ZAKONO PREKRAJIMADEO PRVI MATERIJALNO-PRAVNE ODREDBE Glava I OSNOVNE ODREDBEPredmet zakona lan 1 Ovim zakonom ureuju se: pojam prekraja, uslovi za prekrajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija, prekrajni postupak i postupak izvrenja odluke. Pojam prekraja lan 2 Prekraj je protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj. Nema prekraja ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica iako postoje sva bitna obeleja prekraja. Zakonitost u propisivanju prekraja i prekrajnih sankcija lan 3 Niko ne moe biti kanjen za prekraj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekrajne sankcije, ako to delo pre nego to je bilo izvreno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu, odreeno kao prekraj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije uinilac prekraja moe biti kanjen. Propisivanje prekraja lan 4 Prekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada i skuptine grada Beograda. Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati samo kazne i zatitne mere predviene ovim zakonom i u granicama koje odreuje ovaj zakon.

-2Organi ovlaeni za donoenje propisa iz stava 1. ovog lana mogu propisivati prekrajne kazne i zatitne mere samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadlenosti utvrene ustavom i zakonom, pod uslovima odreenim ovim zakonom. Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne kazne i zatitne mere ne moe ovo pravo preneti na druge organe. Vrste i svrha prekrajnih sankcija lan 5 Prekrajne sankcije su: kazne, opomena, zatitne mere i vaspitne mere. Svrha propisivanja, izricanja i primene prekrajnih sankcija je da graani potuju pravni sistem i da niko ubudue ne uini prekraj. Vremensko vaenje propisa lan 6 Na uinioca prekraja primenjuje se zakon odnosno propis koji je vaio u vreme izvrenja prekraja. Ako je posle uinjenog prekraja jednom ili vie puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblai za uinioca. Prostorno vaenje propisa lan 7 Odredbe o prekrajima vae na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda. Za prekraj predvien propisima Republike Srbije kaznie se uinilac ako je prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ili ako je uinjen na domaem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije. Za prekraj uinjen u inostranstvu kaznie se uinilac prekraja samo ako je to odreeno zakonom ili uredbom. U sluaju iz stava 2. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti gonjenje za prekraj stranoj dravi u kojoj uinilac prekraja koji je strani dravljanin ima prebivalite. Nekanjavanje za prekraj lan 8 Niko ne moe biti kanjen u prekrajnom postupku dva ili vie puta za istu prekrajnu radnju.

-3Nee se kazniti za prekraj lice koje je u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup pravosnano oglaeno krivim za delo koje ima i obeleja prekraja. Diplomatski imunitet lan 9 Prekrajni postupak nee se voditi niti e se izricati kazna protiv lica koja uivaju diplomatski imunitet.

Glava II IZVRENJE PREKRAJARadnja izvrenja prekraja lan 10 Prekraj moe biti izvren injenjem ili neinjenjem. Prekraj je izvren neinjenjem kad je propisom predvieno kao prekraj, proputanje da se preduzme odreeno injenje. Vreme izvrenja prekraja lan 11 Prekraj je izvren u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila. Mesto izvrenja prekraja lan 12 Prekraj je izvren kako u mestu gde je uinilac radio ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila. Nuna odbrana lan 13 Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u nunoj odbrani. Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad. Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima, uinilac nee odgovarati za prekraj.

-4Krajnja nuda lan 14 Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u krajnjoj nudi. Krajnja nuda postoji ako je prekraj uinjen da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo. Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje uinjeno pod osobito olakavajuim okolnostima, nee odgovarati za prekraj. Sila i pretnja lan 15 Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena pod uticajem sile ili pretnje. Pokuaj lan 16 Za pokuaj prekraja uinilac e se kazniti samo ako je to posebno propisano.

Glava III PREKRAJNA ODGOVORNOSTSubjekti i uslovi odgovornosti lan 17 Fiziko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekraj samo kad je to propisom o prekraju predvieno. Fiziko lice je odgovorno za prekraj ako je u vreme izvrenja prekraja bilo uraunljivo i prekraj izvrilo sa umiljajem ili iz nehata. Pod uslovima iz stava 2. ovog lana za prekraj odgovara odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dravnom organu i preduzetnik. Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen skrivljeno preduzetom radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica ili skrivljenom radnjom drugog lica koje je u vreme izvrenja prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.

-5Pravno lice koje se nalazi u steaju odgovorno je za prekraj uinjen pre otvaranja ili u toku steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna, nego samo zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi. Republika Srbija, dravni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave ne mogu biti odgovorni za prekraj. Uraunljivost lan 18 Nije uraunljiv uinilac prekraja koji u vreme izvrenja prekraja nije mogao shvatiti znaaj svog injenja ili neinjenja, ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne ili privremene duevne bolesti ili druge tee duevne poremeenosti ili zaostalog duevnog razvoja. Okolnost da je prekraj uinjen pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava ne iskljuuje odgovornost uinioca. Krivica lan 19 Kriv je uinilac koji je u vreme kada je uinio prekraj postupao sa umiljajem ili iz nehata. Za prekrajnu krivicu dovoljan je nehat uinioca ako propisom o prekraju nije odreeno da e se kazniti samo ako je prekraj uinjen sa umiljajem. Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao da je moe spreiti ili da ona nee nastupiti, ili kad nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti. Prekraj je uinjen sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, i pristao je na njeno nastupanje. Stvarna zabluda lan 20 Nije kriv za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u stvarnoj zabludi. Stvarna zabluda postoji kad je uinilac u vreme izvrenja prekraja pogreno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, njegova radnja bila dozvoljena.

-6Pravna zabluda lan 21 Nepoznavanje propisa kojim je prekraj predvien ne iskljuuje odgovornost, ali uinilac prekraja koji iz opravdanih razloga nije znao da je ta radnja zabranjena, moe se blae kazniti. Saizvrilatvo lan 22 Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki uine prekraj ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvrenju prekraja, svako od njih kaznie se kaznom propisanom za taj prekraj. Podstrekavanje lan 23 Ko drugog sa umiljajem podstrekne da uini prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio. Pomaganje lan 24 Ko drugom sa umiljajem pomogne da izvri prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio. Granice odgovornosti sauesnika lan 25 Podstreka i pomaga su odgovorni u granicama svog umiljaja. S obzirom na prirodu prekraja, nain i okolnosti pod kojima je podstrekavanje ili pomaganje izvreno i stepen krivice podstrekaa i pomagaa, podstreka i pomaga mogu se blae kazniti ili se postupak protiv njih moe obustaviti. Odgovornost odgovornog lica u pravnom licu lan 26 Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odreeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vri odreene dunosti. Zakonom se moe propisati da za prekraj odgovara odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave.

-7Nije odgovorno za prekraj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje prekraja. Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos u pravnom licu, dravnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato to je nastala nemogunost kanjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka. Strano fiziko lice, pravno i odgovorno lice lan 27 Strano fiziko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za prekraje jednako kao i domae fiziko, pravno i odgovorno lice. Strano pravno lice i odgovorno lice kaznie se za prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ako strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavnitvo u Republici Srbiji.

Glava IV KAZNEVrste i svrha kazni lan 28 Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna, rad u javnom interesu ili kazneni poeni sa ponitenjem vaenja vozake dozvole. U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2. ovog zakona), svrha kanjavanja je da se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog prekraja i da se utie na njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje. Nain propisivanja kazni lan 29 Za jedan prekraj se moe alternativno propisati kazna zatvora ili novana kazna, ali se moe izrei samo jedna od njih. Za prekraj uinjen radi sticanja materijalne koristi zakonom se mogu propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno. Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna. Nadlenost za propisivanje kazni lan 30 Kazna zatvora i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se propisati samo zakonom.

-8Novana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda. Izricanje kazni lan 31 Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna. Novana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna. Ako su novana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izrie samo za prekraj kojim su bile prouzrokovane tee posledice ili za prekraje koji ukazuju na vei stepen krivice uinioca. Kazna zatvora lan 32 Kazna zatvora se ne moe propisati u trajanju kraem od jednog ni duem od trideset dana. Za tee prekraje javnog reda i mira i tee prekraje kojima se ugroava ivot ili zdravlje ljudi, ili usled kojih mogu nastati druge tee posledice moe se propisati kazna zatvora do ezdeset dana. Kaznu zatvora moe izrei samo prekrajni sud (u daljem tekstu: sud). Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena tri meseca trudnoe, ni majci dok dete ne navri jednu godinu ivota, a ako je dete mrtvo roeno ili ako je umrlo posle poroaja dok ne proe est meseci od dana poroaja. Rad u javnom interesu lan 33 Rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Rad u javnom interesu se moe izrei samo uz pristanak uinioca a ne moe trajati krae od 10 asova niti due od 120 asova, s tim to se ne moe obavljati due od dva asa dnevno. Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud e imati u vidu vrstu izvrenog prekraja, uzrast, fiziku i radnu sposobnost, psihika svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na linost uinioca.

-9Kazneni poeni lan 34 Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 18. Kazna iz stava 1. ovog lana izrie se pod uslovima predvienim ovim zakonom ako drugim zakonom nije drugaije propisano. Uz kaznu iz stava 1. uiniocu mogu biti izreene dopunske obaveze u cilju edukacije vozaa ili praenja njegovog ponaanja u saobraaju. Vrste dopunskih obaveza i uslovi za njihovo izricanje propisuju se posebnim zakonom. Kazneni poeni se mogu izrei vozau koji poseduje vaeu vozaku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozau kome je pravosnanom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon. Ako je tokom dve godine voza dobio 18 ili vie kaznenih poena, sud mu presudom ponitava vozaku dozvolu. U sluaju iz stava 5. ovog lana vozaka dozvola prestaje da vai sa pravosnanou sudske presude. Posle jedne godine od pravosnanosti sudske presude kojom mu je ponitena vozaka dozvola uinilac pod zakonom propisanim uslovima moe ponovo stei vozaku dozvolu. Novana kazna lan 35 Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu: 1. od 500,00 do 50.000,00 dinara za fiziko lice ili odgovorno lice; 2. od 10.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice; 3. od 5.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika. Odlukama skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda, mogu se propisati novane kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1. ovog lana. Novana kazna koja se naplauje na mestu izvrenja prekraja moe se za fiziko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500,00 do 5.000,00 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do 20.000,00 dinara. Izuzetno od odredaba st. 1 - 3. ovog lana, zakonom se mogu propisati posebni rasponi kazne za sledee prekraje: - u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, ali ne vie od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti - za prekraje iz oblasti javnih prihoda, javnog

- 10 informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti; - u iznosu najvie do 10% opredeljenom u odnosu na prihod koji su pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obraunskoj godini koja je prethodila godini kada je prekraj uinjen - za prekraje iz oblasti spreavanja, ograniavanja ili naruavanja konkurencije. Rok plaanja novane kazne lan 36 U presudi se odreuje rok plaanja novane kazne, koji ne moe biti krai od petnaest dana niti dui od tri meseca od dana pravosnanosti presude. U opravdanim sluajevima, sud moe reenjem dozvoliti da se novana kazna isplati u ratama, pri emu isti sud odreuje nain i rok plaanja, koji ne moe biti dui od est meseci. Na reenje iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba. Zamena neplaene novane kazne lan 37 Ako kanjeno fiziko lice, u odreenom roku ne plati novanu kaznu u celini ili delimino u roku, novana kazna ili neplaeni deo kazne zamenie se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. U sluaju iz stava 1. neplaena novana kazna zamenie se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora tako to se za svakih zapoetih petstotina dinara odreuje dva dana rada u javnom interesu ili jedan dan zatvora, s tim to rad u javnom interesu ne moe da traje due od 60 dana, a kazna zatvora ne moe biti kraa od jednog, ni dua od trideset dana. Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem. Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog lana kanjeno fiziko lice isplati novanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti. Ukoliko je izvrenje kazne zapoeto, pa kanjeno lice isplati ostatak novane kazne, obustavie se izdravanje kazne zatvora i rada u javnom interesu. Ako kanjeno fiziko lice isplati deo novane kazne, ostatak kazne e se srazmerno zameniti radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. Ako je pored novane kazne kanjenom bila izreena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje novana kazna i izreena kazna zatvora ne mogu trajati due od ezdeset dana. Ako su u sluaju iz stava 1. ovog lana za vie prekraja bile izreene kazne zatvora preko trideset dana i novana kazna, zatvor kojim se zamenjuje novana kazna ne moe, zajedno sa izreenom kaznom zatvora, prei devedeset dana.

- 11 Ako su za prekraj propisane i novana kazna i kazna zatvora, kazna zatvora kojom se zamenjuje izreena novana kazna ne moe prei najviu meru kazne zatvora propisanu za taj prekraj. Novana kazna izreena preduzetniku zamenjuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se kaznom zatvora zamenjuje novana kazna izreena fizikom licu. Zamena novane kazne u kaznu zatvora vri se na osnovu reenja suda protiv kojeg je dozvoljena alba u roku od 3 dana. Prinudna naplata novane kazne lan 38 Profesionalnom vojniku novana kazna ne moe biti zamenjena kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Ako kanjeno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu ne plate u odreenom roku izreenu novanu kaznu, naplata e se izvriti prinudnim putem. Odmeravanje kazne lan 39 Kazna za prekraje odmerava se u granicama koje su za taj prekraj propisane, a pri tome se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja, a naroito: teina i posledice prekraja, okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, stepen krivice uinioca, line prilike uinioca i dranje uinioca posle uinjenog prekraja. Ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua okolnost ranije izreena kazna ili zatitna mera, ako je od dana pravosnanosti presude do dana donoenja nove presude proteklo vie od dve godine. Pri odmeravanju visine novane kazne uzee se u obzir i imovno stanje uinioca. Ublaavanje kazne lan 40 Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekrajem nisu prouzrokovane tee posledice, a postoje olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i blaom kaznom moe postii svrha kanjavanja, propisana kazna moe se ublaiti na jedan od sledeih naina: 1. izrei kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekraj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne; 2. umesto propisane kazne zatvora izrei novana kazna ili rad u javnom interesu; 3. umesto propisane kazne zatvora i novane kazne izrei samo jedna od tih kazni.

- 12 Naknada tete kao razlog obustave postupka lan 41 Sud moe obustaviti postupak protiv uinioca prekraja za koji je propisana novana kazna, ako je on dobrovoljno posle izvrenja prekraja a pre pokretanja prekrajnog postupka otklonio protivpravno stanje ili nadoknadio tetu koju je izazvao prekrajem. Sticaj prekraja lan 42 Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie prekraja za koje mu se istovremeno sudi, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih prekraja, pa e se za sve te prekraje izrei jedinstvena kazna. Jedinstvena kazna e se izrei po sledeim pravilima: 1. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, izrei e se jedinstvena kazna zatvora, koja ne moe biti vea od ezdeset dana; 2. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena novana kazna, izrei e se jedinstvena novana kazna koja predstavlja zbir utvrenih novanih kazni, s tim to jedinstvena novana kazna ne moe biti vea od dvostrukog iznosa najvee novane kazne predviene ovim zakonom; 3. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna rada u javnom interesu, izrei e se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne moe trajati due od 120 asova; 4. ako je za prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, a za druge prekraje novana kazna, izrei e se jedna kazna zatvora i jedna novana kazna po ta. 1. i 2. ovog stava; 5. ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedinanih kaznenih poena, a koji ne moe biti vei od 18 kaznenih poena. Uraunavanje zadravanja i pritvora u kaznu lan 43 Vreme za koje je uinilac prekraja zadran pre donoenja presude uraunava se u izreenu kaznu. Ako je protiv lica osumnjienog za krivino delo bio odreen pritvor, a krivini postupak je pravosnano okonan obustavom krivinog postupka ili oslobaajuom odnosno odbijajuom presudom, osim zbog stvarne nenadlenosti suda, pa se za istu radnju u prekrajnom postupku utvrdi krivica uinioca, vreme provedeno u pritvoru uraunae se u izreenu kaznu za prekraj. Pritvor odnosno zadravanje koje je trajalo due od dvanaest, a krae od dvadesetetiri asa rauna se u jedan dan zatvora, odnosno 500,00 dinara novane kazne.

- 13 -

Glava V OPOMENAlan 44 Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe oekivati da e se ubudue kloniti vrenja prekraja i bez izricanja kazne. Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka, a pre donoenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu tetu.

Glava VI ZATITNE MERESvrha i propisivanje lan 45 U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2), svrha primene zatitne mere je da otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja. Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom. Vrste zatitnih mera lan 46 Za prekraje se mogu propisati sledee zatitne mere: 1. oduzimanje predmeta, 2. zabrana vrenja odreenih delatnosti, 3. zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti, 4. zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove, 5. zabrana upravljanja motornim vozilom, 6. obavezno leenje alkoholiara i narkomana, 7. zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja, 8. javno objavljivanje presude, 9. udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije. Zatitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog leenja alkoholiara i narkomana i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izrei pod

- 14 uslovima propisanim ovim zakonom i kad nisu predviene propisom kojim je odreen prekraj. Izricanje zatitnih mera lan 47 Kad postoje uslovi za izricanje zatitnih mera predvieni ovim ili drugim zakonom, uiniocu prekraja moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera. Zatitne mere se izriu uz izreenu kaznu ili opomenu. Zatitne mere se mogu izrei i kad prekrajna sankcija nije izreena ako je takva mogunost propisana. Zatitnu meru izrie sud. Oduzimanje predmeta lan 48 Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili koji su nastali izvrenjem prekraja mogu se privremeno ili trajno oduzeti ako su svojina uinioca prekraja, odnosno ako njima raspolae pravno lice uinilac prekraja. Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kad nisu svojina uinioca prekraja ili njima ne raspolae pravno lice uinilac prekraja, ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti, uvanje ivota i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i u drugim sluajevima predvienim ovim zakonom. Sud koji je doneo presudu odredie u skladu sa posebnim propisima da li e se oduzeti predmeti unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu odnosno organizaciji. Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmete ili je na drugi nain onemoguio njihovo oduzimanje, u presudi e se odrediti da plati novani iznos koji odgovara vrednosti predmeta. Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere oduzimanja predmeta. Predmeti iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se i kad se prekrajni postupak ne zavri presudom kojom se okrivljeni oglaava krivim ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala ili ako je postupak prekinut iz razloga to uinilac prekraja nije dostupan sudu, kao i u drugim sluajevima odreenim posebnim zakonom. O tome se donosi posebno reenje na koje okrivljeni ima pravo albe. Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo treih lica na naknadu tete od uinioca.

- 15 Zabrana vrenja odreenih delatnosti lan 49 Zabrana vrenja odreenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani preduzetniku ili drugom uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadlenog organa ili koja se upisuje u odgovarajui registar. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere iz stava 1. ovog lana, mera se moe izrei ako uinilac prekraja delatnost zloupotrebi za izvrenje prekraja ili ako se opravdano moe oekivati da bi dalje vrenje te delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi ili druge zakonom zatiene interese. Zabrana vrenja odreene delatnosti moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od pravosnanosti presude. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere. Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti lan 50 Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodnje odreenih proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili u zabrani vrenja drugih odreenih poslova. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei ako bi dalje vrenje odreene delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi, tetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u celini. Zabrana pravnom licu da vri odreenu delatnost moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od pravosnanosti presude. Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove lan 51 Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove sastoji se u zabrani uiniocu prekraja da vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja prekraja ili rukovodeu dunost u privrednom ili finansijskom poslovanju, ili odreenu vrstu poslova, ili sve ili neke dunosti vezane za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nije drugaije odreeno, zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove izrie se kad odgovorno lice zloupotrebi dunost radi izvrenja prekraja. Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove moe se izrei u trajanju od tri meseca do jedne godine, raunajui od pravosnanosti presude.

- 16 Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere. Zabrana upravljanja motornim vozilom lan 52 Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u tome da se uiniocu zabrani upravljanje motornim vozilom. Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei uiniocu prekraja koji je uinio prekraj protiv bezbednosti saobraaja ili kad postoji opasnost da e ponovo uiniti prekraj, odnosno ije ranije krenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja motornim vozilom. Pri odluivanju da li e se izrei ta mera uzee se u obzir i to da li je uinilac voza motornog vozila po zanimanju. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od trideset dana do jedne godine. Trajanje izreene mere rauna se od dana pravosnanosti presude. Organ unutranjih poslova oduzee vozaku dozvolu, a ako uinilac nema izdatu dozvolu, organ unutranjih poslova nee mu izdati novu dozvolu, odnosno dozvoliti polaganje vozakog ispita dok izreena mera traje. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere. Obavezno leenje alkoholiara i narkomana lan 53 Obavezno leenje alkoholiara i narkomana moe se izrei licu koje je uinilo prekraj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga i kod koga postoji opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da ini prekraje. Pre izricanja mere iz stava 1. ovog lana, sud e pribaviti miljenje vetaka odnosno nadlene zdravstvene organizacije. Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana uiniocu prekraja naloie se obavezno leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Ako uinilac prekraja bez opravdanih razloga odbije leenje, mera e se izvriti prinudnim putem. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana najdue moe trajati do godine dana, a izvrenje izreene mere obustavie se i pre isteka vremena odreenog u presudi ako zdravstvena organizacija ustanovi da je leenje zavreno.

- 17 Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja lan 54 Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja izrie se radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog. Mera iz stava 1. ovog lana izrie se na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev oteenog, istaknut pri sasluanju u prekrajnom postupku. Odluka suda kojom je izreena zabrana pristupa mora da sadri: vremenski period u kom se izvrava, podatke o licima kojima uinilac ne sme pristupati, naznaenje objekata kojima ne sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u okviru kojih se uiniocu zabranjuje pristup. Izreena mera zabrane pristupa oteenom ukljuuje i meru zabrane pristupa zajednikom stanu ili domainstvu u periodu za koji vai zabrana. Zatitna mera zabrane pristupa moe se izrei u trajanju do godine dana, raunajui od pravosnanosti presude. O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se oteeni, organ unutranjih poslova nadlean za izvrenje mere i Centar za socijalni rad, ukoliko se mera odnosi na zabranu uiniocu pristupa deci ili branom drugu. Krenje zabrane pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja lan 55 Kanjeni kome je pravosnanom presudom izreena mera zabrane pristupa a koji pristupi oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja tokom trajanja mere ili ostvari kontakt sa oteenim na nedozvoljeni nain ili u nedozvoljeno vreme, kaznie se novanom kaznom do 15.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i oteeni na iji je predlog mera doneta, koji svojim radnjama navede kanjenog da prekri zabranu pristupa. Javno objavljivanje presude lan 56 Zatitnu meru objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti sigurnost prometa roba i usluga ili privreda. Prema znaaju prekraja sud odluuje da li e se presuda objaviti preko tampe, radija ili televizije ili preko vie navedenih sredstava informisanja, kao i da li e se obrazloenje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da

- 18 nain objavljivanja omogui obavetenost svih u ijem interesu presudu treba objaviti. Presuda se moe objaviti u roku od najdue 30 dana od dana pravosnanosti presude. Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere javnog objavljivanja presude. Trokovi javnog objavljivanja presude padaju na teret kanjenog. Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije lan 57 Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije moe se izrei strancu koji je uinio prekraj zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji. Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine. Trajanje izreene mere tee od dana pravosnanosti presude, s tim to se vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava u trajanje mere. Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se moe na odreeno vreme odloiti izvrenje zatitne mere iz stava 1. ovog lana. Sticaj zatitnih mera lan 58 Ako je jednom presudom za vie prekraja utvreno vie zatitnih mera iste vrste, za koje je propisano da e se izrei u odreenom trajanju, izrei e se jedinstvena zatitna mera koja je jednaka zbiru trajanja pojedinano utvrenih zatitnih mera, s tim da ona ne moe prei najviu zakonsku granicu trajanja te vrste zatitne mere.

Glava VII ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE PREKRAJEMOsnov oduzimanja imovinske koristi lan 59 Niko ne moe zadrati imovinsku korist koja je pribavljena prekrajem. Korist iz stava 1. ovog lana se oduzima presudom kojom su utvreni prekraj i odgovornost za njega, pod uslovima koji su predvieni ovim zakonom.

- 19 Nain oduzimanja imovinske koristi lan 60 Od uinioca prekraja e se oduzeti novac, hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena izvrenjem prekraja. Ako takvo oduzimanje nije mogue, uinilac e se obavezati da plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Ako okrivljeni u odreenom roku ne plati novani iznos iz stava 1. ovog lana, naplata e se izvriti prinudnim putem. Imovinska korist pribavljena izvrenjem prekraja moe se oduzeti od lica na koje je prenesena bez naknade, ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti. Oduzimanje imovinske koristi od drugog lan 61 Ako je prekrajem pribavljena imovinska korist za drugo fiziko lice ili za pravno lice, ta e se korist oduzeti. Zatita oteenog lan 62 Ako je oteenom u prekrajnom postuku dosuen imovinsko-pravni zahtev, oduzimanje imovinske koristi izrei e se samo ukoliko ta korist prelazi dosueni imovinsko-pravni zahtev oteenog.

Glava VIII ODREDBE O MALOLETNICIMAPrekrajna odgovornost maloletnika lan 63 Protiv maloletnika koji u vreme kada je uinio prekraj nije navrio etrnaest godina (dete) ne moe se voditi prekrajni postupak. Na maloletnike koji su uinili prekraj, starosti od navrenih etrnaest do navrenih osamnaest godina, primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama. Odgovornost roditelja, usvojitelja ili staratelja deteta i maloletnika lan 64 Kada je dete uinilo prekraj zbog proputanja dunog nadzora roditelja, usvojitelja, odnosno staratelja, a ova lica su bila u mogunosti da takav

- 20 nadzor vre, roditelji, usvojitelj, odnosno staratelj deteta kaznie se za prekraj kao da su ga sami uinili. Zakonom se moe propisati da e se za prekraj kazniti i roditelji, usvojitelj, odnosno staratelj maloletnika starog od etrnaest do osamnaest godina koji je uinio prekraj, ako je uinjeni prekraj posledica proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogunosti da takav nadzor vre. Prekrajne sankcije prema maloletnicima lan 65 Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio etrnaest, a nije navrio esnaest godina (mlai maloletnik) mogu se izrei samo vaspitne mere. Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio esnaest godina, a nije navrio osamnaest godina (stariji maloletnik) moe se izrei vaspitna mera ili kazna. Zatitna mera se moe izrei maloletniku uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekraja to neophodno. Samo sud moe maloletniku izrei vaspitnu meru, novanu kaznu, kaznu zatvora i zatitnu meru. Vrste vaspitnih mera lan 66 Maloletnicima se mogu se izrei sledee vaspitne mere: 1. mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze i 2. mere pojaanog nadzora. Mere upozorenja i usmeravanja se izriu kad je takvim merama potrebno uticati na linost maloletnika i njegovo ponaanje i kada su one dovoljne da se postigne svrha ovih mera. Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije vaspitne mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo. Ukor lan 67 Ukor se izrie maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naroito kad se iz njegovog odnosa prema uinjenom prekraju i njegove spremnosti da ubudue ne ini prekraje moe zakljuiti da e izreenom vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere. Pri izricanju ukora, maloletniku e se ukazati na drutvenu neprihvatljivost njegovog postupka i ukoliko ponovo uini prekraj, mogunost izricanja i druge vaspitne mere.

- 21 Posebne obaveze lan 68 Ukoliko sud oceni da je odgovarajuim zahtevima i zabranama, potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponaanje, moe maloletniku odrediti jednu ili vie posebnih obaveza i to: 1. da se izvini oteenom; 2. da u okviru svojih mogunosti, popravi ili nadoknadi tetu koju je prouzrokovao; 3. da ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica koja na njega negativno utiu; 4. da se podvrgne odvikavanju i leenju od zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava i sredstava zavisnosti; 5. da se radi uenja ili provere znanja saobraajnih propisa uputi u nadlenu ustanovu za osposobljavanje vozaa; 6. da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekolokog, socijalnog ili lokalnog znaaja; 7. da se ukljui u rad sportskih i drugih sekcija u koli uz pedagoki nadzor nastavnika. Obaveze iz stava 1. ta. 1. do 7. ovog lana, ne mogu trajati due od est meseci i ne smeju ometati maloletnikovo kolovanje ili zaposlenje. U okviru obaveze iz stava 1. taka 2. ovog lana sud e odrediti visinu, oblike i nain popravljanja tete, pri emu lini rad maloletnika moe trajati najvie do 20 asova u periodu od mesec dana i mora biti tako rasporeen da ne smeta redovnom kolovanju ili zaposlenju maloletnika. Sud e prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog neispunjenja odreenih obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom merom. Izvrenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor Centra za socijalni rad koji o izvravanju obaveza obavetava sud. Mere pojaanog nadzora lan 69 Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se ako je potrebno da se prema maloletniku izvri trajnija mera vaspitanja. Meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud e izrei ako su roditelji, usvojitelj ili staratelj propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogunosti su da ovakav nadzor vre i to se od njih s osnovom moe oekivati.

- 22 Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vriti pojaani nadzor nad maloletnikom, maloletniku e se izrei pojaan nadzor organa starateljstva. Mere pojaanog nadzora iz st. 2. i 3. ovog lana mogu trajati najdue jednu godinu. Uslovi za izricanje vaspitnih mera lan 70 Pri izricanju vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika, stepen njegovog duevnog razvoja, psihike karakteristike i motivi zbog kojih je uinio prekraj, dosadanje vaspitanje, okolina i uslovi pod kojima je iveo, teina prekraja, da li mu je ve pre toga bila izreena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje utiu na izbor vaspitne mere kojom e se najbolje postii svrha vaspitanja. Radi utvrivanja okolnosti iz stava 1. ovog lana, sud mora sasluati roditelje i usvojitelja maloletnika, njegovog staratelja i druga lica koja mogu pruiti potrebne podatke. Obustava izvrenja i izmena odluke o vaspitnoj meri lan 71 Kad se posle donoenja odluke kojom je izreena vaspitna mera pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donoenja odluke ili se za njih nije znalo, a one bi bile od uticaja na donoenje odluke, izvrenje izreene mere moe se obustaviti ili se izreena mera moe zameniti drugom vaspitnom merom. Ponovno odluivanje o vaspitnim merama lan 72 Ako je od pravosnanosti odluke kojom je izreena neka od vaspitnih mera ili posebnih obaveza, proteklo vie od est meseci, a izvrenje nije zapoeto, sud e ponovo odluiti o potrebi da se izvri izreena mera ili posebna obaveza. Pri tome moe odluiti da se ranije izreena mera ili posebna obaveza, izvri, ne izvri ili da se zameni nekom drugom vaspitnom merom ili posebnom obavezom. Sud je duan da vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome je izreena vaspitna mera. Kanjavanje starijih maloletnika lan 73 Starijem maloletniku moe se izrei kazna samo ako je u vreme kada je uinio prekraj, prema svojoj duevnoj razvijenosti mogao shvatiti znaaj svoje radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog teih posledica prekraja ili veeg stepena prekrajne odgovornosti ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru. Kazna zatvora starijem maloletniku moe se izrei izuzetno, pri emu se mora imati u vidu priroda prekraja, line osobine i ponaanje maloletnika.

- 23 Kazna zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne moe biti dua od petnaest dana, niti se novana kazna moe zameniti zatvorom u trajanju duem od petnaest dana. Izricanje vaspitne mere ili kazne za prekraje u sticaju lan 74 Ako je maloletnik uinio vie prekraja u sticaju, sud e pri izboru vaspitnih mera jedinstveno ceniti sve prekraje i izrei samo jednu meru. Ako sud za neki od prekraja utvrdi kaznu, a za druge prekraje vaspitne mere, izrei e samo kaznu. Tako e postupiti i ako se posle izreene vaspitne mere odnosno kazne utvrdi da je maloletnik pre ili posle njenog izricanja uinio prekraj. Dejstvo punoletnosti lan 75 Ako je maloletnik postao punoletan pre donoenja odluke sud nee izrei vaspitnu meru. Ako je maloletnik postao punoletan posle donoenja odluke kojim je bila izreena vaspitna mera, sud e reenjem obustaviti izvrenje te mere.

Glava IX ZASTARELOSTZastarelost pokretanja i voenja prekrajnog postupka lan 76 Prekrajni postupak ne moe se pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekraj uinjen. Zastarevanje prekrajnog gonjenja ne tee za vreme za koje se gonjenje ne moe preduzeti po zakonu. Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi gonjenja uinioca prekraja. Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za prekraje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdunog saobraaja moe se posebnim zakonom propisati dui rok zastarelosti gonjenja. Rok iz stava 5. ovog lana ne moe biti dui od pet godina.

- 24 Prekrajno gonjenje zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost gonjenja. Zastarelost izvrenja kazne i zatitne mere lan 77 Izreena kazna i zatitna mera ne mogu se izvriti ako je od dana pravosnanosti presude protekla jedna godina. Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere poinje od dana pravosnanosti presude kojom je izreena kazna odnosno zatitna mera. Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere ne tee za vreme za koje se izvrenje ne moe preduzeti po zakonu. Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne, odnosno zatitne mere. Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee. Izvrenje kazne odnosno zatitne mere zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za izvrenje kazne, odnosno zatitne mere.

DEO DRUGI PREKRAJNI POSTUPAK Glava X OSNOVNA NAELA POSTUPKANaelo zakonitosti lan 78 Ovaj zakon utvruje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kanjen, a da se odgovornom uiniocu prekraja izrekne prekrajna sankcija pod uslovima koje predvia ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. Zakonitost u izricanju prekrajnih sankcija lan 79 Uiniocu prekraja kaznu ili drugu sankciju moe izrei samo nadleni sud i organ dravne uprave (u daljem tekstu: organ uprave) koji vodi prekrajni postupak po ovom zakonu.

- 25 Optuno naelo lan 80 Prekrajni postupak pokree se i vodi na osnovu zahteva ovlaenog organa ili oteenog. Utvrivanje istine lan 81 Sud je duan da istinito i potpuno utvrdi injenice koje su vane za donoenje zakonite odluke i da sa jednakom panjom ispita i utvrdi kako injenice koje terete okrivljenog tako i one koje mu idu u korist. Pomo neukoj stranci lan 82 Sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih prava. Ekonominost prekrajnog postupka lan 83 Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to ne bude na tetu donoenja pravilne i zakonite odluke. Slobodna ocena dokaza lan 84 Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju. Koje e injenice uzeti kao dokazane, sud odluuje na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Pravo na odbranu lan 85 Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se izjasni o injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u sluajevima predvienim zakonom. U prekrajnom postupku okrivljeni mora ve na prvom ispitivanju biti obaveten o prekraju za koji se tereti i o osnovama optube, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona ne sprovodi bez ispitivanja okrivljenog. Ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak ili u odreenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nuno za

- 26 utvrivanje injenica koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke, presuda se moe doneti i bez ispitivanja okrivljenog. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere. Sud je duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui o pravu na branioca. Upotreba jezika u prekrajnom postupku lan 86 Prekrajni postupak se vodi u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama. Okrivljeni, svedoci i druga lica koja uestvuju u prekrajnom postupku imaju pravo da pri izvoenju pojedinih radnji u postupku ili na usmenom pretresu upotrebljavaju svoj jezik. Ako se radnja u prekrajnom postupku odnosno usmeni pretres ne vodi na jeziku tog lica, obezbedie se usmeno prevoenje onoga to to lice ili drugi iznosi, kao i isprava i drugog pismenog dokaznog materijala. O pravu na prevoenje pouie se lice iz stava 2. ovoga lana, koje se moe odrei tog prava ako zna jezik na kome se vodi prekrajni postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je data pouka i izjava uesnika. Prevoenje obavlja tuma koga odredi sud koji vodi prekrajni postupak. Dvostepenost prekrajnog postupka lan 87 Protiv odluka nadlenih organa donetih u prvom stepenu moe se izjaviti alba ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Presuda odnosno reenje doneto u prekrajnom postupku postaju pravosnani danom donoenja presude Vieg prekrajnog suda. Zabrana preinaenja na gore lan 88 Ako je alba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izreenu sankciju ne moe izmeniti na njegovu tetu, niti se u ponovljenom postupku moe doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog. Naknada tete neopravdano zadranom ili kanjenom licu lan 89 Lice koje je neopravdano kanjeno za prekraj ili je bez osnova zadrano ima pravo na naknadu tete koja mu je time priinjena, kao i druga prava utvrena zakonom.

- 27 Po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove pravosua, sprovodi postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade. Pravna pomo lan 90 Sudovi i organi uprave koji vode prekrajni postupak, duni su jedni drugima i drugim sudovima pruati pravnu pomo u poslovima iz svoje nadlenosti. Organi unutranjih poslova i drugi organi uprave duni su sudovima i drugim organima uprave koji vode prekrajni postupak, pruati pravnu pomo i izvravati njihove naloge u poslovima iz svoje nadlenosti. Sudovi su duni da pruaju pravnu pomo dravnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekrajnog postupka.

Glava XI ORGANI NADLENI ZA VOENJE POSTUPKANadlenost sudova lan 91 Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi, ukoliko za voenje prekrajnog postupka nisu nadleni organi uprave. Prekrajni postupak u drugom stepenu vodi Vii prekrajni sud. Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke suda, o albama na odluke koje u prekrajnom postupku donesu organi uprave, o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti sudova i vri druge poslove odreene zakonom. Vii prekrajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izvetaje potrebne za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praenje i prouavanje drutvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije. lan 92 Javnost rada suda obezbeuje se pre svega: javnim odravanjem pretresa, objavljivanjem odluka, davanjem obavetenja zainteresovanim licima o toku prekrajnog postupka, upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja. Radi ouvanja tajne, zatite morala, interesa maloletnika ili zatite drugih posebnih interesa drutvene zajednice, moe se iskljuiti javnost rada u svim ili samo u pojedinim fazama prekrajnog postupka.

- 28 Sastav suda lan 93 Sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac. Vii prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od troje sudija. Opta mesna nadlenost lan 94 Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem podruju je prekraj uinjen ili pokuan. Sud koji je mesno nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv pravnog lica nadlean je i za voenje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu. Ako je prekraj uinjen na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi domaa luka ili vazduhoplovno pristanite u kome se zavrava putovanje uinioca prekraja, a ako je uinilac prekraja lan posade, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda odnosno matino pristanite vazduhoplova. Ako je prekraj izvren ili pokuan na podruju vie prekrajnih sudova, nadlean je onaj sud koji je prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Supsidijarna mesna nadlenost lan 95 Ako nije poznato mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica ukoliko se vanost propisa kojim je prekraj odreen prostire i na podruju na kome se nalazi njegovo prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica. Ako nisu poznati ni mesto izvrenja prekraja ni prebivalite ili boravite okrivljenog, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni pronae odnosno uhvati ili se sam prijavi. Kumulacija mesne nadlenosti lan 96 Ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja pa su za voenje prekrajnog postupka nadlena dva ili vie sudova, nadlean je onaj sud koji je po zahtevu ovlaenog organa prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet nadlean je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

- 29 Spajanje i razdvajanje prekrajnog postupka lan 97 Sud koji je nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv uinioca prekraja nadlean je i za voenje postupka protiv sauesnika. Za saizvrioca nadlean je, po pravilu sud, koji je kao nadlean za jednog od njih, prvi zapoeo postupak. Protiv uinioca prekraja i sauesnika sprovee se, po pravilu, jedinstven prekrajni postupak i doneti jedna presuda, a ako je to celishodno, postupak protiv pojedinih sauesnika moe se razdvojiti. U tom sluaju e se doneti posebna presuda. Postupak protiv pravnog lica i odgovornog lica lan 98 Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi se jedinstven prekrajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak samo protiv jednog od njih. Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moe pokrenuti postupak, postupak e se pokrenuti i sprovesti samo protiv pravnog lica. Ako je pravno lice prestalo da postoji ili postoje druge pravne smetnje za voenje postupka, postupak e se pokrenuti i sprovesti samo protiv odgovornog lica u pravnom licu. Prenoenje mesne nadlenosti lan 99 Kad je nadleni sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa u odreenom predmetu, duan je da o tome izvesti Vii prekrajni sud koji e odrediti drugi stvarno nadlean sud. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba. Postupanje u sluaju nenadlenosti lan 100 Sud je duan da po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean, reenjem se oglaava nenadlenim i bez odlaganja dostavlja predmet nadlenom sudu ili drugom nadlenom organu. Ako sud kome je predmet dostavljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet dostavio, pokrenue postupak za reavanje sukoba nadlenosti.

- 30 Reavanje sukoba nadlenosti lan 101 O sukobu nadlenosti izmeu sudova reava Vii prekrajni sud. Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih duan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Protiv reenja kojim je odlueno o sukobu nadlenosti nije dozvoljena alba. Sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih organa nadlenih za voenje prekrajnog postupka reava Ustavni sud Srbije. Sukob nadlenosti izmeu organa uprave koji vode prekrajni postupak, reava se po optim pravilima za sukob nadlenosti organa uprave.

Glava XII IZUZEEOsnovi za izuzee lan 102 Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku izuzee se: 1. ako je oteen prekrajem; 2. ako mu je okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog lica, podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni ili njegov zakonski zastupnik odnosno punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbinskom srodstvu do drugog stepena; 3. ako je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocem okrivljenog, slubenim licem koje je u ime ovlaenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili oteenim u odnosu staratelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika; 4. ako je u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovlaenog organa podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili je uestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog, ili je sasluan kao svedok ili kao vetak; 5. ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene presude; 6. ako nepristrasnost. postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu

- 31 Dunost sudije kad postoje razlozi za izuzee lan 103 Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku, im sazna da postoji koji od razloga za izuzee iz lana 102. stava 1. ta. 1-5. ovog zakona, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, on e odrediti sebi zamenika izmeu sudija tog suda. Ako je predsednik suda istovremeno i jedini sudija u tom sudu ili ako iz drugih razloga ne moe da sebi odredi zamenika iz istog suda zatraie od predsednika Vieg prekrajnog suda da delegira drugog sudiju. Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee (lan 102. stav 1. taka 6. ovog zakona), obavestie o tome predsednika prekrajnog suda, a ako se radi o sluaju iz stava 2. ovog lana, predsednika Vieg prekrajnog suda. Podnoenje zahteva za izuzee lan 104 Izuzee sudije zbog postojanja nekog od razloga za izuzee iz lana 102. ovog zakona mogu traiti okrivljeni i ovlaeni podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka (u daljem tekstu: stranke). Zahtev za izuzee sudije, stranke mogu podneti do donoenja presude, odnosno reenja. Zahtev za izuzee predsednika i sudija Vieg prekrajnog suda stranka moe podneti u albi na prvostepenu presudu. Stranka moe traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije koji u predmetu postupa. Stranka je duna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuzee. Postupanje u sluaju podnetog zahteva za izuzee lan 105 Kad sudija koji je uestvovao u prekrajnom postupku sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeu iz lana 102. stava 1. take 6. ovog zakona, moe do donoenja reenja o izuzeu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

- 32 Izuzee drugih uesnika u postupku lan 106 Odredbe o izuzeu sudija shodno e se primenjivati i na slubeno lice koje vodi prekrajni postupak u organu uprave, zapisniare, tumae i vetake. Odluivanje o zahtevu za izuzee lan 107 O zahtevu za izuzee sudije odluuje predsednik suda. Ako se trai izuzee predsednika suda, reenje o izuzeu donosi predsednik Vieg prekrajnog suda. Ako se trai izuzee sudije Vieg prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi predsednik istog suda. Ako se trai izuzee predsednika Vieg prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi Vrhovni sud Srbije. O izuzeu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajni postupak. Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava od lica ije se izuzee trai, a po potrebi sprovee se i druge radnje. Protiv reenja kojim se zahtev za izuzee usvaja nije dozvoljena alba, a reenje kojim se izuzee odbija moe se pobijati samo albom protiv presude.

Glava XIII OKRIVLJENIOkrivljeni i njegova prava lan 108 Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekrajni postupak. Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviena ovim zakonom. Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku preduzima zakonski zastupnik. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca.

- 33 Branilac okrivljenog lan 109 Okrivljeni moe uzeti za branioca advokata, a njega moe, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik. Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj okrivljenog, kao i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj zajednici. Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni. Branilac je duan da podnese punomoje sudu, odnosno organu uprave pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno punomoje na zapisnik kod suda, odnosno organa uprave pred kojim se vodi prekrajni postupak. Prava i dunosti branioca prestaju kad okrivljeni opozove punomoje. Okrivljeno pravno lice lan 110 Za okrivljeno pravno lice u prekrajnom postupku uestvuje njegov predstavnik, koji je ovlaen da preduzima sve radnje koje moe da preduzima sam okrivljeni. Predstavnik okrivljenog pravnog lica lan 111 Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice ovlaeno da to pravno lice predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta pravnog lica. Poslodavac moe za predstavnika pravnog lica odrediti drugo lice iz reda svojih lanova ili drugog radnika u tom pravnom licu. Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz st. 1. i 2. ovog lana mora da ima pismeno ovlaenje organa koji ga je odredio za predstavnika. Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe biti samo jedno lice. Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica lan 112 Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavnitvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji, ukoliko za predstavnika pravnog lica ne bude odreeno drugo lice.

- 34 Lica koja ne mogu biti predstavnici pravnog lica lan 113 Predstavnik pravnog lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari svedok. Predstavnik pravnog lica ne moe biti odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekraj, koje istie da je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja. U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana sud je duan da pozove pravno lice da u roku od osam dana odredi drugog predstavnika. Kanjavanje za neodreivanje predstavnika lan 114 Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u roku iz lana 113. stav 3. ne odredi drugog predstavnika kaznie se novanom kaznom od 500,00 do 1.000,00 dinara. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kaznie se novanom kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 dinara. Pravo na branioca lan 115 Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status okrivljenih u istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.

Glava XIV OTEENIlan 116 Oteeni u smislu ovog zakona je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo povreeno ili ugroeno prekrajem. Oteeni koji je navrio esnaest godina moe sam podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Oteeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomonika: 1. podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, 2. podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinsko-pravni zahtev za naknadu tete ili povraaj stvari, 3. izjavljuje albu na presudu odnosno reenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.

- 35 -

Glava XV JAVNI TUILAC I DRUGI ORGANI OVLAENI NA POKRETANJE POSTUPKAJavni tuilac kao stranka u postupku lan 117 Javni tuilac je stranka u prekrajnom postupku. Javni tuilac: 1. preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje uinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog postupka pred sudom ili nadlenim organom uprave, 2. podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, albu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda odnosno nadlenog organa uprave, 3. preduzima druge radnje na koje je ovlaen ovim zakonom i posebnim propisima. Javni tuilac je stvarno nadlean da postupa u prekrajnom postupku ukoliko je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Ako je javni tuilac prvi podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, postupak e se voditi po njegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu oteenog ili drugog organa nadlenog za pokretanje postupka ako javni tuilac odustane od zahteva. Ako odustane od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, javni tuilac je duan da u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, obavesti oteenog ili drugo lice ovlaeno za pokretanje postupka da bi nastavili postupak. Ako je oteeni ili drugi ovlaeni organ za pokretanje prekrajnog postupka ve podneo zahtev za pokretanje postupka, postupak e se nastaviti po tom zahtevu. Drugi organ nadlean za pokretanje postupka lan 118 Kada je prema ovom zakonu za podnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nadlean drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tuilac kao stranka u postupku, osim onih koja javnom tuiocu, kao dravnom organu, pripadaju po posebnom zakonu.

- 36 -

Glava XVI PODNESCI I ZAPISNICIPodnesci lan 119 Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saoptenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose se pismeno ili se daju usmeno na zapisnik. Pismeni podnesci se predaju neposredno ili se alju potom. Kratka i hitna obavetenja mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ili na drugi odgovarajui nain. Slubenik koji je primio telefonski ili na drugi nain, obavetenje koje nije u pisanom obliku, nainie o tome zabeleku i priloiti je u spis predmeta. Podnesci iz stava 1. ovog lana moraju biti razumljivi i sadrati sve to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekrajni postupak naloie podnosiocu podneska da u odreenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne uini, podnesak e se odbaciti kao neuredan. Sastavljanje zapisnika lan 120 O svakoj radnji preduzetoj u toku prekrajnog postupka sastavie se zapisnik istovremeno kad se radnja vri, a ako to nije mogue, neposredno posle toga. Zapisnik pie zapisniar. Samo kad se pretresaju stan ili lice, ili se radnja preduzima van slubenih prostorija prekrajnog suda, a zapisniar se ne moe obezbediti, zapisnik moe pisati lice koje preduzima radnju. Kad zapisnik pie zapisniar, zapisnik se sastavlja na taj nain to lice koje preduzima radnju glasno govori zapisniaru ta e uneti u zapisnik. Licu koje se ispituje, odnosno sasluava moe se dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik. U sluaju zloupotrebe, to pravo mu se moe uskratiti. Sadrina zapisnika lan 121 U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad je radnja zapoeta i zavrena, lina imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje prekrajnog predmeta po kom se radnja preduzima. Zapisnik treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. U zapisnik se u obliku pripovedanja ubeleava samo bitna sadrina datih

- 37 iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Ako je potrebno, u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to e se naznaiti u zapisniku, a oduzete stvari e se prikljuiti zapisniku ili e se navesti gde se nalaze. U zapisnik e se uneti izjava okrivljenog da li ima predloga za izvoenje drugih dokaza. Prilikom preduzimanja radnji kao to su uviaj, pretresanje stana ili lica, ili prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veliina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmete i dr.), a ako su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i slino, to e se navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku. Urednost zapisnika lan 122 Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme nita izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka. Sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja potpisuju zapisnik. itanje zapisnika lan 123 Ispitano odnosno sasluano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u prekrajnom postupku, kao i okrivljeni, branilac i oteeni ako su prisutni imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita. Na to je duan da ih upozori sudija koji preduzima radnju, a u zapisniku e se naznaiti da li je upozorenje uinjeno i da li je zapisnik proitan. Zapisnik e se uvek proitati ako nije bilo zapisniara, i to e se naznaiti u zapisniku. Potpisivanje zapisnika lan 124 Zapisnik potpisuje ispitano odnosno sasluano lice. Ako se zapisnik sastoji od vie stranica, ispitano odnosno sasluano lice potpisuje svaku stranicu. Na kraju zapisnika potpisae se tuma ako ga je bilo, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili iji se stan pretresa, kao i svedoci koji su prisustvovali pretresanju. Ako zapisniar ne pie zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadrinu zapisnika, zapisik potpisuju dva svedoka.

- 38 Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a zapisniar e ispod otiska potpisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogunosti da se stavi otisak kaiprsta desne ruke stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku e se naznaiti sa kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak. Ako ispitano odnosno sasluano lice nema obe ruke proitae zapisnik, a ako je nepismeno zapisnik e mu se proitati, i to e se zabeleiti u zapisniku. Ako ispitano odnosno sasluano lice odbije da potpie zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeleie se to u zapisnik i navee se razlog odbijanja. Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku e se naznaiti dan i as kad je nastao prekid, kao i dan i as kada se radnja nastavlja. Ako je bilo prigovora na sadrinu zapisnika, navee se u zapisniku i ti prigovori. Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisniar. Zapisnik o veanju i glasanju lan 125 O veanju i glasanju pred Viim prekrajnim sudom sastavlja se poseban zapisnik. Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je doneta. Zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar. Odvojena miljenja prikljuie se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu unesena u sam zapisnik. Zapisnik o veanju i glasanju zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo vii sud kad reava o pravnom leku i u tom sluaju duan je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznai da je razgledao zapisnik.

Glava XVII ROKOVI I VRAANJE U PREANJE STANJERokovi lan 126 Rokovi predvieni ovim zakonom ne mogu se produiti, osim kad je to zakonom izriito dozvoljeno. Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego to rok istekne predata onom ko je ovlaen da je primi.

- 39 Kad je izjava upuena preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje poti smatra se danom predaje onome kome je upueno. Predaja vojnoj poti u mestu gde ne postoji redovna pota smatra se predajom preporuene poiljke poti. Okrivljeni koji se nalazi u zavodu za izvrenje zavodskih sankcija moe izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda. Dan kad je sastavljen takav zapisnik odnosno kad je izjava predata upravi zavoda smatra se danom predaje organu koji je nadlean da je primi. Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne omake podnosioca, predat ili upuen nenadlenom organu pre isteka roka a stigne nadlenom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme. Raunanje rokova lan 127 Rokovi se raunaju na sate, dane, mesece i godine. Sat ili dan kada je dostavljanje ili saoptenje izvreno odnosno u koji pada dogaaj od kada treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni sat odnosno dan. U jedan dan rauna se dvadesetetiri asa, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu. Rokovi odreeni po mesecima odnosno godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne radi, rok istie protekom narednog radnog dana. Rok za vraanje u preanje stanje lan 128 Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na odluku, sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak, reenjem e dozvoliti vraanje u preanje stanje radi izjave albe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je proputen rok podnese molbu za vraanje u preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda albu. Posle proteka mesec dana od dana proputenog roka ne moe se traiti vraanje u preanje stanje. Molba za vraanje u preanje stanje podnosi se organu koji je doneo prvostepenu odluku. Molba za vraanje u preanje stanje ne zadrava izvrenje odluke, ali organ kome je predata molba moe, prema okolnostima, odluiti da se sa izvrenjem zastane do donoenja odluke po molbi.

- 40 Odluivanje o vraanju u preanje stanje lan 129 O vraanju u preanje stanje odluuje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku koja se pobija albom. Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu, albu sa spisima predmeta dostavie na reavanje Viem prekrajnom sudu. Protiv reenja kojim se dozvoljava vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba. Sud, odnosno organ uprave iz stava 1. ovog lana albu protiv reenja kojim nije dozvoljeno vraanje u preanje stanje, sa albom na odluku i ostalim spisima predmeta dostavie na reavanje Viem prekrajnom sudu. Ako Vii prekrajni sud dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu, istom presudom e odluiti o albi izjavljenoj protiv prvostepene odluke.

Glava XVIII TROKOVI PREKRAJNOG POSTUPKAta obuhvataju trokovi lan 130 Trokovi prekrajnog postupka su izdaci prekrajnog postupka od njegovog pokretanja do zavretka. Trokovi prekrajnog postupka su: 1. trokovi za svedoke, vetake i tumae; 2. trokovi uviaja; 3. podvozni trokovi okrivljenog; 4. izdaci za dovoenje okrivljenog; 5. podvozni i putni trokovi slubenih lica; 6. nuni izdaci oteenog odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nuni izdaci njegovog punomonika; 7. nagrada i nuni izdaci branioca; 8. trokovi prevoenja i 9. paualni iznosi. Obaveza plaanja trokova lan 131 .Trokovi prekrajnog postupka padaju na teret lica koje je kanjeno za prekraj. uinjeni povodom

- 41 Trokove postupka za prekraj za koji je postupak obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave koji je postupak vodio. Ako je prekrajni postupak obustavljen zbog lanog zahteva oteenog ili zbog odustanka oteenog od podnetog zahteva, trokove postupka snosi oteeni. Zahtev za naknadu nagrade i nunih izdataka branioca podnosi se u roku od tri meseca od dana dostavljanja pravosnane odluke o trokovima. Odluka o trokovima lan 132 U odluci o trokovima e se navesti ko snosi trokove prekrajnog postupka, u kom iznosu i u kom roku je duan da ih plati. Ako za utvrivanje visine trokova nema dovoljno podataka, o trokovima e se odluiti kada se ti podaci pribave. Kad u presudi nije odlueno o trokovima postupka, odluie se o tome naknadno, posebnim reenjem na koje je dozvoljena alba. Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od petnaest ni dui od trideset dana od dana pravosnanosti odluke. Solidarni trokovi lan 133 Lice koje je okrivljeno za vie prekraja nee snositi trokove za prekraj, za koji je prekrajni postupak obustavljen, ako je mogue te trokove izdvojiti iz ukupnih trokova. U presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno krivim, sud e odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a ako to nije mogue, odluie da svi okrivljeni solidarno snose trokove. Plaanje paualnog iznosa odredie se za svakog okrivljenog posebno. Trokovi otkrivanja uinioca lan 134 Kad je posebnim propisom odreeno da e trokove nastale povodom otkrivanja prekraja snositi uinilac, na predlog podnosioca zahteva obavezae se okrivljeni da plati te trokove. Razlog za oslobaanje od dunosti naknade trokova lan 135 U odluci kojom se odluuje o trokovima sud, odnosno organ uprave moe osloboditi okrivljenog od dunosti da u celosti ili delimino naknadi trokove

- 42 prekrajnog postupka, ako bi njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan da po zakonu izdrava. Trokovi prevoenja lan 136 Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina koji nastanu primenom odredaba ustava i zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama, padaju na teret suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak. Naknadna naplata trokova lan 137 Trokovi prekrajnog postupka iz lana 130. stava 1. ta. 1. i 2. ovog zakona isplauju se unapred iz sredstava prekrajnog suda, odnosno organa uprave koji vodi prekrajni postupak, a naplauju se docnije od lica koja su duna da ih naknade po odredbama ovog zakona. Shodna primena propisa o naknadi trokova u krivinom postupku lan 138 Propisi o naknadi trokova svedocima, vetacima i tumaima kao i drugi trokovi u krivinom postupku shodno e se primenjivati u prekrajnom postupku.

Glava XIX IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEVRaspravljanje o imovinsko-pravnom zahtevu lan 139 O imovinsko-pravnom zahtevu odluuje samo sud. Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvrenja prekraja raspravie se na zahtev oteenog ili drugog ovlaenog lica, po pravilu u prekrajnom postupku osim ako se time znaajnije ne odugovlai postupak. Imovinsko-pravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete i povraaj stvari.

- 43 Lica ovlaena na podnoenje zahteva lan 140 Predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u prekrajnom postupku moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije do donoenja prvostepene presude. Lice ovlaeno na podnoenje imovinsko-pravnog zahteva duno je da odreeno oznai svoj zahtev i da podnese dokaze. Odluivanje o zahtevu lan 141 Ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju pouzdan osnov da se udovolji imovinsko-pravnom zahtevu u celini ili delimino, sud e uputiti oteenog ili drugo ovlaeno lice da imovinsko-pravni zahtev odnosno viak tog zahteva moe da ostvaruje u parnici. Ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka reenjem odbaen ili je prekrajni postupak obustavljen, oteeni ili drugo ovlaeno lice e se uputiti da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici. Ako je oteena imovina u dravnoj svojini, o obustavljanju prekrajnog postupka obavetava se republiki javni pravobranilac. Protiv odluke o imovinsko-pravnom zahtevu oteeni ili drugo ovlaeno lice koje je podnelo zahtev ima pravo albe. Rok za naknadu tete lan 142 Ako sud delimino ili u celini usvoji imovinsko-pravni zahtev u presudi e se odrediti rok u kome je okrivljeni duan da naknadi priinjenu tetu odnosno da vrati stvar. Rok za naknadu tete i povraaj stvari ne moe biti dui od petnaest dana od dana pravosnanosti presude.

Glava XX DONOENJE I SAOPTAVANJE ODLUKAVrste odluka lan 143 U prekrajnom postupku odluke se donose u obliku presude, reenja, naredbe, zakljuka i zabeleke.

- 44 Presudu donosi samo sud, a reenja, naredbe, zakljuke i zabeleke donose i organi uprave nadleni za voenje prekrajnog postupka. lan 144 Odluke se saoptavaju po pravilu odmah nakon donoenja. Odluke se saoptavaju usmeno prisutnim strankama, oteenom i drugim licima koja imaju pravo albe na tu odluku (u daljem tekstu: zainteresovana lica), a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna. Kad je odluka usmeno saoptena, to e se naznaiti u zapisniku ili u spisu, a lice kome je odluka usmeno saoptena, potvrdie to svojim potpisom. Na zahtev zainteresovanog lica izdae se overen prepis odluke koja mu je bila usmeno saoptena. Kad zainteresovano lice zatrai prepis odluke, rok za albu rauna se od dana dostave overenog prepisa odluke. Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa odluke pouie se o pravu na albu i o roku za albu. Pismeni otpravak odluke u sluaju iz stava 4. ovog lana izradie se najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saoptenja, a pismeni otpravak presude odmah ako se odreuje izvrenje presude pre pravosnanosti. Odluke Vieg prekrajnog suda lan 145 Odluke Vieg prekrajnog suda donose se posle usmenog veanja i glasanja. Odluka je doneta kad je za nju glasala veina lanova vea. Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je duan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. Ako se u pogledu pojedinih pitanja glasovi podele na vie razliitih miljenja tako da ni jedno od njih nema veinu, razdvojie se pitanje i glasanje e se ponavljati dok se ne postigne veina. Ako se na taj nain ne postigne veina, odluka e se doneti tako to e se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne veina. lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea, ali lan vea koji je glasao da se prekrajni postupak obustavi i ostao u manjini nije duan da glasa o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji. Veanje i glasanje vri se u nejavnoj sednici. U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar.

- 45 -

Glava XXI DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISADostavljanje pismena lan 146 Pismena se dostavljaju preko pote ili preko organa optine ili preko drugih organa ili organizacija, ili preko slubenog lica suda koji je doneo odluku, ili neposredno u prostorijama suda. Dostavljanje se po pravilu vri radnim danom. Dostavljanje se po pravilu vri u stanu, poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu lica kome se dostavlja pismeno. lan 147 Poziv radi ispitivanja okrivljenog odnosno davanja pismene odbrane ili za sasluanje, kao i sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavljaju se lino. Na isti nain dostavljaju se i odluke oteenom, za koje od dana dostavljanja tee rok za albu. Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud moe i usmeno uputiti licu koje se pred njim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni poziv zabeleie se u zapisniku koji e pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabeleen u zapisniku o pretresu. Smatra se da je time izvrena dostava. Pismeno za koje je u ovom zakonu odreeno da se ima lino dostaviti predaje se neposredno licu kome je upueno. Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e pismeno predati nekome od njegovih punoletnih lanova domainstva, koji je duan da pismeno primi. Ako lice kome se pismeno mora lino dostaviti ili punoletni lan njegovog domainstva odbije da primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima lino dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti dostavljanjem licu ovlaenom za prijem pote koje je duno da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz st. 4. i 6. ovog lana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti uz naznaenje gde se odsutni nalazi.

- 46 Dostavljanje braniocu, zastupniku i punomoniku lan 148 Ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavie se braniocu, a ako ih ima vie, samo jednom od njih. Ako oteeni ima zakonskog zastupnika ili punomonika, odluke iz stava 1. ovog lana e se dostaviti njemu, a ako ih ima vie, samo jednom od njih. Potpisivanje dostavnice lan 149 Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici sam naznaiti dan prijema. Dan i mesec prijema ispisuju se slovima i brojkama. Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e primaoca potpisati, naznaiti dan prijema i staviti napomenu zato ga je potpisao. Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i naznaiti dan predaje i time je dostavljanje izvreno. Dostavljanje pismena vojnim licima, pripadnicima policije i drugim licima lan 150 Vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima strae u zavodima za izvrenje zavodskih sankcija u kojima su smetena lica liena slobode i zaposlenim licima u drumskom, eleznikom, vodnom i vazdunom saobraaju poziv se dostavlja preko njihove komande, ustanove ili neposrednog stareine, a po potrebi mogu im se na taj nain dostavljati i ostala pismena. Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko uprave zavoda u kojem su smetena. Licima koja uivaju pravo imuniteta u Republici Srbiji, ako meunarodni ugovori ta drugo ne odreuju, dostavljanje se vri preko organa nadlenog za inostrane poslove. Dostavljanje pismena dravnim organima, pravnim licima i preduzetnicima lan 151 Dravnom organu odluke i druga pismena dostavljaju se predajom u pisarnici.

- 47 Dostavljanje pravnim licima i preduzetnicima vri se predajom pismena licu ovlaenom za primanje pismena, a ako to nije mogue, pismeno e se predati bilo kom zaposlenom koji se zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca. Ako lice iz stava 2. ovog lana odbije da primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja, a pismeno e ostaviti u poslovnoj prostoriji primaoca. Kad se dostavljaju odluke kod kojih od dana dostavljanja tee rok, danom dostavljanja smatra se dan predaje pisarnici odnosno licu navedenom u stavu 2. ovog lana. Isticanje pismena na oglasnoj tabli lan 152 Kad okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik i oteeni u toku postupka promene svoje prebivalite ili adresu stana, duni su da o tome obaveste sud kod koga se vodi postupak. Ako to ne uine, a dostavlja ne moe saznati kuda su se odselili, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vre isticanjem pismena na oglasnoj tabli suda, izuzev ako je re o dostavljanju presude kojom mu je izreena kazna zatvora. Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda. Razmatranje i prepisivanje spisa lan 153 Podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik odnosno punomonik okrivljenog pravnog lica, oteeni i njegov zakonski zastupnik odnosno punomonik imaju pravo da razmatraju i prepisuju spise predmeta. Razmatranje i prepisivanje spisa moe se dozvoliti i drugim licima koja za to imaju pravni interes. Kad je prekrajni postupak u toku, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava sudija koji vodi prekrajni postupak, a kad je postupak zavren, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava predsednik suda ili slubeno lice koje on odredi. Razmatranje i prepisivanje spisa moe se uskratiti samo ako bi se time ometalo pravilno voenje prekrajnog postupka ili ako se iskljui javnost u postupku. Posle zavrenog dokaznog postupka odnosno zavrenog usmenog pretresa licu koje ima opravdani interes ne moe se uskratiti razmatranje i prepisivanje spisa.

- 48 Protiv reenja o uskraivanju razmatranja i prepisivanja spisa predmeta dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja.

Glava XXII POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKAPodnosilac zahteva lan 154 Prekrajni postupak pokree se na osnovu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi ovlaeni organ ili oteeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva). Na zahtev ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti, prekrajni postupak pokree se pred organom uprave, odmah po saznanju za prekraj. Ovlaeni organi iz stava 2. ovog lana su organi uprave, ovlaeni inspektori, javni tuilac i drugi organi i organizacije, koje vre javna ovlaenja u iju nadlenost spada neposredno izvrenje ili nadzor nad izvrenjem propisa u kojima su prekraji predvieni. Oteeni kao podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka lan 155 Oteeni je ovlaen da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka uvek osim ako zakonom nije odreeno da je za pokretanje prekrajnog postupka iskljuivo ovlaen organ iz lana 154. stav 4. ovog zakona. Oteeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ima poloaj stranke u postupku. Ako u sluaju iz stava 1. iskljuivo ovlaeni organ ne podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni moe u skladu sa odredbama ovog zakona podneti takav zahtev. Ako je zahtev za pokretanje postupka podneo ovlaeni organ pre nego to je po zahtevu oteenog otpoeo postupak, postupae se po zahtevu za pokretanje postupka nadlenog organa. Oteeni koji nije podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ve je podneo prekrajnu prijavu nadlenom javnom tuiocu moe, pod uslovima predvienim ovim zakonom, ukoliko javni tuilac ne pokrene postupak, sam podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Javni tuilac je duan da u roku od osam dana od dana podnete prekrajne prijave, pismeno obavesti oteenog da li je pokrenuo postupak.

- 49 Oteeni moe u toku postupka preuzeti gonjenje od javnog tuioca koji odustane od zahteva za pokretanje postupka. Oteeni moe ostati kod ranijeg zahteva ili ga promeniti. Sadrina zahteva lan 156 Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se pismeno i sadri: 1. naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu odnosno lino ime lica koje podnosi zahtev; 2. naziv suda, odnosno organa uprave kome se podnosi zahtev; 3. osnovne podatke o okrivljenom: lino ime, lino ime roditelja, mesto i datum roenja, jedinstveni matini broj graana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja i dravljanstvo odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu; 4. injenini opis radnje iz koje proizlazi pravno obeleje prekraja, vreme i mesto izvrenja prekraja i druge okolnosti potrebne da se prekraj to tanije odredi; 5. propis o prekraju koji treba primeniti; 6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz oznaenje linih imena i adresa svedoka, spise koje treba proitati i predmete koji slue kao dokaz; 7. potpis i peat podnosioca zahteva. Kad zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi fiziko lice kao oteeni, zahtev ne mora sadrati propis o prekraju koji treba primeniti ni jedinstveni matini broj graana okrivljenog lica. Fiziko lice u svojstvu oteenog moe podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka i usmeno na zapisnik. Neuredan zahtev lan 157 Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za sud, odnosno organ uprave ako se pred njim vodi prekrajni postupak. Ako zahtev ne sadri sve podatke iz lana 156. ovog zakona ili nije dostavljen u dovoljnom broju primeraka, zatraie se od podnosioca zahteva da ga u odreenom roku dopuni odnosno dostavi ostale primerke. U sluaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je odustao od zahteva i zahtev e se odbaciti. Rok iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od petnaest dana.

- 50 Ispitivanje uslova za pokretanje postupka lan 158 Kad nadleni sud, odnosno organ uprave primi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, ispitae da li postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka i odluiti o daljem toku postupka. Odbacivanje zahteva lan 159 Kad sud, odnosno organ uprave utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka, zahtev za pokretanje postupka, odbacie reenjem. Ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka: 1. kad radnja opisana u zahtevu nije prekraj, 2. kad sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka, 3. kad postoje osnovi koji iskljuuju krivicu ili odgovornost za prekraj okrivljenog, 4. kada je nastupila zastarelost za pokretanje prekrajnog postupka, 5. kad je zahtev podneo neovlaeni organ odnosno neovlaeno lice, 6. kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti. Reenje iz stava 1. ovog lana dostavie se podnosiocu zahteva, a oteeni e se obavestiti da imovinsko - pravni zahtev moe ostvariti u parnici. Protiv ovog reenja podnosilac zahteva za pokretanje postupka ima pravo albe u roku od osam dana. lan 160 Ako sud odnosno organ uprave, ne odbaci zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, donee reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka. Reenje, odnosno zakljuak iz prethodnog stava sadri oznaenje lica protiv koga se pokree prekrajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekraja. Ako je zahtev podnesen protiv vie lica ili za vie prekraja, u reenju se moraju naznaiti sva lica i pravna kvalifikacija za sve prekraje. Reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka ne dostavlja se podnosiocu zahteva ni okrivljenom. Protiv reenja, odnosno zakljuka iz prethodnog stava alba nije dozvoljena.

- 51 Postupak se vodi samo u pogledu onog prekraja i protiv onog okrivljenog na koji se odnosi reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka. Sud i organ uprave nisu vezani za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka odnosno u reenju i zakljuku o pokretanju prekrajnog postupka.

Glava XXIII MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOGVrste mera lan 161 Mere koje se mogu preduzeti za obezbeenje prisustva okrivljenog i za uspeno voenje prekrajnog postupka jesu: poziv, dovoenje, jemstvo i zadravanje. Prilikom odluivanja koju e od navedenih mera primeniti, sud e se pridravati uslova odreenih za primenu pojedinih mera, vodei rauna da se ne primenjuje tea mera ako se ista svrha moe post