Zakon o javnom informisanju i medijimaZakon je objavljen u Sl. glasniku RS, br. 83/2014 od 5. avgusta 2014. god.NAPOMENA: Ovaj zakon se primenjuje od 13. avgusta 2014. god.I. OSNOVNE ODREDBEJavno informisanje i medijilan 1.Javno informisanje ostvaruje se putem medija.Cilj zakonskog regulisanjalan 2.Pravila o javnom informisanju obezbeuju i tite iznoenje, primanje i razmenu informacija, ideja i miljenja putem medija u cilju unapreivanja vrednosti demokratskog drutva, spreavanja sukoba i ouvanja mira, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja i omoguavanja slobodnog razvoja linosti.Predmet zakonskog regulisanjalan 3.Ovim zakonom ureuje se nain ostvarivanja slobode javnog informisanja koja posebno obuhvata slobodu prikupljanja, objavljivanja i primanja informacija, slobodu formiranja i izraavanja ideja i miljenja, slobodu tampanja i distribucije novina i slobodu proizvodnje, pruanja i objavljivanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, slobodu irenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi, kao i slobodu izdavanja medija i obavljanja delatnosti javnog informisanja.Ovim zakonom ureuju se i naela javnog informisanja, javni interes u javnom informisanju, obezbeivanje i raspodela sredstava za ostvarivanje javnog interesa, impresum, skraeni impresum i identifikacija, javnost podataka o medijima i Registar, zatita medijskog pluralizma, poloaj urednika, novinara i predstavnika stranih medija, distribucija medija, privremeno uvanje i uvid u medijski zapis, posebna prava i obaveze u javnom informisanju, informacije o linosti, sredstva i postupci pravne zatite, nadzor nad primenom odredaba zakona, kao i kaznene odredbe.Sloboda javnog informisanjalan 4.Javno informisanje je slobodno i ne podlee cenzuri.Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naroito prema njihovoj politikoj opredeljenosti i uverenju ili drugom linom svojstvu.Ne sme se ugroavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni ureivaka autonomija medija, a naroito vrenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija.Fiziki napad na urednika, novinara i druga lica koja uestvuju u prikupljanju i objavljivanju informacija putem medija kanjava se na osnovu zakona.Sloboda javnog informisanja ne sme se povreivati zloupotrebom slubenog poloaja i javnih ovlaenja, svojinskih i drugih prava, kao ni uticajem i kontrolom nad sredstvima za tampanje i distribuciju novina ili mreama elektronskih komunikacija koje se koriste za distribuciju medijskih sadraja.Informisanje o pitanjima od interesa za javnostlan 5.Putem medija objavljuju se informacije, ideje i miljenja o pojavama, dogaajima i linostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na nain na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona.Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveten o pitanjima od javnog znaaja i sredstva javnog obavetavanja su duna da to pravo potuju.Zatita medijskog pluralizma i zabrana monopola u oblasti javnog informisanjalan 6.Radi omoguavanja graanima da formiraju sopstveno miljenje o pojavama, dogaajima i linostima, obezbeuje se raznovrsnost izvora informacija i medijskih sadraja.Radi zatite konkurencije i raznovrsnosti ideja i miljenja, zabranjen je svaki vid monopola u oblasti javnog informisanja.Niko ne moe imati monopol na objavljivanje informacija, ideja i miljenja u mediju.Niko ne moe imati monopol na osnivanje, odnosno distribuciju medija.Javnost podataka o medijimalan 7.Radi formiranja sopstvenog miljenja o verodostojnosti i pouzdanosti informacija, ideja i miljenja objavljenih u medijima, radi sagledavanja mogueg uticaja medija na javno mnjenje, kao i radi zatite medijskog pluralizma omoguava se javnost podataka o medijima.Poloaj nosilaca javnih i politikih funkcijalan 8.Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i politike funkcije duan je da trpi iznoenje kritikih miljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se osea lino povreenim iznoenjem tih miljenja.Obaveza novinarske panjelan 9.Urednik i novinar duni su da s panjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadri podatke o odreenoj pojavi, dogaaju ili linosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.Urednik i novinar duni su da preuzete informacije, ideje i miljenja prenesu verodostojno i potpuno, a ako se informacija preuzima iz drugog medija - da navedu i naziv tog medija.Ustanove javnih medijskih servisalan 10.Ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu s naelima javnih medijskih servisa posebno su duni da o pojavama, dogaajima i linostima izvetavaju pravovremeno i nepristrasno, da omogue izraavanje ideja i miljenja koja su zastupljena u zajednici, da podstiu na raspravu u duhu tolerancije, o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadraje i da tee najviem nivou kvaliteta usluga.Prava izdavaalan 11.Svi su duni da potuju prava izdavaa medija i prualaca audio i audio-vizuelne medijske usluge (u daljem tekstu: izdava).Fizika i pravna lica, domaa i strana, imaju jednako pravo na izdavanje i druga prava u oblasti javnog informisanja, u skladu sa zakonom i potvrenim meunarodnim ugovorom.Ostvarivanje prava na informisanje osoba sa invaliditetomlan 12.U cilju zatite interesa osoba sa invaliditetom i obezbeivanja njihovog ravnopravnog uivanja prava na slobodu miljenja i izraavanja, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, preduzima mere kojima im se omoguava da nesmetano primaju informacije namenjene javnosti, u primerenom obliku i primenom odgovarajue tehnologije, i obezbeuje deo sredstava ili drugih uslova za rad medija koji objavljuju informacije na znakovnom jeziku ili Brajevom pismu ili na drugi nain omoguavaju tim licima da nesmetano ostvaruju prava u javnom informisanju.Ostvarivanje prava na informisanje nacionalnih manjinalan 13.U cilju omoguavanja ostvarivanja prava nacionalnih manjina na informisanje na sopstvenom jeziku i negovanje sopstvene kulture i identiteta, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeuje deo sredstava, putem sufinansiranja, ili drugih uslova za rad medija koji objavljuju informacije na jezicima nacionalnih manjina, preko organa nadlenog za poslove javnog informisanja.Primena i tumaenje odredaba zakonalan 14.Odredbe ovog zakona ne mogu se tumaiti ili primeniti na nain kojim se ukida sloboda javnog informisanja ili ograniava u meri veoj od propisane ovim zakonom.Odredbe ovog zakona tumae se i primenjuju u skladu sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, veeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje.II. JAVNI INTERES U JAVNOM INFORMISANJUJavni intereslan 15.Javni interes u oblasti javnog informisanja je:1) istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih graana Republike Srbije;2) istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje na maternjem jeziku graana Republike Srbije pripadnika nacionalnih manjina;3) informisanje na srpskom jeziku pripadnika srpskog naroda koji ive van teritorije Republike Srbije;4) ouvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koje ive na teritoriji Republike Srbije;5) informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju;6) informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa;7) podrka proizvodnji medijskih sadraja u cilju zatite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapreivanja pravne i socijalne drave, slobodnog razvoja linosti i zatite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetnikog stvaralatva, razvoja obrazovanja, ukljuujui i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizike kulture i zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi;8) unapreivanje medijskog i novinarskog profesionalizma.Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave stara se o ostvarivanju javnog interesa podstiui raznovrsnost medijskih sadraja, slobodu izraavanja ideja i miljenja, slobodan razvoj nezavisnih i profesionalnih medija, to doprinosi zadovoljavanju potreba graana za informacijama i sadrajima iz svih oblasti ivota, bez diskriminacije.Ostvarivanje javnog interesalan 16.Republika Srbija ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja iskljuivo:1) formiranjem javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, u skladu sa zakonom;2) formiranjem ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovnitva na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija;3) omoguavanjem nacionalnim savetima nacionalnih manjina da osnivaju ustanove i privredna drutva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja optekorisnog cilja unapreenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom;4) sufinansiranjem projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa.Akt o osnivanju ustanove, privrednog drutva odnosno fondacije iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, posebno ureuje nain izbora i imenovanja organa upravljanja, a kada je ustanova, privredno drutvo odnosno fondacija izdava medija, i odgovornog urednika medija, na nain koji obezbeuje punu ureivaku nazavisnost medija.Direktora ustanove, privrednog drutva odnosno upravitelja fondacije, a kad je ustanova, privredno drutvo odnosno fondacija izdava medija, i odgovornog urednika medija, imenuje i razreava organ upravljanja, na period od etiri godine, a na osnovu sprovedenog javnog konkursa.Dve treine lanova organa upravljanja ustanove, privrednog drutva odnosno fondacije iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, ine nezavisni lanovi, a to su lica koja najmanje tri godine pre imenovanja za lana upravnog odbora ustanove, odnosno fondacije iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana nisu bili funkcioneri u smislu propisa kojima se regulie spreavanje sukoba interesa prilikom vrenja javne funkcije.III. SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA RADI OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESANain obezbeivanja i rasporeivanja sredstavalan 17.Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeuje iz budeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i rasporeuje ih na osnovu sprovedenih javnih konkursa (u daljem tekstu: konkurs) i pojedinanim davanjima, na osnovu principa o dodeli dravne pomoi i zatiti konkurencije, bez diskriminacije.Za pojedinana davanja moe se opredeliti najvie 5% sredstava od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa putem javnih konkursa.Konkursilan 18.Konkurs se raspisuje za projekte:1) proizvodnje medijskih sadraja;2) organizovanja i uea na strunim, naunim i prigodnim skupovima kao i unapreivanja profesionalnih i etikih standarda u oblasti javnog informisanja.Iznos sredstava namenjenih projektima proizvodnje medijskih sadraja ne moe biti manji od 90% iznosa sredstava opredeljenih za konkurs.Konkurs se raspisuje za sprovoenje projekata ija realizacija ne moe biti dua od tri godine.Raspisivanje konkursalan 19.Polazei od javnog interesa, definisanog u lanu 15. ovog zakona, organ nadlean za poslove javnog informisanja Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa propisima kojim se regulie rad ovih organa, (u daljem tekstu: organ koji raspisuje konkurs) donosi odluku o konkursima koji se raspisuju u toku kalendarske godine.Organ koji raspisuje konkurs raspisuje konkurs radi podizanja kvaliteta informisanja lica iz l. 12. i 13. ovog zakona.Organ nadlean za poslove javnog informisanja Republike Srbije raspisuje konkurs radi podizanja kvaliteta informisanja graana koji ive na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.Konkurs se raspisuje u obliku javnog poziva i objavljuje se na veb-sajtu organa iz stava 1. ovog lana, kao i najmanje u jednim dnevnim, odnosno nedeljnim novinama koje se distribuiraju na podruju nadlenosti organa koji raspisuje konkurs.Sadrina konkursalan 20.Konkursom se odreuje:1) namena sredstava za ostvarivanje javnog interesa i njihov iznos;2) pravo uea na konkursu;3) kriterijumi za uee na konkursu;4) rokovi u kojima se sprovodi konkurs;5) dokumentacija koju podnosi podnosilac projekta.Pravo uea na konkursulan 21.Pravo uea na konkursu ima:1) izdava medija koji je upisan u registar medija;2) pravno lice, odnosno preduzetnik koji se bavi proizvodnjom medijskih sadraja i koji priloi dokaz da e sufinansiran medijski sadraj biti realizovan putem medija.Pravo uea na konkursu iz lana 18. ctav 1. taka 2) ovog zakona ima svako pravno lice, odnosno preduzetnik, izuzev lica predviena lanom 44. stav 1. ovog zakona.Pravo uea na konkursu nemaju izdavai koji se finansiraju iz javnih prihoda.Uslovi za uee na konkursulan 22.Na konkursu se moe konkurisati samo s jednim projektom.Projekat u smislu ovog zakona podrazumeva zaokruenu programsku celinu ili deo celine (anrovska i vremenska) kojom se doprinosi ostvarivanju javnog interesa predvienog lanom 15. ovog zakona.Izdava vie medija moe konkurisati s jednim projektom za svaki medij.Uesnik konkursa moe predloiti sufinansiranje projekta u iznosu koji ne prelazi 80% vrednosti projekta, a najvie do iznosa koji je utvren konkursom.Uesnik konkursa koji je u tekuoj kalendarskoj godini ve koristio sredstva namenjena projektnom sufinansiranju u oblasti javnog informisanja na republikom, pokrajinskom ili lokalnom nivou, moe uestvovati na konkursu za sufinansiranje istog projekta samo jo jednom u toj godini, i to u iznosu koji, uz sredstva koja je ve dobio, ne prelazi 80% vrednosti projekta.Kriterijumi za ocenu prijava na konkurslan 23.Prijave na konkurs ocenjuju se prema meri u kojoj su predloene projektne aktivnosti podesne da ostvare opti interes u oblasti javnog informisanja, u skladu sa lanom 15. ovog zakona i prema meri u kojoj, na osnovu podnete dokumentacije, uesnik na konkursu prua veu garanciju privrenosti profesionalnim i etikim medijskim standardima.Blii kriterijumi za svaki raspisani konkurs objavljuju se u javnom pozivu za uee na konkursu.Konkursna komisijalan 24.Ocenu projekata podnetih na konkurs vri struna komisija od tri ili pet lanova (u daljem tekstu: komisija).Na projekte koji se prilau na konkurs koji se raspisuje radi podizanja kvaliteta informisanja pripadnika nacionalnih manjina, obavezno se pribavlja miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine.lanove strune komisije iz stava 1. ovog lana imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs i to iz reda nezavisnih strunjaka za medije i medijskih radnika koji nisu u sukobu interesa i ne obavljaju javnu funkciju.Veina lanova komisije iz stava 1. ovog lana imenuje se na predlog novinarskih i medijskih udruenja ukoliko takav predlog postoji i ukoliko predloena lica ispunjavaju zakonom predviene uslove.lanovi komisije imenuju se za svaki konkurs posebno, a odluka o imenovanju se objavljuje se na veb-sajtu organa iz stava 2. ovog lana.Odluka o raspodeli sredstavalan 25.Odluku o raspodeli sredstava donosi rukovodilac organa koji je raspisao konkurs, a na osnovu obrazloenog predloga komisije.Odluka iz stava 1. ovog lana donosi se u obliku reenja sa obrazloenjem za svaki raspisani konkurs.Reenje iz stava 2. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.Reenje o raspodeli sredstava objavljuje se na veb-sajtu organa koji je raspisao konkurs, i dostavlja se svakom uesniku konkursa u elektronskoj formi.Reenje iz stava 2. ovog lana osnov je za zakljuenje ugovora s licem koje je dobilo sredstva za sufinansiranje projektnih aktivnosti.Izvetaj o sprovedenim aktivnostimalan 26.Narativni i finansijski izvetaj o sprovedenim projektnim aktivnostima dostavlja se organu koji je doneo odluku o raspodeli sredstava, u skladu sa ugovorenim obavezama.Uz izvetaj iz stava 1. ovog lana dostavlja se i dokaz o realizaciji projekta.Pojedinana davanjalan 27.Sredstva opredeljena za pojedinana davanja iz lana 17. ovog zakona, raspodeljuju se odlukom rukovodioca organa nadlenog za poslove javnog informisanja, koja se donosi bez sprovoenja javnog konkursa.Iznos raspodeljenih sredstava svakom pojedinanom odlukom iz stava 1. ovog lana ne moe biti vei od 20% iznosa koji je propisan za javne nabavke male vrednosti.Raspodeljena sredstva iz stava 2. ovog lana ne mogu se kumulirati s drugim vidovima dravne pomoi.Na uslove i postupak raspodele sredstava opredeljenih za pojedinana davanja shodno se primenjuju odredbe l. 21, 22, 23, 25. i 26. ovog zakona.Ostala pravila obezbeivanja i raspodele sredstavalan 28.Ministarstvo nadleno za poslove javnog informisanja blie ureuje sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i propisuje obrasce za prijave na konkurs i obrasce za podnoenje narativnog i finansijskog izvetaja.Obrazac za prijavu na konkurs obavezno sadri podatak o tome da li je podnosilac projekta ve koristio javna sredstva za isti projekat.IV. MEDIJIPojam medijalan 29.Medij je sredstvo javnog obavetavanja koje reima, slikom, odnosno zvukom prenosi uredniki oblikovane informacije, ideje i miljenja i druge sadraje namenjene javnoj distribuciji i neodreenom broju korisnika.Pod medijem se u smislu ovog zakona naroito podrazumevaju dnevne i periodine novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (ureivaki oblikovane internet stranice ili internet portali), a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom.Medij nema svojstvo pravnog lica.lan 30.Medij, u smislu ovog zakona nije: knjiga, film, nosa audio i audio-vizuelnog sadraja, nauni i struni asopis namenjen prvenstveno informisanju ili obrazovanju odreene profesionalne grupe, ostale tampane publikacije, katalog koji sadri iskljuivo obavetenja, oglase, reklame i informacije namenjene tritu ili bilten i sline publikacije namenjene internom informisanju, elektronska publikacija dravnih organa i organizacija, ustanova, javnih preduzea i privrednih drutava, preduzetnika i njihovih udruenja, slubeno glasilo, tampana stvar poput letaka, plakata i slinih sredstava javnog obavetavanja, druga publikacija u smislu propisa kojim se ureuje izdavatvo, kao ni internet-pretraivai i agregatori.Mediji, u smislu ovog zakona nisu: platforme, poput internet foruma, drutvenih mrea i drugih platformi koje omoguavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i miljenja njenih lanova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i slinih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom.lan 31.Svaka novina sa posebnim nazivom smatra se jednim medijem.Sva izdanja jednih novina koja izlaze pod istim nazivom smatraju se jednim medijem.Svaki pojedinani radio ili televizijski program smatra se jednim medijem, bez obzira na nain distribucije.Svaki servis novinske agencije koji se posebno distribuira smatra se jednim medijem.Samostalno elektronsko izdanje smatra se jednim medijem.Izdava medijalan 32.Izdava moe biti svako fiziko i pravno lice.Pravna i fizika lica, izdavai medija, moraju biti registrovani kod nadlenog organa Republike Srbije za obavljanje delatnosti.Pravno lice iz stava 1. ovog lana moe osnovati svako domae ili strano pravno ili fiziko lice, u skladu sa zakonom.Pravno lice iz stava 1. ovog lana ne mogu, neposredno ili posredno, osnovati Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzee i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u dravnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, osim u sluajevima predvienim lanom 16. stav 1. take 1)-3) ovog zakona.lan 33.Pravo na izdavanje medija u pravnom je prometu.Promena izdavaa se upisuje u Registar medija u skladu sa ovim zakonom.Promena izdavaa iz stava 2. ovog lana prema treim licima deluje od dana upisa te promene.Pravni posao iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pismenoj formi.Pravo na promenu izdavaa elektronskog medija, ureuje se zakonom koji ureuje oblast elektronskih medija.V. IMPRESUM, SKRAENI IMPRESUM I IDENTIFIKACIJAObaveza objavljivanjalan 34.U svakom mediju obavezno se objavljuju osnovni podaci o mediju u obliku impresuma, skraenog impresuma, odnosno identifikacije.Sadrajlan 35.Impresum medija sadri: naziv medija, naziv i sedite izdavaa, adresu elektronske pote ili internet stranice, lina imena odgovornog urednika medija i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine, podatke o nadlenim regulatornim, odnosno nadzornim telima, kao i registracioni broj medija.Pored podataka iz stava 1. ovog lana impresum pruaoca audio i audio-vizuelnih medijskih usluga obavezno sadri i datum emitovanja programa i vreme emitovanja impresuma, kao i oznake frekvencije, odnosno televizijskog kanala na kome se program emituje, a impresum novinske agencije - datum dostavljanja informacija.Skraeni impresum novina sadri naziv i datum izdavanja novina.Identifikacija televizijskog programa sadri karakteristinu oznaku audio-vizuelne medijske usluge, odnosno televizijskog programa.Identifikacija radio programa sadri naziv radio programa i radio frekvencije na kojima se emituje program.Skraeni impresum novinske agencije sadri naziv servisa i datum dostavljanja informacije.Nain objavljivanjalan 36.Impresum mora biti celovito i vidno objavljen i jasno odvojen od ostalog sadraja medija.Impresum i skraeni impresum novina objavljuju se u svakom broju i na svakom primerku novina.Skraeni impresum novina objavljuje se na margini svake stranice.Impresum televizijskog i radio programa objavljuje se na poetku i na kraju programa, svakog dana kad se program emituje, a ako se program neprekidno emituje, svakog dana izmeu ponoi i dva sata.Identifikacija televizijskog programa objavljuje se sve vreme trajanja programa.Identifikacija radio programa objavljuje se najmanje jednom na svaka dva sata trajanja programa.Impresum novinske agencije objavljuje se najmanje jednom dnevno.Skraeni impresum novinske agencije objavljuje se uz svaku objavljenu informaciju.Impresum, skraeni impresum, odnosno identifikacija ostalih medija objavljuje se na pogodan nain, shodno odredbama ovog lana.VI. JAVNOST PODATAKA O MEDIJIMA I REGISTARRegistar medijalan 37.Registar medija (u daljem tekstu: Registar) vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija), u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj Agencije, zakonom kojim se ureuje postupak registracije u Agenciji i ovim zakonom.Svrha Registralan 38.Svrha Registra medija je obezbeivanje javnosti podataka o medijima.Sadrina Registra i predmet registracijelan 39.U Registar se registruju:1) naziv i registarski broj medija iz lana 29. ovog zakona;2) lino ime i JMBG domaeg fizikog lica ili broj pasoa i drava izdavanja pasoa stranog fizikog lica koje je odgovorni urednik medija;3) broj dozvole za pruanje medijske usluge za elektronske medije;4) podatak o jeziku na kome se medij izdaje, odnosno na kome se prua medijska usluga;5) podatak o internet, elektronskim i drugim formama medija;6) internet adresa za medije koji se iskljuivo distribuiraju putem interneta;7) poslovno ime/naziv, sedite i matini broj izdavaa medija/pruaoca medijske usluge;8) dokument koji sadri podatke o pravnim i fizikim licima koja neposredno ili posredno imaju vie od 5% udela u osnivakom kapitalu izdavaa, podatke o njihovim povezanim licima u smislu zakona kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava i podatke o drugim izdavaima u kojima ta lica imaju vie od 5% udela u osnivakom kapitalu;9) podatke o iznosu novanih sredstava dodeljenih mediju na ime dravne pomoi, u skladu sa odredbama ovog zakona;10) podatke o iznosu novanih sredstava dobijenih od organa javne vlasti pod kojima se podrazumevaju dravni organi, organi teritorijalne autonomije, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vrenje javnih ovlaenja, kao i pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretenom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: organ javne vlasti);11) podatak o proseno prodatom tirau medija u kalendarskoj godini;12) druge dokumente na osnovu kojih je izvrena registracija;13) datum i vreme registracije;14) promene registrovanih podataka;15) datum i vreme registracije promene podataka.Dokument iz stava 1. taka 8) ovog lana obavezno sadri poslovno ime/naziv, sedite i matini/registarski broj pravnog lica, lino ime i JMBG domaeg fizikog lica ili broj pasoa i naziv drave koja je izdala paso stranog fizikog lica, kao i njihovo pojedinano procentualno uee u upravljakim pravima.Podnosilac prijave za registraciju podataka iz stava 1. ta. 9) i 10) ovog lana je organ javne vlasti.Podaci o novanim sredstvima iz stava 1. ta. 9) i 10) ovog lana prijavljuju se Registru najkasnije 15 dana od dana donoenja odluke o dodeli sredstava.Podaci o proseno prodatom tirau iz stava 1. take 11) ovog lana, za prethodnu kalendarsku godinu prijavljuju se Registru do 31. marta tekue godine.Registrovani i/ili objavljeni podaci o fizikom licu nisu javno dostupni, osim linog imena.Promene registrovanih podataka i dokumenatalan 40.Promene registrovanih podataka prijavljuju se Registru najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala.Brisanje medija iz Registralan 41.Medij se brie iz Registra na osnovu prijave izdavaa.Registrator po slubenoj dunosti brie medij iz Registra:1) na osnovu reenja nadlenog dravnog organa u vezi sa lanom 47. ovog zakona;2) po brisanju izdavaa iz registra u kome je bio registrovan;3) iz drugog razloga propisanog posebnim zakonom.Reenje o registracijilan 42.Reenje Registratora koji vodi Registar (u daljem tekstu: Registrator) konano je i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.Dokumentacija za registracijulan 43.Ministarstvo nadleno za poslove javnog informisanja propisuje dokumentaciju koja se prilae u postupku registracije medija u Registar.Posledice neupisivanjalan 44.Izdavau medija koji nije upisan u Registar, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzee i drugo pravno lice koje je u pretenom delu u dravnoj svojini ili koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda, ne moe sufinansirati projekte niti na drugi nain dodeljivati dravnu pomo.Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzee i drugo pravno lice koje je u pretenom delu u dravnoj svojini ili koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda, ne mogu se oglaavati niti koristiti druge usluge medija iz stava 1. ovog lana.VII. ZATITA MEDIJSKOG PLURALIZMAZabrana naruavanja medijskog pluralizmalan 45.Radi spreavanja nastanka ili jaanja pretenog uticaja u oblasti javnog informisanja, koji znaajno ograniava medijski pluralizam, nije dozvoljeno objedinjavanje:- osnivakih, odnosno upravljakih prava u dva ili vie izdavaa dnevnih novina koje objavljuju informacije iz svih oblasti drutvenog ivota, iji ukupan godinji tira prelazi 50% prodatog ili na drugi nain realizovanog tiraa dnevnih novina na teritoriji Republike Srbije, u kalendarskoj godini koja prethodi objedinjavanju;- osnivakih odnosno upravljakih prava u dva ili vie izdavaa koji pruaju audio, odnosno audio-vizuelne medijske usluge, iji zbirni udeo u sluanosti, odnosno gledanosti prelazi 35% od ukupne sluanosti, odnosno gledanosti u zoni pokrivanja, u kalendarskoj godini koja prethodi objedinjavanju.Objedinjavanje osnivakih, odnosno upravljakih prava podrazumeva mogunost odluujueg uticaja na voenje poslova u dva ili vie izdavaa, a naroito u svojstvu kontrolnog (matinog) drutva, odnosno kontrolnog lana ili akcionara, na osnovu svojine ili drugih imovinskih prava na imovini ili delu imovine, na osnovu prava iz ugovora, sporazuma ili iz hartija od vrednosti, po osnovu potraivanja ili sredstava za obezbeenje potraivanja ili na osnovu uslova poslovne prakse.St. 1. i 2. ovog lana ne dovode u pitanje primenu odredaba zakona kojim se regulie zatita konkurencije.lan 46.Nije dozvoljeno sticanje uea preko 50% u osnivakom kapitalu izmeu izdavaa dnevnih novina, koje objavljuju informacije iz svih oblasti drutvenog ivota, s prosenim dnevnim realizovanim tiraom veim od 50.000 primeraka godinje, i izdavaa koji prua audio i audio-vizuelne medijske usluge.Lice koje se pored delatnosti izdavaa medija, bavi i distribucijom medijskih sadraja, duno je da delatnost izdavaa medija obavlja preko povezanog pravnog lica.Povezanim pravnim licima u smislu ovog zakona smatraju se lica koja su povezana tako da jedno ili vie njih ima mogunost odluujueg uticaja na voenje poslova drugog ili drugih pravnih lica, a naroito uticaj koji proizilazi iz:1) svojstva kontrolnog (matinog) drutva, odnosno kontrolnog lana ili akcionara, samostalno ili zajednikim delovanjem, po pravilima o povezanim privrednim drutvima u smislu zakona kojim se ureuje poloaj privrednih drutava;2) svojinskih ili drugih prava na imovini ili delu imovine drugog pravnog lica;3) ugovora, sporazuma ili iz vlasnikih prava na hartijama od vrednosti;4) potraivanja, sredstava obezbeenja ili uslova poslovne prakse iji je titular, odnosno koje odreuje kontrolno lice.Utvrivanje ugroavanja medijskog pluralizmalan 47.Postojanje ugroavanja medijskog pluralizma za tampane medije utvruje ministarstvo nadleno za poslove javnog informisanja, a u sluajevima objedinjavanja ili unakrsnog sticanja uea iji je uesnik najmanje jedan elektronski medij, nezavisno regulatorno telo nadleno za elektronske medije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast elektronskih medija.Ministarstvo nadleno za poslove javnog informisanja pokree postupak iz stava 1. ovog lana po prijavi zainteresovanog lica.Kad utvrdi da je ugroen medijski pluralizam, ministarstvo iz stava 2. ovog lana upozorava na to izdavaa i odreuje mu da, u roku od est meseci od dana prijema upozorenja, podnese dokaze o tome da je svojim radnjama otklonio uzroke ugroavanja medijskog pluralizma.Ministarstvo iz stava 2. ovog lana, po slubenoj dunosti obavetava Registratora o izdatom upozorenju izdavau.Ako izdava tampanog medija ne postupi po upozorenju iz stava 3. ovog lana, Registrator, na osnovu reenja ministarstva nadlenog za poslove javnog informisanja, brie medij iz Registra.VIII. UREDNICI, NOVINARI, PROFESIONALNA UDRUENJA NOVINARA I PREDSTAVNICI INOSTRANIH MEDIJAUrednicilan 48.Medij mora imati odgovornog urednika.Glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija.Odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadraj koji ureuje.Odgovorni urednik ne moe biti lice koje uiva imunitet od odgovornosti.Za odgovornog urednika imenuje se lice koje ima prebivalite na teritoriji Republike Srbije.Pravo novinara na objavljivanje tvrdnji i iznoenje stavova i miljenjalan 49.Novinaru ne moe prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi nain staviti u nepovoljniji poloaj zbog toga to je u javnom glasilu objavio istinitu tvrdnju ili izneo miljenje, kao ni zbog toga to je svoje miljenje izneo van medija kao lini stav.Pravo novinara da odbije izvrenje nalogalan 50.Novinar ima pravo da odbije da izvri nalog urednika ako bi se postupanjem u skladu s tim nalogom krio propis, pravila struke i etika novinarske profesije.Pravo novinara na autentinost prilogalan 51.Prilog novinara iji je smisao izmenjen u ureivakom postupku ne sme se objaviti pod njegovim imenom bez njegovog pristanka.Novinarska tajnalan 52.Novinar nije duan da otkrije izvor informacije, osim podataka koji se odnose na krivino delo, odnosno uinioca krivinog dela za koje je kao kazna propisan zatvor u trajanju od najmanje pet godina, ako se podaci za to krivino delo ne mogu pribaviti na drugi nain.Sloboda profesionalnog udruivanjalan 53.Novinari mogu slobodno osnivati svoja udruenja, u skladu sa zakonom kojim se ureuju udruenja.Pravo udruenja u sudskom postupkulan 54.Udruenje novinara ima pravni interes za meanje u radnom sporu u kome uestvuje lan tog udruenja, ako se on tome ne protivi.Predstavnici inostranih medija i dopisnitva inostranih medijalan 55.Predstavnik inostranog medija (urednik, novinar, foto-reporter, snimatelj i drugi saradnici) i dopisnitvo inostranog medija, imaju u obavljanju svoje delatnosti ista prava i dunosti kao i domai urednik, novinar, ostali saradnici i mediji.Radi lakeg obavljanja novinarskog posla, predstavnik inostranog medija i dopisnitvo inostranog medija mogu da se upiu u evidenciju inostranih predstavnika i dopisnitava, koja se vodi u ministarstvu nadlenom za poslove javnog informisanja, na osnovu ega im se izdaje odgovarajua legitimacija.Strano dopisnitvo, kao organizovano predstavnitvo stranog medija, stie svojstvo pravnog lica upisom u evidenciju.Ministarstvo nadleno za poslove javnog informisanja blie ureuje nain voenja i upisa u evidenciju i izdavanje legitimacija iz stava 2. ovog lana.IX. DISTRIBUCIJA MEDIJA I MEDIJSKIH SADRAJASloboda distribucijelan 56.Distribucija domaih i stranih medija i medijskih sadraja je slobodna.Sloboda distribucije iz stava 1. ovog lana obezbeuje javnosti pristup mediju i medijskom sadraju u distributivnoj mrei, bez obzira na sredstva kojima se medij ini dostupnim javnosti.Distribucija medija bez impresumalan 57.Distributer ima pravo da odbije da distribuira medij bez impresuma.U sluaju spora povodom informacije objavljene u mediju koji je distributer prihvatio da distribuira bez impresuma, odgovornost snosi i distributer.Zabrana odbijanja distribucijelan 58.Lice koje se bavi distribucijom medija ne sme da odbije distribuciju medija primenjujui nejednake uslove distribucije u odnosu na razliite uesnike na medijskom tritu, kao ni na drugi nain znaajno ograniavati, naruavati ili spreavati konkurenciju na relevantnom medijskom tritu, na teritoriji Republike Srbije, shodno odredbama zakona kojim se regulie zatita konkurencije.Izdava medija ija je distribucija obustavljena u celosti ili u znaajnom delu povredom zabrane iz stava 1. ovog lana ima pravo da pred nadlenim sudom zahteva naknadu tete koju je usled toga pretrpeo.Naknada tete nastala povredom odredbe stava 1. ovog lana odreuje se posebno uzimajui u obzir vrednost neprodatog tiraa, odnosno udela u auditorijumu, kao i vrednost prodatog oglasnog prostora u neprodatom tirau, odnosno u audio i audio-vizuelnoj medijskoj usluzi koja nije pruena.Postupak po zahtevu iz stava 2. ovog lana hitan je.U postupku iz stava 2. ovog lana nadleni sud na predlog izdavaa medija odreuje privremenu meru kojom se obavezuje lice koje se bavi distribucijom medija da do pravnosnanog okonanja postupka nastavi da obavlja distribuciju tog medija.O predlogu iz stava 5. ovog lana nadleni sud odluuje u roku od osam dana od dana podnoenja predloga i svoju odluku odmah dostavlja izdavau medija, odgovornom uredniku medija i licu koje se bavi distribucijom medija.Zabrana distribucije informacije ili drugog medijskog sadrajalan 59.Na predlog nadlenog javnog tuioca, nadleni sud moe zabraniti distribuciju informacije ili drugog medijskog sadraja (u daljem tekstu: informacija) ako je to neophodno u demokratskom drutvu i ako se u informaciji poziva na:1) akt neposrednog nasilnog ruenja ustavnog poretka;2) akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, politike pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog linog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica ije se nastupanje ne moe spreiti na drugi nain.Predlog za zabranulan 60.Predlog za zabranu distribucije informacije (u daljem tekstu: predlog za zabranu) podnosi nadleni javni tuilac.Predlogom za zabranu moe se zahtevati da se zabrani distribucija informacije iz lana 59. ovog zakona, da se oduzmu primerci novina koji sadre tu informaciju ako se svrha zabrane moe postii samo na taj nain, odnosno da se zabrani irenje takve informacije putem drugog medija.Privremena zabranalan 61.Na predlog nadlenog javnog tuioca, nadleni sud moe doneti reenje o privremenoj zabrani distribucije informacije do pravnosnane odluke o zabrani.O predlogu iz stava 1. ovog lana sud odluuje u roku od est sati od njegovog podnoenja.Nadleni sud duan je da reenje o privremenoj zabrani odmah dostavi izdavau, odgovornom uredniku, kao i distributeru ili tampariji.Nadleni sud nalae ministarstvu nadlenom za unutranje poslove da onemogui distribuciju informacije na osnovu reenja iz stava 1. ovog lana.Pretreslan 62.Pretres po predlogu za zabranu mora se odrati u roku od 24 sata od trenutka prijema predloga.Pretres iz stava 1. ovog lana moe se odrati i bez prisustva uredno pozvanih stranaka, na ta se stranke u pozivu na pretres izriito upozoravaju.Reenje po predlogu za zabranulan 63.Reenje o predlogu za zabranu sud donosi odmah po zavrenom pretresu, a predsednik vea objavljuje ga bez odlaganja.Reenje se mora pismeno izraditi i njegov overeni prepis dostaviti strankama u roku od tri dana od dana objavljivanja.Odbijanje predloga za zabranulan 64.U odluci kojom se odbija predlog za zabranu, stavlja se van snage mera onemoguavanja privremene distribucije informacije iz lana 61. stav 1. ovog zakona.alba nadlenog javnog tuioca protiv odluke iz stava 1. ovog lana ne odlae njeno izvrenje.Naknada tetelan 65.Ako sud odbije predlog za zabranu, izdava ima pravo na naknadu tete koja je prouzrokovana neosnovanom privremenom zabranom.alba protiv reenja prvostepenog sudalan 66.alba protiv reenja prvostepenog suda o predlogu za zabranu podnosi se u roku od tri dana od dana dostavljanja prepisa reenja.alba se ne dostavlja protivnoj stranci na odgovor.Blagovremenu i dozvoljenu albu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu u roku od dva dana od dana prijema albe.Drugostepeni sud moe pozvati i sasluati stranke.Drugostepeni sud odluuje o albi u roku od tri dana od dana prijema albe sa spisima.Shodna primena pravila krivinog postupkalan 67.Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, u postupku za zabranu distribucije informacije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje krivini postupak.X. PRIVREMENO UVANJE MEDIJSKOG ZAPISA I PRAVO UVIDAObaveza izdavaalan 68.Izdava je duan da uva jedan primerak medijskog zapisa (u daljem tekstu: zapis), i to:1) novina - svaki broj svakog izdanja - 60 dana od dana objavljivanja;2) snimka objavljene radio ili televizijske emisije - 30 dana od dana objavljivanja;3) drugog zapisa - 30 dana od dana njihovog objavljivanja.Pravo na uvid i pravo na kopijulan 69.Izdava je duan da uvane zapise stavi na uvid i dostavi njihovu kopiju na zahtev suda, drugog nadlenog dravnog organa, regulatornog tela za oblast elektronskih medija, kao i zainteresovanog lica, bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema pismenog zahteva.Ostvarivanje prava na uvidlan 70.Uvid u zapis vri se u prostoriji izdavaa odreenog dana u toku radnog vremena.Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvri uvid u zapis, omoguava se da to uini uz pomo pratioca.Naknadalan 71.Uvid u zapis se ne naplauje.Za izradu kopije zapisa moe se zahtevati naknada nunih trokova kopiranja.Na zahtev suda, nadlenog dravnog organa, kao i regulatornog tela za oblast elektronskih medija, kopija zapisa se izrauje i dostavlja bez naknade, ako je zahtev u vezi sa obavljanjem poslova iz njihove nadlenosti.Zloupotreba prava na uvid u zapis medijalan 72.Izdava ima pravo da odbije zahtev za uvid i izradu kopije zapisa ako trailac zloupotrebljava svoje pravo, a naroito ako nerazumno esto podnosi zahtev ili ako ponavlja zahtev za uvid u isti ili ve dobijeni zapis.XI. POSEBNA PRAVA I OBAVEZE U JAVNOM INFORMISANJUPretpostavka nevinostilan 73.U cilju zatite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadlenog organa, niko se u mediju ne sme oznaiti uiniocem kanjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnanosti odluke suda.Objavljivanje informacija u vezi s krivinim postupkomlan 74.Informacije iz krivinog postupka koji je u toku mogu se objaviti ako su iznete na glavnom pretresu ili ako su pribavljene ili ako su mogle biti dobijene od organa javne vlasti na osnovu zakona kojim se ureuje pristup informacijama od javnog znaaja.Zabrana govora mrnjelan 75.Idejama, miljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog linog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem uinjeno krivino delo.Oslobaanje od odgovornostilan 76.Ne postoji povreda zabrane govora mrnje ako je informacija iz lana 75. ovog zakona deo novinarskog teksta, a objavljena je:1) bez namere da se podstie na diskriminaciju, mrnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz lana 75. ovog zakona, posebno ako je takva informacija deo objektivnog novinarskog izvetaja;2) s namerom da se kritiki ukae na diskriminaciju, mrnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz lana 75. ovog zakona ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na takvo ponaanje.Zatita maloletnikalan 77.U cilju zatite slobodnog razvoja linosti maloletnika, posebno se mora voditi rauna da sadraj medija i nain distribucije medija ne nakode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika.Zabrana javnog izlaganja pornografijelan 78.Ne sme se na nain dostupan maloletnicima javno izlagati tampani medij sa pornografskim sadrajem.tampani medij sa pornografskim sadrajem na naslovnoj i poslednjoj strani ne sme da sadri pornografiju, a mora imati vidno upozorenje da sadri pornografiju, kao i upozorenje da nije namenjen maloletnicima.Na pornografske audio i audio-vizuelne medijske sadraje, kao i na sadraje koji se distribuiraju putem interneta primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ureuju elektronski mediji.XII. INFORMACIJE O LINOSTIDostojanstvo linosti i pravo na autentinostlan 79.Dostojanstvo linosti (ast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zatieno.Objavljivanje informacije kojom se vri povreda asti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lanom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije doputeno ako interes za objavljivanje informacije ne pretee nad interesom zatite dostojanstva i prava na autentinost, a naroito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, dogaaju ili linosti na koju se informacija odnosi.Prikazom ili opisom scene nasilja u mediju ili medijskom sadraju ne sme se povrediti dostojanstvo rtve nasilja.Karikaturalno, satirino, kolano i drugo slino prikazivanje lica, ne smatra se povredom dostojanstva, odnosno prava na autentinost.Privatan ivot i lini zapisilan 80.Informacija iz privatnog ivota, odnosno lini zapis (pismo, dnevnik, zabeleka, digitalni zapis i sl.), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sl.) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i sl.), ne moe se objaviti bez pristanka lica ijeg se privatnog ivota informacija tie, odnosno lica ije rei, lik odnosno glas sadri, ako se pri objavljivanju moe zakljuiti koje je to lice.Maloletnik se ne sme uiniti prepoznatljivim u informaciji koja moe da povredi njegovo pravo ili interes.Pristanak je potreban i za neposredno prenoenje lika ili glasa putem televizije, radija i slino.Informacija i zapis iz stava 1. ovog lana ne mogu se objaviti bez pristanka onoga na koga se odnose, ako bi objavljivanjem bilo povreeno njegovo pravo na privatnost ili koje drugo pravo.Pristanak dat za jedno objavljivanje, za odreeni nain objavljivanja, odnosno za objavljivanje u odreenom cilju ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, za objavljivanje na drugi nain, odnosno za objavljivanje za druge ciljeve.Pristanak drugih licalan 81.Ako je lice iz lana 80. st. 1, 2. i 4. ovog zakona umrlo, pristanak daju njegov suprunik, dete od navrene esnaeste godine ivota samostalno, roditelj, brat, sestra, pravno lice iji je umrli bio uesnik (organ, lan, zaposleni) ako se informacija, odnosno zapis odnosi na njegovo uee u tom pravnom licu ili lice koje je umrli za to odredio.Prestankom pravnog lica ne prestaje pravo uesnika pravnog lica koga se lino tie informacija, odnosno zapis.Smatra se da je pristanak dat im ga je dalo jedno od lica iz stava 1. ovog lana, bez obzira na to da li su druga lica odbila da ga daju.Kad nije potreban pristanak za objavljivanjelan 82.Informacija iz privatnog ivota, odnosno lini zapis moe se izuzetno objaviti bez pristanka lica iz l. 80. i 81. ovog zakona ako u konkretnom sluaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom pretee u odnosu na interes da se sprei objavljivanje.Smatra se da interes javnosti iz stava 1. ovog lana pretee u odnosu na interes da se sprei objavljivanje informacije iz privatnog ivota, odnosno linog zapisa lica, naroito:1) ako je to lice informaciju, odnosno zapis namenilo javnosti, odnosno dostavilo mediju u cilju objavljivanja;2) ako se informacija, odnosno zapis, odnosi na linost, pojavu ili dogaaj od interesa za javnost, posebno ako se odnosi na nosioca javne ili politike funkcije, a objavljivanje informacije je u interesu nacionalne bezbednosti, javne sigurnosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili zloina, zatite zdravlja ili morala, ili zatite prava i sloboda drugih;3) ako je lice svojim javnim izjavama, odnosno ponaanjem u privatnom, porodinom ili profesionalnom ivotu privuklo panju javnosti i na taj nain dalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa;4) ako je informacija saoptena, odnosno ako je zapis nainjen u javnoj skuptinskoj raspravi ili u javnoj raspravi u nekom skuptinskom telu;5) ako je objavljivanje u interesu pravosua, nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti;6) ako se lice nije protivilo pribavljanju informacije, odnosno pravljenju zapisa, iako je znalo da se to ini radi objavljivanja;7) ako je objavljivanje u interesu nauke ili obrazovanja;8) ako je objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost (spreavanje zarazne bolesti, pronalaenje nestalog lica, spreavanja prevare i sl.);9) ako se zapis odnosi na mnotvo likova ili glasova (navijaa, koncertne publike, demonstranata, ulinih prolaznika i sl.);10) ako se radi o zapisu s javnog skupa;11) ako je lice prikazano kao deo pejzaa, prirode, panorame, naseljenog mesta, trga, ulice ili kao deo slinog prizora.XIII. ODGOVOR NA INFORMACIJU I ISPRAVKA INFORMACIJEPravo na odgovorlan 83.Lice na koje se odnosi informacija, koja moe da povredi njegovo pravo ili interes, moe od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netano preneta.Ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, a za to ne postoji neki od razloga za neobjavljivanje odreen ovim zakonom, kao i ako odgovor objavi na nepropisan nain, imalac prava na odgovor moe protiv odgovornog urednika podneti tubu za objavljivanje odgovora.U parnici radi objavljivanja odgovora raspravlja se samo o injenicama, odreenim ovim zakonom, od kojih zavisi obaveza odgovornog urednika da objavi odgovor.Pravo na ispravkulan 84.Lice ije su pravo ili interes povreeni neistinitom, nepotpunom ili netano prenetom informacijom moe tubom zahtevati da sud odgovornom uredniku naredi da, bez naknade, objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netano prenete.U parnici radi objavljivanja ispravke raspravlja se o neistinitosti, nepotpunosti ili netanosti prenete informacije, kao i o tome da li je informacijom povreeno pravo ili interes tuioca.Pravo ostalih lica na odgovor i ispravkulan 85.Za lice nesposobno da se samo stara o svojim interesima, odgovor odnosno tubu za objavljivanje odgovora i tubu za objavljivanje ispravke, podnosi njegov zakonski zastupnik, a za pravno lice - ovlaeni organ pravnog lica.Uesnik pravnog lica (lan, organ, zaposleni) ima pravo na samostalan odgovor i ispravku, ako se objavljena informacija odnosi kako na pravno lice tako i lino na uesnika.Ako je lice na koje se odnosi informacija umrlo, pravo na odgovor i ispravku, imaju: suprunik, deca, roditelji, pravno lice iji je uesnik bio umrli kad se informacija tie njegovog uea u pravnom licu, druga lica iju uspomenu na umrlog moe da povredi, odnosno povreuje objavljena informacija.Ako je pravno lice na koje se odnosi informacija prestalo da postoji, pravo na odgovor i ispravku, imaju uesnici u pravnom licu.Objavljivanjem odgovora i ispravke, jednog od lica iz st. 3. i 4. ovog lana, prestaje pravo na odgovor i ispravku ostalih lica kad se zahtevani odgovor i ispravka, odnosi na iste delove informacije.Rok za zahtev za objavljivanje odgovoralan 86.Zahtev za objavljivanje odgovora podnosi se odgovornom uredniku u roku od 30 dana od dana objavljivanja informacije u dnevnoj novini ili dnevnoj radio ili televizijskoj emisiji, odnosno 60 dana od dana objavljivanja informacije u periodinoj novini ili povremenoj radio ili televizijskoj emisiji.Ako odgovor podnosi lice ije je prebivalite ili boravite u inostranstvu, rok iznosi 60 dana.Rok za objavljivanje odgovoralan 87.Odgovorni urednik duan je da odgovor objavi bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispea odgovora.Odgovor na informaciju koja se odnosi na uesnika u predizbornoj kampanji, objavljuje se u prvom narednom broju, odnosno u prvoj narednoj emisiji od prispea odgovora.Rok za tubu zbog neobjavljivanja odgovoralan 88.Ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, tuba zbog neobjavljivanja odgovora podnosi se u roku od 30 dana od dana isteka roka za objavljivanje iz lana 87. ovog zakona.Rok za objavljivanje odgovora na osnovu presudelan 89.Ako usvoji tubeni zahtev za objavljivanje odgovora, sud nalae odgovornom uredniku da objavi odgovor bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispea presude da se odgovor objavi.Ako se informacija na koju se odgovara odnosi na uesnika u predizbornoj kampanji, odgovor se objavljuje u prvom narednom broju, odnosno prvoj narednoj emisiji od prispea presude da se odgovor objavi.Rok za tubu za objavljivanje ispravkelan 90.Tuba za objavljivanje ispravke podnosi se u roku od 90 dana od dana objavljivanja informacije.Rok za objavljivanje ispravkelan 91.Odgovorni urednik duan je da ispravku objavi bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispea presude da se objavi ispravka.Ako se informacija koja se ispravlja odnosi na uesnika u predizbornoj kampanji, ispravka se objavljuje u prvom narednom broju, odnosno prvoj narednoj emisiji od prispea presude da se objavi ispravka.Rokovi u sluaju smrti, odnosno prestanka pravnog licalan 92.Ako se informacija odnosi na lice koje je umrlo, odnosno na pravno lice koje je prestalo da postoji, u toku roka za traenje objavljivanja odgovora ili ispravke odnosno roka za tubu za objavljivanje odgovora ili ispravke, rok tee iznova od dana smrti lica, odnosno od dana prestanka pravnog lica.Sudski penal i prilog uz tubulan 93.Tuilac moe traiti da sud tuenom naredi objavljivanje odgovora, odnosno ispravke, pod pretnjom plaanja odreenog primerenog novanog iznosa tuiocu za sluaj neobjavljivanja.Uz tubu se obavezno prilae primerak ili kopija tampanog medija u kome je objavljena informacija, odnosno, po mogunosti, tonski ili video zapis emisije u kojoj je objavljena informacija.Nalog za dostavljanje audio, odnosno audio-vizuelnog zapisalan 94.Odgovorni urednik medija u kojem je objavljena informacija duan je da po dostavljanju tube za objavljivanje odgovora, odnosno ispravke, a na zahtev suda, bez odlaganja dostavi sudu audio, odnosno audio-vizuelni zapis emisije.Podnoenje vie odgovoralan 95.Ako ovlaeno lice u roku podnese vie sadrinski razliitih odgovora, bilo istovremeno bilo jedan za drugim, odgovorni urednik objavljuje onaj koji je oznaen kao merodavan.Ako nijedan odgovor nije oznaen kao merodavan, odgovorni urednik objavljuje poslednji prispeli odgovor, a ako su odgovori prispeli istovremeno, objavljuje onaj koji je najpotpuniji u smisli lana 83.stav 1. ovog zakona.Naelo jednake delotvornosti informacije i odgovora, odnosno ispravkelan 96.Odgovor, odnosno ispravka objavljuje se u istom delu medija, u istom izdanju, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom, odnosno u istom delu emisije, kao to je bila objavljena informacija na koju se odgovara, i to pod istim naslovom, a uz oznaku odgovor, odnosno ispravka.Ako oprema informacije na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja sadri ilustracije (tabele, fotografije, crtee, video-zapis i dr.), moe ih sadrati i odgovor, odnosno ispravka.Odgovor, odnosno ispravka objavljuje se u celosti, osim ako je informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja objavljivana u nastavcima, a obim odgovora, odnosno ispravke iziskuje objavljivanje u nastavcima.Ako je emisija u kojoj je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja bila jedina ili poslednja u seriji, odgovor, odnosno ispravka objavljuje se u najsrodnijoj emisiji ili u najpriblinijem terminu.Ako je medij u kome je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja prestao da postoji, odgovor, odnosno ispravka objavljuje se u srodnom mediju na troak lica koje je bilo izdava ili odgovorni urednik u vreme objavljivanja informacije na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja, odnosno na troak pravnog sledbenika izdavaa.Ako se u istom mediju ponovo objavljuje informacija za koju je objavljen odgovor, mora se istovremeno oznaiti da je objavljen odgovor, iji je, kad i gde je objavljen, a na zahtev, objaviti i odgovor.Ako se u mediju ponovo objavljuje informacija za koju je objavljena ispravka, mora se istovremeno objaviti i ispravka.Ako se u drugom mediju objavljuje informacija za koju je objavljen odgovor, odnosno ispravka, mora se na zahtev objaviti odgovor, odnosno ispravka.Odgovor, odnosno ispravka objavljuje se na jeziku na kojem je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja.Ako je odgovor, odnosno ispravka napisana na jeziku koji je razliit od jezika na kojem je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja, odgovorni urednik duan je da objavi odgovor, odnosno ispravku, ako lice koje ima pravo na odgovor, odnosno ispravku, prevede o svom troku odgovor, odnosno ispravku, na jezik na kojem je objavljena informacija na koju se odgovara, odnosno koja se ispravlja.Zabrana preinaenja i komentarisanja odgovora i ispravkelan 97.Odgovor, odnosno ispravka objavljuje se bez izmena, izostavljanja i dopuna.Dozvoljene su najneophodnije lektorske izmene koje ne menjaju smisao.Ako je objavljeni odgovor, odnosno ispravka, preinaena u celosti ili delom, odgovorni urednik je duan, da na zahtev, objavi izvorni tekst odgovora, odnosno ispravke, odnosno izvorne delove odgovora, odnosno ispravke.Nije doputeno komentarisati odgovor, odnosno ispravku u istom broju medija, odnosno u istoj emisiji u kojoj se objavljuje odgovor, odnosno ispravka, niti u drugim emisijama na dan objavljivanja odgovora, odnosno ispravke.Razlozi za neobjavljivanje odgovoralan 98.Odgovorni urednik nije duan da objavi odgovor, odnosno sud nee narediti odgovornom uredniku da objavi odgovor:1) ako je odgovor podnelo lice na koje se informacija ne odnosi ili drugo neovlaeno lice;2) ako je ve objavljen odgovor iste sadrine nekog od ovlaenih lica;3) ako je u istom mediju u drugom, jednako vrednom obliku ve objavljena reakcija ovlaenog lica iste sadrine (kao intervju, izjava i drugo);4) ako nije pravnosnano okonana parnica radi objavljivanja ranije podnetog odgovora na istu informaciju;5) ako u zahtevu za objavljivanje odgovora podnosilac nije naveo svoje ime i adresu, odnosno naziv i sedite, kao i ako nije potpisao odgovor lino, odnosno ako uz odgovor koji je podnet preko punomonika nije priloeno specijalno punomoje;6) ako se odgovor ne odnosi na informaciju na koju podnosilac tvrdi da odgovara;7) ako nije oznaena informacija na koju se odgovara (naslov informacije, broj i stranica novina gde je objavljena, naziv emisije i vreme emitovanja i sl.), a odgovorni urednik ne moe da utvrdi na koju se informaciju odnosi;8) ako se odgovor odnosi na miljenje, a ne na tvrdnju o injenicama, ili ako odgovor ne sadri tvrdnju o injenicama, ve miljenje;9) ako se odgovorom ne osporava istinitost, potpunost ili tanost prenosa informacije, kao i ako se odgovor odnosi na informaciju koja moe biti neistinita, nepotpuna ili netano preneta, ali ne povreuje pravo ili interes lica;10) ako odgovor nije na jeziku na kojem je objavljena informacija na koju se odgovara, niti je naknadno preveden na taj jezik;11) ako je odgovor neprimereno dui od informacije, a podnosilac ga ne skrati u roku za podnoenje odgovora;12) ako je odgovor podnet po isteku roka za podnoenje odgovora;13) ako je odgovor neitljiv, nerazumljiv ili besmislen, a nije ureen pre isteka roka za podnoenje odgovora;14) ako objavljivanje odgovora zbog njegove sadrine moe izazvati zabranu distribucije informacije, kaznenu ili graansko-pravnu odgovornost;15) ako je ve objavljena ispravka iste informacije na koju se odgovara ili ako je na drugi nain postignut uinak radi koga se trai objavljivanje odgovora, osim ako se radi o ponovljenom objavljivanju informacije;16) ako je istinitost, potpunost ili tanost prenosa informacije na koju se odgovara oigledna, optepoznata ili utvrena pravnosnanim aktom nadlenog organa;17) ako se sadrina informacije na koju se odgovara podudara sa sadrinom informacije koju je autorizovalo lice koje zahteva objavljivanje odgovora;18) ako je neistinitost, nepotpunost ili netanost prenosa informacije na koju se odgovara takva da ne utie na istinitost, potpunost ili tanost same informacije;19) ako se odgovor odnosi na informaciju saoptenu u javnoj skuptinskoj raspravi, javnoj raspravi u nekom skuptinskom telu ili u sudskom postupku.Razlozi za neobjavljivanje odgovora vae i za neobjavljivanje dela odgovora.Obavetavanje o razlogu neobjavljivanja odgovoralan 99.Ako se novine izdaju, odnosno radio ili televizijska emisija objavljuje u razmacima duim od 30 dana, odgovorni urednik duan je da u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za objavljivanje odgovora obavesti podnosioca zahteva o razlogu zbog koga odbija da objavi odgovor.Razlozi da sud ne naredi objavljivanje ispravkelan 100.Sud nee naloiti odgovornom uredniku da objavi ispravku ili deo ispravke: ako tuilac ne dokae da je objavljena informacija neistinita, nepotpuna ili netano preneta; ako je informacija neistinita, nepotpuna ili netano preneta, a sud utvrdi da ne povreuje pravo lica na koje se odnosi; ako postoji neki od razloga za neobjavljivanje navedenih u lanu 98. stav 1. ta. 1), 2), 4) i 6)-18) ovog zakona, koji shodno vae za ispravku.XIV. DRUGI OBLICI SUDSKE ZATITESadrina tubenih zahtevalan 101.Ako se objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povreuje pretpostavka nevinosti, zabrana govora mrnje, prava i interesi maloletnika, zabrana javnog izlaganja pornografskog sadraja, pravo na dostojanstvo linosti, pravo na autentinost, odnosno pravo na privatnost, u skladu sa odredbama ovog zakona, tubom se moe zahtevati:1) utvrivanje da je objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povreeno pravo, odnosno interes;2) proputanje objavljivanja, kao i zabrana ponovnog objavljivanja informacije, odnosno zapisa;3) predaja zapisa, uklanjanje ili unitenje objavljenog zapisa (brisanje video zapisa, brisanje audio zapisa, unitenje negativa, odstranjenje iz publikacija i slino).Aktivna legitimacijalan 102.Pravo na podnoenje tube iz lana 101. ima lice koje je lino povreeno objavljivanjem informacije, odnosno zapisa.Pravo na podnoenje tube iz stava 1. ovog lana ima i pravno lice ija delatnost ima za cilj zatitu ljudskih prava u sluaju povrede zabrane govora mrnje i prava i interesa maloletnika.Ako se informacija, odnosno zapis odnosi na odreeno lice, pravno lice iz stava 2. ovog lana moe podneti tubu samo uz pristanak lica na koje se informacija odnosi.Pasivna legitimacijalan 103.Tuba iz lana 101. ovog zakona podnosi se protiv odgovornog urednika medija u kome je informacija, odnosno zapis objavljen.Privremena zabrana ponovnog objavljivanja informacijelan 104.Lice ije bi pravo bilo povreeno objavljivanjem informacije, odnosno zapisa iz lana 101. ovog zakona moe zahtevati da sud privremenom merom, najdue do pravnosnanog okonanja postupka, zabrani odgovornom uredniku da ponovo objavi istu informaciju, odnosno zapis.Podnosilac tube mora uiniti verovatnim da postoji konkretna opasnost da e informacija, odnosno zapis biti ponovo objavljen, kao i da bi se ponovnim objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povredilo njegovo pravo ili interes iz lana 101. ovog zakona.Sud o predlogu za odreivanje privremene mere mora odluiti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati od podnoenja predloga.Prigovor protiv odluke o odreivanju privremene mere izjavljuje se u roku od 48 sati od prijema odluke, a sud o prigovoru odluuje u roku od 48 sati.Sudski penallan 105.Uz tubu iz lana 101. ta. 2) i 3) ovog zakona, kao i uz predlog za privremenu zabranu ponovnog objavljivanja informacije iz lana 104. ovog zakona moe se zahtevati da nadleni sud zapreti odgovornom uredniku da e platiti primereni novani iznos tuiocu ako postupi protivno odluci suda.Primena drugih odredaba ovog zakonalan 106.Na tube iz lana 101. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe l. 86, 91, 92, lana 93. stav 2. i lana 94. ovog zakona.XV. INFORMACIJA O ISHODU KRIVINOG POSTUPKAPravo na objavljivanje informacijelan 107.Ako je u mediju objavljena informacija da je protiv odreenog lica pokrenut krivini postupak, to lice ima pravo, kad se postupak okona, da od odgovornog urednika zahteva da, bez naknade, objavi informaciju o pravnosnanom obustavljanju postupka, odbijanju optube, odnosno oslobaanju od odgovornosti.Ako odgovorni urednik ne objavi informaciju o pravnosnanom obustavljanju postupka, odbijanju optube, odnosno oslobaanju od odgovornosti, a ne postoji neki od razloga za neobjavljivanje odreen ovim zakonom, kao i ako informaciju objavi na nepropisan nain, imalac prava moe protiv odgovornog urednika podneti tubu za objavljivanje informacije.Rok za zahtev i sadraj informacijelan 108.Zahtev iz lana 107. ovog zakona podnosi se odgovornom uredniku najkasnije u roku od 30 dana od dana pravnosnanog okonanja krivinog postupka.Informacija ije se objavljivanje trai moe da sadri samo injenice koje se odnose na pravnosnano okonanje postupka, a ne i miljenje i komentar povodom prvobitne informacije.Rok za objavljivanje informacijelan 109.Informacija iz lana 107. ovog zakona objavljuje se bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prispea zahteva za njeno objavljivanje.Razlozi za neobjavljivanje informacijelan 110.Odgovorni urednik nije duan da objavi informaciju, odnosno deo informacije iz lana 107. ovog zakona:1) ako objavljivanje zahteva neovlaeno lice;2) ako je u istom mediju ve objavljena sadrinski istovetna, istinita i potpuna informacija o okonanju krivinog postupka;3) ako ovlaeno lice u zahtevu za objavljivanje nije navelo svoje ime i adresu, odnosno naziv i sedite;4) ako u zahtevu nije oznaena prvobitna informacija, a ne moe se jednostavno utvrditi na koju se informaciju odnosi;5) ako informacija sadri samo miljenje ili komentar povodom prvobitne informacije,6) ako je informacija ili deo informacije o pravnosnanom obustavljanju postupka, odbijanju optube, odnosno oslobaanju od odgovornosti neistinita;7) ako je informacija neprimerene duine, a podnosilac je ne skrati na zahtev odgovornog urednika medija u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva;8) ako je zahtev za objavljivanje informacije podnet po isteku roka;9) ako je sadrina informacije ili dela informacije takva da bi njeno objavljivanje izazvalo kaznenu ili graansko pravnu odgovornost.Primena drugih odredaba ovog zakonalan 111.Na objavljivanje informacije o ishodu krivinog postupka shodno se primenjuju odredbe l. 88, 89, 92-94, 96. i 97. ovog zakona.XVI. NAKNADA TETEPravo na naknadu tetelan 112.Lice na koje se odnosi informacija ije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi tetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete u skladu sa optim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zatite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona.Pravo na naknadu tete iz stava 1. ovog lana ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija ije je objavljivanje naloeno odlukom nadlenog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi tetu.Odgovornost novinara i odgovornog urednikalan 113.Novinar, odnosno odgovorni urednik odgovara za tetu nastalu objavljivanjem informacije iz lana 112. stav 1. ovog zakona, ako se dokae da je teta nastala njegovom krivicom.Objektivna odgovornost izdavaalan 114.Izdava odgovara za tetu nastalu objavljivanjem informacije iz lana 112. stav 1. ovog zakona, kao i za proputanje objavljivanja informacije iz lana 112. stav 2. ovog zakona, bez obzira na krivicu.Solidarna odgovornostlan 115.Novinar, odgovorni urednik i izdava solidarno odgovaraju za tetu nastalu objavljivanjem informacije iz lana 112. stav 1. ovog zakona, kao i za proputanje objavljivanja informacije iz lana 112. stav 2. ovog zakona.Solidarna odgovornost iz stava 1. ovog lana ne vezuje se za novinara, glavnog urednika i izdavaa drugog medija.Iskljuenje odgovornostilan 116.Novinar, odgovorni urednik i izdava ne odgovaraju za tetu ako je informacija:1) verno preneta iz javne skuptinske rasprave ili javne rasprave u skuptinskom telu;2) verno preneta iz sudskog postupka, u skladu sa ovim zakonom;3) verno preneta s javnog skupa, a novinar je postupao s dunom novinarskom panjom;4) sadrana u dokumentu organa javne vlasti na koji se primenjuje zakon kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja, a javnost ima opravdani interes da za nju zna;5) objavljena u emisiji koja se emituje uivo, a novinar je postupao s dunom novinarskom panjom.Za tetu prouzrokovanu objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije koja potie od organa javne vlasti odgovara Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave iji je to organ, bez obzira na krivicu.Visina naknade tetelan 117.Prilikom odluivanja o visini naknade tete, sud posebno ceni:1) da li je tuilac pokuao da umanji tetu korienjem drugih sredstava pravne zatite u skladu sa odredbama ovog zakona;2) da li je tueni onemoguio tuiocu da umanji tetu objavljivanjem odgovora, ispravke ili druge informacije na osnovu odluke nadlenog suda.Rok za tubu za naknadu tetelan 118.Tuba za naknadu tete podnosi se u roku od est meseci od dana objavljivanja informacije iz lana 112. stav 1, odnosno od dana kada je tueni bio duan da objavi informaciju iz lana 112. stav 2. ovog zakona.XVII. PRAVO NA DEO DOBITIlan 119.Ako je objavljenom informacijom, odnosno zapisom povreeno lino dostojanstvo, autentinost, odnosno privatnost lica, povreeni ima pravo da od izdavaa tubom zahteva deo dobiti ostvarene objavljivanjem informacije, odnosno zapisa, srazmerno tome koliko je objavljivanje doprinelo ostvarenju dobiti, nezavisno od drugih sredstava pravne zatite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona.XVIII. OBJAVLJIVANJE PRESUDElan 120.Po zahtevu tuioca u parnicama po tubi iz l. 101, 112. i 119. ovog zakona, sud nalae odgovornom uredniku da pravnosnanu presudu objavi bez komentara i bez odlaganja, o svom troku, a najkasnije u drugom narednom broju novina, odnosno u drugoj narednoj radio ili televizijskoj emisiji od dana kada je presuda postala pravnosnana.Na objavljivanje presude iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe lana 93. stav 1. i l. 96. i 107. ovog zakona.XIX. ZAJEDNIKE ODREDBE POSTUPKA PRAVNE ZATITENadlenost sudalan 121.Tuba u postupku pravne zatite na osnovu l. 83, 84, 85. i 101, lana 107. stav 2, l. 112. i 119. ovog zakona podnosi se nadlenom sudu na ijem podruju se nalazi sedite izdavaa.Hitnost postupkalan 122.Postupak u parnici po tubi iz lana 121. ovog zakona je hitan.Glavna raspravalan 123.U parnici po tubi iz lana 121. ovog zakona ne zakazuje se pripremno roite.U parnici po tubi za objavljivanje odgovora od tuenog se ne trai da podnese odgovor na tubu, a u parnicama po ostalim tubama sud nalae tuenom da odgovori na tubu u roku od osam dana od dana dostavljanja tube.U parnici po tubi za objavljivanje odgovora prvo roite za glavnu raspravu odrava se u roku od osam dana od dana kada je sud primio tubu, a u parnicama po ostalim tubama u roku od 15 dana od dana prijema odgovora na tubu, odnosno od isteka roka za odgovor na tubu.U pozivu tuiocu naznauje se da e se u sluaju njegovog izostanka s prvog ili bilo kog kasnijeg roita, smatrati da je tubu povukao, a u pozivu tuenom - da se presuda moe doneti u sluaju njegovog izostanka s prvog roita, kao i da se u sluaju njegovog izostanka s kasnijeg roita, presuda donosi na osnovu do tada utvrenog injeninog stanja.U parnici po tubi iz lana 121. ovog zakona nema mirovanja postupka.U parnici po tubi za objavljivanje odgovora moe se traiti povraaj u preanje stanje u roku od jednog dana od dana prestanka izuzetnih okolnosti, a u roku od pet dana od dana proputanja procesne radnje.Donoenje presude i presudalan 124.Sud donosi i javno objavljuje presudu odmah po zakljuenju glavne rasprave.Overeni prepis presude dostavlja se strankama u roku od tri dana od dana donoenja presude.albalan 125.Protiv presude stranke mogu izjaviti albu u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.alba se dostavlja protivnoj strani na odgovor bez odlaganja, a najdocnije u roku od tri dana od dana prijema albe.Rok za odgovor na albu iznosi tri dana od dana prijema.U parnici po tubi za objavljivanje odgovora alba se ne dostavlja protivnoj strani na odgovor.U parnici po tubi za objavljivanje odgovora ne primenjuju se odredbe o predaji podneska telegrafskim putem, predviene zakonom kojim se ureuje parnini postupak.Blagovremenu i dozvoljenu albu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu u roku od pet dana od dana prijema odgovora na albu, odnosno po isteku roka za odgovor na albu, a ako se radi o parnici po tubi za objavljivanje odgovora u roku od dva dana od dana prijema albe.Drugostepeni sud odluuje o albi u roku od osam dana od dana prijema albe sa spisima, odnosno u roku od pet dana od dana prijema albe sa spisima ako se radi o parnici po tubi za objavljivanje odgovora.Revizijalan 126.Revizija je dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tubeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude.U parnici po tubi za naknadu tete i po tubi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog lana mogu izjaviti i tuilac i tueni.Protiv presude drugostepenog suda u parnici po tubi za objavljivanje odgovora ne moe se izjaviti revizija.Dostavljanje pravnosnane presude izdavaulan 127.Ako izdava nije bio obuhvaen tubom iz lana 121. ovog zakona, overeni prepis pravnosnane presude dostavlja se istovremeno i izdavau.Promena odgovornog urednikalan 128.Ako se posle podnoenja tube promeni odgovorni urednik, a tuilac ne preinai tubu do zakljuenja glavne rasprave, sud odbacuje tubu.Za preinaenje tube iz stava 1. ovog lana nije potreban pristanak ni prvobitno tuenog ni novog odgovornog urednika.Do zakljuenja glavne rasprave tuilac moe preinaiti sadrinu tubenog zahteva bez pristanka tuenog.Sud nee dozvoliti da se tuba preinai ako utvrdi da se time zloupotrebljavaju procesna ovlaenja, a naroito ako je bilo vie preinaenja, o emu sud donosi posebno reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba.Ako se odgovorni urednik promeni posle donoenja pravnosnane presude, obaveze utvrene u presudi prelaze na novog odgovornog urednika, osim ako se radi o presudi donetoj po tubi za naknadu tete.Posledica prekoraenja rokovalan 129.Ako sud prekorai rokove iz lana 123. stav 3, lana 124. stav 2, lana 125. st. 6. i 7. ovog zakona, predsednik suda, na predlog tuioca, bez odlaganja dodeljuje predmet u rad drugom veu.Radnje koje je preduzelo vee kome je predmet prvobitno dodeljen u rad i radnje stranaka koje su pred tim veem preduzete ostaju u vanosti i ne moraju se ponavljati.Trokovi postupkalan 130.Tueni snosi trokove postupka po tubi iz l. 83, 84, 85. i 101. i lana 107. stav 2. i ako je objavljivanjem odgovora, ispravke ili na drugi nain otklonio stanje povrede prava tuioca pre okonanja postupka.Primena pravila parninog postupkalan 131.Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, u parnicama po tubi iz lana 121. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se ureuje parnini postupak.XX. NADZORlan 132.Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri organ dravne uprave nadlean za poslove javnog informisanja, a na teritoriji autonomne pokrajine nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri pokrajinski organ uprave nadlean za poslove javnog informisanja kao povereni posao.XXI. KAZNENE ODREDBEPrivredni prestupilan 133.Novanom kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice - izdava koji ne postupi po upozorenju nadlenog organa u postupku utvrivanja ugroavanja medijskog pluralizma (lan 47. stav 3).Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana, novanom kaznom od 10.000 dinara do 200.000 dinara kaznie se i odgovorno lice u izdavau.lan 134.Novanom kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice koje se bavi distribucijom medija suprotno odredbi lana 58. stav 1. ovog zakona.Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana, novanom kaznom od 10.000 dinara do 200.000 dinara kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu koje je distributer medija.Prekrajilan 135.Novanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje izdaje novine ili prua usluge radio, odnosno televizijskog programa, a nije registrovano za obavljanje delatnosti (lan 32. stav 2).lan 136.Novanom kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice - izdava:1) ako izda medij bez impresuma propisane sadrine ili ako ne objavi impresum na propisan nain (l. 34-36);2) ako u roku od 15 dana ne prijavi nastale promene podataka koji se vode u Registru (lan 40);3) ako je za odgovornog urednika imenovano lice koje uiva imunitet od odgovornosti, odnosno lice koje nema prebivalite na teritoriji Republike Srbije (lan 48. st. 4. i 5);4) ako ne ispunjava obavezu uvanja zapisa (lan 68);5) ako ne stavi medijski zapis na uvid ili ne izradi kopiju u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 69-71).Za prekraj iz st. 1. ovog lana, novanom kaznom od 10.000 dinara do 150.000 dinara kaznie se i odgovorno lice izdavaa.Za prekraj iz st. 1. ovog lana, novanom kaznom od 10.000 dinara do 150.000 dinara kaznie se i preduzetnik-izdava.lan 137.Novanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u organu javne vlasti ako u roku od 15 dana ne dostavi Registru podatke o dodeli sredstava (lan 39. stav 4).lan 138.Novanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u organu javne vlasti i pravnom licu koje je u pretenom delu u dravnoj svojini ili koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda ako sufinansira projekte ili na drugi nain pomae izdavaa medija koji nije registrovan, odnosno ako se oglaava ili koristi druge usluge medija koji nije registrovan (lan 44).lan 139.Novanom kaznom od 10.000 dinara do 200.000 dinara kaznie se preduzetnik izdava koji ne postupi po upozorenju nadlenog organa u postupku utvrivanja ugroavanja medijskog pluralizma (lan 47. stav 3).Novanom kaznom od 200.000 dinara do 400.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik distributer koji postupi suprotno odredbama lana 58. stav 1. ovog zakona.lan 140.Novanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorni urednik medija:1) ako se u objavljenoj informaciji neko oznai uiniocem kakvog kanjivog dela, odnosno oglasi krivim ili odgovornim pre pravnosnanosti odluke suda ili drugog nadlenog organa (lan 73);2) ako sadraj medija koji moe ugroziti razvoj maloletnika nije jasno i vidno oznaen, odnosno ako je maloletnik uinjen prepoznatljivim u objavljenoj informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes (lan 78. stav 2. i lan 80. stav 2).3) ako ne dostavi sudu tonski, odnosno video zapis emisije, na zahtev suda (lan 94).XXII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 141.Odredbe ovog zakona o upisu u Registar medija poinju da se primenjuju po isteku est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.Do dana poetka primene odredaba iz stava 1. ovog lana, registracija medija vri se upisom u Registar javnih glasila u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.Podatke o javnim glasilima, upisane u Registar javnih glasila, Registrator e po slubenoj dunosti upisati u Registar medija, bez donoenja posebnog reenja.Izdava medija koji je upisan u Registar javnih glasila duan je da u roku od est meseci od isteka roka iz stava 1. ovog lana prijavi Registru podatke o mediju koji nisu bili propisani kao predmet registracije prema ranije vaeim propisima.lan 142.Izdava koga je neposredno ili posredno osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, izuzev medija iz lana 16. stav 1. ovog zakona, kao i izdava koga je neposredno ili posredno osnovala ustanova, preduzee i drugo pravno lice koje je u celini ili pretenim delom u javnoj svojini ili koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda, privatizuje se u skladu sa propisima kojima se ureuju uslovi i postupak promene vlasnitva drutvenog i javnog kapitala i imovine.Privatizacija medija iz stava 1. ovog lana vri se na nain kojim se obezbeuje kontinuitet u proizvodnji medijskih sadraja od javnog interesa, u periodu od 5 godina od dana zakljuivanja ugovora o prodaji kapitala.Kontinuitet u proizvodnji medijskih sadraja iz stava 2. ovog lana podrazumeva i obavezu odravanja udela programskog vremena na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, odnosno udela informativnih, obrazovnih, naunih, kulturno-umetnikih, deijih, zabavnih, sportskih i drugih programskih sadraja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa programskom emom koja je vaila u periodu od dvanaest meseci pre dana stupanja na snagu ovog zakona.Ukoliko nije pokrenut postupak privatizacije izdavaa iz stava 1. ovog lana, odgovorno lice u izdavau duno je da podnese inicijativu za pokretanje postupka privatizacije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.Inicijativa iz stava 4. ovog lana podnosi se Agenciji za privatizaciju.Odluku o metodu privatizacije donosi Agencija za privatizaciju, u roku od 90 dana od dana podnoenja inicijative iz stava 4. ovog lana.Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital izdavaa iz stava 1. ovog lana, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavaa se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.Ako u sluaju iz stava 7. ovog lana zaposleni ne prihvate prenos besplatnih akcija medij prestaje da postoji i brie se iz Registra medija, a odluku o promeni delatnosti izdavaa ili ukidanju izdavaa donosi osniva izdavaa.lan 143.Od 1. jula 2015. godine, zabranjeno je finansiranje izdavaa medija iz javnih prihoda, osim u skladu sa odredbama lanova 17-28. ovog zakona.Zabrana finansiranja medija iz javnih prihoda iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na javne servise na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ustanovu formiranu radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovnitva na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i na medije ija su osnivaka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina do stupanja na snagu ovog zakona.Finansiranje javnih medijskih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ureuje se posebnim zakonom.Finansiranje ustanove formirane radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovnitva na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ureuje se odlukom Vlade.Finansiranje medija iji su osnivai nacionalni saveti nacionalnih manjina, ureuje se posebnim zakonom kojim se regulie poloaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina.Sredstva za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u skladu sa odredbama l. 17-28. ovog zakona, opredeljuju se u budetima Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, najkasnije poevi od budeta za 2015. godinu.lan 144.Ministarstvo nadleno za poslove javnog informisanja duno je da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonski akt predvien l. 28, 43. i 55. ovog zakona.lan 145.Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:1) Zakon o javnom informisanju (Slubeni glasnik RS, br. 43/03, 61/05, 71/09, 89/10 - US i 41 - US);2) odredba lana 20. stav 1. taka 34) Zakona o lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik RS, broj 129/07) u delu koji se odnosi na osnivanje televizijskih i radio-stanica radi izvetavanja na jeziku nacionalnih manjina;3) odredba lana 8. stav 2. taka 5) Zakona o glavnom gradu (Slubeni glasnik RS, broj 129/07);4) odredbe lana 3. stav 3. Zakona o javnim slubama (Slubeni glasnik RS, br. 42/91, 71/94, 79/05 - dr. zakon) u delu koji glasi javnog informisanja;5) odredbe l. 4. i 19. Zakona o Javnom preduzeu Novinska agencija Tanjug (Slubeni list SRJ, broj 11/95).lan 146.Zakon o Javnom preduzeu Novinska agencija Tanjug (Slubeni list SRJ, broj 11/95) prestaje da vai danom zakljuenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine Javnog preduzea Novinska agencija Tanjug.Ako ugovor iz stava 1. ovog lana ne bude zakljuen do 1. jula 2015. godine, Zakon o Javnom preduzeu Novinska agencija Tanjug (Slubeni list SRJ, broj 11/95) prestaje da vai 1. jula 2015. godine.U sluaju iz stava 2. ovog lana, pravne posledice prestanka Javnog preduzea Novinska agencija Tanjug, uredie Vlada svojim aktom.lan 147.Zakon o Javnom preduzeu za novinsko-izdavaku delatnost Panorama (Slubeni glasnik RS, broj 80/92) prestaje da vai najkasnije 1. jula 2015. godine.Pravne posledice prestanka Javnog preduzea za novinsko-izdavaku delatnost Panorama, uredie Vlada svojim aktom.lan 148.Uredba o Saveznoj javnoj ustanovi Radio-Jugoslavija (Slubeni list SRJ, br. 3/02 i 29/02) prestaje da vai najkasnije 1. jula 2015. godine.Pravne posledice prestanka Savezne javne ustanove Radio-Jugoslavija, uredie Vlada svojim aktom.lan 149.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.