ZAKLJUCAK

1 Budvansk !c sradi om XIV vnk" u .1^T' k-dase ovai grad nalazio u sklopu srednjovekovne srpske driave. Vreme-

njegovo osnovno jezgro dodavani novi statutarni propisi,tako da j€ na osnovu njihove sadcine, jezika, pravne terminologije, aa ponekad i oznake o vremenu donoEenja, moguae razlikovati poglavljanastala u doba D€spotovine i mletaikc vlasti. Otuda propisi nisu uvekdovoljno uskladeni i pojedine odredbe se mogu protumaiiti iedino uko-liko se ima u vidu sadrzina Statuta u celini, a nisu retki ni propisi kojisc medusobno potpuno iskljuauiu. Poito je Budvanski statut bio veomadugo u upotrebi, odigledno da je postojala potreba za uskladivanjemsadrzine njegovih odredbi u odnosu na novonastale drustvene odnosekoji su ponekad zahtevali i sasvim druganija relen.ja od do tada posto-je6ih. Medutim. nedovoljno jasna saddina statutamih propisa. neposto-janie odgovaEju6e arhivske grade, a pogotovo nedostatak pouzdanijihsaznanja o srednjovekovnoj istoriji budvanske komune. u velikoj medonemoguaavaju praaenje tih plocesa i davanje zadovoljavajuaih odgo-v o ' E r a r ' z p r o b l , n a k e o , : p o c r a , - - b j - .

Mada se radi o primorskoj komuni, osnovno obeleije pfivrednomZivotu Budve kroz drugi pedod, davali su agralna proizvodnja u nepo-srednoj okolini, malo lokalno ttiste unutar grada i skromna zanatskaproizvodnja, dok za snazniji razvoj pomo$tva nisu postojali odgovara-ju6i prirodni usLovi. U takvoj sredini ofomili su se prvenstveno oni in-stituti iiji je nastanak i razvoj bio diktiran neposrednim iivotnim po-trebama, lto najbolje moze objasnili nerazvijenost budvanskog pravakao i pojavu nekih specifiinosti u njegovom razvoju. U celini posma-tran Budvanski statut nije ni izbliza tako potpun i doraden kao iLo suto bili statuti, nastali u isto vreme, u drugim daleko razvijenijim primor-skim komunama. Pored toga, stiie se utisak da ni njegovog sastavljadanije odLikovalo veUko prar,'niako obrazovanje koje bi mu omoguiavalopreciznije izraiavanje i jasnij€ formulisanje statutarnih odredbi. B€zobzira na to Budvanski statut je veoma vazan plavno-istorijski doku-menat, koji ve6 sam po sebi predstavlja znadajno svedodanstvo o pro!-losti ovoga grada i to kroz veoma dugi vremenski pedod u kome sunjegove statutarne odredbe nastajale i bile u pdmeni.

Cini se da imovinsko-pravne odredbe u Budvanskom statutu naj-neposrednije odrtavaju brojne proti ednosti koje su karakterisaledrustveni i privredni Zivot u ovoj srednjovekovnoi kornuni. To su, presvega, suprotnosti izmedu iitelja grada i seoskog stanovnistva nastanje-

17+ 259

****flt***rt**im$"'rii,",*** -J*3t-:ti"'-:ri:kFinn'k""1+:#{rr":T#:

2. Osnovno obelezje svojinskim odnosima u budvanskoj- komuni'

*q'"t:l*l*itl+;+t"*rffi ".im:#*:".51,*ttffi $H#*ftti$frilt;ffl1Ti1ffiffi##

$-"tw}*,*tii'-J"1rT*ilfr yflrruw *"", : r";Dr:no": la ostvareniu ponFnLrlog c r la' u,,"ro,,i**" "r"t."os s""d"kol,$l?"iloJ?,ilt$fi*Hi:jji".i

*m*gp**+m**g;*$**-Wfttgiliafr+i+d+,l;; +q**:l*;nl*.*"m'-i";,:,"*$*:*,:+-T+3#it#5r.{Rr;T;

ffi

,,izdavtzakoni

Ipojavrltom je

, }

nije bjima j

jem p

sporffsuiiom

tedik

u Bursvojin

,,svojilidnotu Ja\cal pl

posto.karak

vlastranihIjanjj(taj Ppostaskogposecsu bido t ;m a lljiEni

nju j

o d b

i n a

260

na mogu6nost da je ova ustanova vizantijskog porekla ("1!ara.lotes" -

..izdavniia"), preko sredniovekovnog srpskog prava (dl. 108 Dusanovogzdkorika) doslo j do b rd'dn.ka komu'e.

Pored pojedinaca, kao nosioci svojinskihpoiayiti Opitina i crkva, a nad dobrima koja sulom tF o o pr ' -dviou. p4.ebar pr a\ n ' - :m.

ovlas6enja mogli su senjima pripadala, Statu-

Nekoliko otuedbi Budvanskog statuta posve6eno je i zaititi plavasvojine. Na osnovu njih moguie jc zakljuditi da je vlasnik sivad, kojinije bio ujedno i njen ddalac, morao posedovati valiane dokaze ko-i i r n a t e l o r \ u J F s o p : r v e n i a k o p r a \ o m o g a n i p ^ t v r d r r i u k o l r k o r r g a; F k o o c p ^ , d v a . U o v o j s i l u J c i j : d - z d l a c s r \ a r i j . b i n r d a . k o o o \ o l j n -jem polotaju, poito se teret dokazivanja nalazio na strani tutioca, takoda ie, sve dok se ne dokaz-. suprotno, tuiena strana smatrana vlasnikomspome stvari i bez posedovanja bilo kakvih dokaza, samo ukoliko predsudom da izv. supletornu (dopunsku) zakletvu. U $ednjovekovnom bud-vanskom ptal'u ddalac stvari nije utivao posebnu zastitu u smislu in-terdiktnog postupka rimskog prava, vet su izgleda sva spoma pitanjaizmedu stranaka rciavana u jedinstvenom petitornom postupkL!. Dakle,u Budvanskom statutu predvidene su samo one situacije u kojima jesvo.jinska ovlaidenja bilo neophodno ista6i radi zaslite vlasnidkog sta-tusa nekog lica - bez ikakvog upuitanja u delinisanje samog pojma,,svojina". Otuda nam sadriina svojinsko-pravnih ovia36enja ostaie pritidno nejasna. Nepostojanje budvanske arhivske grade u ovom sluaa-ju javlja se kao posebno veliki prcblem, daleko veii ncgo Sto je to slu-aai prilikom razmattanja nekih dr ugih pravnih pitanja.

Ipak, nekoliko saduvanih dokumenata nastalih u doba Despoto-vine i za vleme mletaake vlasti, proEiruju naia saznanja o svojinskimodnosima u srednjovekovnoj Bud\.i. ukazujudi, izmeilu ostalog, i napostojanje baitinskih i pronijarskih poseda sa svim obcle;jima koja sukaraktedsala o\,'u vrstu svojinskih odnosa. Sasvim je moguie da su oveustanove i ranije postojale u budvanskoj sredini, a da ih je mletaakavlast samo preuzela iz vei postojedeg sistema zemljiinih odnosa formi-ranih jos u vreme kada su se gradovi zetskog primoria i seveme Al-baniie nalazili u sastavu srednjovekol'ne srpske driave. Medutim, zataj period ne postoje odgovarajuai izvori koji bi potvrdiLi ovakvu prcd-postavku. Pozniji dokumenti, kao i analogija sa ostalim gradovima zet-skog primolja, upuauju na zakljudak da su i u Budvi postojari ne samoposedi pod neposr:ednom ingerencijom opitinskih vlasti, vea i oni kojisu bili pod direktnom upravom mletaike vlade (Sigzo"tal. Ovi posedi sudo tada pripadali oblasnim gospodarima i srpskim despotima, i na nji-ma je mletaaka vlast skoro po pravilu uspostavljala pronijarski zen-ljisni sistem.

3. U Budvanskom statutu veliki broj odredbi posveten je rcgulisa-nju imovinsko-pravnih odnosa u porodici. Sudedi prema niihovoi sadr;i-ni, mo;e se zakliuaiti da je porodica u Budvi biia uglavnom sastavljenaod bradnih tuugova i njihovib potomaka. U njoj je dominirala vlastoca porodice koia se protezala nc samo na Zenu i njihovu decu, negoi na lica koja su kao posluga ziveli sa njima. Ova dinienica je r.tticala i

261

na karakter svojinskih odnosa u budvanskoj porodici. Osnovno obelez_je tim odnosima davala je protivrednost koja ie postojala izmedu dobarau individualnoi svojini pojedinaca, s jedne shane, i jo6 uvek veomaprisutnih ostataka porodiano-svojinskih shvatanja, s druge strane. Iz-gleda da se koreni ovakvog oblika porodice mogu naii u odredenimSirim poroditnim zajednicama koje su se postepeno cepale na sve ma-nje delove uporedo sa razvojem druitveno-ekonomskih uslova. Da jeovai Droces bio uveliko u toku u vleme vaZenja Budvanskog statuta,svedoai vile njegovih odredbi u kojima se precizira sam postupak deo-be, kao i prava bliskih srodnika u toj situaciji. Eventualni sporovi re-aavali su se kroz arbitrazno laidko sudenie u kojima sri uzimali uae!6ezajednidki pdjatelji zavadenih strana, Sto upu6uje na zakljuiak da seovde zapravo radi o pdmeni tradicionalnih obidajno-pral.nih pravila.

Analizom odredbi vezanih za imovinsko-pravne odnose supruzni-ka. kao i one koiima se regulisu pitanja odnosa roditelja i dece, motese do6i do zakljudka da je u budvanskoj komuni bio po:tovan princip o d-vojenost i imovinskih masa braanih drugova, t j . da ie postojala po-dela roditeLjske imovine na ,,bona paterna" i. ,bona materna". Ovo ieod _presudnog znatlja za formiranje nadela koja su se primenjivala unasreonom pfavu.

4. U odnosu na statute drugih primorskih gradova, Budvanskistatut daje daleko potpuniju sliku o intestatskim nasiednim redovima.Analizom posebnog poglavlja posve6enog zakonskom nasledivanju (cap.212) kao i odredbama koje se na njega odnose, mo;e se zapaziti da seiza prividne slidnosti sa rimskim pmvom hiju ustvad pdncipi i usta-nove potpuno strane naslednom pra\,'u,Iustinija,novog dorba. Oni suinkorporisani u zakonski red nasledivanja prilagodavaiuii ga zahtevimaspecitlinog razvoja budvanske komune. Tako na primer, usled pohebeda se matediaLna dobra zadrze u rukama ]i{ra koja 6e najduze ostati uroditeljskoj kuai, i time doprineti oauvanju poroditne imovine, u bud-vanskom naslednom pravu dosledno se pdmenjr.rje princip pffenstvamuskih srodnika u odnosu na ienske. Isto tako, pdncip paterna pater-nis, mdtel"rla rnaternxs v potpunoj je suprotnosti sa nadeiima rimskogprava u kome oslavitina pedstavlja jedinstvenu celinu. U Budvanskom;tatutu, naprotiv, moZe se ustanoviti postojanje podeljenosti naslednihmasa Sto je nutni predustov da se jmovina iz oshvstine vmti tamoodakle i potiae - odeva imovina odevim srodnicima, a majdina majainim. Pomenutom odredbom o intestatskpm nasledivanju predvideno ieda se na naslede plvo pozivaju deca ostavioca, potom njegovi roditeLjiodnosno njegova bra6a i sestre sa potomcima, a ukoliko ni njih nemapozivaju se na naslede najblizi srodnici od aetvrtog stepena, zatim prc-Ziveli braini drug i na haju budvanska opBtina

Odredbe Budvanskog statuta predvidaju da punoletna lica moguraspolagati svojom imovinom putem testamenta. Obim raspolozivog delazavisio je pryenstveno od toga da Ii je testator imao potomka ili ne.Sudeti po nekim odredbama Statuta, smisao ,,testamentalnog" raspola-ganja oca koji ima decu, je vise u isticanju jednog od atributa njegoveroditeliske vlasti, nego u nameri da se odredi njegov univerzalni suk-

262

5.obligacjgulisan

omoguad a j e !Posebn

likog zman k;

Ku Budl

pojedirpismendica. C

per?eri

ti kredigfada

ugovor

neispu

I

potvrdo direlrazvijr

obiaajrpostoli

(

ju odr

aih dpravn

5. Nerazvijenost budvanske komune uticsta jl i 11 9:-1i:::':*:

"b ,s,: ';:;:;;.;:jh

-;crno'a odredbe sucrv:::,'."^c-^ ''^11:

;:i T:'""J;gl,ri!:j" "i[ "t""a

v;ra od azdva:l1:]-"'-:l:1""-..:): \"]ill;-"tlii' '.','i"i'i :", "0r",-'i " "' i, .i*"u +o': L.j^"^9''"'^1i^' ;Fl":'"J,;,,nl .""i": 1",*J,t,i, ;.-" ; ;" p i ..i "ryI :l'-": I _ ̂ ^" r-:,, li. ".i."

j il:;H;l:t'"i;;;i'"'";: r"'i';'"1, "u :i.".i':"i ,1::."li.i 'il f;liil'li"'.il"" ""i"i:';;'; ;;i; J;6;", * |:t, l- 1"'r"'l.i^' llS" i:t,*.";"":.1;*'d,;i;; ;i":'," o 'i.ccr. r' odr.o :rra :1': -,1i." ?,^l^".1i.:1i""]"ii.:i'r-?';-a"-,i;--'il,;ii.F, ;i'"1'l,t !-"J':,,:':-u": Y'lf , X-n.! : ;,;r:,;: : :,-:""i1*;'::;l"n:il, "el:'.':T :'[]; "; X' ll j ; ̂- " " ' * , , i " O u u p r r n , - n e o o l { j - " r n o , ' r .llll','i'"",'l:'u.i, .''""i".".-"a;au: ;" i-.: I: 1.'- I i":11, T:^::,i-i':'.i:";r';",i" &i;" i a."c"

"e'""it"":" prilikom njihovoe prometa

'""""t g*a.*t"c iostupt<a oa kiviinos Na -ov,akav ':\ll^1u"*,:p;:);

,l :'d.i#'i.i,;'?""."t"ei, ,i" . ",a.r-". f":1"*' l'9':d: ̂11 ",c-"; , r ; ' , ; ; ; p ; , ; : r ; s r a L l a , r i m o d , . c d b a m a v F o \ ! ' " r o d r o c r r u s v o v e -

" i t d u" v-n;r "rkobd

niJ ' 1i Tahrevalo p-e' i 'n i j ' c;Lr isanjF ovi \

plavnih oblasti

Kao i .u statutarnim P.:l'11 3l*"i".:ii?i"J""5"":1* fl;igiJ?";

::h{"* T:# "ff rril j :;'rr"i iri;;' i; ri l; j;i'; ::i r i i n e n o : t o , m i , o o k o r i - ' \ a k i p o s ' b o o f ! d s l a ' l r i ? v o p r a v r n p o r r p '

r:;fr".r"' jil"1J*;:;tl;lii,t::xi"":irri"k jl';r";ir1iveco. ln: "rmo ispod pon.rur ' vredno" i

L B u o \ , - s k u r . r a t u . u p o m i , J u . P u g o \ o _ i o ' { u p o p r o d d J z d j r r u

: k l ' rdirr . -ard ob . ' Lgovn a J ?akupu ' r ! pola etnosl (7am I rr i r ' v1no-

*L'l;:",mi:11,i: A.="u*r-+1iir*lr.:i*v:ru';s:xtl**""ifi :i:*ttx#li')5"H"r'1;#*."f x

Ne samo telminologija koja ie koriS6ena za ozna'avanle ugovora'

::::i",j;;"::'i;;:;" i1'::: "J ;,".l:l:l"f . :i,:;. ".'"'i":: !:iiilli;:;i,.r ;l i;*"** i:i ;f"'." i#L"i)',i ;i.,'.: "r ":r :l :""1':;1,.-i^3.;., 1"i';,f5, f,f ' ;" l:i:.;"1;'"";i" l''.3.liiii' ?i'' ";::oo"toiah drust i eno ckonumskr uslovi

6. Na nerazvijenost pral'nog sistema Budve ukazuje i dinjenica'

a. *"a" a"tt. t roit-ti* pt:oc"""ut"lm normama ne postoji tdiferenci-

263

Dakle, Butlvanski statut predstavlja u najve6oi meri kodifikacijuobidajnih pravila koja su se u ovoj nerazvij€noj sredini formfuala krozdugi uemenski period - i na koje se statutame odredbe ponekaC iz-ridito pozivaju (L'antico cosunLe). Osim toga, na njegovu saddinu uti-cali su u izvesnoj me i statuti susednih gPdskih komuna (pogotovoKotora), pravo srcdnjovekovne srpske ddave, pojedine ustanove vizan-tijskog porekla (,,aptagi", a nTo'da i ,stailo" i dr.), pravila kano4skogprava (zabrana zelenasenja) itd. Samo kada je red o dobdma obuhva-6enim Zenmim milazom, moglo bi se govodti o primeni pral'nog rczimadi inog onorre koj i je po:tojao u Jus{ ini jdnovom pravu.

L'C

temF

maniinologde 1erpoumharm,coIIrpp.as rtallai

de cetutaiclier, :vale ,et de

due adeurcondi

p.em:dicte

diqu€ais6nde Br

longlappli,

dans

264