Ispravka Zakona o Planiranju i Izgradnji

DRUGI DEO Prethodni deo

IZMENENa osnovu lana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skuptine Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 14/09 - preien tekst), daje se

Ispravka Zakona o planiranju i izgradnji

Ispravka je objavljena u "Slubenom glasniku RS", br. 81/2009 od 2.10.2009. godine.

U Zakonu o planiranju i izgradnji, objavljenom u "Slubenom glasniku RS", broj 72 od 3. septembra 2009. godine, vri se ispravka. U lanu 96. stav 9. taka 6) treba da glasi: "6) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji". 03 broj 052-2364/09 U Beogradu, 30. septembra 2009. godine - Iz Narodne skuptine Republike Srbije

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadi i sudije dr Olivera Vui, dr Marija Draki, Bratislav oki, Vesna Ili-Preli, dr Goran Ili, dr Agne Kartag-Odri, Katarina Manojlovi-Andri, mr Milan Markovi, dr Dragia Slijepevi, Milan Stani, dr Dragan Stojanovi, Sabahudin Tahirovi, mr Tomislav Stojkovi i Predrag etkovi, na osnovu lana 167. stav 1. taka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici odranoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

Odluku

Odluka je objavljena u "Slubenom glasniku RS", br. 64/2010

od 10.9.2010. godine.

Utvruje se da odredba lana 104. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09 i 81/09), nije u saglasnosti sa Ustavom.

ObrazloenjeUstavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe lana 104. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09 i 81/09). Podnosilac inicijative navodi da je osporena odredba Zakona kojom je propisano da nadleni organ po slubenoj dunosti utvruje prestanak prava korienja i utvruje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi predmetno zemljite, ako se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona pravo korienja ne konvertuje u pravo svojine, nije u skladu sa odredbom lana 58. stav 1. Ustava. Kao razlog nesaglasnosti osporene zakonske odredbe sa Ustavom zajemenim pravom na mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona, inicijator navodi to to se rok nakon ijeg isteka nosilac prava korienja na odreenim nepokretnostima gubi pravo da se pravo korienja konvertuje u pravo svojine u njegovu korist, ne vezuje za podnoenje zahteva za konverziju, ve za donoenje odluke nadlenog organa o konverziji, a na ije radnje podnosilac zahteva ne moe uticati. Stoga se u inicijativi zakljuuje da nosilac prava korienja, bez obzira na to kada je podneo zahtev za konverziju, neaktivnou nadlenog optinskog organa moe izgubiti i prethodno, u skladu sa zakonom steeno pravo korienja na odreenoj nepokretnosti, kao i pravo svojine na toj nepokretnosti, koje bi po osnovu ovog zakona stekao, uz isticanje da takva opasnost realno postoji kada se ima u vidu da je Zakon predvideo da neokonavanje postupka konverzije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona ima za posledicu da se ranije pravo korienja treih lica pretvara u pravo svojine jedinice lokalne samouprave, a o zahtevima za konverziju prava korisnika odluuju upravo organi jedinice lokalne samouprave. Povodom podnete inicijative Ustavni sud je na sednici odranoj 9. juna 2010. godine pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti osporene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i reenje dostavio Narodnoj skuptini na odgovor. Kako Narodna skuptina nije dostavila odgovor u odreenom roku, Ustavni sud je, saglasno odredbi lana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Slubeni glasnik RS", broj 109/07) nastavio postupak. Ustavni sud je utvrdio da je Zakonom o planiranju i izgradnji utvrena mogunost konverzije prava korienja u pravo svojine uz naknadu, a odredbama lana 104. Zakona propisano je: da se pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, koje je steeno radi izgradnje u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je bilo ureeno graevinsko zemljite do 13. maja 2003. godine, ili na osnovu odluke nadlenog organa, moe konvertovati u pravo svojine uz naknadu trine vrednosti tog zemljita u momentu konverzije prava, umanjene za iznos stvarnih trokova pribavljanja prava korienja, sa obraunatom revalorizacijom do momenta uplate po ovom osnovu, te da se prilikom utvrivanja stvarnih trokova pribavljanja nepokretnosti ne obraunava plaena naknada za ureivanje graevinskog zemljita (stav 1); da po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog lana, reenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove na ijoj teritoriji se nalazi predmetno graevinsko zemljite (stav 2); da se na reenje iz stava 2. ovog lana moe izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja (stav 3); da ako se u roku od 1 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona ne konvertuje pravo korienja u pravo svojine, nadleni organ po slubenoj dunosti utvruje prestanak prava korienja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvruje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite (stav 4). Odredbama Zakona nije predvien rok u kome se podnosi zahtev za konvertovanje prava korienja u pravo svojine.

Ustavni sud konstatuje da se odredbom lana 104. Zakona utvruje pravo lica koja ispunjavaju propisane uslove da se njihovo dotadanje pravo korienja zemljita konvertuje u pravo svojine, a iz osporene odredbe stava 4. lana 104. proizlazi da, bez obzira na ispunjenost zakonskih uslova, ovo pravo ostvaruju samo ona lica po ijim zahtevima nadleni organi optinske uprave, kao prvostepeni organi, i Ministarstvo, kao drugostepeni organ, budu efikasno postupali. Ustavom Republike Srbije u okviru osnovnih naela koja se odnose na zatitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda utvreno je naelo zabrane diskriminacije, tako to je odredbama lana 21. ureeno, pored ostalog, da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1) i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije (stav 2). Odredbom lana 58. Ustava jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona (stav 1), a pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom interesu utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine (stav 2). Imajui u vidu navedene ustavne odredbe, Ustavni sud je ocenio da se propisivanjem roka od godinu dana od stupanja na snagu Zakona, u kome pravo korienja prestaje po sili zakona zato to nije izvrena konverzija ovog prava u pravo svojine lica koje je bilo nosilac prava korienja, bez obzira da li je to lice i kada podnelo zahtev za konverziju, povreuje Ustavom zajemeno pravo na mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona. Ovo iz razloga to od lica koje je nosilac ranije steenog prava korienja zemljita, a koje po Zakonu ima pravo da stekne pravo svojine umesto prava korienja, zavisi samo da li e i kada podneti zahtev za konvertovanje prava korienja, a ne i kada e o tom zahtevu biti pravnosnano odlueno. Naime, po oceni Suda, ostvarivanje Zakonom propisanog prava na konverziju prava korienja u pravo svojine moe biti ogranieno rokom, ali u pogledu podnoenja zahteva radi ostvarivanja ovog prava. Nasuprot tome, ostvarivanje Zakonom ustanovljenog prava ne moe zavisiti od efikasnosti postupanja organa nadlenih da sprovedu postupak u kome se o pravu odluuje, te stoga ni gubitak ustanovljenog prava, a to je posledica isteka propisanog roka, ne moe zavisiti od toga da li su nadleni organi postupak okonali u okviru propisanog roka ili ne. Naprotiv, samo proputanje lica u ijem je interesu neko pravo ustanovljeno da u zakonom propisanom roku preduzme zakonom propisane radnje, moe dovesti do gubitka prava. Kako osporena odredba Zakona znai da e svako lice o ijem zahtevu za konverziju prava korienja u pravo svojine nadleni prvostepeni i drugostepeni organ pravosnano ne odlue u traenom roku, izgubiti ne samo pravo na konverziju prava korienja u pravo svojine, ve i samo, u skladu sa zakonom steeno pravo korienja, Ustavni sud je ocenio da odredba lana 104. stav 4. Zakona nije saglasna kako Ustavom zajemenom pravu na mirnom uivanju svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona, tako ni ustavnom naelu jednakosti svih pred Ustavom i zakonom. Ovo stoga jer kako se sva lica koja ispunjavaju propisane uslove za konverziju nalaze u istoj pravnoj situaciji, osporena odredba im, iz prethodno navedenih razloga, ne obezbeuje jednakost pred Zakonom. Saglasno izloenom, Ustavni sud je ocenio da odredba lana 104. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji nije u saglasnosti sa Ustavom, te je, na osnovu odredbe lana 45. stav 1. taka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo odluku kao u izreci. Na osnovu lana 168. stav 3. Ustava, odredba lana 104. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji prestaje da vai danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Slubenom glasniku Republike Srbije". IUz broj 74/2010 Predsednik Ustavnog suda, dr Bosa Nenadi, s.r.

Na osnovu lana 112. stav 1. taka 2. Ustava Republike Srbije, donosim

Ukaz o proglaenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnjiProglaava se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije na Prvoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2011. godini, 31. marta 2011. godine. PR broj 5 U Beogradu, 4. aprila 2011. godine Predsednik Republike, Boris Tadi, s.r.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 24/2011 od 4.4.2011. godine.

lan 1.U Zakonu o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka i 64/10 - US), u lanu 1. stav 2. taka se zamenjuje zapetom i dodaju rei: "kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i ureajima."

lan 2.U lanu 2. taka 6) rei: "javnih objekata" zamenjuju se reima: "objekata javne namene", a rei: "se utvruje opti interes" zamenjuju se reima: "je predvieno utvrivanje javnog interesa". Taka 8) menja se i glasi: "8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, ureuje ili rekonstruie izgraeni deo grada ili gradskog naselja; "

Taka 16) menja se i glasi: "16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni uslovi za ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;" Taka 19. menja se i glasi: "19) graevinsko podruje jeste ureeni i izgraeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja odreen planskim dokumentom za zatitu, ureenje ili izgradnju objekta;" Posle take 20) dodaje se taka 20a), koja glasi: "20a) graevinski kompleks predstavlja prostornu celinu koja se sastoji od vie meusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati razliitu namenu;" Taka 22) menja se i glasi: "22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko tehnoloku ili biotehniku celinu (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.); " Posle take 24) dodaje se taka 24a), koja glasi: "24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje goveda, objekti za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunia, ukrasne ivine i ptica); pratei objekti za gajenje domaih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za skladitenje stone hrane (senici, magacini za skladitenje koncentrovane stone hrane, betonirane silo jame i silo trenevi), objekti za skladitenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za maine i vozila, punice, suionice i sl.);" Taka 25) brie se. Taka 26) menja se i glasi: "26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija i sl. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ija izgradnja je predviena odgovarajuim planskim dokumentom;" Taka 27) menja se i glasi: "27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvoenje radova, odnosno graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;" Taka 28) menja se i glasi: "28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: ruenje postojeih objekata na parceli, izmetanje postojee infrastrukture na parceli, raiavanje terena na parceli, obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i opreme, graenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova(postavljanje gradiline ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (ipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeivanje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora;" Taka 32) menja se i glasi:

"32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica;" Taka 33) menja se i glasi: "33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor van postojeeg gabarita objekta, kao i nadziivanje objekta, i sa njim ini graevinsku, funkcionalnu ili tehniku celinu;" Posle take 36) dodaje se taka 36a), koja glasi: "36a) tekue (redovno) odravanje objekta jeste izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja oteenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeuje odravanje objekta na zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju stana jesu kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slini radovi;".

lan 3.U lanu 7. stav 1. posle rei: "Evropske unije" zapeta se zamenjuje takom, a rei: "ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta." briu se.

lan 4.Naslov iznad lana 9. i lan 9. briu se.

lan 5.U lanu 13. taka 2) taka i zapeta zamenjuju se takom. Taka 3) brie se.

lan 6.U lanu 15. stav 2. brie se.

lan 7.U lanu 17. stav 1. menja se i glasi: "Regionalni prostorni plan se izrauje za vee prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statistikog karaktera, usmerene ka zajednikim ciljevima i projektima regionalnog razvoja." Stav 3. brie se.


lan 9.

lan 20. menja se i glasi:

"lan 20.Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito: 1) obuhvat graevinskog podruja; 2) planirane namene prostora; 3) mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti; 4) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema; 5) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ili urbanistikog projekta; 6) potrebne ematske prikaze ureenja za naselja; 7) planiranu zatitu, ureenje, korienje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i ivotne sredine; 8) pravila ureenja i pravila graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 9) mere i instrumente za sprovoenje plana; 10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave. Za delove administrativnog podruja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanistikog plana, donose se prostorni planovi gradskih optina sa elementima i sadrajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom."

lan 10.U lanu 21. rei: "i koje je" zamenjuju se reima: "ili koje je".

lan 11.lan 24. menja se i glasi:

"lan 24.Generalni urbanistiki plan sadri naroito: 1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u graevinskom podruju; 3) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo graevinsko podruje; 5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana."

lan 12.

lan 26. menja se i glasi:

"lan 26.Plan generalne regulacije sadri naroito: 1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama; 4) regulacione i graevinske linije; 5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene; 6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina; 8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donoenja; 9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje konkurs; 10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno donoenje plana detaljne regulacije; 11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana."


"lan 27.Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza njegove izrade odreena prethodno donetim planskim dokumentom. Plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne i energetske infrastrukture moe se izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije odreena."


"lan 28.Plan detaljne regulacije sadri naroito: 1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja, podelu prostora na posebne celine i zone; 2) detaljnu namenu zemljita; 3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi;

4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan); 5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte; 6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina; 8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs; 9) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama; 10) druge elemente znaajne za sprovoenje plana detaljne regulacije. Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja. Kada se urbanistikim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva bitno drugaiju parcelaciju plan detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije."


"lan 30.Pravila ureenja sadrana u prostornom planu podruja posebne namene, prostornom planu jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naroito: 1) koncepciju ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina odreenih planom prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama; 2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree saobraajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo prikljuenje; 3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole; 4) opte i posebne uslove i mere zatite prirodnog i kulturnog naslea, ivotne sredine i ivota i zdravlja ljudi; 5) posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti; 6) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova, u skladu sa posebnim zakonom; 7) mere energetske efikasnosti izgradnje; 8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta. Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odreena dalja planska razrada su pravila usmeravajueg karaktera za dalju plansku razradu."


"lan 31.

Pravila graenja u prostornom planu podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naroito: 1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi u pojedinanim zonama pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u tim zonama; 2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu povrinu graevinske parcele; 3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele; 4) najvei dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele; 5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata; 6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli; 7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila. Pravila graenja iz stava 1. ovog lana izrauju se za pretene namene, odnosno zone u obuhvatu plana, a odnose se na pojedinane graevinske parcele u meri dovoljnoj da budu osnov za izdavanje lokacijske dozvole na ukupnom zemljitu obuhvaenom planom, osim za graevinsko zemljite obuhvaeno planom za koje je odreena obaveza dalje planske razrade. Pravila graenja utvruju se prema mesnim prilikama ili u skladu sa aktom kojim se ureuju opti uslovi o parcelaciji i izgradnji. Pravila graenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo."


"lan 32.Grafikim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom plana. Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojeih geografskih informacionih sistema, aurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi. Grafiki deo urbanistikog plana izrauje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu. Grafiki deo urbanistikog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izraivati i na aurnim georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojeih geografskih informacionih sistema. Grafiki deo planskog dokumenta izrauje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se i u analognom obliku."


"lan 33.Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja. Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, generalni urbanistiki plan i planove generalne regulacije sedita jedinica lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Na prostorne planove jedinica lokalne samouprave, generalne urbanistike planove i planove generalne regulacije sedita jedinica lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Na urbanistiki plan koji se izrauje u obuhvatu plana podruja posebne namene unutar granica proglaenog ili zatienog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Ako ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine ne odlui po zahtevu za davanje saglasnosti na planove generalne regulacije sedita jedinice lokalne samouprave u roku od 30 dana, smatrae se da je saglasnost data. U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje saglasnosti na plan, naloie nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga. U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se samo saglasnosti i miljenja, propisani ovim zakonom."

lan 19.Naslov iznad lana 34. i lan 34. menjaju se i glase:

"6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta lan 34.Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciononivelacionog reenja ulica i javnih povrina sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi."

lan 20.U lanu 35. stav 3. brie se. U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 3. rei: "podruja prostornih jedinica nivoa 2 po

nomenklaturi statistikih teritorijalnih jedinica" briu se. Dosadanji st. 5. i 6 postaju st. 4. i 5. Dosadanji st. 7. i 8. briu se. Dosadanji st. 9. i 10. postaju st. 6. i 7.


"lan 41.Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu donosioca."


"lan 4.2Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u slubenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u slubenom glasilu Republike Srbije, slubenom glasilu autonomne pokrajine ili slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave. Planski dokument se u celosti objavljuje u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta."

lan 23.U lanu 43. stav 2. menja se i glasi: "Registar vodi ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma." Stav 3. brie se. Dosadanji stav 4. postaje stav 3.

lan 24.lan 44. brie se.

lan 25.U lanu 46. stav 2. taka 2) brie se. Taka 3) menja se i glasi: "3) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta;" U taki 7) taka i zapeta zamenjuju se takom. Taka 8) brie se.

lan 26.

U lanu 48. posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase: "Koncept za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da sadri samo tekstualni prilog. Za izradu i donoenje manje sloenih planskih dokumenata, kao i za manje izmene planskog dokumenta, na osnovu miljenja vrioca strune kontrole, nije obavezna izrada i struna kontrola koncepta plana, ve se u skladu sa odlukom o izradi i donoenju, odnosno izmeni planskog dokumenta, odmah pristupa izradi nacrta plana."

lan 27.U lanu 52. stav 5. menja se i glasi: "Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine."

lan 28.U lanu 54. stav 1. posle rei: "reenjem" dodaju se rei: "za izgradnju novih i dogradnju postojeih objekata," Stav 2. menja se i glasi: "Lokacijskom dozvolom, po zahtevu investitora moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja." Stav 6. menja se i glasi: "Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadri podatke o vrsti i nameni objekta koji e se graditi, a moe da sadri i podatke o planiranoj dispoziciji, tehnike karakteristike i slino koje mogu biti prikazane i na grafikom prilogu, na katastarsko-topografskoj podlozi." Stav 7. menja se i glasi: "Umesto dokaza iz stava 5. taka 3) ovog lana za linijske infrastrukturne objekte i objekte za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora, moe se podneti akt nadlenog organa kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju u skladu sa posebnim zakonom, konani upravni akt kojim se ustanovljava pravo zakupa na poljoprivrednom zemljitu za potrebe izgradnje u skladu sa zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite, konani upravni akt kojim se ustanovljava pravo na izgradnju na umskom zemljitu u skladu sa zakonom kojim se ureuje umsko zemljite, pravnosnana sudska odluka ili ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra ili pismena saglasnost vlasnika predmetnog zemljita, a za ostale energetske objekte iz lana 133. ovog zakona dostavlja se akt nadlenog organa kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju. U sluaju da nadleni organ izda jednu lokacijsku dozvolu za vie parcela, moe se podneti vie dokaza, odnosno isprava razliite pravne prirode za razliite katastarske parcele, ako svaki od tih dokaza ispunjava uslove iz ovog zakona propisane za pojedinanu katastarsku parcelu. " Posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi: "Kada se kao dokaz iz stava 5. taka 3) ovog lana prilae ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti, pravnosnana sudska odluka ili saglasnost vlasnika poslunog dobra iz stava 7. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u teretni list lista nepokretnosti za predmetno zemljite koji vodi organ nadlean za upis i evidenciju prava na nepokretnosti." Dosadanji stav 8. koji postaje stav 9. menja se i glasi:

"Ako nadleni organ utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta dokumentacija propisana ovim zakonom, obavestie podnosioca zahteva, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, da u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja dostavi nedostajuu dokumentaciju. Po dostavljanju akta nadlenog organa kojim se obavetava podnosilac zahteva o nedostajuoj dokumentaciji, ne moe se naknadno traiti dokumentacija koja nije navedena u izdatom aktu." Dosadanji stav 9. koji postaje stav 10. menja se i glasi: "Ako planski dokument ne sadri uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu, nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi, odnosno organizacije ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da ih po zahtevu nadlenog organa dostave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva." Dosadanji stav 10. koji postaje stav 11. menja se i glasi: "Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, to utvruje organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, a moe se izdati i za vie katastarskih parcela koje ine graevinski kompleks, u skladu sa planskim dokumentom. Do donoenja urbanistikog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijska dozvola za dogradnju postojee komunalne infrastrukture izdaje se u skladu sa faktikim stanjem u regulaciji postojee saobraajnice."


"lan 55.Lokacijska dozvola sadri sve urbanistike i tehnike uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno glavnog projekta, a naroito: 1) podatke o investitoru; 2) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove; 3) naziv planskog dokumenta, odnosno urbanistikog projekta na osnovu kojeg se izdaje lokacijska dozvola i pravila graenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela; 4) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu; 5) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti; 6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom."

lan 30.U lanu 58. st. 5. i 6. briu se. U dosadanjem stavu 7. koji postaje stav 5. rei: "o sprovoenju Programa" zamenjuju se reima: "o ostvarivanju prostornog plana". U dosadanjem stavu 8. koji postaje stav 6. rei: "st. 1, 3. i 5." zamenjuju se reima: "st. 1. i 3."

lan 31.U lanu 59. rei: "st. 1, 3. i 5." zamenjuju se reima: "st. 1. i 3."

U taki 6) re: "kriterijume" zamenjuje se reju: "pokazatelje".


"lan 61.Urbanistiki projekat se izrauje, ukoliko je njegova izrada predviena planskim dokumentom ili drugim odgovarajuim aktom jedinice lokalne samouprave, za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom katastarsko-topografskom planu i sadri: 1) situaciono reenje, kompozicioni plan i parterno, odnosno pejzano reenje; 2) idejna urbanistika i arhitektonska reenja objekata; 3) prikaz postojee saobraajne i komunalne infrastrukture sa predlozima prikljuaka na spoljnu mreu; 4) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta. Urbanistikim projektom za urbanistiko-arhitektonsku razradu lokacije moe se utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, u zakonom propisanoj proceduri."

lan 33.U lanu 67. stav 1. posle rei: "za poslove urbanizma" stavlja se taka, a rei: "i reenje kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju." briu se.


"lan 68.Na zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele vri se ispravka granice parcele, pripajanjem graevinskog zemljita u javnoj svojini postojeoj parceli, radi formiranja katastarske parcele koja ispunjava uslove graevinske parcele, na osnovu projekta preparcelacije. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana dostavlja se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na katastarskoj parceli i saglasnost koju za vlasnika katastarske parcele koja je u javnoj svojini daje javni pravobranilac. Prilikom izrade projekta preparcelacije mora se potovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od parcele kojoj se pripaja. Na postupak ispravke granica parcele primenjuju se odredbe l. 65. i 66. ovog zakona. Trokove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele kojoj se pripaja graevinsko zemljite u javnoj svojini. Potvreni projekat preparcelacije predstavlja osnov za otuenje ili davanje graevinskog zemljita u zakup neposrednom pogodbom i zakljuenje ugovora iz lana 97. ovog zakona."

lan 35.U lanu 69. stav 1. posle rei: "postavljanje" dodaje se re: "infrastrukturnih,", a re: "telekomunikacionih " zamenjuje se reju: "elektronskih" , a posle rei: "manje" dodaju se rei: "ili vee". U stavu 3. posle rei: "i 20/04 kV" stavlja se zapeta i dodaju rei: "elektrodistributivnih i elektroprenosnih stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija ". U stavu 4. posle take na kraju dodaju se rei: "Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju postojee komunalne infrastrukture, kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, moe da se podnese i popis katastarskih parcela sa priloenim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljita." U stavu 5. posle take na kraju dodaju se rei: "Za izgradnju vetroelektrana, graevinska parcela predstavlja katastarsku parcelu na kojoj se nalaze vetroturbine sa pripadajuim nadzemnim objektima vetroelektrana (transformatorske stanice, stubovi dalekovoda i slino), s tim da se nadzemni vodovi visokonaponskih dalekovoda i elise vetroturbina smatraju povlasnim dobrom u odnosu na zemljite drugih vlasnika koje preleu, a koje se smatra poslunim dobrom, tako da se za katastarske parcele ovako odreenog poslunog dobra ne formira graevinska parcela, niti se zahteva podnoenje dokaza u smislu lana 54. stav 5. taka 3) ovog zakona. U stavu 7. posle rei: "podzemni linijski infrastrukturni objekat" dodaju se rei: "ili trasa cevovoda malih hidroelektrana i postrojenja za biogas". Stav 8. menja se i glasi: "Za izgradnju malih hidroelektrana, vetroparkova i postrojenja za biogas koje se grade na katastarskim parcelama koje se granie sa parcelama koje su u vodnom, poljoprivrednom ili umskom zemljitu, graevinska parcela se formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni nadzemni objekat/objekti, a kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima, uz zahtev za izdavanja lokacijske dozvole, dostavlja se dokaz u skladu sa lanom 135. ovog zakona, odnosno drugi dokazi predvieni ovim zakonom. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za podzemni ili nadzemni deo ovih objekata - cevovode, odnosno vodove, uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole dostavlja se ugovor o ustanovljavanju prava stvarne slubenosti sa javnim preduzeem, odnosno drugom organizacijom koja gazduje vodnim ili umskim zemljitem, a kada je vlasnik tog zemljita drugo pravno ili fiziko lice, dokaz o ustanovljavanju prava stvarne slubenosti u skladu sa posebnim zakonima." Posle stava 9. dodaju se st. 10 -12, koji glase: "Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljita koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvoenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnoloki postupak. Svi vlasnici i draoci susednog i okolnog zemljita duni su da omogue nesmetani pristup gradilitu i trpe izvoenje radova za potrebe izgradnje objekta ili ureaja iz stava 1. ovog lana. Investitor je duan da vlasnicima ili draocima susednog ili okolnog zemljita nadoknadi tetu koja bude priinjena prolazom i prevozom. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade tete, odluku o tome donosi nadleni sud."


"lan 70.

Zemljite za redovnu upotrebu objekta jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta, koje ispunjava uslove za graevinsku parcelu. Zemljite za redovnu upotrebu objekta izgraenog u otvorenom stambenom bloku jeste zemljite ispod objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije nadleni organ moe odrediti graevinsko zemljite ispod objekta kao zemljite za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu u skladu sa ovim zakonom. Zahtev za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranje graevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za imovinsko-pravne poslove, ako: 1) postojea katastarska parcela na kojoj je objekat izgraen predstavlja samo zemljite ispod objekta, osim u sluaju iz stava 2. ovog lana; 2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadleni organ utvrdio da postoji mogunost legalizacije, odnosno za koji je doneto reenje o legalizaciji u skladu sa ranije vaeim zakonom, kada je takav objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava korienja, odnosno vlasnik upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija, odnosno lica iji su oni osnivai; 3) je u postupku konverzije prava korienja potrebno utvrditi zemljite za redovnu upotrebu postojeeg objekta, kada je vlasnik objekta fiziko ili pravno lice, a kao nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je objekat izgraen upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija ili drugo pravno, odnosno fiziko lice. Uz zahtev za donoenje reenja iz stava 1. ovog lana, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za legalizaciju nadleni organ utvrdio mogunost legalizacije, odnosno reenje o legalizaciji, kopiju plana parcele, katastarskotopografski plan, uverenje organa nadlenog za voenje poslova dravnog premera i katastra da li je izvreno obeleavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu, kao i isprave na osnovu kojih se moe utvrditi da li je podnosilac lice iz lana 103, 104, 105, 106. i 106a ovog zakona. Po prijemu zahteva iz stava 4. ovog lana, nadleni organ pribavlja po slubenoj dunosti od organa jedinice lokalne samouprave nadlenog za poslove urbanizma izvetaj da li postojea katastarska parcela ispunjava uslove da bude odreena kao zemljite za redovnu upotrebu objekta i uslove za graevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat parcelacije, odnosno preparcelacije, da li postoje urbanistiki uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavlja miljenje, ako je ve izvreno obeleavanje ili formiranje katastarske parcele da izrada projekta nije potrebna. Ako je potrebna izrada projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, izvetaj sadri i predlog za formiranje graevinske parcele. Izvetaj iz stava 5. ovog lana, kao i projekat parcelacije, odnosno preparcelacije, izrauju se uz primenu pravila sadranih u vaeem planskom dokumentu, koja se naroito odnose na poloaj postojeeg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli, opti minimum u pogledu povrine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu postojeeg objekta ili se primenjuju opta pravila za formiranje graevinske parcele propisana u podzakonskom aktu kojim su utvrena opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Ako izvetaj iz stava 5. ovog lana sadri obavezu izrade projekta preparcelacije, organ nadlean za donoenje reenja obavetava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.` Ako se na osnovu izvetaja iz stava 5. ovog lana utvrdi da nema urbanistikih uslova za izradu projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, nadleni organ o tome obavetava podnosioca zahteva,

koji ima pravo da u roku od pet dana od dana prijema obavetenja podnese prigovor optinskom, odnosno gradskom veu jedinice lokalne samouprave. Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i o formiranju graevinske parcele donosi organ jedinice lokalne samouprave nadlean za imovinsko-pravne poslove. Reenjem iz stava 9. ovog lana odreuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno utvruje se da je postojea katastarska parcela istovremeno i graevinska parcela, a sastavni deo reenja je potvreni projekat parcelacije ili preparcelacije koji sadri projekat geodetskog obeleavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela ve obeleena, odnosno formirana. U zavisnosti od osnova sticanja prava svojine na objektu i statusa vlasnika objekta u smislu odredaba ovog zakona koje se odnose na pravo na konverziju bez ili uz naknadu, kao i od toga da li se zemljite ispod objekta koristi ili se koristilo na osnovu ugovora o zakupu zakljuenog u skladu sa zakonom, reenjem iz stava 9. ovog lana utvruje se pravo vlasnika objekta da na zemljitu za redovnu upotrebu objekta upie pravo svojine bez naknade, odnosno uz naknadu, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na konverziju uz naknadu, odnosno pravo da mu vlasnik zemljita u javnoj svojini to zemljite otui ili da u zakup, po trinoj ceni, neposrednom pogodbom, u skladu sa odredbama ovog zakona. Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana je osnov za provoenje promene u katastarskom operatu organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra, odnosno osnov da nadleni organ donese reenje kojim dozvoljava deobu, odnosno spajanje svih katastarskih parcela koje ine zemljite za redovnu upotrebu objekta i kojim se formira katastarska parcela koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu. Ako je graevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu sa zakonom, nadleni organ tu injenicu prihvata kao steeno pravo u postupku odreivanja zemljita za redovnu upotrebu."

lan 37.U lanu 71. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: "Agencija je nosilac izrade prostornih planova iz nadlenosti Republike Srbije." Dosadanji stav 2. postaje stav 3.

lan 38.U lanu 75. taka 3) rei: "i programa implementacije" briu se. Taka 6) menja se i glasi: "6) prua strunu pomo i priprema izvode iz Prostornog plana Republike Srbije, regionalnog prostornog plana i prostornog plana podruja posebne namene za potrebe izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave;" Posle take 9) dodaju se ta. 9a) i 9b), koje glase: "9a) priprema godinji izvetaj o realizaciji Prostornog plana Republike Srbije na osnovu ESPON pokazatelja; 9b) po potrebi izrauje prostorni plan podruja posebne namene koji se finansira iz drugih izvora, u skladu sa zakonom;"

lan 39.U lanu 87. posle stava 4. dodaju se st. 5 - 8, koji glase: "Ako je promena namene, odnosno vrste zemljita iz poljoprivrednog u graevinsko izvrena na osnovu zakona, planskog dokumenta ili odluke nadlenog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaa se naknada za promenu namene zemljita, bez obzira to je kao nain korienja tog zemljita upisana njiva, livada, panjak i drugo. Skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite duna je da organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi akt koji sadri obuhvat graevinskog zemljita kome je namena promenjena do 15. jula 1992. godine. Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da, po dobijanju akta iz stava 6. ovog lana upie zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene, za zemljite kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite posle roka utvrenog u stavu 5. ovog lana. Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljita u graevinsko zemljite ne plaa se u postupcima legalizacije objekata, kao ni u postupcima za realizaciju projekata za izgradnju objekata od znaaja za Republiku Srbiju, u kojima bi obveznik plaanja bila jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija. Listu projekata za izgradnju objekata od znaaja za Republiku Srbiju utvruje Vlada.

lan 40.U lanu 94. u stavu 3. posle rei: "da je podnosilac vlasnik" dodaju se zapeta i rei: "odnosno zakupac". U stavu 4. posle rei: " sredstvima vlasnika" dodaju se rei: "odnosno zakupca". Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: "Licima iz stava 1. ovog lana koji su vlasnici na graevinskom zemljitu na kome je po vaeem planskom dokumentu planirana izgradnja komunalne infrastrukture, moe se priznati trina vrednost tog zemljita kao stvarni troak komunalnog opremanja zemljita." Dosadanji st. 5, 6. i 7. briu se.

lan 41.U lanu 96. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: "Otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita iz stava 1. ovog lana, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini Republika Srbija, sprovodi Republika direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini autonomna pokrajina." Dosadanji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5. U dosadanjem stavu 5. koji postaje stav 6. posle take na kraju dodaju se rei: "Pod umanjenjem najvee cene ili najvieg iznosa zakupnine ne smatra se popust koji odobrava vlasnik graevinskog zemljita za jednokratno plaanje odreene cene, odnosno zakupnine, u skladu sa podzakonskim aktom

ili optim aktom vlasnika zemljita kojim se ureuje graevinsko zemljite." U dosadanjem stavu 6. koji postaje stav 7. rei: "stava 5." zamenjuju se reima: "stava 6." . U dosadanjom stavu 7. koji postaje stav 8. rei: "stava 6." zamenjuju se reima: "stava 7. ". Dosadanji stav 8. koji postaje stav 9. menja se i glasi: "Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana, Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od trine cene, odnosno zakupnine ili otuiti ili dati u zakup bez naknade kada se radi o ispunjavanju ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana ili kada se radi o meusobnom raspolaganju izmeu vlasnika graevinskog zemljita u javnoj svojini. Blie uslove, nain i postupak otuenja ili davanja u zakup graevinskog zemljita propisuje Vlada." U dosadanjem stavu 9. koji postaje stav 10. u taki 5) rei: "stava 6." zamenjuju se reima: "stava 7." Posle stava 10. dodaju se st. 11 - 14, koji glase: "U sluaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima, graevinsko zemljite se moe dati u zakup bez naknade, na vremenski period predvien ugovorom o koncesiji na koji se daje u duini trajanja koncesije, odnosno na vremenski period na koji je povereno obavljanje komunalne delatnosti. Radi ostvarivanja privatno-javnog partnerstva, neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osnivaki ulog u privredna drutva, a vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe sa fizikim ili pravnim licem zakljuiti i ugovor o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata. Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osnivaki ulog u javno preduzee. Vlada blie propisuje nain i uslove za ulaganje iz st. 12. i 13. ovog lana."

lan 42.U lanu 97. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: "Reenje iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku." Dosadanji stav 5. postaje stav 6. Dosadanji st. 6. i 7. briu se. U dosadanjem stavu 8. koji postaje stav 7. re: "pravnosnanosti" zamenjuje se reju: "konanosti." Dosadanji stav 9. postaje stav 8.

lan 43.U lanu 98. stav 1. menja se i glasi: "Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog (fizikog) dela objekta koji je izgraen ili se gradi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu sa zakonom, zakupodavac e, na zahtev novog vlasnika, izmeniti ugovor o zakupu tako to e na mesto, odnosno pored dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta." Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

"Po upisu prava svojine na objektu koji je izgraen ili legalizovan na graevinskom zemljitu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenog u skladu sa zakonom, na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zakljuuju ugovor o raskidu ugovora o zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu sa propisima, kojim e regulisati nain i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o zakupu. Uslove, nain i postupak za izmenu, odnosno raskid ugovora iz stava 4. ovog lana (nain izmirenja preostalog duga, odnosno izmirenje drugih obaveza preuzetih ugovorom o zakupu, oslobaanje od plaanja ugovorene zakupnine ako je plaena trina vrednost graevinskog zemljita, davanje saglasnosti za konverziju prava zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) ureuje vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini."

lan 44.Posle lana 99. dodaje se lan 99a, koji glasi:

"lan 99aU postupku eksproprijacije nepokretnosti, na nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu primenjuju se odredbe o administrativnom prenosu, sadrane u zakonu kojim se ureuje eksproprijacija."

lan 45.U lanu 101. stav 3. menja se i glasi: "Vlasnicima objekata izgraenim na graevinskom zemljitu za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi izgradnje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09), utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu bez naknade, ako je u celosti isplaen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu." Stav 4. brie se. Dosadanji stav 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi: "Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne primenjuju se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu, kao ni na lica iz l. 105, 106. i 106a ovog zakona." U dosadanjem stavu 6. koji postaje stav 5. rei: "na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima" zamenjuju se reima: "po zahtevu tih lica". Dosadanji st. 7. i 8. briu se.

lan 46.Posle lana 101. dodaje se novi lan 101a koji glasi:

"lan 101aLicima koja su upisana kao nosioci prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, bez naknade.

Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu, kao i na lica iz l. 105, 106. i 106a ovog zakona. Upis prava svojine po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana vri organ nadlean za poslove voenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Po isteku ovog roka, upis prava svojine vri organ nadlean za poslove voenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po slubenoj dunosti."

lan 47.U lanu 102. stav 1. posle rei: "odnosno Republika Srbija" dodaju se rei: "ili neko drugo pravno, odnosno fiziko lice." Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: "Licima iz l. 101. i 101a ovog zakona, u postupku konverzije prava korienja u pravo svojine bez naknade, ne utvruje se zemljite za redovnu upotrebu objekta." Dosadanji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5. U dosadanjem stavu 5. koji postaje stav 6. rei: "st. 3. i 4." zamenjuju se reima: "st. 4. i 5."

lan 48.U lanu 103. stav 1. posle take dodaju se rei: "Trokovi pribavljanja prava korienja graevinskog zemljita obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine isplaenu u postupku privatizacije, odnosno ukupnu revalorizovanu cenu isplaenu za imovinu ili deo imovine privrednog drutva ili drugog pravnog lica u steajnom ili izvrnom postupku, kao i druge stvarne trokove." Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: "Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na lica koja su u postupku javnog oglaavanja, po trinim uslovima, stekla pravo svojine na objektu sa pripadajuim pravom korienja na izgraenom graevinskom zemljitu u skladu sa posebnim zakonom, a pre zakljuenja ugovora o kupovini imovine, odnosno dela imovine privrednog drutva ili drugog pravnog lica u steajnom ili izvrnom postupku, do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS," broj 72/09)." U dosadanjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle rei: "parcelama" dodaju se rei "ili na vie katastarskih parcela". Dosadanji stav 3. postaje stav 4. U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 5. rei: "stava 3." zamenjuju se reima: "stava 4." Dosadanji stav 5. koji postaje stav 6. menja se i glasi: "Nosilac prava korienja iz stava 1. ovog lana moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa namenom zemljita utvrenom planskim dokumentom, radi obavljanja pretene delatnosti, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljita." Posle dosadanjeg stava 5. koji postaje stav 6. dodaje se stav 7, koji glasi: "Predmet konverzije iz stava 1. ovog lana ne moe biti zemljite koje je posebnim zakonom odreeno kao zemljite koje se ne moe otuiti iz javne (dravne) svojine, odnosno zemljite na kome je

predviena izgradnja objekata od javnog interesa i povrina javne namene."

lan 49.U lanu 104. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase: "Ako u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu podzakonskih akata iz lana 108. stav 1. ovog zakona, lice iz stava 1. ovog lana ne podnese zahtev za konverziju prava korienja u pravo svojine, nadleni organ po slubenoj dunosti utvruje prestanak prava korienja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvruje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite. Lica koja su stekla pravo dugoronog zakupa na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09), a zemljite nisu privela nameni, mogu, na nain propisan st. 2. i 3. ovog lana ostvariti pravo svojine na tom zemljitu, ako su isplatili u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu."


"lan 106aNa graevinskom zemljitu u dravnoj svojini na kome su nosioci prava korienja privredna drutva i druga pravna lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih meunarodnih ugovora kojima se ureuje sprovoenje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Slubeni list SRJMeunarodni ugovori", broj 6/02), pravo korienja moe se konvertovati u pravo svojine uz naknadu u skladu sa ovim zakonom, po okonanju propisanog postupka za povraaj imovine."


"lan 108.Vlada propisuje nain odreivanja trine vrednosti graevinskog zemljita i visine naknade po osnovu konverzije prava korienja u pravo svojine uz naknadu, kao i uslove, kriterijume i nain ostvarivanja prava na konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu. Izuzetno, jedinica lokalne samouprave moe svojim aktom prema urbanistikim zonama utvrditi trinu vrednost graevinskog zemljita na svojoj teritoriji. Do donoenja akta iz stava 2. ovog lana, korisnici zemljita koji imaju pravo na konverziju uz naknadu mogu to pravo ostvariti u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom iz stava 1. ovog lana."

lan 52.U lanu 109. stav 5. rei: " i predstavlja osnov za promenu upisa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima" briu se.

lan 53.Posle lana 109. dodaje se naslov iznad lana i l. 109a - 109v, koji glase:

"Urbana komasacija lan 109aUrbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak po kome se u komasacionom podruju postojee katastarske parcele, koje se zbog svoje povrine, oblika, poloaja, neodgovarajueg pristupa na povrinu javne namene ili iz drugih razloga ne mogu racionalno urediti i koristiti, pretvaraju u graevinske parcele. U postupku komasacije, koji se sprovodi u javnom interesu, vri se preraspodela novoformiranih graevinskih parcela vlasnicima ranije postojeih katastarskih parcela, uz istovremeno reavanje imovinsko-pravnih odnosa i obezbeivanje graevinskog zemljita za izgradnju objekata i povrina javne namene.

lan 109bOdluku o pokretanju postupka komasacije na odreenom podruju donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

lan 109vVlada blie ureuje sluajeve u kojima se vri postupak komasacije, predmet, stranke i organe u postupku urbane komasacije, kriterijume za procenu vrednosti zemljita i za dodelu zemljita, trokove i obveznike plaanja trokova, kao i pravna dejstva urbane komasacije."

lan 54.U lanu 118. stav 1. menja se i glasi: "Idejni projekat sadri: 1) projektni zadatak potpisan od strane investitora; 2) postojee stanje sa visinskim kotama graevinske parcele, poloajem susednih katastarskih parcela i zgrada i nazivima okolnih ulica; 3) situaciono reenje sa prikazom regulacionih i graevinskih linija; 4) nivelaciono reenje sa prikazom spoljnih dimenzija postojeih i planiranih objekata; 5) tehniki izvetaj, odnosno podatke o mikrolokaciji i funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekata, opis planirane infrastrukture i njenog prikljuenja na spoljnu mreu, procenu investicionih ulaganja, kao i druge elemente u zavisnosti od vrste objekta; 6) potpis i overu odgovornog projektanta; 7) saglasnost investitora na idejni projekat. Idejni projekat objekta visokogradnje pored elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i: 1) osnove i karakteristine preseke objekta, sa prikazanim ukupnim kotama i spratnom visinom; 2) izgled objekta sa prikazanim visinama venca i najvie take krovne konstrukcije;

3) kompozicioni plan sa spratnostima planiranih objekata i nagibima ravni zavrne etae; 4) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta. Idejni projekat objekta niskogradnje pored potrebnih elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i: 1) poduni profil; 2) karakteristine poprene profile; 3) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta. Idejni projekat za ureenje slobodnih i zelenih prostora pored potrebnih elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i: 1) grafiki prikaz i valorizaciju postojee vegetacije; 2) plan ureenja povrina, sadnje i zelenila; 3) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta."

lan 55.U lanu 119. stav 4. menja se i glasi: "Investitor je duan da pribavi saglasnost na tehniku dokumentaciju od organa, odnosno organizacija za prikljuenje objekta na infrastrukturu kada je to propisano posebnim zakonom." Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi: "Organ, odnosno organizacija iz stava 4. ovog lana duna je da prikljui objekat na infrastrukturu, ako je utvreno da je objekat podoban za upotrebu u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje energetika."

lan 56.U lanu 133. stav 2. taka 5) posle rei: "ustanova" dodaju se zapeta i rei: "objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, kao i stambenih kompleksa vieporodinog stanovanja kada je investitor Republika Srbija". Taka 9) menja se i glasi: "9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja sa odreenim granicama katastarskih parcela i objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja (osim porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa zakonom;" Taka 20) menja se i glasi: "20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i elektrana sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 i vie MW. "


"lan 135.Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae se: 1) lokacijska dozvola; 2) idejni ili glavni projekat u tri primerka, sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu ako se izvode radovi na nadziivanju objekta; 4) dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita; 5) dokaz o uplati administrativne takse. Kada se uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prilae idejni projekat, investitor je duan da pre prijave radova iz lana 148. ovog zakona izradi glavni projekat u skladu sa ovim zakonom. Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz u smislu stava 1. taka 3) ovog lana, moe se dostaviti i konano reenje o eksproprijaciji i dokaz da je krajnji korisnik eksproprijacije obezbedio novana sredstva u visini trine vrednosti nepokretnosti, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti sa vlasnikom poslunog dobra, odnosno saglasnost vlasnika predmetnog zemljita. Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziivanju, prilae se i ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom. Za izgradnju ili izvoenje radova na izgradnji objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, investitor nema obavezu da dostavi dokaz iz stava 1. taka 4) ovog lana, ako postoji reciprocitet sa tom stranom dravom, o emu potvrdu izdaje ministarstvo nadleno za spoljne poslove. Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, osim lica iz l. 103 - 106a ovog zakona, kao nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu, moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju postojeih objekata u skladu sa namenom utvrenom planskim dokumentom, radi obavljanja pretene delatnosti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljita. Za izgradnju energetskih objekata, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se i energetska dozvola u skladu sa posebnim zakonom. Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva proverava da li zahtev sadri propisane dokaze i da li je idejni, odnosno glavni projekat uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli. Ako nadleni organ utvrdi da uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole nije podneta dokumentacija, odnosno dokazi propisani ovim zakonom, obavestie podnosioca zahteva u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, da u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja dostavi nedostajuu dokumentaciju. Po dostavljanju obavetenja nadlenog organa kojim se podnosilac zahteva poziva da dostavi nedostajuu dokumentaciju, ne moe se naknadno traiti dokumentacija koja nije navedena u dostavljenom obavetenju.

Ako nadleni organ utvrdi da idejni, odnosno glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora o uoenom nedostatku u roku od osam dana od dana prijema zahteva i naloiti mu da, u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja, uskladi idejni, odnosno glavni projekat sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli. Ako investitor u ostavljenom roku ne dostavi idejni, odnosno glavni projekat koji je usklaen sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev. Nadleni organ je duan da, kada utvrdi da idejni, odnosno glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, o tome obavesti Inenjersku komoru Srbije, radi pokretanja postupka pred sudom asti. Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se glavni projekat i izvetaj revizione komisije."


"lan 138aGraenju se moe pristupiti na osnovu pravnosnanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog zakona. Investitor moe pristupiti graenju i na osnovu konanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost. Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne zapone sa graenjem objekta do pravnosnanosti reenja, investitor ima pravo na naknadu tete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tuba neosnovana."

lan 59.U lanu 139. stav 1. posle rei "lokalne samouprave" dodaju se rei: "kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave,". U stavu 2. taka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju rei: "kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave koji se izvode na teritoriji autonomne pokrajine." Stav 3. menja se i glasi: "Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli donetoj za graenje objekta do 800 m bruto razvijene graevinske povrine, kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda."

lan 60.U lanu 140. posle stava 1. dodaju se st. 2 - 8, koji glase: "Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole. Graevinska dozvola prestaje da vai ako se u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz lana 133. ovog

zakona i porodine stambene zgrade koje investitor gradi radi reavanja svojih stambenih potreba. Na zahtev investitora, nadleni organ moe doneti reenje kojim se odobrava da pravnosnana graevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi jo dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog lana, ako investitor prui dokaz da je stepen zavrenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih instalacija koje omoguavaju njegovo prikljuenje na spoljnu mreu infrastrukture. Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog lana, investitor plaa na raun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaao u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgraen u skladu sa graevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova graevinska dozvola. Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, a po pravnosnanosti to reenje dostavlja Poreskoj upravi na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat. Nakon isteka roka vaenja graevinske dozvole, nova graevinska dozvola za istu lokaciju se moe izdati samo na ime drugog investitora, koji u odnosu na investitora ili njegovog kontrolnog lana, ako je investitor privredno drutvo, ne spada u krug povezanih lica u smislu zakona kojim se ureuje poloaj privrednih drutava. Izuzetno od stava 7. ovog lana, nova graevinska dozvola e se izdati na ime lica koja su tokom izgradnje od investitora pod trinim uslovima kupila objekat, odnosno posebne delove objekta, ako ta lica podnesu zahtev za izdavanje graevinske dozvole na njihovo ime."

lan 61.U lanu 141. posle stava 12. dodaje se stav 13, koji glasi: "Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta."

lan 62.U lanu 142. stav 1. rei: "graenja objekta, odnosno izvoenja radova" zamenjuju se reju: "izgradnje", a posle rei: "investitor je duan da" dodaju se rei: "obustavi gradnju i". Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi: "Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku graenja shodno e se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta."


"lan 144.

Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadlenog organa za gradnju, odnosno akt za izvoenje radova jesu: radovi na tekuem odraavanju objekta ili stana; postavljanje iane ili drvene ograde; graenje objekata protivgradne odbrane; graenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni objekat, a koji se izvode na nain da ne ometaju redovno korienje susednih objekata (vrtna senila do 15 m osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12 m i dubine do 1 m, nadstrenice osnove do 10 m, deja igralita, dvorini kamini povrine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima irine 2,5-3 m, solarni kolektori i sl.); stone jame do 20 m u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; peake staze, ploe za obavetavanje povrine do 6 m i druga oprema u zatienim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog drutva, javnog preduzea, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosai antena sa antenama na postojeim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim nosaima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mreama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeu linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smetaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i ureaja, mikrorovovi za optike i druge kablove, tipski ormani za unutranju i spoljanju montau za smetaj opreme elektronske komunikacije i sl.; stubii katodne zatite za eline cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda."


"lan 145.Graenje objekata iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, izvoenje radova na investicionom odravanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mrea komunalne infrastrukture u okviru postojee regulacije ulica, kao i ureenje saobraajnica u okviru postojee regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvoenja graevinskih radova, promena namene uz izvoenje graevinskih radova, izvoenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojei objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mree, pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata 10 kV ili 20 kV vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i deo elektrodistributivne mree od transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do mesta prikljuka na objektu kupca (1 kV), 10 kV i 20 kV razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, prikljuci na izgraenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mreu; kompresorske jedinice za gas, ureaji za isporuku gasa, solarni kolektori i solarne elije, tipski toplovodni prikljuci, graenje zidanih ograda, vre se na osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole. Uz zahtev za izdavanje reenja iz stava 1. ovog lana podnosi se: 1) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona; 2) idejni projekat, odnosno glavni projekat, odnosno tehniki opis i popis radova za izvoenje radova na investicionom odravanju; 3) informacija o lokaciji za izgradnju pomonih objekata, garaa, ekonomskih objekata, zidanih

ograda, trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV, antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mree; 4) dokaz o ureenju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita za izgradnju garaa, ostava i drugih slinih objekata, kao i za promenu namene bez izvoenja radova. Na tehniku dokumentaciju iz stava 2. taka 2) ovog lana za izgradnju vodova i prikljuaka do izgraene mree komunalne infrastrukture, pribavlja se saglasnost javnog komunalnog preduzea, odnosno privrednog drutva kome je povereno obavljanje komunalne delatnosti. Za radove iz stava 1. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog znaaja i objektima za koje se pre obnove (restauracije, konzervacije, revitalizacije) ili adaptacije, moraju izdati konzervatorski uslovi u skladu sa odredbama posebnog zakona, podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite kulturnih dobara na idejni, odnosno glavni projekat. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja kojim se odobrava izvoenje radova na objektima iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, kao i za izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, reava nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat. Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva. Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova, odnosno promena namene u roku od osam dana od dana podnoenja urednog zahteva. Na reenja iz st. 5. i 6. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenju radova, za objekte iz stava 1. ovog lana, po zahtevu investitora, nadleni organ moe izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvoenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvoenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnano reenje iz stava 6. ovog lana i pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli."

lan 65.U lanu 147. stav 1. posle rei: "anamometarskih stubova" dodaju se zapeta i rei: "kao i stubova za druge namene sa prateom mernom opremom", a rei: "visine do 60 metara, prenika do 300 m" briu se, a posle rei: "saobraajnice" dodaju se rei: "i prikljuci". U stavu 2. posle take dodaju se rei: "Uz zahtev za izdavanje privremene graevinske dozvole ne prilae se lokacijska dozvola."

lan 66.U lanu 148. stav 3. menja se i glasi:

"Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova, a ako je graevinska dozvola izdata na osnovu idejnog projekta, dostavlja se i kopija izvetaja o izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta."

lan 67.U lanu 151. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: "Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave moe rukovoditi i lice koje ima zavrene specijalistike strukovne studije, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom." U dosadanjem stavu 5. koji postaje stav 6. rei: "odobrenje za izgradnju" zamenjuje se reima: "graevinsku dozvolu". Dosadanji stav 6. postaje stav 7.

lan 68.U lanu 155. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi: "Trokove tehnikog pregleda snosi investitor".

lan 69.U lanu 156. stav 3. rei: "izdavanja odobrenja za izgradnju u organu nadlenom za izdavanje odobrenja za izgradnju" zamenjuju se reima: "izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvole".

lan 70.U lanu 158. stav 4. rei: "Pre izdavanja upotrebne dozvole nadleni organ proverava da li je investitor izvrio sve uplate." briu se. Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: "Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgraen u skladu sa graevinskom dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio; obezbeen dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane ovlaenih organizacija; izvreno geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi propisani uslovi." Dosadanji st. 5, 6, 7. i 8. postaju st. 6, 7, 8. i 9. Posle dosadanjeg stava 9. koji postaje stav 10. dodaje se stav 11. koji glasi: "Izuzetno, objekat se moe koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od dana formiranja komisije za tehniki pregled objekta, nadleni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je reenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole."

lan 71.U lanu 162. stav 3. rei: "moe reenjem oduzeti" zamenjuju se u reima: "e reenjem oduzeti".

lan 72.

U lanu 164. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi: "Sastav, nain izbora i razreenja sudija suda asti, postupak i nain rada blie propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva." Dosadanji stav 3. postaje stav 4.


lan 74.U lanu 174. stav 1. taka 2) rei: "jedinice lokalne samouprave" briu se. Taka 3) brie se.

lan 75.U lanu 176. stav 1. posle take 1) dodaje se taka 1a), koja glasi: "1a) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno vraanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez reenja iz lana 145. ovog zakona;".

lan 76.U lanu 182. stav 1. posle rei: "upotrebljava" taka se zamenjuje zapetom i dodaju rei: "to se konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i mestu dostave na reenju, odnosno zakljuku o dozvoli izvrenja." Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Zabeleka iz stava 1. ovog lana sadri sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili izvoaa radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak e se voditi protiv nepoznatog lica. Naknadnim identifikovanjem investitora ili izvoaa radova ili promenom investitora ili izvoaa radova, postupak iz stava 1. ovog lana se ne prekida niti se produavaju rokovi odreeni u tom postupku." Dosadanji stav 2. koji postaje stav 3. menja se i glasi: "Reenje, odnosno zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava."

lan 77.U lanu 184. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi: "Na reenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata alba se izjavljuje ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva." Dosadanji st. 5, 6. i 7. postaju st. 6, 7. i 8.

lan 78.U lanu 185. stav 6. menja se i glasi:

"Naknada za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima legalizacije za porodine stambene objekte i stanove u stambenim zgradama ija je neto korisna povrina do 100 m umanjuje se za 99% za svakih 25 m po lanu porodinog domainstva, a za sledeih 100 m neto korisne povrine u istom objektu, naknada se umanjuje za 60%, osim za objekte izgraene u ekstra i prvoj urbanistikoj zoni u skladu sa optim aktom jedinice lokalne samouprave. " Posle stava 6. dodaju se st. 7 - 14, koji glase: "Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi objekat koji je predmet legalizacije ureuje iznos naknade iz stava 6. ovog lana. Pravo na umanjenje iz stava 6. ovog lana ima lice koje je izgradnjom ili kupovinom porodinog stambenog objekta ili stana u stambenoj zgradi trajno reavalo svoje stambeno pitanje, odnosno ako on ili lanovi njegovog domainstva nemaju drugu nepokretnost na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi objekat koji je predmet legalizacije, a za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ovim zakonom. Naknada za ureivanje graevinskog zemljita sa umanjenjem iz stava 6. ovog lana moe se platiti u jednakim mesenim ratama na period koji ne moe biti dui od 20 godina. Pravo na umanjenje naknade za ureivanje graevinskog zemljita imaju vlasnici porodinih stambenih objekata i stanova u stambenim zgradama u iznosu od 60% na prvih 100 m objekta koji je predmet legalizacije, osim za objekte izgraene u ekstra i prvoj zoni izgraenosti u skladu sa optim aktom jedinice lokalne samouprave. Pravo na umanjenje propisano st. 6 i 10. ovog lana mogu ostvariti lica koja sa jedinicom lokalne samouprave zakljue ugovor o ureivanju meusobnih odnosa u pogledu naknade za ureivanje graevinskog zemljita ili ugovor o ureivanju meusobnih odnosa u pogledu pribavljanja propisane dokumentacije do 30. juna 2012. godine. Dokumentaciju propisanu ovim zakonom u postupcima legalizacije, na osnovu pismenog ovlaenja vlasnika moe obezbediti i jedinica lokalne samouprave. Ugovor o ureivanju meusobnih odnosa u pogledu pribavljanja propisane dokumentacije zakljuuje se izmeu jedinice lokalne samouprave i vlasnika, a blie uslove u vezi sadrine ugovora, trokova i naina plaanja ureuje jedinica lokalne samouprave optim aktom koji donosi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Kriterijume za umanjenje naknade za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima legalizacije, posebno za objekte izgraene iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i uslove i nain legalizacije utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Jedinica lokalne samouprave moe da propie da deo naknade za ureivanje graevinskog zemljita koju vlasnik objekta nije platio za izgradnju linijske komunalne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, javni put) do dobijanja graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, plati po izgradnji iste, odnosno pre prikljuenja objekta vlasnika na linijsku komunalnu infrastrukturu."

lan 79.U lanu 187. stav 1. ta. 3) i 4) menjaju se i glase: "3) izgraen na povrinama javne namene, odnosno na zemljitu planiranom za ureenje ili izgradnju objekata javne namene ili povrina javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvruje javni interes; 4) izgraen, odnosno rekonstruisan u I stepenu zatite prirodnog dobra, odnosno izgraen,

rekonstruisan ili dograen u zoni zatite kulturnog dobra od izuzetnog znaaja i zoni zatite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, odnosno ako su izvedeni radovi na rekonstrukciji ili dogradnji kulturnog dobra, bez prethodno pribavljenog miljenja organa, odnosno organizacije koja se bavi poslovima zatite nepokretnih kulturnih dobara;" Take 5), 6) i 7) briu se. St. 2, 3. i 4. menjaju se i glase: "Izuzetno od odredbe stava 1. taka 3) ovog lana nadleni organ e naknadno izdati graevinsku i upotrebnu dozvolu ako je objekat izgraen na zelenoj povrini (osim objekata izgraenih na postojeim, odnosno planiranim parkovskim povrinama) ili ako je objekat izgraen u zatitnom pojasu magistralnog ili regionalnog puta, ako organ, posebna organizacija, javno preduzee ili neko drugo pravno lice kao upravlja javnog dobra, u skladu sa posebnim zakonom, da saglasnost za legalizaciju predmetnog objekta, osim za linijske infrastrukturne objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine ili ako je taj objekat u funkciji javne namene. Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole u II stepenu zatite prirodnog dobra, mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni pre donoenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zatitu ili su izgraeni iz sredstava budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole u III stepenu zatite prirodnog dobra, mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni pre donoenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zatitu ili su izgraeni u skladu sa vrednostima, potencijalima i kapacitetima zatienog prostora, u skladu sa principima odrivog razvoja, o emu dokaz od nadlenog organa, odnosno organizacije koja se bavi poslovima zatite prirodnog dobra pribavlja organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole u postupku legalizacije." Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6, koji glase: "Kada se kao dokaz u postupku legalizacije prilae zapisnik o izvrenom vetaenju o tehnikoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta ili projekat izvedenog objekta koji ne sadri sve potrebne projekte instalacija, ne pribavlja se saglasnost u pogledu mera zatite od poara, a nadleni organ konstatuje u dispozitivu reenja da, s obzirom na minimalnu tehniku dokumentaciju koja se prilae uz zahtev, Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta. Odredba stava 5. ovog lana ne primenjuje se na objekte iz lana 133. stav 1. ta. 2), 3), 4), 5), 10) i 11) ovog zakona, kao i na industrijske objekte u kojima se proizvode, prerauju i distribuiraju eksplozivne materije, opasne materije i zapaljive tenosti i gasovi." Dosadanji stav 5. brie se.


"lan 188.Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za porodine stambene objekte do 300 m bruto razvijene graevinske povrine, podnosi se dokaz o pravu svojine, zakupa ili korienja na graevinskom zemljitu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu ili stanu, fotografije objekta i tehniki izvetaj o stanju objekta sa geodetskim snimkom koji sadri snimak objekta koji je predmet legalizacije, bruto razvijenu graevinsku povrinu u osnovi objekta, spratnost (po potrebi i specifikaciju posebnih

fizikih delova po etaama), kao i dokaz o uplati administrativne takse. Tehniki izvetaj iz stava 1. ovog lana moe da izrauje i preduzetnik koji ispunjava uslove za odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova, u skladu sa odredbama ovog zakona. Dokumentaciju iz stava 1. ovog lana moe, na osnovu pismenog ovlaenja vlasnika obezbediti i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa lanom 185. ovog zakona."


"lan 190.Uz zahtev za naknadno izdavanje reenja o prijavi radova za izgradnju pomonog objekta podnosi se dokaz o pravu svojine, zakupa, odnosno korienja na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, fotografije i skica objekta, sa naznakom povrine i podacima o materijalu od koga je izg

Documents

Ispravka Zakona o Planiranju i Izgradnji