ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA

Mirna Gavrilov

POBOLJANJE STATUSAMLADIH NEAFIRMISANIH

UMETNIKA

BEOGRAD | 2010.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 2 |

Ovaj projekat zapoet je 2008. godine i njegova izrada je trajala do kraja 2009. s obzirom da smo naili na potekoe u prvom koraku, tj. prikupljanju podataka broj studenata zavrnih godina je mali, a odziv je bio slab, tako da je trebalo vremena da se doe do reprezentativnog uzorka.

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja je poloaj mladih neafi rmisanih umetnika i moe da prui podsticaj za veu angaovanost mladih neafi rmisanih umetnika i mlade generacije uopte, da kroz sagledavanje sopstvenog poloaja u drutvu stvori mogunost za reavanje kljunih pitanja savremenog ivota i svoje budunosti.

Kriza identiteta, psihi ka optereenja, nepostojanje sistema vrednosti, bezperspektivnost, ekonomska zavisnost zbog nezaposlenosti pred-stavljaju posledice koje stoje u uskoj vezi sa socioekonomskom i kul-turno istorijskom situacijom u drutvu.

Prvenstveno su nas interesovale karakteristike drutvenog poloaja mladih umetnika, njihova uloga u drutvu, okolnosti u kojima ive, koluju se i stvaraju i odnos mladih umetnika prema uslovima u kojima stvaraju. Utvrivanje materijalnog poloaja ove drutvene grupe je pokazalo njeno stvarno mesto u socio-profesionalnoj strukturi drutva (iveti od umetnosti i problem drugog zanimanja). Takoe, poseban segment istraivanja se odnosi na umetnike organizacije i udruenja, odnos udruenja prema mladim umetnicima, stavovi i odnos prema udruenjima od strane mladih neafi rmisanih umetnika.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 3 |

Ciljevi i tok istraivanja

Osnovni praktino-akcioni cilj istraivanja je (1) defi nisanje drutvenih i politikih mera (preporuka) koje bi trebalo da doprinesu poboljanju poloaja mladih umetnika u Srbiji, (2) ispitivanje mogunosti za aktivniju ulogu mladih umetnika u reavanju sopstvenog statusa u drutvu.

Pored praktine upotrebljivosti istraivanja, u smislu podizanja nivoa kvaliteta ivota mladih neafi rmisanih umetnika, istraivanje ima za cilj i usmeravanje panje odreenih subjekata u drutvu na pitanja kulture i kulturnog ivota uopte kao sigurnog ulaganja u budunost drutva u kome ivimo. U istraivanju je koriena metoda ispitivanja i statistiki metod analize podataka.

Istraivanje poloaja mladih neafi rmisanih umetnika je izvedeno tehni-kom upitnika. Upitnici su podeljeni studentima zavrnih godina Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Fakulteta primenjenih umetnosti i Fakulteta lepih umetnosti u Beogradu.

Upitnik je imao 28 pitanja organizovanih u pet poglavlja: (1) lina obe leja, (2) socijalni i profesionalni status mladih umetnika, (3) pro-fesionalna udruenja i mladi umetnici, (4) odnos prema ustanovama, (5) svakodnevni ivot i slobodno vreme mladih umetnika.

Lina obeleja

35.2%

Polna struktura

64.8%

Muki

enski

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 4 |

Ovde navodimo rezultate vezane za socijalni i profesionalni status mladih likovnih umetnika i odnos prema ustanovama.

9.9%

4.2%

8.5% 2.8%

Izvori prihoda

66.2%

8.5%

Izdravaju me roditelji Izdrava me partner

Pomau me roditelji/roaci Primam porodinu penziju

Imam line prihode Imam prihode od izdavanja prostora

Istraivanje je pokazalo da su krupne drutvene promene u poslednjim godinama delovale razarajue na mlade, njihovu trenutnu situaciju i ivotne perspektive. Posebno su pogoeni mladi neafi rmisani umetnici, kao specifi an deo mlade generacije, koji su u uslovima razorenog drutvenog sistema ostavljeni na margini drutva.

Porodice mladih umetnika doivele su istu sudbinu kao i veina porodica i domainstava u Srbiji, postali su rtve razdoblja razaranja drutva i ratova. Veina mladih umetnika nije u braku i nema zasnovanu porodicu, a vie od polovine ivi u zajednikom domainstvu sa roditeljima (66,2%) bilo u njihovom stanu ili u iznajmljenom stanu i izdravaju ih roditelji. Ostatak anketiranih studenata izdrava partner (9,9%), zatim roaci (8,5%), a svega 8,5% ima line prihode. Pri tom, stambeni problem je jedan od najtee reivih problema kod mladih umetnika, a o prostoru za rad veina i ne razmilja.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 5 |

45 1%

Da li se bavi jo nekim poslom (drugo zanimanje)

54.9%

45.1%

Da

Ne

Vie od polovine studenata (54,9%) mora da dopuni vlastiti budet jer im sredstva koja dobijaju od roditelja nisu dovoljna za normalno studiranje. Ako pretpostavimo da veina roditelja eli to vie da pomogne svom detetu da zavri kolovanje, a i pored toga ta sredstva nisu dovoljna, moemo lako zakljuiti da je materijalna situacija veine porodica veoma loa.

Vie od polovine ispitanika se ne bavi poslom za koji se kolovala ili koluje i nije sigurna da e se moi i u budunosti baviti poslom za koji se koluje zbog loeg statusa umetnikih profesija u drutvu - ne-adekvatnog vrednovanja kulture i umetnosti i tekoa prilikom nalaenja bilo kakvog posla u struci. S obzirom na to, neto manje od polovine mladih umetnika izdravaju roditelji, dok vie od polovine ispitanika uz roditeljsko izdravanje radi i povremene poslove.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 6 |

7.0%

Da li lanstvo u udruenju/organizaciji pomae u radu

93.0%

Da

Ne

Najvei broj ispitanika smatra da su drava i drutvo krajnje neza-interesovani za probleme mladih, a naroito mladih umetnika i da bi udruenja trebalo da se angauju oko problema ove populacije i da ih materijalno pomognu u vidu ulaganja u umetnost uopte, a posebno, u formiranje fondova za stipendiranje talentovanih mladih umetnika. Takoe, visok rang ima i predlog da drava treba da omogui povoljne kredite mladim umetnicima za reavanje problema prostora za rad i kupovinu materijala. Materijalna pomo je najvanija za mlade umetnike.

Drugi predlog po rangu je omoguavanje predstavljanja javnosti mladih umetnika kroz veu mogunost izlaganja, takmienja i putovanja (predstavljanje talentovanih umetnika u inostranstvu).

Na treem mestu je predlog da drava prui vee mogunosti za po-ljavanja mladih umetnika sa reavanjem problema socijalnog osi-guranja.

Takoe postoje zahtevi za stabilnim institucijama kulture, donoenjem odgovarajuih zakona koji bi regulisali sve aspekte umetnikih delatnosti i, to je posebno znaajno, ima ispitanika koji smatraju da bi trebalo izvriti edukaciju stanovnitva u Srbiji iz oblasti kulture i umetnosti.

Kako smo i oekivali dominiraju materijalni aspekti pomoi mladim umetnicima, ali se pojavljuju i trendovi koji nisu direktno vezani za materijalnu podrku koji se ogledaju u predlozima za stabilnost insti-tucija, donoenje odgovarajuih zakonskih akata i edukaciju sta-novnitva.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 7 |

Ako uporedimo ove rezultate sa ranijim slinim istraivanjima pri-metiemo da ovih zahteva ranije nije bilo, nego iskljuivo zahtevi za direktnom materijanom pomoi, to navodi na zakljuak da mladi umetnici znatno celovitije sagledavaju probleme vezane za njihovu delatnost i da polako sazreva svest o potrebi celovitog sagledavanja problema i sistematskog reavanja statusa mladih umetnika i umetnika uopte.

33.8%

Da li je do sada primio/la ili prima neku vrstu stipendije

66.2%

Da

Ne

Vie od polovine (66,2%) ispitanih studenata likovnih umetnosti do sada nije primalo nikakvu stipendiju i to objanjavaju takoe ne-zainteresovanou drutva za njihov razvoj i budunost. Nepostojanje trita na kojem bi i mladi umetnici uestvovali ravnopravno sa ostalim, afi rmisanim umetnicima.

Ono to je najalarmantnije - mladi umetnici ne mogu da ive od prodaje svojih radova; ne mogu ak ni da zarade da bi nabavili materijal za rad. To karakterie i veinu afi rmisanih umetnika u naoj sredini jer, ak i kada bismo zanemarili ovu vrlo bitnu injenicu, u naim okolnostima nedostaju kriterijumi vrednosti, obrazovanost publike koja je voena linim sklonostima i kriterijumima svianja i nesvianja, to ni u kom sluaju ne bi trebalo da bude vrednosni pokazatelj kvaliteta umetnikog dela.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 8 |

23.9%

Da li ima dovoljno sredstava da nabavi materijal za rad

76.1%

Da

Ne

Da bi smo utvrdili kakav je sadanji standard mladih umetnika, koje su njegove najznaajnije karakteristike i kakav je njegov uticaj na ivot i rad mladih umetnika, pitali smo ih kako stiu prihode za ivot, da li su im ti prihodi dovoljni za normalan ivot i studiranje i ta misle o uslovima u kojima trenutno ive i rade.

12.7%

26.8%

9.9%

Procena sadanjeg ivota

50.7%

Lo Osrednji Dobar Odlian

Kvalitet ivota mladih umetnika je na veoma niskom nivou to moe da ima razliite i teke posledice po budunost ove drutvene grupe. Zbog toga je neophodno organizovati sistematinu, efi kasnu i brzu akciju na poboljanju ovakvog stanja. Neophodno je da se u ovakvu akciju ukljue,

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 9 |

pre svega sami mladi umetnici u smislu bolje organizacije i borbe za bolje uslove ivota i rada, nadlene institucije na republikom i lokalnom nivou, Univerzitet u Beogradu i Univerzitet umetnosti, organizacije, nauni i radnici u kulturi i svi zainteresovani.

S obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo, pretpostavljamo da dosta ispitanika smatra da su im prihodi dovoljni i ivot dobar i ako zadovoljavaju samo najnunije egzistencijalne potrebe. Uzroka za ovakav stav ima zaista mnogo, a jedan od njih je, svakako, i injenica da je mnogo naih ispitanika vei deo svog ivota provelo u relativno tekim ekonomskim uslovima zadovoljavajui samo primarne potrebe, dok su se druge vrste potreba zadovoljavale povremeno. S druge strane, paljivom analizom ostalih odgovora tih ispitanika ustanovili smo da je re o nekoj vrsti ironinog protesta zbog trenutnog stanja u njihovim ivotima.

18.3%

Da li ima dovoljno radova za javno predstavljanje

81.7%

Da

Ne

Mladi umetnici su do sada veoma retko imali ansu da predstave svoj rad javnosti, bez obzira to veina (81,7%) smatra da ima dovoljno radova za javno predstavljanje, pa bi jedan od prioritetnih zadataka trebalo da bude i omoguavanje mladim umetnicima da dou do prostora gde bi mogli da predstave svoje radove i ostvare bolji kontakt sa publikom, to bi im pomoglo da se profesionalno afi rmiu i prodajom svojih radova obezbede sredstva za dalji rad i stvaranje.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 10 |

38.0%

Da li je uspeo/la da obezbedi prostor za izlobu

62.0%

Da

Ne

Kao to je i istraivanje pokazalo ne moe se oekivati da mladi umetnici sami obezbeuju prostor za izlaganje samo 38% je to uspelo putem porodinih i prijateljskih veza. To znai da ponovo izostaju kriterijumi vrednosti i kvaliteta.

8.5%

32.4%16.9%

14.1%

Kako vide svoju budunost

28.2%

Bie loa Bie osrednja Bie dobra Bie odlina Ne znam

Istina, malo zbunjuje podatak da vie od polovine mladih gaji nadu i veruje da im predstoji osrednja, dobra, ak odlina budunost. Na osnovu ega? Istraivanje je pokazalo da mladi umetnici nemaju prostor za rad, nemaju sredstava za kupovinu materijala za rad, ne mogu da ive

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 11 |

od prodaje svojih radova, malo njih se snalazi za izlagaki prostor, pa ipak se nadaju nekom boljem ivotu. Jedini mogui zakljuak jeste da nemaju ni uslova niti nameru da ive od svoje profesije.

ta dalje?

Da bismo bar na neki nain odgovorili ovim zahtevima i potrebama mladih neafi rmisanih umetnika koji bi doveli do poboljanja njihovog statusa, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka predlae nastavak ovog istraivanja pod nazivom Organizacija i metodologija informisanja mladih likovnih umetnika i njihova integracija u savremene likovne tokove u Srbiji, ime bi se praktino pomoglo mladim umetnicima da uu u profesionalni svet, da ive od svog rada i time doprinose kulturnoj klimi u svom okruenju i kreiranju kriterijuma za vrednovanje umetnikog dela.

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA | INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I LJUDSKI RESURSI U KULTURI SRBIJE

| 12 |

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKARige od Fere 4, Beograd

Mirna Gavrilov

POBOLJANJE STATUSAMLADIH NEAFIRMISANIH UMETNIKA

Za izdavaa

Aleksandar Lazarevi

Tira

30 primeraka

Tehniko ureenje i tampa

Cicero printBeograd

CIP - ,

316.662:73/76.071.1-053.81(497.11)2008/2009(047.31)

, , 1952- Poboljanje statusa mladih neafi rmisanih umetnika / Mirna Gavrilov. - Beograd : Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, 2010 (Beograd : Cicero print). - 12 str. : tabele,graf. prikazi ; 24 cm

Tira 30.

ISBN 978-86-81529-20-1

a) - - - - 2008-2009 - COBISS.SR-ID 174512652

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice