje regionalnih prioritetnih podrujaza zatitu, i

Nove Ramsar lokacije.

Nacrt zakona o zatiti prirode Ministarstvo za zatitu ivotne sredine Republike Srbije je nadleno za zatiena podruja. U sklopu ministarstva je odeljenje odgovorno za zatitu vrsta i stanita i sisteme zatienih podruja i odeljenje za inspekcijske poslove. Zakon o nacionalnim parkovima definie nacionalni park u skladu sa njegovim ekolokim i geografskim karakteristikama, ureuje njegovu zatitu, razvoj, kontrolu i upravljanje. Zakon o umama ureuje registar i upravljanje umama, prava i obaveze vlasnika uma, prodaju drveta.

25

6. POLJOPRIVREDNI SISTEMI

Poljoprivreda u Srbiji Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u SrbijiPanonska regija sastoji se od cele pokrajine Vojvodine i regiona juno od reka Save i Dunav, regiona Mave, Pomoravlja i Podunavlja okoline reka Morave i Dunava. Prepanonska regija ukljuuje juni obod Panonskog basena, drugim reima regione Posavine i Pocerine. Celokupna povrina je ispresecana rekama i renim dolinama stvarajui uslove akumulacije vlage u zemljitu i ublaavajui negativne efekte sunih letnjih perioda koji su tipini za ovu regiju.

6.1 Korienje zemljitaUkupna povrina Republike Srbije iznosi 88.361 km2, od ega poljoprivredno zemljite zauzima 5,12 miliona ha ili oko 57% ukupne povrine. Oko 83% poljoprivrednog zemljita je obradivo, a preostalih 17% neobradivo zemljite koje se sastoji od panjaka (16%), ribnjaka, bara (1%). Slika 6.1 predstavlja udeo obradivog zemljita u poljoprivrednom zemljitu u Srbiji. to se vlasnike strukture tie, oko 85% zemlje pod usevima je u privatnom vlasnitvu; dravne1 farme pokrivaju samo oko 15% obradivog zemljita. Oko 65% od ukupnog obradivog zemljita koristi se kao obradiva polja i bate, 5% kao vonjaci, 1% kao vinogradi i 12% kao livade i 16% kao panjaci. Slika 6.2 predstavlja poljoprivredno zemljite po kategorijama upotrebe. U periodu 20012005, oko 94% obradivog zemljita je bilo zasejano itaricama, industrijskim biljem, povrem i usevima za stonu hranu, 0,06% povrine je korieno za rasadnike i oko 5,8% je ostalo kao nekultivisano zemljite.

Slika 6.1: Obradivo zemljite kao udeo u raspoloivom poljoprivrednom zemljitu u Srbiji. Izvor: www.fao.org

6.2 Geografski regioni i uslovi reljefaPrema geolokim i geografskim uslovima, teritorija Republike Srbije se moe podeliti u dve osnovne regije, Panonska sa prepanonskom regijom i Planinsko-dolinska regija.1

Dravne farme su uglavnom u procesu privatizacije.

Planinsko-dolinska regija sastoji se od: junog Pomoravlja, srpskog dela Karpata, srpskog dela Balkana, Vlasine i Krajita, Toplice i Jablanice, kao i planine Kopaonik i reke Ibar, i Stari Vlah sa regionom Rake. Ova regija ima raznovrsniji reljef sa visokim planinama okruenim brdovitim terenom i padinama sa vrhovima preko 2000 metara. Reljef Srbije se ogleda u njegovoj pedologiji, pa se mogu razlikovati tri posebne zone:

26

Zona Panonske nizije Zona Panonskog oboda Zona tla u brdsko-planinsko-dolinskoj regiji.Panjaci Livade Bare, ribnjaci i trstici

Vinogradi Vonjaci

Oranice i bate

Slika 6.2: Poljoprivredno zemljite po kategorijama upotrebe. Izvor: Statistiki godinjak 2006.

Dominantna vrsta tla u Panonskoj niziji je ernozem sa pet podtipova: karbonatni ernozem na umskim visoravnima, karbonatni ernozem na umskim terasama, na peskovitom umskom terenu, na peskovitom tlu i aluvijalnim nanosima. Najosobitiji je ernozem na umskim visoravnima i terasama. ernozem u Panonskoj niziji pokriva povrinu od oko 1 milion hektara. Drugi po redu tip tla u Panonskoj niziji je humofluvisol koji nastaje usled stalnog vlaenja tla od strane podzemnih voda formirajui sloj gline. Ovaj tip tla je ei kod umskih terasa a rei kod umskih visoravni. Slika 6.3 prikazuje mapu sa glavnim tipovima zemljita u Srbiji. Eutrino tlo se nalazi na suvom zemljitu oboda Panonske nizije, i lako se isuuje kao nastavak ernozema. Ovaj tip tla je prisutan u neravnim terenima do 500 m, i uglavnom se sastoji od baznih ili karbonatnih sedimenata. Planinska regija u Srbiji je izloena uticajima nadmorske visine, geoloke osnove, nagiba, izloenosti, vegetacije i dr., pa su se iz tih razloga formirali razliiti tipovi i podtipovi tla. Moemo razlikovati dve osnovne grupe: tlo na bazi krenjaka i tlo na bazi silikata.

Slika 6.3. Glavni tipovi tla u Srbiji. Izvor: Evropski biro za zemljita izvetaj o istraivanju br. 9.

nonskoj niziji je eolska erozija. U Vojvodini 85% ukupnog poljoprivrednog zemljita je pod uticajem erozije vetrom sa godinjim gubitkom od oko 0.9 tona materijala po hektaru. Erozija tla je dakle realan problem u Srbiji i treba je razmatrati u postupku planiranja korienja zemljita to ukljuuje i primere plana rotacija kultura i dr.

6.3 Vrste proizvodnje: ratarska i stoarska proizvodnja 6.3.1 Ratarska proizvodnjaSlika 6.4 prikazuje trend u ratarskoj proizvodnji u Srbiji tokom perioda 20012005. prema zvaninim podacima moe se zakljuiti da je od

6.2.1 Erozija tlaPojava i razvijanje procesa erozije je jedan od osnovnih uzroka degradacije tla i smanjenje njegovog kvaliteta u Srbiji. Procenjuje se da proces erozije (u razliitoj meri) utie na do 80% poljoprivrednog zemljita u Srbiji. Procenjuje se da je 25% poljoprivrednog zemljita izloeno eroziji od visokog do ekstremnog intenziteta.2 Dok je u planinsko/dolinskoj regiji dominantna erozija vodom, dominantni tip erozije u Pa2

Pregled stanja ivotne sredine Srbija i Crna Gora. UNECE 2002.

Slika 6.4. Trend u proizvodnji odreenih kultura 20012005. Izvor: Statistiki godinjak 2006.

27

2003. godine ukupna ratarska proizvodnja u laganom porastu. Moe se videti da su prinosi useva po hektaru mali to je posledica nedovoljne upotrebe ubriva kao i nedovoljne kontrole korova, bolesti i tetoina. Meutim, uoljiv je trend porasta prinosa pojedinih kultura. Slika 6.5 prikazuje kretanje prinosa penice, kukuruza i suncokreta za period 20012005.Hiljade jedinica4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006

3 ha.3 Ova gazdinstva se mogu podeliti na: mala porodina gazdisntva, male i srednje komercijalne farme i velike korporativne farme. Velike farme obino imaju kapacitet preko 10.000 svinja godinje ili vie od miliona litara mleka godinje. Srednje i male farme su kapaciteta od oko 500 do 2000 svinja godinje.4 Mala porodina poljoprivredna gazdisntva slue praktino za izdravanje porodice. Na Slici 6.7 prikazan je broj postojeih farmi na osnovu podataka iz Popisa 2002. godine prema povrini obradivog zemljita u sklopu farme.300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 20ha

Krave

Svinje

Ovce

Slika 6.5. Prinos po hektaru za odabrane kulture u periodu 20012005. Izvor: Statistiki godinjak 2006.

Povrina obradive zemlje u upotrebi

Slika 6.7. Poljoprivredna gazdinstva grupisana prema povrini obradivog zemljita. Izvor: Popis 2002.

6.3.2 Stoarska proizvodnjaZvanini podaci o broju stoke i proizvodnji ukazuju na pad od oko 30% u odnosu na stoarsku proizvodnju u 1999. godini. U periodu 20012006. broj krava i svinja se smanjio za samo 10%. Isti trend pokazuje broj koza, konja i ivine, meutim promena u broju ovaca je vrlo mala. Promene u broju stoarske proizvodnje u periodu 20012006 za krave, svinje i ovce prokazane su na Slici 6.6. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i dranje kopitara, papkara, ivine i kunia (Sl. glasnik RS br. 81/06) u lanu 2 definie farmu kao sistem za uzgajanje 20 i vie krava, 100 i vie svinja, 150 i vie koza ili ovaca, bez pominjanja povrine korienog poljoprivrednog zemljita kao kriterijuma. Zvanina informacija o broju farmi koje zadovoljavaju pomenute zakonom propisane kriterijume nije dostupna.

7 6 5 4 3 2 1 0 2001 2002 Penica 2003 Kukuruz 2004 Suncokret 2005

tons

6.5 Praksa na poljoprivrednim gazdinstvimaPoljoprivredni sistemi podrazumevaju brojne metode i tehnoloka orua gde je zemljite glavni izvor za proizvodnju useva, ivotinja, voa i povra. Proizvodnja i specijalizacija se razlikuju od farme do farme. Izbor svakog farmera u pogledu poljoprivrednog sistema je rezultat njegove tradicije, filozofije, obrazovanosti i svesti, kombinovanih3

Slika 6.6. Trend stoarske proizvodnje za krave, svinje i ovce 20012006. Izvor: Statistiki godinjak 2006.

6.4 Veliina poljoprivrednih gazdinstavaPrema podacima iz Popisa 2002. godine u Srbiji ima 778.891 poljoprivrednih gazdinstava sa prosenom povrinom obradivog zemljita od 28

Pod poljoprivrednom farmom se podrazumeva gazdinstvo ako ima povrinu poljoprivrednog zemljita od 0,1 ili odreeni broj krava, svinja, ovaca Popis 2002. 4 Projekar smanjenja zagaenja Dunava od strane preduzea u Srbiji. Izvetaj FAO konsultanata 2004.

sa ekonomskim i ekolokim uslovima na farmi. Poljoprivredni sistemi se prema primenjenim tehnologijama i aktivnostima generalno opisuju kao tradicionalni, odrivi i organski.

6.5.1 Tradicionalna poljoprivredna gazdinstva/farmeTradicionalne farme su obino specijalizovane za uzgajanje biljaka bez dranja stoke, pa tako ove farme smanjuju travnate povrine i ne uzgajaju viegodinje trave koje su veoma vane za plodnost tla. Polja se ne ubre stajnjakom to doprinosi smanjenju humusa u tlu. Mnoge farme koriste jednostavan model plodoreda gde se iste kulture gaje tokom vie godina, i gde je potrebna upotreba mineralnih ubriva i primena zatitnih mera kako bi se odrala plodnost tla. Korak po korak tlo se iscrpljuje, a da bi se postigla visoka prosuktivnost useva trokovi bi porasli kao i negativan uticaj na ivotnu sredinu. Novi zakoni i pravilnici iz oblasti zatite ivotne sredine i drugi pravni dokumenti e verovatno ograniiti intenzitet poljoprivredne proizvodnje.

nano, pa se tako godinji planovi ubrenja i bilansi nutrijenata pripremaju ne samo za pojedino polje ve za celu farmu. Upotreba pesticida je svedena na minimum i oni se koriste samo u sluaju opasnosti od smanjenja prinosa. Mere preventivne i bioloke zatite bilja se iroko primenjuju.

6.5.3 Organska poljoprivredna gazdinstva/ farmeOrganski nain proizvod