ZAKON

O ZATITI PRIRODE

("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuje se zatita i ouvanje prirode, bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti kao dela ivotne sredine.

Priroda kao dobro od opteg interesa za Republiku Srbiju uiva posebnu zatitu u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Cilj zakona

lan 2

Ovim zakonom ostvaruju se sledei ciljevi:

1) zatita, ouvanje i unapreenje bioloke (genetike, specijske i ekosistemske), geoloke i predeone raznovrsnosti;

2) usklaivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i drutvenih razvojnih planova, programa, osnova i projekata sa odrivim korienjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i dugoronim ouvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnotee;

3) odrivo korienje i/ili upravljanje prirodnim resursima i dobrima, obezbeivanje njihove funkcije uz ouvanje prirodnih vrednosti i ravnotee prirodnih ekosistema;

4) blagovremeno spreavanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koje mogu dovesti do trajnog osiromaenja bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti, kao i poremeaja sa negativnim posledicama u prirodi;

5) utvrivanje i praenje stanja u prirodi;

6) unapreenje stanja naruenih delova prirode i predela.

Primena zakona

lan 3

Odredbe ovoga zakona ne primenjuju se u sluaju suzbijanja i spreavanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu, spaavanja ljudi i imovine i to samo dok traju navedene okolnosti koje se utvruju posebnim aktom nadlenog organa.

Znaenje izraza

lan 4

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) aktivnost u prirodi je svako privremeno ili trajno delovanje oveka na prirodu koje moe naruiti prirodnu ravnoteu, ako to delovanje nije u cilju zatite i ouvanja prirode;

2) alohtona vrsta je vrsta koja je u ekosisteme naih podruja dospela namernim ili nenamernim unoenjem;

3) autohtona vrsta je vrsta koja je prirodno rasprostranjena u ekosistemima naih podruja;

4) bioloka raznovrsnost (biodiverzitet) jeste sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili nekom jasno odreenom podruju;

5) vrsta je grupa prirodnih jedinki odnosno populacija u okviru kojih se jedinke meusobno slobodno ukrtaju i daju plodno potomstvo, a reproduktivno su izolovane od drugih grupa jedinki odnosno populacija;

6) geoloka raznovrsnost (geodiverzitet) jeste skup geolokih formacija i struktura, pojava i oblika geoloke grae i geomorfolokih karakteristika razliitog sastava i naina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutranjih i spoljanjih geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena;

7) geonaslee su sve geoloke, geomorfoloke, pedoloke i posebne arheoloke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere, njenog morfolokog uobliavanja i meuzavisnosti prirode i ljudskih kultura, koje predstavljaju ukupnu geoloku raznovrsnost i imaju nauni znaaj za prouavanje razvoja Zemlje;

8) genotip fosila je tipina vrsta za neki rod fosila, kojoj pripadaju sve individue u okviru te vrste roda i koja odgovara holotipu;

9) genetika raznovrsnost je ukupan broj i ukupna raznovrsnost gena, odnosno genetikih informacija sadranih u svim pojedinanim vrstama biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama;

10) genski fond je ukupan broj gena ili koliina genetske informacije koju poseduju svi lanovi populacije seksualno reproduktivnih organizama;

11) genetiki materijal je svaki materijal biljnog, ivotinjskog, mikrobskog ili drugog porekla koji sadri funkcionalne jedinice nasleivanja;

12) derivat je organski ili neorganski produkt ivih organizama, parogovi jelena, kljove vepra, oklop kornjae i drugo;

13) divlja vrsta je vrsta iz prirode koja nije bila pod uticajem oveka i nema posledica nastalih ukrtanjem i/ili selekcijom ili uzgojnim aktivnostima;

14) mineralne druze su kristali koji se javljaju kao skup iste ili razliite vrste koji lee na zajednikoj podlozi;

15) evidentirana prirodna dobra su podruja, vrste i pokretna prirodna dokumenta od znaaja za zatitu, a za koja nije pokrenut ili sproveden postupak zatite;

16) ekoloka mrea je skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskih ekoloki znaajnih podruja, koja biogeografskom zastupljenou i reprezentativnou znaajno doprinose ouvanju bioloke raznovrsnosti, ukljuujui i ekoloki znaajna podruja Evropske unije NATURA 2000;

16a) ekoloki znaajna podruja Evropske unije NATURA 2000 ine posebna podruja za ouvanje stanita i vrsta i podruja posebne zatite za ouvanje stanita odreenih vrsta ptica, u skladu sa propisima Evropske unije o zatiti stanita i zatiti ptica;

17) ekoloki koridor je ekoloka putanja i/ili veza koja omoguava kretanje jedinki populacija i protok gena izmeu zatienih podruja i ekoloki znaajnih podruja od jednog lokaliteta do drugog i koji ini deo ekoloke mree;

18) ekoloki znaajna podruja su delovi ekoloke mree znaajni za ouvanje vrsta, odreenih tipova stanita i stanita odreenih vrsta od znaaja za Republiku Srbiju, u skladu sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima;

19) ekosistem (biogeocenoza) jeste strukturno, funkcionalno i dinamiki sloen i jedinstven ekoloki sistem u kome se meusobno proimaju uticaji biotopa i biocenoze (abiogena i biogena);

20) endemina vrsta je vrsta ije je rasprostranjenje ogranieno na odreeno jasno definisano geografsko podruje;

21) ex situ zatita je aktivna mera zatite vrsta koja obuhvata aktivnosti na ouvanju, gajenju i razmnoavanju vrsta na mestima van njihovih prirodnih stanita, kao to su botanike bate, bate, vrtovi, arboretumi, alpinetumi, zooloki vrtovi, akvarijumi, terarijumi, banke gena, semena, plodova i vegetativnih delova, kao i specijalizovane laboratorije;

22) ivotna zajednica (biocenoza) jeste skup svih populacija koje ive zajedno na istom stanitu (biotopu) koje grade funkcionalne zajednice;

23) zamka je sredstvo namenjeno za zadravanje, hvatanje ili usmrivanje ivotinja;

24) zatita prirode je niz mera i aktivnosti usredsreenih na spreavanje oteenja prirode, prirodnih vrednosti i prirodne ravnotee;

25) zatiene vrste su organske vrste koje su zatiene zakonom;

26) zatiena podruja jesu podruja koja imaju izraenu geoloku, bioloku, ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost i zbog toga se aktom o zatiti proglaavaju zatienim podrujima od opteg interesa;

26a) zatitna zona je prostor izvan granica zatienog podruja, ekoloki znaajnog podruja i/ili ekolokog koridora koji moe biti odreen prilikom ustanovljavanja tih podruja, radi spreavanja, odnosno ublaavanja spoljnih uticaja;

27) zatiena prirodna dobra su zatiena podruja, zatiene vrste i pokretna zatiena prirodna dokumenta;

28) zooloki vrt je bilo koja trajna ustanova gde se dre divlje vrste ivotinja radi izlaganja javnosti sedam ili vie dana godinje, sa izuzetkom cirkusa, prodavnica kunih ljubimaca i ustanova koje ne izlau javnosti znaajan broj ivotinja ili vrsta;

29) invazivna vrsta je strana vrsta koja unoenjem i/ili irenjem ugroava druge vrste i ukupnu bioloku raznovrsnost;

30) indikatorska vrsta je vrsta osetljiva na promene uslova u ivotnoj sredini koja se zbog toga moe koristiti za procenu opteg stanja prirode i ivotne sredine;

31) introdukcija je namerno ili nenamerno unoenje vrste na teritoriju i u ekosisteme u kojima do tada nije ivela;

32) in situ zatita je aktivna mera zatite koja obuhvata zatitu populacija vrste na prirodnom stanitu, ouvanje prirodnih ekosistema, ouvanje i oporavak populacija na njihovim prirodnim stanitima, kao i ouvanje pojava geodiverziteta na mestu nastanka ili nalazita stena, ruda, minerala, kristala i fosila;

33) iezla vrsta je ona vrsta za koju nema sumnje da je i poslednji primerak iezao;

34) iezla vrsta u prirodi je ona vrsta koje vie nema u prirodi ali se jedinke mogu nai u zoolokim vrtovima, botanikim batama i drugim mestima, a koje se mogu ed situ metodama uzgajati za potrebe reintrodukcije;

35) kiobran vrste su vrste ijom zatitom ujedno titimo i vei broj drugih vrsta na istom stanitu, a koje su manje poznate ili ih je teko tititi na drugi nain;

36) kljune vrste su one vrste ije prisustvo ili odsustvo ima sutinski efekat na ostatak biocenoze (ekosistema);

37) korisnik zatienog podruja je pravno lice, preduzetnik, fiziko lice ili drugi subjekat koji u zatienom prirodnom podruju obavlja poslove, delatnosti, odnosno koristi prirodno dobro i/ili njegove resurse, pogodnosti i odlike;

38) krajnje ugroena vrsta je vrsta suoena sa najviom verovatnoom iezavanja u prirodi u neposrednoj budunosti, to se utvruje u skladu sa meunarodno prihvaenim kriterijumima;

39) kristal je svaki mineral koji ima pravilnu unutranju grau i pravilan spoljanji oblik i ogleda se u geometrijski pravilnim, glatkim i sjajnim povrima i/ili pljosnima;

40) lektotip je primerak iz tipske serije koji predstavlja duplikat holotipa, a sakupljen je kad i holotip;

41) lokalni endemit je vrsta ueg rasprostranjenja koje ne prelazi veliinu jedne biogeografske provincije;

42) minerali su samorodni homogeni hemijski elementi ili jedinjenja u vidu kristalizovane ili amorfne materije, odreene strukture, oblika i sastava, koji nisu mineralne sirovine;

43) odrivo korienje prirodnih dobara i/ili resursa je korienje komponenata biodiverziteta ili geodiverziteta na nain i u obimu koji ne vodi ka dugoronom smanjenju biodiverziteta, odnosno geodiverziteta, odravajui njihov potencijal radi zadovoljenja potreba i tenji sadanjih i buduih generacija;

43a) ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoa da sprovoenje planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti, koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima, osnovama, programima, projektima, radovima i aktivnostima, mogu imati znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnih podruja;

44) ouvanje prirode je niz mera i aktivnosti koje se sprovode radi zatite ili obnavljanja prirodnih stanita i populacija divljih vrsta u cilju ouvanja njihovog povoljnog stanja, prirodnih ekosistema i predeone raznovrsnosti;

45) oteenje prirode jeste pojava nastala usled menjanja prirodnih procesa u tolikoj meri da je naruena prirodna ravnotea ili su unitene prirodne vrednosti. Oteenje prirode moe biti uzrokovano prirodnim i vetakim procesima, pojavama i nepogodama (klizita, odroni, zemljotresi, poplave, poari itd.);

46) paratip je primerak vrste koji je odreen pre opisivanja nominalne vrste;

47) plan upravljanja zatienog podruja je dokument kojim subjekat zaduen za upravljanje zatienim podrujem planira mere i aktivnosti zatite, ouvanja, unapreenja i korienja zatienog podruja;

48) planovi upravljanja prirodnim resursima i dobrima su planske i/ili programske osnove za upravljanje, gazdovanje i korienje prirodnih resursa i dobara u privredne, socijalne i ekoloke namene i/ili svrhe propisane na osnovu posebnih zakona;

49) peinski nakit su razliiti oblici i pojave taloenja kristalnog kalcijum karbonata u speleolokim objektima (stalaktiti, heliktiti, stalagmiti, stubovi, salivi, draperije, kadice i drugo);

50) peinski sediment je u speleolokim objektima nataloen ili na drugi nain odloen reni materijal (pesak, ljunak), glina, drobina, blokovi stena i bigar;

51) povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoronog opstanka kao ivotno sposobni deo prirodnog ekolokog sistema i kada se ekoloko podruje

rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoa da e se u predvidljivoj budunosti smanjiti;

52) povoljno stanje tipa prirodnog stanita je stanje tipa prirodnog stanita u kojem je njegovo podruje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu, kada su specifina struktura i funkcije neophodne za dugorono ouvanje prisutni ili e biti prisutni u predvidljivoj budunosti i kada je status zatite njihovih tipinih vrsta povoljan. Prirodno stanite je ugroeno ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak;

53) pokretna zatiena prirodna dokumenta su delovi geolokog, paleontolokog i biolokog naslea koji imaju izuzetan nauni i obrazovni znaaj;

54) populacija je prostorno i vremenski integrisana grupa jedinki iste vrste koja raspolae zajednikim skupom naslednih faktora, naseljava odreeni prostor, pripada odreenom ekosistemu, a u okviru koje su jedinke meusobno povezane prvenstveno odnosima reprodukcije;

55) praenje stanja (monitoring) jeste plansko, sistematsko i kontinualno praenje stanja prirode, odnosno delova bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema praenja stanja elemenata ivotne sredine u prostoru i vremenu;

56) predeo je odreena teritorija iji karakter predstavlja specifian spoj prirodnih i stvorenih vrednosti karakteristinih za dati region;

57) predeoni elemenat je najmanja, relativno homogena ekoloka jedinica strukture predela, bilo prirodnog ili antropogenog porekla;

58) predeona raznovrsnost je strukturiranost prostora nastala u interakciji (meudejstvu) prirodnih i/ili stvorenih predeonih elemenata odreenih biolokih, klimatskih, geolokih, geomorfolokih, pedolokih, hidrolokih, kulturno-istorijskih i sociolokih obeleja;

58a) prioritetni tipovi stanita i prioritetne vrste su oni tipovi stanita i vrste koji su kao takvi utvreni u Republici Srbiji, u skladu sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima;

59) priroda predstavlja jedinstvo geosfere i biosfere, izloeno atmosferskim promenama i razliitim uticajima i obuhvata prirodna dobra i prirodne vrednosti koje se iskazuju biolokom, geolokom i predeonom raznovrsnou;

60) prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geoloke, hidroloke i bioloke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zasluuju posebnu zatitu;

61) prirodna ravnotea je stanje meusobno uravnoteenih odnosa i uticaja ivih bia meu sobom i s njihovim stanitem. Prirodna ravnotea je naruena, kada se poremeti kvantitativna ili kvalitativna struktura ivotnih zajednica, oteti ili uniti stanite, uniti ili promeni sposobnost delovanja ekolokog sastava, prekine meusobna povezanost pojedinih ekolokih sastava ili prouzrokuje znaajnija izolovanost pojedinih populacija;

62) ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suoava s visokom verovatnoom da e ieznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budunosti;

63) reim zatite jeste skup mera i uslova kojima se odreuje nain i stepen zatite, korienja, ureenja i unapreenja zatienog prirodnog dobra;

64) reintrodukcija je metod zatite i ouvanja bioloke raznovrsnosti vetakim vraanjem vrste na nekadanja stanita sa kojih je iezla ili na stanita na kojima je brojnost njene populacije drastino smanjena;

65) reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prolosti imala iroko rasprostranjenje, a iji je dananji areal (ostatak) sveden na prostorno male delove;

66) sanacija prirode su mere koje se preduzimaju za zaustavljanje oteenja prirode, poboljanja stanja i funkcionalnosti;

67) sintipovi fosila su svi primerci iz jedne serije za koju ne postoji holotip;

68) speleoloki objekat je podzemna upljina u obliku kanala, hodnika i dvorana razliitih dimenzija, nagiba i izgleda nastala prirodnim procesima prvenstveno u krenjacima i dolomitima ali i u drugim stenama;

69) stanite je geografski jasno odreen prostor u kome konkretna zajednica biljaka, ivotinja, gljiva i mikroorganizama (biocenoza) stupa u interakciju sa abiotikim faktorima (zemljita, klima, koliina i kvalitet vode i dr.) formirajui funkcionalnu celinu;

70) stanite vrste su ona stanita u kojima populacije konkretne vrste imaju uslove za opstanak u duem vremenskom periodu, odnosno prostor u kome konkretna vrsta realizuje bilo koju fazu svog ivotnog ciklusa;

71) stenoendemit je vrsta ije je rasprostranjenje ogranieno na veoma malo podruje, odnosno jedan lokalitet (planinski vrh, greben, klisura i slino);

71a) tip stanita je skup ili grupa stanita koja su po svojim biotikim i abiotikim karakteristikama veoma slina;

72) tipovi predela su kategorije predela ija je jedinstvenost i kvalitet odreen ekolokim, strukturnim, fiziognomskim, istorijskim, socio-ekonomskim i estetskim obelejima;

73) ugroena vrsta jeste ona vrsta koja se suoava sa visokom verovatnoom da e ieznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budunosti to se utvruje u skladu sa opteprihvaenim meunarodnim kriterijumima;

74) unapreenje prirode je niz mera i aktivnosti koje su potrebne za obnavljanje prirodnih stanita i populacija kako bi se oni doveli u povoljno prirodno stanje, kao i niz aktivnosti na revitalizaciji i sanaciji prirodnih ekosistema i predela;

75) fosili su ostaci, sauvani u celini ili delovima, biljnih i ivotinjskih organizama koji su iveli u prolosti, ukljuujui i tragove izumrlih organizama, a slue kao materijalni dokazi na osnovu kojih se pouzdano rekonstruie geoloka prolost;

76) holotip fosila je vrsta koja je odreena i slui kao etalon za sve druge odredbe i taj jedan primerak se uva u Prirodnjakom muzeju;

77) holotip je originalni primerak na osnovu koga je dat opis vrste i njeno ime;

78) crvena knjiga je naunostruna studija ugroenih divljih vrsta rasporeenih po kategorijama ugroenosti i faktorima ugroavanja;

79) crvena lista je spisak ugroenih divljih vrsta rasporeenih po kategorijama ugroenosti.

Naela zatite prirode

lan 5

Osnovna naela zatite prirode jesu:

1) naelo visokog stepena zatite prirode svako je duan da pri preduzimanju aktivnosti ili vrenju delatnosti doprinese zatiti i unapreivanju prirode, bioloke, geoloke i predeone raznovrsnosti, ouvanju optekorisnih funkcija prirode i prirodne ravnotee;

2) naelo odrivog korienja korienje prirodnih resursa moe se vriti samo do stepena i na nain kojima se ne ugroava raznovrsnost i funkcionisanje prirodnih sistema i procesa;

3) naelo primene mera i uslova zatite prirode u korienju prirodnih resursa i zatienih prirodnih dobara, planiranju i ureenju prostora, primenjuju se naela, mere i uslovi zatite prirode;

4) naelo integrisane zatite zatita prirode je sastavni deo strategije odrivog razvoja, prostornog i urbanistikog planiranja i drugih planova, programa i osnova;

5) naelo "korisnik plaa" korisnik prirodnog resursa i zatienog prirodnog dobra, duan je da plati naknadu za njihovo korienje i snosi trokove sanacije i rekultivacije prostora;

6) naelo saradnje dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna i fizika lica, pri vrenju svojih poslova i zadataka duni su da postupaju u skladu sa naelima, ciljevima, merama i uslovima zatite i trajnog ouvanja prirode i da pri tome ostvaruju meusobnu i meunarodnu saradnju;

7) naelo neposredne primene meunarodnog prava dravni organi i organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna lica, preduzetnici i fizika lica, pri vrenju svojih poslova i zadataka neposredno primenjuju opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvrene meunarodne ugovore kao sastavni deo pravnog sistema.

Na zatitu prirode primenjuju se i osnovna naela zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom.

Subjekti zatite prirode

lan 6

Zatitu i ouvanje prirode, u okviru svojih ovlaenja, obezbeuju:

1) Republika Srbija;

2) autonomna pokrajina;

3) optina, grad i grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);

4) upravlja zatienog podruja;

5) pravna lica, preduzetnici i fizika lica koji u obavljanju privrednih i drugih delatnosti koriste prirodne resurse i zatiena prirodna dobra;

6) strune i naune organizacije i druge javne slube;

7) graanin, grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije.

II ZATITA PRIRODE

Mere zatite prirode

lan 7

Zatita prirode sprovodi se naroito:

1) utvrivanjem i procenom stanja, pojava i procesa u prirodi i predelu;

2) uspostavljanjem i utvrivanjem zatienih prirodnih dobara i sistema praenja njihove zatite;

3) sprovoenjem mera zatite prirode i predela;

4) utvrivanjem uslova i mera zatite prirode i zatienih prirodnih dobara i predela u prostornim i urbanistikim planovima, projektnoj dokumentaciji, osnovama i programima upravljanja prirodnim resursima u rudarstvu, energetici, saobraaju, vodoprivredi, poljoprivredi, umarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu;

5) odrivim korienjem prirodnih resursa i zatienih prirodnih dobara i kontrolom njihovog korienja uspostavljanjem sistema upravljanja prirodnim resursima i zatienim prirodnim dobrima;

6) izradom izvetaja o stanju prirode, donoenjem i sprovoenjem strategija, programa, akcionih i sanacionih planova i planova upravljanja;

7) ublaavanjem tetnih posledica koje su nastale aktivnostima u prirodi, korienjem prirodnih resursa ili prirodnim katastrofama;

8) povezivanjem i usklaivanjem nacionalnog sistema zatite prirode sa meunarodnim sistemom zatite prirode;

9) podsticanjem naunog i strunog rada u oblasti zatite prirode;

10) obavetavanjem javnosti o stanju prirode i uestvovanjem javnosti u odluivanju o zatiti prirode;

11) podsticanjem i promocijom zatite prirode, razvijanjem svesti o potrebi zatite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja;

12) ukljuivanjem lokalnih zajednica u praenje stanja, zatitu i unapreenje prirode.

1. Planiranje, ureenje i korienje prostora, prirodnih resursa, zatienih podruja i ekoloke mree

lan 8

Planiranje, ureenje i korienje prostora, prirodnih resursa, zatienih podruja i ekoloke mree sprovodi se na osnovu prostornih i urbanistikih planova, planske i projektne dokumentacije, osnova i programa upravljanja i korienja prirodnih resursa i dobara u rudarstvu, energetici, saobraaju, vodoprivredi, poljoprivredi, umarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, u skladu sa merama i uslovima zatite prirode.

Korienje prostora, prirodnih resursa i zatienih podruja dozvoljeno je na nain predvien ovim i drugim zakonima.

Nosilac projekta, odnosno pravno lice, preduzetnik i fiziko lice koje koristi prirodne resurse, obavlja graevinske i druge radove, aktivnosti i intervencije u prirodi duno je da postupa u skladu sa merama zatite prirode utvrenim u planovima, osnovama i programima i u skladu sa projektno-tehnikom dokumentacijom, na nain da se izbegnu ili na najmanju meru svedu ugroavanje i oteenje prirode.

Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice iz stava 3. ovog lana duno je da po prestanku radova i aktivnosti izvri sanaciju, odnosno rekultivaciju u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Uslovi zatite prirode

lan 9

U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti iz lana 8. ovog zakona pribavljaju se uslovi zatite prirode koje izdaje nadleni zavod za zatitu prirode (u daljem tekstu: zavod).

Akt o uslovima zatite prirode sadri naroito:

1) podatke o prirodnim vrednostima, posebno biljnog i ivotinjskog sveta, objekata geonaslea i predela u granicama prostornog obuhvata dokumenta iz stava 1. ovog lana i prostornom okruenju;

2) podatke o zatienim prirodnim dobrima, ukljuujui prirodna dobra planirana za zatitu i u postupku zatite;

3) podatke o ekoloki znaajnim podrujima i tipovima stanita;

4) podatke o ustanovljenim reimima i merama zatite i korienja prirodnih vrednosti i dobara i ekoloki znaajnih podruja;

5) procenu da li se planirani radovi i aktivnosti mogu realizovati sa stanovita ciljeva zatite prirode i donetih propisa i dokumenata;

6) uslove, odnosno zabrane i ogranienja pod kojima se planirani radovi i aktivnosti mogu realizovati;

7) bioloke, tehnike i tehnoloke mere zatite prirode koje treba primeniti;

8) pravni i struni osnov za utvrene uslove i mere.

Uz zahtev za izdavanje akta o uslovima zatite prirode prilau se:

1) podaci o vrsti i nosiocu izrade dokumenta iz stava 1. ovog lana i investitoru;

2) podaci o lokaciji i prostornom obuhvatu sa odgovarajuim kartografskim i grafikim prilozima, a za projekte i sa kopijom katastarskog plana;

3) kratak opis ciljeva zbog kojih se dokument izrauje, nameravanih aktivnosti na njegovoj realizaciji i glavnih oekivanih rezultata, a za projekat idejno reenje.

Akt o uslovima zatite prirode zavod izdaje reenjem.

Ukoliko podnosilac zahteva u roku od dve godine od dana dostavljanja akta ne otpone radove i aktivnosti za koje je akt o uslovima zatite prirode izdat, duan je da pribavi novi akt.

Za prikupljanje i procenu informacija neophodnih za izdavanje akta o uslovima zatite prirode plaa se naknada.

Visinu i nain obrauna i naplate naknade iz stava 6. ovog lana, obveznike naknade i oslobaanje ili umanjenje od obaveze plaanja naknade utvruje zavod, uz saglasnost Vlade.

Na akt o uslovima zatite prirode moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od 15 dana, a na teritoriji autonomne pokrajine organu nadlenom za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine.

Organ nadlean za donoenje, odnosno usvajanje dokumenta iz stava 1. ovog lana pribavlja akt o ispunjenosti uslova zatite prirode iz stava 2. ovog lana.

Ocena prihvatljivosti

lan 10

Ukoliko se u postupku izdavanja uslova zatite prirode iz lana 9. utvrdi da postoji verovatnoa da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti mogu imati znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnog podruja, Ministarstvo, organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine jedinice lokalne samouprave, sprovodi ocenu prihvatljivosti.

Za planove, osnove i programe za koje se, u skladu sa posebnim zakonom, sprovodi postupak strateke procene i za projekte, radove i aktivnosti za koje se u skladu sa posebnim zakonom, sprovodi postupak procene uticaja, ocena prihvatljivosti sprovodi se u okviru tih postupaka.

U sluaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti mogu imati znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnog podruja, nadleni organ e odbiti davanje saglasnosti.

U sluaju sumnje smatrae se da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnosti, mogu imati znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnog podruja.

U sluaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi, osnove, programi, projekti, radovi i aktivnost mogu imati znaajan uticaj na ciljeve ouvanja i celovitost ekoloki znaajnog podruja, nadleni organ e dati saglasnost, samo pod sledeim uslovima:

1) ukoliko ne postoji drugo alternativno reenje;

2) u odnosu na ekoloki znaajna podruja u kojima se nalazi makar jedan prioritetni tip stanita i/ili prioritetna vrsta, samo ukoliko postoje imperativni razlozi preovladavajueg javnog interesa, koji se odnose na zatitu zdravlja ljudi i javne sigurnosti, na korisne efekte od primarne vanosti za ivotnu sredinu; ukoliko postoje drugi preovladavajui razlozi od javnog interesa uz prethodno pribavljeno miljenje Evropske komisije. U odnosu na sva ostala ekoloki vana podruja samo ukoliko postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, ukljuujui interese socijalne ili ekonomske prirode, koji preteu u odnosu na interes ouvanja ovih podruja;

3) ukoliko je mogue preduzeti kompenzacijske mere iz lana 12. ovog zakona, neophodne za ouvanje sveukupne koherentnosti ekoloke mree.

Vlada blie propisuje postupak, sadrinu, rokove, nain sprovoenja ocene prihvatljivosti u odnosu na ciljeve ouvanja ekoloki znaajnog podruja, kao i nain obavetavanja javnosti, utvrivanja preovladavajueg javnog interesa i kompenzacijskih mera.

Ogranienja ili prekid korienja

lan 11

Ako nain ili obim korienja prirodnih resursa neposredno ugroava opstanak neke vrste, njenog stanita ili prirodnog ekosistema, ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) naredbom moe ograniiti, privremeno ili trajno obustaviti korienje po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, ministarstva nadlenog za poslove rudarstva i energetike i ministarstva nadlenog za poslove infrastrukture.

Za ogranienja kojima su podvrgnuti, na osnovu naredbe iz stava 1. ovog lana, vlasnici ili korisnici prirodnih resursa imaju pravo na naknadu srazmerno umanjenom prihodu.

Visina naknade utvruje se sporazumno, a u sluaju spora o visini naknade odluuje sud.

Naknada iz stava 3. ovog lana isplauje se na teret sredstava budeta Republike Srbije.

Vlasnik ili korisnik prirodnih resursa koji ne postupi po naredbi iz stava 1. ovog lana odgovara za tetu nastalu na vrsti, stanitu ili prirodnom ekosistemu, koja je nastala nakon donoenja naredbe.

Ublaavanje tetnih posledica na prirodu

lan 12

Radi ublaavanja tetnih posledica na prirodu, koje mogu nastati ili su nastale realizacijom planova, osnova, programa, projekata, radova ili aktivnosti na zatienom prirodnom dobru ili podruju ekoloke mree, pravno lice, preduzetnik i fiziko lice, odnosno nosilac projekta, duno je da sprovede kompenzacijske mere u skladu sa reenjem koje donosi Ministarstvo na predlog zavoda.

Kompenzacijske mere odreuju se u zavisnosti od predvienih ili prouzrokovanih oteenja prirode, i to:

1) uspostavljanjem novog lokaliteta koje ima iste ili sline osobine kao oteeni lokalitet;

2) uspostavljanjem drugog lokaliteta znaajnog za ouvanje bioloke i predeone raznovrsnosti, odnosno za zatitu prirodnog dobra;

3) novanom naknadom u vrednosti prouzrokovanog oteenja lokaliteta u sluaju da nije mogue sprovesti kompenzacijske ili mere sanacije.

Kompenzacijske mere iz stava 1. ovog lana utvruje Ministarstvo.

Pri odreivanju kompenzacijskih mera prednost ima nadoknaivanje novim lokalitetom koji ima iste ili sline osobine kao i oteeni lokalitet.

Za ekoloki znaajna podruja Evropske unije NATURA 2000 jedina kompenzacijska mera jeste uspostavljanje novog lokaliteta, u smislu stava 2. taka 1) ovog lana.

O kompenzacijskim merama koje se odnose na ekoloki znaajno podruje Evropske unije NATURA 2000 obavetava se Evropska komisija.

Novani iznos na ime kompenzacijskih mera uplauje se na raun propisan za uplatu javnih prihoda budeta Republike Srbije i koristi se preko Fonda za zatitu ivotne sredine iskljuivo za finansiranje projekata zatite prirode.

Otklanjanje tetnih posledica

lan 13

Ako su projekti ili aktivnosti u prirodi izvedene bez utvrenih uslova zatite prirode ili suprotno datim uslovima zatite prirode, zbog ega su nastala oteenja prirode i zatienih prirodnih dobara, nosilac projekta ili aktivnosti odnosno, korisnik prirodnih resursa, duan je da bez odlaganja i o svom troku otkloni tetne posledice svog delovanja, po naelima objektivne odgovornosti.

Ako nosilac aktivnosti iz stava 1. ovog lana ne otkloni tetne posledice svog delovanja ili ne postupi u skladu sa reenjem iz lana 12. ovog zakona kojim su utvrene kompenzacijske mere, Ministarstvo e iste sprovesti na njegov troak i reenjem utvrditi obavezu na naknadu tete i visinu trokova izvrenja.

Procenu nastale tete, kao i nain otklanjanja tetnih posledica Ministarstvu predlae zavod.

2. Predmet zatite

Zatita bioloke raznovrsnosti

lan 14

Zatita bioloke raznovrsnosti ostvaruje se sprovoenjem mera zatite i unapreenja vrsta, njihovih populacija, prirodnih stanita i ekosistema.

Zatita vrsta

lan 15

Zatita vrsta se ostvaruje sprovoenjem mera i aktivnosti na ouvanju samih vrsta, njihovih populacija i stanita, ekosistema i koridora koji ih povezuju.

Zatita ptica i migratornih vrsta ostvaruje se sprovoenjem mera potrebnih za ouvanje, odravanje i obnovu dovoljne raznovrsnosti i rasprostranjenosti njihovih stanita, izbegavanje zagaenja ili naruavanja kvaliteta stanita i podsticanje istraivanja i upravljanja.

Za ouvanje malih biotopa i stanita preduzimaju se mere koje ukljuuju stvaranje zatienih podruja, odravanje i upravljanje stanitima unutar zatienih podruja, obnovu unitenih biotopa i stvaranje novih biotopa.

Zatita stanita

lan 16

Zatita stanita vri se sprovoenjem mera i aktivnosti na zatiti i ouvanju prirode, odrivom korienju prirodnih resursa i zatienih prirodnih dobara i ouvanjem ekoloki znaajnih podruja.

Ministar propisuje kriterijume za izdvajanje ugroenih, retkih i osetljivih stanita i tipova stanita od posebnog znaaja za ouvanje, mere zatite za njihovo ouvanje i utvruje spisak tipova stanita u Republici Srbiji.

Tipovi stanita iz stava 2. ovog lana dokumentuju se kartom stanita i GIS bazom podataka.

Karta stanita se objavljuje na internet stranici Ministarstva i Zavoda za zatitu prirode Srbije.

Upravljanje GIS bazom, prikupljanje podataka i stalno auriranje obezbeuje zavod i druge strune i naune institucije koje ovlasti ministar.

Zatita ekosistema

lan 17

Zatita ekosistema (umskih, visokoplaninskih, vodenih i vlanih, osetljivih, agro i drugih ekosistema) ostvaruje se ouvanjem njihovog prirodnog sastava, strukture, funkcije, celovitosti i ravnotee putem sprovoenja odgovarajuih mera i aktivnosti na njihovoj zatiti, unapreenju i odrivom korienju.

Zatita umskih, vlanih i vodenih ekosistema i stanita unutar agroekosistema

lan 18

Ouvanje bioloke raznovrsnosti umskih ekosistema obavlja se radi jaanja optekorisnih funkcija uma, u skladu sa zakonom.

Gazdovanje umama mora se zasnivati na naelima odrivog razvoja i ouvanja bioloke raznovrsnosti, ouvanja prirodnog sastava, strukture i funkcije umskih ekosistema, saglasno uslovima zatite prirode koji su sastavni deo umskih osnova.

Radi obogaivanja bioloke i predeone raznovrsnosti u gazdovanju umama postupa se na nain da se u najveoj meri ouvaju umske istine (livade, panjaci i drugo) i umski rubovi.

U vlanim i vodenim ekosistemima sa obalnim pojasom zabranjene su radnje, aktivnosti i delatnosti kojima se ugroava hidroloka pojava ili opstanak i ouvanje bioloke raznovrsnosti.

Koliinu vode u vlanim i vodenim ekosistemima, izvan zatienih podruja, koja je nuna za ouvanje hidroloke pojave i opstanak bioloke raznovrsnosti odreuje ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, po prethodno pribavljenom miljenju Ministarstva, a u zatienim podrujima i podrujima ekoloke mree Ministarstvo, po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.

Ouvanje bioloke i predeone raznovrsnosti stanita unutar agroekosistema i drugih neautonomnih i poluautonomnih ekosistema sprovodi se prvenstveno ouvanjem i zatitom rubnih stanita, ivica, mea, pojedinanih stabala, grupe stabala, bara i livadskih pojaseva, kao i drugih ekosistema sa ouvanom ili delimino izmenjenom drvenastom, bunastom, livadskom ili movarnom vegetacijom.

Prilikom ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljita mora se voditi rauna o ouvanju postojeih i stvaranju novih rubnih stanita radi obezbeenja bioloke i predeone raznovrsnosti ekosistema.

Upotreba biolokih, biotehnikih i hemijskih sredstava u zatiti ekosistema i zatienim podrujima

lan 19

Radi zatite ekosistema dozvoljena je upotreba biolokih, biotehnikih i hemijskih sredstava u skladu sa zakonom.

U zatienim podrujima mogu se koristiti bioloka i biotehnika sredstva radi ouvanja bioloke raznovrsnosti.

Hemijska sredstva u zatienim podrujima mogu se koristiti u skladu sa propisanim reimima zatite, uz odobrenje ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede a uz saglasnost Ministarstva.

Ouvanje genetike raznovrsnosti

lan 20

Genetiki materijal se koristi u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima.

Uzimanje genetikog materijala iz prirode radi korienja ne sme ugroavati opstanak ekosistema ili populaciju divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva u njihovim stanitima.

Pristup izvorima genetikog materijala

lan 21

Genetiki materijal iz prirode moe se koristiti u skladu sa ovim zakonom.

Na genetikom materijalu koji je stvoren od genetikog materijala divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva ne moe se stei svojina.

Banka gena

lan 22

Radi ouvanja genetike raznovrsnosti divljih biljaka, ivotinja i gljiva osniva se banka gena.

U bankama gena uva se bioloki materijal nadzirane ili uzgajane populacije, delovi biljaka, ivotinja i gljiva, seme, spore, polne elije i drugi bioloki materijali, koji se koriste radi ouvanja vrsta, odnosno njihovog genetskog fonda i potencijala.

Banku gena iz stava 1. ovog lana moe da osnuje pravno lice ili preduzetnik koje ispunjava uslove u pogledu kadra, opreme i prostora.

Ispunjenost uslova iz stava 3. ovog lana utvruje Ministarstvo u dozvoli koja se izdaje u formi reenja.

Dozvola iz stava 4. ovog lana izdaje se na zahtev pravnog ili fizikog lica.

Reenje iz stava 4. ovog lana je konano, a protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

Blie uslove iz stava 3. ovog lana, kao i nain rada banke gena, nain postupanja sa biolokim materijalom, sadrinu zahteva i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole propisuje Ministarstvo, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.

Zatita geoloke raznovrsnosti

lan 23

Zatita geoloke raznovrsnosti pri korienju i ureenju prostora ostvaruje se sprovoenjem mera ouvanja prirode, geolokih i paleontolokih dokumenata, kao i objekata geonaslea u uslovima in situ i ex situ zatite.

Zatita speleolokih objekata

lan 24

Speleoloki objekti su javno dobro u svojini Republike Srbije.

Speleoloki objekti zbog svojih prirodnih i kulturnih vrednosti uivaju zatitu i koriste se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Za speleoloke objekte izrauje se Katastar speleolokih objekata kao digitalni geografski informacioni sistem (u daljem tekstu: katastar).

Zatita i korienje speleolokih objekata

lan 25

U speleolokim objektima i njihovoj okolini zabranjeno je:

1) zagaivati vodotoke i izvore, uputati, unositi i ostavljati otrovne materije, vrste otpatke i uginule ivotinje ili deponovati bilo koju vrstu otpadaka na mestima i na takav nain da mogu biti uneti u speleoloki objekat tekuom vodom ili slobodnim kretanjem;

2) unitavati, oteivati ili odnositi delove peinskog nakita, peinskih sedimenata, fosilnih ostataka i artefakata;

3) unitavati ili odnositi primerke faune i flore i naruavati njihove stanine uslove;

4) izvoditi graevinske radove koji mogu prouzrokovati znaajne nepovoljne i trajne promene geomorfolokih i hidrolokih obeleja.

Vlada propisuje nain i uslove upravljanja, korienja i istraivanja speleolokih objekata, kao i izrade i voenja katastra iz lana 24. stav 3. ovog zakona.

Zatita predela

lan 26

Predeli se prema svojim prirodnim i stvorenim obelejima razvrstavaju u predeone tipove koji izraavaju raznolikost prirodne i kulturne batine.

Zatita predela podrazumeva planiranje i sprovoenje mera kojima se spreavaju neeljene promene, naruavanje ili unitenje znaajnih obeleja predela, njihove raznovrsnosti, jedinstvenosti i estetskih vrednosti i omoguavanje tradicionalnog naina korienja predela.

U planiranju i ureenju prostora, kao i u planiranju i korienju prirodnih resursa mora se obezbediti ouvanje znaajnih i karakteristinih obeleja predela.

Zatita, upravljanje i planiranje predela zasniva se na identifikaciji predela i proceni njihovih znaajnih i karakteristinih obeleja.

Ministar propisuje kriterijume za identifikaciju predela i nain procene njihovih znaajnih i karakteristinih obeleja.

III ZATIENA PRIRODNA DOBRA

Zatiena prirodna dobra

lan 27

Zatiena prirodna dobra su:

1) zatiena podruja

- strogi rezervat prirode,

- specijalni rezervat prirode,

- nacionalni park,

- spomenik prirode,

- zatieno stanite,

- predeo izuzetnih odlika,

- park prirode;

2) zatiene vrste

- strogo zatiena divlja vrsta,

- zatiena divlja vrsta;

3) pokretna zatiena prirodna dokumenta.

1. Zatiena podruja

lan 28

Podruja koja imaju izraenu geoloku, bioloku, ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost i koja su znaajna kao stanita vrsta ptica i drugih migratornih vrsta znaajnih u skladu sa meunarodnim propisima mogu se proglasiti za zatiena podruja od opteg interesa.

Zatiena podruja mogu se prekogranino povezivati sa zatienim podrujima susednih drava.

Plan upravljanja i mere zatite zatienog podruja koje je prekogranino povezano sa zatienim podrujem susedne drave, sporazumno se utvruje s nadlenim organima te drave, a uz saglasnost Ministarstva.

Strogi i specijalni rezervat prirode

lan 29

Strogi rezervat prirode je podruje neizmenjenih prirodnih odlika sa reprezentativnim prirodnim ekosistemima, namenjeno iskljuivo za ouvanje izvorne prirode, genskog fonda, ekoloke ravnotee, praenje prirodnih pojava i procesa, nauna istraivanja kojima se ne naruavaju prirodna obeleja, vrednosti, pojave i procesi.

Specijalni rezervat prirode je podruje sa neizmenjenom ili neznatno izmenjenom prirodom, od naroitog znaaja zbog jedinstvenosti, retkosti ili reprezentativnosti, a koje obuhvata stanite ugroene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva, bez naselja ili sa retkim naseljima u kojima ovek ivi usklaeno sa prirodom, namenjeno ouvanju postojeih prirodnih odlika, genskog fonda, ekoloke ravnotee, praenju prirodnih pojava i procesa, naunim istraivanjima i obrazovanju, kontrolisanim posetama i ouvanju tradicionalnog naina ivota.

Specijalni rezervat prirode moe biti floristiki, mikoloki, umske i druge vegetacije, zooloki (ornitoloki, ihtioloki i drugi), geoloki, paleontoloki, hidrogeoloki, hidroloki i drugi.

U strogom i specijalnom rezervatu prirode zabranjeno je vriti radnje i aktivnosti i obavljati delatnosti koje mogu naruiti svojstva zbog kojih su proglaeni zatienim prirodnim dobrom (branje i unitavanje biljaka, uznemiravanje, hvatanje i ubijanje ivotinja, uvoenje novih biolokih vrsta, melioracijski radovi, razni oblici privrednog i drugog korienja i slino).

Poseivanje strogog i specijalnog rezervata prirode u cilju obrazovanja moe se vriti na osnovu dozvole koju izdaje upravlja zatienog podruja (u daljem tekstu: upravlja).

Mere zatite strogog i specijalnog rezervata prirode blie se odreuju aktom o proglaenju zatienog podruja.

Praenje prirodnih pojava i procesa i nauna istraivanja vre se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo i uz prisustvo upravljaa.

U strogom rezervatu prirode zabranjene su privredne i druge aktivnosti.

Nacionalni park

lan 30

Nacionalni park je podruje sa veim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog znaaja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog naslea u kome ovek ivi usklaeno sa prirodom, namenjeno ouvanju postojeih prirodnih vrednosti i resursa, ukupne predeone, geoloke i bioloke raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naunih, obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih, turistikih, zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalih aktivnosti u skladu sa naelima zatite prirode i odrivog razvoja.

U nacionalnom parku dozvoljene su radnje i delatnosti kojima se ne ugroava izvornost prirode, kao i obavljanje delatnosti koje su u funkciji obrazovanja, zdravstveno-rekreativnih i turistikih potreba, nastavka tradicionalnog naina ivota lokalnih zajednica, a na nain kojim se ne ugroava opstanak vrsta, prirodnih ekosistema i predela, u skladu sa ovim zakonom i planom upravljanja koji donosi upravlja.

Delatnosti iz stava 2. ovog lana mogu se ograniiti radi ouvanja izvornosti prirode nacionalnog parka.

umama u nacionalnom parku gazduje pravno lice koje upravlja nacionalnim parkom.

ume iz stava 4. ovog lana nisu obuhvaene umskim podrujem.

Mere zatite nacionalnog parka i nain njegovog korienja, blie se odreuju posebnim zakonom.

Spomenik prirode

lan 31

Spomenik prirode je manja neizmenjena ili delimino izmenjena prirodna prostorna celina, objekat ili pojava, fiziki jasno izraen, prepoznatljiv i/ili jedinstven, reprezentativnih

geomorfolokih, geolokih, hidrografskih, botanikih i/ili drugih obeleja, kao i ljudskim radom formirana botanika vrednost od naunog, estetskog, kulturnog ili obrazovnog znaaja.

Spomenik prirode moe biti geoloki (istorijskogeoloko-stratigrafski, paleontoloki, petroloki, sedimentoloki, mineraloki, strukturnogeoloki, hidrogeoloki i drugi), geomorfoloki, speleoloki (peina, jama i drugo), hidroloki (ceo ili deo vodotoka, slap, jezero, tresava i drugo), botaniki (retki ili znaajni primerci biljnog sveta, pojedinano stablo ili skupina stabala, drvoredi, parkovi, arboretumi, botanike bate i drugo).

Na spomeniku prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti koje ugroavaju njegova obeleja i vrednosti.

Mere zatite spomenika prirode i nain njegovog korienja, blie se odreuju aktom o proglaenju zatienog podruja.

Zatieno stanite

lan 32

Zatieno stanite je podruje koje obuhvata jedan ili vie tipova prirodnih stanita znaajnih za ouvanje jedne ili vie populacija divljih vrsta i njihovih zajednica.

Cilj zatite stanita je:

1) zatita ugroenih i retkih tipova stanita, ekosistema i/ili autohtonih divljih vrsta na nacionalnom i/ili meunarodnom nivou;

2) obezbeivanje povoljnog stanja populacija autohtone divlje vrste i/ili vrsta;

3) omoguavanje nesmetanog odvijanja neke od ivotnih faza autohtonih divljih vrsta (mreenje, parenje, gneenje, podizanje mladunaca, prezimljavanje i drugo);

4) zatita krajnje ugroenih i ranjivih vrsta;

5) omoguavanje protoka gena izmeu populacija vrste;

6) obezbeivanje migratornih puteva i odmorita;

7) omoguavanje naunih istraivanja, upravljanja populacijama i obrazovanja.

Na zatienom stanitu zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se ugroava ili oteuje jedan ili vie tipova stanita.

Aktom o proglaenju zatienog stanita blie se utvruje njegov znaaj, namena i mere zatite.

Predeo izuzetnih odlika

lan 33

Predeo izuzetnih odlika je podruje prepoznatljivog izgleda sa znaajnim prirodnim, bioloko-ekolokim, estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala podruja i tradicionalnog naina ivota lokalnog stanovnitva.

Predeo izuzetnih odlika moe biti prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturni predeo izuzetnih odlika.

Prirodni predeo izuzetnih odlika je podruje znaajne bioloko-ekoloke i estetske vrednosti gde tradicionalan nain ivota lokalnog stanovnitva nije bitnije naruio prirodu i prirodne ekosisteme.

Kulturni predeo izuzetnih odlika je podruje znaajne predeone, estetske i kulturno-istorijske vrednosti koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala podruja i tradicionalnog naina ivota lokalnog stanovnitva.

U predelu izuzetnih odlika zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se naruavaju primarne prirodne i stvorene vrednosti i karakter predela.

Mere zatite, nain obavljanja privrednih i tradicionalnih delatnosti i korienje prirodnih i stvorenih vrednosti u predelu izuzetnih odlika, blie se utvruju aktom o proglaenju zatienog podruja.

Park prirode

lan 34

Park prirode je podruje dobro ouvanih prirodnih vrednosti sa preteno ouvanim prirodnim ekosistemima i ivopisnim pejsaima, namenjeno ouvanju ukupne geoloke, bioloke i predeone raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naunih, obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih, turistikih, zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalih delatnosti usklaenih sa tradicionalnim nainom ivota i naelima odrivog razvoja.

U parku prirode nisu dozvoljene privredne i druge delatnosti i radnje kojima se ugroavaju njegova bitna obeleja i vrednosti.

Mere zatite, nain obavljanja privrednih delatnosti i korienje prirodnih vrednosti u parku prirode, blie se utvruju aktom o proglaenju zatienog podruja.

Reimi zatite

lan 35

Na zatienom podruju uspostavljaju se sledei reimi zatite:

1) I stepena,

2) II stepena i/ili

3) III stepena.

Reim zatite I stepena - stroga zatita, sprovodi se na zatienom podruju ili njegovom delu sa izvornim ili malo izmenjenim ekosistemima izuzetnog naunog i praktinog znaaja, kojom se omoguavaju procesi prirodne sukcesije i ouvanje stanita i ivotnih zajednica u uslovima divljine.

Reim zatite I stepena:

1) zabranjuje korienje prirodnih resursa i izgradnju objekata;

2) ograniava radove i aktivnosti na nauna istraivanja i praenje prirodnih procesa, kontrolisanu posetu u obrazovne, rekreativne i optekulturne svrhe, kao i sprovoenje zatitnih, sanacionih i drugih neophodnih mera u sluaju poara, elementarnih nepogoda i udesa, pojava biljnih i ivotinjskih bolesti i prenamnoavanja tetoina, uz saglasnost Ministarstva.

Reim zatite II stepena - aktivna zatita, sprovodi se na zatienom podruju ili njegovom delu sa delimino izmenjenim ekosistemima velikog naunog i praktinog znaaja i posebno vrednim predelima i objektima geonaslea.

U II stepenu zatite mogu se vriti upravljake intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapreenja zatienog podruja, bez posledica po primarne vrednosti njihovih prirodnih stanita, populacija, ekosistema, obeleja predela i objekata geonaslea, obavljati tradicionalne delatnosti i ogranieno koristiti prirodni resursi na odriv i strogo kontrolisan nain.

Reim zatite II stepena:

1) zabranjuje izgradnju industrijskih, metalurkih i rudarskih objekata, asfaltnih baza, rafinerija nafte, kao i objekata za skladitenje i prodaju derivata nafte i tenog naftnog gasa, termoelektrana i vetrogeneratora, luka i robno-trgovinskih centara, aerodroma, uslunih skladita, magacina i hladnjaa, vikendica i drugih porodinih objekata za odmor, eksploataciju mineralnih sirovina, treseta i materijala renih korita i jezera, preoravanje prirodnih travnjaka, privredni ribolov, unoenje invazivnih alohtonih vrsta, izgradnju objekata za reciklau i spaljivanje otpada i obrazovanje deponija otpada;

2) ograniava regulaciju i pregraivanje vodotoka, formiranje vodoakumulacija, melioracione i druge hidrotehnike radove, izgradnju hidroelektrana, solarnih elektrana i elektrana na bio-gas, objekata turistikog smetaja, ugostiteljstva, nautikog turizma i turistike infrastrukture i ureenje javnih skijalita, izgradnju objekata saobraajne, energetske, komunalne i druge infrastrukture, stambenih i ekonomskih objekata poljoprivrednih gazdinstava, tradicionalno korienje kamena, gline i drugog materijala za lokalne potrebe, izgradnju ribnjaka, objekata za konvencionalno gajenje domaih ivotinja i divljai, ribolov, lov, sakupljanje gljiva, divljih biljnih i ivotinjskih vrsta, gazdovanje umama i umskim zemljitem, formiranje umskih i poljoprivrednih monokultura, unoenje vrsta stranih za divlji biljni i ivotinjski svet regije u kojoj se nalazi zatieno podruje i primenu hemijskih sredstava.

Reim zatite III stepena - proaktivna zatita, sprovodi se na zatienom podruju ili njegovom delu sa delimino izmenjenim i/ili izmenjenim ekosistemima, predelima i objektima geonaslea od naunog i praktinog znaaja.

U III stepenu zatite mogu se vriti upravljake intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapreenja zatienog podruja, razvoj sela i unapreenje seoskih domainstava, ureenje objekata kulturno-istorijskog naslea i tradicionalnog graditeljstva, ouvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovnitva, selektivno i ogranieno korienje prirodnih resursa i prostora uz potrebnu infrastrukturnu i drugu izgradnju.

Reim zatite III stepena:

1) zabranjuje izgradnju rafinerija nafte i objekata hemijske industrije, metalurkih i termoenergetskih objekata, skladita nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, unoenje invazivnih alohtonih vrsta i obrazovanje deponija;

2) ograniava izgradnju drugih industrijskih i energetskih objekata, asfaltnih baza, objekata turistikog smetaja i javnih skijalita, infrastrukturnih objekata, skladita industrijske robe i graevinskog materijala, vikendica, eksploataciju i primarnu preradu mineralnih sirovina, obrazovanje objekata za upravljanje otpadom, izgradnju naselja i irenje njihovih graevinskih podruja, lov i ribolov, formiranje umskih i poljoprivrednih monokultura, primenu hemijskih sredstava i druge radove i aktivnosti koji mogu imati znaajan nepovoljan uticaj na prirodne i druge vrednosti zatienog podruja.

Reimi zatite i granice delova zatienog podruja sa razliitim reimima zatite utvruju se aktom o proglaenju zatienog podruja na osnovu studije zatite.

Reim zatitne zone zatienog podruja zabranjuje i ograniava radove i aktivnosti za koje se (u postupku utvrenim zakonom i drugim propisima) utvrdi da mogu imati znaajan nepovoljan uticaj na bioloku raznovrsnost, vrednosti geonaslea i predela tog zatienog podruja.

Vlada blie propisuje reime zatite, postupak i nain njihovog odreivanja i objekte, radove i aktivnosti koji su zabranjeni ili ogranieni.

U nacionalnom parku mogu se, u skladu sa posebnim zakonom, zabraniti radovi i aktivnosti koji su reimima zatite iz ovog lana ogranieni.

2. Zatiene vrste

lan 36

Divlje vrste koje su ugroene ili mogu postati ugroene, koje imaju poseban znaaj sa genetikog, ekolokog, ekosistemskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, tite se kao strogo zatiene divlje vrste ili zatiene divlje vrste.

Strogo zatienom divljom vrstom moe se proglasiti:

1) vrsta iezla u Republici Srbiji i vraena programom reintrodukcije;

2) krajnje ugroena divlja vrsta;

3) ugroena divlja vrsta;

4) reliktna vrsta;

5) lokalni endemit;

6) stenoendemit;

7) meunarodno znaajna i zatiena divlja vrsta;

8) vrsta kojoj je iz drugih razloga potrebna stroga zatita.

Zatienom divljom vrstom moe se proglasiti:

1) ranjiva divlja vrsta;

2) endemina vrsta;

3) indikatorska, kljuna i kiobran vrsta;

4) reliktna vrsta;

5) meunarodno znaajna i zatiena divlja vrsta;

6) vrsta koja nije ugroena ali se zbog njenog izgleda moe lako zameniti s ugroenom vrstom.

Zatiene vrste u smislu ovoga zakona, odreuju se na osnovu nacionalnih i meunarodnih crvenih lista ili crvenih knjiga, strunih nalaza i naunih saznanja.

Crvenu knjigu, odnosno listu koja sadri ugroene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva, lokalitet na kome se nalaze, brojnost populacije vrsta i stepen ugroenosti utvruje Ministarstvo, na predlog zavoda.

Zatita divljih vrsta koja nije ureena ovim zakonom, regulie se posebnim propisima.

3. Pokretna zatiena prirodna dokumenta

lan 37

Delovi geolokog i paleontolokog naslea, kao i bioloka dokumenta koji imaju izuzetan nauni, obrazovni i kulturni znaaj, mogu se tititi kao pokretna zatiena prirodna dokumenta.

Pokretna zatiena prirodna dokumenta mogu biti:

1) svi primerci holotipova, sintipova i genotipova fosila, kao i tipske vrste fosila;

2) svi pojedinani minerali i/ili kristali i mineralne druze na leitu;

3) svi holotipovi i sintipovi fosila, tipske vrste fosila pojedinanih minerala i kristala;

4) mikoloke, botanike i zooloke zbirke, kao i pojedinani konzervirani preparati organskih vrsta, njihovi holotipovi i sintipovi.

Zabranjeno je sakupljanje i/ili unitavanje pokretnih prirodnih dokumenata kao i unitavanje ili oteivanje njihovih nalazita.

Ekoloka mrea

lan 38

Ekoloku mreu ine: ekoloki znaajna podruja, ekoloki koridori i zatitna zona ukoliko je potrebna.

Zavod, u saradnji sa drugim strunim i naunim institucijama, priprema dokumentaciju za uspostavljanje ekoloke mree na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa kriterijumima utvrenim zakonom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima.

Zavod vodi digitalnu bazu podataka za ekoloku mreu koja sadri i vektorski prikazane granice podruja ekoloke mree u odgovarajuoj razmeri dravne karte.

Vlada utvruje ekoloku mreu kao i blii nain njenog upravljanja i finansiranja.

Zatita ekoloke mree

lan 39

Zatita ekoloke mree obezbeuje se sprovoenjem propisanih mera zatite radi ouvanja bioloke i predeone raznovrsnosti, odrivog korienja i obnavljanja prirodnih resursa i dobara i unapreenja zatienih podruja, tipova stanita i stanita divljih vrsta u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima.

Mere zatite ekoloke mree odnose se na pravna i fizika lica koja koriste prirodne vrednosti i obavljaju aktivnosti i radove u skladu sa zakonom.

Na podruju ekoloke mree primenjuju se mere, metode i tehniko-tehnoloka reenja sa ciljem ouvanja ekoloki znaajnih podruja i unapreivanja naruenog stanja delova ekoloke mree.

Praenje stanja ekoloke mree obavlja zavod i/ili druge strune i naune institucije po ovlaenju Ministarstva.

Zabranjuju se radovi, aktivnosti i delatnosti koji mogu dovesti do ugroavanja i naruavanja funkcija ekoloke mree i do naruavanja ili trajnog oteenja svojstava i vrednosti pojedinih delova ekoloke mree.

Izuzetno od stava 5. ovog lana, Ministarstvo moe dozvoliti radove, aktivnosti i delatnosti u skladu sa lanom 10. ovog zakona.

Upravljanje ekolokom mreom

lan 40

Podrujem ekoloke mree koje je istovremeno i zatieno podruje, upravlja upravlja tog zatienog podruja.

Za upravljanje ekoloki znaajnim podrujem i ekolokim koridorom koje nije stavljeno pod zatitu kao zatieno podruje, Vlada na predlog Ministarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi deo ekoloke mree moe odrediti ili osnovati pravno lice.

Za podruje ekoloke mree moe se doneti plan upravljanja ili propisati skup mera za ouvanje, obnavljanje i unapreenje stanja ovih podruja.

Plan upravljanja iz stava 3. ovog lana donosi pravno lice kome je povereno upravljanje delom ekoloke mree.

Blii nain upravljanja ekolokom mreom utvrdie se aktom iz lana 14. stav 4. ovog zakona.

IV POSTUPAK PROGLAAVANJA ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA

1. Kategorizacija zatienih podruja

lan 41

Zatiena podruja, u zavisnosti od vrednosti i znaaja, svrstavaju se u kategorije:

1) I kategorija - zatieno podruje meunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog znaaja;

2) II kategorija - zatieno podruje pokrajinskog/regionalnog, odnosno velikog znaaja;

3) III kategorija - zatieno podruje lokalnog znaaja.

Ministar propisuje kriterijume vrednovanja i postupak kategorizacije zatienih podruja.

Proglaenje zatienih podruja

lan 41a

Nacionalni park proglaava se zakonom.

Zatieno podruje I kategorije proglaava Vlada na predlog Ministarstva.

Zatieno podruje II kategorije proglaava Vlada, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada se zatieno podruje nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Kada zatieno podruje proglaava nadleni organ autonomne pokrajine, a obuhvata zemljite, druge

nepokretnosti u svojini Republike Srbije i dobra od opteg interesa, u postupku proglaenja pribavlja se saglasnost Ministarstva, uz prethodno pribavljena miljenja nadlenih ministarstava.

Zatieno podruje III kategorije proglaava nadleni organ jedinice lokalne samouprave, a ako se to zatieno podruje nalazi na teritoriji dveju ili vie jedinica lokalne samouprave, sporazumno proglaavaju zatienim podrujem nadleni organi tih jedinica lokalne samouprave. Kada zatieno podruje obuhvata zemljite i druge nepokretnosti u svojini Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine i dobra od opteg interesa, u postupku proglaenja pribavlja se saglasnost Ministarstva, odnosno organa nadlenog za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine, uz prethodno pribavljena miljenja nadlenih ministarstava, odnosno nadlenih organa autonomne pokrajine.

Studija zatite

lan 42

Predlog akta o proglaenju zatienog podruja zasniva se na naunoj i/ili strunoj osnovi - studiji zatite, kojom se utvruju vrednosti podruja koje se predlae za zatitu i nain upravljanja podrujem.

Inicijativu za proglaenje zatienog podruja mogu podneti subjekti zatite prirode iz lana 6. ovog zakona.

Studiju zatite izrauje zavod, koji o pokrenutoj inicijativi i postupku izrade studije obavetava lokalno stanovnitvo, vlasnike i korisnike podruja koje je predmet studije i sarauje sa njima.

Studija zatite sadri obrazloenje predloga za pokretanje postupka zatite, opis prirodnih, stvorenih i predeonih odlika prirodnog dobra sa tematskim kartografskim prilozima, temeljne vrednosti prirodnog dobra, ocenu stanja ivotne sredine podruja, predloene reime zatite, kartografski prikaz sa ucrtanim granicama i reimima zatite na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti, koncept zatite i unapreenja, mogue perspektive odrivog razvoja, analizu zainteresovanih strana, dokumentaciju o usklaivanju potreba zatite sa zainteresovanim stranama, nain upravljanja, procenu socioekonomskih efekata zatite, razvoja i odrivog korienja, potrebnu kadrovsku i tehniku opremljenost upravljaa, eventualni predlog upravljaa i druge elemente od znaaja za proglaenje zatienog podruja.

Sredstva za izradu studije zatite obezbeuju se u budetu Republike Srbije, budetu autonomne pokrajine, odnosno budetu jedinice lokalne samouprave.

Podruje za koje je pokrenut postupak zatite smatra se zatienim u smislu ovog zakona.

Postupak zatite prirodnog podruja je pokrenut kada zavod dostavi studiju zatite nadlenom organu.

Uee javnosti

lan 43

O predlogu akta za proglaenje zatienog podruja predlaga akta obavetava javnost.

Predlaga akta obezbeuje javni uvid i organizuje javnu raspravu o predlogu akta o proglaenju zatienog podruja i strunoj osnovi - studiji o zatiti sa kartografskom dokumentacijom.

Obavetenje iz stava 1. ovog lana objavljuje se u najmanje jednom dnevnom listu, koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i u lokalnom listu jedinice lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi podruje ija se zatita predlae, a sadri podatke o vremenu i mestu javnog uvida i javne rasprave.

Izlaganje akta o proglaenju zatienog podruja i strune osnove iz stava 2. ovog lana na javni uvid traje najmanje 20 dana od dana objavljivanja obavetenja.

Sadraj akta o proglaenju zatienog podruja

lan 44

Akt o proglaenju zatienog podruja naroito sadri:

1) vrstu, naziv i poloaj zatienog podruja;

2) osnovne ciljeve proglaenja i vrednosti zatienog podruja;

3) ukupnu povrinu zatienog podruja i povrine podruja optina, odnosno teritorija gradova obuhvaenih granicom zatienog podruja, sa spiskom katastarskih optina;

4) osnovnu vlasniku strukturu na nepokretnostima;

5) opis i grafiki prikaz granica zatienog podruja i granica prostora sa propisanim reimima zatite, kao i granica zatitne zone, na nain koji obezbeuje identifikaciju tih granica na terenu i katastarskom planu;

6) blie ciljeve zatite i odrivog korienja zatienog podruja iskazane po prostorima sa propisanim reimima zatite i mere kojim se ti ciljevi postiu;

7) naziv, pravni/organizacioni status i sedite upravljaa;

8) blii sadraj i nain donoenja plana upravljanja;

9) blii nain obezbeenja sredstava za sprovoenje akta o proglaenju odnosno plana upravljanja u okviru zakonom utvrenih izvora sredstava;

10) druge elemente od znaaja za upravljanje zatienim podrujem.

Neophodni podaci iz ta. 3), 4) i 5) ovog lana obezbeuju se iz baze podataka katastra nepokretnosti koje izdaje Republiki geodetski zavod bez naknade trokova, na zahtev zavoda.

Objavljivanje akta o proglaenju

lan 45

Akt o proglaenju zatienog podruja iz lana 41. st. 1. i 2. ovog zakona objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", akt o proglaenju iz lana 41. stav 3. ovog zakona u slubenom glasilu autonomne pokrajine, a akt o proglaenju iz lana 41. st. 4. i 5. ovog zakona u slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Organ koji donosi akt o proglaenju zatienog podruja isti dostavlja u roku od 30 dana, od dana stupanja na snagu:

1) (brisana)

2) Republikom geodetskom zavodu, odnosno nadlenom organu za upis;

3) upravljau zatienog podruja;

4) zavodu, radi upisa u registar zatienih prirodnih dobara.

Akt o prestanku zatite

lan 46

Ako podruje izgubi vrednosti zbog kojih je zatieno, zavod predlae donoenje akta o prestanku zatite organu koji je doneo akt.

Organ iz stava 1. ovog lana duan je da u roku od est meseci od prijema predloga zavoda, donese akt o prestanku zatite i dostavi zavodu radi brisanja iz registra zatienih prirodnih dobara.

Akt iz stava 1. ovog lana dostavlja se Republikom geodetskom zavodu, odnosno nadlenom organu za upis radi brisanja zabelebe u zemljinim knjigama ili katastru nepokretnosti.

Zavod u roku od mesec dana od dana donoenja akta o prestanku zatite brie zatieno podruje iz registra zatienih prirodnih dobara.

Prethodna zatita

lan 47

Podruje za koje se na osnovu strunog obrazloenja zavoda utvrdi da ima svojstva zatienog podruja i/ili je pokrenut postupak za proglaenje iz lana 41. ovog zakona, podruje je pod prethodnom zatitom.

Akt o prethodnoj zatiti donosi Ministarstvo, po prethodno pribavljenim miljenjima nadlenih ministarstava.

Aktom o prethodnoj zatiti utvruje se podruje pod prethodnom zatitom, mere zatite i rok na koji se odreuje prethodna zatita, koji ne moe biti dui od jedne godine od dana donoenja.

Nadleni organ je duan da akt o proglaenju zatienog podruja donese u roku iz stava 3. ovog lana, a u protivnom prestaje prethodna zatita i ista se vie ne moe uspostaviti.

Reenje o prethodnoj zatiti objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i dostavlja organu nadlenom za proglaenje zatienog podruja, lokalnoj samoupravi na ijoj se teritoriji nalazi podruje pod prethodnom zatitom i zavodu radi upisa u registar zatienih prirodnih dobara.

2. Zatiene vrste

lan 48

Na osnovu procene ugroenosti pojedinih vrsta i obaveza iz potvrenih meunarodnih ugovora, kao i na osnovu nacionalnih i meunarodnih crvenih lista i/ili crvenih knjiga i/ili druge strune dokumentacije, ministar sporazumno sa ministrom nadlenim za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, a na predlog zavoda, proglaava divlje vrste strogo zatienim divljim vrstama ili zatienim divljim vrstama.

O vrstama iz stava 1. ovog lana stara se zavod, kao i imaoci tih vrsta, upravljai zatienih podruja, javna preduzea za gazdovanje umama, korisnici lovita i ribarskih podruja koji su duni da planiraju i sprovode mere i aktivnosti na upravljanju populacijama strogo zatienih i zatienih divljih vrsta u okviru programa i planova upravljanja, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Aktom iz stava 1. ovog lana, utvruju se mere zatite za strogo zatiene i zatiene divlje vrste biljaka, ivotinja i gljiva, kao i mere zatite njihovih stanita.

Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

3. Pokretna zatiena prirodna dokumenta

lan 49

Geoloka, paleontoloka i bioloka dokumenta koja su ugroena u smislu ovog zakona, na predlog Prirodnjakog muzeja, po pribavljenom miljenju zavoda, proglaava zatienim prirodnim dobrom ministar sporazumno sa ministrom nadlenim za poslove zatite kulturnih dobara.

Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Registar zatienih prirodnih dobara

lan 50

Zatiena prirodna dobra upisuju se u registar zatienih prirodnih dobara.

Registar zatienih prirodnih dobara predstavlja elektronsku bazu podataka o zatienim podrujima, podrujima pod prethodnom zatitom, zatienim vrstama i pokretnim zatienim prirodnim dokumentima i vodi se kao centralni i pokrajinski.

Centralni registar zatienih prirodnih dobara za teritoriju Republike Srbije vodi Zavod za zatitu prirode Srbije.

Pokrajinski registar zatienih prirodnih dobara za teritoriju autonomne pokrajine vodi Pokrajinski zavod za zatitu prirode koji je duan da podatke o promenama u registru u roku od 15 dana od dana evidentiranja promene dostavi Zavodu za zatitu prirode Srbije, radi upisa u centralni registar.

Ministar propisuje vrstu podataka, nain pribavljanja, voenja, zatite i korienja podataka iz registra zatienih prirodnih dobara, kao i podatke iz registra koji su javnog karaktera.

V UPRAVLJANJE I KORIENJE ZATIENIH PODRUJA

Planiranje upravljanja zatienim podrujem

lan 51

Zatita, upravljanje, korienje i unapreenje zatienih podruja sprovodi se na osnovu akta o proglaenju zatienog podruja i plana upravljanja zatienim podrujem.

Plan upravljanja zatienim podrujem

lan 52

Upravlja donosi plan upravljanja za period od deset godina.

Za odreena zatiena podruja, aktom o proglaenju moe biti predvieno da se plan upravljanja donosi za krai period (pojedinana stabla, drvoredi i slino).

Planom upravljanja odreuje se nain sprovoenja zatite, korienja i upravljanja zatienim podrujem, smernice i prioriteti za zatitu i ouvanje prirodnih vrednosti zatienog podruja, kao i razvojne smernice, uz uvaavanje potreba lokalnog stanovnitva.

Pravna lica, preduzetnici i fizika lica duna su da obavljaju delatnosti u zatienom podruju u skladu sa planom upravljanja.

Pre isteka perioda na koji se plan donosi analizira se njegovo sprovoenje i ostvareni rezultati, a ako je to potrebno moe se vriti njegova revizija.

Izvetaj o ostvarivanju plana dostavlja se na nain i po postupku propisanom za donoenje plana.

Sadraj plana upravljanja

lan 53

Plan upravljanja sadri naroito:

1) prikaz glavnih prirodnih i stvorenih vrednosti, kao i prirodnih resursa;

2) ocenu stanja ivotne sredine zatienog podruja;

3) pregled konkretnih aktivnosti, delatnosti i procesa koji predstavljaju faktor ugroavanja zatienog podruja;

4) dugorone ciljeve zatite, ouvanja i unapreenja i odrivog razvoja;

5) analizu i ocenu uslova za ostvarivanje tih ciljeva;

6) prioritetne aktivnosti i mere na zatiti, odravanju, praenju stanja i unapreenju prirodnih i stvorenih vrednosti;

7) prioritetne zadatke naunoistraivakog i obrazovnog rada;

8) planirane aktivnosti na odrivom korienju prirodnih vrednosti, razvoju i ureenju prostora;

9) prostornu identifikaciju planskih namena i reima korienja zemljita;

10) aktivnosti na promociji vrednosti zatienog podruja;

11) studijsku (istraivaku), programsku, plansku i projektnu dokumentaciju potrebnu za sprovoenje ciljeva i aktivnosti;

12) oblike saradnje i partnerstva sa lokalnim stanovnitvom i drugim vlasnicima i korisnicima nepokretnosti;

13) aktivnosti i mere na sprovoenju plana sa dinamikom i subjektima realizacije plana upravljanja i nain ocene uspenosti njegove primene;

14) finansijska sredstva i druge materijalne pretpostavke za izvravanje poverenih poslova u upravljanju zatienim podrujem i nain njihovog obezbeenja.

Sprovoenje plana upravljanja

lan 54

Na plan upravljanja nacionalnim parkom saglasnost daje Vlada po prethodno pribavljenim miljenjima nadlenih ministarstava.

Na plan upravljanja zatienim podrujem koje je proglaeno aktom Vlade saglasnost daje Ministarstvo, po prethodno pribavljenim miljenjima nadlenih ministarstava.

Na plan upravljanja zatienim podrujem koje je proglaeno aktom nadlenog organa autonomne pokrajine, odnosno nadlenog organa jedinice lokalne samouprave saglasnost daje organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po prethodno pribavljenom miljenju zavoda.

Planovi upravljanja iz st. 1, 2. i 3. ovog lana ostvaruju se godinjim programima upravljanja, na koje saglasnost daje Ministarstvo, organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Izvetaj o ostvarivanju godinjeg programa za prethodnu godinu i godinji program upravljanja za narednu godinu, upravlja dostavlja nadlenom organu do 15. decembra tekue godine, a izvetaj o ostvarivanju plana upravljanja iz lana 52. ovog zakona najkasnije 60 dana pre isteka perioda za koji je plan donet.

O predlogu plana upravljanja zatienim podrujem upravlja je duan da obavesti javnost.

Obavetavanje javnosti podrazumeva javni uvid u predloeni plan.

Javni uvid organizuje i sprovodi upravlja zatienog podruja i traje 30 dana.

Prostorni plan podruja posebne namene

lan 55

Organizacija, korienje, ureenje prostora i izgradnja objekata na zatienom podruju vri se na osnovu prostornog plana podruja posebne namene odnosno urbanistikog plana, u skladu sa zakonom.

Planovi iz stava 1. ovog lana moraju biti u skladu sa aktom o proglaenju zatienog podruja i planom upravljanja zatienim podrujem.

U postupku izrade planova iz stava 1. ovoga lana, nadleni organ za izradu plana, duan je da pribavi uslove zatite prirode, u skladu sa lanom 9. ovog zakona.

Pravilnik o unutranjem redu i uvarskoj slubi

lan 56

Upravlja je duan da obezbedi unutranji red i uvanje zatienog podruja u skladu sa pravilnikom o unutranjem redu i uvarskoj slubi koji donosi, uz saglasnost nadlenog organa.

Pravilnik iz stava 1. ovog lana, za nacionalni park i zatiena podruja za koja akt o zatiti donosi Vlada, upravlja donosi uz saglasnost Ministarstva.

Pravilnik iz stava 1. ovog lana, za zatiena podruja za koja akt o zatiti donosi nadleni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, upravlja donosi uz saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Pravilnikom iz stava 1. ovog lana utvruju se pravila za sprovoenje propisanog reima zatite, a naroito: nain ponaanja posetilaca i drugih korisnika pri kretanju, boravku i obavljanju poslova na zatienom podruju; nain obavljanja delatnosti pri korienju prirodnih resursa i prostora za izgradnju objekata; mesta, povrine i objekti u kojima se zbog ouvanja divljih biljaka i ivotinja i drugih vrednosti ograniava kretanje ili zabranjuje i ograniava obavljanje odreenih radnji, kao i trajanje tih mera; vrste divljih biljaka i ivotinja ije je korienje, odnosno branje, sakupljanje i izlov ogranieno, kao i nain i uslovi obavljanja tih radnji; uslovi zatite prilikom obavljanja naunih istraivanja i obrazovnih aktivnosti; mesta i uslovi za odlaganje otpada; nain odravanja urednosti i istoe zatienog podruja; postupak izdavanja saglasnosti i drugih akata korisnicima od strane upravljaa; nain i organizacija uvarske slube, uvanja zatienog

prirodnog dobra, oprema i sredstva neophodna za uvanje i odravanje; nain sprovoenja preventivnih mera zatite od poara, drugih elementarnih nepogoda i udesa.

Aktom o proglaenju zatienog podruja blie se utvruju sadraj, nain donoenja i oglaavanja akta iz stava 1. ovog lana.

Radovi i aktivnosti na zatienom podruju

lan 57

Na zatienom podruju zabranjeni su radovi i aktivnosti, odnosno izvoenje projekata, koji oteuju, naruavaju i menjaju osobine i vrednosti zbog kojih je podruje zatieno.

Vlada moe, u skladu sa zakonom, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno projekte na zatienom podruju, posebno iz oblasti energetike, saobraajne infrastrukture, vodoprivrede, poljoprivrede, turizma, sporta, rudarstva i zatite prirode i ivotne sredine ije je izvoenje zabranjeno propisanim reimima zatite, ukoliko se radi o projektima od opteg interesa i nacionalnog znaaja.

Za radove i aktivnosti, odnosno izvoenje projekata na zatienom podruju sprovodi se postupak procene uticaja na ivotnu sredinu, u skladu sa zakonom, uz obavezno pribavljanje akta o uslovima i merama zatite prirode.

Za radove i aktivnosti, odnosno projekte za koje se ne sprovodi postupak procene uticaja na ivotnu sredinu, a koji mogu imati uticaj na vrednosti i obeleja zatienog dobra, izvoa radova, odnosno nosilac projekta, duan je da od zavoda pribavi akt o uslovima i merama zatite prirode, u skladu sa ovim zakonom.

Planirane radove i aktivnosti, odnosno izvoenje projekta iz ovog lana, nosilac projekta duan je da pismeno prijavi upravljau zatienog podruja, koji je u obavezi da ga upozna o mogunostima za obavljanje istih, kao i o daljoj proceduri.

Korienje i poseivanje zatienih podruja

lan 58

Zatiena podruja mogu se koristiti i poseivati na nain koji ne ugroava njihove vrednosti i sprovoenje zatite.

Korienje i poseivanje zatienog podruja dozvoljeno je svima pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim zakonom i aktom o zatiti tog zatienog prirodnog dobra.

Ako bi se korienjem i poseivanjem zatienog podruja mogla prouzrokovati opasnost za njegovo ouvanje, moe se zabraniti ili ograniiti korienje i poseivanje.

Obaveze korisnika ili vlasnika nepokretnosti

lan 59

Vlasnik ili korisnik nepokretnosti u zatienom podruju duan je da dozvoli pristup odreenoj prirodnoj vrednosti, radi zadovoljenja naunih, obrazovnih, estetskih, kulturnih i rekreacijskih potreba, na nain i pod uslovima utvrenim aktom o proglaenju zatienog podruja.

Pravo pree kupovine

lan 60

Vlasnik nepokretnosti u granicama zatienog podruja koji namerava da proda nepokretnost, duan je da tu nepokretnost prvo ponudi na prodaju organu koji je doneo akt o zatiti to jest Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave na ijem se podruju nepokretnost nalazi.

Vlasnik nepokretnosti u granicama zatienog podruja duan je da u ponudi navede cenu i uslove prodaje.

Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave duna je da se o ponudi izjasni u roku od trideset dana od prijema pisane ponude.

Ako ponuda ne bude prihvaena u propisanom roku, vlasnik moe nepokretnost prodati uz iste ili za njega povoljnije uslove od onih iz ponude.

Ako vlasnik proda nepokretnost u zatienom podruju, a nije postupio u skladu sa st. 1. i 4. ovog lana, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima pravo da pokrene sudski postupak za ponitaj ugovora o prodaji, u roku do devedeset dana od dana saznanja za zakljuenje tog ugovora, ali najkasnije u roku od pet godina od dana zakljuenja ugovora o kupoprodaji.

Postupak za ponitaj ugovora shodno stavu 5. ovog lana, moe se pokrenuti i kada je taj ugovor zakljuen kao ugovor o poklonu ili kada su uslovi prodaje ili cena prividni, kao i kada je stvarna cena nia i uslovi ugovora povoljniji za kupca, u odnosu na ponudu iz stava 1. ovog lana.

Sticanje vlasnitva u zatienom podruju

lan 61

Vlasnitvo na nepokretnostima u zatienim podrujima moe se sticati pod uslovima propisanim ovim zakonom i drugim zakonima.

Strana pravna ili fizika lica mogu sticati pravo vlasnitva nad nepokretnostima u zatienim podrujima, u skladu sa zakonom.

Oduzimanje (eksproprijacija) i ogranienje prava svojine

lan 62

U zatienom podruju, radi sprovoenja zatite i ouvanja zatienih podruja, kada postoji interes Republike Srbije, moe se nepokretnost eksproprisati ili ograniiti svojinska i druga stvarna prava na nekretninama.

Postupak eksproprijacije prava svojine na nepokretnosti sprovodi se u skladu sa posebnim propisima.

Naknada za uskraivanje ili ograniavanje prava korienja

lan 63

Pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice, kome su, zbog ogranienja i zabrana iz ovog zakona ili na osnovu donetih akata o zatiti, bitno smanjeni postojei uslovi za sticanje prihoda od delatnosti, a kojima se bavio najmanje pet godina do donoenja akta kojim je utvrena zabrana, odnosno ogranienje korienja, a to nije mogue nadoknaditi dozvoljenom delatnou u okviru propisanog reima zatite u zatienom podruju, ima pravo na naknadu za ogranienja i zabrane.

Lice iz stava 1. ovog lana kome se usled primena mera bioloko tehnike zatite i ureenjem u cilju odrivog korienja zatienog podruja nanosi teta, ima pravo na naknadu tete.

Naknada iz st. 1. i 2. ovog lana moe se nadoknaditi ako Ministarstvo, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u saradnji sa upravljaem zatienog podruja, utvrdi da pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice sprovodi propisane mere i uslove zatite prirode.

Iznos naknade utvruje se sporazumno, a u sluaju spora o visini naknade odluuje sud.

Naknada iz st. 1. i 2. ovog lana isplauje se na teret sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Odgovornost za tetu

lan 64

Republika Srbija ne odgovara za tetu koju prouzrokuju divlje vrste, osim u sluajevima odreenim ovim zakonom i drugim propisima.

Pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice kome bi strogo zatiene i zatiene divlje vrste mogle prouzrokovati imovinsku ili drugu tetu (u daljem tekstu: oteeno lice) duno je da na primeren nain i o svom troku preduzme sve dozvoljene radnje i aktivnosti kako bi spreilo nastanak tete.

Pod radnjom ili aktivnosti u smislu stava 2. ovog lana, podrazumeva se ograivanje, uvanje dobara i rasterivanje strogo zatienih ivotinjskih vrsta, sa mesta gde neposredno ugroavaju dobra i na nain koji ne ugroava opstanak vrsta.

Ukoliko okolnosti dozvoljavaju, za radnje i aktivnosti iz stava 3. ovog lana, potrebno je pribaviti miljenje zavoda.

Pravo na nadoknadu tete

lan 65

Oteeno lice ima pravo na nadoknadu tete u visini stvarne tete koju su nanele strogo zatiene i zatiene divlje vrste i ako je preduzeo propisane radnje i aktivnosti.

Oteeno lice je duno da Ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine, odnosno upravljau zatienog podruja, prijavi nastanak tetnog dogaaja bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka tete.

Oteeno lice i vetak utvruju na mestu tetnog dogaaja injenice koje su znaajne za ustanovljenje nastanka tete, uzronika i visinu tete, o emu se sastavlja zapisnik.

Radnje i aktivnosti iz lana 64. ovog zakona, nain rada i postupanja vetaka u postupku utvrivanja tete, iznose naknade tete i kriterijume za izraunavanje tete propisuje ministar.

Visina naknade tete utvruje se sporazumno izmeu Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine i oteenog lica, a u sluaju spora o visini tete odluuje sud.

Nadoknade tete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom

lan 66

Pravna lica, preduzetnici i fizika lica duna su da naknade tetu koju prouzrokuju povredama ovog zakona.

Visina naknade tete utvruje se sporazumno izmeu Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine i lica iz stava 1. ovog lana, a u sluaju spora o visini tete odluuje sud.

Visina naknade tete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na pojedine primerke strogo zatienih i zatienih divljih vrsta utvruje se prema odtetnom cenovniku koji donosi ministar u sporazumu sa ministrom nadlenim za poslove poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.

Sredstva ostvarena od naknade tete iz st. 1, 2. i 3. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije, odnosno budeta autonomne pokrajine i koriste se za ouvanje i unapreenje zatienog podruja.

Upravljanje zatienim podrujem

lan 67

Upravljanje zatienim podrujem je delatnost od opteg interesa.

Zatienim podrujem upravlja pravno lice (u daljem tekstu: upravlja), koje ispunjava strune, kadrovske i organizacione uslove za obavljanje poslova ouvanja, unapreenja, promovisanja prirodnih i drugih vrednosti i odrivog korienja zatienog podruja.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, upravlja moe biti preduzetnik i/ili fiziko lice ukoliko se radi o zatienom podruju male povrine i veinskom privatnom vlasnitvu na nepokretnostima.

Upravlja se odreuje/imenuje aktom o proglaenju.

Organ nadlean za donoenje akta o proglaenju moe za potrebe upravljanja jednim ili vie zatienih podruja osnovati javno preduzee, javnu ustanovu ili privredno drutvo.

Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje Ministarstvo, odnosno organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine autonomne pokrajine, odnosno organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine jedinice lokalne samouprave, u postupku pripreme predloga akta o proglaenju.

Ministar propisuje blie uslove iz stava 2. ovog lana.

U cilju zatite i prezentacije prirodnih vrednosti zatienog podruja upravljau, kada ima svojstvo pravnog lica, mogu se dodeliti na korienje nepokretnosti u javnoj svojini, u skladu sa zakonom i propisima koji ureuju korienje sredstava u svojini Republike Srbije i dobara od opteg interesa.

Obaveze upravljaa

lan 68

U upravljanju zatienim podrujem upravlja, je duan naroito da:

1) uva zatieno podruje i sprovodi propisane reime zatite;

2) unapreuje i promovie zatieno podruje;

3) donosi plan upravljanja i akt o unutranjem redu i uvarskoj slubi utvren aktom o zatiti;

4) obelei zatieno podruje, granice i reime zatite u skladu sa posebnim pravilnikom o nainu obeleavanja;

5) osigura neometano odvijanje prirodnih procesa i odrivog korienja zatienog podruja;

5a) daje saglasnost za obavljanje naunih istraivanja, izvoenje istranih radova, snimanje filmova, postavljanje privremenih objekata na povrinama u zatienom podruju i daje druga odobrenja u skladu sa ovim zakonom i pravilnikom o unutranjem redu i uvarskoj slubi;

6) obezbedi nadzor nad sprovoenjem uslova i mera zatite prirode;

7) prati kretanje i aktivnosti posetilaca i obezbeuje obuene vodie za turistike posete;

8) vodi evidencije o prirodnim vrednostima i o tome dostavlja podatke zavodu;

9) vodi evidenciju o ljudskim aktivnostima, delatnostima i procesima koji predstavljaju faktor ugroavanja i oteenja zatienog podruja i o tome dostavlja podatke zavodu i Ministarstvu;

9a) vodi evidenciju o nepokretnostima sa podacima od znaaja za upravljanje zatienim podrujem;

10) u saradnji sa republikom i pokrajinskom inspekcijom i organima bezbednosti spreava sve aktivnosti i delatnosti koje su u suprotnosti sa aktom o zatiti i predstavljaju faktor ugroavanja i devastacije zatienog podruja;

11) donosi akt o naknadama;

12) vri i druge poslove utvrene zakonom i aktom o zatiti.

Ako upravlja vrenjem poslova iz stava 1. ta. 1), 5a) i 6) ovog lana utvrdi da je uinjen prekraj ili postoji osnovana sumnja da je uinjeno krivino delo ili privredni prestup, ovlaen je i duan da podnese odgovarajuu prijavu ili zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

U cilju obavetavanja, pruanja pomoi i kontrole posetilaca i naplate naknade za upotrebu motornog vozila u zatienom podruju, na javnom putu kroz zatieno podruje moe se zasnovati ulazna stanica sa odgovarajuim objektima, opremom i osobljem, na osnovu prostornog odnosno urbanistikog plana i plana upravljanja zatienim podrujem i uz saglasnost upravljaa javnog puta.

Ulazna stanica moe imati i objekte, sredstva, opremu i lica za potrebe odravanja javnog puta i bezbednosti saobraaja.

Kada se na ulaznoj stanici vri naplata naknade, upravlja zatienog podruja duan je da naplatu organizuje tako da obezbedi protok vozila sa to manjim zastojem, a u skladu sa saobraajno-tehnikim uslovima, koje utvruje upravlja javnog puta u postupku izdavanja saglasnosti.

Ukoliko se u postupku nadzora nad radom, strunog i inspekcijskog nadzora utvrdi da upravlja ne izvrava obaveze ustanovljene aktom o zatiti, upravljanje zatienim podrujem se oduzima i poverava drugom upravljau.

Ministar propisuje nain obeleavanja zatienog podruja iz stava 1. taka 4) ovog lana.

Finansiran