Bo{ko Mijatovi}Dragoqub Popovi}Slobodan Samarxi}

ZAJEDNICA SRBIJE I CRNE GORE

predlog ustavne rekonstrukcije SR Jugoslavije

Centar za liberalno-demokratske studijeBeograd – Smederevska Palanka, 2000

Bo{ko Mijatovi}, Dragoqub Popovi}, Slobodan Samarxi}

ZAJEDNICA SRBIJE I CRNE GOREpredlog ustavne rekonstrukcije SR Jugoslavije

Urednik:prof. dr Dragor Hiber

Izdava~:Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd – Smederevska Palanka

Za izdava~a:dr Zoran Vaci}

Likovno-grafi~ki urednik:Zoran M. Blagojevi}

[tampa:„FORMAT“, Beograd

Tira`:500 primeraka

Beograd, 2000

Autori se zahvaquju Fondaciji Fridrih Ebert na podr{ci ovoj studiji

Sadr`aj

Uvod 7

Sada{we stawe – ustav koji ne va`i 9

Osnovna na~ela dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore 14

Osnovna prava i slobode 18

Podela nadle`nosti izme|u saveza i ~lanica 21

Ekonomsko ure|ewe 25

Ustanove dr`avne zajednice 35

O autorima 45

5

Uvod

Od svog osnivawa aprila 1992, federacija Srbije i Crne Gore, tzv.SR Jugoslavija, nije funkcionisala kao normalna dr`ava. Umesto da usvemu prevazi|e zlosre}nu biv{u federaciju, ona ju je gotovo u svemupodra`avala. Dok je kako-tako funkcionisala, bilo je to vi{e u kqu~udirektnog dogovarawa i osobenog nagodbewa{tva predstavnika repub-li~kih vlasti nego u duhu i po slovu ustava. Kada su ovi izvori „zajed-ni{tva“ presu{ili, wen opstanak zavisi iskqu~ivo od voqe velikih silai trenutno se dr`i o koncu Rezolucije Saveta bezbednosti UN br. 1244donete povodom Kosova i Metohije.

Ve}ina gra|ana Srbije i Crne Gore duboko je nesaglasna sa ovakvimstawem. Na`alost, ve}insko mi{qewe o tome ne mo`e politi~ki da seartikuli{e, niti da do|e do svog izraza. U Crnoj Gori referendum o neza-visnosti ve} dugo je politi~ka tema vladaju}e koalicije od primarnogzna~aja. Politi~ka javnost je, me|utim, duboko podeqena oko ovog pitawa.U Srbiji, koja je suo~ena sa pitawem vlastitog opstanka, problem dr`avnezajednice sa Crnom Gorom se ili ignori{e, na strani vlasti, ili odla`e,na strani opozicije i woj bliske javnosti. Dok se u Crnoj Gori kopqa lomeoko pitawa za ili protiv „Osnova novih odnosa Crne Gore i Srbije“, uSrbiji ne postoji odgovaraju}i dokument o „novim odnosima“ koji bianga`ovao politi~ku javnost.

Ovaj projekat ustavne rekonstrukcije SR Jugoslavije u pravcu novedr`avne zajednice Srbije i Crne Gore izraz je nemirewa wegovih autorasa ovakvim stawem stvari. Oni smatraju da je postoje}e stawe ustavnogvakuuma i politi~ki i moralno neodr`ivo i da se mora razre{iti u nekomod svojih logi~nih epiloga. Iako je miran dr`avni razlaz jedno od nor-malnih re{ewa, autori smatraju da ima dovoqno objektivnih ~inilacakoji idu u prilog stvarawa funkcionalne dr`avne zajednice Srbije i CrneGore. Oni polaze od istorijski potvr|ene ~iwenice da narodi dve repub-like `ele da `ive u okvirima dr`avne zajednice, ali ne grade koncept

7

zajednice na istorijskim premisama i argumentima. Stoga smatraju da jejedina alternativna ideja dr`avnom razdvajawu sadr`ana u stvarawuliberalno-demokratske zajednice minimalnog federativnog tipa. Autorina gaje iluziju da }e projekat koji izla`u udariti kao iskra o politi~kotlo dve republike, jo{ mawe da }e izazvati odgovaraju}u pa`wu wihovihdana{wih politi~kih aktera bilo u vlasti bilo u opoziciji. Oni jedinosmatraju da je projekat vredan javne diskusije, pre svega u okvirima nau~nihstruka koje se bave razli~itim aspektima ustavnog pitawa.

Kada bi nekim slu~ajem danas svako po~eo da se bavi svojim poslom,javni problemi bi stali da se vra}aju u svoju maticu normalnosti. Iz togprofesionalnog ube|ewa, u vreme koje ne trpi profesije, autori izla`uovaj projekat sudu javnosti u Srbiji i Crnoj Gori kao doprinos mogu}emnepoli~kom problematizovawu jedne uzavrele politi~ke teme.

8

Sada{we stawe – ustav koji ne va`i

Federacija Srbije i Crne Gore, SR Jugoslavija, stvorena jedono{ewem wenog Ustava 27. aprila 1992. godine. Odluku o progla{ewuovog Ustava donelo je Savezno ve}e Skup{tine SFR Jugoslavije. Iako jeovo telo po Ustavu SFRJ bilo nadle`no da odlu~uje o promeni Ustava,u wegovom sastavu nisu bile delegacije ~etiri republike, koje su ume|uvremenu dobile me|unarodno priznawe kao nezavisne i suverenedr`ave. Time je legalni status tog tela da obavqa bilo koju funkciju, anekamoli da donosi novi ustav, bio ustavnopravno problemati~an.

Ovakav ~in utemeqewa dr`avne zajednice Srbije i Crne Gorebacio je senku na ve}insku voqu gra|ana u ove dve republike da, nakon ras-pada prethodne federacije, nastave da ̀ ive u zajedni~koj dr`avi. Najbo-qi na~in da se ta voqa izrazi bio je sadr`an u demokratskoj proceduriosnivawa dvo~lane federacije, kojom bi bili garantovani i legitimnosti legalnost nove federacije. Umesto toga, predstavnici dve republikeodlu~ili su da sam ~in dono{ewa novog ustava odigra ulogu spone izme|uprethodne i nove federacije.

Dono{ewe Ustava SR Jugoslavije bilo je vezano pre za me|unaro-dne okolnosti raspada prethodne dr`ave nego za unutra{we prilike iistinsku potrebu da se novoj dr`avnoj zajednici Srbije i Crne Goreosigura postojani ustavni temeq. Novi ustav trebalo je da osiguradr`avnopravni i me|unarodnopravni kontinuitet postoje}e i prethod-ne dr`ave, ~ime bi se u obe dimenzije potvrdila teza o secesiji ~etirirepublike biv{e federacije. Ustavno utemeqewe nove federacije bilo je,dakle, u funkciji spoqnopoliti~kih prioriteta tada{weg dr`avnogrukovodstva i stoga je bilo obavqeno u ̀ urbi, bez legalnog pokri}a i bezpotrebne demokratske procedure. Ustav je, drugim re~ima, bio aktneprimerenog politi~kog in`eweringa, a ne svestranog izja{wavawaonih za koje }e on nadaqe va`iti kao na~elan i normativni okvirwihovog `ivota.

9

Postupak dono{ewa ustava SR Jugoslavije bio je od po~etka dokraja u iskqu~ivoj inicijativi i u punoj kontroli vrhova dve tada vlada-ju}e stranke u Srbiji i Crnoj Gori. Prvi i jedini konceptualni okvir,na osnovu kojeg je nastao tekst Ustava (Osnovi ure|ewa i funkcionisawaJugoslavije kao zajedni~ke dr`ave), nastao je u uskom krugu politi~kinajuticajnijih qudi iz dve republike. Tu su bila sadr`ana osnovnaustavna na~ela i sva bitna institucionalna re{ewa, koja su ubrzo pre-to~ena u Nacrt ustava. Nacrt je bez velikih diskusija bio prihva}en urepubli~kim skup{tinama, u kojima su brojno dominirale strankestvarnih ustavotvoraca. Najzad, Ustav je bio progla{en u pravno nepo-stoje}oj skup{tini nepostoje}e dr`ave. Od prve inicijative do usvajawaUstava jedva je pro{lo dva i po meseca, za koje vreme su i inicijativa iNacrt prakti~no mimoi{li politi~ku javnost dveju republika. U CrnojGori je, dodu{e, bio odr`an referendum, ali ne o Nacrtu ustava, ve} ona~elnom pitawu zajedni~kog `ivota ove republike sa Srbijom. Bira~kotelo ogromnom ve}inom izjasnilo se pozitivno, ali ova vrsta referen-dumskog izja{wavawa nije mogla da nadomesti potrebnu javnu i stru~nudiskusiju o Nacrtu ustava. U Srbiji nije bio odr`an ni referendum oNacrtu ustava, ni referendum o pitawu zajedni~kog dr`avnog ̀ ivota saCrnom Gorom.

U samom na~inu dono{ewa Ustava SR Jugoslavije bila jenagove{ten wena zla sudbina. Kako je donesen, tako je i po{tovan, i tonajvi{e od strane onih koji su ga i doneli. Nakon osam godina, staweustavnog `ivota u SR Jugoslaviji pru`a upravo o~ajnu sliku. Malo jere}i da se savezni ustav ne po{tuje, ili da ga pojedini nosioci vlastigotovo neprestano kr{e. U svakodnevnom pona{awu na{ih politi~kih~inilaca broj povreda ustava je toliki da se ove ne mogu vaqano pre-brojati. Ponekad je re~ o pojedinim doga|ajima; drugi put, opet, ostvarawu neustavnih situacija koje traju. Primer za ono prvo moglo bibiti nastupawe predsednika savezne dr`ave na kongresu jedne politi~kestranke i izbor te li~nosti za vo|u stranke. Ovo sve uprkos odredbi ~l.97. stav 4. Ustava SRJ, koja Predsedniku Republike izrekom zabrawujeobavqawe bilo kakve druge javne funkcije ili profesionalne delatnos-ti, osim wegove ustavne du`nosti {efa dr`ave.

Primer za stvarawe neustavne situacije pru`a slu~aj odbijawaverifikovawa mandata crnogorskih poslanika u Ve}u republika, posleizmene republi~kog zakona o tom pitawu u Crnoj Gori. Legalno izabranicrnogorski predstavnici ne mogu da zauzmu svoja mesta u gorwem domusaveznog zakonodavnog tela, dok tamo opstaju neki drugi poslanici iz

10

Crne Gore. Ovima je mandat istekao, a ~itava delatnost Savezneskup{tine zbog toga dobija jedan neustavni oblik, savezna vlast bivanelegitimna i takvo se stawe produ`ava mesecima i godinama.

Povrede Ustava ne zabriwavaju samo sa stanovi{ta politi~keigre, ~ijem normalnom odvijawu Ustav treba da postavi ~vrsta pravila,niti samo sa stanovi{ta politi~kih ~inilaca i ustavnih organa vlasti.Mnogo je gora od toga, a ni{ta mawe nije zna~ajna, zabrinutost koja izovakvog stawa poti~e ako se postavimo na gledi{te tzv. obi~nog gra|ani-na. Vidik koji se otud pru`a stvara sumorne predstave. Kod nas su, usledu~estalih i mnogobrojnih povreda Ustava od strane nosilaca vlasti, ustvari ugro`ena osnovna prava gra|ana. Jo{ vi{e od toga, gra|anin nemaose}awe da obra}awem organima koji su specijalizovani za za{titu pra-va mo`e posti}i zadovoqewe i za{titu sopstvenih prava i na pravu zas-novanih interesa. Drugim re~ima, nad dana{wom ustavnom Jugoslavi-jom javqa se ozbiqna senka pravne nesigurnosti i gotovo bi se moglokazati, pravni~kom umu nepojmqivog haosa i anomije.

Ako se svemu ovom doda ~iwenica da veliki broj saveznih zakonanije uskla|en sa saveznim ustavom, slika }e biti upotpuwena. Ustavnizakon, donet istovremeno s Ustavom nalo`io je zakonodavcu da velikibroj zakona uskladi sa saveznim ustavom. Za to je ostavqen rok do kraja1994. godine. Taj rok je docnije vi{e puta produ`avan, ali sve do danassavezni zakonodavac nije odgovorio svojoj obavezi i mnoge va`ne zakone– kao na primer, Zakon o krivi~nom postupku – nije uskladio sa savez-nim ustavom. Vaqa dodati i to da u slu~aju jedne federalne jedinice –Srbije – postoji jo{ uvek nesaglasnost republi~kog ustava u odnosu nasavezni. Drugim re~ima, iako je ~lanica federacije, Srbija svoj poredaknije dovela u sklad s federalnim.

Iako su postoje}a ustavna re{ewa obezbedila, makar teorijski,da SR Jugoslavija bude jedinstveno ekonomsko podru~je, nedugo nakonusvajawa Ustava do{lo je do derogirawa ustavnog sistema i u ekonom-skoj oblasti. Politi~ka kontrola nad privredom, negde ja~a, negde slabi-ja, u~inila je da se privrede Srbije i Crne Gore po~nu tretirati kaokonkurentska preduze}a „Crna Gora“ i „Srbija“, koja se bore za {to povo-qniju podelu dru{tvenog proizvoda zemqe, a u sopstvenu korist. Zane-marivani su stvarni interesi pojedina~nih preduze}a. Kori{}ene surazli~ite strategije u odnosu na kupovinu deviza na formalnom i nefor-malnom tr`i{tu, monetarnu politiku, carinsku politiku, masovni{verc i drugo.

Nedugo po usvajawu Ustava dolazi do kr{ewa ustavnog sistema u

11

pogledu podele nadle`nosti izme|u saveznog i republi~kih nivoa vlasti.Tako je, na primer, vlada Srbije svojim uredbama privremeno regulisalaodre|ene poslove iz nadle`nosti savezne dr`ave, kao {to su spoqnotr-govinski promet i antimonopolska politika.

Tokom 1997. godine naru{avaju se finasijski odnosi izme|uSavezne vlade i vlade Crne Gore. Savezna vlada postepeno prestaje daupla}uje zakonom propisanu supsidiju penzijskom fondu Crne Gore, dokistovremeno vlada Crne Gore postepeno prestaje da upla}uje zakonompropisane prihode u savezni buxet.

Posle izbora u Crnoj Gori 1997, nelegalnog ostanka poslanikaiz Crne Gore u Ve}u republika Savezne skup{tine i prekida odnosa CrneGore sa Saveznom vladom, Crna Gora vi{e nema uvida u poslovawesaveznih organa u monetarnoj, fiskalnoj, carinskoj, deviznoj i drugimoblastima.

U jesen 1999. godine vlada Crne Gore preduzima radikalne poteze.Prvo preuzima obe carinarnice u Crnoj Gori i progla{ava carinsku suv-erenost Crne Gore, uzimaju}i pravo da sama ubire carinske prihode i davodi sopstvenu carinsku politiku. Drugo, Crna Gora progla{avafiskalnu suverenost, tj. uzima pravo da zadr`i sve ubrane prihode uCrnoj Gori i ukine obavezu uplate odre|enog prihoda saveznom buxetu.Pored toga, fiskalna suverenost zna~i i pravo Crne Gore da samostal-no vodi poresku politiku, nezavisno od re{ewa u saveznom zakonu o osno-vama poreske politike. I tre}e, Crna Gora uvodi nema~ku marku kaosredstvo pla}awa ravnopravno dinaru, sa namerom da istisne dinar izplatnog prometa, ~ime je ukinuta jedinstvenost monetarnog sistema SRJugoslavije.

Savezni organi i organi Srbije reaguju na ove poteze ukidawemplatnog prometa izme|u Crne Gore i Srbije i zabranom transporta goto-vo svih vrsta roba izme|u Srbije i Crnu Gore.

Rezultat svih ovih koraka je ukidawe jedinstvenog privrednogpodru~ja SR Jugoslavije i stvarawe dva zasebna podru~ja podeqena repub-li~kim granicama. Vi{e ne funkcioni{e nijedna bitna odrednica jedin-stvenog tr`i{ta i jedinstvene ekonomije: ne postoji slobodan prometrobe i novca, ne postoji jedinstven carinski sistem, ne postoji zajed-ni~ki fiskalni sistem, ne postoji jedinstven monetarni sistem, ne pos-toji jedinstven devizni i spoqnotrgovinski sistem. Razlika izme|ure{ewa u Ustavu SRJ i stawa u stvarnom ̀ ivotu raste i sve se mawe mo`egovoriti o tome da ekonomski `ivot u SRJ funkcioni{e saglasno fe-deralnom ustrojstvu. [tavi{e, postavqa se pitawe da li Srbija i Crna

12

Gora uop{te ~ine jedno ekonomsko podru~je, zajedni~ko tr`i{te ili,~ak, carinsku uniju. Odgovor je u su{tini negativan. Osim {to (jo{ uvek)nisu uvedene carine za promet robe izme|u Srbije i Crne Gore, mo`e sere}i da ove dve republike trenutno predstavqaju zasebne dr`ave u ekonom-skom smislu.

Kidawe ekonomskih veza izme|u Crne Gore i Srbije svakakodonosi {tetu i jednoj i drugoj republici. Upu}enost mnogih preduze}aiz obe republike na tr`i{te druge republike bilo je znatno, {to jeposledica vi{edecenijskog poslovawa u jednoj zemqi, komplementarnihkapaciteta i navike kupaca na proizvode iz susedne republike.

Ovakvo stawe je ekonomski {tetno, politi~ki neprihvatqivo ipravno neodr`ivo. Ono jasno svedo~i o neophodnosti me|usobnog razlazaili urgentnog preure|ewa dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore.

13

Osnovna na~ela dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore

Na~in dono{ewa Ustava SR Jugoslavije i wegovo nepo{tovawe,svekoliko i otvoreno kr{ewe od strane republi~kih organa Srbije iCrne Gore, pa i samih saveznih organa, jasno svedo~i o potpunom istorij-skom neuspehu ove dvo~lane federacije. Wen opstanak podrazumeva novoutemeqewe ove dr`avne zajednice, na druga~ijim politi~kim pret-postavkama i novim ustavnim na~elima u odnosu na postoje}a. Budu}i dau dana{woj Srbiji i Crnoj Gori, bez obzira na lo{e iskustvo sada{wefederacije, postoji {iroko rasprostraweno i duboko ukoreweno na~elnoopredeqewe za zajedni~ki `ivot, novo ure|ewe dr`avne zajednice morabiti rezultat dobro promi{qenih i obostrano prihva}enih uslova,na~ela i konkretnih institucionalnih re{ewa budu}e zajednice. Onamora biti izraz ne samo istorijskih te`wi naroda Srbije i Crne Goreza zajedni~kim `ivotom, ve} i potrebe stanovni{tva da `ive u dobroure|enoj i funkcionalnoj zajednici, koja je u stawu da unapredi wihoveinterese i zadovoqi svakodnevne potrebe. U tom smislu, svakifunkcionalni model dr`avne zajednice mora danas, tako|e, da bude sis-temski komplementaran procesima regionalnih povezivawa i evropskeintegracije.

Osnovna na~ela, koja se ovde izla`u polaze}i od potrebe za moder-nizacijom javne politike i upravqawa, treba da zadovoqe jedinstvenuposebnost ove zajednice. Srbija i Crna Gora nejednake su po broju stanov-nika, povr{ini i privrednim potencijalima. Uslov ravnopravnostineobi~no je te{ko sistemski i institucionalno zadovoqiti, a posebnou prakti~nom ̀ ivotu zajednice, iako je re~ o uslovu prvog reda. Zbog toga}e i osnovna na~ela i konkretna institucionalna re{ewa, koja trebadosledno da ih slede, polaziti od ideje mnnmalne federacije, dakle onogmodela zajedni~kih funkcija koji se mo`e realizovati u postoje}im

14

dru{tvenim, ekonomskim i politi~kim uslovima. Iako je dr`avna krizadana{we federacije politi~ki indukovana, organizovawe i ure|ewedr`avne zajednice sa dve ~lanice nejednake veli~ine, koje ̀ ele da zadr`esvoje zna~ajne politi~ke, tj. dr`avotvorne autonomije, predstavqa ina~elno te`ak zadatak.

Osnovna na~ela dr`avne zajednice, koja treba preto~iti u opera-tivna i funkcionalno sposobna institucionalna re{ewa su slede}a:

– Minimalna i efikasna vlada. Pretpostavka je da }e se i Srbi-ja i Crna Gora orijentisati ka liberalnom konceptu dr`ave, dakle onomtipu vlade u naj{irem smislu za koji je karakteristi~an minimalan regu-lativni pristup javnim poslovima. Ukoliko se i ~lanice i wihovadr`avna zajednica orijenti{u u pravcu moderne tr`i{ne privrede ivladavine prava, onda je na~elno opredeqewe ka minimalnoj i efikasnojdr`avi na oba nivoa vlade jedino opravdano. Uslov tome je da takav kon-cept upravqawa javnim poslovima preovlada u republikama, kako bi izajedni~ke funkcije koje one prenesu na savez bile, prvo, {to malobroj-nije i, drugo, opslu`ivane od strane razumnog broja reprezentativnih i{to stru~nijih pojedinaca.

– Na~elo supsidijarnosti. Savez }e raspolagati samo onimfunkcijama koje se u zajedni~kom interesu ~lanica mogu boqe i efikas-nije obavqati na nivou zajednice nego na nivou ~lanica. Ovo je na~eloza raspodelu nadle`nosti izme|u saveza i ~lanica koju treba sprovestiu ustavu. Pretpostavka nadle`nosti je na strani ~lanica, {to zna~i dau saveznom ustavu treba enumerisati savezne nadle`nosti. To ne zna~i date nadle`nosti ostvaruju samo savezni organi, jer se predvi|aju i pravasaradwe saveznih i republi~kih organa u sprovo|ewu nadle`nosti saveza.Na~elo supsidijarnosti, osim toga, podrazumeva wegovo va`ewe i u~lanicama. Wegov efekat bi bio sadr`an u decentralizaciji vlasti urepublikama, u Srbiji u korist regiona i op{tina, a u Crnoj Gori ukorist op{tina. Zajedni~ki ciq je da se stvori takav sistem u kome }e seodluke donositi na novoima vlasti koji su maksimalno bliski gra|ani-ma.

– Konstitucionalno na~elo. Savezni ustav, koji je rezultatdemokratski izra`ene i saglasne voqe gra|ana u republikama, postajemerodavni okvir svih odluka iz domena wegovog va`ewa. On je osnov igarant na~ela o vladavini prava u dr`avnoj zajednici. Da bi se to na~elo

15

dosledno sprovodilo, neophodno je da Savezni ustav garantuje ne samoravnopravnost ~lanica, ve} i pravnu jednakost (osnovna prava i slobode)svih gra|ana saveza. Bez efikasne za{tite osnovnih prava i slobodaSavezni ustav bi imao ograni~eno pravno va`ewe na nivou prava ~lani-ca, ~ime bi se prakti~no redukovao na me|udr`avni ugovor. Federalnona~elo (ravnopravnost ~lanica) se ne bi uravnote`ilo sa demokratskimna~elom (jednakost gra|ana) i vladavina prava ne bi imala puni kon-stitucionalni smisao. Osim toga, ovako postavqeno konstitucionalnona~elo va`an je uslov za budu}i pristup dr`avne zajednice evropskimintegracionim procesima, jer je samo dr`ava konstitucionalnog tipavlasna da stupa u ugovorne odnose integracije i sposobna da zadovoqa-va obaveze koje odatle proishode.

– Na~elo saradwe u dr`avnoj zajednici. Nove ustanove zajedniceSrbije i Crne Gore treba da doprinesu izgra|ivawu poverewa me|u poli-ti~kim predstavnicima wihovih gra|ana. U tu svrhu ustav treba dauspostavi nove mehanizme saradwe izme|u ~lanica i saveza, kao i izme|u~lanica neposredno. Pored klasi~nih institucionalnih re{ewa po koji-ma su ~lanice direktno zastupqene u savezu preko svojih predstavnika(gorwi dom saveznog parlamenta), postoje i prava neposredne saradwe~lanica u sprovo|ewu izvr{nih i sudskih funkcija iz oblasti saveznenadle`nosti. Ovo na~elo poja~ava odgovornost ~lanica za funkcioni-sawe dr`avne zajednice i doprinosi ja~awu federalnog poverewa. Osimtoga, u domenu autonomnih nadle`nosti ~lanica one mogu i treba dasara|uju u zajedni~kom regulisawu i sprovo|ewu odgovaraju}ih funkci-ja na me|uparlamentarnom i me|uvladinom nivou. U tu svrhu ~lanicemogu da sklapaju odgovaraju}e ugovore i stvaraju zajedni~ka tela za wiho-vo sprovo|ewe, nezavisna od saveznih organa.

– Na~elo podele vlasti na saveznom nivou. Pored vertikalnepodele nadle`nosti izme|u saveza i ~lanica (na~elo supsidijarnosti),postoji i horizontalna podela me|u granama vlasti (zakonodavna,izvr{na i sudska) i wihova ustavna raspodela me|u razli~itim saveznimtelima. Sistem vlasti na saveznom nivou treba da predstavqa federa-tivnu parlamentarnu republiku, gde }e grane vlasti biti demokratskiuravnote`ene, sa pravima i obavezama me|usobne kontrole i saradwe.Ustav treba precizno da odredi na~in izbora, sastav i ovla{}ewa svakogod saveznih organa, postupke wihovog odlu~ivawa i mehanizme spro-vo|ewa odgovornosti. U ovaj sistem vlasti treba ugraditi instrumente

16

ustavnosudske kontrole ustavnosti i zakonitosti kao garante na~ela ovladavini prava.

– Demokratska procedura dono{ewa saveznog ustava. Nosiociustavotvorne vlasti su gra|ani Srbije i Crne Gore. U izvornom i rezi-dualnom smislu suverenitet pripada wima. Oni su, tako|e, vlasni dadirektno i posredstvom svojih predstavnika odlu~uju u krajwoj instan-ci o promenama Saveznog ustava. Po{to u postupku dono{ewa ustavazna~ajnu ulogu imaju republi~ke skup{tine, neophodno je da wihovomizja{wavawu prethode demokratski izbori. Demokratske konvencije urepublikama podrazumevaju i javne rasprave u kojima }e do izraza do}ipoliti~ka voqa gra|ana i mi{qewa stru~ne javnosti. Nakon javnerasprave, o Nacrtu ustava treba da se izjasne novoformirane skup{tineSrbije i Crne Gore. Ukoliko ga prihvate ve}inom poslani~kih glasova,u republikama se organizuju referendumi. Nacrt je prihva}en ukoliko seza wega izjasni vi{e od polovine bira~a u obe republike. Ustavprogla{ava Ve}e republika Savezne skup{tine, nakon ~ega se raspisujuizbori za Ve}e gra|ana po pravilima novog ustava.

Navedena osnovna na~ela treba da zadovoqe dva bitna uslova:ravnopravnost ~lanica i funkcionalnost dr`avne zajednice. Dr`avnazajednica nema politi~ke svrhe ukoliko se podjednako ne zadovoqe obauslova. Obrisi ispuwenosti oba uslova mo}i }e da se posmatraju ikonkretnije ocene tek u institucionalnom mehanizmu novog ustava kojitreba da operacionalizuje osnovna na~ela.

17

Osnovna prava i slobode

Op{ti pristup

Osnovna prava gra|ana dr`avne zajednice Crne Gore i Srbijemoraju biti nepovrediva, zajem~ena ustavom dr`avne zajednice i jednakana celoj wenoj teritoriji. Osnovna prava gra|ana dr`avne zajednicemoraju biti u skladu s Konvencijom Saveta Evrope o za{titi qudskihprava i osnovnih sloboda, kao i s dodatnim protokolima uz tu konven-ciju. Obim za{tite osnovnih prava gra|ana dr`avne zajednice ne mo`ebiti mawi od onog koji u tom pogledu pru`a pomenuta konvencija, nitise odredbe o osnovnim pravima gra|ana dr`avne zajednice Crne Gore iSrbije mogu u poretku i pred organima dr`avne zajednice i wenih repub-lika-~lanica tuma~iti i primewivati suprotno odredbama i duhu tekonvencije.

Osnovna prava gra|ana utemeqena su ustavom dr`avne zajednice,a odredbe tog ustava o osnovnim pravima neposredno se primewuju. Wimane treba zakonodavna razrada, niti ova – ako se zakonodavstvo za takvo{to odlu~i – sme u bilo ~emu protivre~iti ustavnim odredbama.

Osnovna prava gra|ana uspostavqaju granice slobode delovawadr`avne vlasti i istovremeno predstavqaju izvor konkretnih obavezakako dr`avne zajednice, tako i wenih republika-~lanica.

Osnovna prava gra|ana jem~i dr`avna zajednica, ali istovremenoi wene republike-~lanice, koje su prvenstveno odgovorne za ostvarivaweza{tite osnovnih prava, ~ije standarde, prema evropskim merilima,postavqa dr`avna zajednica.

Sudski sistem dr`avne zajednice pru`i}e pojedincu za{tituwegovog osnovnog prava ako takva za{tita ne bude postignuta u postup-ku pred organom republike-~lanice. Gra|anin dr`avne zajednice bi}eovla{}en, ukoliko za{tita wegovog prava ne bude ostvarena predorganom dr`avne zajednice, da povede spor protiv dr`avne zajednicepred Evropskim sudom za qudska prava.

18

Katalog osnovnih prava gra|ana

Osnovna prava gra|ana dr`avne zajednice Crne Gore i Srbijemoraju naro~ito obuhvatiti:

1) pravo na `ivot, 2) pravo na qudsko dostojanstvo, 3) pravo naza{titu fizi~kog integriteta, 4) pravo na li~nost i ime, 5) pravo najednako postupawe pred zakonom i pravi~no su|ewe, 6) pravo na slobodusavesti i veroispovesti, 7) pravo na slobodno izra`avawe mi{qewa,kao i na slobodu javnih glasila i nau~nog stvarawa, 8) pravo na mirnookupqawe, 9) pravo na udru`ivawe, 10) pravo na za{titu tajnostipo{iqki i komunikacija, 11) pravo na mirno u`ivawe imawa i nepovre-divost privatne svojine, 12) pravo na porodicu i za{titu dece, 13) pra-vo na {kolovawe, 14) pravo na nepovredivost stana, 15) socijalna iekonomska prava, 16) pravo na obra}awe dr`avnim organima, na u~e{}eu upravqawu dr`avnom zajednicom i na efikasni nadzor nad javnomvla{}u.

Osnovna prava gra|ana ne smeju se ograni~iti ni aktom dr`avnezajednice, ni aktom republike-~lanice, ni aktom nekog wihovog organa,niti bilo kojeg pojedinca. U vreme vanrednog ili ratnog stawa mo`e sesamo na~elno i op{tim aktom dr`avne zajednice odlo`iti vr{ewe poje-dinih, u ustavu pobrojanih, osnovnih prava (8, 10, 11, 13, 15) i to samo dookon~awa takvog stawa.

Ustavom predvi|ena osnovna prava gra|ana dr`avne zajednicepredstavqaju najmawu zajem~enu meru takvih prava. Dr`avna zajednica,kao i republike-~lanice, ovla{}ene su da pro{iruju katalog osnovnihprava gra|ana.

Sudska za{tita osnovnih prava gra|ana

Osnovna prava gra|ana u`ivaju za{titu pred redovnim sudovimarepublika-~lanica. Za tu za{titu mora biti predvi|ena i ostvarenavi{estepenost u sudskom postupku.

Pored ovog, osnovna prava gra|ana mogu u`ivati i ustavno-sud-sku za{titu u okviru republike-~lanice.

Korpus osnovnih prava gra|ana dr`avne zajednice, predvi|en wen-im ustavom, u`iva za{titu pred Saveznim visokim sudom, Saveznimustavnim sudom, kao i pred Evropskim sudom za qudska prava.

19

Za{tita mawinskih prava – prava nacionalnih i etni~kih zajednica

Mawine u`ivaju posebnu za{titu dr`avne zajednice i wenihrepublika-~lanica. Mawinska za{tita mora biti u skladu s odredbamaPakta o gra|anskim i politi~kim pravima, Deklaracijom Ujediwenihnacija od 1992. i Okvirnom konvencijom za za{titu nacionalnih maw-ina Saveta Evrope od 1995. godine.

Subjekt za{tite mawinskog prava je kolektivitet. Organza{ti}enog kolektiviteta ovla{}en je da pokrene postupak za za{tituprava, bilo da je povre|eno pravo ~itavog kolektiviteta, wegovog delaili pojedinca koji mu pripada.

Prava mawina moraju naro~ito obuhvatiti: 1) pravo na za{tituod asimilacije, 2) pravo na upotrebu jezika, 3) pravo na za{titu kul-turnog identiteta, 4) pravo na {kolovawe, 5) pravo na za{titu kulturnihdobara.

Republike-~lanice odgovorne su pred dr`avnom zajednicom zasprovo|ewe za{tite mawina. Dr`avna zajednica je ovla{}ena da repub-liku-~lanicu preko svojih organa upozori na problem ostvarivawa ma-winske za{tite na wenoj teritoriji, kao i da zahteva uravnote`ewe takveza{tite s op{te prihva}enim i u ustavu zajem~enim na~elima mawinskeza{tite. [ef dr`avne zajednice mo`e o tome zatra`iti na~elnomi{qewe Saveznog ustavnog suda.

20

Podela nadle`nosti izme|u saveza i ~lanica

Ustavno polazi{te za odre|ivawe funkcija dr`avne zajednice jeda one budu saglasno dodeqene savezu i da se obavqaju racionalno, naobostranu korist ~lanica i u interesu zajednice kao celine. Mnogefunkcije koje su od zajedni~kog interesa dve republike, tj. wihovihgra|ana, a u nadle`nosti su ~lanica, mogu se obavqati u re`imuneposredne saradwe organa republika. Za tu vrstu zajedni~kog reguli-sawa, koje }e sigurno obuhvatati veliki broj `ivotnih oblasti (ener-getika, saobra}aj, telekomunikacije, nauka, tehnolo{ki razvoj, obrazo-vawe, socijalna politika, kultura, ekologija, unutra{wa bezbednost idrugo), treba da postoji ustavna preporuka o neposrednoj saradwi repub-lika. Nadle`nosti saveza u tom smislu bile bi brojno mawe u odnosu napostoje}i Savezni ustav (~l. 77), a obavqale bi se posredstvom saveznihorgana ili u saradwi saveznih i republi~kih organa.

Savez bi raspolagao slede}im nadle`nostima:• osnovna prava i slobode gra|ana, u tom okviru posebna prava i

za{tita etni~kih (mawinskih) grupa i zajednica;• me|unarodni odnosi i spoqna politika; • narodna odbrana; • osnovi privrednog sistema radi za{tite jedinstvenog tr`i{ta.

Kao {to se vidi, koncept polazi od minimalnog broja nadle`nos-ti savezne dr`ave, imaju}i u vidu okolnost da se moderne federacije nekarakteri{u brojem nadle`nosti, ve} na~inom wihovog sprovo|ewa.Polaze}i od liberalne ideje minimalne dr`ave, federacija Srbije iCrne Gore obavqa}e samo one funkcije bez kojih sistem zajednice ne bimogao efikasno da funkcioni{e. Ali, za razliku od konfederalnog tipa

21

saveza, ova federacija (wene ustanove) raspolaga}e potrebnom funkcio-nalnom autonomijom u organizacionom, pravnom i finansijskom pogledu.

Izvorne nadle`nosti saveza odre|ene su ustavom i u wemu jesadr`ana saglasnost jedinica da se upravo pobrojane nadle`nosti ost-varuju na saveznom nivou. Isto tako, sve druge mogu}e nadle`nosti, zakoje se ustanovi da se mogu efikasnije ostvarivati na saveznom nivounego u ~lanicama pojedina~no ili u re`imu wihove neposredne saradwe,mogu biti dodeqene saveznim organima samo na osnovu saglasne voqe~lanica. Savez, dakle, ne raspola`e mogu}no{}u da sam sebi dodequjenove nadle`nosti (implied powers), ve} ih dobija isqu~ivo na osnovudogovora ~lanica.

Ovo re{ewe o na~inu dodeqivawa nadle`nosti savezu umnogomepodse}a na konfederalno, iako se ono od po~etka primewuje u Evropskojzajednici/uniji, koja je po svim kriterijumima prevazi{la nivo kon-federalnih me|udr`avnih aran`mana. Klasi~na podela na federacije ikonfederacije nastala je na osnovu kriterijuma koji nivo vlade imanadle`nost da donosi nadle`nosti. Ako je re~ o ~lanicama, onda imamoposla sa konfederacijama, a ako takvom nadle`no{}u raspola`e savez,tada je na delu federacija (nema~ka teorija o Kompetenz-Kompetenz). Na{eopredeqewe za prvi pristup nije, me|utim, i opredelewe za dr`avnu zajed-nicu Srbije i Crne Gore kao konfederaciju. U funkcionalnom pogledu,u domenu svojih nadle`nosti zajednica }e biti ure|ena na federativnimna~elima i bi}e, kao {to je pomenuto, federativna parlamentarna repub-lika. Ali, smatramo da fundamentalna pitawa zajednice treba da sere{avaju posredstvom saglasnosti ~lanica.

Kada je re~ o konkretnom predlogu nadle`nosti kojima bi raspo-lagao savez, predlog je, pored razloga dobrog unutra{weg funkcioni-sawa, rukovo|en jo{ jednim razlogom. To je strate{ka orijentacija dr`av-ne zajednice Srbije i Crne Gore ka evropskim integracijama. Upravo uoblastima pobrojanih saveznih nadle`nosti – osnovna prava i mawinskaza{tita, spoqna politika i odbrana, jedinstveno tr`i{te sa ~etiri slo-bode (slobodan promet robe, kapitala, radne snage i usluga) – ova dr`avnazajednica mora postepeno da uskla|uje svoju politiku i zakonodavstvo sava`e}im pravilima evropskih organizacija, bilo da je re~ o SavetuEvrope, OEBS-u ili Evropskoj uniji. To ne}e mo}i da u~ini ukoliko isama ne bude imala efikasan sistem odlu~ivawa u tim oblastima.

U domenu nazna~enih funkcija, zajednica bi, preko svojih organai uz saradwu republi~kih organa, utvr|ivala i vodila politiku, donosi-la i izv{avala savezne zakone, druge propise i op{te akte i vr{ila odgo-

22

varaju}u ustavno-sudsku i sudsku za{titu. U svim drugim oblastima, kojebi po ne~elu o pretpostavci nadle`nosti u korist ~lanica bile unadle`nosti republika, zajedni~ki interesi bi se ostvarivali u me|ure-publi~kom re`imu odnosa uz mogu}u pomo} i asistenciju saveznih organa.

U ciqu obezbe|ewa maksimalne ravnopravnosti ~lanica, ali ifunkcionalnosti sistema, vr{ewe saveznih nadle`nosti defini{e sena slede}i na~in:

• Temeqne odluke (zakone i druge odluke) donosio bi savezni par-lament u dvodomnom postupku odlu~ivwa za svaki zakonski aktili odluku, ve}inom glasova saveznih poslanika u svakom od dvaskup{tinska doma. Opredeqewe za srazmerno mali brojnadle`nosti dr`avne zajednice, od kojih bi neke bile me{ovitea neke iskqu~ive (daqi tekst), uslovqava postojawe {to efikas-nijeg mehanizma odlu~ivawa u Saveznoj skup{tini. Stoga se pred-vi|a samo odlu~ivawe apsolutnom ve}inom u oba skup{tinskadoma, bez kvalifikovane ve}ine za bilo koje pitawe iz domenasavezne nadle`nosti (za razliku od re{ewa u ~l. 90, st. 2 i 3sada{weg Ustava).

• Jedan broj saveznih funkcija bio bi u re`imu me{ovitihnadle`nosti, gde savezni parlament donosi osnove sistema, arepubli~ki parlamenti vr{e bli`u zakonsku regulaciju odgo-varaju}e materije. Ove savezne odluke izvr{avaju se u ~lanicamaodgovaraju}im aktima republi~kih vlada i delovawem repub-li~kih upravnih organa, uz mogu}u asistenciju i obaveznu kon-trolu od strane savezne vlade i sudova. U ovom re`imu odlu-~ivawa i sprovo|ewa treba da budu slede}e savezne nadle`no-sti: osnovna prava i slobode, svojinski odnosi, poreski sistem,bankarski sistem, trgova~ko pravo, penzijsko osigurawe i osigu-rawe imovine i lica.

• Preostale savezne nadle`nosti – spoqna politika, narodnaodbrana, monetarni sistem, obligaciono pravo, hartije od vred-nosti i carinski sistem – ostvaruju se u re`imu iskqu~ivenadle`nosti saveznih organa. Kada je re~ o sprovo|ewu zakona,propisa i op{tih akata iz ove oblasti, savezna vlada mo`e daprenese svoja ovla{}ewa na republi~ka izvr{na i upravna tela,uz svoju asistenciju i kontrolu.

23

• Savezni ustav treba da predvidi mogu}nost samostalnog u~e{}arepublika u razli~itim oblastima me|unarodne saradwe(razli~ite regionalne privredne, kulturne i ekolo{ke inte-gracije) i sklapawe odgovaraju}ih me|unarodnih sporazuma. Jedi-no ograni~ewe je da takvi oblici me|unarodne saradwe ne buduna {tetu druge republike ili dr`avne zajednice, o ~emu kona~ansud donosi Savezni ustavni sud.

Kao {to se vidi, predlo`eni koncept podele nadle`nosti nasto-ji da u specifi~nim uslovima dvo~lane federacije uravnote`i dva nivoavlade, savezni i republi~ki, tako da i jedan i drugi nivo raspola`u svo-jim autonomijama, i da, tako|e, neprekidno sara|uju u obavqawu svojihzadataka. ^iwenica da republikama ~lanicama ostaje najve}i brojdr`avnih nadle`nosti predstavqa doprinos decentralizaciji ukupnogsistema vlasti i istovremeno ustanovquje za na{e prilike novu praksuneposrednog horizontalnog povezivawa republi~kih nivoa vlasti (pougledu na {vajcarski primer Konkordanzdemokratie ili ameri~ki primerintergovernmental relations). S druge strane, u oblasti saveznih me{ovitihnadle`nosti republike doregulacijom saveznih propisa vr{e odgovara-ju}u konkretizaciju saveznog zakonodavstva i same preko svojih izvr{nihi upravnih organa primewuju savezne propise. (Ovo je, tako|e, poznatapraksa iz iskustava {vajcarskog i nema~kog federalizma). Najzad, uoblasti iskqu~ive nadle`nosti saveznih ustanova postoji mogu}nostpreno{ewa ovla{}ewa sprovo|ewa saveznih propisa od saveznih karepubli~kim organima.

U sva tri slu~aja ustavno se insistira na odgovornosti repub-li~kih ustanova za funkcionisawe dr`avne zajednice, ~ime se uklawamogu}nost majorizacije jedne republike nad drugom i ja~a federalnopoverewe. Time se, tako|e, izbegava sistem koji gotovo na svakom korakuomogu}ava veto jedne od ~lanica i time blokadu odlu~ivawa na saveznomnivou, kao {to je slu~aj u predlo`enom dokumentu Vlade Crne Gore oredefinisawu odnosa u federaciji. Imaju}i u vidu da }e ovo biti prvaustavna i demokratska federacija na ovim prostorima, smatramo da ovajmodel podele nadle`nosti, kao najdelikatnijeg pitawa svakog federa-lizma, pru`a dobar osnov upravo za demokratsku i funkcionalnu fede-raciju Srbije i Crne Gore.

Ovom konceptu podele nadle`nosti treba da odgovara sistemsaveznih ustanova koji }e biti u stawu da obezbedi funkcionisawe vlastina nivou dr`avne zajednice (videti {esti deo).

24

Ekonomsko ure|ewe

Pretpostavke i na~ela

Predlog podele ekonomskih nadle`nosti u zajednici Crne Gore iSrbije bi}e zasnovan na dve temeqne pretpostavke:

• da }e do}i do uspostavqawa liberalno-demokratskog poretka uceloj Jugoslaviji, {to zna~i da }e ekonomski sistem progresivnote`iti liberalizaciji i stvarawu prave tr`i{ne privrede.Time }e biti bitno smawena uloga dr`ave u ekonomskom `ivo-tu, ukqu~uju}i i finansijska prelivawa, {to }e smawiti ten-zije kako izme|u dveju republika, tako i unutar wih,

• da narodi Srbije i Crne Gore `ele da `ive u slobodnoj i pros-peritetnoj zajednici, {to zna~i da politi~ki ~inioci ne}e bit-nije ometati tra`ewe dobrih re{ewa u ekonomskoj oblasti.Me|utim, zbog nepovoqnih iskustava u posledwoj deceniji, pred-lo`i}emo ni`i stepen ekonomske integracije nego {to je onajkoga smatramo najpovoqnijim, jer je boqe po}i od ni`eg stepe-na pa tokom vremena nadogra|ivati, ukoliko za to bude intere-sa, nego odmah tra`iti optimum, a ne obazirati se na sada{westawe duhova (posebno u Crnoj Gori). U skladu s tim, kada se po-javi dilema da li ne{to centralizovati ili prepustiti republi-kama, uz podjednako sna`ne argumente ili uz relativno nisketro{kove od decentralizacije, mi }emo se opredeliti za ovo drugo.

Osnovna na~ela zajednice u ekonomskoj oblasti bi trebalo da budu:

• potpuna sloboda trgovawa robom, uslugama, faktorima proiz-vodwe, devizama, zlatom, nekretninama i sli~no na teritorijicele zajednice, a po po slobodno odre|enim cenama i drugimuslovima,

25

• stvarawe prave tr`i{ne ekonomije, sa dominacijom privatnesvojine, konkurencijom i vladavinom prava kao osnovnim odred-nicama,

• otvaraje zemqe prema svetu i ukqu~ewe u me|unarodne institu-cije,

• efikasno odvijawe dr`avnih funkcija, uz po{tovawe interesarepublika i pojedinaca i wihovih organizacija, odnosno na~elosupsidijarnosti po kome se odgovornost za dono{ewe i spro-vo|ewe odluka prenosi na najni`i nivo vlasti na kome se to mo`euspe{no obaviti.

Ekonomska teorija ne podr`ava konfederalne aran`mane, osimkao prvi korak u stvarawu ~vr{}e povezane federalne zajednice. Analizaefikasnosti pregovarawa suverenih u~esnika u dono{ewu dr`avnih odlu-ka, bilo da je data na osnovu koncepta nobelovca Ronalda Coasea ili naosnovu teorije igara, ukazuje na inferiornost u odnosu na odlu~ivawe uparlamentarnom sistemu federalnog tipa. Jedan primer neuspe{nostipregovarawa je SFRJ, kada mnoge potrebne ekonomske odluke nisu moglebiti donete usled prava veta svakog u~esnika. Konfederalni konceptmo`da mo`e imati prednosti politi~ke prirode u odnosu a federalni,ali to izlazi iz okvira ekonomske analize.

Ukoliko jedna ekonomska zajednica ne mo`e da obezbedi efikas-no odlu~ivawe o minimalnim zajedni~kim ekonomskim funkcijama, ondapostoje dve mogu}nosti: ili da ta zajednica prestane da postoji ili dapreraste u funkcionalnu zajednicu. Jer, takva zajednica }e ~esto zapadatiu krizu odlu~ivawa i sukobe me|u ~lanicama, {to }e donositi ekonomsku{tetu i poni{tavati potencijalne koristi od u~estvovawa u zajednici.

Najva`niji i najpoznatiji ekonomski argument u prilogudru`ivawa dr`ava je pro{irewe tr`i{ta, pra}eno znatnim dobicimaod ekonomije obima, podele rada i razmene na osnovu komparativnihprednosti. Neometana trgovina svakako deluje u korist svih i u zajed-ni~kom je interesu, tako da je potrebno na}i na~in za weno obezbe|eweizme|u gra|ana tih dr`ava i maksimizovati korist. Ovo posebno va`i zamalu zemqu koja se udru`uje sa znatno ve}om (ili grupom dr`ava), jer jedobitak u pro{irewu tr`i{ta za wu daleko ve}i nego za wene partnere.Stvarawe ekonomske unije (ili federalne dr`ave) onemogu}ava vlade~lanica da, kroz regulaciju me|udr`avne trgovine, favorizuju svojegra|ane i firme na ra~un stranih, {to bi vodilo smawewu me|usobnetrgovine i gubicima svih u~esnika.

26

Razlog ekonomije obima kod dr`avnih funkcija (usluga) govori uprilog stvarawa zajedni~kih dr`ava. Na primer, za dr`ave ~lanice fede-racije jeftinije je da imaju jedno ministarstvo spoqnih poslova, jednucarinsku slu`bu ili jednu vojsku nego da svaka pojedina~no formira ove(i druge) institucije.

Svaka vlada, ponesena svojim vizijama ili podstaknuta od straneinteresnih grupa, neminovno te`i monopolu vlasti i mo}i, {to ugro`avaekonomsku efikasnost i nanosi {tetu. Jedan od dobrih na~ina da semonopol ograni~i i mo} disperzira jeste postojawe vi{e vlada narazli~itim nivoima, koje }e me|usobno, bar donekle, konkurisati i pred-stavqati jedni drugima ograni~ewe i kontrolu. U pojedina~nim dr`ava-ma, posebno onda kada su mawe, interesne grupe lak{e dolaze do uticajana izvr{nu i zakonodavnu vlast nego u federacijama, u kojima je konkuren-cija brojnih interesnih grupa za uticaj ve}a, pa je uticaj svake od wihmawi. Stoga je, sa stanovi{ta ekonomske efikasnosti, federacija boqaod mawe unitarne dr`ave.

Jedinstveno ekonomsko podru~je

Ekonomska zajednica Crne Gore i Srbije mo`e uzeti razli~iteoblike, po{to postoje razli~ite vrste ekonomskih integracija. Osnov-na su ~etiri tipa.

Zona slobodne trgovine: sve carinske prepreke trgovini izme|u~lanica su uklowene, ali svaka ~lanica samostalno odre|uje svojutrgovinsku politiku prema ne~lanicama.

Carinska unija: sve carinske prepreke trgovini izme|u ~lanica suuklowene, a postoji zajedni~ka trgovinska (carinska) politika premane~lanicama.

Jedinstveno tr`i{te: sve prepreke trgovini izme|u ~lanicasu uklowene, postoji zajedni~ka trgovinska politika prema ne~lanica-ma i garantovana je sloboda kretawa faktora proizvodwe (radne snage ikapitala) izme|u ~lanica.

Ekonomska unija (jedinstveno privredno podru~je): jedinstvenotr`i{te + zajedni~ka moneta i monetarna politika + harmonizovanaporeska politika + zajedni~ka fiskalna politika.

[to je vi{i stepen ekonomske integracije, to su ve}i ekonomskidobici za zemqe ~lanice integracija. Potpuniju integraciju obi~noometaju drugi, prevashodno politi~ki ~inioci.

27

Zone slobodne trgovine su inferiorne u odnosu na carinske uni-je, jer mawe pove}avaju trgovinu me|u ~lanicama. Stoga ove zone obi~nopredstavqaju prvi korak ka {irim integracijama. Carinske unije su~este u savremenom svetu. Wihovo pretvarawe u jedinstveno tr`i{te iliekonomsku uniju, kao efikasnije forme integracije, odre|uju politi~ki~inioci.

Postoje dobri razlozi da zajednica Srbije i Crne Gore bude zas-novana na konceptu ekonomske unije. Ove dve republike ve} osam deceni-ja ̀ ive u ekonomskoj uniji, pa su izgra|ene sna`ne ekonomske veze i stvore-na navika na proizvode i usluge iz druge republike; ekonomska unija jezapisana i u ustavu SRJ i u platformi vlade Crne Gore „Osnovi novihodnosa Crne Gore i Srbije“, {to zna~i da u ovoj stvari postoji op{tasaglasnost; i na kraju, mada najva`nije, ekonomska unija je, ekonomskiposmatrano, najboqe re{ewe za zajednicu Crne Gore i Srbije.

Osnovna osobina ekonomske unije, kao i jedinstvenog tr`i{ta,jeste obezbe|ewe slobodnog kretawa robe, usluga, qudi (radne snage) ikapitala na celoj teritoriji zajednice. Tu slobodu je potrebno garanto-vati na najsna`niji na~in, a to je ustavna garantija, koja bi zatim bilaoslonac i ograni~ewe za zakonsku regulativu.

Od uticaja na jedinstvo ekonomskog podru~ja su mnogi sistemskizakoni. Pored carinskog, monetarnog i fiskalnog zakonodavstva, o koji-ma }e biti re~i u posebnim odeqcima, mogu se pomenuti kompanijskopravo, ukqu~uju}i i banke i osigurawe, zatim imovinsko pravo, berzan-sko poslovawe, hartije od vrednosti, penzijsko osigurawe i sli~no. Kom-parativno iskustvo je razli~ito: na primer, EU i SAD imaju kompani-jsko pravo na nivou nacionalnih dr`ava, odnosno dr`ava, dok kodbankarstva, berzanskog poslovawa i hartija od vrednosti EU imanacionalnu, a SAD federalnu regulaciju. Izvesna ujedna~enost zakonau zajednici Srbije i Crne Gore preko je potrebna, bilo onda kada su upitawu prava i imovina gra|ana, koji obi~no nisu u stawu da se detaqnoupoznaju sa propisima druge ~lanice, bilo onda kada se ~uva jedinstvenotr`i{te. Verovatno je u sada{wim okolnostima najboqe re{ewe kodkompanijskog prava, berzanskog pozlovawa, imovinskog prava i penzi-jskog osigurawa zajedni~ko zakonodavstvo federalnog nivoa i nivoa ~la-nica, tako {to bi na federalnom nivou bili doneti zakoni o osnovamasistema, dok bi na nivou ~lanova bila data detaqnija regulativa. Takvapodela nadle`nosti bi mogla osigurati jedinstvo tr`i{ta, ali iomogu}iti ispoqavawe specifi~nosti ~lanica i, ~ak, konkurenciju me|uwima koja bi bila korisna za ekonomski `ivot, jer mo`e voditi povoq-

28

nijim re{ewima nego centralizovano zakonodavstvo. Zakon o hartijamaod vrednosti bi trebalo prepustiti federalnom nivou, stoga {to su onerizi~ni plasmani, a wima trguju i pojedinci, pa bi jedinstvena regula-tiva olak{ala snala`ewe obi~nim gra|anima i doprinela izbegavawuproma{aja usled nepoznavawa propisa u drugoj ~lanici.

Carinski sistem

Minimalna racionalna ekonomska asocijacija dveju dr`avapodrazumeva carinsku uniju.

Carinski sistem zajednice Srbije i Crne Gore bi trebalo da budejedinstven. Samo se tako obezbe|uje jedinstvo tr`i{ta i ekonomskogpodru~ja.

Razli~ita carinska politika ~lanica (vi{e, odnosno ni`ecarinske stope ili politika kontingentirawa) a la zona slobodnetrgovine vodila bi, kroz pravo na slobodan tok roba i usluga na celomtr`i{tu, carinskoj konkurenciji ~lanica i zaobila`ewu carinskihpropisa u jednoj ~lanici preko druge ~lanice. Takvi procesi bi doveliili do (1) trgovinskog rata izme|u ~lanica i eventualnog raspada jedin-stvenog tr`i{ta, ili do (2) stvarawa jedinstvenog carinskog sistema.Tre}a mogu}nost – stalno dobrovoqno dogovarawe izme|u vlada ~lani-ca o uskla|ivawu carinskih politika – samo je teorijska, jer bi, zbogodsustva obaveznosti, dogovarawe pre~esto donosilo inferiorne rezul-tate. Alternativa nabrojanim opcijama je uvo|ewe pravila o poreklurobe, tj. da se zadr`i grani~na kontrola me|u ~lanicama i da se dozvo-qava bescarinski prolaz samo robi proizvedenoj drugoj u ~lanici, a nei robi iz tre}ih zemaqa, {to je administrativno slo`eno i {to bitnoumawuje pozitivne efekte uklawawa barijera trgovini.

Carinska slu`ba mora biti jedinstvena, kako bi na jednak na~insprovodila carinsku politiku i kako bi bio izbegnut gubitak povere-wa izme|u ~lanica. Carinarnice bi mogli voditi pojedinci iz ~lani-ca na ~ijoj se teritoriji nalazi carinarnica, ali bi bilo dobro da upo~etnom periodu, dok se ne stekne poverewe i dok ne preovlada vla-davina prava, direktor i zamenik direktora carinarnice budu izrazli~itih ~lanica.

Ciq zajednice je ukqu~ewe u Svetsku trgovinsku organizaciju,{to podrazumeva smawewe i ujedna~ewe carina, uklawawe necarinskihbarijera i op{tu liberalizaciju spoqnoekonomskog i deviznog sistema.

29

Monetarni sistem

Zajednica Crne Gore i Srbije bi trebalo da ima jedinstven novac,jer predstavqaju podru~ja koja su povezana intenzivnom trgovinom, kojasu imala sli~ne cikli~ne fluktuacije i ime|u kojih postoji slobodnokretawe faktora proizvodwe (sve do posledwih doga|aja), ~ime se zadovo-qavaju zahtevi teorije optimalnog valutnog podru~ja nobelovca RobertaMundella.

Jedinstven novac olak{ava i podsti~e trgovinu na jedinstvenomtr`i{tu. To ~ini na vi{e na~ina:

• izbegavawem ve}ih fluktuacija me|usobne trgovine i kretawakapitala kao posledice promena kurseva posebnih valuta Srbi-je i Crne Gore, nastalih zbog razli~itih monetarnih politika;

• smawewem tro{kova transakcija kroz izbegavawe gubitaka(provizija) prilikom zamene jedne vrste novca u drugu itro{kova osigurawa protiv kurskih rizika;

• pojednostavqewem ekonomske kalkulacije i stvarawem pred-vidqivije osnove za poslovne odluke zbog odsustva kursnih idrugih rizika;

• potpunom transparentno{}u cena na celom tr`i{tu, jer su oneizra`ene u jednakim jedinicama u svim ~lanicama.

Centralna (emisiona) banka bi trebalo da bude nezavisna i pre-vashodno posve}ena odr`awu stabilnosti cena, kao danas vode}e cen-tralne banke. Drugi ciqevi ekonomske politike bi se mogli sprovodi-ti samo ukoliko ne ugro`avaju prvi.

Nezavisnost centralne banke od vlade i politike uop{te potreb-na je kako bi bilo izbegnuto podvrgavawe monetarne politike kratko-ro~nim politi~kim kriterijumima oportunosti, koji mogu ugrozitikvalitet monetarne politike.

Posve}enost centralne banke odr`awu stabilnosti cena je potreb-na kako joj se ne bi stavqali zadaci podsticawa privrednog razvoja,pove}awa zaposlenosti ili sanacije preduze}a i banaka, {to monetarnapolitika niti mo`e, niti bi trebalo da radi kako se ne bi podsticalainflacija.

Centralna banka ne bi trebalo da bude posledwe osigurawebankarskog sistema, kako bi se izbeglo proinflatirno finansirawe. Tone bi trebalo da radi ni savezno ministarstvo finansija kako ~lanice

30

ne bi bile podstaknute da vode neodgovornu politiku prema bankama, ada tro{ove takve politike poku{avaju da prebace na savezni nivo. Tajeventualni zadatak bi trebalo da preuzmu republi~ka ministarstvafinansija za banke na svojoj teritoriji, jer jedino ona mogu raspolagatisa realnim, dugoro~nim sredstvima.

Centralna banka ne bi trebalo da bude posledwe osigurawe nisavezne vlade. Savezna vlada, kao i sve druge vlade u SRJ, ne bi trebaloda ima povla{}en polo`aj na nov~anom tr`i{tu, ve} da se zadu`uje, kadaje to neophodno, na komercijalnom tr`i{tu prema preovla|uju}imuslovima. Svakoj vladi bi trebalo da bude postavqeno ~vrsto buxetskoograni~ewe onemogu}avawem da prebaci tro{kove na nekog drugog (dru-gi nivo, centralnu banku itd).

Monetarnu politiku centralne banke trebalo bi da vodi Mone-tarni odbor, koga bi ~inili nezavisni, ugledni pojedinci. U prvom man-datu bi trebalo da Monetarni odbor bude sastavqen od podjednakog bro-ja stru~waka iz Crne Gore i Srbije, kako bi se obezbedilo poverewe ~la-nica u po~etnom periodu.

Centralna banka ne bi vodila monetarnu politiku kroz selek-tivno kreditirawe i druge selektivne aran`mane, ve} na na~in uobi~ajenu savremenim tr`i{nim privredama (operacije na otvorenom tr`i{tu,eskontne stope i obavezne rezerve).

Kasnije, posle detaqnijih analiza, trebalo bi razmotriti refor-mu monetarnog sistema, gde se kao mogu}nosti pojavquju valutni odbori eurizacija. Obe koncepcije imaju svojih prednosi i nedostataka u odno-su na klasi~an sistem centralne banke. Stoga ne bi trebalo u osnoveustavne reforme izme|u Srbije i Crne Gore ukqu~ivati specifi~ne mon-etarne aran`mane, kako je to u~iweno u platformi „Osnovi novih odnosaCrne Gore i Srbije“ sa valutnim odborom. (Nekoliko meseci potom CrnaGora je sama napustila ideju o valutnom odboru i priklonila se ideji eur-izacije.)

Fiskalni sistem

Fiskalni sistem jedne zemqe mo`e biti oblikovan na vrlorazli~ite na~ine, {to potvr|uju svetska iskustva. Neke zemqe su se opre-delile za zna~aju fiskalnu centralizaciju, dok kod drugih preovla|ujeizrazita decetralizacija. Sli~no se pona{aju i federacije, s tim da jekod wih decentralizacija ve}a. Interesantno je da je centralizacijaizra`enija u mawe razvijenim zemqama u odnosu na razvijene.

31

Fiskalni sistem je u Jugoslaviji tradicionalno visoko decen-tralizovan, znatno vi{e nego {to sugeri{e teorija fiskalnog federa-lizma, s tim da nije pra}en potrebnim instrumentima koordinacije iharmonizacije. Takav fiskalni sistem je oduvek nailazio na kritike,izme|u ostalih i od strane MMF-a, sa makroekonomskog i distribu-cionog stanovi{ta. Naime, teorija fiskalnog federalizma prepu{tafederalnom nivou slede}e funkcije: stabilizacionu; redistributivnu;op{ta javna dobra (odbrana i sli~no); one funkcije koje imaju {irokeeksterne efekte, tj. one koji prelaze granice pojedinih ~lanica. Na straniprihoda, to su procikli~ni porezi, porezi sa mobilnom osnovicom,redistributivni porezi i porezi na osnovicu ~ija regionalna pripad-nost nije izvesna, tj. porez na profit korporacija, porez na dohodakgra|ana, porez na dodatu vrednost i carinske prihode.

Me|utim, zajednica Crne Gore i Srbije, kakva se defini{e u ovojstudiji, ne}e biti federacija kakva je uobi~ajena u svetu, ve} decentral-izovanija, minimalna federacija. Stoga }e i re{ewa koja se predvi|ajuunekoliko odstupati od uobi~ajenih na~ela fiskalnog federalizma.

Federalni nivo }e imati svoj buxet, iz koga se finansiraju dogo-vorene namene (vojska, federalna administracija i sli~no). Federacijabi imala ograni~ene funkcije, polaze}i od koncepta minimalne federa-cije, pa bi i buxet bio relativno mali.

Preko federalnog nivoa ne bi se vr{ilo prelivawe dohotkaizme|u ~lanica, tj. ne bi bilo redistributivne funkcije preko federal-nih dotacija, makar zato {to su Srbija i Crna Gora podjednako razvi-jene zemqe, te nema potrebe za transferima ove vrste. Pored toga, redis-tribucija dohotka preko federalnih aran`mana izaziva znatne otpore idovodi u pitawe i vrlo stabilne i zrele federacije, {to bi trebaloizbe}i u slu~aju Srbije i Crne Gore.

Prihodi federacije bi bili od carinskih da`bina i novouve-denog poreza na dodatu vrednost, koji bi zamenio postoje}i porez napromet, a imaju}i na umu da je porez na dodatu vrednost formalni uslovza ukqu~ewe jedne zemqe u Evropsku uniju. Carinski prihodi po svojojprirodi pripadaju federalnom nivou, jer prilikom uvoza nije poznatou kojoj }e ~lanici biti obavqena krajwa potro{wa uvezene robe. Sna`nirazlozi administrativne prirode sugeri{u prepu{tawe poreza na dodatuvrednost federalnom nivou. Postojawe dva republi~ka poreza na dodatuvrednost izazvalo bi izuzetne administrativne probleme, jer se ovaj poreznapla}uje u svakoj fazi prerade. Ukoliko sistem poreza na dodatu vred-nost nije jedinstven, tada je nu`no da reprodukcione robe dobiju u spoq-

32

notrgovinski tretman u me|urepubli~kom prometu, {to bi dovelo dovelikih administrativnog komplikacija i negiralo jedinstvenosttr`i{ta. Iz istog razloga je Evropska komisija, pozivaju}i se na admini-strativnu slo`enost, visoke tro{kove i negativan uticaj na jedinstvenotr`i{te, predlo`ila uvo|ewe zajedni~kog VAT-a na nivou Unije. Stogaje najboqe da ovaj porez bude federalni u zajednici Crne Gore i Srbije.

Ukoliko bi prihodi od carina i poreza na dodatu vrednost pre-vazilazili iznos potreban za finansirawe federalnog buxeta, mogu}a sudva re{ewa: prvo, da se smawe stope poreza na dodatu vrednosti; drugo,da se vi{ak ubranih prihoda transferi{e ~lanicama prema upla}enomiznosu poreza na dodatu vrednost na wihovim podru~jima.

Pravo na zadu`ivawe u zemqi i svetu imale bi i federacija i ~la-nice. U mnogim federacijama federalni novo kontroli{e zadu`ewe dru-gih nivoa kako bi bilo spre~eno wihovo preterano zadu`ivawe, ali tone bi odgovaralo predlo`enom karakteru zajednice Crne Gore i Srbije.

Federacija ne bi bila odgovorna za zdravqe finansija ~lanica,tako da ne bi intervenisala (niti bi bila u stawu) onda kada fiskalnisistemi ~lanica zapadnu u nevoqu zbog prezadu`enosti, deficita isli~no. Time bi se destimulisala preterana fiskalna potro{wa u ~lani-cama, pra}ena zadu`ivawem i eventualno vo|ena sa namerom da setro{kovi prebace na nivo federacije, {to je ~esta praksa ~lanica fede-racije.

Republike – ~lanice uredile bi finansirawe svih onih potrebakoje ne prenesu na federaciju, kao i izvore za finansirawe tih potreba.Na rashodnoj strani, to bi bili rashodi na socijalno osigurawe, obra-zovawe, nauku, sudstvo, policiju, administraciju i sli~no. Na prihod-noj strani, ~lanice bi ure|ivale sve vrste prihoda osim onih koji pri-padaju federaciji.

Stabilizacioni aspekt fiskalne politike u zajednici bio biskroman, jer bi buxet federacije bio relativno mali, jer bi porezi kojisu va`ni za stabilizacionu politiku (porez na profit korporacija,porez na dohodak gra|ana) pripadali ~lanicama, jer zadu`ivawe ne bikontrolisala federacija i jer ne bi postojali stabilizacioni trans-feri od federacije ka ~lanicama. Stoga bi trebalo, kao minimum,unapred odrediti limite deficitnog finansirawa buxeta federacije i~lanica, kako to ~ini Evropska unija. Time bi bilo onemogu}eno znat-nije ekonomsko destabilizovawe zemqe usled previ{e ekspanzivnefiskalne politike. Dodatni elementi stabilizacione politike mogli bibiti postignuti dogovorom, a prema potrebi.

33

Slobodno ure|ewe poreza (i doprinosa) od strane republika –~lanica poseduje prednosti u spoznaji lokalnih specifi~nosti ekonom-skog i socijalnog stawa. Me|utim, to mo`e dovesti do va`nih neefikas-nosti: ~lanice mogu diskriminisati gra|ane i firme iz druge ~lanice;~lanice mogu voditi politiku poreske konkurencije; mo`e do}i done`eqenog dvostrukog oporezivawa pojedinih dohodaka ili do neo-porezivawa drugih i sli~no. Jo{ va`nije, razli~ite poreske stope poteritorijalnom principu ~ine uslove poslovawa razli~itim i timenaru{avaju jedinstvenost r`i{ta i predstavqaju prepreku efikasnojalokaciji resursa.

Stoga je potrebna poreska harmonizacija, koja bi {titila jedin-stveno tr`i{te, ukonila pomenute neefikasnosti, smawila adminis-trativne tro{kove i pove}ala transparentnost poreza.

Na federalnom nivou bi bile definisane osnove poreskog sis-tema, kako predvi|a platforma „Osnovi novih odnosa Crne Gore i Srbi-je“, a radi transparentnosti i onemogu}avawa „rupa“ (neuskla|enostime|u ~lanicama) u oporezivawu. Tako|e, i osnove poreske politike bibile harmonizovane, a po sporazumu izme|u vlada ~lanica. Takvom har-monizacijom bi mogle biti o~uvane prednosti decentralizacije iuklowene wene potencijalne slabosti. Neuspeh ujedna~avawa poreskogsistema i politike dogovorom mogao bi voditi ujedna~avawu kroz poreskukonkurenciju. Me|utim, koncept kompetitivnog federalizma, ina~e uteoriji odavno poznat, nije najpovoqnije re{ewe za zemqe u tranziciji.

Infrastrukturne objekte od zajedni~kog interesa trebalo bifinansirati na osnovu sporazuma vlada ~lanica.

34

Ustanove dr`avne zajednice

Sistem vlasti dr`avne zajednice zasniva}e se na na~elu podelevlasti. Zakonodavnom vla{}u raspolaga}e dvodomna Savezna skup{tina,izvr{nom Predsednik Republike i Savezna vlada, a sudskom sudovi(Savezni visoki sud i Savezni ustavni sud). Ve} je pomenuto (u delu ofederalnoj podeli nadle`nosti) da neke savezne zakone (one iz domename{ovitih nadle`nosti) izvr{avaju organi republika, koji, tako|e, mogubiti ovla{}eni od Savezne vlade da sprovode neke zakone iz domenaiskqu~ivih nadle`nosti saveza. U tom smislu, republi~ke vlade seukqu~uju u savezni sistem vlasti.

U okviru op{teg koncepta podele vlasti va`no je uspostavitiefikasne mehanizme me|usobne saradwe i kontrole ustavnih nosilacaovla{}ewa, kao i postojane instumente odgovornosti svakog od wih. Udr`avnoj zajednici sa dve ~lanice to je, po ugledu na savremene fed-eracije, neobi~no osetqivo pitawe kome budu}i ustav mora da posvetiposebnu pa`wu.

Savezna skup{tina

Savezna skup{tina je glavno predstavni~ko i zakonodavno telodr`avne zajednice. Ona donosi zakone i druge savezne odluke, saveznibuxet i zavr{ni ra~un, odlu~uje o pristupawu zajednice me|unarodnimorganizacijama, ratifikuje me|unarodne ugovore, vr{i kontrolu nadradom Savezne vlade i ostalih saveznih organa, bira i razre{avaPredsednika Republike i predsednika Savezne vlade, sudije saveznihsudova, Saveznog javnog tu`ioca i guvernera Centralne banke,progla{ava ratno ili vanredno stawe.

Savezna skup{tina se sastoji iz dva doma: Ve}a republika i Ve}agra|ana (kao u sada{wem Ustavu SRJ). Svoje odluke donosi u dvodomnom

35

postupku odlu~ivawa ve}inom glasova svih poslanika u svakom od ve}a.Mandat poslanika u oba ve}a je ~etiri godine. U na~inu izbora i sastavuskup{tinskih domova treba zadr`ati re{ewa iz postoje}eg ustava.

Poslanici Ve}a gra|ana biraju se na 65 000 bira~a na op{timizborima u republikama, a na osnovu jedinstvenog saveznog zakona oizborima. Ovaj princip izbora koriguje se ustavnom klauzulom o naj-mawe 30 poslanika u ovom Ve}u iz republike (kao u ~l. 80, st. 2 postoje}egUstava), {to se prakti~no odnosi samo na Crnu Goru.

Oko ovog re{ewa postoje}eg Ustava vodile su se velike javne istru~ne rasprave, budu}i da ono znatno povre|uje ustavno na~elo o jed-nakosti gra|ana u federaciji. Ako se izbor poslanika u Ve}e gra|anavr{i na osnovi 14 000 bira~a u Crnoj Gori, proizilazi da je glascrnogorskog bira~a gotovo pet puta vredniji od glasa bira~a iz Srbije.Imaju}i na umu ovu disproporciju, ovde se ipak zadr`ava istovetnore{ewe, jer ono, prvo, omogu}uje dinami~niji skup{tinski ̀ ivot i, dru-go, olak{ava izbor Savezne vlade i wen rad.

Poslanici u ovom Ve}u raspola`u slobodnim mandatom i bezobzira na izbornu jedinicu u kojoj su izabrani zastupaju interese zajed-nice kao celine.

Poslanici u Ve}u republika (po 20 iz svake ~lanice) zastupajuinterese ~lanica u Saveznoj skup{tini. Oni, me|utim, nisu vezani im-perativnim mandatom, ve} na osnovu preporuka republi~kih skup{tinadeluju samostalno. Ovaj predlog motivisan je istim razlozima kao i pred-log o najmawem broju poslanika iz jedne republike u Ve}u gra|ana: onomogu}ava ve}u dinamiku skup{tinskog `ivota, u ovom su~aju maksimal-no onemogu}avaju}i veto predstavnika jedne republike u ovom ve}u. Wego-vi poslanici biraju se na osnovu odgovaraju}ih republi~kih izbornihzakona.

Budu}i da se ovo Ve}e sastoji od predstavnika dve republike, poli-ti~ki je opravdan dosada{wi postupak da wegove poslanike biraju repub-li~ke skup{tine. Ali, ovde bi trebalo uvesti dve ustavne korekcije uodnosu na dosada{wu praksu. Prvo, trebalo bi uvesti ustavnu preporukuda sastav svake republi~ke delegacije bude proporcionalan sastavu repub-li~ke skup{tine. Ako bi ~lanice to prihvatile, izbegle bi se politi~kemanipulacije oko sastava delegacija kakve su se dogodile u Srbiji 1993.i u Crnoj Gori 1998. godine. Drugo, treba uvesti ustavnu odredbu o traj-nom ostanku i delovawu republi~ke delegacije u ovom Ve}u u trajawu od~etiri godine. Time bi se predupredila blokada rada cele Skup{tine(budu}i da ona odlu~uje u dvodomnom postupku), koja mo`e da nastupi

36

usled prevremenih izbora u nekoj od ~lanica. (To se ve} dogodilo nakonprevremenih izbora za Skup{tinu Srbije 1992, kada se, zbog izmena srbi-janskog Zakona o izboru poslanika u Ve}e republika, delegacija nijeblagovremeno formirala, pa je tada{we Ve}e republika obustavilo svojrad u toku nekoliko meseci).

Dvodomni na~in odlu~ivawa u Saveznoj skup{tini opredequjusavezni zakonodavni postupak kao proces saodlu~ivawa. Ako se odluka uistovetnom tekstu predloga ne donese usled protivqewa jednog odskup{tinskih domova, postupak odlu~ivawa ponavqa se za godinu dana,s tim {to se u tom periodu primewuje postoje}i zakon. Ukoliko se neuspehu odlu~ivawu po istom pitawu (predlaga~ u me|uvremenu mo`e da promenipredlog odluke) ponovi nakon godinu dana, Savezna skup{tina seraspu{ta i raspisuju se novi izbori u roku od 60 dana.

Ve}a Savezne skup{tine imaju svog predsednika i potpredsedni-ka. Predsednik i potpredsednik Ve}a republika biraju se iz republi~kihdelegacija i me|usobno se zamewuju posle dve godine. Predsednik i pot-predsednik Ve}a gra|ana biraju se `rebom od kandidata koje predla`uposlani~ki klubovi u ovom Ve}u. Wihov mandat traje ~etiri godine.

Saveznu skup{tinu mo`e da raspusti Predsednik Republike uslu~aju da Skup{tina nije u stawu da izglasa konstruktivno nepovereweSaveznoj vladi.

Savezna skup{tina ima svoje komisije i odbore. Jedan od razlogaustavne odredbe o najmawem broju poslanika u Ve}u gra|ana iz republike(Crne Gore) sadr`an je u adekvatnom u~e{}u poslanika ovog Ve}a u raduskup{tinskih komisija i odbora. U svom radu komisije i odbori seobavezno konsultuju sa Saveznom vladom i republi~kim vladama.

Nosioci zakonske inicijative u Saveznoj skup{tini su: Saveznavlada, savezni poslanik iz oba ve}a i guverner Centralne banke u oblastimonetarne politike.

Saveznu skup{tinu u wenom radu i ovla{}ewima mo`e da zameniSavezna vlada samo u slu~aju ratnog ili vanrednog stawa. U tom perio-du Vlada donosi akte sa zakonskom snagom, koje nakon prestanka ratnogili vanrednog stawa prestaju da va`e.

Predsednik Republike

Predsednik Republika je osoba od nepodeqenog javnog ugleda u~itavoj zemqi. U zemqi on deluje kao politi~ki neutralni autoritet(pouvoir neutre), {to je i najboqa preporuka za predstavqawe zemqe u

37

inostranstvu. Stoga bi trebalo da postoji ustavna preporuka da Predsed-nik Republike ne bude li~nost iz neke od stranaka. Po sebi se razume datokom obavqawa ove funkcije on/ona ne mo`e da ima neku drugu javnufunkciju ili da obavqa neku drugu profesionalnu delatnost.

Ustavna uloga i zadu`ewa Predsednika treba da budu sli~na oni-ma koji su definisani sada{wim Ustavom. On potpisuje savezne zakonei ratifikacione instrumente za me|unarodne ugovore, predla`eSkup{tini mandatara Savezne vlade, sudije Ustavnog i Visokog suda,Saveznog tu`ioca i guvernera Centralne banke. Raspisuje izbore zaSaveznu skup{tinu i raspu{ta je u slu~aju neuspelog izglasavawa kon-struktivnog nepoverewa Saveznoj vladi. Postavqa i razre{avaambasadore i obavqa diplomatsku komunikaciju sa stranim zemqama. Zarazliku od sada{weg Ustava, gde taj institut ne postoji, na sve aktePredsednika Republike neophodan je premapotpis predsednika Saveznevlade ili resornog ministra. Ovo ne va`i samo u slu~ajevima imenovawasaveznog premijera i raspu{tawa Savezne skup{tine.

Predsednik Republike komanduje vojskom zajednice u ratu i miruu skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane. ^lanovi ovog Saveta su,pored Predsednika Republike, i predsednici republika ~lanica. Radomtog tela rukovodi Predsednik Republike, a odluke se donose ve}inomglasova.

Predsednika Republike bira Savezna skup{tina ve}inom glaso-va svih poslanika u svakom od ve}a na period od pet godina. Mandatpredsednika je jednokratan. Li~nost za kandidata predla`u poslani~kiklubovi Skup{tine uz konsultovawe predsednika republika-~lanica ipredsednika skup{tina republika-~lanica.

Savezna skup{tina mo`e da predlo`i opoziv Predsednika, i tou slu~aju da ve}ina poslanika u svakom od domova smatra da je Predsed-nik prekr{io Savezni ustav. U tom slu~aju odgovaraju}e skup{tinskove}e pokre}e postupak za ocenu delovawa Predsednika Republike predSaveznim ustavnim sudom, koji donosi kona~nu odluku o tome da li jeprekr{io ustav. Ovo je re{ewe iz Ustava Crne Gore (~l. 87, st. 2 i 3) kojeje boqe od odgovaraju}e odredbe o rezre{ewu Predsednika Republike uSaveznom ustavu (~l. 97, st. 7). Ono onemogu}ava diskreciono postupaweSkup{tine u odnosu na Predsednika Republike i usmereno ja na pravnikarakter wegove odgovornosti, za {ta je merodavno samo mi{qewe Suda.

Preporu~uje se da Predsednik Republike i predsednik Saveznevlade ne budu iz iste republike, sem usled slu~ajnog periodi~nog podu-darawa (zbog razli~itiog trajawa mandata).

38

Savezna vlada

Savezna vlada predstavqa kqu~ni organ izvr{ne vlasti u siste-mu podele vlasti, iako koncept izvr{ne vlasti koji se ovde zastupapodrazumeva s jedne strane bicefalnu izvr{nu vlast na saveznom nivou(Vlada i Predsednik Republike kao nosioci), a s druge, saradwu u oblastisprovo|ewa saveznih zakona i drugih odluka izme|u savezne i republi~kihvlada. Ova dva obele`ja savezne izvr{ne vlasti, me|utim, ni u kom slu~ajune umawuju zna~aj i centralno mesto Savezne vlade u wenom ustavnompolo`aju i zadacima koji odatle proizlaze. [tavi{e, ovde treba zadr`a-ti osnovna ustavna re{ewa sada{weg Ustava, jer su ona u su{tiniracionalna. Problem je u tome {to su u dosada{woj praksi izvr{nevlasti ovde glavnu ulogu neustavno igrali drugi politi~ki ~inioci.

Saveznu vladu, sli~no wenoj dana{woj ustavnoj poziciji, trebaorganizovati po kancelarskom modelu. Savezna skup{tina bira irazre{ava predsednika Vlade kao wenog mandatara na predlog Predsed-nika Republike. Mandatar je vlastan da sastavi Vladu i odgovara za wenrad. Wegovo razre{ewe ili ostavka povla~i ostavku cele Vlade. Predsed-nika vlade po pravilu kandiduje stranka ili koalicija koja je na savez-nim izborima u jednoj od republika dobila najvi{e glasova. Da bi seobezbedila skup{tinska ve}ina Vlade, pa time i weno stabilnoupravqawe, pretpostavqa se da }e na saveznim izborima za Ve}e gra|ananastupati me|urepubli~ke strana~ke koalicije. Ovo je naro~ito va`noza slu~aj kada stranke iz Crne Gore predla`u mandatara, jer podr{kaVladi poslanika iz Srbije tada postaje odlu~uju}a.

Sve ~lanove Vlade bira mandatar samostalno, {to zna~i da se utom izboru ne rukovodi republi~kim kriterijumima. On je samo du`anda za zamenike resornih ministara izabere qude iz druge republike uodnosu na onu odakle poti~e ministar. Inauguracija Savezne vlade seobavqa u oba skup{tinska doma, dok je za weno razre{ewe potrebno gla-sawe ve}ine poslanika u jednom od domova.

Vlada sama organizuje svoj rad i donosi odluke iz okvira svojihovla{}ewa, polaze}i od kolegijalnog i resorskog principa. Imaju}i uvidu broj saveznih nadle`nosti, Savezna vlada }e imati 5 ~lanova. To su:premijer i ministri pravde, odbrane, inostranih poslova i finansija.

Osnovni zadatak Vlade je da utvr|uje i vodi unutra{wu i spoqnupolitiku, da predla`e i sprovodi savezne zakone i druge odluke. Vr{e}ite poslove, ona je du`na da sara|uje sa organima izvr{ne vlasti u repub-likama. Ovo je novina u odnosu na dualni sistem izvr{avawa koji

39

podrazumeva sada{wi ustavni sistem (praksa je, nasuprot tome, sasvim{arolika; dok je federacija kako-tako funkcionisala, izvr{ni organiu republikama, pre svega u Srbiji, ure|ivali su svojim podzakonskimaktima materiju iz nadle`nosti Savezne vlade, pa ~ak i Savezneskup{tine). Kada je re~ o sprovo|ewu saveznih propisa iz domenaiskqu~ive savezne nadle`nsti, Savezna vlada sama donosi sprovodbeneakte (uredbe, odluke i druge podzakonske akte) i preko svojih tela vr{iodgovaraju}u upravnu delatnost. Ukoliko ona delegira neka od ovihovla{}ewa na republi~ke izvr{ne organe, ona je du`na da prati na~inizvr{ewa i poma`e u tome repubi~kim organima. Savezna vlada je, tako|e,du`na da prati i kontroli{e sprovo|ewe saveznih propisa iz domename{ovitoh nadle`nosti, za koje su ustavno zadu`eni izvr{ni i upravniorgani republika. U vo|ewu spoqnih poslova Savezna vlada se po prav-ilu konsultuje sa vladama republika.

Sudski sistem

Republike-~lanice su odgovorne za sprovo|ewe odluka i vr{eweprava dr`avne zajednice. One su du`ne da svojim sudskim sistemima una~elu obezbede trostepenost odlu~ivawa.

Sudski organi dr`avne zajednice Crne Gore i Srbije su Saveznivisoki sud i Savezni ustavni sud.

Savezni visoki sud

Savezni visoki sud odlu~uje:1) o vanrednom pravnom sredstvu protiv odluke suda republike-

~lanice, kad je re~ o primeni zakona dr`avne zajednice,2) o vanrednom pravnom sredstvu protiv odluke suda republike-

~lanice, ukoliko je takvom odlukom povre|eno osnovno pravogra|anina,

3) o zakonitosti kona~nog upravnog akta organa dr`avne zajed-nice,

4) o imovinskom sporu izme|u dr`avne zajednice i republike-~lanice ili samih republika-~lanica,

5) o izbornom sporu proisteklom iz izbora za organe vlastidr`avne zajednice.

40

Sudije Saveznog visokoga suda bira Savezna skup{tna na predlogPredsednika Republike, a uz saglasnost Pravosudnog saveta, koga ~ine:po 3 poslanika Ve}a republika iz svake republike-~lanice, ministarpravde dr`avne zajednice, ministri pravde republika-~lanica, po 2 sudi-je Vrhovnog suda svake republike-~lanice, javni tu`ilac svake repub-like-~lanice i po 1 advokat iz svake republike-~lanice dr`avne zajed-nice. Pravosudnom savetu predsedava, bez prava glasa, Predsednik Repub-like.

Predsednik Saveznog visokog suda je najstariji sudija toga suda.

Savezni ustavni sud

Savezni ustavni sud odlu~uje:1) o saglasnosti odredbe ustava republike-~lanice s ustavom

dr`avne zajednice Crne Gore i Srbije,2) o saglasnosti zakona dr`avne zajednice s ustavom dr`avne zajed-

nice,3) o saglasnosti odredbe op{teg akta organa dr`avne zajednice s

ustavom dr`avne zajednice,4) o saglasnosti zakona republike-~lanice s ustavom dr`avne

zajednice,5) o sukobu nadle`nosti organa republika-~lanica i organa

dr`avne zajednice, kao i vojnih i civilnih organa,6) o ustavnoj `albi zbog povrede osnovnog prava gra|anina,

izvr{ene pojedina~nim aktom ili radwom bilo organa dr`avnezajednice, bilo republike-~lanice. Ustavnu `albu mo`e pod-neti gra|anin dr`avne zajednice samo onda kad je za za{titusvoga prava iscrpeo sva pravna sredstva, kako pred organimarepublike-~lanice, tako i pred organima dr`avne zajednice,

7) o saglasnosti akta politi~ke stranke ili udru`ewa gra|ana sustavom ili zakonom dr`avne zajednice. Ukoliko takvu nesa-glasnost utvrdi, Sud mo`e izre}i zabranu rada stranke iliudru`ewa, odnosno poni{titi neustavnu ili nezakonitu odred-bu akta.

8) o odgovornosti Predsednika Republike za povredu ustavadr`avne zajednice,

9) o na~elnom pitawu za{tite mawine.Postupak pred Saveznim ustavnim sudom mo`e da pokrene:

41

gra|anin ~ije je pravo povre|eno (t. 6), ministar pravde republike-~lan-ice, ili ministar pravde dr`avne zajednice ili javni tu`ilac dr`avnezajednice (t. 7), Savezna vlada, vlada republike-~lanice ili 10 poslani-ka predstavni~kog tela republike-~lanice ili 10 poslanika Ve}a repub-lika (t. 1-4), predsednik Vrhovnog suda republike-~lanice ili predsed-nik Visokog suda, odnosno vlada republike-~lanice ili savezna vlada (t.5), Savezna skup{tina (t. 8), kao i Predsednik Republike (t. 9).

Savezni ustavni sud ima osam sudija. Po ~etiri sudije biraju Ve}erepublika i Ve}e gra|ana na predlog Predsednika Republike, a uz saglas-nost Pravosudnog saveta. Po ~etiri sudije moraju biti iz svake repub-like-~lanice. Mandat sudije traje osam godina. Svake ~etvrte godinemewa se polovina sudija. Najstariji sudija Ustavnoga suda je predsedniktog suda.

Uslovi za sudiju Saveznog ustavnog suda su: diploma pravnogfakulteta, polo`en pravosudni ispit, pravni~ko iskustvo u radu od naj-mawe 15 godina i visok ugled u pravni~koj profesiji.

Dislokacija saveznih ustanova

Pretpostavqa se da }e glavni grad dr`avne zajednice bitiBeograd. Ali, to ne zna~i da }e u Beogradu biti koncentrisane sve savezneustanove kao {to je do sada bio slu~aj. Neke od wih bi}e sme{tene unekom od gradova Crne Gore. Dislokacija saveznih ustanova iz glavnoggrada je ~esta praksa federacija i ona ima veliko simboli~ko zna~ewe.Za federaciju sa samo dve federalne jedinice ovo je mo`da i zna~ajnijenego u ostalim savremenim federacijama.

Uravnote`ewe vlasti i pitawe odgovornosti

Sistem vlasti u zajedni~koj dr`avi mora biti uravnote`en kakou vertikalnoj tako i u horizontalnoj ravni. Na~in podele nadle`nostiizme|u ~lanica i saveza, kao i prava i obaveze saradwe izme|u saveznihi republi~kih organa u izvr{noj i sudskoj oblasti, koji se ovde pred-la`u, pru`aju garantije da }e vi{estruki odnosi u zajednici – me|usob-ni odnosi ~lanica, odnosi izme|u ~lanica s jedne i saveza s druge strane– biti i funkcionalni i uravnote`eni. [to se ti~e me|usobne saradwe,kontrole i primerene ravnote`e me|u samim saveznim organima, tu jekqu~no ustavno pitawe o odgovornosti.

42

Ovde ustav treba da postavi odre|ene mehanizme i instrumentekoji }e garantovati odgovornost svih ustavnih nosilaca vlasti. Re~ je oslede}im mehanizmima i instrumentima: izbor i razre{ewe, pitawe opoverewu, institut premapotpisa, poslani~ko pitawe ~lanovima Vladei interpelacija. O nekima od wih ve} je bilo re~i.

Saveznu skup{tinu biraju gra|ani zajednice i republi~keskup{tine. Ona se raspu{ta samo u dva slu~aja: prvo, ukoliko nije u stawuda u oba doma usvoji zakonski predlog, i to u drugom koraku odlu~ivawa;i drugo, ukoliko nije u stawu da opozove Saveznu vladu u postupku kon-struktivnog izglasavawa nepoverewa.

Predsednika Republike bira Savezna skup{tina, ali mo`e samoda predlo`i wegovo razre{ewe i pokrene odgovaraju}i postupak.Kona~nu odluku donosi Savezni ustavni sud zato {to je ovakav skup{tin-ski predlog vaqan samo uz obrazlo`ewe o tome da je Predsednik prekr{ioUstav. Za wegove akte (ukaze i isprave) saodgovornost preuzima Vlada(predsednik i weni ~lanovi) posredstvom premapotpisa.

Najzad, najosetqivije je pitawe odgovornosti Vlade, budu}i da seu wenim rukama koncentri{u najoperativniji dr`avni poslovi i timepotencijalno najve}a politi~ka mo}. Pogotovo u kancelarskom sistemu,kakav se ovde predla`e. Vladu bira i razre{ava Skup{tina preko izbo-ra mandatara, a na predlog Predsednika Republike. Predsednik Vladeje odgovoran pred Skup{tinom za rad Vlade, a ~lanovi Vlade su odgo-vorni wemu. Predsednik i ~lanovi Vlade moraju odgovarati naposlani~ka pitawa u okviru unapred odre|enog vremena (question time).U svakom od skup{tinskih ve}a mo`e se, posredstvom najmawe 20 poslani-ka, postaviti pitawe poverewa Vladi i nakon rasprave izglasatinepoverewe. Da bi se vlada opozvala, potrebno je izglasavawa nepovere-wa u jednom od skup{tinskih domova. Pitawe poverewa mo`e da postavii predsednik Savezne vlade, o ~emu se Skup{tina izja{wava sa istimmogu}im ishodom kao i kada sama postavi to pitawe (kao u ~l. 103, st. 3i 4).

Ali, za razliku od postoje}ih ustavnih re{ewa, u oba slu~aja re~je o konstruktivnom izglasavawu nepoverewa Vladi od strane Skup{tine,{to zna~i da u Skup{tini unapred mora da postoji alternativni pred-log novog mandatara Savezne vlade. Ukoliko se taj uslov ne zadovoqi,Skup{tina se mo`e raspustiti aktom Predsednika Republike, a noviizbori se zakazuju za 60 dana. Time se, uz odgovornost Vlade, otvara ipitawe odgovornosti same Skup{tine.

Ustavom, tako|e, treba regulisati i interpelaciju kao jo{ jedno

43

mo}no sredstvo parlamentarne kontrole Vlade, koje ne postoji usada{wem Ustavu, a u poslovnicima skup{tinskih ve}a nije dobro reg-ulisano. Interpelaciju povodom nekog pitawa pokre}e odre|eni brojposlanika u jednom ili drugom ve}u, nakon ~ega se vodi op{ta rasprava.U slu~aju nezadovoqavaju}eg odgovora Vlade, poslanici mogu da pokrenuglasawe o nepoverewu koje mo`e da dovede do pada Vlade. I u ovom slu~ajuprimewuje se mehanizam konstruktivnog nepoverewa.

Promene Saveznog ustava

Budu}i da posledwu re~ u postupku dono{ewa Saveznog ustavaimaju gra|ani republika, oni treba da imaju posledwu re~ i povodompromene nekog wegovog dela ili ustava u celini. Po{to se ovde pred-la`e referendumsko izja{wavawe gra|ana u republikama, prethodni pos-tupak je ne{to jednostavniji u odnosu na re{ewa iz postoje}eg Ustava.Predlog o promeni ustava mogu da podnesu bira~i neposredno (100 000),najmawe 30 poslanika i Ve}u gra|ana, najmawe 20 poslanika u Ve}u repub-lika i Savezna vlada (kao u ~l. 139, st. 1 ustava SRJ). Predlog mora da pri-hvati ve}ina poslanika u svakom od ve}a Savezne skup{tine. Na refer-endumu o predlogu promena treba da se pozitivno izjasni ve}ina iza{lihbira~a u obe republike, s tim {to je refendum va`e}i samo ako na wegaiza|e vi{e od 50% ukupnog bira~kog tela u republikama. Ovim se kona~naodluka o promeni najvi{eg akta dr`avne zajednice prepu{ta jedinimnosiocima suvereniteta, gra|anima republika ~lanica.

44

O autorima

Bo{ko Mijatovi} (1951) je doktor ekonomskih nauka, redovnozaposlen u Ekonomskom institutu, Beograd. Predsednik je Programskogodbora i direktor ekonomskih studija Centra za liberalno-demokratskestudije. Osnovne oblasti wegovog interesovawa su privredni sistem,tranzicija, makroekonomska analiza, ekonomska teorija. Objavio je kwigePrivatizacija (1993) i Ekonomija, politika i tranzicija (1998).

Dragoqub Popovi} (1951) je doktor pravnih nauka, biv{i profe-sor Pravnog fakulteta u Beogradu. Direktor je Centra za unapre|ewepravnih studija u Beogradu i advokat u Beogradu. Bavi se istorijom pra-va, komparativnim pravom i ustavnim pravom. Objavio je kwige Ogled oodgovornoj vladi (1989), Stvarawe moderne dr`ave (1994), Prapo~etaksrpskog parlamentarizma (1996) i Short Essays on Serbian ConstitutionalProblems (1997).

Slobodan Samarxi} (1953) je doktor politi~kih nauka, redovnozaposlen u Institutu za evropske studije, Beograd. Direktor je poli-ti~kih studija Centra za liberalno-demokratske studije. Posebne oblastiwegovog istra`ivawa su politi~ki sistem, savremeni federalizam, mo-derna politi~ka misao, Evropska unija. Objavio je kwige Ideologija iracionalnost(1984), Demokratija saveta (1987), Jugoslavija pred isku{e-wem federalizma (1990), Prinudna zajednica i demokratija (1994), Evrop-ska unija kao model nadnacionalne zajednice (1998).

45