ZAKON o Planiranju i Izgradnji Novi

8/2/2019 ZAKON o Planiranju i Izgradnji Novi

1/72

ZAKON

O PLANIRANJU I IZGRADNJI

("Sl. glasnik RS", br. 47/2003, 34/2006 i 39/2009 - odluka US)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet ureivanja

lan 1

Ovim zakonom ureuju se: uslovi i nain planiranja i ureenja prostora, ureivanja ikorienja graevinskog zemljita i izgradnje objekata; osniva se Republika agencija zaprostorno planiranje; ureuje vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona;

ureuju i druga pitanja od znaaja za planiranje i ureenje prostora, korienjegraevinskog zemljita i izgradnju objekata.

Pojmovi

lan 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) "javna povrina" jeste prostor utvren planom za objekte ije je korienje, odnosnoizgradnja od opteg interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji (javni putevi,parkovi, trgovi, ulice kao i druge povrine u skladu sa posebnim zakonom);

2) "javni objekti od opteg interesa" jesu objekti ije je korienje, odnosno izgradnja odopteg interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji (ulice, vodovod, kanalizacija,

javna rasveta, javni objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite, kulture,sporta, zatite ivotne sredine, zatite od elementarnih nepogoda, kao i drugi objekti uskladu sa posebnim zakonom);

3) "regulacija" jeste utvrivanje regulacionih i urbanistikih uslova ureenja prostora naosnovu plana, odnosno na osnovu pravila urbanistike struke;

4) "nivelacija" jeste utvrivanje nivelacionih tehnikih uslova ureenja prostora na

osnovu plana, odnosno na osnovu pravila urbanistike struke;5) "stepen ili indeks izgraenosti" jeste kolinik graevinske bruto povrine objekata ipovrine parcele (lokacije, bloka, zone) izraene u istim mernim jedinicama;

6) "stepen ili indeks zauzetosti" jeste kolinik zauzete (izgraene) povrine na odreenojparceli (lokaciji, bloku, zoni) i ukupne povrine parcele (lokacije, bloka, zone) izraene uistim mernim jedinicama;


2/72

7) "grad" jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;

8) "naselje" jeste izgraeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeeniuslovi za ivot i rad i za zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;

9) "selo" jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a nije sediteoptine;

10) "gradsko naselje" jeste naselje sa elementima gradskog karaktera koje ima razvijeneproizvodne i uslune delatnosti, a kao takvo je odreeno prostornim planom;

11) "NUTS"je nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica po standardima EvropskeUnije, odnosno Statistikog zavoda EU u Luksemburgu (EUROSTAT). NUTS 1 ima trido sedam miliona stanovnika, NUTS 2 ima 800.000 do tri miliona stanovnika, NUTS 3ima 150.000 do 800.000 stanovnika, a ispod 150.000 stanovnika ima teritorijalna

jedinica lokalne samouprave;

12) "lokacija" jeste mesto u prostoru na kome se gradi, odnosno obavljaju radoviodreeni planom ili drugim aktom donetim na osnovu ovog zakona;

13) "regulaciona linija" jeste linija koja deli javnu povrinu od povrina namenjenih zadruge namene;

14) "graevinska linija" jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode, utvrena naosnovu ovog zakona, do koje je dozvoljeno graenje;

15) "graevinski reon" jeste zemljite koje je odgovarajuim urbanistikim planompredvieno i odlukom optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda proglaeno za

javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite namenjeno izgradnji, a koje

moe biti izgraeno ili neizgraeno, ureeno ili neureeno;

16) "izgradnja objekta" jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradutehnike dokumentacije za izgradnju objekta, kontrolu tehnike dokumentacije,pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenjaobjekta;

17) "tehnika dokumentacija" jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanjakoncepcije objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanjaobjekta;

18) "idejni projekat" jeste projekat kojim se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet,

tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objektai izgled objekta;

19) "glavni projekat" jeste projekat kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke ieksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka iorganizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i usloviodravanja objekta;


3/72

20) "izvoaki projekat" jeste projekat koji sadri razradu svih neophodnih detalja zagraenje objekta prema glavnom projektu;

21) "projekat izvedenog objekta" jeste projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta iizrauje se za potrebe korienja i odravanja objekta;

22) "objekat" jeste graevina koja predstavlja fiziku, tehniko-tehnoloku ili biotehnikucelinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije,postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta,saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije,objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javnezelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i dr.);

23) "putni objekat" jeste most, podputnjak, nadputnjak, propust, galerija, tunel, potporni iobloni zid, zid za zatitu od buke kao i funkcionalni objekti (granini prelazi, naplatne ilikontrolne stanice i sl.);

24) "graenje" jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnjainstalacija, postrojenja i opreme;

25) "rekonstrukcija" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na objektu, kojima se:vri dogradnja; utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi;menja tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava broj funkcionalnih

jedinica; utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotnesredine; menja reim voda; utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra,evidentirane nepokretnosti, dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegove zatieneokoline, osim konzervatorsko-restauratorskih radova;

26) "dogradnja" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi

prostor uz, ispod ili nad postojeim objektom i sa njim ini funkcionalnu ili tehnikucelinu;

27) "adaptacija" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektukojima se vri promena organizacije prostora u objektu, zamena ureaja, postrojenja,opreme i instalacija istog kapaciteta, kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta,ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na bezbednostsusednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine;

28) "sanacija"jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojimase vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnihelemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih

objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnogkulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegovezatiene okoline, osim konzervatorsko-restauratorskih radova;

29) "pomoni objekat" jeste objekat koji slui korienju stambenog i drugog objekta, agradi se na istoj graevinskoj parceli (ostave, septike jame, bunari, ograde, i sl.) ipojedinani elektrodistributivni stubovi i tipske transformatorske stanice 10/0,4 kV i20/0,4 kV;


4/72

30) "investitor" jeste lice za ije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finansiraizgradnju objekta i na ije ime se izdaje odobrenje za izgradnju;

31) "standardi pristupanosti"jesu obavezne tehnike mere, standardi i usloviprojektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristuposobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

II PROSTORNO PLANIRANJE

Naela za ureenje prostora

lan 3

Ureenje prostora zasniva se na naelima:

1) odrivog razvoja, realnih potreba, dinamizma i kooperacije izmeu teritorijalnihjedinica i dostupnosti javnim sektorima;

2) poveanja efikasnosti i odgovornosti u oblasti korienja, upravljanja, zatite iunapreenja prostora;

3) obezbeivanja javnosti u postupku donoenja planova;

4) podsticanja ravnomernosti teritorijalnog razvoja Republike Srbije i ouvanja kvaliteta iraznovrsnosti raspoloivih prirodnih i stvorenih resursa;

5) usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske efikasnosti i zatite i revitalizacije ivotnesredine i zatite prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti;

6) realizacije razvojnih prioriteta i obezbeivanja racionalnog korienja neobnovljivihprirodnih resursa;

7) saradnje izmeu Republike, jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije,javnih preduzea i ustanova, nevladinih organizacija i drugih uesnika u prostornomrazvoju;

8) izbora i definisanja strategijskih prioriteta prostornog razvoja kao osnova za planiranjei ureenje prostora na nivou teritorijalnih jedinica;

9) usaglaenosti sa evropskim normativima i standardima u oblasti planiranja i ureenja

prostora radi stvaranja uslova za transgraninu i meunarodnu saradnju i ukljuivanjeRepublike Srbije u procese evropskih integracija.

Republika agencija za prostorno planiranje

Osnivanje

lan 4


5/72

Radi obezbeivanja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje politike planiranja iureenja prostora u Republici Srbiji, osniva se Republika agencija za prostornoplaniranje (u daljem tekstu: Agencija), kao samostalna organizacija koja vri javnaovlaenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Agencija za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Pravni status

lan 5

Agencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrenimzakonom i statutom.

Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama.

Agencija ima iro raun.

Sedite

lan 6

Sedite Agencije je u Beogradu.

Agencija ima organizacionu jedinicu u seditu organa autonomne pokrajine, a moe ihimati i u drugim mestima, u skladu sa statutom.

Sredstva za osnivanje i rad Agencije

lan 7

Sredstva za osnivanje i rad Agencije obezbeuju se iz:

1) budeta Republike Srbije;

2) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadlenosti;

3) donacija, priloga i sponzorstva domaih i stranih pravnih i fizikih lica;

4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Nadlenost Agencije

lan 8

Agencija je nadlena da:


6/72

1) priprema, koordinira, prati izradu i predlae Strategiju prostornog razvoja RepublikeSrbije i prati sprovoenje Strategije prostornog razvoja Republike Srbije;

2) uestvuje u izradi ema prostornog razvoja i koordinira rad nadlenih ministarstava upripremi ema prostornog razvoja;

3) priprema, koordinira, prati izradu i predlae prostorni plan podruja posebne namene,u saradnji sa nadlenim ministarstvima i drugim organima i organizacijama;

4) obavlja poslove strune kontrole prostornog plana podruja posebne namene iregionalnog prostornog plana, ako zakonom nije drugaije odreeno;

5) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja;

6) prua strunu pomo u izradi planova;

7) uspostavlja jedinstven informacioni sistem o stanju u prostoru;

8) vodi registar planskih dokumenata za teritoriju Republike Srbije;

9) priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade planskih dokumenata;

10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

Organi Agencije

lan 9

Organi Agencije su upravni odbor i direktor.

Predsednika i lanove upravnog odbora, kao i direktora, imenuje i razreava Vlada.

Predsednik i lanovi upravnog odbora, kao i direktor, imenuju se na period od etirigodine, s tim to isto lice ne moe biti imenovano vie od dva puta.

Upravni odbor

lan 10

Upravni odbor Agencije (u daljem tekstu: Upravni odbor) ima pet lanova koji se imenuju

iz reda uglednih strunjaka iz oblasti koje su od znaaja za obavljanje poslova iznadlenosti Agencije, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornogplaniranja.

Upravni odbor nadzire poslovanje Agencije, pregleda godinji izvetaj o poslovanju izavrni raun Agencije, obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Predsedniku i lanovima Upravnog odbora pripada naknada za rad.


7/72

Predsedniku Upravnog odbora pripada naknada u visini od 30% neto zarade direktoraAgencije, a lanovima upravnog odbora u visini od 25% neto zarade direktora Agencije.

Direktor

lan 11

Direktor:

1) zastupa Agenciju;

2) organizuje rad i rukovodi Agencijom;

3) predlae akte koje donosi Upravni odbor;

4) izvrava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje;

5) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korienje i raspolaganje imovinomAgencije;

6) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, predlae programrada, vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

lan 12

(Brisano)

Opti akti

lan 13

Opti akti Agencije su statut, pravilnik i drugi opti akti.

Statut je osnovni opti akt Agencije.

Statut donosi Upravni odbor, uz miljenje izvrnog organa autonomne pokrajine i uzsaglasnost Vlade Republike Srbije.

Statut sadri odredbe o:

1) delatnosti Agencije;

2) nainu obavljanja poslova;

3) unutranjoj organizaciji;

4) organima i njihovom delovanju;


8/72

5) zastupanju Agencije;

6) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;

7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.

Obavljanje pojedinih strunih i drugih poslova

lan 14

Za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje nadlenosti, Agencija moe angaovatidruga pravna i fizika domaa ili strana lica, u skladu sa zakonom.

Nadzor nad radom Agencije

lan 15

Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.

Agencija, najmanje dva puta godinje, podnosi Vladi Republike Srbije izvetaj o radu,preko ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.

Vrste planskih dokumenata

lan 16

Planski dokumenti su:

1) Strategija prostornog razvoja Republike Srbije;

2) eme prostornog razvoja;

3) prostorni plan podruja posebne namene;

4) regionalni prostorni plan;

5) prostorni plan optine.

Planski dokumenti iz stava 1. ta. 2, 3, 4. i 5. ovog lana, moraju biti meusobnousaglaeni i u skladu sa Strategijom prostornog razvoja Republike Srbije.

Strategija prostornog razvoja Republike Srbije

lan 17

Strategija prostornog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) donosi se zateritoriju Republike Srbije (evropski NUTS 1 standard veliine prostornih jedinica).


9/72

Strategijom se odreuju dugoroni ciljevi prostornog planiranja i razvoja u skladu saukupnim ekonomskim, socijalnim, ekolokim i kulturno-istorijskim razvojem.

Strategijom se posebno definiu pitanja, oblasti i modaliteti transgranine i meunarodnesaradnje u oblasti prostornog planiranja i razvoja.

Strategiju donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade RepublikeSrbije.

Strategija se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

eme prostornog razvoja

lan 18

eme prostornog razvoja (u daljem tekstu: eme) su planski dokumenti kojima se blieodreuje prostorni razvoj pojedinih oblasti za koje su osnove prostornog razvoja

utvrene u Strategiji i to: visokog obrazovanja i nauno-istraivakog rada; kulture;zdravstva i socijalne zatite; informacija i telekomunikacija; multimodalnog transporta;rudarstva i energetike; kapitalne privrede; prirodnih i ruralnih podruja; sporta irekreacije.

eme pripremaju nadlena ministarstva u saradnji sa Agencijom.

eme donosi Vlada Republike Srbije, na predlog nadlenog ministarstva, uz pribavljenomiljenje Agencije.

Prostorni plan podruja posebne namene

lan 19

Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za: podruje nacionalnog parka;podruje koje, zbog svojih karakteristika, ima posebnu namenu koja zahteva posebanreim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora; podruje odreenoStrategijom, odnosno regionalnim prostornim planom, odnosno podruje za koje organnadlean za donoenje plana utvrdi da postoji potreba planiranja njegovog ureenja tomvrstom plana.

Prostorni plan podruja posebne namene se po pravilu izrauje i za prostore i prostorneceline na kojima se predvia izgradnja objekata ili sistema od nacionalnog interesa, kao iza objekte iz lana 89. stav 4. ovog zakona.

Prostorni plan podruja posebne namene iz stava 2. ovog lana izrauje se na osnovuprethodne studije opravdanosti.

Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada Republike Srbije na predlogAgencije, a za podruja na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajinena predlog organizacione jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost

Agencije.


10/72


11/72

Ostalim planskim dokumentima razrauju se naela prostornog ureenja i utvruju ciljeviprostornog razvoja, organizacija, zatita, korienje i namena prostora, kao i drugielementi od znaaja za prostornu celinu za koju se radi prostorni plan.

Planski dokumenti iz stava 2. ovog lana sadre tekstualni deo i grafiki prikaz, kojipredstavljaju celinu planskih reenja i rade se u analognom i digitalnom obliku.

Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja blie propisuje sadrinu, nain ipostupak izrade Strategije i ostalih planskih dokumenata.

lan 23

Strategija i ostali planski dokumenti donose se za period od najmanje 10 godina.

Postupak za izradu planskih dokumenata

Odluka o izradi planskog dokumenta

lan 24

Izradi Strategije, ema i prostornih planova podruja posebne namene pristupa se naosnovu odluke Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).

Odluku o izradi Strategije i prostornih planova podruja posebne namene, Vlada donosina predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.

Odluku o izradi eme, Vlada donosi na predlog ministarstva nadlenog za posloveprostornog planiranja.

Odluku o izradi prostornog plana podruja posebne namene za podruja na teritorijiautonomne pokrajine donosi organ nadlean za njegovo donoenje na predlogorganizacione jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije.

Odluku o izradi regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za njegovodonoenje, po prethodno pribavljenom miljenju Agencije.

Odluku o izradi prostornog plana optine donosi organ nadlean za njegovo donoenje,po prethodno pribavljenom miljenju Komisije za planove iz lana 34. ovog zakona.

Odluka o izradi planskog dokumenta sadri podatke o vrsti dokumenta koji se radi, ciljudonoenja planskog dokumenta, podruju koje je obuhvaeno planskim dokumentom,roku izrade planskog dokumenta, izvoru sredstava za izradu planskog dokumenta,mestu odravanja javnog uvida i dr.

Odluka o izradi planskog dokumenta iz st. 1-6. ovog lana objavljuje se u "Slubenomglasniku Republike Srbije", odnosno pokrajinskom, odnosno optinskom slubenomglasilu.

Program za izradu planskog dokumenta


12/72

lan 25

Odluka o izradi planskog dokumenta priprema se na osnovu programa za izraduplanskog dokumenta, koji je sastavni deo odluke.

Program iz stava 1. ovog lana sadri vrstu planskog dokumenta, granice planskogpodruja, dinamiku i finansijska sredstva, pregled postojee dokumentacije i podloga odznaaja za izradu prostornog plana, ciljeve, potencijale, ogranienja, konflikte, razvojneprioritete, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta.

Program za izradu Strategije i prostornog plana podruja posebne namene pripremaAgencija.

Program za izradu regionalnog prostornog plana priprema nadleni organ, u saradnji saAgencijom, ako zakonom nije drugaije odreeno.

Program za izradu prostornog plana optine priprema nadlena optinska uprava,

odnosno preduzee iz lana 27. ovog zakona, u saradnji sa Komisijom za planove izlana 34. ovog zakona.

Ustupanje izrade planskog dokumenta

lan 26

Ustupanje izrade planskog dokumenta vri se javnim oglaavanjem, koje sprovodi organnadlean za donoenje planskog dokumenta preko Agencije, odnosno Komisije zaplanove iz lana 34. ovog zakona.

Izrada planskog dokumenta

lan 27

Planska dokumenta, pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izraujepreduzee, odnosno druga organizacija, koje osnuje optina za obavljanje te delatnosti,kao i preduzee, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar zaobavljanje poslova prostornog planiranja i izrade planskih dokumenata (u daljem tekstu:nosilac izrade plana).

Izradom planskog dokumenta rukovodi odgovorni planer.

Odgovorni planer

lan 28

Odgovorni planer moe biti lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godinaradnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi planskih dokumenata, preporukenajmanje dva odgovorna planera ili Inenjerske komore i poloen struni ispit.


13/72

Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni narukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva planska dokumenta.

Kontrola planske dokumentacije i javni uvid

Struna kontrola

lan 29

Pre podnoenja predloga planskog dokumenta organu nadlenom za njegovodonoenje, planski dokument podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid.

Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa odlukom onjegovoj izradi i proveru opravdanosti planskog reenja, proveru usklaenosti planskogdokumenta sa zakonom, standardima i normativima i drugim propisima donetim naosnovu zakona.

Strunu kontrolu Strategije obavlja komisija koju obrazuje ministar nadlean za posloveprostornog planiranja.

Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornogplana vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja, ako zakonom nijedrugaije odreeno.

Strunu kontrolu prostornog plana optine vri Komisija za planove iz lana 34. ovogzakona.

Kontrolu usklaenosti prostornog plana optine sa ovim zakonom i planskimdokumentima kada nije donet regionalni plan, vri komisija koju obrazuje ministar

nadlean za poslove prostornog planiranja.

O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli,sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.

Izvetaj iz stava 7. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade plana, koji je duan da u rokuod 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po datim primedbama.

Javni uvid

lan 30

Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole.Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu itraje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid starase Agencija, odnosno Komisija za planove iz lana 34. ovog zakona.

O izvrenom javnom uvidu sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenom javnomuvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.


14/72

Izvetaj iz stava 2. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta.

Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja blie propisuje nain vrenja strunekontrole planskog dokumenta, kao i uslove i nain njegovog izlaganja na javni uvid.

Ugovor o implementaciji

lan 31

Sastavni deo prostornog plana podruja posebne namene, regionalnog prostornog planai prostornog plana optine je ugovor o implementaciji.

Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito obaveze potpisnika u pogledu uslova zapristup odgovarajuim fondovima (prema specificiranim planskim reenjima i merama),kao i dinamiku i nain obezbeivanja sredstava za njihovu realizaciju.

Ugovor o implementaciji regionalnog prostornog plana i prostornog plana optine,

zakljuuju organ nadlean za donoenje plana i uesnici u realizaciji planskih reenja, zaperiod od etiri godine.

Ugovor o implementaciji prostornog plana podruja posebne namene zakljuuju Vlada,odnosno autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd i drugiuesnici u realizaciji planskih reenja za podruje za koje se plan donosi, ako zakonomnije drugaije propisano.

Provera reenja

lan 32

Provera reenja i utvrivanje potrebe da se pristupi izmenama prostornog planapodruja posebne namene, regionalnog prostornog plana i prostornog plana optine,vri organ nadlean za njegovo donoenje, po isteku roka predvienog ugovorom oimplementaciji, odnosno najmanje svake etiri godine.

III URBANISTIKO PLANIRANJE

Ciljevi ureenja naselja

lan 33

Planiranjem i ureenjem prostora i naselja obezbeuje se:

1) prostorna organizacija naselja, kojom se stvaraju kvalitetniji ivotni uslovi;

2) ouvanje i unapreenje ukupnog graditeljskog naslea, tradicije graditeljstva istvorenih vrednosti naselja;

3) dopuna postojeih i stvaranje novih urbanih vrednosti;


15/72

4) obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih celina;

5) ouvanje zemljita pogodnog za poljoprivredu, prirodnih vrednosti i ivotne sredinetog naselja, susednog naselja i regiona;

6) usklaenost izgradnje infrastrukture i drugog ureenja javnog graevinskog zemljita.

Komisija za planove

lan 34

Radi pruanja strune pomoi za obavljanje poslova u postupku izrade prostornog planaoptine, izrade i sprovoenja urbanistikih planova, kao i davanja strunog miljenja oidejnim projektima po zahtevu optinske uprave, organ nadlean za donoenjeprostornog, odnosno urbanistikog plana obrazuje Komisiju za planove (u daljem tekstu:Komisija).

Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda uglednih strunjaka za oblastprostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanjestrunih poslova u oblasti planiranja i ureenja prostora i izgradnje. Jednu treinulanova Komisije imenuje ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva, a zaplanove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jednu treinu lanova Komisijeimenuje pokrajinski sekretar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva uzsaglasnost ministra nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.

Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine, s tim to isto lice ne moe bitiimenovano vie od dva puta.

Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuju se

aktom o obrazovanju Komisije.

Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean zaobrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika domaa ili strana lica.

Vrste urbanistikih planova

lan 35

Urbanistiki planovi su:

1) opti urbanistiki planovi;

2) regulacioni planovi.

Opti urbanistiki planovi su generalni plan i plan opteg ureenja.

Regulacioni planovi su plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije.

Sadrina urbanistikih planova


16/72

Generalni plan

lan 36

Generalnim planom odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenjanaselja.

Generalni plan se donosi za grad, odnosno grad Beograd.

Generalni plan moe se doneti i za gradska i ostala naselja.

Generalnim planom ureuju se i utvruju, naroito:

1) graevinski reoni;

2) namene povrina koje su preteno planirane u graevinskom reonu;

3) pravci, koridori i kapaciteti za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu idrugu infrastrukturu;

4) zone ili celine za koje e se raditi urbanistiki planovi i zone ili celine za koje generalniplan sadri ista pravila graenja.

Plan opteg ureenja

lan 37

Planom opteg ureenja odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenjanaselja, osnovna regulacija i pravila graenja.

Plan opteg ureenja donosi se za manja naselja i sela, za koja se ne donosi generalniplan ili plan generalne regulacije.

Plan opteg ureenja donosi se i za delove naselja, ako je tako odreeno generalnimplanom ili planom generalne regulacije.

Planom opteg ureenja utvruju se naroito:


2) pravci i koridori za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i druguinfrastrukturu;

3) zone ili celine sa istim pravilima graenja.

Plan generalne regulacije

lan 38


17/72

Plan generalne regulacije donosi se za naselja za koja se ne donese generalni plan, kaoi za manja naselja i sela, za koja se ne donese plan opteg ureenja.

Planom generalne regulacije koji se radi za celo naselje odreuje se dugoronaprojekcija razvoja i prostornog ureenja naselja, kao i pravila regulacije, ureenja igraenja.

Plan iz stava 1. ovog lana moe da se donese za deo naselja, ako je tako odreenogeneralnim planom.

Plan generalne regulacije odreuje, odnosno blie razrauje:

1) podelu graevinskog reona na javno graevinsko zemljite i ostalo graevinskozemljite;

2) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu idrugu infrastrukturu;

3) visinske kote raskrsnica ulica (nivelacioni plan);


5) podelu na zone ili celine sa istim pravilima graenja;

6) lokacije za javne objekte.

Plan detaljne regulacije

lan 39

Plan detaljne regulacije donosi se za delove naselja, u skladu sa generalnim planom,odnosno planom generalne regulacije.

Plan detaljne regulacije moe da se donese i za celo naselje, u kom sluaju se nedonosi plan generalne regulacije.

Plan detaljne regulacije moe da se donese i za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4.ovog zakona.

Plan iz stava 3. ovog lana izrauje se u skladu sa prostornim planom podruja posebnenamene, odnosno, u naseljenom mestu, na osnovu prethodne studije opravdanosti.

Planom detaljne regulacije, pored elemenata iz lana 38. stav 4. ovog zakona, odreujuse, odnosno blie se razrauju, naroito:

1) granice javnog graevinskog zemljita sa elementima za obeleavanje nakatastarskoj podlozi;

1a) parcelacija;


18/72

2) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije;

3) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan).

Sastavni delovi urbanistikih planova

lan 40

Sastavni delovi urbanistikih planova su:

1) pravila ureenja;

2) pravila graenja;

3) grafiki deo.

Pravila ureenja

lan 41

Pravila ureenja sadre opis i objanjenje grafikog dela, opte urbanistike uslove ipotrebne elemente definisane programom iz lana 45. stav 3. ovog zakona.

Pravila iz stava 1. ovog lana, zavisno od vrste plana, odreuju:

1) podelu zemljita obuhvaenog planom na javno i ostalo graevinsko zemljite;

2) celine i zone odreene planom;

3) urbanistike uslove za javne povrine i javne objekte;

4) blie odredbe o postrojenjima, objektima i mreama saobraajne, energetske,vodoprivredne, komunalne i druge infrastrukture, kao i uslove za prikljuenje novihobjekata na mree komunalne infrastrukture po zonama ili celinama iz plana;

5) posebne zahteve, uslove i propise koje je potrebno ispuniti za izdavanje odobrenja zaizgradnju, prema mestu i vrsti objekata za izgradnju;

6) ambijentalne celine od kulturno-istorijskog ili urbanistikog znaaja, kao i popisobjekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi

uslovi;

7) lokacije propisane za dalju plansku razradu, za izradu urbanistikog projekta iliurbanistikog, odnosno arhitektonskog konkursa;

8) opte i posebne uslove o zatiti ivotne sredine od razliitih vidova zagaenja i zatiteivota i zdravlja ljudi i zatite od poara, nepogoda i unitavanja;


19/72

9) ogranienja za izvoenje odreene vrste radova, odnosno graenje po zonama ilicelinama iz plana.

Regulacioni planovi u pravilima ureenja sadre i srednjoroni program ureivanjajavnog graevinskog zemljita i izvore finansiranja predvienih prioritetnih radova naureivanju zemljita.

Pravila graenja

lan 42

Pravila graenja sadre sve uslove koji se odnose na izgradnju objekata i koji seodreuju po zonama ili celinama iz plana, prema specifinostima i potrebama naselja.

Pravila iz stava 1. ovog lana odreuju:

1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima odreenim planom,

odnosno pod posebnim uslovima, kao i vrstu i namenu objekata ija je izgradnjazabranjena u toj zoni;

2) uslove za obrazovanje graevinske parcele;

3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;

4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i indekse izgraenosti graevinske parcele;

5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata;

6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata;

7) uslove za izgradnju drugih objekta na istoj graevinskoj parceli;

8) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila;

9) uslove zatite susednih objekata;

10) uslove prikljuenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu;

11) arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovanje pojedinih elemenata objekata(materijali, fasade, krovovi i sl.);

12) uslove za obnovu i rekonstrukciju objekata;

13) uslove zatite ivotne sredine, tehnike, higijenske, zatite od poara, bezbednosnei druge uslove;

14) posebne uslove za izgradnju objekata;


20/72

15) posebne uslove kojima se javne povrine i javni objekti od opteg interesa inepristupanim osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti.

Grafiki deo

lan 43

Grafikim delom plana prikazuju se planirano reenje, regulacija i nivelacija.

Grafiki deo plana iz stava 1. ovog lana izrauje se na auriranom, odnosno overenomkatastarsko-topografskom planu ili na auriranom, odnosno overenom topografskomplanu i auriranom, odnosno overenom katastarskom planu (u daljem tekstu: podloge).

Grafiki deo plana iz stava 2. ovog lana, koji je sastavni deo generalnog plana i planageneralne regulacije, moe se izraivati i na orto foto podlogama.

Podloge za izradu grafikog dela plana iz stava 2. ovog lana, mogu biti analogne ili

digitalne.

Podloge

lan 44

Na zahtev optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: optina),nadleni organ, odnosno organizacija ustupa postojee kopije topografskog ikatastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih i nadzemnihvodova, bez naknade.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, optina je duna da obezbedi auriranje katastarskih

podloga, za period od dana ustupanja podloga do roka predvienog ovim zakonom zapreispitivanje urbanistikog plana.

Visina naknade za auriranje katastarskih podloga iz stava 2. ovog lana utvruje sepropisom kojim se ureuje visina naknade za korienje podataka premera i pruanjausluga organa nadlenog za poslove premera i katastra nepokretnosti.

Ako optina ne obezbedi auriranje u roku iz stava 2. ovog lana, auriranje katastarskihpodloga obezbedie ministarstvo nadleno za poslove urbanizma o troku optine.

Postupak za izradu urbanistikog plana

Program za izradu plana

lan 45

Pre donoenja odluke o izradi urbanistikog plana, pristupa se izradi programa za izraduplana.


21/72

Za potrebe izrade programa iz stava 1. ovog lana prikupljaju se podaci o: stanju mree ikapaciteta javne komunalne infrastrukture; potrebi obnove i rekonstrukcije objekata ievidentiranih ili zatienih objekata, spomenika kulture i prirode i ambijentalnih celina;katastarskim i topografskim podlogama za izradu plana; dokumentaciji od znaaja zaizradu plana; potrebi za lokacijama objekata za javnu upotrebu, privrednih i drugihobjekata.

Program iz stava 1. ovog lana sadri tekstualni i grafiki deo i definie:

1) predvieni graevinski reon i njegovu podelu na javno i ostalo graevinsko zemljite;

2) podelu na graevinske zone ili celine prema urbanistikim pokazateljima i drugimkarakteristikama;

3) planirane trase, koridore i regulaciju saobraajnica i mrea javne komunalneinfrastrukture;

4) procenu potrebnih sredstava za ureenje saobraajnica i izgradnju javne komunalneinfrastrukture;

5) sve potrebne uslove nadlenih komunalnih organizacija i drugih institucija proistekle izkoncepta plana, a od uticaja su na realizaciju koncepta plana;

6) ostale podatke i dokumentaciju od znaaja za izradu urbanistikog plana.

Odluka o izradi urbanistikog plana

lan 46

Izradi urbanistikog plana pristupa se na osnovu odluke o izradi urbanistikog plana,koju donosi organ nadlean za njegovo donoenje, odnosno organ koga odrediskuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, uz prethodno pribavljenomiljenje Komisije.

Odluka o izradi urbanistikog plana sadri podatke o vrsti plana, granici obuhvata plana,roku izrade plana i sredstvima za izradu plana.

Sastavni deo odluke iz stava 1. ovog lana je program za izradu plana iz lana 45. ovogzakona.

lan 47

Odlukom o izradi urbanistikog plana nadleni organ optine moe ograniiti izgradnju uobuhvatu ili delu obuhvata plana za vreme izrade plana, ali ne due od jedne godine oddana donoenja odluke o izradi urbanistikog plana.

lan 48


22/72

Predlog odluke o izradi urbanistikog plana i program iz lana 45. ovog zakona,priprema nadlena optinska uprava.

Nadlena optinska uprava, za poslove iz stava 1. ovog lana, moe angaovatipreduzee iz lana 50. ovog zakona.

Organi, organizacije i preduzea, koji su zakonom ovlaeni da utvruju posebne usloveza izgradnju objekata i ureenje prostora za koji se plan priprema, duni su da, nazahtev optinske uprave, dostave sve potrebne podatke i uslove za njegovu izradu, uroku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva, bez naknade.

Objavljivanje odluke i ustupanje izrade

lan 49

Odluka o izradi urbanistikog plana iz lana 46. ovog zakona objavljuje se.

Ustupanje izrade urbanistikog plana vri se u skladu sa posebnim zakonom.

Izrada urbanistikih planova

lan 50

Urbanistike planove, pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izraujepreduzee, odnosno druga organizacija, koje osnuje optina za obavljanje poslovaurbanistikog planiranja, kao i preduzea, odnosno druga pravna lica, koja su upisana uodgovarajui registar za obavljanje poslova urbanistikog planiranja i izrade urbanistikihplanova.

Izradom urbanistikih planova rukovodi odgovorni urbanista.

Odgovorni urbanista

lan 51

Odgovorni urbanista moe biti lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke inajmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradiurbanistikih planova i druge urbanistike dokumentacije ili nagrade na konkursima zaurbanistika reenja, preporuku najmanje dva odgovorna urbanista ili Inenjerskekomore i poloen struni ispit.

Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni narukovoenju ili izradi najmanje dva urbanistika plana.

Kontrola urbanistikog plana i javni uvid

Struna kontrola

lan 52


23/72

Pre podnoenja predloga urbanistikog plana organu nadlenom za njegovo donoenje,urbanistiki plan podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid.

Struna kontrola, koju vri Komisija, obuhvata proveru opravdanosti planskog reenja,proveru usklaenosti urbanistikog plana sa zakonom i drugim propisima donetim naosnovu zakona, usklaenost plana sa prostornim planom optine, odnosno urbanistikim

planom naselja, urbanistikim standardima i normativima i odlukom o pristupanju izradiurbanistikog plana.

Kontrolu usklaenosti generalnog plana, odnosno plana generalne regulacije za celonaselje, sa ovim zakonom i planskim dokumentima, u sluaju kada nije donet prostorniplan optine, vri komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma.

O izvrenoj strunoj kontroli i kontroli iz st. 2. i 3. ovog lana, sastavlja se izvetaj, kojisadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.

Izvetaj iz stava 4. ovog lana dostavlja se preduzeu, odnosno drugom pravnom licukoje je izradilo urbanistiki plan, koje je duno da, u roku od 30 dana od danadostavljanja izvetaja, postupi po datim primedbama.

Javni uvid

lan 53

Pre podnoenja predloga urbanistikog plana organu nadlenom za njegovo donoenje,obavlja se javni uvid putem oglaavanja u dnevnom i lokalnom listu. Javni uvid trajenajmanje 15 a najdue 30 dana od dana oglaavanja.

O obavljanju javnog uvida stara se nadlena optinska uprava.

Posle obavljenog javnog uvida, Komisija sastavlja izvetaj, koji sadri podatke oizvrenom javnom uvidu, sa prihvaenim primedbama i stavovima po primedbama.

Izvetaj iz stava 3. ovog lana sastavni je deo obrazloenja predloga plana.

Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje sadrinu, nain izrade, nainvrenja strune kontrole urbanistikog plana, kao i uslove i nain stavljanja plana na

javni uvid.

Donoenje urbanistikog plana

lan 54

Urbanistiki plan donosi skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, uzpribavljeno miljenje Komisije.

Na generalni plan koji se donosi za grad, odnosno grad Beograd, pre objavljivanja,pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove urbanizma, radi utvrivanja


24/72

usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima, ovim zakonom i propisima donetimna osnovu zakona.

Doneti urbanistiki plan mora biti dostupan javnosti.

Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje nain uvida u doneti urbanistikiplan, overavanja, potpisivanja, dostavljanja, arhiviranja, umnoavanja i ustupanjaurbanistikog plana uz naknadu.

Izmene i dopune urbanistikog plana

lan 55

Proveru reenja i utvrivanje potrebe da se pristupi izmeni i dopuni urbanistikog planavri organ nadlean za njegovo donoenje po isteku roka za koji se donosi srednjoroniprogram ureivanja graevinskog zemljita, odnosno najmanje svake etiri godine.

Izmene i dopune urbanistikog plana vre se na nain i po postupku propisanim zanjegovo donoenje.

Izvod iz urbanistikog plana

lan 56

Na zahtev zainteresovanog lica, nadlena gradska, odnosno optinska uprava, odnosnoministarstvo nadleno za poslove urbanizma, izdaje izvod iz urbanistikog plana, kojisadri podatke o urbanistikim uslovima za ureenje prostora utvrenim urbanistikimplanom.

Izvod iz urbanistikog plana sadri sve uslove i podatke neophodne za izradu idejnogprojekta, a naroito regulacionu i graevinsku liniju i nivelacione uslove.

Izvod iz urbanistikog plana izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenjazahteva, uz naknadu stvarnih trokova njegovog izdavanja.

Akt o urbanistikim uslovima

lan 57

Za izgradnju objekata na podruju za koje nije predviena izrada urbanistikog plana, nazahtev zainteresovanog lica, nadlena gradska, odnosno optinska uprava, odnosnoministarstvo nadleno za poslove urbanizma, izdaje akt o urbanistikim uslovima uskladu sa prostornim planom.

Akt iz stava 1. ovog lana za rekonstrukciju kulturnog dobra i izgradnju objekata napodruju nepokretnog kulturnog dobra ili drugog nepokretnog kulturnog dobrazatienog na osnovu propisa o zatiti kulturnih dobara, izdaje se u skladu sa uslovimanadlenog organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite spomenika kulture.


25/72

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se situacioni plan koji sadri planiranudispoziciju, visinu, gabarit i namenu objekta, dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa nagraevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korienja naneizgraenom graevinskom zemljitu.

Akt iz stava 1. ovog lana sadri pravila graenja, regulacionu i graevinsku liniju,

nivelacione uslove, mogunosti i tehnike uslove za prikljuenje na saobraajnu,komunalnu i drugu infrastrukturu, kao i druge uslove propisane zakonom.

Akt o urbanistikim uslovima izdaje se u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva,uz naknadu stvarnih trokova njegovog izdavanja.

lan 58

Akt o urbanistikim uslovima za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona,pored elemenata iz lana 57. stav 4. ovog zakona, sadri i podatke o prethodnimradovima iz lana 99. stav 2. ovog zakona, koje je neophodno obaviti.

Akt iz stava 1. ovog lana, za energetske objekte za iju izgradnju se izdaje energetskadozvola, izdaje se u skladu sa tom dozvolom i prostornim planom.

Za izgradnju telekomunikacionih objekata na podruju za koje nije predviena izradaurbanistikog plana, odnosno za koje nije donet urbanistiki plan ili urbanistikim planomnije predviena izgradnja te vrste objekata, izdaje se akt o urbanistikim uslovima uskladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslovetelekomunikacija, u skladu sa zakonom.

Akt iz stava 3. ovog lana sadri definisanu poziciju i trasu polaganjatelekomunikacionog sistema datog na auriranoj katastarsko-topografskoj podlozi,

dopunjenoj sa snimljenim podzemnim katastrom.

Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje sadrinu akta iz stava 1. ovoglana.

lan 59

Uz zahtev za izdavanje akta o urbanistikim uslovima iz lana 58. ovog zakona, podnosise situacioni plan koji sadri planiranu dispoziciju, visinu, gabarit i namenu objekta.

lan 59a

Protiv akta o urbanistikim uslovima moe se podneti prigovor u roku od 15 dana oddana njegovog izdavanja.

Po prigovoru odluuje reenjem organ koji je izdao akt o urbanistikim uslovima.

Ako nadleni organ povodom podnetog zahteva utvrdi da nema uslova za izdavanje aktao urbanistikim uslovima, donosi reenje kojim se zahtev odbija.


26/72

Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba.

lan 60

Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje opte uslove o parcelaciji iizgradnji, kao i sadrinu, uslove i postupak izdavanja akta o urbanistikim uslovima zaobjekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava.

Urbanistiki projekat

lan 61

Urbanistiki projekat izrauje se u skladu sa urbanistikim planom za potrebe parcelacijeili preparcelacije, kao i za potrebe sprovoenja urbanistikog plana, kada je to planompredvieno.

Urbanistiki projekat iz stava 1. ovog lana izrauje se na overenom katastarsko-

topografskom planu kao projekat parcelacije, odnosno kao urbanistiko-arhitektonskoreenje planirane izgradnje.

Projekat parcelacije sadri:

1) parcelaciju sa analitiko-geodetskim elementima;

2) definisane regulacione i nivelacione uslove;

3) prikaz prikljuaka na tehniku infrastrukturu.

Urbanistiko-arhitektonsko reenje planirane izgradnje sadri:

1) situacioni prikaz parternog reenja i pejzanog ureenja;

2) idejna arhitektonska reenja objekata;

3) prikaz saobraaja i komunalne infrastrukture sa prikljucima na spoljnu mreu;

4) parcelaciju i saobraajna reenja;

5) tekstualni opis reenja.

Nadlena optinska uprava potvruje da je urbanistiki projekat izraen u skladu saurbanistikim planom, po prethodno pribavljenom miljenju Komisije. Pre potvrivanjaprojekta nadlena uprava organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta.

lan 62


27/72

Urbanistiki projekat moe da izrauje preduzee, odnosno drugo pravno lice, koje jeupisano u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnikedokumentacije.

Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.

Graevinska parcela

lan 63

Graevinska parcela jeste najmanji deo prostora obuhvaenog planom koji zadovoljavauslove za izgradnju propisane planom i koji je namenjen za graenje.

Graevinska parcela moe se obrazovati na zemljitu koje je planom predvieno zaizgradnju i koje odgovara uslovima sadranim u pravilima ureenja i u pravilimagraenja.

Ispravka granicalan 64

Na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika zemljitavri se ispravka granica susednih parcela, u skladu sa zakonom, pod uslovom da jetakva promena u skladu sa uslovima utvrenim planom.

Trokove ispravke granica snose vlasnici, odnosno korisnici katastarskih parcela kojimaje pripojeno zemljite.

Parcelacija

lan 65

Na jednoj katastarskoj parceli moe da se obrazuje vei broj graevinskih parcela, nanain i pod uslovima utvrenim u urbanistikom projektu (u daljem tekstu: parcelacija).

Parcelacija se vri na zahtev i o troku vlasnika, odnosno korisnika katastarske parcele.

Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se dokaz o vlasnitvu odnosno o pravukorienja, overen urbanistiki projekat i projekat geodetskih obeleavanja.

Preparcelacijalan 66

Na veem broju katastarskih parcela moe da se obrazuje jedna ili vie graevinskihparcela, na nain i pod uslovima utvrenim u urbanistikom projektu (u daljem tekstu:preparcelacija).


28/72

Preparcelacija se vri na zahtev i o troku vlasnika, odnosno korisnika katastarskeparcele.

Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se dokaz o vlasnitvu odnosno o pravukorienja, overen urbanistiki projekat i projekat geodetskih obeleavanja.

IV GRAEVINSKO ZEMLJITE

Pojam

lan 67

Graevinsko zemljite jeste zemljite na kojem su izgraeni objekti i zemljite koje sluiredovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemljite koje je, u skladu sa zakonom,odgovarajuim planom predvieno za izgradnju i redovno korienje objekata.

Graevinsko zemljite koristi se prema njegovoj nameni i na nain kojim se obezbeuje

njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.

Vrste graevinskog zemljita

lan 68

Graevinsko zemljite moe biti:

1) javno graevinsko zemljite;

2) ostalo graevinsko zemljite.

Javno graevinsko zemljite

lan 69

Graevinsko zemljite na kojem su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, izgraenijavni objekti od opteg interesa i javne povrine i koje je u dravnoj svojini, jeste javnograevinsko zemljite.

Javno graevinsko zemljite, u smislu ovog zakona, jeste i zemljite koje je planomdonetim u skladu sa ovim zakonom, namenjeno za izgradnju javnih objekata od opteginteresa i za javne povrine i koje je u dravnoj svojini.

Odreivanje javnog graevinskog zemljita

lan 70

Javno graevinsko zemljite odreuje optim aktom optina, u skladu sa ovim zakonom iurbanistikim planom.


29/72

Akt o odreivanju javnog graevinskog zemljita naroito sadri opis granica zemljitakoje se odreuje za javno graevinsko zemljite, naziv katastarske optine i spisakbrojeva katastarskih parcela.

Pre odreivanja javnog graevinskog zemljita iz lana 69. stav 1. ovog zakona, optinaje obavezna da donese akt o izuzimanju zemljita iz poseda korisnika tog zemljita, a

naknada se isplauje po odredbama zakona kojim se ureuje eksproprijacija.

Optina odreuje graevinsko zemljite iz lana 69. stav 1. ovog zakona za javnograevinsko zemljite u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ako optina ne odredi javno graevinsko zemljite u roku iz stava 4. ovog lana, Vladae odrediti granice javnog graevinskog zemljita.

Graevinsko zemljite iz lana 69. stav 2. ovog zakona optina odreuje za javnograevinsko zemljite posle njegovog pribavljanja u dravnu svojinu, u skladu sazakonom.

Javno graevinsko zemljite ne moe se otuiti iz dravne svojine.

Ureivanje javnog graevinskog zemljita

lan 71

Javno graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno, izgraeno i neizgraeno.

Optina ureuje javno graevinsko zemljite i stara se o njegovom korienju premanameni predvienoj planom, u skladu sa ovim zakonom.

Ureivanje javnog graevinskog zemljita vri se u skladu sa dugoronim, srednjoronimi godinjim programom ureivanja.

Ureivanje javnog graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.

Ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva blie propisuje sadrinu i naindonoenja programa ureivanja javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskogzemljita u dravnoj svojini.

Pripremanje i opremanje javnog graevinskog zemljita

lan 72

Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih i drugih podloga,izradu planske i projektne dokumentacije, programa za ureivanje zemljita,raseljavanje, ruenje objekata koji su planom za to predvieni, saniranje terena i drugeradove.

Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i ureenjejavnih povrina.


30/72

Radi obezbeivanja uslova za ureivanje, korienje, unapreivanje i zatitugraevinskog zemljita, optina moe da osnuje preduzee, odnosno drugu organizacijuili da vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa statutom optine.

Finansiranje ureivanja javnog graevinskog zemljita

lan 73

Finansiranje ureivanja javnog graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstavaostvarenih od:

1) zakupnine za graevinsko zemljite;

2) naknade za ureivanje graevinskog zemljita;

3) naknade za korienje graevinskog zemljita;

4) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva od naknada za ureivanje i korienje graevinskog zemljita koriste se zaureivanje graevinskog zemljita i za izgradnju i odravanje objekata komunalneinfrastrukture.

Naknada za ureivanje graevinskog zemljita

lan 74

Naknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.

Visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita utvruje se ugovorom kojizakljuuju optina, odnosno preduzee ili druga organizacija iz lana 72. stav 3. ovogzakona i investitor, na osnovu kriterijuma i merila koje utvruje optina.

Ugovorom iz stava 2. ovog lana ureuju se meusobni odnosi u pogledu ureivanjagraevinskog zemljita, visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita, dinamikaplaanja naknade, kao i obim, struktura i rokovi za izvoenje radova na ureivanjuzemljita.

Korienje graevinskog zemljita

lan 75Graevinsko zemljite koristi se kao izgraeno ili neizgraeno.

Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sazakonom, namenjeni za trajnu upotrebu.

Neizgraeno graevinsko zemljite jeste zemljite:


31/72

1) na kojem nisu izgraeni objekti;

2) na kojem su izgraeni objekti suprotno zakonu;

3) na kojem su izgraeni privremeni objekti.

Zakup na odreeno vreme neizgraenog javnog graevinskog zemljita

lan 76

Neizgraeno javno graevinsko zemljite optina moe dati u zakup na odreeno vremedo privoenja planiranoj nameni, javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda.

Postupak, uslove, nain, kao i program davanja u zakup na odreeno vremeneizgraenog javnog graevinskog zemljita, ureuje optina.

Lice kome je neizgraeno javno graevinsko zemljite dato u zakup na odreeno vreme

duno je da, pre zakljuenja ugovora o zakupu, dostavi glavni projekat za izgradnjuprivremenog objekta i projekat ruenja tog objekta, sa predraunom trokova ruenja.Sredstva u visini predrauna trokova ruenja iz odobrenog projekta, pri zakljuivanjuugovora o privremenom korienju zemljita, deponuju se kod ovlaenog nadlenogorgana, odnosno organizacije.

Ako vlasnik u roku utvrenom ugovorom ne ukloni objekat, ruenje i odnoenjegraevinskog materijala izvrie optina iz sredstava depozita. Depozit se vlasniku vraau celini ako sam ukloni objekat.

Naknada za korienja graevinskog zemljita

lan 77

Naknadu za korienje izgraenog javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskogzemljita u dravnoj svojini plaa vlasnik objekta.

Izuzetno, naknadu iz stava 1. ovog lana plaa nosilac prava korienja na objektu,odnosno posebnom delu objekta, a ako je objekat, odnosno poseban deo objekta dat uzakup, naknadu plaa zakupac objekta, odnosno dela objekta.

Naknadu za korienje neizgraenog javnog graevinskog zemljita i ostaloggraevinskog zemljita u dravnoj svojini plaa korisnik.

Visina naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, utvruje se u zavisnosti od obima i stepenaureenosti zemljita, njegovog poloaja u naselju, opremljenosti zemljita objektimadrutvenog standarda, saobraajne povezanosti zemljita sa lokalnim, odnosnogradskim centrom, radnim zonama i drugim sadrajima u naselju, odnosnopogodnostima koje zemljite ima za korisnike.

Blie kriterijume, merila, visinu, nain i rokove plaanja naknade iz st. 1. i 2. ovog lana,propisuje optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd.


32/72

Prinudna naplata naknade iz st. 1. i 2. ovog lana vri se po propisima kojima se ureujeporeski postupak i poreska administracija.

lan 78

Naknada za korienje ostalog graevinskog zemljita koje nije u dravnoj svojini plaase ako je to zemljite sredstvima optine, odnosno drugim sredstvima u dravnoj svojiniopremljeno osnovnim objektima komunalne infrastrukture (elektrina mrea, vodovod,pristupni put i sl.).

Naknada za korienje ostalog neizgraenog graevinskog zemljita plaa se i u sluajuako se to zemljite ne privede nameni, odnosno ne ponudi u otkup optini radiprivoenja nameni, u roku od dve godine od dana donoenja urbanistikog plana.

Visina naknade iz stava 2. ovog lana utvruje se, kao i za ostalo izgraeno graevinskozemljite, u skladu sa ovim zakonom.

U pogledu utvrivanja obaveze plaanja naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, merila, visine,naina i rokova plaanja, kao i prinudne naplate naknade, primenjuju se odredbe lana77. ovog zakona.

Ostalo graevinsko zemljite

lan 79

Ostalo graevinsko zemljite jeste izgraeno zemljite, kao i zemljite namenjeno zaizgradnju objekata, u skladu sa zakonom, a koje nije odreeno kao javno graevinskozemljite.

Ostalo graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine i u prometu je.

Zemljite iz stava 1. ovog lana koje je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, naosnovu zakona odreeno kao gradsko graevinsko zemljite u dravnoj svojini, ostaje udravnoj svojini, ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno.

Za deo zemljita koje je kao gradsko graevinsko zemljite odreeno odlukom skuptineoptine, odnosno grada, odnosno grada Beograda koje, do dana stupanja na snaguovog zakona, nije privedeno nameni u celini ili veim delom, a ne ini urbanistiku ifunkcionalnu celinu sa javnim graevinskim zemljitem, na zahtev ranijeg sopstvenika,odnosno njegovog pravnog sledbenika, uspostavlja se reim svojine koji je bio prestupanja na snagu odluke o odreivanju tog zemljita kao gradskog graevinskog

zemljita, pod uslovima i po postupku utvrenim ovim zakonom.

Zahtev za donoenje reenja o uspostavljanju reima svojine iz stava 4. ovog lana,raniji sopstvenik, odnosno njegov zakonski naslednik, podnosi nadlenoj optinskojupravi najkasnije u roku od dve godine od dana donoenja odluke o odreivanjugraevinskog zemljita za javno graevinsko zemljite.


33/72

Pravnosnano reenje iz stava 5. ovog lana kojim je usvojen zahtev ranijegsopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, predstavlja izvrni naslov za upisodgovarajue promene u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

lan 80

Optina se stara o racionalnom korienju ostalog graevinskog zemljita i moe donetiprogram ureivanja tog zemljita, naroito radi izgradnje veih zona predvienihregulacionim planom.

Ostalo graevinsko zemljite optina moe da pribavlja, ureuje, daje u zakup ili otuuje,u skladu sa zakonom.

lan 81

Ostalo neizgraeno graevinsko zemljite u dravnoj svojini moe se dati u zakup, radiizgradnje, javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, zemljite se daje u zakup licu koje ponudi najpovoljnijeuslove, odnosno najvei iznos zakupnine za to zemljite.

Ostalo neizgraeno graevinsko zemljite moe se dati u zakup neposrednompogodbom, u sluaju:

1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa iorganizacija, organa i organizacija jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samoupravei organizacija koje obavljaju javnu slubu koje posluju sredstvima u dravnoj svojini, kaoi drugih objekata u dravnoj svojini;

2) davanja u zakup zemljita vlasniku postojeeg objekta izgraenog bez graevinskedozvole, radi pribavljanja odobrenja za izgradnju, ako je izgradnja tog objekta u skladusa uslovima predvienim urbanistikim planom;

3) ispravke granica susednih katastarskih, odnosno graevinskih parcela.

Postupak, uslove, nain, kao i program davanja u zakup ostalog neizgraenoggraevinskog zemljita u dravnoj svojini, ureuje optina.

lan 82

O davanju ostalog neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini u zakup,zakljuuje se ugovor izmeu optine, odnosno preduzea ili druge organizacije iz lana72. stav 3. ovog zakona i lica kome se zemljite daje u zakup, u roku od 30 dana oddana donoenja odluke o davanju zemljita u zakup.

Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito podatke o graevinskoj parceli, nameni iveliini objekta, visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja naknadeza ureivanje zemljita, roku u kome lice kome se zemljite daje u zakup treba daprivede zemljite nameni, kao i prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveze.


34/72

Ako je ostalo neizgraeno graevinsko zemljite u dravnoj svojini dato u zakupsuprotno odredbama ovog zakona, uesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjaponuda, koji smatra da mu je na taj nain povreeno pravo, moe da podnese tubu zaponitaj ugovora nadlenom sudu u roku od osam dana od dana saznanja zazakljuenje ugovora, a najkasnije u roku od 60 dana od dana zakljuenja ugovora.

Pravo korienja ostalog graevinskog zemljita

lan 83

Vlasnici, iji su objekti, do dana stupanja na snagu ovog zakona, izgraeni u skladu sazakonom na izgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, imaju pravokorienja postojee graevinske parcele dok taj objekat postoji.

lan 84

Na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini pravo korienja

ima raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneopravo korienja, u skladu sa zakonom.

Ranijim sopstvenikom iz stava 1. ovog lana smatra se lice koje je po vaeim propisimabilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnihzgrada i graevinskog zemljita ("Slubeni list FNRJ", br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61),Zakona o odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i naseljima gradskogkaraktera ("Slubeni list SFRJ", broj 5/68), odnosno Zakona o odreivanju graevinskogzemljita u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Slubeni glasnik SRS", br. 32/68,17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73).

Po zahtevu za utvrivanje prava iz stava 1. ovog lana, reenje donosi nadlena

optinska uprava.

Pravo korienja iz stava 1. ovog lana je u prometu.

Overa ugovora o prometu prava korienja vri se na osnovu pravnosnanog reenja izstava 3. ovog lana.

Pravo korienja iz stava 1. ovog lana koje je preneto na osnovu ugovora iz stava 5.ovog lana je u prometu.

lan 85

Raniji sopstvenik koji je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekao pravo preegradnje a nije sagradio objekat, moe da podnese zahtev za ponitaj pravnosnanogreenja, u skladu sa zakonom, radi ostvarivanja prava iz lana 84 ovog zakona.

Prestanak prava korienja graevinskog zemljita

lan 86*


35/72

Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, dato na korienjegraevinsko zemljite u dravnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu zapoelaizgradnju u skladu sa zakonom, a kojima je istekao rok od tri godine od dana dodelegraevinskog zemljita, prestaje pravo korienja graevinskog zemljita, ako u roku odgodinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne zaponu i u daljem roku odgodinu dana ne zavre izgradnju objekta.

Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, dato na korienjegraevinsko zemljite u dravnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu zapoelaizgradnju u skladu sa zakonom, a kojima nije istekao rok od tri godine od dana dodelegraevinskog zemljita, prestaje pravo korienja graevinskog zemljita, ako u roku odgodinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne zaponu i u daljem roku oddve godine ne zavre izgradnju objekta.

Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, dato na korienjegraevinsko zemljite u dravnoj svojini, koja su zapoela izgradnju u skladu sazakonom, prestaje pravo korienja graevinskog zemljita, ako u roku od dve godineod dana stupanja na snagu ovog zakona, ne zavre izgradnju objekta.

Lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana mogu da nastave korienje zemljita po osnovu ugovorao zakupu koji se zakljuuje u skladu sa ovim zakonom.

Pravnim licima koja su, na osnovu odluke nadlenog organa, postala korisnicigraevinskog zemljita u dravnoj svojini, koje nije privedeno nameni do dana stupanjana snagu ovog zakona, prestaje pravo korienja ako je izmenom planskedokumentacije bitno promenjena namena zemljita.

Odredbe st. 1, 2. i 3. ovog lana ne odnose se na graevinsko zemljite koje je dato nakorienje radi izgradnje stambenih i poslovnih objekata za raseljavanje, odnosno zapotrebe ureivanja graevinskog zemljita na kojem je predviena izgradnja objekata zakoje se u smislu propisa o eksproprijaciji utvruje opti interes.

Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, ponitie sepravnosnano reenje o izuzimanju gradskog graevinskog zemljita iz njegovogposeda, ako korisnik gradskog graevinskog zemljita isto ne privede nameni za koju jezemljite izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Reenje o prestanku prava korienja zemljita u sluaju iz st. 1, 2, 3. i 5. ovog lanadonosi nadlena optinska, odnosno gradska uprava.

Protiv reenja iz stava 8. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za

poslove finansija i ekonomije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

lan 87

Fizika i pravna lica koja su postala korisnici neizgraenog graevinskog zemljita udravnoj svojini do dana stupanja na snagu ovog zakona, a kojima nije utvreno pravokorienja iz lana 84. ovog zakona, imaju pravo da koriste to zemljite do njegovogprivoenja nameni.


36/72

Prestanak prava korienja utvruje odlukom nadlena optinska uprava.

U sluaju iz stava 2. ovog lana, naknada za oduzeto pravo korienja neizgraenoggraevinskog zemljita odreuje se po propisima o eksproprijaciji.

V IZGRADNJA OBJEKATAOdobrenje za izgradnju

lan 88

Izgradnja objekata vri se na osnovu odobrenja za izgradnju, a prema tehnikojdokumentaciji za izgradnju objekta.

Tehnika dokumentacija iz stava 1. ovog lana izrauje se kao generalni projekat, idejniprojekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta.

Nadlenost za izdavanje odobrenja za izgradnju

lan 89

Odobrenje za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva(u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje odobrenja za izgradnju objekata odreenihu stavu 4. ovog lana koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

Poverava se optini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, izdavanje odobrenja zaizgradnju objekata koji nisu odreeni u stavu 4. ovog lana.

Ministarstvo izdaje odobrenje za izgradnju objekata i to:

1) visokih brana i akumulacija ispunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje jepropisano tehniko osmatranje;

2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju energije, nuklearnoggoriva, radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih otpadnih materija zanauno istraivake svrhe;

3) objekata za proizvodnju i preradu nafte i gasa, meunarodnih i magistralnih gasovoda

i naftovoda za transport, gasovoda nazivnog radnog natpritiska preko 16 bar ako prelazepreko teritorije najmanje dve optine, skladita nafte, gasa i naftnih derivata kapacitetapreko 500 tona i magistralnih i regionalnih toplodalekovoda;

4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije,objekata za preradu koe i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata za proizvodnjuceluloze i papira i objekata za preradu nemetalnih minerala;


37/72

5) hidroelektrana snage 10 i vie MVA, termoelektrana snage 10 i vie MVA idalekovoda i trafostanica napona 110 i vie kV;

6) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, sistema zavodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda u gradovima i gradskim naseljima preko100.000 stanovnika, postrojenja za pripremu vode za pie kapaciteta preko 40 l/s i

postrojenja za preiavanje otpadnih voda u naseljima preko 15.000 stanovnika ilikapaciteta preko 40 l/s;

7) vodoprivrednih objekata za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnihpovrina veih od 300 ha;

8) kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i objekata u njihovoj zatienoj okolini ikulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, objekata u granicamanacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra odizuzetnog znaaja (osim porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskihobjekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima i naseljima), uskladu sa zakonom;

9) postrojenja i ureaja za uklanjanje otpada spaljivanjem i hemijskim postupcima;

9a) regionalnih deponija za odlaganje neopasnog otpada za ekvivalent stanovnika preko200.000;

10) objekata za proizvodnju, skladitenje i unitavanje opasnih materija i skladitenje iunitavanje tetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija;

11) aerodroma za javni vazduni saobraaj;

12) luka i pristanita, osim marina;

13) magistralnih i regionalnih puteva, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka namagistralne i regionalne puteve;

14) javne eleznike infrastrukture i prikljuaka;

15) telekomunikacionih objekata u sistemima veza koji su meunarodnog i magistralnogznaaja i telekomunikacionih objekata koji se grade na teritoriji dve ili vie optina,zakljuno sa glavnim kapacitetima;

16) regulacionih graevina na plovnim putevima;

17) plovnih kanala i brodskih prevodnica koje nisu u sastavu hidroenergetskog sistema.

lan 90

Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bezprethodno pribavljenog odobrenja za izgradnju ako se objekat gradi neposredno prednastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih posledica


38/72

od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, kao i u sluaju rata ilineposredne ratne opasnosti.

Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni ako investitor pribavi odobrenje zaizgradnju u roku od est meseci od prestanka okolnosti koje su prouzrokovale njegovograenje.

Zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju

lan 91

Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju podnosi se:

1) izvod iz urbanistikog plana ili akt o urbanistikim uslovima, koji nije stariji od godinudana;

2) idejni projekat potvren od strane nadlenog organa da je uraen u skladu sa

izvodom odnosno aktom iz take 1) ovog stava;

3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravusvojine na objektu, odnosno pravu korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu ireenje iz lana 84. ovog zakona;

4) drugi dokazi odreeni urbanistikim planom, odnosno aktom o urbanistikim uslovima.

Za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje Ministarstvo, odnosno autonomnapokrajina, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, podnosi se i izvetaj revizione komisije izlana 110. ovog zakona.

Idejni projekat

lan 92

Idejni projekat sadri, naroito: situacioni plan; crtee koji odreuju objekat u prostoru(osnove, karakteristine preseke, izglede); namenu objekta; tehniki opis i planiranuinvesticionu vrednost objekta.

Situacioni plan

lan 93

Situacioni plan sadri:

1) duine pojedinih strana graevinske parcele;

2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije;

3) regulacione i graevinske linije i poloaj i spratnost objekta;


39/72

4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.

Sadrina odobrenja za izgradnju

lan 94

Odobrenje za izgradnju sadri, naroito, podatke o: objektu ija se izgradnja odobrava;postojeem objektu koji se rui radi izgradnje objekta za iju se izgradnju izdajeodobrenje; dokumentaciji prema kojoj se izdaje odobrenje za izgradnju i dokumentacijikoju je potrebno pripremiti pre poetka izvoenja radova, odnosno graenja objekta; oroku vaenja odobrenja za izgradnju, kao i druge podatke.

Odobrenje za izgradnju izdaje se reenjem, u roku od 15 dana od dana podnoenjaurednog zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju. Sastavni deo reenja je idejniprojekat i izvod iz urbanistikog plana, odnosno akt o urbanistikim uslovima.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje sadrinu i nain izdavanja

odobrenja za izgradnju.

lan 95

Po albi na reenje optinske uprave koje se donosi na osnovu ovog zakona, reavaMinistarstvo.

Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenjadonetog za izgradnju objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.

Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetogza izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto povrine i pretvaranje zajednikih

prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, na teritoriji grada Beograda.

Rok vaenja odobrenja za izgradnju

lan 96

Odobrenje za izgradnju prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta,odnosno izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravosnanosti odobrenjaza izgradnju.

Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje odobrenje za

izgradnjulan 97

Izgradnja pomonih objekata, izvoenje radova na investicionom odravanju objekta iradova na uklanjanju prepreka za invalidna lica, vre se na osnovu idejnog projekta.

Adaptacija i sanacija objekta vri se na osnovu glavnog projekta.


40/72

Izgradnja objekata i izvoenje radova iz st. 1. i 2. ovog lana vri se na osnovu prijave.

Tekue odravanje objekta vri se na osnovu prijave, uz koju se podnosi popis radova.

Uz prijavu iz stava 3. ovog lana podnosi se idejni, odnosno glavni projekat i dokaz opravu svojine, odnosno pravu korienja objekta.

Za radove iz st. 1. i 2. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog znaaja iobjektima za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski uslovi,podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatitespomenika kulture na idejni, odnosno glavni projekat.

Promena namene objekta, odnosno delova objekta, bez izvoenja radova, vri se naosnovu prijave.

Prijavu iz st. 3, 4. i 7. ovog lana potvruje organ nadlean za izdavanje odobrenja zaizgradnju u roku od sedam dana.

Prijavu iz st. 1, 4. i 7. kao i prijavu za adaptaciju porodinih stambenih objekata,poljoprivrednih i ekonomskih objekata u granicama nacionalnog parka i objekata ugranicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, potvrujeoptinska, odnosno gradska uprava.

Ako organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju utvrdi da uz prijavu nijepodneta dokumentacija ili dokazi koji se podnose uz prijavu, odnosno da je promenanamene iz stava 7. ovog lana u suprotnosti sa urbanistikim planom ili da je za radovenavedene u prijavi potrebno izdavanje odobrenja za izgradnju, obavestie o tomeinvestitora bez odlaganja, a najkasnije u roku od sedam dana od dana podnoenjaprijave.

Postavljanje montanih objekata

lan 98

Postavljanje manjih montanih objekata na javnim povrinama (kiosci, letnje bate,pokretne tezge i sl. i ploveih postrojenja na vodnom zemljitu) obezbeuje i ureujeoptina, odnosno grad, odnosno grad Beograd.

Za izradu tehnike dokumentacije za postavljanje objekata iz stava 1. ovog lana neprimenjuju se uslovi iz ovog zakona.

Prethodni radovi

lan 99

Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izgradnju objekta za koje odobrenje zaizgradnju izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodniradovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i studijaopravdanosti.


41/72

Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja iizradu analiza i projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje podataka kojima seanaliziraju i razrauju geoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki, meteoroloki,urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski, seizmiki, vodoprivredni isaobraajni uslovi; uslove zatite od poara i zatite ivotne sredine, kao i druge usloveod uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta.

Prethodna studija opravdanosti

lan 100

Prethodna studija opravdanosti sadri i generalni projekat.

Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispozicijiobjekta; tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja infrastrukture;moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor;prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu; istranim radovima za izraduidejnog projekta; zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti iracionalnosti reenja.

Studija opravdanosti

lan 101

Studija opravdanosti sadri i idejni projekat.

Idejni projekat iz stava 1. ovog lana, pored podataka iz lana 92. ovog zakona, sadrinaroito i podatke o: mikrolokaciji objekta; tehniko-tehnolokim i eksploatacionimkarakteristikama objekta; preliminarnom proraunu stabilnosti i sigurnosti objekta;

reenju temeljenja objekta; tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima graenjaobjekta; merama za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu;idejnom reenju infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehnikih reenja sastanovita svojstava lokacije i tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na ivotnusredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje ieksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta, odravanja, obezbeenja energije idrugih trokova.

Ovlaenje za izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti

lan 102

Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati preduzee,odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanjedelatnosti projektovanja i inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu strunog kadra idruge uslove utvrene za preduzea koja izrauju tehniku dokumentaciju za tu vrstuobjekta.

Glavni projekat


42/72

lan 103

Glavni projekat izrauje se za potrebe izgradnje objekta u skladu sa odobrenjem zaizgradnju.

Glavni projekat sadri naroito:

1) podatke geotehnikih i drugih potrebnih istranih radova;

2) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama;

3) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta;

4) podatke potrebnih geodetskih radova;

5) reenje temeljenja objekta;

6) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina;

7) uslove zatite susednih objekata;

7a) situacioni plan;

8) predmer i predraun.

Na zahtev investitora, ovlaena organizacija, odnosno ovlaeno preduzee duno jeda u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva dostavi sve tehnike i druge podatkeza prikljuenje objekata na infrastrukturu.

Izvoaki projekat

lan 104

Izvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju ako glavniprojekat ne sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.

Projekat izvedenog objekta

lan 105

Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole,korienja i odravanja objekta.

Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovogzakona pribavlja odobrenje za izgradnju.

Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenjaobjekta, a koje su u saglasnosti sa izdatim odobrenjem za izgradnju.


43/72

U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor iizvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednakoprojektovanom stanju.

lan 106

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje metodologiju i procedururealizacije projekata za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona, sadrinu iobim prethodnih radova, sadrinu i nain izrade prethodne studije opravdanosti, studijeopravdanosti i tehnike dokumentacije, kao i uslove za planiranje i projektovanjeobjekata za invalidna i hendikepirana lica.

Izrada tehnike dokumentacije

lan 107

Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje preduzee, odnosno

drugo pravno lice, odnosno radnja, koji su upisani u odgovarajui registar za izradutehnike dokumentacije.

Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje odobrenje za izgradnju izdajeMinistarstvo, odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje preduzee, odnosnodrugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnikedokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornogprojektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije zatu vrstu i namenu objekata.

Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo uizradi, odnosno u vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su izgraeni

objekti te vrste i namene.

Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslovegraevinarstva, na predlog strune komisije koju obrazuje.

Na predlog komisije iz stava 4. ovog lana, ministar nadlean za poslove graevinarstvadonee reenje o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova (licence), ako senaknadnom proverom utvrdi da preduzee, odnosno drugo pravno lice ne ispunjavapropisane uslove iz stava 2. ovog lana, kao i u sluaju ako se naknadnom proveromutvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih podataka.

Tehniku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant.

Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana snosi podnosilaczahteva za utvrivanje uslova.

Visinu trokova iz stava 7. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslovegraevinarstva.


44/72

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain, postupak i sadrinupodataka za utvrivanje ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, kao i uslove zaoduzimanje licence.

lan 108

U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno upreduzeu koje je ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izraujetehnika dokumentacija.

U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nadprimenom odredaba ovog zakona.

Preduzee koje obavlja komunalne delatnosti moe da izrauje tehniku dokumentacijuza izgradnju objekata koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti.

Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku

dokumentaciju za preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom kulturnom dobru.

Odgovorni projektant

lan 109

Odgovorni projektant moe biti lice sa visokom strunom spremom odgovarajue struke,odnosno smera i licencom za projektovanje.

Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa visokom strunom spremomodgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godineradnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi tehnike dokumentacije i sa

preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske komore.

Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultatiostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Revizija projekata

lan 110

Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanostiza objekte iz lana 89. stav 4. ovog zakona, podleu reviziji (strunoj kontroli) komisijekoju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu: revizionakomisija).

Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana, za strunu kontrolu objekata iz lana 89. stav4. ta. 11) - 17) ovog zakona, ministar nadlean za poslove graevinarstva obrazuje napredlog ministra nadlenog za poslove saobraaja i telekomunikacija.

Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 89. stav4. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar


45/72

nadlean za poslove graevinarstva na predlog pokrajinskog sekretara nadlenog zaposlove graevinarstva.

Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnostilokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u pogledu primenemera zatite ivotne sredine; seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova;

obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata; tehniko-tehnolokih karakteristika objekta; tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja zagraenje objekta; savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnimprogramima u toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.

Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa predlogom mera koje je investitorduan da primeni u pogledu reenja iz stava 3. ovog lana pri izradi glavnog projekta.

Trokove revizije snosi investitor.

Visinu trokova iz stava 6. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslovegraevinarstva.

Tehnika kontrola

lan 111

Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli.

Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri preduzee, odnosno drugo pravno licekoje ispunjava uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odrediinvestitor.

Tehniku kontrolu glavnog projekta ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradiotaj projekat, odnosno koji je zaposlen u preduzeu koje je izradilo taj projekat ilipreduzeu koje je investitor.

Tehnika kontrola glavnog projekta obuhvata naroito proveru: usklaenosti saodobrenjem za izgradnju; usklaenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraivanja(prethodni radovi); ocenu odgovarajuih podloga za temeljenje objekata; proveruispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih reenja objekta i reenja graenja objekata;stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na ivotnusredinu i susedne objekte; usklaenosti sa zakonom i drugim propisima, tehnikimnormativima, standardima i normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svihdelova tehnike dokumentacije.

Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje objekata iz lana 89. stav 4. ovogzakona obuhvata i proveru usklaenosti sa predlogom mera iz izvetaja revizionekomisije.

U sluaju d

Documents

ZAKON o Planiranju i Izgradnji Novi