ZAKONSKA REGULATIVA U OBLASTI GRADJEVINARSTVAdr Bojana Drakovi

Pravna normaPravna norma predstavlja najbitniji element prava koji se ne moe razloiti ne prostije elementePravana norma predstavlja pravilo o ponaanju ljudi koje je zatieno dravnim aparatom prinude

Norme se dele u 2 velike grupe: tehnike i drutveneNajvanija podela pravnih normi je ne opte norme koje se odnose na neogranien broj sluajeva i pojedinane norme koje se odnose na tano odreen sluaj Elementi pravne normeSvaka pravna norma bez obzira da li je opta ili pojedinana , sastoji se iz 2 osnovna elementa:1) Dispozicije2) Sankcije

Oni predstavljaju alternativna pravila ponaanja-ili se primenjuje dispozicija ili sankcijaDispozicija predstavlja zapovest o ponaanju ljudi- zapovest jedne volje upuene drugojSubjektu se nareuje de pristupi po njoj ako eli da izbegne primneu sankcijeZapovest moe biti u obliku nareenja, zabrane ili ovlaenjaSankcija kao pravilo ponaanja predstavlja uslov koji mora biti predvien , jer se ona moe primeniti samo ako je izvren prekraj dispozicijePrekraj je nuan uslov primene sankcije i on mora biti svesna i voljna ljudska radnja moe biti izvrena kao injenje ili neinjenjePravni aktPravni akt oznaava sve radnje koje izazivaju pravna dejstvatj.sve pravno relevantne radnje

Dva elementa: Psihiki (volja) i Materijalizovani element (izjava pismena ili usmena) Ustav U formalnom smislu pravni akt sa najviom pravnom snagom koji donosi poseban ustavotvoran organ po posebnom postupkuU materijalnom smislu odreen je kao: Skup normi kojima se regulie draavna organizacija skup normi kojima se odreuje ko vri zakonodavnu vlast skup normi kojima se odreuje drutveno-ekonomsko ureenje zemlje Zakon Svi akti koje donose odreeni zakonodavni organi u formi koja je odreena za donoenje zakona su zakoni bez obzira na njihovu sadrinu Opti pravni akt kao izvor pravaGraevinarstvoGraevinarstvo je sloena privredna grana koja je u velikoj meri prisutna u zakonskoj i podzakonskoj regulativi u domaem pravu Skup pozitivno pravnih propisa kojima se ureuju pravna pitanja u vezi sa izgradnjom investicionih graevinskih objekata kao i izvravanje drugih radnji povezanih sa graenjemPravna regulativa opta i posebnaZakon o planiranju i izgradnji Sl.gl.br 47/2003 novi je donet 2009 godineZakon o obligacionim odnosima Sl.SFRJ br.29/1978Registar investitoraRegistar investitora predstavlja javnu evidenciju o svim raspoloivim podacima o fizikom ili pravnom licu kao investitoru i dostupan je u seditu jedinice lokalne samouprave, kao i u elektronskom obliku putem interneta.Uslovi zatite ivotne sredineSvi planski dokumenti sadre obavezne mere zatite ivotne sredine propisane procenom uticaja na ivotnu sredinu, odnosno utvrene mere zatite od strane nadlenog organa, u skladu sa posebnim zakonima

PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJEDokumenti prostornog i urbanistikog planiranja1) planski dokumenti; prostorni i urbanistiki planovi2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;3) urbanistiko-tehniki dokumenti.Planski dokumentiProstorni planovi su:1) Prostorni plan Republike Srbije;2) Regionalni prostorni plan;3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;4) Prostorni plan podruja posebne namene;Urbanistiki planovi su:1) Generalni urbanistiki plan2) Plan generalne regulacije3) Plan detaljne regulacijeSastavni delovi planskih dokumenataSastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog,plana jedinice lokalne samouprave i urbanistikih planova su :1) pravila ureenja;2) pravila graenja;3) grafiki deo.Pravila ureenja1) celine i zone odreene planskim dokumentom;2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree saobraajne i druge infrastrukture;3) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi;4) strateku procenu uticaja planskog dokumenta na ivotnu sredinu;5) opte i posebne uslove i mere zatite ivota i zdravlja ljudi i zatite od poara, elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea i ratnih dejstava;6) posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti.

Pravila graenja1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u pojedinanim zonama;2) uslove za formiranje graevinske parcele;3) poloaj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i izgraenosti graevinske parcele;5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata;6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata meusobno i objekata od granica parcela;7) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;Grafiki deo planaGrafikim delom prostornog plana prikazuju se: namena prostora; mrea naselja, funkcija javnih slubi i infrastrukturnih sistema; prirodni resursi, zatita ivotne sredine i prirodnih i kulturnih dobara, regulacija i nivelacija; Grafiki deo plana izrauje se na overenom katastarsko-topografskom,odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.Grafiki deo plana, osim plana detaljne regulacije moe se izraivati i na aurnim georeferenciranim ortofoto podlogama.Informacija o lokacijiInformacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta.Informacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomonih objekata, garaa i trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV.Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele.Informaciju o lokaciji izdaje organ nadleni za izdavanje lokacijske dozvole u roku od 8 dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacijeLokacijska dozvolaLokacijska dozvola se izdaje reenjem, za objekte za koje se po zakonu izdaje graevinska dozvola, a sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike dokumentacije, u skladu sa vaeim planskim dokumentom.

Lokacijskom dozvolom moe se predvideti i fazna izgradnja.Lokacijsku dozvolu za izgradnju objekata za koje je nadlena RS izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno autonomna pokrajina.Lokacijsku dozvolu za objekte koji nisu u nadlenosti RS,izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave.Uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole podnosi se:1) kopija plana parcele;2) izvod iz katastra podzemnih instalacija;3) dokaz o pravu svojineZahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadri i podatke o objektu koji e se graditi, a naroito o: planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehnike karakteristike i sl. Pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira se graevinska parcela, u skladu sa zakonomLokacijska dozvola sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu glavnog projekta, a naroito:1) podatke o investitoru;2) broju i povrini katastarske parcele;3) pravila graenja;4) uslove za prikljuenje na saobraajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu;5) podatke o postojeim objektima koje je potrebno ukloniti;6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonima. Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje pribavlja po slubenoj dunosti, izda lokacijsku dozvolu.Organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole vodi slubenu evidenciju o izdatim lokacijskim dozvolama, a spisak izdatih lokacijskih dozvola se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je i putem interneta.Reenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da vai ako investitor u roku od 2 godine od dana dana pravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje graevinske dozvole.Urbanistiko-tehniki dokumenti1) urbanistiki projekat;2) projekat preparcelacije i parcelacije3) projekat ispravke granica susednih parcela.Urbanistiki projekatUrbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom podruja posebne namene, za potrebe urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija.Urbanistiki projekat se izrauje za formiranu graevinsku parcelu na overenom katastarsko-topografskom planu i sadri:

1. uslove izgradnje na graevinskoj parceli, sa svim posebnim uslovima;2. idejna reenja i skupni prikaz komunalne infrastrukture sa prikljucima na spoljnu mreu;3. opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta;4. idejna urbanistika i arhitektonska reenja objekata i pejzanog ureenja.

Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije.Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuom licencom.Projekat preparcelacije i parcelacijeNa veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta preparcelacije.Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovuprojekta parcelacije.Projekat preparcelacije i parcelacijeProjekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.Projekat potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra sprovodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Uz zahtev za sprovoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se: dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog obeleavanja. Po zahtevu za sprovoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a. moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenjaProjekat ispravke granica susednih parcelaNa predlog vlasnika, odnosno zakupca postojee katastarske parcele i uz saglasnost vlasnika susedne katastraske parcele, vri se ispravka granica susednih parcela, u cilju formiranja graevinske/ih parcele/a, kao i odreivanja granice povrine javne namene, pod uslovom da je takva promena u skladu sa vaeim urbanistikim planom.Trokove ispravke granica susednih parcela snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele kojoj se pripaja graevinsko zemljite.Organ nadlean za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, na zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele, izdaje uslove za ispravku granica susednih parcela.Uz zahtev podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na katastarskoj parceli i kopije plana parcela.Uslovi za ispravku granica susednih parcela se izdaju u skladu sa vaeim uslovima iz urbanistikog plana, u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva.Prilikom utvrivanja uslova za ispravku granica parcela mora se potovati pravilo da katastarska parcela koja se pridodaje susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od susedne parcele.Uz zahtev, podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat ispravke granica susedne parcele, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koje je upisano u odgovarajui registar. Uz zahtev se dostavlja i projekat geodetskog obeleavanja. Po dobijanju zahteva, donosi se reenje o formiranju katastarske parceleIZGRADNJA OBJEKATAGraenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod uslovima i na nain utvren zakonom o planiranju i izgradnji

Izgradnja objekta skup radnji koji obuhvata : Prethodne radove Izradu tehnike dokumentacije za izgradnju objekata Pripremne radove za graenje objekta Graenje objekta Struni nadzor Tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepta objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta Tehnika dokumnetacije predstavlja sastavni deo UGOVORA O GRAENJUTehnika dokumentacija za graenje i rekonstrukciju objekta izrauje se kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta.Idejni projekatIdejni projekat sadri situaciono reenje i podatke o: mikrolokaciji objekta; funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; tehnikotehnolokim i eksploatacionim karakteristikama objekta; inenjerskogeolokim i geotehnikim karakteristikama terena i tla sa preliminarnim proraunom stabilnosti i sigurnosti objekta; reenju temeljenja objekta; tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima graenja objekta; merama za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu; idejnom reenju infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehnikih reenja sa stanovita svojstava tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta, odravanja, obezbeenja energije i drugih trokova.

Glavni projekatGlavni projekat izrauje se za potrebe graenja objekta i pribavljanja graevinske dozvoleGlavni projekat sadri naroito:

1) situaciono reenje;2) detaljne inenjerskogeoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta:3) geodetske podloge;4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta;5) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 6) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta;7) reenje temeljenja objekta;8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje;9) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina;10) uslove zatite objekta i susednih objekata;11) tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta;12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz odgovarajui tehnoloki proces;13) trokove izgradnje i odravanja objekta;14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.

Glavni projekat obavezno sadri i izjavu odgovornog projektanta i vrioca tehnike kontrole, kojom se potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke.Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa, odnosno organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u lokacijskoj dozvoliIzvoaki projekatIzvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju ako glavni projekat ne sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.Projekat izvedenog objektaProjekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta.Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama zakona pribavlja graevinska dozvola.Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta.Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se izrauje za potrebe legalizacije objekata.U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje vri struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.Izrada tehnike dokumentacijeTehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije.Tehnika kontrolaGlavni projekat podlee tehnikoj kontroli.Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.Tehniku kontrolu glavnog projekta ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je investitor.Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvolaInvestitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran primerak tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvrenim u toku graenja i svim detaljima za izvoenje radova.

Zahtev za izdavanje graevinske dozvoleUz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae se:1) lokacijska dozvola;2) glavni projekat u tri primerka sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli;3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na graevinskom zemljitu;4) dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita;5) dokaz o uplati administrativne takse

Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, uz zahtev prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako se radovi izvode na pripajanju ili pretvaranju zajednikih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u stambenim zgradama, odnosno nadziivanju stambene zgrade, prilae se i ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom.Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva proverava da li zahtev sadri propisane dokaze i da li je glavni projekat uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoliAko nadleni organ utvrdi da glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora o uoenom nedostatku u roku 8 dana od dana prijema zahteva i naloiti mu da, u roku od 30 dana, uskladi glavni projekat sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli.Ako investitor u propisanom roku ne uini usklaivanje nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.Nadleni organ je duan da, kad utvrdi da dostavljeni glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, o tome obavesti Inenjersku komoru Srbije, radi pokretanja postupka pred sudom asti.Graevinska dozvola sadri, naroito, podatke o:1) investitoru;2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, spratnosti, ukupnoj povrini i predraunskoj vrednosti objekta;3) katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat;4) postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja;5) roku vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja;6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.Ako je pre poetka graenja objekta potrebno ukloniti postojei objekat ili njegov deo, uklanjanje se nalae graevinskom dozvolom.Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od 8 dana podnoenja urednog zahteva. Sastavni deo reenja je glavni projekatGraevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehniku I funkcionalnu celinu.Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvolePripremni radovi za objekte pod nadlenou RS kao i za objekte bruto razvijene graevinske povrine preko 800 m2, mogu se izvoditi i na osnovu posebne graevinske dozvoleUz zahtev za izdavanje graevinske dozvole za napred navedene objekte , prilae se reenje o lokacijskoj dozvoli i glavni projekat za izvoenje pripremnih radova.Reenje donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, u roku od 8 dana od dana podnoenja uredne domumentacije.Rok vaenja graevinske dozvoleGraevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova, u roku od 2 godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola.Izmena reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku graenjaAko u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu i glavni projekat, investitor je duan da podnese zahtev za izmenu graevinske dozvole.Izmenom se smatra svako odstupanje od poloaja, dimenzija, namena i oblika objekta utvrenih u graevinskoj dozvoli i glavnom projektu.Uz zahtev prilae se novi glavni projekat sa nastalim izmenama u toku graenja.Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa vaeim planskim dokumentom, donee reenje o izmeni graevinske dozvole u roku od 15 dana od dana prijema uredne dokumentacije.Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez pribavljene graevinske dozvoleAko se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, i u sluaju havarije na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti.Navedeni objekat moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje ako je u pitanju izvoenje radova na investicionom odravanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptacija, sanacija i promena namene objekta bez izvoenja graevinskih radova, odnosno promena namene objekta, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo graenje,odnosno izvoenje radova.Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat u propisanom roku, duan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, a koji ne moe biti dui od 30 dana.Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvolaJednostavni objekti koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni objekat ( staze, platoi, vrtni bazeni i nadstrenice osnove do 10 m2, deja igralita, kolski prilazi objektima irine 2,5 - 3m, solarni kolektori i sl.), koji se izvode tako da ne ometaju izgled zgrada, susedne objektegrobnice i spomenici na groblju; peake staze, ploe za obavetavanje do 6 m2 i druga oprema u zatienim prirodnim dobrima pomoni objekati ,objekti protivgradne odbranemikrorovovi za optike i druge kablove i sl.; pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni stubovitelekomunikaciona sredstva koja se postavljaju ili instaliraju na telekomunikacionim kablovima i mreama, antenskim stubovi itd. tipski toplovodni prikljuci; ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojei objekat; ograde Izvoenje radova na investicionom odravanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptacija, sanacija i promena namene objekta bez izvoenja graevinskih radovaPrijava radovaInvestitor je duan da organu kojio je izdao graevinsku dozvolu i nadlenom graevinskom inspektoru prijavi poetak graenja objekta, 8 dana pre poetka izvoenja radova.Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova Ako je graevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava se podnosi i graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava poetka izvoenja radova.Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podoenja prijavePriprema za graenjePre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje. Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova izvoa radova. Graenje objekta, odnosno izvoenje radova u nadlenosti ministarstva moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova iodgovarajue strune rezultate.

Izvoa radova je duan da:1) pre poetka radova potpie glavni projekat;2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu, kao i optinskoj upravi na ijoj se teritoriji gradi objekat, izjavu o zavretku izrade temelja.Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih temelja, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova.Nadleni organ, u roku od 3 dana od dana prijema izjave vri kontrolu usaglaenosti izgraenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu.Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgraenih temelja u odnosu na glavni projekat, odmah e obavestiti graevinskog inspektora o ovoj injenici, sa nalogom da se zapoeti radovi obustave do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom.Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i nastupanju nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na izvoenje radovaOdgovorni izvoa je duan da:1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui standarde pristupanosti tehnikim normativima i standardu kvaliteta koji vae za1) pojedine vrste radova, instalacija i opreme;2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja;3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih objekata i saobraajnica);4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme;5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije;6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja;7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na gradilitu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradiStruni nadzorInvestitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosnoizvoenja radova za koje je izdata graevinska dozvolaStruni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli, odnosno prema tehnikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih normativa, ukljuujui standarde pristupanosti; kontrolu i overu koliina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa projektantom radi obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za izvoenje radova i reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova.

Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova.U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvoleTEHNIKI PREGLED OBJEKTAPodobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvienih graevinskom dozvolom i glavnim projektom, odnosno po zavretku izgradnje dela objekta za koji se moe izdati upotrebna dozvola u skladu sa zakonom, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za izvrenje tehnikog pregleda objekta.Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na zahtev investitora, ako se po zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola izvedenih radovaTehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacijaKomisija za tehniki pregled objektaTehniki pregled objekata za koje je graevinsku dozvolu donelo Ministarstvo, vri komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdao nadleni organ autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje taj organ ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.Tehniki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdala jedinica lokalne samouprave, vri komisija koju obrazuje organ nadlean za poslove graevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa zakonom.U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata.IZDAVANJE UPOTREBNE DOZVOLEObjekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu, u roku od 7 dana od dana prijema nalaza komisije za tehniki pregled kojim je utvreno da je objekat podoban za upotrebu.Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti ili je za graenje tog dela objekta doneta posebna graevinska dozvola.Upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu. Pre izdavanja upotrebne dozvole nadleni organ proverava da li je investitor izvrio sve uplate.Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom.Organ nadlan za donoenje upotrebne dozvole odbie reenjem zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ako investitor nije uklonio objekte izgraene u okviru pripremnih radova.Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom inspektoru moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.Kada je donosilac reenja ministarstvonadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine,ne moe se izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanjaPOJAM UGOVORAZakljuiti ugovor, to znai finalizirati jedan proces pregovora koji se zavravaju trenutkom potpisivanja Ugovor predstavlja in realizovanja volja ugovornih strana.Ugovor je osnovni pravni instrument kojim se odvija pravni promet i on predstavlja najznaajniji oblik pravnog posla. Kao osnovni izvor obligacija Ugovor vezuje ugovornice kao zakon ( pacta sunt servanda). Sloboda ugovoranja je prinudnim propisima, javnim poretkom i moralom ograniena. Prinuda moe biti izraena prinudnim propisima (ad alterum) a moe biti i unutranja, po poreklu moralna (ad agenti).Ugovor predstavlja saglasnost volja ugovornih strana iji je dvostrani pravni posao usmeren ka stvaranju, ukidanju ili promeni odreenog pravnog odnosa. Kvalitetno sainjen ugovor predstavlja preduslov za kvalitetno i u roku ispunjenje ugovornih obaveza. Sam put od pregovora do zakljuenja ugovora je ispunjen saglasnou volja ugovornih strana.SAGLASNOST O BITNIM USLOVIMA PREGOVORA Osnovni i bitni uslovi ugovora a samim tim i pregovora su saglasnost volja, predmet, osnov i forma ugovora. Sadanja pravna praksa odnosno pravna doktrina, vre podelu izmeu objektivno i subjektivno bitnih uslova ugovora. Objektivno bitni uslovi su oni uslovi koji su neophodni da se odreeni ugovor moe zakljuiti, dok su subjektivno bitni oni uslovi koji su objektivno nevani, ali za jednu drugu ili obe ugovorne strane predstavljaju subjektivno bitan uslovPOJAM UGOVORA O GRAENjU UGOVOR O GRAENjU JE Ugovorne straneInvestitor Naruilac radova i izvoa - preduzima predstavljaju ugovorne strane kod ugovora o graenju. Investitor i izvoa su duni da se pridravaju naela savesnosti i potenja i pri ispunjavanju svojih obaveza postupaju sa panjom dobrog privrednika. Dunost im je da blagovremeno obaveste drugog ugovaraa o injenicama ije nastupanje utie na ispunjenje samog ugovora. Investitor radova (Naruilac) je pravno ili fiziko lice koje poseduje odreeni kapital. Investitor je ono lice koje je ugovorom zakljuenim sa izvoaem ustupilo izvoau izvoenje odreenih radova i za to se obavezalo da plati odreenu cenu . Pored investitora naruiocem se smatra i izvoa radova koji je treem licu ugovorom ustupio izvoenje odreenih radova

Izvoa radova je iskljuivo pravno lice registrovano za tu vrstu delatnosti sa kojim je Investitor radova zakljuio ugovor o graenju. Pored glavne obaveze da izgradi ili rekonstruie objekat kvalitetno i u roku obaveze izvoaa radova predstavljene su i kroz obaveze administrativne prirode koje su propisane Zakonom o planiranju i izgradnjiOdnosi iz ugovora o graenju su suvie sloeni da bi u potpunosti mogli biti ureeni ugovorom koji ugovarai sastavljaju.Nuno je da se u ugovoru priloe odreene isprave, dokumenta za koje se ugovoro predvia da su sastavni delovi ugovoraObino se radi o ponudi izvoaa radova,investicionoj tehnikoj dokumentaciji i dinamikom planu radova.Izvoa radova je duan da:1) pre poetka radova potpie glavni projekat;2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju idokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu, kao i optinskoj upravi na ijoj se teritoriji gradi objekat, izjavu o zavretku izrade temelja.Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih temelja, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radovaIzvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova.Predmet ugovora o graenju Pod predmetom ugovora o graenju podrazumeva se izvoenje odreenih graevinskih radova namenjenih izgradnji novih ili proirenju, odnosno odravanju postojeih graevinskih objekata. Pod predmetom ugovora o graenju objekata podrazumeva se niz radova: od prethodnih ispitivanja terena, pa do obavljanja konkretnih radova u vezi sa izgradnjom graevinskih objekata pa sve do konane primopredaje objekta i otpoinjanja njegovog korienja.Predmet ugovora o graenju je graevinski objekat ili deo objekta koji ini ekonomsko-tehniku celinu a odnosi se na izgradnju graevinskog objekta , na ugraivanje i motau ureaja ili opreme, na rekonstrukciju ili adaptaciju postojeeg objekta.Uzanse o graenju nalau da objekat mora biti zaokruena funkcionalna celina Predmet ugovora o graenju moe biti: graenje odreenog objekta u celini ili graenje dela koji predstavlja ekonomsku i tehniku celinu, ili graenje objekta koji predstavlja tehniku celinu koja se samostalno ne moe koristiti(npr.most na putu u izgradnji), rekonstrukcija ili adaptacija postojeeg objekta ili izvoenje odreenih radova ili vrste radova na postojeem objektu ili objektu i izgradnjiPredmet ugovora o graenju zbog njegove sloenosti nije mogue potpuno odrediti ugovorom o graenju Iz tog razloga tehnika dokumentacija na onovu koje se izvode radovi predstavlja sastavni deo ugovora o graenjuIzmene predmeta ugovora odnosno odstupanje od tehnike dokumentacije na osnovu koje se radovi izvode mogu zavisiti od volje investitora a mogu biti posledica odreenih nepredvienih okolnosti kao to su npr.neoekivana pojava vode(ZOO) ili npr.potreba da se obezebedi stabilnost objekta(Uzanse) itd.Do izmene predmeta ugovora moe doi i zbog drugih nepredvienih okolnosti kao to je nestaica odreenog materijala na tritu, elemenata ili opreme za ugraivanje u kom sluaju se nuno mora koristiti drugi materijal naravno kada je to mogueVikovi ili manjkovi radova takoe predstavljaju izmenu predmeta ugovora Izmena predmeta ugovora po pravilu povlai za sobom odgovarajuu izmenu ugovorene cene i roka za izvoenje radovaCena radovaCena radova predstavlja bitan elemenat ugovora jer plaanje ugovorene cene je najvanija ugovorna obaveza investitora to proizilazi iz injenice da je uredna naplata izvoau osnovni izvor sredstava za nesmetani rad. Ugovorne strane je sporazumno utvruju, to znai da se i izmene ugovorene cene ureuju ugovoromObaveza investitora po l. 637 ZOO je da izvoau isplati odreenu cena koja mora biti odreena ili odrediva ( trina cena graevinskog objekta).Svaki ugovor o graenju treba da sadri ugovorenu cenu za radove koji se izvode po ugovoru. Ugovorom o graenju cena radova moe da bude odreena: po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena); u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena).Navedena odredba o nainu odereivanja cene graevinskih radova je dispozitivnog kataktera to znai da se investitor i izvoa radova prilikom zakljuenja ugovora mogu sporazumeti i o drugim metodama odreivanja cene.Jedinina cenaKada se cena graevinskih radova utvruje po jedinici mere onda se to najee ini prema metru kvadratnom.Konani obraun je tada jedino mogu po okonanju radovaPodlona je promenama tokom gradnjePrema uzansama o graenju (br.22) jedinina cena odnosi se kako na vikove tako i manjkove radova, ukoliko ne prelaze vie od 10% od ugovorenih koliina radova. U sluaju da prevazilaze taj procentualni deo ugovorne strane mogu traiti reviziju cene.Kod hitnih nepredvienih radova ZOO propisuje da izvoa ima pravo na pravinu nakanadu za iste.Ukoliko bi ugovorena cena gradnje znatno bila poveana zbog ovih radova investitor moe raskinuti ugovor, i u tom sluaju platiti izvoau odgovarajui deo cene za ve izvrene radoveUgovaranje radova na osnovu unapred pripremljenog predmera i predrauna ima vie prednosti od kojih je najvanija da se postie jednaka startna pozicija za izvoae i obezbeuje jednaki izbor najpovoljnijeg izvoaa.Izvoa ima jasnije parametre za za planiranje izvoenja radova i naruivanje materijalaUkupna- paualan cenaOvaj tip cene ugovara se za izvoenje radova na graevinsko-investicionim objekatima za koje se ne trai specifikacija koliine radova.Paualna cena kod ugovora o graenju ne utvruje se kao fiksna ve se izvoau ostavlja mogunost menjanja ugovorene bruto cene u sluajevima kada on nije mogao uticati na njenu promenuFiksna cena Izvoa i Investitor posla mogu ugovoriti da se ugovorena cena nee menjati ako posle zakljuenja ugovora doe do poveanja cena elemenata na osnovu kojih je cena odreena(u sluaju da su uslovi poslovanja u dravi tako stabilni da se u duem vremenskom periodu cene ne menjaju).Meutim, izvoa moe, iako je ugovoreno da se cena nee menjati , da zahteva izmene cene radova ako su se cene elemenata na osnovu kojih je cena odreena poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za vie od 10% (ZOO). I u ovom sluaju, izvoa radova moe zahtevati razliku u ceni koja prelazi 10%, osim ako je do poveanja cene dolo posle njegovog padanja u docnju.Ovakav izuzetak od ugovorene fiksne cene graevinskih radova zbog promenjenih okolnosti mogu je i kada je ugovorena jedinina cena i paualna tj. ukupna cena.U pravnoj praksi prihvaen je stav da ni ugovorena odredba o fiksnoj ceni, uz klauzulu klju u ruke nee iskljuiti mogunost izmene ugovorne cene zbog promenjenih okolnosti. Interesantno je da se izvoa i Investitor mogu pre zakljuenja ugovora sporazumeti da nikakvo poveanje cene, ak ni 10%, nee uticati na cenu radova. Klizna skala Metod klizne skale predstavlja matematiku formulu kojom se u toku izvoenja graevinskih radova omoguava izvoau da vri izmenu ugovorene cene. Na nju poseban uticaj imaju nepredvidive okolnosti na koje izvoa nije mogao da utie i koje su nastale bez njegove krivice, a to su: nepredviene prirodne pojave, inflatorna kretanja, nekontrolisani porast cena graevinskog materijala ili radne snage. Klizna skala predstavlja zatitnu klauzulu koja ugovorenu cenu vezuje za kretanje cene radne snage ili graevinskog materijala. Promena trokova ivota utvruje se na osnovu tanih podataka nadlenih organa. Metoda klizne skale determinisana je uticajima neplaniranih i neizbenih okolnosti na koje izvoa nije mogao da utieIzmena cene Izvoa koji je svoju obavezu ispunio u predvienom roku moe da zahteva poveanje cene radova. Ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, pa bi trebalo da ta cena bude vea za vie od 2% izvoa moe zahtevati poveanje ceneU sluaju da izvoa svojom krivicom nije izveo radove u ugovorenom roku, moe da zahteva poveanje cene radova samo ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i roka odnosno dana kada je on u obavezi bio da zavri ugovornu obavezu poveale cene elemenata, na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ona prema novim cenama tih elemenata bude vea za vie od 5%, osim ako je do poveanja cene dolo posle njegovog padanja u docnju.Revizija ugovorene cene Revizija ugovorene cene predstavlja cenu koja se izraunava u sluaju da u toku same izgradnje nastanu znatnije promene u trokovima graenja i takva konana cena graevinskog proizvoda se mora izraunati putem obrasca za izraunavanje klizne skale. Pravo investitora da trai snienje ugovorene ceneNaspram prava izvoaa da trai poveanje cene radova, pojavljuje se i pravo investitora da trai njeno snienje. Tokom izgradnje ugovorenog graevinskog objekta i vaenja ugovora o graenju, cene elemenata koje su bile osnov za utvrivanje ugovorene cene mogu se poveati, ali i smanjiti. Ako su u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i ispunjenja obaveze izvoaa cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova sniene za vie od 2%, a radovi su izvreni u ugovorenom roku, Investitor ima pravo da trai odgovarajue snienje ugovorene cene radova iznad tog procenta (lan 639. stav 1 Zakona o obligacionim odnosima). Ako je ugovorom o graenju predvieno da se ugovorena cena radova nee menjati, a radovi su izvreni u ugovorenom roku, investitor ima pravo na snienje ugovorene cene u sluaju da su se cene elemenata na osnovu kojih je formirana ugovorena cena smanjile za toliko da bi ugovorena cena bila nia za vie od 10%AvansUgovorom o graenju u jednom od njegovih lanova najee se ugovara isplata i povraaj avansa. Predvien je taan broj dana raunajui od datuma stupanja na snagu samog ugovora, i navodi se da je Investitor duan da na ime avansa uplati u korist izvoaa procentualni iznos od ukupno ugovorene cene objekta koji je predmet ovog ugovora. Na primljeni iznos avansa izvoa ne plaa kamatu. Avans se izvoau najee daje radi nabavke materijala i opreme i tako se izbegava uticaj promene cene materijala na tritu na ugovorenu cenu. Najee ugovor predvia da izvoa mora otpoeti sa vraanjem primljenog avansa im naplata po privremenim situacijama za izvrene radove i materijalne isporuke dostigne odreeni procentualni iznos koji se ugovara. Primljeni avans se vraa sukcesivno, srazmerno primljenom avansu i vrednosti ugovorenih a ne izvrenih radova.Zatita izvoaa u sluaju neplaanja ili zakanjenja plaanja od strane investitoraU teoriji i paksi uobiajene su dve vrste obezbeenja izvoaa a to je posebno znaajno kod gotovinskih poslova kada u ugovoru nije predvien instrument obezbeenja plaanja, i to su:

raskid ugovora na teret investitora; obaveza investitora da plaa kamatu na sve dospele a neplaene iznose Rokovi u ugovoru o graenju Snienje i poveanje cene graevinskih radova zavisi od toga da li su ti radovi izvreni u ugovorenom roku ili ne. RokRok kod ugovora o graenju je veoma znaajan jer utie na ostvarivanje brojnih prava i obaveza ugovornih strana. Taj stav potvruje i Zakon o obligacionim odnosima jer u svojim pravnim normama naglaava obavezu izgradnje objekta u ugovorenom rokuRok ispunjenja ugovora se redovno ugovora jer je ispunjenje prava i obaveza vezano za rok. Pored najznaajnijeg roka kome stranke pridaju najvei znaaj,a to je rok zavretka radova, vano je da ugovorne strane odrede i rok za otpoinjenje radova kao i rok za pojedine faze radova jer od potovanja ovih drugih rokova esto zavisi ishod zavretka graevinskog objekta.Poetak i trajanje roka za izvoenje radova ugovarai slobodno odreuju ugovoromIstovremeno se mogu ugovarati i rokovi za izvoenje pojedinih faza radova predvienim dinamikim planom(uzanse)Rokovi za izvoenje pojedinih faza radova su znaajni naroito za praenje dinamike radova i za obraun razlike u ceni zbog promenjenih okolnostiTrajanje roka izvoenja radova odreuje se prama odreenom datumu od kojeg ugovoreni radovi treba da budu zavreni ili utvrenog broja meseci ili godina u toku kojih ugovoreni radovi treba da budu izvreniTreba realno odredi rok za izvoenje radovaOdreivanje roka u zavisnosti od naina ugovaranja radovaIzvoenje graevinskih radova na investicionom objektu ugovara se po fazama, grupama radova ili za celokupan projekat.U zavisnosti od naina ugovaranja radova zavisie i to da li se odreeni radovi na objektu preklapaju u ugovorenim rokovima za njihovo izvoenje za razliite radove koji se izvode u isto vreme na odreenom investicionom objektu vai ugovorena obaveza izvrenja u odreenom roku za svaku pojedinanu fazuNeophodno je obrazloiti svaki rok za svaku pojedinanu fazu izvoenja radovaRok za izvoenje radova poinje da tee od dana uvoenja izvoaa u posao ako nije drugaije dogovoreno(uzansa 38).Iako posebne uzanse predviaju napred navedeno ne treba nipoto ugovarati da rok poinje da tee pre nego to je izvoa uveden u posao jer on pre toga ne moe faktiki a ne sme pravno da izvodi radove.Poetak roka u kome se izvoa uvodi u posaoU tano ugovorenom roku uvoenje izvoaa na gradilite je osnovni preduslov da se zapone sa izvrenjem predmeta ugovora. Pod uvoenjem izvoaa u posao smatra se ispunjenje onih obaveza investitora bez ijeg prethodnog ispunjenja poetak radova ili faktiki nije mogu ili pravno nije dozvoljen.Uvoenje izvoaa u posao sastoji se iz vie radnji, i podrazumeva: predaju projektne dokumentacije za izvoenje radova; predaju parcele za izgradnju; osiguranje finansijskih sredstava za izgradnju objekta i predaju sredstava obezbeenja naplate potraivanja po ugovoruU sluaju ne uvoenja izvoaa u posao u ugovorenom roku, nastupaju dve znaajne posledice: izvoa ne moe da zapone sa izvoenjem radova; izvoa ima pravo da raskine ugovor, pod uslovom da ga investitor ni u naknadno ostavljenom primerenom roku ne uvede u posao.Ako je investitor bez svoje krivice spreen da u odreenom roku uvede izvoaa u posao, u tom sluaju rok se produava za onoliko vremena koliko traje delovanje dogaaja koji ga je spreio. U praksi, kao opravdan razlog za spreenost investitora, treba uzimati dejstvo sluaja ili vie sile (vis major). Sluajem vie sile smatraju se dogaaji i okolnosti koje spreavaju i onemoguavaju vrenje ugovornih obaveza. Njihova osnovna karakteristika je to to ugovorne strane ih ne mogu otkloniti, umanjiti ili ukinuti, odnosno po svojoj prirodi su takve da na njih ugovorne strane ne mogu delovati. Svaka od ugovornih strana u sluaju da je pogoena viom silom drugoj ugovornoj strani mora saoptiti poetak i prestanak njenog dejstva. Podrazumeva se da strana pogoena viom silom to mora i dokazati na odgovarajui nain. Gotovo da nema ugovora o graenju pri ijem zakljuenju ugovorne strane nisu predvidele odredbe o sluajevima i dejstvu vie sile. Kao sluajevima vie sile smatraju se dogaaji i okolnosti koje priznaje nadleni sud ija se nadlenost ugovara. Rok za poetak izvoenja radovaKada je Investitor ispunio svoju obavezu uvoenja izvoaa u posao, izvoa ima dunost da zapone sa izvdoenjem radova, ali on to ne moe uiniti pre nego to mu Investitor preda celokupnu dokumentaciju i preuzeme sve one radnje neophodne za zapoinjanje i izvoenjem radova. Rok za otpoinjanje izvoenja radova moe biti odreen konkretno ali i ne mora to se vidi i u posebnim Uzansama o graenju gde se navodi da Ako za poetak radova rok nije utvren, izvoa je duan da zapone radove odmah po uvoenju u posao.O poetku izvoenja radova izvoa je duan obavestiti investitora bez odlaganja. To obavetenje je najbolje dati u pismenoj formi jer na taj nain upueno obavtenje znai da izvoa ima pouzdan dokaz o postojanju ove znaajne injenice.Obavetenje treba da sadri osnovne podatke o radovima koji se izvode, naziv izvoaa i njegovo sedite, mesto izvoenja radova, broj i datum graevinske dozvole, podatke o tome ko je izdao i itd.Ukoliko izvoa ne pone sa radovima odmah po uvoenju u posao, Investitor moe da mu ostavi naknadni rok da to uini. Ako izvoa ni u naknadnom roku ne zapone s radovima, Investitor ima pravo da raskine ugovor i u tom sluaju da od izvoaa zahteva naknadu tete.Investitor moe da trai od izvoaa da preduzme potrebne mere za obezbeenjem dinamike radova i njihovim usklaivanjem sa dogovorenim planom izgradnje, u sluaju kada postoji opravdana sumnja od strane investitora da e svi radovi biti zavreni u roku kako je ugovorenoProduenje rokova za izvoenje radovaPored predmeta ugovora i ugovorene cene, rok je takoe izloen estim izmenama u toku ispunjenja ugovoraS obzirom na razloge koji dovode do izmene ugovorenog roka, rok se menja tako to se produavaProduenjem roka odloe se ili spreava padanje u docnju izvoaa a time se svodi na najmanju meru ili iskljuuju posledice padanja u docnju (naknada tete, ugovorna kazna...)Izvoa ima neposredni interes da zahteva produenje roka u savkom sluaju kada za to ima osnovaJedino pri nastupanju objektivnih razloga spreenosti da se izvedu radovi koji se odnose na prirodne dogaaje ili neispunjavanja obaveza investitora, izvoa moe zahtevati produavanje roka za njihovo izvoenje. U naem pravu produenje roka se posebno ureuje posebnim uzansama o graenju i takvim razlozima se smatraju: sluajevi vie sile; mere predviene odlukama ili drugim aktima nadlenih organa; uslovi za izvoenje radova na zemljitu ili u vodi, koji nisu predvieni projektnom dokumentacijom; zakanjenje uvoenja izvoaa u posao; neispunjavanje ili neuredno ispunjavanje obaveza investitora (npr. neotklanjanje nedostataka u projektnoj dokumentaciji i sl.); docnja u plaanju avansa ili iznosa po privremenoj situaciji; kanjenje u predaji opreme ili drugih stvari koje je Investitor bio u obavezi da preda izvoau; nepredvieni radovi za koje prilikom zakljuenja ugovora izvoa nije znao ili nije morao da zna; vikovi radova iznad 10% od ugovorene koliine radova; dogaaji koji su predvieni ugovorom o graenju.Izvoenje radova Investitor moe sve poslove graenja ustupiti jednom izvoau(podizvoai), to se najee deava, ili moe za pojedine vrste radova angaovati posebne izvoae.Ako se angauje vie izvoaa investitor mora prilikom ugovaranja rokova da obezbedi tehnoloko i vremenski usklaeno izvoenje radova. Nuno je da u takvom sluaju investitor pre zakljuenja ugovora obezbedi dinamiki plan radova koje ustupa za izvoenjePod dinamikim planom u graevinarstvu podrazumeva se program izvoenja radova, a pod rokovima za izvoenje radova podrazumevaju se rokovi za zavravanje pojedinih faza koje su predviene tim planom. Ovo se podrazumeva ako su ugovorne strane tako odredile.Investitor se u toku izvoenja radova stara o ostvarivanju tog plana to znai da mora da nastoji da svaki izvoa izvede svoje radove u predvienom roku i na taj nain omogui izvoenje radova drugih izvoaaKada je ugovorom utvreno da su rokovi uz dinamikog plana obavezni investitor ima sva prava koja mu pripadaju zbog zakanjenja izvoaaU takvom sluaju je dinaimiki plan sastavni deo ugvora o graenjuPremija izvoaaPremija je nagrada koja se daje uesniku u obligacionom odnosu za neto to je uinio preko ugovorene obaveze odnosno ispunjenjem iste. U odnosima investitora i izvoaa iz ugovora o graenju premija se daje izvoau ako je radove izveo pre ugovorenog roka. Premija moe biti ugovorena u odreenom procentu ili promilu od vrednosti radova koji e biti izvreni pre roka ili u paualnom iznosu.Ugovorna kaznaU cilju obezbeenja ugovorne discipline ugovorne strane po pravilu unose u ugovor odredbe o ugovornoj kazni za sluaj neurednog ispunjenja obaveza Ugovorna kazna (stipulatio poenae) nije obavezan elemenat ugovora o graenju, ali je svrsishodan institut koji izvoaa motivie da radove izvede u ugovorenom roku. Ona je instrument pojaanja ugovorne discipline izvoaa i daje pravo investitoru da zahteva od izvoaa da mu plati odreeni iznos novca ako zakasni sa izvoenjem radova Ona predstavlja sporazum ugovornih strana kojom se dunik obavezuje da plati poveriocu odreenu svotu novca za sluaj neispunjenja svoje ugovorne obaveze ili ako zakasni sa njenim ispinjenjem.Ugovorom o graenju moe da se predvidi ugovorna kazna i zbog neispunjenja ugovora, ali se ona u praksi najee predvia kao obaveza izvoaa da investitoru plati odreeni novani iznos za sluaj kanjenja u izvoenju radovaAko je kazna ugovorena, ali je neizvesno da li je ugovorena zbog neispunjenja ili zbog kanjenja izvoaa, onda se, u smislu lana 270. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, smatra da je ugovorena zbog izvoaevog zakanjenja sa izvoenjem radova.Investitor ne moe da zahteva ugovornu kaznu zbog zakanjenja izvoaa ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saoptio izvoau da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu. On moe izjavu o zadravanju prava na ugovornu kaznu da saopti izvoau u bilo kojoj formi, ali ako je da neformalno neophodno je da je potvrdi preporuenim pismomAko je investitor pretrpeo tetu zbog zakanjenja u izvoenju radova od strane izvoaa koja je manja od iznosa ugovorne kazne, ima pravo da zahteva ugovornu kaznu, ali ne i naknadu tete. Ovo iz razloga to on ima pravo da zahteva naplatu ugovorne kazne i onda ako nije pretrpeo bilo kakvu tetu zbog izvoaevog zakanjenjaVrste ugovora o graenju prema sadrini posla i zadatku koji ima izvoa Naa teorija i praksa razlikuju vie vrsta ugovora o graenju i to kroz sledee klasifikacije: ugovor o graenju u irem smislu, ugovor o graenju u uem smislu, ugovor o graenju klju u ruke, inenjering ugovor menadment ugovor Ugovor o graenju u irem smisluUgovor o graenju u irem smislu je ugovor koji za predmet ima izvoenje celokupnih radova na izgradnji investicionog objekta. On se naziva ugovor o graenju u irem smislu jer obuhvata uopten pojam izvoenja radova to proistie iz samog imena i predstavlja globalno vienje ugovora koji u sebi objedinjuje poetak i kraj svih radova na predmetnom objektu.Ugovor o graenju u uem smislu Ugovor o graenju u uem smislu ima za predmet izgradnju graevinsko-investicionog objekta: visokogradnje, niskogradnje, hidrogradnje i drugih objekata,koji za predmet imaju izvoenje svih instalacija, ureaja i postrojenja na objektima koji slue nameni objekta, obezbeujui funkcionalnost koja proizilazi iz investicionog programa. Ugovor o graenju u uem smislu se odnosi i na instalcije, ureaje, postrojenja i opremu ako ine tehniko-tehnoloku i funkcionalnu celinu tj.ako se ugrauju u objekat, kao i na graevinske i druge objekte sa ureajima i postrojenjima za zatitu zemljita od erozije i drugih tetnih dejstava. Ugovor o graenju sa klauzulom klju u rukeUgovor o graenju sa klauzulom klju u ruke (ili nekom drugom slinom odredbom) jeste ugovor kojim se izvoa samostalno obavezuje da izvri sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu odreenog celovitog objekta. Kod ovog tipa ugovora izvoa je duan da pored navedene obaveze po zavretku ugovorenog objekta preda kljueve investitoru u znak simboline predaje objekta. Ugovor o graenju klju u ruke, Kod ugovora klju u ruke moe biti ugovorena obaveze izvoaa i projektovanje, tako da je u praksi vrlo uobiajen naziv za ovu brstu ugovora projektantski i graevinski ugovor. Kada se ugovori klauzula klju u ruke, ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova, a iskljuuje se uticaj manjkova radova na promenu ugovorene cene.Ugovor o graenju sa klauzulom klju u ruke moe da bude zakljuen sa jednim izvoaem koji je je odgovoran da preda zavreni objekat, ili da se na strani izvoaa pojavi vie uesnika (vie izvoaa). U tom sluaju, njihova odgovornost prema investitoru je solidarna.Pri izgranji industrijskih i energetskih postrojenja kod ugovaranja kaluzule klju u ruke od izvoaa se trai garancija za izgraena postrojenja u vidu njegove funkcionalnosti, kao i obaveza nadzora nad radom postrojenja sve dok se ne dostigne odreeni kapacitet proizvodnje. Ovakvi ugovori nazivaju se proizvod u ruke. U praksi postoje sluajevi u kojima se ugovara da pored obaveze da e izgraeno postrojenje funkcionisati izvoa preuzima obavezu da e obezbediti prodaju proizvoda u odreenom vremenskom periodu, i ta vrsta ugovorenog posla naziva se poslovi obezbeenja trita. Ugovor sa klauzulom klju u ruke svakako je najoptiji ugovor o graenju i po mnogo emu se moe smatrati generalnim ugovorom o graenju koji u sebi sadri elemente drugih mnogobrojnih ugovora iz domena graevinarstva.Ugovor o inenjeringuUgovor o inenjeringu je vrsta ugovora o graenju u kome izvoa preuzima na sebe razliite obaveze iz domena ugovorenog posla, u koje spadaju: davanje ideje, izrada investicionog programa za odreeni objekat, pribavljanje odgovarajue investiciono-tehnike dokumentacije, vrenje nadzora nad gradnjom objekta, izvoenje celokupnih radova i izgradnja graevinskog objekta, isporuka materijala i opreme, montiranje materijala i opreme, putanje izgraenog objekta u pogon

Konsalting inenjering obuhvata skup aktivnosti koje prethode aktivnostima fizikog izvoenja objekta ili su paralelne sa izvoenjem radova ali su ipak odvojene od aktivnosti graenja u uem smislu. Konsalting inenjering obuhvata pripremu studija izvodljivosti objekta, izrade projekata i pruanje saveta. Kompleksni inenjering u sebi objedinjuje konsalting inenjering i obuhvata jo i izvoenje graevinskih radova , montau i isporuku opreme. Pravna praksa pokazuje da se interesi investitora najbolje tite i ugovorni odnosi strana su pravinije postavljeni ako se ne meaju interesi projektovanja i graenja.To nuno dovodi do prihvatanja pravno najboljeg reenje zasnovanog na injenici da konsalting inenjering ne moe obuhvatati izvoenje radova, ili bolje reeno sve ono to objedinjuje kompleksni inenjering. Menadment ugovor Za razliku od pomenutih vrsta ugovora gde se iz svega zakljuuje da izvoa bar deo radova izvrava svojim resursima, menadment ugovor izvoaa posmatra kao rukovodioca i nadzora na projektu. Iz ovoga sledi zakljuak da izvoa preuzima ulogu menadera, kao organizatora i rukovodioca posla. Uobiajno je da se svi radovi na projektu vre u podizvoenju, a menaderov posao se ogleda u tome da on odreuje dinamiku radova, vri nadzor, odreuje meu rokove, obavlja kontrolu trokova i budeta projekta, pribavlja materijal i opremu, kao i to da vri izdavanje radova u podizvoenje. Ovde vidimo da fiziki obavljanje posla izvrenja i izvoenja radova obavlja drugo lice a ne izvoa. Zbog kompleksnosti ovakvih odnosa ovi ugovori se zakljuuju sa izvoaima strunog integriteta i priznatih sposobnosti.U ovoj vrsti ugovora moemo naii na termin agent investitora koji predstavlja zastupnika u poslu, ili rukovodioca posla koji moe imati status nezavisnog izvoaa. Ako se rukovodilac posla pojavljuje kao samostalan, onda se njegova odgovornost protee na izvrenje radova i prijem od strane investitora. Kada se odnos rukovodioca posla investitor, pojavljuje kao odnos zastupnika i poslodavca, rukovidilac posla sve radnje vri u ime investitora, i samim tim preuzima odgovornost.

Vrste ugovora o graenju prema nainu odreivanja cene Postoji vie metoda odreivanja cene kao elementa ugovora o graenju i to su sledee metode: metod jedininih cena metod ukupne (paualne cene) metod fiksne cene ugovoru po metodu cost plus metoda garantovanih najniih trokovaplaanje robom Metod jedininih cenaOvaj metod se najee primenjuje kod izvoenja graevinskih radova gde se cena objekta utvruje u ponudi na osnovu predmera i predrauna pojedinih pozicija i stavki tj. normativa i standarda za pojedine vrste radove i jedininih cena za te vrste radova. Prema konanom merenju izvrenih radova i njihovih jedininih cena utvruje se konana cena to predstavlja konanu cenu izgradnje objekta koja se upisuje u ugovor. Metod ukupne (paualne) cene Kod ove metode izvoa prihvata da sve ugovorene radove na objektu izvede za jednu ugovorenu cenu. Ta fiksna cena se odreuje unapred i izvoa prema ovom metodu nije duan da uradi detaljan obraun izvedenih radova jer jedino relevantno i bitno za posao je da taj isti posao obavi, i da je u ugovorenoj ceni obuhvaen ukupan rad. Izvodi se zakljuak da, kada je tako ugovorena cena i u njoj obuhvaen ukupan rad, nije vano da li je bilo vie ili manje radova od onog obima koji je izvoa predviaoMetod fiksne cene Fiksna cena je takva jedinina ili ukupna cena koja je nepromenljiva, ne podlee nikakvim izmenama, bez obzira na sve okolnosti, naravno ekonomske prirode koje bi se mogle dogoditi u toku izvrenja samog ugovora. Ako je cena odreena po jedinici mere to znai da je predviena cena za svaku vrstu radova od strane izvoaa. Konana cena na osnovu napred navedenog, zavisie iskljuivo od koliine izvedenih radova kao i fiksnih jedininih cena iz samog ugovora. Metod cost plus Ovaj metod se zasniva na ugovaranju investitorove obaveze plaanja izvoau novane sume koju ine stvarni trokovi (direktni trokovi gradnje) graenja uveani za odgovarajui iznos, to i predstavlja prevod naziva ovog metoda cost plus i on se odnosi na napred navedene radove. Stvarni trokovi graenja se mogu tano izmeriti i obraunati i pored njih investitor plaa izvoau odgovarajuu naknadu za profit odnosno dobit, pokrie reijskih trokova i drugo (indirektni trokovi). Osnovna mana cost plus metode se ogleda u tome to ne postoji nikakva sigurnost u pogledu izraunavanja tane visine sredstava koji su potrebni da se radovi okonaju, a posebno to sam izvoa u ovakvom sluaju nema veliku motivaciju da te trokove smanji i da o njima brine. Iz ovoga vidimo da cost plus metoda u sebi poseduje neizvesnost kod investitora, to i predstavlja njen osnovni nedostatak. Metod garantovanih najviih trokova Ovom metodom utvruje se gornji, odnosno najvii iznos ukupnih trokova koji bi trebalo da bude plaen izvoau. To podrazumeva da sve to prevazilazi iznos ovako odreenih trokova izvoa e snositi sam. Iz napred navedenog moemo videti da metoda garantovanih najviih trokova predstavlja izmenjenu metodu cost plus, a sve u elji da se smanji rizik investitora. Plaanje robom Plaanje robom predstavlja komplikovaniju varijantu plaanja jer se ona susree u ugovorima o graenju industrijskih postrojenja koji u sebi objedinjuju i isporuku same opreme. Pravna praksa pokazuje da postoji problem kompleksnosti takvih ugovora pa se kao najbolje reenje navodi to da je dolo do odvajanja ugovornog posla posle izgradnje samog objekta od kompenzacionih aranamana, tako da se plaanje izgradnje plaa izvoau u novcu, a ne robom, a izvoa se obavezuje da kupi sada posebnim ugovorom proizvod investitora u ugovorenoj vrednosti. Vrste separatnih ugovora iz oblasti graevinarstva Ugovor o graevinskom nadzoru Ugovor o projektovanju Ugovor o izradi tehnike dokumentacije Ugovor o izvoenju zanatskih radova Ugovor o izvoenju zavrnih i montanih radova Ugovor o graevinskom nadzoru Prema ZOO u izvoa je duan da investitoru ( nadzoru) omogui stalan nadzor nad graevinskim radovima kao i da vri kontrolu koliine i kvaliteta upotrebljenog materijala. Zakonska obaveza investitora je da imenuje struni nadzor.Cilj nadzora se ogleda u ispravnosti i izvravanju obaveza ugovorenog kroz odgovorno postupanje i primenu zakonskih propisa, odredaba ugovora o graenju kao i projektno-tehnike dokumentacije. Investitor ima pravo da vri struni nadzor kod ugovora o graenju sa odredbom klju u ruke.Postoji i mogunost da ugovorne strane ugovore struni nadzor kao obavezu investitora i tada se odgovornost izvoaa radova ublaava. Kada su u pitanju mali objekti, investitor po pravilu ne odreuje posebnog nadzornog inenjera zakljuivanjem ugovora o graevinskom nadzoru, ve se samo pitanje nadzora reava u okviru ugovora o graenju Kod velikih investicionih graevinskih projekata uobiajno je formiranje nadzorne grupe koju osim glavnog nadzornog inenjera sainjavaju i nadzorni inenjeri odgovorni za pojedine segmente radova. I u sluaju da se trai nadzor nad svim izvedenim graevinskim radovima nadzorni inenjer ovlaen je da angauje specijalne strunjake za pojedine elemente izgradnje nad kojima vri nadzor. Investitor moe struni nadzor poveriti svom inenjeru koji je osposobljen za taj posao, projektantu, mada pravna doktrina ima razliite stavove po pitanju poveravanja izrade tehnike dokumentacije o izgradnji objekta istom licu koji vri struni nadzor. Nadzorni organ je duan da vri struni nadzor i nad radovima podizvoaa a izvoa je duan da mu to omogui. I izvoa radova i nadzorni organ su duni da postupaju po pravilima struke. Ugovor o projektovanjuOvaj ugovor se odnosi na poetnu fazu angaovanja strunjaka na izradi projektne dokumentacije. Njena izrada se moe poveriti kavlifikovanom investitoru ili izvoau radova ili nekoj specijalizovanoj projektantskoj organizaciji. Investitor mora vriti stalni nadzor nad izradom projekata, jer e time ostvariti sve svoje zamisli vezane za izradu ugovorenog objekta. Kontrolu moe vriti i putem angaovanja strunog konsultanta koji u njegovo ime ili zajedno sa njim pregleda i odobrava dokumentaciju.

Specifinost ugovora o projektovanju sastoji se u definisanju zadatka koji investitor poverava projektantu kao i definisanju njegove odgovornosti. Sve ostale odredbe ovog ugovora podpadaju pod reim ugovornog prava, tanije na primenu Ugovora o delu, uz eventualne primese Ugovora o zastupanju i Ugovora o nalogu. Dunost projektanta ogleda se pre svega u davanju saveta investitoru, o sainjavanju projektne dokumentacije, kao i svih moguih informacija koje su od znaaja za investitora u pogledu donoenja konane odluke o pristupanju gradnji. Projektantova odgovornost ve poinje sa izradom predloga i prvih skica kao i sa preliminarnim proraunom trokova za izvoenje radova kako bi se kroz to ostvarila namera investitora. Ugovor o izradi tehnike dokumentacije Predmet obaveze projektanta kod ovog ugovora je struna usluga u vidu izrade tehnike dokumentacije za izgradnju odreenog objekta. Tehniku dokumentaciju prema kojoj e se izvoditi graevinski radovi obezbeuje investitor i on je duan da izradu iste poveri organizaciji koja je ovlaena za vrenje te delatnosti, osim za objekte manje vrednosti koje investitor gradi za svoje potrebe. Tehniku dokumentaciju mogu da izrauju privredna drutva ili druga pravna lica koja su upisana u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije. Tehniku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant koji moe biti lice sa odgovarajuom strunom spremom i licencom za projektovanjeUgovor o izvoenju zanatskih radova Ovaj ugovor moe biti zakljuen kao samostalan ali u praksi je ea situacija da graevinsko-zanatske poslove izvodi podizvoa na osnovu ugovora koji zakljui sa izvoaem radova. U graevinsko-zanatske radove spadaju radovi koji slede po zavretku grubih radova, a to su: elektro-instalacioni, vodoinstalaterski, termiki, izolaterski, keramiarski, molero-farbarski i ostali radovi koji prate finalnu fazu izgradnje objektaUgovor o izvoenju zavrnih i montanih radova Ovaj ugovor takoe spada u grupaciju separatnih ugovora koji nije posebno praen sudskom praksom i regulisan je odredbama ugovora o graenju i ugovora o delu. Ovaj ugovor se iskljuivo odnosi na montau isporuene opreme za odreeni investicioni objekat.