PROJEKT USTAVA REPUBLIKE SRBIJE - clds.rs · PROJEKT USTAVA REPUBLIKE SRBIJE dr Marijana PajvanŁiæ dr Nenad Dimitrijeviæ dr Slobodan Beljanski dr Stanko Pihler dr Radivoj Stepanov

FORUMI U R I §

PROJEKT USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

NOVI SAD2002

1


RADNA GRUPA FORUM IURIS-a

2


dr Marijana Pajvančić

dr Nenad Dimitrijević

dr Slobodan Beljanski

dr Stanko Pihler

dr Radivoj Stepanov

Dimitrije Boarov

FORUM

I U R I §

Novi Sad, 2002

3

IZDAVAČ: Forum Iuris - Novi Sad

Tel/fax: ++981 21 28 132, 20 030, 623 436

E-mail: [email protected]

ZA IZDAVAČA: dr Slobodan Beljanski

LEKTOR: prof.dr Ljiljana Subotić

ŠTAMPA: GRAF OFFICE, Kisač

Layout: Photo & Design Studio Madacki, Kisač

TIRAŽ: 300 PRIMERAKA

CIP broj:

4

PREDGOVOR

U martu 2002. godine nevladina organizacija FORUM IURIS odlučila je da seuključi u nastojanja za pronalaženje najpogodnijih rešenja za novi ustav Srbije. Unajavi ove odluke javnost je obaveštena da će posebna pažnja biti posvećenapostupku ustavne revizije, teritorijalnoj organizaciji i pravosuđu. Tokom radapokazalo se da, bez obzira na neravnomeran pristup u obradi pojedinih oblasti,postavke za novi ustav moraju obuhvatiti celokupnu ustavnu materiju, uključujući idelove čiji je sadržaj manje-više standardan. Stavljanje težišta na izdvojene oblastiimalo je za posledicu da se te oblasti obrade sa više pojedinosti i u opsegu širem oduobičajenog ustavnog sadržaja.

U radnoj grupi postignuta je saglasnost o nekoliko osnovnih postavki:- novi ustav moguće je doneti primenom alternativnih pravnih metoda, pri

čemu prednost pred ustavotvornom skupštinom imaju procedure u kojima bipostojeći ustavotvorac, u skladu sa važećim revizionim normama, usvojio nacrtsačinjen od strane ustavne komisije ili bi, prema pravilima novoutvrđenog postupkaustavne revizije, usvojio ustavnu deklaraciju, donetu od strane najvažnijih socijalnih ipolitičkih aktera;

- Republika Srbija je ustavna demokratska zajednica, sa političkim uređenjemkoje se ne zasniva ni na jednom isključivom pogledu na svet, ideološkom obrascu ilinacionalnom identitetu;

- Ustav bi trebalo da sadrži potpuni korpus savremenih ljudskih prava,uključujući posebno razrađena prava manjina;

- Srbija je složena, decentralizovana država, u kojoj se, uz autonomnepokrajine, Vojvodinu i Kosovo, mogu obrazovati i druge autonomne teritorijalnezajednice sa nadležnostima jednakim ili manjim od nadležnosti autonomnepokrajine;

- teritorijalnim zajednicama garantuje se pravo na imovinu i sopstvene izvoreprihoda primerene njihovim potencijalima, potrebama i ovlašćenjima.

- Republika ima dve vrste zakonodavne nadležnosti: potpunu i osnovnu, aautonomne pokrajine (autonomne teritorijalne zajednice) svojim zakonimaneposredno uređuju odnose koje Republika ne uređuje potpuno ili ih uređujeosnovnim zakonom;

- sudovi opšte nadležnosti organizovani su u okviru jedinstvenog pravosudnogsistema kao opštinski sudovi, okružni sudovi, vrhovni sudovi autonomnih pokrajina,visoki sudovi autonomnih teritorijalnih zajednica (do njihovog formiranja - Visokisud Beograda) i Vrhovni sud Srbije.

* * *

Iako su najveći broj pitanja članovi radne grupe raspravili zajednički, pojedineceline obradili su: dr Nenad Dimitrijević - Procedura ustavne revizije (I deo),Preambula, Osnovne odredbe i Promena Ustava (II deo, glava I i VIII); dr Marijana

5

Pajvančić - Slobode i prava, Ustavnost i zakonitost, i u zajednici sa dr StankomPihlerom - Prelazne i završne odredbe (II deo, glava II, VII i IX); Dimitrije Boarov- Ekonomsko uređenje (II deo, glava III); dr Radivoj Stepanov - Organizacija vlasti(II deo, glava IV); dr Slobodan Beljanski - Sudovi i javna tužilaštva, i u zajednici sadr Marijanom Pajvančić - Pravo na slobodu i sigurnost, Pritvor i prava lica lišenogslobode ili pritvorenog lica, Pravo na pravnu sigurnost i pravično suđenje i deoPrava privatnosti (glava I - 1.2, 1.3, 1.4. i 1.10); dr Stanko Pihler - Teritorijalnaorganizaciju (II deo, glava VI), i u zajednici sa dr Marijanom Pajvančić - Slobodanacionalnog opredeljenja i izražavanja nacionalne pripadnosti (glava II, 3.2.) iPrelazne i završne odredbe (II deo, glava IX). Svaki autor napisao je i odgovarajućideo Obrazloženja (III deo).

6

Prvi deo

PROCEDURA USTAVNE REVIZIJE

I

O ustavnoj reviziji, načelno i sa pogledom na situaciju u Srbiji

1. Značaj ustavne revizije nakon promene režima

Srbiji je potreban novi ustav, koji bi konstitucionalizovao okvir demokratsketranzicije. Kad se društvo nakon promene režima suoči sa donošenjem novog ustava,moramo se zapitati ko će biti ustavotvorac, na koji način će ustav biti usvojen, te ukom trenutku nakon promene ustav treba da bude usvojen: ovo su pitanja o autoru, oproceduri i o vremenu donošenja ustava. Svi ovi problemi nakon promene režimadobijaju konotacije koje ih razlikuju od ustavotvorstva u “normalnim” vremenima.Doneti ustav nakon promene režima znači definisati nove identitete, što važi kako zasve pojedince, tako i za političku zajednicu. Drugo, doneti ustav nakon promenerežima znači definisati institucionalni okvir budućeg zajedničkog života. Najzad, ujednom idealnom smislu, pravila zapisana u ustav vide se kao osnov društvenogkonsenzusa o vrednostima i procedurama na kojima počiva zajednica.

Nakon promene režima ustav nije samo temeljni već je pre svega utemeljujući akt,propis kojim se pravno formalizuju odluke koje čine mogućom egzistencijudržavljana i države na način svojstven ustavnoj demokratiji. Od toga koja načela ikriterijume ustavotvorci izaberu u pristupu ovim i izvedenim pitanjima, odlučno ćezavisiti status svakog pojedinca u državi, status pretpolitičkih grupa, te konačnokarakter političke zajednice. Ovo nas vraća pitanjima o načinu organizovanjaustavotvoraca (koji organ će biti ovlašćen da donese ustav i kako će ovaj organ bitiformiran), i procedurama ustavne deliberacije (kako će se raspravljati o mogućimustavnim rešenjima i kako će ustav biti usvojen).

2. Ustavni kontinuitet ili ustavni diskontinuitet?

Postkomunističko iskustvo pokazuje da je izbor između ustavnog kontinuiteta idiskontinuiteta jedna od najvažnijih praktično-političkih odluka nakon promenerežima. Ovde je reč o specifičnom ustavnom aspektu dileme reforma ili revolucija.Kriterijum razlikovanja je procedura ustavne revizije. Ustavni kontinuitet je upravnom i u političkom smislu paradoksalna strategija. Ustav-fasada odbačenogautoritarnog režima koristi se sa ciljem da se kreira režim ustavne demokratije.

Normativna osnova ovog opredeljenja jednostavna je: nova zajednica koja hoćeda počiva na principu vladavine prava ne može za svoj prvi čin imati revolucionarnokršenje prava (ma kakvo staro pravo bilo). S jedne strane, intencija promene jegenuino revolucionarna: radi se o delegitimiranju i dekonstrukciji starog režima, štoje praćeno kreiranjem osnova jednog kvalitetno drugačijeg društva i zajednice. Ali, sdruge strane, ova radikalna socijalna i politička transformacija provodi se u oblikupravne reforme, odnosno uz poštovanje revizionih ustavnih normi režima koji seosporava.

U praktično-političkom pogledu, ovaj izbor izražava strah da bi radikalni raskid sastarim režimom, formalizovan kroz strategiju ustavnog diskontinuiteta, vodio nekojvrsti permanentne revolucije sa svim njenim nepredvidivim ishodima, što bi u krajnojliniji onemogućilo da se rezultati promene režima stabilizuju u novi kvalitet ljudskeslobode. Umesto toga, stari pravni sistem želi se iskoristiti kao instrument njegovogsopstvenog demontiranja i uspostavljanja konstitucionalne demokratije.

7

Strategiji kontinuiteta prigovara se da se oslanja na fikciju vernosti pravu koje seu stvari želi osporiti, te da ovim ograničava domete promene i direktno pomažepolitičko preživljavanje nosilaca starog režima.

3. Specifičnosti situacije u Srbiji

Nakon promene režima oktobra 2000, u Srbiji je primenjena strategijakontinuiteta.

Odluka da se neposredno nakon promene ne pokidaju sve pravne i institucionalneveze sa starim režimom može se opravdati na dva načina: prvo, odricanje od svihstarih normi i institucija verovatno bi na nekontrolisan način zaoštrilo pitanje o tomeko će i na koji način biti ovlašćen da donese prva pravila i uspostavi prve institucijepostrevolucionarnog društva; drugo, septembarski izbori, zamišljeni od strane starogrežima kao fasadni, doneli su nesporan demokratski legitimitet dojučerašnjojdemokratskoj opoziciji, isključivši na taj način neophodnost radikalnog raskida.

Danas, gotovo dve godine nakon promene režima, primećuje se jedno neobičnosvojstvo našeg ustavnog kontinuiteta: odsustvo bilo kakvih ustavnih promena.Ustavni kontinuitet ima smisla samo ako se koristi kao reformski instrumentdemontaže starog režima. Na ovom planu ništa nije učinjeno. Zadržavanje nedirnutogpravno-institucionalnog okvira definisanog Ustavom iz 1990, u velikoj merirelativizuje demokratski kvalitet promene režima.

Imperativ ustavne revizije osnažen je ne samo svojstvima tog ustava, već idrugačijim kvalitetom odnosa Srbije i Crne Gore u Zajednici Srbije i Crne Gore, kojenajavljuje Beogradski sporazum. Teza o beskorisnosti ustavne revizije u momentukada se za naredne tri godine odlaže odgovor na pitanje šta će biti sa Jugoslavijom, unajmanju ruku je sporna ako dolazi od vlasti koja se verbalno zalaže za demokratiju.

U Srbiji je već propušten pravi trenutak za ustavnu reviziju. Ovaj propustproizvodi teške posledice. Najpovoljniji momenat za ustavnu reviziju bio jeneposredno nakon promene režima kad su akteri promene i velika većina građana –bez obzira na sve legitimne razlike među njima – bili ujedinjeni poimanjem danormativna reintegracija i politička rekonstrukcija društva predstavljaju najvažnijezadatke. Komparativno iskustvo promena režima pokazuje da ustavni momenat trajekratko, jer na njegovo mesto veoma brzo dolaze imperativi dnevne politike kojiprodubljuju razlike među političkim akterima.

Ustavna pasivnost nije slučajna. Ona govori o nespremnosti i odbijanju novihpolitičkih elita da se suoče sa pitanjem ustavne rekonstrukcije zajednice. Političkeelite u Srbiji, danas već duboko razjedinjene, složno odbacuju mogućnost ustavnihpromena. Reč je o interesnoj strategiji: polazeći od možda konceptualno nejasnog aliempirijski jasno prisutnog stava da ovakvo pred-ustavno stanje odgovara njihovimposebnim interesima, političke elite verbalno se zalažu za novi ustav istovremenoblokirajući svaku mogućnost početka ustavotvornog procesa i koristeći postojećiprovizorijum za mnogobrojne akcije koje direktno osporavaju načelo vladavineprava.

8

II

1. O mogućim putevima formulisanja revizionog postupka za novi ustavSrbije

Uvidi izneti na kraju prethodnog odeljka neposredno su važni za našerazmišljanje o nosiocima i procedurama demokratske ustavne revizije. Nakonnajnovijeg produbljivanja razdora u vladajućoj koaliciji, nejasno je kako se može doćido saglasne odluke o otpočinjanju ustavotvornog procesa. Mogućnost proceduralnogi supstantivnog konsenzusa o postupku revizije i o osnovnim načelima novog ustavačini se još udaljenijom. Ovo je naša kvadratura kruga. S jedne strane, jasno je da bisvaki “realistički” predlog strategije ustavnih promena morao da računa naelementarnu responzivnost nosilaca političke vlasti. S druge strane, činjenica da suoni nespremni da pristupe ustavnim promenama ne može biti uzeta kao razlog daakteri u civilnom društvu odustanu od zalaganja za ustavnu demokratskurekonstrukciju zajednice ne gubeći iz vida da nas zatvorenost “oficijelnih kanala”vodi ka utopiji.

Tri pitanja u ovom kontekstu dobijaju poseban značaj: kontinuitet ilidiskontinuitet, ko je donosilac ustava i po kojoj se proceduri donosi ustav.

2. Kontinuitet ili diskontinuitet

U praktičnopolitičkom pogledu čini se da ustavni diskontinuitet sa prethodnimrežimom više nije moguć. Diskontinuitet je revolucionarna strategija kojom se nanedvosmislen način izražava prekid pravnih i institucionalnih veza sa starimrežimom. Promena režima dogodila se pre dve godine, uz očuvanje kontinuiteta, pa bidanas kršenje važećeg ustava imalo obeležja “druge revolucije” u situaciji koja se nemože oceniti kao revolucionarna. Uprkos tome, možda sve prilike nisu propuštene.Beogradski sporazum i usvajanje Ustavne povelje Zajednice Srbije i Crne Gore, kojanalaže donošenje novih ustava u obe članice zajednice može biti ta “druga revolucija”koja podstiče ustavotvorni proces u državama članicama ako nikako drugačije ondasnagom svoje obaveznosti.

Zato pravo pitanje treba tražiti na drugoj strani: da li očuvanje ustavnogkontinuiteta pretpostavlja vernost važećem revizionom postupku Ustava iz 1990?

Ustavna revizija ima svoj supstancijalni i proceduralni aspekt. U ovommomentu oba se prelamaju kroz prizmu ustavnog kontinuiteta/diskontinuiteta.Supstancijalni aspekt odgovara na pitanje o novom ustavnom identitetu zajednice,redefiniše suštinska svojstva ustava (primat ljudskih prava i ograničenu vlast) ipostavlja temelje za jednu kvalitativno novu zajednicu. Ne radi se, dakle, o ustavnojreformi, već o suštinskoj promeni ustava. Proceduralni aspekt i na formalnom planuiskazuje pravni diskontinuitet sa prethodnim uspostavljenjem nove procedure zadonošenje ustava. Spremnost da se prihvati podjednak značaj obe komponenteustavotvornog procesa povećava izglede ka uspostavljanju ustavne države.

Da li iz toga sledi da poštovanje kontinuiteta doista zahteva vernostpostojećim procedurama? Odgovor, međutim, nije jednoznačno pozitivan.

Ako se revizione norme promene po revizionom postupku, kontinuitet će bitisačuvan.

Da li je - i, ako jeste, zašto uopšte potrebno menjati postojeće revizionenorme? Postoje dva osnovna razloga za pozitivan odgovor.

Prvi, koji se odnosi na pitanje da li je u današnjem trenutku uopšte moguće

9

odgovoriti postojećim revizionim zahtevima. U odgovoru na ovo pitanje ne bi trebaloizgubiti iz vida izrazito strogu proceduru revizije za koju je potrebna:

- kvalifikovana, dvotrećinska većina u Skupštini;- većina na referendumu koju je teško dostići.

Podsećamo na neke podatke.Biračko telo broji približno 6,800.000 birača. Većina potrebna za donošenje

ustava je oko 3,400.000 birača. U proteklih 10 godina u izbornim ciklusima S.Milošević je kao predsednički kandidat osvajao sledeći broj glasova: 3,285.799 (naizborima 1990), 2,515.047 (na izborima 1992). Na ponovljenim predsedničkimizborima decembra 1997, M. Milutinović je izabran u drugom krugu sa 2,181.808glasova. Najzad na predsedničkim izborima za predsednika SRJ V. Koštunica jeosvojio 2,470.304 glasa. U poslednjih 10 godina ni u jednom izbornom ciklusu nijedna stranka niti kandidat nisu osvojili broj glasova koji je potreban da bi referendumo donošenju ustava bio uspešan.

Drugi, Beogradski sporazum koji naznačava elemente nove ustavne procedureza usvajanje Ustavne povelje Zajednice Srbije i Crne Gore, različite od one sadržaneu Ustavu SRJ. Odustanak od postojeće procedure revizije ne znači i odsustvoprocedure. Postupak ustavne revizije može da obuhvati i samu proceduru revizije,iskazujući tako supstancijalni diskontinuitet uz zadržavanje osnovnih proceduralnihpretpostavki ustavnog kontinuiteta.

3. Koje bi telo trebalo da bude donosilac ustava

Ovo je pitanje usko povezano sa jednim supstancijalnim skupom razloga zapromenu postojeće ustavne revizije. Današnji parlament, kao principijelniustavotvorac, nema ni sposobnost ni legitimitet za vršenje ustavotvorne funkcije.Parlament nema ustavotvornu sposobnost zato što je opterećen dnevnom politikom izato što se, nakon najnovijih političkih sukoba u vladajućoj koaliciji, nalazi na ivicikolapsa. Ova dva razloga takođe delegitimiraju parlament kao ustavotvorca.

Da li se rešenje nalazi u raspisivanju novih parlametnarnih izbora nakon kojihbi parlament možda mogao povratiti ustavotvorni kapacitet i legitimitet? To nije izlazpre svega zato što novi izbori ne bi rešili temeljni legitimacijski problemparlamentarnog ustavotvorstva. Sastav parlamenta je rezultat pluralističke političkekompeticije u okvirima “normalne” (dnevne) politike. “Normalna politika”, sa svojimprimatom parcijalnih interesa, pretpostavlja egzistenciju opšteprihvaćenog ustavnogokvira. Kod nas ovakav okvir ne postoji. Zato je neophodno povući praktičnu linijurazlikovanja između “ustavotvorne” i “normalne” politike, sa osnovnim ciljemuobličavanja ustavnog okvira u kojem bi se odvijala normalna politika.

Tehnički, ustavotvorna politika sastoji se u izolovanju ustavotvornogpostupka od dnevne politike. Suštinski, ustavotvorna politika usmerena je kadosezanju ustavnog konsenzusa, odnosno ka formulisanju ustava kao okvira koji bibio podjednako prihvatljiv za sve građane i grupe koje sačinjavaju političkuzajednicu.

Odavde može da sledi kako je demokratski većinski princip nepogodan zaustavotvorstvo, naročito kad je reč o ustavima koji nakon promene režima treba daformalizuju odluku o karakteru nove zajednice. Iskustvo uči da je gotovo nemogućeizbeći primenu ovog principa u parlamentu kao ustavotvornom telu. Zbog svega ovogtreba razmišljati o alternativnom ustavotvorcu i alternativnoj proceduri.

10

4. Ustavotvorna procedura - neka moguća rešenja

a. Potpuna ili delimična revizijaBolje rešenje je potpuna revizija (donošenje novog ustava). Razlozi:- brojne sadržinske i proceduralne slabosti postojećeg ustava, koje dovode u

pitanje primat ljudskih prava, ravnopravnost nacionalnih grupa, vladavinu prava,ograničenu vladu, podelu vlasti, itd;

- nelegitimnost postojećeg ustava, kao jednog od preživelih elemenata isimbola starog režima;

- pravna i politička irelevantnost postojećeg ustava u periodu nakon promenerežima.

b. Delimična revizija kao moguće rešenje - jedna moguća “redovna”procedura

Jedan mogući način upotrebe delimične revizije, uz zadržavanje postojećeprocedure, ili po jednoj “mekšoj” proceduri zasniva se na “politici sukcesivnihkoraka”, na osnovu identifikacije onih bitnih delova ustavne materije oko nužnostičije revizije je saglasnost najrealnija.

U prvom koraku iz Ustava bi se otklonile njegove konfuzne, kontradiktorne isporne odredbe i rešenja, posebno one koje se odnose na ljudska prava i svojinskeodnose. Uz konsenzus o izboru, ovog puta, ustavne revizije i konsenzus (ili baremopšteprihvatljiv kompromis) o minimumu neophodnih promena, to bi moglo bitinajvećim delom prepušteno Ustavnom sudu.

Usvajanje ustavne deklaracije o ljudskim pravima u skupštini, bio bi mogućidrugi korak. Ova ideja nedavno je izneta u javnosti. Ona ima neke prednosti: izglediza postizanje konsenzusa u ovoj oblasti su najveći, omogućila bi prihvatanjestandarda ljudskih prava, predstavljala bi važan korak u pravcu promena ka ustavnojdržavi i povezivanju sa svetom.

Usvajanje ustavne deklaracije o ljudskim pravima moglo bi se odvijati popostojećoj ustavnoj proceduri (uključujući i referendum) ili samo u skupštini. Budućida nije u pitanju ustav, već jedan naročit akt skupštine njegovo donošenje ne bi senužno moralo odvijati po proceduri revizije Ustava.

Ustavna deklaracija o ljudskim pravima otvorila bi ustavnu debatu barem ojednom pitanju (ljudska prava) koje jeste u samom jezgru konstitucije i omogućavaredefinisanje dela sporazuma između građana i države. Budući da se odnosi napodručje u kome je moguće postići konsenzus, postojali bi izgledi na uspešan ishodovakvog poduhvata.

Treći korak započeo bi usvajanjem ustavne deklaracije o ljudskim pravima,otpočeo bi proces ustavnih promena i podstaknuta bi bila debata o redefinisanjudrugih segmenata jezgra konstitucije.

Izbor ovoga puta kompromis je na relaciji kontinuitet – diskontinuitet. Podpretpostavkom konsenzusa o proceduri i minimumu opšteprihvatljivog kompromisa osadržaju promena, ovaj put bi možda mogao imati neku šansu.

11

c. Ustavotvorna skupština - “vanredna” procedura, prvi predlog

Nema sumnje da se radi o ideji koja se čini primerenom zahtevu za raskidomsa lošom prošlošću. Sa stanovišta demokratskog legitimiteta načelno je najprivlačnija.Ustavotvorna skupština je telo koje biraju građani poveravajući mu preciznoograničeni mandat: da usvoji najviši pravni akt. Ovim se načelno uspostavlja direktnaveza između individualne autonomije i ustava. Ustav usvojen od strane ustavotvorneskupštine nije kreacija vlasti, nego autonomno delo građana koji su odlučili dadefinišu okvir sopstvene slobode.

Ipak, pravo pitanje glasi kakav je status ove načelne prednosti u našemspecifičnom kontekstu. Na koji način bi ustavotvorna skupština bila izabrana? Ovdese naša situacija na početku prepliće sa paradoksom koji je poznat svakome ko se ikadbavio temeljima liberalnog ustrojstva zajednice. Ako je ustav akt koji treba da zasnujedemokratiju, da li - i kako - možemo imati demokratski legitiman postupak donošenjaustava? Nije sporno da se može ustanoviti ustavotvorna skupština i u okvirimapostojećeg režima, čime bi na skladan način bile integrisane opcije ustavnogkontinuiteta i novog početka. Iako važeći Ustav ne poznaje ustavotvornu skupštinu,moguće je promenom samih revizionih pravila uspostaviti ovo telo. No, ovim bi setek otvorila najvažnija pitanja. Ko bi bio predstavljen u ustavotvornoj skupštini, i nakoji način? Da li bi predstavništvo u ovom telu bilo organizovano na principupolitičke kompeticije, odnosno da li bi se skupština formirala na slobodnim izborimau kojima bi učešće uzele političke partije? Kao izuzetno važno postavilo bi se pitanjekaraktera izbornog sistema za ovu skupštinu, što bi vodilo još jedan korak nazad, dopitanja koje će telo i po kojoj proceduri utvrditi izborni sistem. Ako se ponudiverovatno jedini mogući odgovor – da će izborni sistem ustanoviti parlament, neizlazi se iz začaranog kruga. Začarani krug se zove većinski princip.

Partije zastupljene u ustavotvornoj skupštini nudile bi konkurentske nacrteustava pa bi se moglo dogoditi da, u procesu ustavotvorne deliberacije i postizanjakompromisa odlučan argument bude snaga, odnosno broj glasova kojim akteriraspolažu. Manjinski glas izgubio bi snagu dobrog argumenta, jednostavno zato što jemanjinski. U našoj situaciji morao bi se izbeći većinski princip u procesu formiranjanovog ustavnog sistema. Otuda rezerva prema ideji kompetitivnog pluralističkogustrojstva ustavotvorne skupštine. Demokratska i stabilna politička zajednicanemoguća je bez minimuma saglasnosti o temeljnim i utemeljujućim normama kojedefinišu identitete i institucije. Pluralistička zajednica u kojoj ustav nema integrativnusnagu univerzalno prihvaćenog okvira društvene regulacije, izložena je mnogimrizicima, zato što nije na isti način zajednica za sve svoje članove. Zbog svega ovoganeophodna je ustavna identifikacija jednog inkluzivnog i za sve prihvatljivog okvirazajedničkog života, u kome će priznanje posebnih identiteta biti uravnoteženo sauniverzalizmom prava. Suštinski problem omeđen je pitanjem kako omogućitiadekvatnu reprezentaciju manjina u procesu donošenja ustava, odnosno kako sprečitida pozivanjem na demokratiju većina nametne svoju volju. Ovo je naročito osetljivokada je reč o nacionalnim manjinama. Pošto ustavotvorna skupština ne bi uklonilaopasnost majorizacije, treba razmotriti da li postoji alternativno rešenje koje bigarantovalo konsenzualno prihvatljiv ustav.

12

d. Dvostepena strategija - “vanredna” procedura, drugi predlog

Prva faza sastojala bi se u pripremi ustavnog teksta. Zadatak bio bi poveren zaovu priliku posebno konstituisanoj ustavnoj komisiji. Ustavna komisija ne bi bilapomoćno parlamentarno telo već telo koje bi parlament posebnom odlukom(usvojenom po proceduri koja važi za promenu Ustava, bez referendumske potvrde)formirao i ovlastio da pripremi tekst budućeg ustava. Istom odlukom parlament bi seobavezao da formalno usvoji ustavni predlog pripremljen u komisiji.1 Najzad, ovaparlamentarna odluka sadržavala bi jedan minimalni set obavezujućih preporuka zaustavnu komisiju, kojima bi se definisala osnovna načela budućeg ustava.

Prvo kritično pitanje tiče se sastava ustavne komisije. U ovom telu mogle bi sapodjednakim bojem predstavnika (na primer, pet) biti zastupljene sve parlamentarnepartije. Bez obzira na postojeće koalicione aranžmane, političke stranke nacionalnihmanjina dobile bi status samostalnih aktera u komisiji, ravnopravnih sa drugimpolitičkim partijama. Ovim se u ustavotvornom postupku želi garantovatiravnopravnost onih građana koji su (barem kad je reč o jednom bitnom aspektunjihovog identiteta) uvek u manjinskom položaju.2

Drugo, na koji način bi se odlučivalo u komisiji? S jedne strane, zahtev zakonsenzusom o svakoj odredbi verovatno bi blokirao rad ovakvog tela. S drugestrane, želi se izbeći pretnja majorizacije. Svaka stranka u komisiji imala biograničeno pravo veta, koje bi mogla da koristi u samo dve grupe slučajeva:

- neophodno je da onaj deo ustavnog teksta koji reguliše proceduru ustavnerevizije bude usvojen konsenzusom;

- veto se može koristiti u slučajevima u kojima se ističe prigovor da jepovređena neka od gore navedenih obavezujućih preporuka o osnovama budućeguređenja. Ova dva tipa pitanja mogala bi se rešiti samo konsenzualnom odlukom ukojoj bi svaka od stranaka imala po jedan glas. Ovde se kao posebno važno izdvajapravo predstavnika nacionalnih manjina da stave veto na predlog onih odredaba kojepo njihovom mišljenju vređaju princip nacionalne ravnopravnosti.

U svim ostalim slučajevima za utvrđivanje predloga ustavnih odredabaprimenjivao bi se sledeći mehanizam: svaki od pet predstavnika svake stranke ima pojedan glas; glasovi se broje dva puta: unutar stranke i u plenumu; predlog odredbesmatra se prihvaćenim ako ga usvoji većina stranaka u komitetu pod uslovom da je zanjega glasalo najmanje dve trećine od ukupnog broja članova komiteta. Ista proceduraprimenjivala bi se i za utvrđivanje konačnog teksta nacrta ustava, na osnovuprethodno eksplicirane saglasnosti da nacrt formalizuje i nedvosmisleno pravnogarantuje obavezujuće preporuke. Ovako utvrđen nacrt bio bi poslat parlamentu, kojibi ga usvojio u skladu sa važećom revizionom procedurom.

13

1 Verovatno će se postaviti pitanje o tome kako je moguće da se parlament pravno samoobaveže da će poštovatiovakvu odluku. Dva su moguća odgovora: ili bi parlament promenio revizionu proceduru, tako da ovde opisanipostupak postane deo revizione procedure, ili bi njegova odluka imala “samo” težinu političke odluke osamograničenju. Prednost se daje drugoj opciji.

2 Predlog otvara neka teška pitanja, koja se samo identifikuju. Na njih u ovom momentu nemamo praveodgovore. Prvo, na koji način obezbediti predstavništvo onih manjina koje nisu organizovane u parlamentarnestranke? Jedan načelan odgovor mogao bi da glasi da bi parlament trebao da ovlasti kulturne organizacije ovihmanjina da pošalju predstavnike u ustavni komitet. Međutim, ovim bi se otvorio prostor za zahteve da u komitetubudu predstavljene i druge vanparlamentarne organizacije, počev od političkih stranka koje nisu prešle cenzus,preko sindikata, različitih NGO, do crkvi. Teško bi bilo utvrditi kriterijum po kome bi se odredilo kojeorganizacije mogu biti predstavljene u komitetu. Drugo, priznavanje parlamentarnim partijama nacionalnihmanjina ekskluzivnog prava da predstavljaju respektivne grupe, nije nesporno već i zato što je reč o bitnopretpolitičkom identitetu na čiju političko-pravnu artikulaciju nijedna grupa ne može imati monopol. Ovo jeproblem priznavanja i artikulacije unutargrupnog pluralizma.

Druga faza sastojala bi se u formalnom usvajanju teksta nacrta prihvaćenog uustavnoj komisiji: ovaj zadatak bio bi poveren postojećem ustavotvorcu, koji biusvojio ustav u skladu sa važećim revizionim normama.

Ovim bi se, na način uporediv sa iskustvom okruglih stolova 1989. godine uCentralnoj i Istočnoj Evropi, uspostavio dualitet između stvarnog i formalnogustavotvorca.

e. Dvostepena strategija -”vanredna” procedura, treći predlog

U prvoj – prethodnoj fazi ustavotvornog procesa bili bi pripremljenisadržinski i proceduralni principi budućeg ustava. To pretpostavlja više koraka:- konstitusanje okruglog stola, po usvajanju Ustavne povelje Zajednice Srbije i CrneGore, kojim otpočinje ustavna diskusija;

- učesnici okruglog stola bi reprezentovali najvažnije socijalne i političkeaktere u ustavnoj debati (političke stranke, sindikate, nevladin sektor, medije....),- prvi zadatak okruglog stola bilo bi konstituisanje i utvrđivanje pravila rada(konsenzus o pravilima procedure rada);

- drugi zadatak bilo bi utvrđivanje principa ustavne deklaracije;- treći zadatak odnosio bi se na definisanje procedure donošenja novog ustava;

- konsenzualno prihvaćeni ustavni principi i pravila ustavne procedure bili biizloženi u deklaraciji - svojevrsnom političkom dokumentu;

- deklaraciju bi usvojila Skupština tekućeg saziva, većinom potrebnom zausvajanje ustavnog dokumenta propisanom u važećem ustavu;

- sledila bi javna debata o principima ustavne deklaracije koja bi pokazalaspremnost (nespremnost) da se ovi principi prihvate kao temelj zajednice.

Druga faza odvijala bi se u Skupštini prema pravilima novoutvrđeneprocedure ustavne revizije. Ustav bi usvojila Skupština po pravilima utvrđenimdeklaracijom o ustavnim principima.

Ovakav ustavotvorni postupak ima nekoliko prednosti:- otvara proceduralni put uspostavljanja konsenzusa o fundamentima buduće

zajednice;- ustavotvorna vlast ne bi bila ekskluzivno pravo u rukama izabranih

predstavnika u skupštini;- uključuje u proces ustavne debate sve relevantne socijalne i političke aktere

u društvu;- omogućuje da se ustav prihvati primenom konsenzualno utvrđene i

prihvaćene procedure;- jasno pokazuje supstancijalni ustavni diskontinuitet.

14

* * *

Drugi deo

OSNOVNE POSTAVKE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

Preambula

Građani i građanke3 Srbije, odlučni

- da organizuju društveni i politički život na način koji će garantovatiljudsko dostojanstvo, slobodu, jednakost, nacionalnu ravnopravnost,demokratiju i socijalnu pravdu,

- da uspostave mirne i ravnopravne odnose sa susednim državama inarodima koji u njima žive,

- da budu prihvaćeni kao ravnopravni članovi međunarodne zajednice,

- da spreče svaku buduću akciju koja bi bila usmerena na protivustavnuuzurpaciju javne vlasti ili na monopolsku koncentraciju vlasti u rukamajedne partije ili u ime jedne ideologije,

donose

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Glava I

OSNOVNE ODREDBE

1. Definicija zajednice(1) Srbija je republika.(2) Republika Srbija je ustavna demokratska zajednica svih građana i

nacionalnih zajednica koje u njoj žive.

2. Neutralna i sekularna država(1) Ustavno i političko uređenje Republike Srbije neće se zasnivati ni na

jednom isključivom pogledu na svet, ideologiji, ili nacionalnom identitetu. (2) Država i crkva su odvojene. Nijedna religija ili versko ubeđenje neće

uživati posebnu zaštitu niti posebnu podršku države.(3) Ustav garantuje slobodu veroispovesti.

3. Mir(1) Kao ravnopravna članica međunarodne zajednice, Republika Srbija će

sarađivati sa svim narodima i državama sveta u zaštiti i afirmaciji mira.

15

3 Za sve imenice koje se odnose na subjekte sloboda i prava i nosioce javnih funkcija, a u daljemtekstu su upotrebljene samo u muškom rodu, podrazumeva se i odgovarajući oblik ženskog roda.

(2) Republika Srbija se zalaže za mirno rešavanje međunarodnih i unutrašnjihkonflikata.

4. Načela na kojima počiva zajednica(1) U Republici Srbiji ljudsko dostojanstvo je nepovredivo. (2) Nepovredivost ljudskog dostojanstva garantuje se univerzalnim katalogom

ljudskih prava, ustavnim garantijama nacionalne ravnopravnosti, individualne igrupne autonomije, neutralnošću sekularne države, kao i doslednom afirmacijomvladavine prava, tržišne ekonomije i socijalne pravde.

5. Primat ljudskih prava(1) Jednaka sloboda za sve vodeće je načelo ustavnog, političkog,

ekonomskog i socijalnog uređenja Republike Srbije. Zaštita ljudske slobode ijednakosti osnovni je razlog postojanja državne vlasti, izvor njenog legitimiteta igranica legalnosti svih njenih aktivnosti.

(2) Republika Srbija garantuje univerzalna ljudska prava svima koji žive nanjenoj teritoriji. Odredbe ovog Ustava o ljudskim pravima biće tumačene iprimenjivane u skladu sa važećim međunarodnim garantijama ljudskih prava.

(3) Prava garantovana ovim ustavom mogu se ograničiti samo u skladu saopšteprihvaćenim principima međunarodnog prava, po proceduri propisanojUstavom, i na način koji ne dovodi u pitanje ljudsku slobodu i funkcionisanje ustavnedemokratske zajednice.

6. Nacionalna ravnopravnost(1) Republika Srbija je multikulturna država u kojoj se nacionalnim

manjinama priznaje status posebnih zajednica. Manjinskim nacionalnim zajednicamagarantuje se pravo na samoorganizovanje u skladu sa odredbama ovog ustava.

(2) U cilju prevazilaženja faktičkih razlika u uslovima za ostvarivanjeuniverzalnih ljudskih prava, ovim ustavom se propisuju posebne mere zaštitejednakosti manjinskih nacionalnih zajednica i njihovih pripadnika. Ove posebne mereimaju ustavni oblik manjinskih prava, koja pripadnici manjinskih nacionalnihzajednica ostvaruju pojedinačno ili u zajednici sa drugima. Odredbe ovog ustava kojese odnose na manjinska prava biće tumačene i primenjivane u skladu sa važećimmeđunarodnim garantijama manjinskih prava.

7. Jezik i pismo(1) U Srbiji je u službenoj upotrebi srpski jezik ekavskog ili ijekavskog

izgovora i ćirilično ili latinično pismo. U službenoj upotrebi su i jezici nacionalnihmanjina, u skladu sa Ustavom.

(2) Svim građanima i građankama Srbije garantuje se pravo da slobodnoupotrebljavaju svoj jezik i pismo, u privatnoj i javnoj komunikaciji, usmeno ipismeno.

8. Suverenost i vladavina prava(1) Sva državna vlast proizlazi iz Ustava. Aktivnosti svih organa državne

vlasti određene su i ograničene Ustavom i zakonom, u skladu sa načelom vladavineprava.

(2) Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne moguse smatrati izvorom, nosiocem ili predstavnikom suverenosti.(3) Državna vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Podela vlasti

16

uključuje uzajamnu, Ustavom određenu kontrolu i ravnotežu između tri grane vlasti.(4) Sudstvo je samostalno i nezavisno.

9. Jedinstvo pravnog poretka(1) Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.

10. Demokratija(1) Građani imaju pravo da slobodno izražavaju svoju političku volju, da

učestvuju u vršenju i u kontroli državne vlasti, da doprinose razvoju zajednice idruštva, kao i da ostvaruju svoje lične i grupne interese u skladu sa procedurama i uokvirima propisanim ovim ustavom.

(2) Demokratsko učešće u obrazovanju, vršenju i kontroli državne vlastiostvaruje se putem referenduma, narodne incijative i opšteg prava glasa na slobodnimizborima u višepartijskom sistemu.

11. Politički pluralizam(1) Republika Srbija garantuje politički pluralizam.

(2) Političke partije učestvuju u formiranju i izražavanju političke volje građana.(3) Osnivanje i delovanje političkih partija je slobodno. Političke partije su

obavezne da poštuju osnovne demokratske vrednosti, načela i procedure definisaneovim ustavom.

(4) Političke partije ne mogu neposredno vršiti državnu vlast. Nijednapolitička partija ne može imati monopol nad državom niti isključivu kontrolu nad bilokojim državnim organom. Nijedna ideologija ne može se proglasiti ili smatratidržavnom ideologijom.

12. Jedinstvo tržišta(1) Tržište Republike Srbije je jedinstveno.(2) Jedinstvo tržišta Republike Srbije obezbeđuju jedinstvena valuta,

jedinstvena carinska zaštita i zajedničke osnove poreskog sistema.

13. Tržišna ekonomija(1) Ekonomska aktivnost u Republici Srbiji je slobodna. (2) Ekonomski sistem Republike Srbije zasniva se na privatnoj svojini,

slobodnom prometu radne snage, roba, usluga i kapitala, slobodi preduzetništva iekonomskog takmičenja, kao i na načelu socijalne solidarnosti.

(3) Državna svojina smatra se javnim dobrom.(4) Privatna i državna svojina uživaju jednaku pravnu zaštitu.(5) Iz svojinskih prava proizlaze socijalne dužnosti, na način određen ovim

ustavom. (6) Sloboda ekonomske aktivnosti i svojinska prava mogu biti ograničeni

samo u javnom interesu, u slučajevima i po proceduri propisanim ovim ustavom.

17

14. Socijalna pravda(1) Lično, socijalno i kulturno blagostanje, kao elementi slobodnog i

dostojanstvenog života svih i svakoga, predstavljaju ciljeve svake javne aktivnosti.(2) Polazeći od načela socijalne solidarnosti, država je obavezna da preduzimaaktivne mere ekonomske i socijalne pomoći građanima i društvenim grupama koji seiz različitih razloga nalaze u neravnopravnom položaju. Cilj mera pomoći jesteotklanjanje ekonomskih i socijalnih prepreka za ostvarivanje jednakosti u pravima.Ove mere će se uvoditi i ostvarivati na način koji ne dovodi u pitanje univerzalnaprava niti funkcionisanje ustavne demokratske zajednice.

15. Teritorijalna celovitost(1) Teritorija Republike Srbije je jedinstvena.

16. Političko-teritorijalno uređenje(1) Garantuje se pravo građana i građanki na samoupravu.(2) Republika Srbija je složena decentralizovana država, koju čine

teritorijalne zajednice: opštine, Autonomna Pokrajina Vojvodina, AutonomnaPokrajina Kosovo4 i Grad Beograd.

(3) Pored Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Pokrajine Kosovo, uSrbiji se mogu obrazovati autonomne teritorijalne zajednice, pod uslovima i upostupku propisanim Ustavom.5

(4) Svi oblici teritorijalnih zajednica uživaju političku, pravnu, ekonomsku ikulturnu autonomiju, u skladu sa njihovim posebnostima i na način određen ovimustavom

(5) Svim oblicima teritorijalnih zajednica garantuje se pravo na sopstvenuimovinu i sopstvene izvore prihoda, kao i pravo na slobodno raspolaganje prihodima,u okvirima njihovih Ustavom određenih nadležnosti.

(6) Raspodela nadležnosti između teritorijalnih zajednica zasniva se na opštojpretpostavci nadležnosti u korist opština. Sve nadležnosti koje ovim ustavom nisutaksativno određene kao nadležnosti Republike, autonomne pokrajine ili GradaBeograda, pripadaju opštinama.

(7) Teritorija opštine, Autonomne Pokrajine Vojvodine, AutonomnePokrajine Kosovo, Grada Beograda i druge autonomne teritorijalne zajednice može semenjati samo po Ustavom utvrđenoj proceduri, uz obaveznu saglasnost građanaodgovarajuće teritorijalne zajednice.

17. Državni simboli(1) Državni simboli Republike Srbije su grb, zastava i himna. (2) Oblik i sadržina državnih simbola utvrđuju se posebnim ustavnim

zakonom, uz obavezu poštovanja sekularnog i multikulturnog karaktera zajednice.

18. Glavni grad(1) Glavni grad Republike Srbije je Beograd.

18

4 Za Kosovo se primenjuje rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1244,sporazum u Rambujeu (aneks 1. tačka 1. alineja 5. i aneks 2. tačka 8. rezolucije 1244),Kumanovski sporazum i Ustavni okvir za privremenu samoupravu od 15. maja 2001. godine. 5 U daljem tekstu izraz autonomne teritorijalne zajednice odnosiće se na AutonomnuPokrajinu Vojvodinu, Autonomnu Pokrajinu Kosovo i druge autonomne teritorijalnezajednice koje mogu biti obrazovane u skladu sa tačkom 16 (3).

Glava II

SLOBODE I PRAVA

I. NEPOSREDNA PRIMENA USTAVA U MATERIJI LJUDSKIH PRAVA

1. Ustav uređuje sadržaj ljudskih prava (1) Ljudska prava garantuje Ustav, u skladu sa međunarodnim standardima. (2) Ljudska prava ograničena su samo slobodama i pravima drugih.(3) Generalna odstupanja ne mogu se propisati.

(4) Suspendovanje ljudskih prava nije dopušteno. (5) Odstupanje ne sme zadirati u suštinu prava. (6) Odstupanje od Ustavom garantovanih ljudskih prava izuzetak je i

restriktivno se uređuje Ustavom. (7) Odstupanja su dopuštena samo uz poziv na ustavnu odredbu koja dopušta

odstupanje i samo u meri neophodnoj da bi se u otvorenom i slobodnomdemokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje Ustav dopušta odstupanje.

(8) Odstupanja se ne smeju uvoditi u druge svrhe osim onih propisanih uUstavu.

(9) Ograničenje Ustavom garantovanih ljudskih prava dopušteno je samo zavreme vanrednog stanja koje ugrožava opstanak zajednice.

(10) Pri ograničavanju ljudskih prava svi državni organi dužni su da serukovode suštinom prava koje se ograničava, značajem svrhe ograničenja, prirodom iobimom ograničenja, odnosom između ograničenja i njegove svrhe i mogućnošću dase postigne svrha i sa manjim ograničenjem prava.

(11) Ograničenja su dopuštena samo u obimu koji je nužan s obzirom naprilike i vremenski su ograničena na najduže 90 dana. Po isteku ovog roka,ograničenja se mogu obnavljati na period od 90 dana.

(12) Ograničenja se mogu propisati samo opštim aktima Skupštine. Izuzetnoograničenja se mogu propisati i opštim aktima Vlade, pod uslovom da Skupština nijeu mogućnosti da se sastane. Vlada je dužna da ove akte podnese na potvrdu Skupštiničim se stvore mogućnosti da se Skupština sastane. Ograničenja prestaju da važezavršetkom prve sednice Skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

2. Apsolutno zaštićena prava (1) Iz režima bilo kakvog ograničavanja ili odstupanja izuzimaju se:- ljudsko dostojanstvo- pravo na život- nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta- zabrana ropstva i držanja u zavisnom položaju- pravo na pravično suđenje

- zabrana dužničkog ropstva- pretpostavka nevinosti- zabrana retroaktivnosti

- kažnjavanje samo na osnovu zakona- “non bis in idem”- sloboda misli

- sloboda savesti i veroispovesti- pravo na sklapanje braka- državljanstvo.

19

3. Restriktivne nadležnosti zakonodavca (1) Zakonom se mogu urediti ljudska prava samo na osnovu izričitog ustavnog

ovlašćenja i samo u granicama koje odredi Ustav.(2) U domenu osnovnih prava zakon može urediti samo procesna pitanja.

(3) Zakon koji uređuje procesna pravila ima karakter ustavnog zakona.(4) Svako zadiranje u sadržaj osnovnih prava čini zakon neustavnim.(5) U oblasti socijalno-ekonomskih prava, zakon može urediti obaveze države

na osnovu ovlašćenja i u obimu koji određuje Ustav.

4. Neposredna primena Ustava (1) Ustavne odredbe o ljudskim pravima primenjuju se neposredno. (2) Neposrednu ustavnosudsku zaštitu uživaju naročito osnovna ljudska prava

5. Zloupotrebu prava uređuje ustav (1) Zloupotreba prava je protivustavna i zabranjena.

(2) Zloupotreba prava ne može se urediti opštom ustavnom normom supsidijerneprirode.

6. Međunarodni standardi ljudskih prava (1) Država prihvata i uvažava međunarodne standarde ljudskih prava i

obezbeđuje njihovu primenu.(2) Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se sastavnim

delom unutrašnjeg pravnog poretka.(3) Ratifikovani međunarodni ugovori, po objavljivanju, smatraju se delom

unutrašnjeg pravnog poretka.(4) Sudovi i Ustavni sud neposredno primenjuju opšteprihvaćena pravila

međunarodnog prava i ratifikovane i objavljene međunarodne ugovore.(5) Garantuje se međunarodni nadzor nad poštovanjem ljudskih prava. Garantuje sepravo obraćanja međunarodnim institucijama radi zaštite ljudskih prava. Svako lice idržava imaju pravo da pred nadležnim međunarodnim telima zahtevaju zaštitu prava,pod uslovima i po postupku utvrđenim međunarodnim pravom.

II. KATALOG LJUDSKIH PRAVA

1. Osnovna prava

1.1. Pravo na život i prava na nepovredivost fizičkog i psihičkogintegriteta

(1) Pravo na život je neprikosnoveno.(2) Nikome se ne sme oduzeti život.

(3) Smrtna kazna nije dozvoljena. (4) Svako ima pravo da se poštuje njegov fizički i psihički integritet.(5) Sloboda odlučivanja o rađanju dece je zagarantovana.(6) Niko ne može biti podvrgnut fizičkoj ili psihičkoj torturi, nečovečnim ili

ponižavajućim kaznama ili postupcima. Telesne kazne nisu dozvoljene.(7) Niko ne sme biti podvrgnut medicinskom tretmanu ili naučnim ogledima

bez svog slobodno datog pristanka.(8) Niko ne sme biti držan u ropstvu ili položaju sličnom ropstvu.

20

(9) Svaki vid trgovine ljudima je zabranjen. (10) Zabranjen je prinudni i obavezni rad.

.1.2. Pravo na slobodu i sigurnost(1) Niko ne sme biti samovoljno lišen slobode.(2) Lišenje slobode dopušteno je samo u slučaju:

- privođenja u cilju izvršenja pravnosnažne i izvršne odluke suda ili nadležnogorgana sa sudskim ovlašćenjima;

- zaticanja učinioca pri izvršenju krivičnog dela;- određivanja pritvora;

- zadržavanja lica osumnjičenog za izvršenje krivičnog dela najduže 48 sati iliizvršioca prekršaja najduže 24 sata;

- zbrinjavanja duševno poremećenog lica, alkoholičara, narkomana i lica zakoje je to neophodno da bi se sprečilo širenje zarazne bolesti;- deportacije, ekstradicije ili sprečavanja neovlašćenog ulaska u zemlju.(3) Lice koje je, bez odluke suda, lišeno slobode u svojstvu osumnjičenog iliokrivljenog, mora biti odmah sprovedeno nadležnom istražnom sudiji.

(4) Razlozi i postupak lišenja slobode bliže se uređuju ustavnim zakonom.(5) Niko ne može biti lišen slobode zbog neispunjenja materijalne obaveze.

1.3. Pritvor i prava lica lišenog slobode ili pritvorenog lica(1) Pritvor može biti određen samo odlukom nadležnog suda:

- protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo zakoje se po zakonu može izreći najteža mera kazne zatvora;- protiv optuženog kome je prvostepenom presudom izrečena kazna zatvora od petgodina ili teža kazna;

- protiv okrivljenog, ako je to neophodno za nesmetano vođenje krivičnogpostupka: da bi se obezbedilo prisustvo okrivljenog, utvrdio njegov identitet i sprečiloda osujeti ili oteža pristup dokazima o krivičnom delu, ili da ponovi ili dovrši krivičnodelo, ili učini krivično delo kojim preti.(2) Pritvor će biti određen samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom. (3) Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme. Trajanjepritvora je u svim fazama krivičnog postupka ograničeno.

(4) Određivanje pritvora ne sme biti obavezno, a puštanje na slobodu može seusloviti jemstvom.

(5) Razlozi i postupak za određivanje pritvora bliže se uređuju ustavnimzakonom.

(6) Svako ko je lišen slobode ili pritvoren biće odmah, na jeziku koji razume,obavešten o:- razlozima tog postupka i o osnovima i pravnoj prirodi dela koje mu se stavlja nateret,

- pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju,- pravu da nije dužan bilo šta da izjavi,- pravu da, uz korišćenje telekomunikacionog sredstva, koje mu mora biti

stavljeno na raspolaganje, nađe branioca i da zahteva da njegovi najbliži buduobavešteni o lišenju slobode i mestu na kome se nalazi.

(7) Svako lice lišeno slobode ili pritvoreno lice, ima pravo da pokrenepostupak u kome će se hitno ispitati zakonitost i opravdanost lišenja slobode i nareditipuštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito ili neopravdano.

21

(8) Prema licu lišenom slobode ili pritvorenom licu mora se postupatičovečno, uz uvažavanje dostojanstva njegove ličnosti.

(9) Svako lice koje je nezakonito ili neopravdano lišeno slobode ima pravo najavno izvinjenje i utuživo pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

1.4. Pravo na pravnu sigurnost i pravično suđenje(1) Svakome o čijim pravima ili o čijoj odgovornosti odlučuje sud mora se

obezbediti:

- da ima javnu raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom,odbrazovanim na osnovu zakona;

- da se njegov predmet okonča u razumnom roku, bez nepotrebnog odlaganjai odugovlačenja;

- da izricanje presude uvek bude javno, a da se javnost može isključiti sa celogili sa dela suđenja, samo u interesu morala, čuvanja tajne, javnog reda, zaštitemaloletnika ili zaštite privatnog života stranaka ili oštećenog;

- besplatni prevodilac ako ne razume ili ne govori jezik koji je u službenojupotrebi u sudu i besplatni tumač ako je slep, gluv ili nem;

- pravo na delotvoran pravni lek.(2) Svako ko je okrivljen za krivično ili drugo kažnjivo delo smatraće se

nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda ilidrugog nadležnog organa sa sudskim ovlašćenjima.

(3) Niko ne može biti kažnjen za delo koje, u vreme kada je učinjeno, pounutrašnjem ili međunarodnom pravu, nije bilo propisano kao kažnjivo delo niti mumože biti izrečena kazna ili druga sankcija koja, u vreme kada je delo učinjeno, za tokažnjivo delo nije bila propisana.

(4) Na učinioca krivičnog ili drugog kažnjivog dela primeniće se propis koji je važiou vreme kada je delo učinjeno. Kasnije doneti propis biće primenjen samo ako je blažiza učinioca.

(5) Niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnomodlukom nadležnog organa oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njegapravnosnažno obustavljen ili je optužba pravnosnažno odbijena. U postupkupovodom vanrednog pravnog leka, pravnosnažna odluka za krivično i drugo kažnjivodelo ne može se izmeniti na štetu okrivljenog.

(6) Svakome ko je okrivljen za krivično delo, osim ostalih prava iz tačke 1.4,mora se obezbediti:

- da u najkraćem mogućem roku, na svom jeziku ili jeziku koji razume, budeobavešten o osnovima i pravnoj prirodi dela koje mu se stavlja na teret, o pravu dauzme branioca i o pravu da ništa ne izjavi;

- da se brani sam ili uz pomoć stručnog i savesnog branioca, koga sam izabereiz reda advokata ili koga će mu iz reda advokata postaviti sud na teret budžetskihsredstava, kada je u skladu sa zakonom odbrana obavezna ili kada to nalažu interesipravičnosti, ako nema dovoljno sredstava da sam snosi troškove odbrane;

- dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;- da predlaže dokaze u prilog svoje odbrane, da ispituje svedoke protiv sebe, i

da, pod istim uslovima koji važe za svedoke koje je predložila suprotna strana,ispituje svedoke koje je sam predložio u prilog svoje odbrane;

- da nije dužan da svedoči protiv sebe.

22

1.5. Sloboda kretanja i nastanjivanja(1) Svakome je zagarantovana sloboda kretanja i nastanjivanja koja uključuje

pravo nesmetanog kretanja na celoj teritoriji Republike Srbije i slobodu izbora mestanastanjivanja. (2) Državljani Republike Srbije imaju pravo da napuste i vrate se na teritorijuRepublike Srbije kada to zažele.

(3) Odstupanja su dopuštena samo ako je to neophodno za vođenje krivičnogpostupka, zaštitu javnog reda i mira, sprečavanje širenja zaraznih bolesti i odbranuzemlje. Odstupanja se uređuju ustavnim zakonom.

1.6. Pravo na jednakost, zabrana diskriminacije(1) Sva ljudska bića su slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.(2) Svi su pred zakonom jednaki.

(3) Svako ima pravo na jednaku zaštitu pred zakonom.(4) Svaki oblik neposredne ili posredne diskriminacije zabranjen je.

Zabranjena je dikriminacija na osnovu pola, rase, boje kože, psihičkog ili fizičkoginvaliditeta, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, jezika, dobi, seksualne orijentacijepod uslovom da ne ugrožava prava drugih, imovnog stanja, obrazovanja, zanimanja,političkog ili drugog ubeđenja, društvenog porekla, rođenja ili drugih ličnihsvojstava.

(5) Mere afirmativne akcije koje su neophodne za postizanje ravnopravnostilica ili grupe koji se nalaze u nejednakom položaju, neće se smatratidiskriminatornim.

1.7. Pravo na slobodan razvoj ličnosti i dostojanstvo ličnosti(1) Svako ima pravo na ljudsko dostojanstvo. Lično dostojanstvo je

nepovredivo.(2) Svako ima pravo na slobodan razvoj svoje ličnosti.

1.8. Prava na status i ime(3) Svako lice uživa pravnu sposobnost (ima pravo da bude priznato kao

subjekt prava).(4) Punoletstvo se stiče sa navršenih 18 godina.(5) Svako ima pravo na slobodan izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje

dece.

1.9. Pravo na državljanstvo(1) Niko ne može biti lišen svog državljanstva uključiv i pravo da ga promeni.(2) Državljani Republike Srbije ne mogu se proterati iz zemlje.(3) Nije dopušteno izručenje državljanina Republike Srbije drugoj državi,

izuzev u skladu sa međunarodnim pravom.(4) Dopuštena je predaja međunarodnom sudu u skladu sa međunarodnim

pravom.(5) Pravo na državljanstvo uređuje se ustavnim zakonom.

1.10. Prava privatnosti(1) Dom je neprikosnoven i nepovrediv.(2) Zabranjen je ulazak kao i pretres tuđeg stana ili druge prostorije protivno

volji njihovog držaoca, osim na osnovu odluke suda.

23

(3) Izuzetno, odstupanje je dopušteno samo ako se pretpostavlja oružani otpor ilidruga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragovakrivičnog dela, kao i kada je to neophodno radi otklanjanja neposredne i ozbiljneopasnosti za ljude i imovinu. Ustavnim zakonom propisuje se postupak u ovakvomslučaju.

(4) Svako ima pravo na tajnost prepiske i drugih sredstava komunikacije. (5) Izuzetno, odstupanje je dopušteno na osnovu odluke suda u ograničenom

vremenskom trajanju ako je to neophodno za otkrivanje učinioca krivičnih dela protivčovečnosti i međunarodnog prava i krivičnih dela sa elementima organizovanogkriminala.

(6) Svako ima pravo na zaštitu podataka o ličnosti i pravo da bude obavešteno prikupljenim podacima o svojoj ličnosti. Zabranjena je svaka upotreba podataka oličnosti van svrhe za koju su prikupljani. Sakupljanje, čuvanje i korišćenje podataka oličnosti uređuju se ustavnim zakonom.

1.11. Prava deteta(1) Svako dete ima pravo da mu njegova porodica, društvo i država obezbede

staranje i zaštitu koju zahteva status maloletnika.(2) Svako dete ima pravo na ime i pravo na upis u matičnu knjigu rođenih.(3) Svako dete ima pravo da zna svoje poreklo i pravo na očuvanje svog

identiteta. (4) Svakom detetu zajemčeno je pravo na sticanje državljanstva.(5) Roditelji su ravnopravni u roditeljskim pravima i obavezama.(6) Deca rođena van braka imaju ista prava i dužnosti kao i deca rođena u

braku.

1.12. Pravo na sklapanje braka(1) Punoletni muškarci i žene, bez ograničenja u pogledu rase, državljanstva

ili veroispovesti, imaju pravo da sklope brak i zasnuju porodicu.Alternativa: Sva punoletna lica, bez ograničenja u pogledu rase,državljanstva ili veroispovesti imaju pravo da sklope brak.

(2) Žena i muškarac ravnopravni su prilikom sklapanja braka, za vremenjegovog trajanja i prilikom razvoda braka.

Alternativa: Supružnici su ravnopravni prilikom sklapanja braka, zavreme njegovog trajanja i prilikom razvoda braka.

(3) Brak se ne može sklopiti bez slobodnog pristanka budućih supružnika.(4) Brak i odnosi u braku uređuju se zakonom.

1.13. Sloboda misli(1) Svako ima pravo na slobodu misli, javno iznošenje mišljenja, pravo da

prima, traži i širi ideje govorom, pisanjem, slikom ili bilo kojim drugim načinom.(2) Niko ne sme biti uznemiravan zbog svog mišljenja.

1.14. Sloboda savesti i veroispovesti(1) Svakome je zagarantovana sloboda savesti i veroispovesti, uključiv i

slobodu da se oni promene prema sopstvenom slobodnom izboru. (2) Svakome je zagarantovano pravo da sam ili u zajednici sa drugima, javno iliprivatno, ispoljava svoju veru ili uverenje veroispovedanjem, obavljanjem obreda,običajima, pohađanjem službe i nastave.

(3) Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

24

(4) U Republici Srbiji garantuje se pravo na prigovor savesti. Niko nije dužanda, protivno svojoj veri ili ubeđenju, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključujeupotrebu oružja. Prigovor savesti ne isključuje ispunjavanje odgovarajuće civilneslužbe u skladu sa zakonom.

1.15. Sloboda naučnog i umetničkog stvaralaštva(1) Svakome se garantuje sloboda naučnog i umetničkog stvaranja.

(2) Stvaraocima naučnih i umetničkih dela zagarantovana su moralna i materijalnaprava u skladu sa zakonom.

1.16. Sloboda štampe(1) Jamči se sloboda štampe. Svako ima pravo da osniva novine i druga

sredstva javnog informisanja, bez odobrenja, upisom u registar kod nadležnog organa. (2) Ustavnim zakonom uređuje se korišćenje prirodnih i tehničkih kapaciteta

za televizijske i radio signale.(3) Cenzura je zabranjena.(4) Niko ne može sprečiti rasturanje štampe niti širenje drugih obaveštenja

putem informativnih sredstava. Odstupanje je dopušteno na osnovu odluke suda,samo ako je to neophodno radi sprečavanja propagiranja rata, rasne, nacionalne iliverske netrpeljivosti i mržnje, podsticanje nasilja, neprijateljstva ili dikriminacije.

(5) Svako ima pravo na ispravku objavljene netačne informacije kojom sepovređuje nečije pravo, sloboda ili interes. Svako ima pravo na naknadu štete po ovimosnovama.

(6) Svako ima pravo na odgovor u sredstvima javnog informisanja.

1.17. Pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima(1) Državljani Republike Srbije imaju pravo da učestvuju u upravljanju

javnim poslovima, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.(2) Oblici i način neposrednog učešća u upravljanju javnim poslovima uređuje seustavnim zakonom.

(3) Državljani Republike Srbije imaju pravo da, pod ravnopravnim uslovima,stupaju u javnu službu u svojoj zemlji i vrše javne funkcije.

1.18. Biračko pravo(1) Svaki državljanin Republike Srbije sa navršenih 18 godina i potpunom

poslovnom sposobnošću ima pravo da bira i da bude biran. (2) Izbori su slobodni i neposredni, i održavaju se periodično. (3) Izborno pravo je opšte i jednako, a glasanje tajno i lično.

1.19. Pravo na udruživanje(1) Svako ima pravo na slobodno udruživanje sa drugim licima.(2) Svako ima pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u sindikate radi zaštite

profesionalnih i ekonomskih interesa.(3) Svakome je garantovano pravo na političko organizovanje.(4) Političke, sindikalne i druge organizacije i udruženja osnivaju se upisom u

registar kod nadležnog organa, bez prethodnog odobrenja.(5) Odstupanje je dopušteno, samo ako je to neophodno, radi zaštite

bezbednosti, javnog zdravlja i morala ili zaštite prava drugih lica. Odstupanja seuređuju ustavnim zakonom.

(6) Zabranjeno je delovanje organizacija i udruženja usmereno na nasilno

25

rušenje ustavnog poretka, kršenje ljudskih prava i podsticanje izazivanje rasne,nacionalne ili verske mržnje i diskriminacije. Ustavnim zakonom bliže se uređujenadležnost i postupak odlučivanja o zabrani delovanja organizacija i udruženja.

1.20. Pravo zbora i javnog okupljanja(1) Svakome je garantovano pravo javnog okupljanja i mirnog protesta.

(2) Za okupljanja u zatvorenom prostoru nije potrebna prethodna prijava nitidozvola.

(3) Za okupljanja i mirne proteste na otvorenom prostoru, ustavnim zakonomse može propisati obaveza prethodne prijave nadležnim organima.

(4) Odstupanja su dopuštena samo na osnovu odluke suda ako je to uneophodno radi zaštite bezbednosti, javnog zdravlja i morala ili zaštite prava drugihlica. Odstupanja se uređuju ustavnim zakonom.

1.21. Pravo na inicijativu, peticiju i kritiku(1) Svako ima pravo da pojedinačno, ili zajedno sa drugima, pokrene

inicijativu, podnese predstavku, peticiju ili predlog državnim organima kao i pravo dakritikuje njihov rad. Svako ima pravo da od državnih organa traži odgovor na pitanjekoje im je uputio. (2) Niko ne može biti pozvan na odgovornost niti trpeti štetne posledice zbogmišljenja ili stavova iznetih u inicijativi, predstavci, peticiji ili predlogu.

(3) Postupak ostvarivanja prava na građansku inicijativu bliže se uređujeustavnim zakonom.

2. Socijalno-ekonomska i kulturno-obrazovna prava kao dužnosti države

2.1. Pravo svojine i preduzetništva(1) Jamči se pravo svojine i preduzetništva.(2) Niko ne može biti lišen prava svojine. Odstupanja su moguća samo ako je

to neophodno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i uz naknadu koja nemože biti niža od tržišne.

(3) Stranac može sticati pravo svojine pod uslovima utvrđenim zakonom.(4) Država osigurava svim preduzetnicima jednak pravni položaj na tržištu.(5) Prava stečena ulaganjem kapitala ne mogu se umanjiti zakonom ili drugim

pravnim aktom.(6) Stranom ulagaču garantuje se sloboda raspolaganja ulozima i kapitalom,

uključiv i pravo iznošenja dobiti i uloženog kapitala.

2.2. Pravo na nasleđivanje(1) Zagarantovano je pravo nasleđivanja.

(2) Pravo nasleđivanja ne može se isključiti ili ograničiti zbog neispunjavanja javnihobaveza.

(3) Zakonom se bliže uređuje način ostvarivanja ovog prava.

2.3. Pravo na rad i prava po osnovu rada(1) Svako ima pravo na slobodan izbor zanimanja i zaposlenja.(2) Svako ima pravo na rad u skladu sa zakonom.(3) Zajemčeno je pravo na jednake šanse i jednaki tretman u izboru zanimanja

i zapošljavanju bez diskriminacije na osnovu pola.(4) Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno svako radno mesto.

26

(5) Svakome je zagarantovano pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti naposlu.

(6) Garantuje se pravo sindikalnog udruživanja i kolektivnog ugovaranja.(7) Zaposlene žene, omladina i hendikepirani uživaju posebna prava u skladu sazakonom.

(8) Svako ima pravo na pravične, bezbedne i zdrave uslove rada. (9) Zaposlenima je zajemčeno pravo na pravičnu naknadu za rad.(10) Garantuje se jednaka nagrada za isti rad bez ikakve razlike.(11) Zaposlenima je zajemčeno pravo na stručnu obuku.(12) Svakome je garantovano pravo na pravnu zaštitu u slučaju raskida radnog

odnosa.(13) Prava na rad i prava na osnovu rada bliže se uređuju zakonom.

2.4. Posebna prava u vezi sa radom i na osnovu rada(1) Deca, omladina i hendikepirana lica uživaju posebnu socijalnu, pravnu i

ekonomsku zaštitu.(2) Zaposlene žene imaju pravo na zaštitu materinstva.(3) Zaposlenima sa porodičnim obavezama garantuje se pravo na jednake

mogućnosti i jednaki tretman.(4) Država i poslodavci obavezni su da preduzmu zakonske i druge mere za

obezbeđenje prava u vezi sa radom i na osnovu rada.(5) Zaposleni imaju pravo na štrajk radi zaštite svojih profesionalnih i

ekonomskih interesa, u skladu sa zakonom.(6) Pravo na štrajk može se ograničiti zakonom kada to zahteva priroda

delatnosti. (7) Zaposleni u državnim organima, profesionalni pripadnici vojske i policije

nemaju pravo na štrajk.(8) Posebna prava u vezi sa radom i na osnovu rada bliže se uređuju zakonom.

2.5. Pravo na socijalno osiguranje i socijalnu sigurnost(1) Svako ima pravo na socijalno osiguranje i socijalnu sigurnost u skladu sazakonom.

(2) Obaveza je države da preduzime zakonske i druge mere, uključujući iosnivanje posebnih fondova, u cilju obezbeđivanja minimuma socijalnog osiguranja isocijalne sigurnosti. Garantuje se pravo na osnivanje privatnih fondova za socijalnoosiguranje.

(3) Porodica, majke i deca, hendikepirana lica i stari uživaju pravo na posebnusocijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

2.6. Pravo na obrazovanje(1) Svako ima pravo na obrazovanje u skladu sa zakonom.

(2) Osnovno obrazovanje je obavezno.(3) Država je dužna da obezbedi besplatno osnovno i srednje obrazovanje.(4) Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupan svaki oblik i svaki nivo

školovanja.(5) Garantuje se autonomija univerziteta. Univerzitet samostalno odlučuje o

svojoj organizaciji i delovanju u skladu sa zakonom.(6) Svakome je garantovano pravo da osniva škole i univerzitete u skladu sa

zakonom.

27

2.7. Pravo na zdravlje(1) Svako ima pravo na zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja u skladu sa

zakonom.(2) Obaveza je države da obezbedi zdravstvenu zaštitu deci, trudnicama i

starim licima ako je ne ostvaruju po nekom drugom osnovu.(3) Država može propisati obavezu osnovnog zdravstvenog osiguranja

zaposlenih, u skladu sa zakonom.(4) Garantuje se pravo na osnivanje privatnih i posebnih zdravstvenih

fondova, u skladu sa zakonom.

2.8. Pravo na zdravu životnu sredinu(1) Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu.(2) Svako, a posebno država, odgovoran je za zaštitu životne sredine.(3) Država je dužna da preduzme zakonske i druge mere u cilju obezbeđenja

prava na zdravu životnu sredinu.

3. Prava nacionalnih manjina

3.1. Načela(1) Pripadnicima nacionalnih manjina garantuju se opšta ljudska prava i

posebna prava, utvrđena međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilimameđunarodnog prava i ovim ustavom. (2) Pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju svoja prava pojedinačno ili u zajednicisa drugima.

(3) Zajemčena je zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina u unutrašnjempravu i pred međunarodnim telima za zaštitu ljudskih prava.

(4) Ustavnim zakonom bliže se uređuje način ostvarivanja prava nacionalnihmanjina i postupak ostvarivanja prava na samoorganizovanje manjinskih zajednicakao oblik prava na udruživanje (interesno, personalno, funkcionalno).

(5) Zabranjena je i kažnjiva svaka diskriminacija zasnovana na nacionalnojpripadnosti.

(6) Mere afirmativne akcije neće se smatrati povredom načelanediskriminacije.

3.2. Osnovne slobode i prava

3.2.1. Sloboda nacionalnog opredeljivanja i izražavanja nacionalnepripadnosti

(1) Svakome je zagarantovana sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti.(2) Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

(3) Niko ne sme trpeti štetu zbog svog opredeljenja ili izražavanja nacionalnepripadnosti ili zbog uzdržavanja od takvog činjenja.

(4) Protivustavna i zabranjena je svaka registracija pripadnika nacionalnihmanjina koja ih, protivno njihovoj volji, obavezuje da se izjasne o svojoj nacionalnojpripadnosti.

(5) Protivustavna i zabranjena je svaka politika, radnja ili mera nasilneasimilacije pripadnika nacionalnih manjina.

3.2.2. Sloboda izbora i upotrebe ličnog imena(1) Pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se pravo na slobodan izbor i

28

korišćenje ličnog imena i imena svoje dece i pravo na upisivanje ovih ličnih imena usve javne isprave, službene evidencije i zbirke ličnih podataka prema jeziku ipravopisu pripadnika nacionalne manjine, što ne isključuje paralelen upis imena i posrpskom pravopisu i ćiriličnim ili latiničnim pismom.

3.2.3. Sloboda upotrebe maternjeg jezika (1) Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se pravo na slobodnu upotrebu

svog jezika i pisma u privatnoj i javnoj komunikaciji, usmeno ili pismeno.(2) Pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se pravo na razvijanje svog

jezika i negovanje jezičke kulture.(3) Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici

nacionalnih manjina jezik i pismo nacionalne manjine mogu biti u službenoj upotrebi.(4) Službena upotreba jezika i pisma uključuje naročito korišćenje jezika i

pisma u:- postupcima pred organima državne vlasti;- komunikaciji organa koji vrše javna ovlašćenja sa građanima;- izdavanju javnih isprava;- vođenju službenih evidencija i zbirki ličnih podataka;- prihvatanju javnih isprava na jezicima nacionalnih manjina kao punovažnih;- radu predstavničkih tela (skupština);

- upotrebi na glasačkim listićima.(5) Ustavnim zakonom bliže se određuju kriterijumi i uslovi za obaveznu

ravnopravnu službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina u jedinicama lokalnesamouprave.

(6) U jedinici lokalne samouprave gde je u trenutku donošenja Ustava jeziknacionalne manjine bio u službenoj upotrebi, isti će ostati u službenoj upotrebi.(7) Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da tradicionalni lokalni nazivi,imena ulica i naselja, kao i topografske oznake budu ispisani i na jeziku i pismunacionalne manjine.

3.2.4. Prava na razvoj i zaštitu kulturnog identiteta i kulturnebaštine

(1) Jemči se, kao neotuđivo pravo nacionalnih manjina, pravo na negovanje,razvijanje, prenošenje i javno ispoljavanje i zaštitu kulture, kulturne baštine itradicije.

(2) Pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se pravo na osnivanjeposebnih kulturnih, umetničkih i naučnih ustanova, društava i udruženja u ciljuočuvanja nacionalne i etničke posebnosti.

(3) Ustanove, društva i udruženja pripadnika nacionalnih manjina uživajusamostalnost u radu.(4) Garantuje se pravo osnivanja posebnih fondacija za podsticanje i podrškuustanova, društava i udruženja iz stava (2).

(5) U finansiranju ustanova, društava i udruženja iz stava (2), država ćeučestvovati u skladu sa svojim mogućnostima.

(6) Muzeji, arhivi i institucije za zaštitu spomenika kulture čiji osnivač jedržava, obezbediće predstavljanje i zaštitu kulturnog nasleđa nacionalnih manjina.

3.2.5. Prava na obrazovanje i osnivanje obrazovnih ustanova (1) Pripadnicima nacionalnih manjiha garantuje se pravo na vaspitanje i

obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg

29

vaspitanja i obrazovanja.(2) Nacionalnim manjinama garantuje se pravo učešća u izradi obrazovnih

planova i programa, a naročito u izradi nastavnog plana za predmete koji izražavajuposebnost nacionalnih manjina.

(3) Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na osnivanje i održavanjeprivatnih obrazovnih ustanova, škola i univerziteta.

(4) Ustavnim zakonom bliže se uređuju prava nacionalnih manjina naobrazovanje na jeziku nacionalne manjine i osnivanje obrazovnih ustanova.

3.2.6. Pravo na učešće u javnim poslovima(1) Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se pravo na ravnopravno učešće u

vođenju javnih poslova, uključujući pravo na učešće u organima državne vlasti ilokalne samouprave, pravo na udruživanje i političko delovanje, pravo kandidovanjaza javne funkcije, pravo glasa kao i sva druga Ustavom garantovana politička prava.

(2) Izborni sistem mora obezbediti zastupljenost nacionalnih manjina upredstavničkim telima.

(3) Obaveza je države da obezbedi srazmernu zastupljenost nacionalnihmanjina u državnim organima i javnim službama.

3.2.7. Sloboda štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja (1) Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se pravo na potpuno i

nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku uključujući i pravo na izražavanje,primanje, slanje i razmenu informacija i ideja putem štampe i drugih sredstava javnogobaveštavanja.

(2) Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju i održavajumedije na svom jeziku.

(3) Država će, u elektronskim medijima koji se finansiraju iz budžeta,obezbediti informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jezicima nacionalnihmanjina. (4) Država može osnovati posebne elektronske medije (radio i televizijske stanice)za emitovanje programa na jezicima nacionalnih manjina.

3.2.8. Verska prava(1) Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se sloboda savesti i veroispovesti,

uključiv i slobodu da se one promene prema sopstvenom slobodnom izboru. (2) Pripadnicima nacionalnih manjina zagarantovano je pravo da

individualno, ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno, ispoljavaju svoju veru iliuverenje veroispovedanjem, obavljanjem obreda, običajima, pohađanjem verskeslužbe i nastave.

(3) Pripadnik nacionalne manjine nije dužan da se izjašnjava o svojim verskimi drugim uverenjima.

(4) U Republici Srbiji garantuje se pravo na prigovor savesti. Niko nije dužanda, protivno svojoj veri ili ubeđenju, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključujeupotrebu oružja. Prigovor savesti ne isključuje ispunjavanje odgovarajuće civilneslužbe, u skladu sa zakonom.

3.2.9. Pravo na izbor i korišćenje nacionalnih simbola, obeležavanjenacionalnih i tradicionalnih praznika

(1) Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se pravo na izbor i korišćenjenacionalnih simbola i znamenja, u skladu sa zakonom.

30

(2) Simboli i znamenja nacionalnih manjina mogu se službeno isticati, održavnim praznicima i praznicima nacionalne manjine, na zgradama i u prostorijamalokalnih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na područjima na kojima jejezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi.

(3) Uz znamenja i simbole nacionalne manjine, pri službenoj upotrebi,obavezno se ističu znamenja i simboli Republike Srbije.

(4) Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se pravo obeležavanjanacionalnih i tradicionalnih praznika.

3.2.10. Pravo na saradnju sa sunarodnicima u zemlji i u inostranstvu(1) Pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se pravo da slobodno

uspostavljanju, neguju i ostvaruju nesmetane veze u zemlji i van njenih granica,posebno sa onima sa kojima imaju zajednički etnički, kulturni, jezički i verskiidentitet ili zajedničko kulturno nasleđe.

(2) Država može predvideti olakšice u cilju ostvarivanja ovog prava.

3.2.11. Obaveze države(1) Država je obavezna da utvrdi politiku (donosi zakone i druge propise kao i

pojedinačne akte), usvoji i preduzima mere za unapređenje pune i efektivneravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadajuvećini, kao i između pripadnika različitih nacionalnih manjina u svim oblastimaekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog života.

(2) Mere iz prethodnog stava biće usmerene na uklanjanje izrazitonepovoljnih uslova života koji posebno pogađaju pripadnike određene nacionalnemanjine.

(3) U oblasti obrazovanja, kulture i medija, obaveza je države da podstiče iunapređuje duh tolerancije i interkulturnog dijaloga i preduzima delotvorne i efikasnemere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svimljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov nacionalni, kulturni, jezičkiili verski identitet.

(4) U cilju efektivnog ostvarivanja prava nacionalnih manjina, državaobezbeđuje određene olakšice ili oslobađanje od dažbina i pruža finansijsku pomoć,u skladu sa svojim mogućnostima.

3.2.12. Ravnopravnost pri zapošljavanju u javnim službama(1) Pri zapošljavanju u javnim službama, uključujući i policiju, vodiće se

računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnikanacionalnih manjina kao i o poznavanju jezika koji se govori na području delovanjaorgana ili javne službe.

3.2.13. Pravo na zaštitu prava nacionalnih manjina(1) Zajemčena je sudska zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina.

(2) Pravo obraćanja sudu ima pripadnik nacionalne manjine čije pravo je povređeno,organizacija ili udruženje nacionalnih manjina, druga udruženja čija delatnost jevezana za zaštitu ljudskih prava i ombudsman za zaštitu manjinskih prava.

(3) Jemči se zaštita prava nacionalnih manjina pred Ustavnim sudom upostupku ustavne žalbe.

(4) Ustanovljava se ombudsman za zaštitu prava nacionalnih manjina.

31

(5) Pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se pravo obraćanjameđunarodnim institucijama za zaštitu ljudskih prava, u skladu sa međunarodnomzaštitom ljudskih prava.

3.3. Posebna prava

3.3.1. Pravo na delotvorno učešće u odlučivanju o pitanjima posebnosti(1) Pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se pravo na delotvorno učešće

u odlučivanju o pitanjima posebnosti, u vlasti i u upravi.(2) U cilju ostvarivanja ovog prava ustanoviće se savetodavna i druga tela u

Republici, autonomnim pokrajinama Vojvodini i Kosovu, autonomnim teritorijalnimzajednicama, Gradu Beogradu i opštinama koja pokreću pitanja bitna za položajpripadnika nacionalnih manjina ili nacionalne manjine kod nadležnih organa,pripremaju preporuke i predloge opštih akata, kontrolišu implementaciju pravanacionalnih manjina i pokreću postupke za zaštitu prava nacionalnih manjina prednadležnim organima.

(3) Ustavnim zakonom bliže se uređuje ovo pravo nacionalnih manjina.

3.3.2. Pravo na manjinsku samoupravu(1) Pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se pravo na manjinsku

samoupravu sa ciljem efektivnog i punog ostvarivanja prava nacionalnih manjina.(2) Manjinske samouprave mogu biti različito organizovane. Manjinske

samouprave osnivaju se naročito u oblastima obrazovanja, kulture, upotrebe jezika,vere kao i u drugim oblastima od značaja za očuvanje i negovanje identitetanacionalnih manjina.

(3) Ustavnim zakonom bliže će se urediti manjinska samouprava.

3.4. Dužnost poštovanja načela međunarodnog prava, javnog morala iustavnog poretka

(1) Zabranjena je zloupotreba prava nacionalnih manjina koja je usmerena nanasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike,kršenje zajemčenih ljudskih prava i izazivanje nacionalne, rasne i verskenetrpeljivosti i mržnje.

(2) Prava i slobode nacionalnih manjina ne smeju se koristiti radi ispunjenjaciljeva suprotnih načelima međunarodnog prava ili uperenih protiv javnebezbednosti, morala ili zdravlja.

4. Prava stranaca

4.1. Osnovna prava(1) Strancima u Republici Srbiji garantuju se ljudska prava utvrđena Ustavom,

međunarodnim ugovorima i zakonom.

4.2. Pravo na slobodan ulazak i boravak (1) Ulazak i boravak stranaca u Republici Srbiji slobodan je u skladu sa

zakonom. (2) Stranac može biti proteran iz Republike Srbije samo na osnovu odluke

nadležnog organa i u zakonom propisanom postupku. Proterano lice ne može seuputiti tamo gde mu preti progon zbog rase, pola, boje kože, jezika, veroispovesti,nacionalnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj političkoj grupi, političkogmišljenja ili zalaganja za slobodu naučnog i umetničkog stvaralaštva.

32

4.3. Pravo izbora organa lokalne vlasti(1) Garantuje se pravo stranim državljanima da biraju organe lokalne

samouprave pod uslovom da su navršili 18 godina, da su potpuno poslovno sposobni,da su stalno nastanjeni u Republici Srbiji kao i da imaju prebivalište u izbornojjedinici u kojoj ostvaruju biračko pravo u vremenu neprekidno od najmanje petgodina pre održavanja izbora.

4.4. Pravo utočišta(1) Svakome ko je progonjen zbog svoje rase, boje kože, pola, jezika,

veroispovesti, nacionalne pripadnosti, političkih uverenja kao i zalaganja za slobodunaučnog i umetničkog stvaralaštva, garantuje se pravo utočišta u Republici Srbiji.Postupak i uslovi sticanja prava utočišta bliže se uređuju zakonom.

4.5. Ekstradicija(1) Strani državljanin i lice bez državljanstva mogu se izručiti drugoj državi

samo u slučajevima predviđenim međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbijaprihvatila i ratifikovala, odnosno u skladu sa zakonom.

5. Dužnosti

5.1. Dužnost poštovanja ljudskih prava(1) Svako je dužan da poštuje ljudska prava drugih.(2) Svako ko povredi ustavne odredbe o ljudskim pravima, lično je odgovoran

i ne može se opravdati višim razlogom ili nalogom.

5.2. Dužnost poštovanja Ustava i zakona(1) Svako je dužan da poštuje Ustav i zakone.

5.3. Dužnost pružanja pomoći drugome (1) Svako je dužan da drugome pruži pomoć u nevolji i da učestvuje u

otklanjanju opšte opasnosti.

5.4. Dužnost savesnog obavljanja javnih poslova(1) Svako je dužan da savesno i odgovorno obavlja javnu funkciju.

5.5. Dužnost plaćanja poreza i doprinosa(1) Svako je dužan da plaća poreze i doprinose utvrđene zakonom.

5.6. Dužnost očuvanja zdrave životne sredine, kulturnih i istorijskihspomenika i prirodnih bogatstava

(1) Svako je dužan da se stara o očuvanju zdrave životne sredine i zaštitiživotne sredine i o zaštiti prirodnih bogatstava.

(2) Svako je dužan da se stara o zaštiti i očuvanju istorijskih i kulturnihspomenika.

33

III. NEPOSREDNA USTAVNA ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA

1. Zaštita ljudskih prava uređuje se Ustavom(1) Sistem zaštite ljudskih prava uređuje se Ustavom.(2) O zaštiti ljudskih prava odlučuju: sudovi, drugi organi koji imaju sudska

ovlašćenja, ustavni sudovi, organi uprave i ombudsman. (3) Primarnu zaštitu ljudskih prava obezbeđuju redovni sudovi.

(4) O zaštiti ljudskih prava odlučuje se na načelima prioriteta i hitnosti.(5) Zajemčena je neposredna ustavnopravna zaštita ljudskih prava pred

Ustavnim sudom.(6) Garantuje se pravo (pojedinca i države) obraćanja organima međunarodne

zajednice nadležnim za zaštitu ljudskih prava pod uslovima i u postupku utvrđenommeđunarodnim pravom. (7) Ustav uređuje osnovne institute i načela na kojima počivaju postupci odlučivanjao zaštiti ljudskih prava.

2. Instrumenti zaštite ljudskih prava(1) Pravna sredstva za zaštitu ljudskih prava utvrđuju se Ustavom.(2) Pravno sredstvo mora biti moguće i dostupno, a organ koji odlučuje o

pravnom sredstvu samostalan i nezavisan. (3) Posebna pravna sredstva za zaštitu ljudskih prava su pravo na osporavanje

zakonitosti i opravdanosti lišenja slobode i ustavna žalba.(4) Pravnim sredstvom mogu se koristiti:- pojedinac (zaštita individualnog prava) čije su pravo ili sloboda povređeni; - organizacija (organizaciona tužba) koja ima interes da zaštiti slobodu ili

pravo pripadnika kolektiviteta;- pojedinac čije pravo nije neposredno povređeno, ali koji ima neposredni

interes da zahteva zaštitu prava nekog drugog pojedinca (popularna tužba);- ombudsman;

- javni tužilac.

3. Pravo na profesionalnu pravnu pomoć(1) Građanima i pravnim licima profesionalnu pravnu pomoć pruža

advokatura kao samostalna i nezavisna delatnost, u skladu sa zakonom.(2) Zaposleno lice može pružati pravnu pomoć svom poslodavcu, u skladu sa

zakonom.(3) Pravnu pomoć državi, njenim organima i organima teritorijalne i lokalnesamouprave mogu pružati i posebni organi, ustanovljeni zakonom.

(4) Javno beležništvo i javnobeležnička ovlašćenja uređuju se zakonom.

4. Pravo na monitoring ljudskih prava(1) Garantuje se pravo individualnog i kolektivnog nadgledanja ostvarivanja

ljudskih prava bez štetnih posledica po pojedince ili asocijacije koje to čine.

34

Glava III

EKONOMSKO UREĐENJE

1. Opšti okvir(1) Ekonomsko uređenje zasniva se na jemstvu svojine, slobodi rada i

preduzetništva na jedinstvenom tržištu robe, rada i kapitala.(2) Strano lice na tržištu Srbije izjednačeno je sa domaćim licem, u skladu sa

zakonom.

2. Svojina - državna(1) Titulari državne svojine su opštine, autonomne teritorijalne zajednice,

Grad Beograd, autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Republika Srbija.Republičkim zakonom uređuju se promet državne i transformacija društvene svojine.

(2) Opština na svojoj teritoriji raspolaže građevinskim zemljištem, poslovnimprostorom i drumskim saobraćajnicama ukoliko su u državnoj svojini, i imovinomsvojih organa. Opština može, za komunalne potrebe, osnivati javna preduzeća sadržavnim i privatnim kapitalom.

(3) Autonomna teritorijalna zajednica raspolaže prihodom ostvarenimprodajom preduzeća u državnoj i društvenoj svojini, prihodima od koncesija naprirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, i imovinom svojih organa

(4) Grad Beograd, ukoliko preuzme obaveze po osnovu socijalne izdravstvene zaštite svojih građana, raspolaže polovinom prihoda ostvarenih prodajomimovine preduzeća u državnoj i društvenoj svojini.

(5) Republika Srbija raspolaže celokupnom državnom imovinom kojom naosnovu Ustava i zakona neposredno ne raspolažu opština, autonomne teritorijalnezajednice i Grad Beograd.

3. Budžet(1) Sredstva za ostvarivanja državnih funkcija u odbrani, bezbednosti,

spoljnoj politici, pravosuđu, za otplatu državnih dugova prema inostranstvu i zaučešće u međunarodnim institucijama, kao i za obavljanje drugih državnih poslovaobezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

(2) Autonomna teritorijalna zajednica u svom budžetu obezbeđuje sredstva zaosnovno i srednje obrazovanje, za garantovani nivo zdravstvene i svih vidovaobavezne socijalne zaštite utvrđene zakonima, kao i za funkcionisanje zakonimaodređenih institucija visokog obrazovanja, kulture i sporta i za druge Ustavomodređene namene.

(3) Budžet Grada Beograda formira se na osnovu zakona.(4) Budžet opštine formira se na osnovu zakona.(5) Prihodi i rashodi budžeta moraju biti uravnoteženi.

4. Eksproprijacija i ograničenje svojinskih prava na nepokretnosti (1) Eksproprijacija nepokretnosti ili ograničenje svojinskih prava na

nepokretnosti izuzetno se može izvršiti samo ako to zahteva javni interes, na osnovuodluke i po proceduri određenoj zakonom, a naknada za eksproprisanu imovinu iliumanjenje svojinskih ovlašćenja mora odgovarati tržišnoj ceni i mora biti isplaćenabez odlaganja i uslovljavanja.

35

5. Privredno udruživanje(1) Svi oblici privrednog udruživanja i organizovanja dobrovoljni su.

Protivustavni su oblici privrednog udruživanja i organizovanja koji omogućavajumonopolski položaj na tržištu. (2) Pravna i fizička lica mogu ulagati sredstva u inostranstvu, pod uslovimaodređenim zakonom.

6. Narodna banka Srbije(1) Narodna banka Srbije samostalna je i jedinstvena emisiona ustanova

monetarnog sistema. Ona odgovara za stabilnost valute, vodi monetarnu politiku,kontroliše banke, brine o kreditnim odnosima sa inostranstvom i obavlja drugeposlove, određene zakonom.

(2) Narodnom bankom rukovodi guverner Narodne banke Srbije koga biraSkupština Republike Srbije, na predlog Vlade Republike Srbije i uz saglasnost vladaautonomnih teritorijalnih zajednica. Guverner se bira na pet godina i može bitiponovo biran.

Glava IV

ORGANIZACIJA VLASTI

I. ZAKONODAVNA I IZVRŠNA VLAST

1. Načelo organizacije vlasti

(1) Organizacija vlasti zasniva se na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu isudsku.

2. Skupština Republike Srbije

2.1. Skupština(1) Skupština je najviši predstavnički organ vlasti u Republici Srbiji. (2) U Skupštini Republike Srbije predstavljeni su građani, autonomne

pokrajine, autonomne teritorijalne zajednice i Grad Beograd.

2.2. Sastav skupštine(1) Skupštinu Republike Srbije čine Dom građana i Dom teritorijalnih

autonomija. (2) Dom građana predstavlja građane.(3) Dom teritorijalnih autonomija predstavlja autonomne pokrajine,

autonomne teritorijalne zajednice i Grad Beograd.

2.3. Izbor Doma građana (1) Dom građana ima 150 poslanika.(2) Poslanici Doma građana biraju se na periodičnim, opštim, slobodnim i

neposrednim izborima, tajnim glasanjem, po proporcionalnom izbornom sistemu.

36

(3) Ustavnim zakonom uređuju se izbori poslanika Doma građana iobrazovanje izbornih jedinica.

2.4. Izbor Doma teritorijalnih autonomija(1) U Dom teritorijalnih autonomija bira se po 15 poslanika iz svake

autonomne teritorijalne zajednice i Grada Beograda.(2) U Domu teritorijalnih autonomija predstavnici nacionalnih manjina imaju

pravo na obezbeđena mesta, u skladu sa zakonom. (3) Poslanike u Dom teritorijalnih autonomija biraju skupštine autonomnih

pokrajina, autonomnih teritorijalnih zajednica i Skupština Grada Beograda.

2.5. Mandat poslanika(1) Mandat poslanika u Domu građana traje četiri godine.

(2) Izuzetno, mandat može biti produžen za vreme vanrednog stanja najduže doisteka okolnosti koje su izazvale uvođenje vanrednog stanja.

(3) Mandat poslanika može biti kraći u slučaju raspuštanja Skupštine.(4) Razlozi za prestanak mandata uređuju se Ustavom i ustavnim zakonom. (5) Mandat je slobodan.

2.6. Status i prava poslanika(1) Poslanik uživa imunitet. (2) Poslanik ne može biti proganjan, saslušavan, hapšen, pritvoren ili suđen

zbog izraženog mišljenja ili glasa datog u Skupštini Republike Srbije.(3) Poslanik koji se pozove na imunitet ne može biti uhapšen ili pritvoren bez

odobrenja doma Skupštine Republike Srbije čiji je član, osim ako je zatečen u vršenjukrivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od najmanje 5 godina. Ako seposlanik ne pozove na imunitet, to može učiniti dom čiji je on član.

(4) Prava poslanika su: - podnošenje predloga za promenu Ustava, uz uslov da predlog podrži

najmanje 50 poslanika Doma građana ili 20 poslanika Doma teritorijalnihautonomija;

- podnošenje predloga zakona i amandmana na predloge zakona, uz uslov dapredlog odnosno amandman podrži najmanje 5 poslanika;

- učešće u radu i odlučivanju radnih tela, i na plenarnom zasedanju domova;- postavljanje poslaničkog pitanja;- podnošenje interpelacije, uz uslov da predlog podrži najmanje 30 poslanika

Doma građana;- podnošenje predloga za glasanje o poverenju Vladi, uz uslov da predlog podržinajmanje 50 poslanika Doma građana;

(5) Status, prava i dužnosti poslanika bliže se uređuju poslovnicima domova.

2.7. Nadležnosti(1) Skupština Republike Srbije:

- donosi Ustav Republike Srbije;- donosi zakone u okviru nadležnosti Republike;

- bira i razrešava predsednika Republike,- potvrđuje međunarodne sporazume koje zaključuju autonomne pokrajine iautonomne teritorijalne zajednice;- ratifikuje međunarodne ugovore;

37

- usvaja budžet i završni račun;- utvrđuje osnove ekonomske i socijalne politike za Republiku Srbiju;

- usvaja program Vlade;- odlučuje o interpelaciji i glasa o poverenju Vladi;- odlučuje o odgovornosti predsednika Republike za povredu Ustava;- proglašava vanredno stanje; - bira i razrešava predsednika i članove Vlade, sudije Ustavnog suda, sudije

Vrhovnog suda Srbije, javnog tužioca Republike Srbije i njegovih zamenika,guvernera narodne banke, ombudsmana, članove Republičke izborne komisije,predsednike i potpredsednike domova, predsednike i potpredsednike radnih tela, isekretare domova i radnih tela Skupštine i druge organe određene Ustavom izakonom;

- raspisuje republički referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti, ukolikoUstavom nije drugačije utvrđeno;

- odlučuje o raspuštanju skupštine opštine;- odlučuje o amnestiji;- odlučuje o imunitetskim pravima poslanika;

- odlučuje o skraćenju mandata poslanika;- donosi poslovnik o radu u svakome od domova.

Alternativa: reči “sudije Vrhovnog suda Srbije, javnog tužioca RepublikeSrbije i njegovih zamenika” brišu se iz alineje 12, iza koje se dodaje nova alineja kojaglasi: “- proglašava izbor sudija Vrhovnog suda Srbije i javnog tužioca RepublikeSrbije i njegovih zamenika;”

2.8. Vanredno stanje(1) U slučaju neposredne ratne opasnosti i rata, oba doma Skupštine se sastaju

bez poziva i u stalnom su zasedanju.(2) Izuzetno, ako ne postoji mogućnost da se domovi Skupštine sastanu,

odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajednički predsednik Republike,predsednik Vlade, predsednici oba doma Skupštine i predsednici poslaničkih grupa.Odluka o proglašenju vanrednog stanja donosi se dvotrećinskom većinom glasova.

(3) O proglašenju vanrednog stanja obaveštavaju se nadležna telameđunarodnih organizacija, u skladu sa međunarodnim konvencijama.

(4) Odluka o proglašenju vanrednog stanja podnosi se na potvrdu domovima,čim se stvore mogućnosti da se Skupština sastane.

(5) Za vreme vanrednog stanja Skupština ne može biti raspuštena.(6) Ako je vanredno stanje proglašeno posle raspuštanja Skupštine,

predsednik Republike ponovo saziva Skupštinu koja je bila raspuštena. Skupštinatada usvaja rezoluciju o produženju mandata poslanika. Mandat se produžava najdužedo prestanka razloga koji su izazvali proglašenje vanrednog stanja.

(7) Ukoliko mandat poslanika ističe u vreme proglašenog vanrednog stanja,mandat se produžava najduže do prestanka razloga koji su izazvali proglašenjevanrednog stanja.

(8) Za vreme vanrednog stanja Skupština ne može menjati Ustav, sastav,nadležnost i organizaciju Vlade, sudova i tužilaštva niti ograničiti ljudska pravanavedena u tački 2 poglavlja o slobodama i pravima (apsolutno zaštićena prava).

(9) Za vreme dok traje vanredno stanje Ustavni sud nastavlja sa radom. Statusi ovlašćenja Ustavnog suda kao i sudija Ustavnog suda ostaju isti.

2.9. Zasedanja Skupštine(1) Rad Skupštine Republike Srbije odvija se na redovnim i vanrednim

zasedanjima.38

(2) Skupština zaseda redovno: na prolećnom zasedanju, koje počinje prvogradnog dana u februaru i traje do kraja juna, i jesenjem zasedanju, koje počinje prvogradnog dana u oktobru i traje do kraja decembra.

(3) Vanredno zasedanje Skupštine saziva se na zahtev: Vlade, najmanje 1/4poslanika Doma građana ili Doma teritorijalnih autonomija, Skupštine autonomnepokrajine, skupštine autonomne teritorijalne zajednice i Skupštine Grada Beograda.

(4) Prvu sednicu novog saziva svakoga od domova Skupštine sazivapredsednik odgovarajućeg doma iz prethodnog saziva, a sednicom predsedavanajstariji poslanik.

2.10. Način rada(1) O pitanjima iz nadležnosti Skupštine Republike Srbije domovi odlučuju na

odvojenim sednicama. (2) Domovi odlučuju u ravnopravnom delokrugu o svim pitanjima iz

nadležnosti Skupštine, izuzev o izboru Vlade i izglasavanju nepoverenja Vladi. IzborVlade i glasanje o poverenju Vladi u samostalnoj su nadležnosti Doma građana.(3) Domovi odlučuju punovažno kada na sednicama doma prisustvuje većina odukupnog broja poslanika, izuzev ukoliko Ustavom nije predviđeno drugačije.

(4) Odluke se donose većinom glasova prisutnih poslanika u svakome oddomova, izuzev u pitanjima u kojima je Ustavom propisana kvalifikovana većina.

(5) Ustavni zakoni donose se dvotrećinskom većinom glasova svih narodnihposlanika u Domu građana i većinom glasova svih poslanika u Domu teritorijalnihautonomija.

(6) Ustavnim zakonima uređuju se:- ljudska prava;- prava pripadnika nacionalnih manjina;- izbori za republičke organe vlasti;- izbor i prestanak mandata predsednika Republike;- organizacija i rad Vlade i ministarstava;- organizacija i rad Ustavnog suda;- organizacija i rad sudstva i javnog tužilaštva;- izbor, organizacija i rad Ombudsmana;- teritorijalna organizacija vlasti;- referendum i narodna inicijativa;- državni simboli (grb, zastava i himna);- finansije;

(7) Poslovnik o radu Doma građana i Doma teritorijalnih autonomija donosise na način i po postupku na koji se donosi ustavni zakon.

(8) Dvotrećinskom većinom svih poslanika u Domu građana i većinomglasova svih poslanika u Domu teritorijalnih autonomija odlučuje se o:

- proglašenju vanrednog stanja;- razrešenju predsednika Republike;- raspisivanju republičkog referenduma.

2.11. Zakonodavni postupak – potpuni republički zakoni(1) Potpunim republičkim zakonima uređuju se pitanja u isključivoj

nadležnosti Republike.(2) Zakonodavni postupak započinje u Domu građana.

(3) Predlog za donošenje zakona mogu podneti: Vlada, grupa od najmanje 20poslanika Doma građana, skupština autonomne pokrajine, skupština autonomne

39

teritorijalne zajednice i Skupština Grada Beograda.(4) Amandman na zakon mogu podneti: Vlada, grupa od najmanje 5

poslanika, poslanička grupa, odgovarajući matični odbor i skupština autonomneteritorijalne zajednice i Skupština grada Beograda.

(5) O donošenju zakona odlučuje se većinom glasova prisutnih poslanika, poduslovom da sednici Doma prisustvuje većina poslanika, ukoliko Ustavom nijepropisana kvalifikovana većina.

(6) Predlog zakona usvojen u Domu građana, dostavlja se Domu teritorijanihautonomija. Između usvajanja zakona u Domu građana i otvaranja rasprave opredlogu zakona u Domu teritorijalnih autonomija mora proteći rok od najmanje 10dana.

(7) Ako Dom teritorijalnih autonomija usvoji zakon u istovetnom tekstu,predsednik Republike dužan je da, svojim ukazom, proglasi zakon najkasnije 7 danaod dana izglasavanja u Domu teritorijanih autonomija.

(8) Ukoliko predsednik Republike ne proglasi zakon, zakon će biti proglašenuz potpise predsednika Doma građana i Doma teritorijalnih autonomija.(9) Ako Dom teritorijalnih autonomija stavi amandmane na predlog zakona izglasanu Domu građana, Dom građana će ponovo razmatrati zakon i glasati o izmenjenompredlogu. Ako na drugom glasanju Dom građana usvoji zakon, pristupa seproglašenju zakona.(10) Ako Dom građana na ponovljenom glasanju ne usvoji izmenjeni predlog zakonaili odbije da pristupi glasanju, obrazuje se zajednička komisija za rešavanje sukobadomova. Komisiju čini po 5 poslanika iz svakog doma. Komisija odlučujeapsolutnom većinom glasova svojih članova. Komisija je dužna, da najkasnije u rokuod mesec dana, dostavi svoj predlog domovima Skupštine. (11) O predlogu Komisije glasa najpre Dom građana. Ako Dom građana usvojipredlog Komisije, a Dom teritorijalnih autonomija ga odbaci, Dom građana ponovoglasa o istom tekstu predloga zakona. O zakonu se odlučuje većinom glasova svihposlanika.(12) Ukoliko Dom građana usvoji zakon, predsednik Republike je dužan da, svojimukazom, proglasi zakon, izglasan u Domu građana. Ukoliko to predsednik Republikene učini, zakon će, svojim potpisom, proglasiti predsednik Doma građana.

(13) Po proteku roka od godine dana, Dom građana će ponovo staviti nadnevni red zakon o kome nije postignuta saglasnost sa Domom teritorijalnihautonomija.

2.12. Zakonodavni postupak – osnovni republički zakoni(1) Osnovnim republičkim zakonima uređuju se pitanja iz nadležnosti

Republike u okviru koje Republika uređuje osnove u oblastima utvrđenim Ustavom.(2) Predlog za donošenje zakona mogu podneti: Vlada, grupa od najmanje 20

poslanika, skupština autonomne teritorijalne zajednice i Skupština Grada Beograda.(3) Amandman na zakon mogu podneti: Vlada, grupa od najmanje 5

poslanika, poslanička grupa, odgovarajući matični odbor i skupština autonomneteritorijalne zajednice i Skupština Grada Beograda.

(4) O donošenju zakona odlučuje se većinom glasova prisutnih poslanika, poduslovom da sednici Doma prisustvuje većina poslanika, ukoliko Ustavom nijepropisana kvalifikovana većina.

(5) Predlog zakona usvojen u Domu građana, dostavlja se Domu teritorijanihautonomija. Između usvajanja zakona u Domu građana i otvaranja rasprave opredlogu zakona u Domu teritorijalnih autonomija mora proteći rok od najmanje 10dana.

40

(6) Ako Dom teritorijalnih autonomija usvoji zakon u istovetnom tekstu,predsednik Republike dužan je da, svojim ukazom, proglasi zakon najkasnije 7 danaod dana izglasavanja u Domu teritorijanih autonomija.

(7) Ukoliko predsednik Republike ne proglasi zakon, zakon će biti proglašenuz potpise predsednika Doma građana i Doma teritorijalnih autonomija.

(8) Ako Dom teritorijalnih autonomija stavi amandmane na predlog zakonaizglasan u Domu građana, Dom građana će ponovo razmatrati zakon i glasati oizmenjenom predlogu. Ako na drugom glasanju Dom građana usvoji zakon, pristupase proglašenju zakona.

(9) Ako Dom građana, na ponovljenom glasanju, ne usvoji izmenjeni predlogzakona ili odbije da pristupi glasanju, obrazuje se zajednička komisija za rešavanjesukoba domova. Komisiju čini po 5 poslanika iz svakog doma. Komisija odlučujeapsolutnom većinom svojih članova. Komisija je dužna da, najkasnije u roku odmesec dana, dostavi svoj predlog domovima Skupštine.

(10) O predlogu Komisije i zakonu glasa najpre Dom građana, a potom Domteritorijalnih autonomija. Ako je predlog Komisije prihvaćen i zakon izglasan uistovetnom tekstu u oba doma, pristupa se proglašenju zakona.

(11) Ako predlog Komisije i zakon nije prihvaćen u Domu teritorijalnihautonomija, ovaj dom može zahtevati da se sporni zakon skine sa dnevnog redatekućeg zasedanja i stavi na dnevni red na prvom narednom redovnom zasedanjuSkupštine. Odluku o tome Dom teritorijalnih autonomija donosi većinom glasovaprisutnih poslanika, uz uslov da sednici prisustvuje preko polovine ukupnog brojaposlanika.

(12) Ako na prvom narednom redovnom zasedanju zakon ne bude, popostupku utvrđenom u Ustavu, izglasan u istovetnom tekstu u oba doma, Skupština seraspušta.

(13) Dom teritorijalnih autonomija ima pravo apsolutnog veta na zakone iodluke koje su od neposrednog interesa za autonomne teritorijalne zajednice i zaprava pripadnika nacionalnih manjina, a odnose se na:

- uređivanje izbora za poslanike Doma teritorijalnih autonomija;- teritorijalnu organizaciju;

- prostorni plan;- raspuštanje skupštine opštine pod uslovima propisanim Ustavom;- uređivanje prava nacionalnih manjina i manjinske samouprave;- obrazovni sistem, kulturu i nauku;

- Ombudsmana za ljudska prava i prava pripadnika nacionalnih manjina.(14) Odluku o tome Dom teritorijalnih autonomija donosi dvotrećinskom

većinom ukupnog broja poslanika.(15) Izuzetno, pravo suspenzivnog veta na zakone i odluke Doma građana

koje se neposredno odnose na prava pripadnika nacionalnih manjina, može uložiti iombudsman za ljudska prava i prava nacionalnih manjina.

2.13. Raspisivanje referenduma i pravo na narodnu inicijativu(1) Skupština može raspisati referendum o pitanjima iz domena njene

nadležnosti.(2) Na referendumu se ne može odlučivati o:

- budžetu, porezima i taksama;- obavezama Republike proisteklih iz međunarodnih ugovora;- raspuštanju Skupštine Republike;- programu Vlade;

- proglašenju vanrednog stanja.

41

(3) Skupština raspisuje referendum na zahtev 100.000 birača.(4) Odluka na referendumu je punovažna kada je za nju glasalo preko

polovine ukupnog broja birača.(5) Najmanje 50.000 birača može podneti predlog za donošenje zakona iznadležnosti Skupštine i zahtevati da Skupština razmatra neko od pitanja iz svojenadležnosti.

2.14. Raspuštanje Skupštine(1) Skupština Republike ne može biti raspuštena: u prvih šest meseci po

konstituisanju i poslednjih šest meseci svog mandata; za vreme vanrednog stanja; akoje pokrenut postupak glasanja o poverenju Vladi.

(2) Skupština se raspušta u slučaju sukoba domova ukoliko ovaj sukob nijerešen u roku i po postupku utvrđenom u Ustavu i ako ne usvoji budžet.

(3) Odluka o skraćenju mandata poslanika u Domu građana i poslanika Domaautonomnih teritorijalnih zajednica usvaja se dvotrećinskom većinom ukupnog brojaposlanika u svakome od domova.

(4) Dom građana se raspušta ako u roku od tri meseca od konstituisanja neizabere Vladu.

(5) Dom građana može izglasati nepoverenje Vladi većinom glasova ukupnogbroja poslanika, pod uslovom da istovremeno prihvati predlog predsednika Republikeza izbor novog predsednika Vlade. O nepoverenju Vladi glasa se tajno.

3. Vlada

3.1. Izbor(1) Vladu čine predsednik, potpredsednici i ministri.(2) Izbor Vlade poveren je Skupštini Republike Srbije.(3) Predsednika Vlade predlaže predsednik Republike nakon konsultacije sa

predstavnicima svih poslaničkih grupa. (4) Predsednik Vlade predlaže sastav Vlade.(5) Predsednika Vlade i ministre bira Dom garađana, većinom glasova

ukupnog broja poslanika.(6) Ako se potrebna većina ne postigne, postupak glasanja se ponavlja na

sledećoj sednici Doma građana, koja se zakazuje najkasnije za 15 dana. Ako se ni naponovljenom glasanju ne izabere Vlada, predsednik Republike predlaže novogmandatara za sastav Vlade. Ako Vlada ne bude izabrana ni na ponovljenom glasanju,Dom građana se raspušta.

(7) Predsednik Vlade, potpredsednici i ministri biraju se na vreme od četirigodine.

3.2. Nepodudarnost funkcija (1) Predsednik, potpredsednici Vlade i ministri izabrani iz reda poslanika

Doma građana ne mogu zadržati mandat poslanika. (2) Predsednik Vlade, potpredsednici Vlade i ministri ne mogu obavljati

drugu profesionalnu delatnost ili javnu funkciju.(3) Zakonom se bliže uređuju oblici nespojivosti funkcije članova Vlade sa

drugim funkcijama. O svakom pojedinačnom slučaju sukoba interesa Dom građanaodlučuje većinom glasova poslanika.

42

3.3. Ovlašćenja Vlade(1) Vlada Republike Srbije:- vodi unutrašnju i spoljnu politiku Republike Srbije;

- izvršava zakone, druge propise i opšte akte Skupštine Republike Srbije;- predlaže zakone, druge propise i opšte akte;- zaključuje međunarodne sporazume u pitanjima iz svoje nadležnosti;- štiti ustavni poredak i obezbeđuje poštovanje ljudskih prava;- predlaže program socijalne i ekonomske politike i stara se o njegovom

sprovođenju;- donosi uredbe, odluke i druge akte za izvršavanje zakona i drugih propisa;

- daje mišljenje o predlogu drugih propisa i opštih akata koje je SkupštiniRepublike podneo drugi ovlašćeni predlagač;

- usmerava i usklađuje rad ministarstava i drugih republičkih organa uprave iorganizacija i poništava ili ukida njihove akte;

- postavlja i razrešava funkcionere u republičkim ministarstvima i drugimorganima uprave i organizacijama;

- donosi poslovnik o svome radu;- obavlja i druge poslove poverene Ustavom i zakonom.

3.4. Kontrola Vlade(1) Vlada i svaki njen član za svoj rad odgovaraju Veću građana.

(2) Svaki poslanik ima pravo da Vladi i pojedinom članu Vlade postavi poslaničkopitanje i na njega dobije odgovor.

(3) Interpelaciju može pokrenuti najmanje 30 poslanika Doma građana.Vlada je dužna da pripremi pismeni odgovor na interpelaciju.

(4) O pokrenutoj interpelaciji Dom građana će raspravljati u roku ne kraćemod 15 dana.

(5) Najmanje 50 poslanika Doma građana može zahtevati glasanje opoverenju Vladi. Dom građana može izglasati nepoverenje Vladi većinom glasovaukupnog broja poslanika pod uslovom da istovremeno prihvati predlog predsednikaRepublike za izbor novog predsednika Vlade.

(6) O interpelaciji i o poverenju Vladi Dom građana odlučuje većinomglasova ukupnog broja poslanika, tajnim glasanjem.

(7) Vlada kojoj je izglasano nepoverenje podnosi ostavku.(8) Vlada u ostavci obavlja funkcije do izbora nove vlade. U tom svojstvu ona

ne može zaključivati međunarodne sporazume i može donositi uredbe samo naosnovu izričitog zakonskog ovlašćenja i pod uslovom da odlaganje donošenja uredbeugrožava primenu zakona.

(9) Vlada u ostavci ne može zaključivati međunarodne sporazume nitidonositi uredbe za izvršenje zakona, izuzev u slučajevima izričito predviđenimzakonom, pod uslovom da odlaganje donošenja takve uredbe ugrožava primenuzakona.

(10) Nepoverenje izraženo pojedinom ministru ne pogađa ostale ministre nitiVladu u celini.

(11) Nepoverenje izraženo predsedniku Vlade odnosi se na celu Vladu.(12) Predsednik Vlade i svaki ministar imaju pravo da podnesu ostavku.

(13) Ostavka predsednika Vlade povlači ostavku svih članova Vlade.

43

4. Predsednik Republike

4.1. Izbor(1) Za predsednika Republike može biti izabran državljanin ili državljanka

Republike Srbije sa navršenih 40 godina života i prebivalištem u Republici Srbiji.(2) Predsednik Republike bira se na 5 godina i ne može biti ponovo biran.(3) Izbor predsednika Republike poveren je domovima Skupštine Republike

Srbije. Predsednik Republike bira se na zajedničkoj sednici oba doma SkupštineRepublike većinom glasova u svakome od domova, tajnim glasanjem.

(4) Ako u prvom krugu glasanja za predsednika Republike nijedan odkandidata ne osvoji većinu od ukupnog broja poslanika u svakome od domova,glasanje se ponavlja u drugom krugu.

(5) U drugom krugu glasa se za jednog od dva kandidata koja su u prvomkrugu dobila najveći ili isti broj glasova. (6) U drugom krugu glasanja izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova.

(7) Postupak kandidovanja i izbora bliže se utvrđuje zakonom.

4.2. Nespojivost fukcije(1) Predsednik Republike ne može istovremeno obavljati ni jednu drugu

profesionalnu delatnost niti bilo koju javnu ili političku funkciju.

4.3. Imunitet – premapotpis(1) Predsednik Republike ne odgovara za akte i radnje preduzete u okviru

svoje ustavne nadležnosti. (2) Za akte i radnje predsednika Republike odgovara nadležni ministar.

(3) Akte predsednika Republike premapotpisuje nadležni ministar. Ustavne zakonepremapotpisuju nadležni ministar i predsednik Vlade.

(4) Akti predsednika Republike koji ne sadrže premapotpis nisu punovažni.(5) Odluke predsednika Republike o imenovanju mandatara za sastav Vlade i

o raspuštanju Doma građana punovažne su bez premapotpisa. (6) Predsednik Republike uživa procesni imunitet kao i poslanik u Skupštini

Republike Srbije.(7) O imunitetu predsednika Republike odlučuje Skupština Republike Srbije.

4.4. Ovlašćenja (1) Predsednik Republike:

- predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i u inostranstvu;- predlaže Domu građana kandidata za predsednika Vlade pošto saslušamišljenje predstavnika svih parlamentarnih grupa; - na obrazložen predlog Vlade raspušta Dom građana;- proglašava ukazom zakone;Alternativa: - prima akreditivna i opozivna pisma ambasadora u RepubliciSrbiji;

- postavlja ambasadore Republike Srbije- ima pravo da pokreće postupke pred Ustavnim sudom; - dodeljuje odlikovanja i priznanja Republike;- odlučuje o pomilovanju;- može da se obrati Skupštini Republike Srbije;

44

- obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom;Alternativa: dodaju se alineje:

- postavlja ambasadore Republike Srbije;- prima akreditivna i opozivna pisma ambasadora u Republici Srbiji;

4.5. Odgovornost (1) Predsednik Republike odgovara za povredu Ustava.(2) Predlog za utvrđivanje odgovornosti može podneti najmanje trećina

poslanika u svakome od domova. Predlog za utvrđivanje odgovornosti prihvaćen jekada za njega glasa najmanje polovina poslanika u svakome od domova.(3) O predlogu za utvrđivanje odgovornosti predsednika Republike, Ustavni sudRepublike Srbije utvrđuje povredu Ustava i svoje mišljenje dostavlja Skupštini.

(4) Odluku o razrešenju predsednika Republike zbog povrede Ustava donoseoba doma Skupštine, dvotrećinskom većinom u svakome od domova.

Alternativa: Optužbu podiže Dom građana većinom od ukupnog brojaposlanika. Ustavni sud konstatuje da je izvršena povreda Ustava i otome obaveštava Skupštinu Republike Srbije. Odluku o razrešenjudonose oba doma dvotrećinskom većinom u svakome od domova.

(5) Predsednik Republike može, bez obrazloženja, podneti ostavku.(6) Skupština Republike Srbije odmah se sastaje radi izbora novog

predsednika.

4.6. Zamena u slučaju sprečenosti obavljanja funkcija(1) Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja svoje nadležnosti,

zamenjuje ga predsednik Doma građana.

5. Ombudsman5.1. Izbor(1) U Republici Srbiji ustanovljava se Ombudsman za kontrolu uprave i

zaštitu ljudskih prava.(2) Ombudsmana bira Skupština Republike Srbije na period od 8 godina, na

saglasni predlog predsednika Republike i predsednika oba doma Skupštine.(3) U toku trajanja mandata Ombudsman ne može obavljati drugu

profesionalnu delatnost, javnu i političku funkciju.(4) Ombudsman se uređuje zakonom.

5.2. Organizacija (1) Ombudsman je nezavisan u vršenju svojih funkcija. (2) Ombudsman se organizuje po teritorijalnom principu.(3) Ombudsman ima pomoćnike za oblasti: prava nacionalnih manjina,

ravnopravnost polova, prava deteta, prava hendikepiranih lica i prava izbeglih iraseljenih lica, policiju i vojsku.

(4) Ombudsman se uređuje zakonom.

5.3. Obraćanje Ombudsmanu(1) Svako ima pravo da se obrati Ombudsmanu.(2) Svi organi vlasti dužni su da sarađuju sa Ombudsmanom.

5.4. Nadležnost(1) Ombudsman:

45

- prati poštovanje ljudskih prava;- prima žalbe i predstavke fizičkih i pravnih lica koja smatraju da su im

povređena prava ili slobode;- može pokrenuti postupke pred Ustavnim sudom. - sarađuje sa Ombudsmanom Evropske unije;- nadzire rad organa uprave i javnih službi;

- zahteva od nadležnih organa otklanjanje nezakonitosti ili ispravljanjenecelishodnosti;

- pred nadležnim organima pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti zakršenje ljudskih prava;

- najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj Skupštini Republike Srbije ostanju ljudskih prava.

(2) Izveštaji Ombudsmana se objavljuju.

Glava V

SUDOVI I JAVNA TUŽILAŠTVA

1. Sudovi

1.1 Osnovne odredbe(1) Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne

nadležnosti. (2) Sudovi su samostalni državni organi, a sudska vlast je nezavisna odzakonodavne i izvršne vlasti.

(3) Sudovi sude na osnovu Ustava, opšteprihvaćenih pravila međunarodnogprava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i propisa donetih na osnovuzakona.

(4) Pravnosnažne sudske odluke obavezne su i ne mogu biti podložnevansudskom preispitivanju, osim kada se radi o reviziji kazne u korist osuđenog lica.

(5) Nedopušteni su i kažnjivi svi neposredni ili posredni uticaji ili pritisci nasud od strane bilo koga i iz bilo kakvih razloga. (6) Sudovi se osnivaju zakonom i organizovani su u okviru jedinstvenog sistemasudske vlasti.

(7) Sudovi opšte nadležnosti su: opštinski sudovi, okružni sudovi, Vrhovnisud Vojvodine, Vrhovni sud Kosova, visoki sudovi autonomnih teritorijalnihzajednica i Vrhovni sud Srbije.

(8) Sudovi posebne nadležnosti su: trgovinski sudovi, Viši trgovinski sud iupravni sudovi.

1.2 Sudovi opšte nadležnosti(1) Opštinski sud se osniva za teritoriju jedne ili više opština i sudi u prvom

stepenu.(2) Okružni sud se osniva za teritoriju više opština, neposredno je viši sud za

opštinski sud i sudi u prvom i drugom stepenu.(3) Vrhovni sud Vojvodine osniva se za teritoriju Autonomne Pokrajine

Vojvodine, neposredno je viši sud za okružne sudove u Autonomnoj PokrajiniVojvodini, i sudi u drugom stepenu o žalbama na odluke okružnih sudova, o

46

vanrednim pravnim lekovima protiv odluka o kojima je okružni sud odlučivao kaosud drugog stepena, o vanrednom ublažavanju kazne, i u drugom stepenu u upravnimsporovima o konačnim upravnim aktima koje donosi upravni organ AutonomnePokrajine Vojvodine. Vrhovni sud Vojvodine odlučuje o saglasnosti zakona, drugihpropisa i opštih akata, donetih u autonomnoj pokrajini, i opštih akata političkihstranaka registrovanih u autonomnoj pokrajini, sa konstitutivnim aktom autonomnepokrajine i pokrajinskim zakonom, o zabrani rada političkih stranaka i udruženjagrađana registrovanih u autonomnoj pokrajini, i o povredi prava u toku izborapokrajinskih organa i organa teritorijalne samouprave, o povredi prava u tokusprovođenja referenduma u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i o sukobu nadležnostiizmeđu organa vlasti u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.

(4) Vrhovni sud Kosova osniva se za teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo. (5) Visoki sud može se osnovati za teritoriju autonomne teritorijalne zajednice iimati isti ili manji opseg nadležnosti u odnosu na opseg nadležnosti Vrhovnog sudaVojvodine.

(6) Do osnivanja visokih sudova autonomnih teritorijalnih zajednica osniva seVisoki sud u Beogradu, koji je neposredno viši sud za okružne sudove sa teritorijeRepublike Srbije, osim teritorija autonomnih pokrajina i autonomne teritorijalnezajednice koja je osnovala visoki sud, i sudi u drugom stepenu o žalbama na odlukeokružnih sudova, o vanrednim pravnim lekovima protiv odluka o kojima je okružnisud odlučivao kao sud drugog stepena i o vanrednom ublažavanju kazne.

(7) Vrhovni sud Republike Srbije, odlučuje u trećem stepenu o žalbama naodluke vrhovnih sudova autonomnih pokrajina i visokih sudova autonomnihteritorijalnih jedinica, o vanrednim pravnim lekovima, osim o vanrednomublažavanju kazne, protiv odluka o kojima je okružni sud i trgovinski sud odlučivaokao prvostepeni sud, o žalbama na odluke Višeg trgovinskog suda, i u drugomstepenu u upravnom sporu o konačnim upravnim aktima koje donosi republičkiorgan.

(8) Vrhovni sudovi autonomnih pokrajina i visoki sudovi autonomnihteritorijalnih zajednica sudovi su istog ranga.

(9) Vrhovni sudovi autonomnih pokrajina i visoki sudovi autonomnihteritorijalnih zajednica, odnosno Visoki sud u Beogradu, utvrđuju pravna shvatanja inačelne stavove u okviru svoje nadležnosti.

(10) Vrhovni sud Srbije utvrđuje načelne stavove za jedinstvenu sudskuprimenu prava.

Alternativa: nazivi Vrhovni sud Vojvodine i Vrhovni sud Kosova zamenjuju senazivima Visoki sud Vojvodine i Visoki sud Kosova.

1.3. Sudovi posebne nadležnosti(1) Trgovinski sud se osniva za teritoriju više opština i sudi u prvom stepenu.

(2) Viši trgovinski sud se osniva za teritoriju Republike Srbije i neposredno je višisud za trgovinski sud.

(3) Trgovinski sud sudi u okviru nadležnosti utvrđene zakonom.(4) Upravni sud osniva se za autonomne pokrajine i autonomne teritorijalne

jedinice. Za teritoriju Republike Srbije, osim teritorija autonomnih pokrajina, za kojunije osnovana autonomna teritorijalna zajednica, ili u ovoj nije osnovan upravni sud,nadležan je Upravni sud u Beogradu.

(5) Upravni sud sudi u prvom stepenu u upravnim sporovima.

47

1.4. Sudije(1) Sudijski poziv je stalan. Sudija ne može, bez svoje saglasnosti, biti

premešten da radi u sudu u koji nije izabran. (2) Dužnost sudije nespojiva je sa članstvom u političkoj stranci, političkim i

administrativnim poslovima i bilo kakvim drugim poslom ili društvenimangažmanom koji može narušavati dostojanstvo, nezavisnost i nepristrasnost uobavljanju sudijskog poziva.

(3) Sudija ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja datog pridonošenju sudske odluke, niti pritvoren bez odobrenja tela nadležnog za izbor sudija.

(4) Zakonom se propisuju uslovi i postupak za izbor i razrešenje sudija igarancije protiv njihovog neosnovanog izbora i razrešenja.

(5) Visoki sudski savet predlaže izbor i razrešenje sudija. Ponovljeni predlogVisokog sudskog saveta skupština može odbiti samo dvotrećinskom većinom. Zasudije Vrhovnog suda Srbije, Višeg trgovinskog suda i svih drugih sudova uRepublici Srbiji, osim teritorija autonomnih pokrajina i autonomnih teritorijalnihzajednica koje imaju visoki sudski savet, nadležan je Visoki sudski savet RepublikeSrbije, čiji se sastav i nadležnost uređuju zakonom. Za sudije sudova na teritorijiAutonomne Pokrajine Vojvodine nadležan je Visoki sudski savet Vojvodine, čiji sesastav i nadležnost uređuju pokrajinskim zakonom. Autonomna teritorijalnazajednica može osnovati visoki sudski savet za sudove na svojoj teritoriji.

Alternativa: reči “predlaže izbor i razrešenje” zamenjuju se rečima “bira irazrešava”.

(6) Sudija može biti suspendovan ili razrešen samo zbog osude za krivičnodelo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, zbog osude za kažnjivu radnju koja gačini nedostojnim poverenja, zbog nestručnog ili nesavesnog rada, nedoličnogponašanja ili bavljenja nespojivim poslovima. Sudiji dužnost može prestati samo nanjegov zahtev, zbog trajnog gubitka radne sposobnosti ili zbog ispunjavanja za sudijeposebno propisanih uslova za odlazak u penziju.

(7) Sudijama se garantuju lična bezbedost i naknada za rad koja imobezbeđuje dostojan standard života i materijalnu nezavisnost.

(8) Sudije vrhovnog suda autonomne pokrajine i visokog suda autonomneteritorijalne zajednice sudije su istog ranga.

Alternativa: u slučaju prihvatanja alternativa iz tačke 1.2. briše se tačka (8).

2. Javna tužilaštva

2.1. Osnovne odredbe(1) Javno tužilaštvo je samostalni državni organ zadužen za gonjenje učinilaca

krivičnih i drugih kažnjivih dela i ovlašćen za ulaganje pravnih sredstava ipreduzimanje drugih pravnih radnji u skladu sa zakonom.

(2) Javno tužilaštvo postupa na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnihugovora, zakona i propisa donetih na osnovu zakona.

(3) Nedopušteni su i kažnjivi svi neposredni ili posredni uticaji ili pritisci najavno tužilaštvo od strane bilo koga izvan javnog tužilaštva i iz bilo kakvih razloga.

2.2. Vrste javnih tužilaštava(1) Javna tužilaštva su: Republičko javno tužilaštvo, Javno tužilaštvo

Vojvodine, Javno tužilaštvo Kosova, javna tužilaštva autonomnih teritorijalnihzajednica, okružna javna tužilaštva i opštinska javna tužilaštva.

(2) Republičko javno tužilaštvo osniva se za teritoriju Republike Srbije ineposredno je nadređeno svim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji.48

(3) Javno tužilaštvo Vojvodine osniva se za teritoriju Autonomne PokrajineVojvodine i neposredno je nadređeno okružnim javnim tužilaštvima na teritorijiPokrajine.

(4) Javno tužilaštvo Kosova osniva se za teritoriju Autonomne PokrajineKosovo.

(5) Javno tužilaštvo autonomne teritorijalne zajednice osniva se za teritorijuautonomne teritorijalne zajednice i neposredno je nadređeno okružnim javnimtužilaštvima na istoj teritoriji.

(6) Okružno javno tužilaštvo osniva se za područje nadležnosti okružnog sudai neposredno je nadređeno opštinskim javnim tužilaštvima na istom području.(7) Opštinsko javno tužilaštvo osniva se za područje nadležnosti jednog ili višeopštinskih sudova.

2.3. Javni tužioci(1) Viši javni tužilac nadređen je nižem javnom tužiocu, a Republički javni

tužilac nadređen je svakom javnom tužiocu, osim Javnom tužiocu Vojvodine ijavnom tužiocu autonomne teritorijalne zajednice, kada se radi o primeni zakonadonetog u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i autonomnoj teritorijalnoj zajednici, ili oprimeni drugog propisa donetog na osnovu takvog zakona.

(2) Poziv javnog tužioca i zamenika javnog tužioca je stalan. Javni tužilac izamenik javnog tužioca ne mogu, bez svoje saglasnosti, biti premešteni da rade utužilaštvu u koje nisu izabrani.

(3) Dužnost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca nespojiva je sačlanstvom u političkoj stranci, političkim i administrativnim poslovima i bilo kakvimdrugim poslom ili društvenim angažmanom koji može narušavati dostojanstvo,samostalnost i nepristrasnost u obavljanju javno-tužilačkog poziva.

(4) Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti pozvani naodgovornost zbog mišljenja datog pri obavljanju dužnosti, niti pritvoreni bezodobrenja tela nadležnog za njihov izbor. (5) Zakonom se propisuju uslovi i postupak za izbor i razrešenje javnog tužiocai zamenika javnog tužioca i garancije protiv njihovog neosnovanog izbora irazrešenja.

(6) Ustanovljava se Visoki savet javnog tužilaštva, koji predlaže izbor irazrešenje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Ponovljeni predlog Visokogsaveta javnog tužilaštva Skupština može odbiti samo dvotrećinskom većinom.

Alternativa: u prvoj rečenici reči “predlaže izbor i razrešenje javnih tužilacai zamenika javnih tužilaca” zamenjuju se rečima “bira i razrešava javne tužioce izamenike javnih tužilaca”, a druga rečenica se briše.

(7) Javni tužilac i zamenik javnog tužioca mogu biti suspendovani ili razrešenisamo zbog osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šestmeseci, zbog osude za kažnjivu radnju koja ih čini nedostojnim poverenja, zbognestručnog ili nesavesnog rada, nedoličnog ponašanja ili bavljenja nespojivimposlovima. Javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca dužnost može prestati samo nanjegov zahtev, zbog trajnog gubitka radne sposobnosti, ili zbog ispunjavanja posebnopropisanih uslova za odlazak u penziju.

(8) Javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca garantuju se lična bezbedost inaknada za rad koja im obezbeđuje dostojan standard života i materijalnunezavisnost.

49

Glava VI

TERITORIJALNA ORGANIZACIJA

1. Pravo građana na lokalnu samoupravu i autonomiju

(1) Jemči se pravo građana na demokratsku i decentralizovanu državu kojeuključuje pravo na lokalnu samoupravu i autonomiju, kao i zaštitu prava na lokalnusamoupravu, decentralizaciju i autonomiju.

Pored Autonomne pokrajine Vojvodine i Autonomne pokrajine Kosovo nateritoriji Republike mogu se obrazovati jedna ili više autonomnih teritorijalnihzajednica sa istim ili manjim ovlašćenjima koje ima autonomna pokrajina, poduslovom da odgovarajuće područje čini određeni broj teritorijalno povezanih opštinai da predstavlja ekonomsku, istorijsku, socijalnu i kulturnu posebnost i da se možesamostalno finansirati.

Alternativa: reči “čini određeni broj teritorijalno povezanih opština”zamenjuju se rečima “čine teritorijalno povezane opštine sa određenim najmanjimbrojem stanovnika”.

(3) Garantuje se pravo građana u opštinama i autonomnim teritorijalnimzajednicama na učešće u centralnoj vlasti.

(4) Jemči se pravo inicijative građana u pitanjima od interesa za građane uopštini i autonomnoj teritorijalnoj zajednici.

(5) Opštine, Grad Beograd i autonomne teritorijalne zajednice uživajuautonomiju u poslovima iz svoje nadležnosti.

2. Nadležnosti i pretpostavka nadležnosti

(1) Izvorne nadležnosti autonomnih teritorijalnih zajednica utvrđuju seUstavom Republike i konstitutivnim aktom autonomne teritorijalne zajednice.

(2) Izvorne nadležnosti Grada Beograda utvrđuju se Ustavom Republike iStatutom Grada Beograda.

(3) Izvorne nadležnosti opštine utvrđuju se Ustavom Republike i statutomopštine, uz opštu pretpostavku nadležnosti u korist opštine. Opštine raspolažupravom inicijative u domenima koji nisu u nadležnosti drugih vlasti (tačka 11). (4) Ovlašćenja Republike, autonomnih teritorijalnih zajednica i Grada Beogradautvrđuju se taksativno. Opšta pretpostavka nadležnosti je u korist lokalnih zajednica.

(5) Republika može poveriti vršenje dela svojih nadležnosti autonomnojteritorijalnoj zajednici ili opštini. Za obavljanje poverenih poslova sredstva seobezbeđuju iz budžeta Republike.

(6) Autonomne teritorijalne zajednice mogu poveriti vršenje dela svojihnadležnosti opštinama. Za obavljanje poverenih poslova sredstva se obezbeđuju izbudžeta autonomne teritorijalne zajednice.

(7) Grad Beograd može poveriti vršenje dela svojih nadležnosti opštinama. Zaobavljanje poverenih poslova sredstva se obezbeđuju iz budžeta Grada Beograda.

(8) Preneta ovlašćenja mogu se prilagođavati lokalnim prilikama.

50

3. Samostalnost teritorijalnih zajednica u organizovanju vlasti

(1) Autonomne teritorijalne zajednice svojim konstitutivnim aktom, naosnovu i u okviru Ustava Republike, samostalno uređuju organizaciju vlasti uautonomnim teritorijalnim zajednicama. Grad Beograd svojim statutom, na osnovu iu okviru Ustava, samostalno uređuje organizaciju vlasti. Opština svojim statutom, naosnovu i u okviru Ustava, samostalno uređuje organizaciju vlasti u lokalnoj zajednici.

(2) Garantuje se pravo građana da samostalno sudeluju u odlučivanju uopštinama, autonomnim teritorijalnim zajednicama i Gradu Beogradu, kao i uRepublici putem narodne inicijative, referenduma i na drugi način utvrđen Ustavom,konstitutivnim aktom autonomne teritorijalne zajednice, statutom Grada Beograda,kao i statutima opština.

(3) Garantuje se pravo građana u opštinama, autonomnim teritorijalnimzajednicama i Gradu Beogradu da samostalno uređuju organizaciju vlasti i obrazujuorgane u ovim zajednicama na demokratskim principima kao i da na izborimazasnovanim na opštem i jednakom biračkom pravu, neposrednim i tajnim glasanjembiraju skupštine kao svoja predstavništva.

(4) Autonomnim teritorijalnim zajednicama, Gradu Beogradu i opštinamagarantuje se pravo na imovinu i sopstvene izvore prihode, sredstva za obavljanjesvojih nadležnosti, kao i pravo da slobodno raspolažu prihodima u okviru svojihovlašćenja.

(5) Kao izraz jedinstva pravnog poretka Republike, svi građani imaju istaprava i iste obaveze na bilo kom delu teritorije Republike. Svi pojedinačni pravni aktidoneti na teritoriji Republike, od bilo kog organa, imaju isto važenje na celoj teritorijiRepublike.

4. Izvori prihoda

(1) Izvori prihoda biće primereni ovlašćenjima autonomnih teritorijalnihzajednica, Grada Beograda i opština.

(2) Autonomne teritorijalne zajednice, Grad Beograd i opštine imaju pravo naslobodan pristup nacionalnom tržištu kapitala i kreditima za kapitalne investicije.

(3) Autonomne teritorijalne zajednice, Grad Beograd i opštine imaju pravo naimovinu na nepokretnostima i imovinu od svojih prihoda.

5. Saradnja teritorijalnih zajednica

(1) Teritorijalne zajednice istog nivoa imaju pravo na međusobnu saradnju ina udruživanje saglasno Ustavu i zakonu. (2) Teritorijalne zajednice imaju pravo da sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnimzajednicama drugih država, uz obavezu poštovanja teritorijalnog integriteta ipravnog poretka Republike.

6. Promena granica teritorijalnih zajednica

(1) Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna Pokrajina Kosovozadržavaju svoje dosadašnje granice.

(2) Teritorija autonomne teritorijalne zajednice, teritorija Grada Beograda kaoi teritorija opštine ne mogu se menjati bez saglasnosti građana sa područjaodgovarajuće zajednice. O promeni granica odgovarajuće teritorijalne zajednice

51

odlučuju građani te zajednice putem referenduma raspisanog u tu svrhu. Odluka nareferendumu donosi se većinom od 50% + 1 važećih glasova građana koji imajubiračko pravo sa područja autonomne teritorijalne zajednice, Grada Beogradaodnosno opštine.

7. Zakonodavne nadležnosti

(1) Republika ima dve vrste zakonodavnih nadležnosti: potpunu i osnovnu.(2) Potpunim zakonima Republika uređuje: osnovna ljudska prava i prava

manjina garantovana ovim ustavom i njihovu zaštitu; sudske postupke, opšti upravnipostupak i izvršne postupke; opšte ustanove kaznenog prava i krivičnog dela,privredne prestupe i prekršaje republičkog karaktera; vojno pravo; organizaciju i radslužbe državne bezbednosti i njenu kontrolu; izbore za republičke organe;državljanstvo; vazdušnu i rečnu plovidbu; moneterni sistem i devizno poslovanje;budžet Republike; poreski sistem na nivou Republike; spoljnotrgovinske odnose;telekomunikacione sisteme; carinski sistem; drumski, železnički i poštanskisaobraćaj; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; režim atmosfere i voda odinteresa za Republiku; režim prelaska granice i kontrolu prometa roba, usluga iputničkog saobraćaja preko granice; položaj stranaca i stranih pravnih lica; zaštituživota i zdravlja ljudi, životinja i biljaka od interesa za Republiku; zaštitu odjonizirajućih zračenja; proizvodnju i promet lekova i otrova; merne sisteme istandarde; republičke robne rezerve; proizvodnju, promet i prevoz opasnih materija;organizaciju i rad organa i organizacija Republike, porodično pravo, nasledno pravoi statistička istraživanja od značaja za Republiku.

(3) Osnovnim zakonima Republika uređuje: ljudska prava i njihovu zaštitu;javnu bezbednost; ekonomsku politiku; zdravstvenu politiku i zaštitu dece, žena iinvalida; režim prirodnih bogatstava, vodoprivredu, šumarstvo i lovstvo; obrazovnisistem, kulturnu i naučnu politiku; javno informisanje; turizam, ugostiteljstvo i sport;prostorno i razvojno planiranje; zaštitu životne sredine; svojinske i drugestvarnopravne odnose; radne odnose; osiguranje; organizaciju pravosuđa iadvokature; matične i zemljišne knjige; službene evidencije; teritorijalnu organizacijuRepublike.

(4) Autonomna Pokrajina Vojvodina preko svojih organa neposredno uređujeodnose koje potpuno ne uređuje Republika, ili ih Republika uređuje osnovnimzakonima, a posebno: donosi svoj ustav; organizuje pokrajinske organe i službe,uključujući i javne službe; utvrđuje prihode i rashode Pokrajine u pokrajinskombudžetu i donosi završni račun; uređuje prostorno i razvojno planiranje, upravljanjepokrajinskom imovinom, javne radove pokrajinskog značaja, korišćenje mineralnihnalazišta, pokrajinsku statističku službu, poljoprivredu, šumarstvo, stočarstvo, lov,ribolov; vodoprivredu, meliorizaciju i navodnjavanje pokrajinskog značaja, sport,rekreaciju i fizičku kulturu, zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, sajmove i privrednemanifestacije pokrajinskog značaja, osnivanje i rad medija pokrajinskog značaja,kulturu, kulturno i naučno nasleđe, nauku, univerzitet, osnovno i srednje školstvo,ostvarivanje i zaštitu ljudskih individualnih i kolektivnih prava, sprovođenjeekonomske politike, referendum pokrajinskog značaja, održavanje javnog reda imira, regionalnu saradnju, organe za pružanje pravne pomoći Pokrajini, i organizacijupravosuđa i advokature u Pokrajini.

(5) Opština, preko svojih organa: donosi svoj statut, uređuje i organizujeopštinske organe i javne službe; utvrđuje opštinski budžet i donosi završni račun;upravlja opštinskom imovinom; donosi program razvoja; donosi urbanistički plan;raspisuje referendum iz opštinske nadležnosti; uređuje na svom području prostorno

52

planiranje, komunalne delatnosti, lokalni saobraćaj, malu privredu, zanatstvo iugostiteljstvo, zaštitu životne sredine, korišćenje poslovnog prostora, načinkorišćenja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i česmama; planira stambenuizgradnju; organizuje privredne manifestacije opštinskog značaja; organizujeobezbeđenje javnog reda i mira; sarađuje sa drugim opštinama; sarađuje saodgovarajućim jedinicama lokalne samouprave na svojoj teritoriji i u inostranstvu;osniva robne rezerve lokalnog značaja; osniva ustanove i organizacije u oblastiosnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture i sporta,dečje i socijalne zaštite, i turizma; organizuje poslove zaštite kulturnih dobaralokalnog značaja i podstiče razvoj kulturnih aktivnosti; donosi osnove korišćenjapoljoprivrednog zemljišta i pašnjaka i odlučuje o privođenju pašnjaka drugoj kulturi;utvrđuje vodoprivredne uslove i izdaje vodoprivredne dozvole za objekte lokalnogznačaja; stara se o razvoju turizma na svom području; osniva organe za pružanjepravne pomoći opštini; stara se o zaštiti individualnih i kolektivnih ljudskih prava;utvrđuje jezike i pisma koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine; organizuje iobezbeđuje javno informisanje lokalnog značaja; propisuje prekršaje za povredeopštinskih propisa; obrazuje inspekcijske službe i sprovodi inspekcijski nadzor izsvoje nadležnosti; organizuje mirovna veća i uređuje njihov rad; uređuje i obezbeđujeupotrebu imena, grba i drugih obeležja opštine; obavlja druge poslove odneposrednog interesa za građane saglasno Ustavu i zakonu.

8. Izvršenje zakona

(1) Izvršenje zakona je u nadležnosti organa u opštinama, autonomnojpokrajini, odnosno u Republici.

(2) Za izvršenje potpunih zakona odgovaraju organi Republike.

Glava VII

USTAVNOST I ZAKONITOST

1. Opšte odredbe

1. Načela(1) Zakoni, konstitutivni akti autonomnih teritorijalnih zajednica i Grada

Beograda, statuti lokalnih zajednica, opšti akti političkih stranaka, sindikata iudruženja građana, i drugi propisi i opšti akti moraju biti saglasni sa Ustavom kao ipotvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima.

(2) Zakoni autonomnih teritorijalnih zajednica moraju biti saglasni republičkomzakonu.(3) Opšti akti političkih stranaka, sindikata i udruženja građana moraju biti u skladusa zakonom.

(4) Propisi i opšti akti republičkih organa, i kolektivni ugovori moraju bitisaglasni zakonu.

(5) Svi ostali propisi, kolektivni ugovori i drugi opšti akti moraju biti saglasnizakonu i opštim aktima republičkih organa

53

2. Objavljivanje propisa(1) Zakon, drugi propis i opšti akt objavljuju se pre stupanja na snagu u

odgovarajućem službenom glasilu.

3. Stupanje propisa na snagu (1) Zakon, drugi propis i opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana

objavljivanja.

4. Zabrana retroaktivnog dejstva(1) Zakon, drugi propis i opšti akt ne može imati povratno dejstvo.(2) Odstupanje je dopušteno u krivičnom zakonodavstvu, ukoliko je zakon blaži

za učinioca krivičnog dela.

5. Pravo na žalbu (dvostepenost postupka)(1) Protiv rešenja i drugih pojedinačnih akata sudskih, upravnih i drugih državnih

organa, i protiv takvih akata organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja,donesenih u prvom stepenu, može se izjaviti žalba nadležnom organu.

6. Upravni spor(1) O zakonitosti konačnih upravnih akata odlučuje nadležni sud u upravnom

sporu, ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita.(2) Izuzetno, zakonom se u određenim upravnim stvarima može isključiti upravnispor, pod uslovom da je obezbeđena ustavnosudska zaštita prava i zakonitosti.

7. Pravo upotrebe jezika u postupcima pred državnim organima iliorganizacijama koje vrše javna ovlašćenja

(1) Neznanje jezika na kome se vodi postupak ne sme biti smetnja za ostvarivanjesloboda i prava građana.(2) Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom ili drugimdržavnim organom ili organizacijom koja vrši javna ovlašćenja, kada se rešava onjegovim pravima i dužnostima.

2. Ustavni sud

1. Položaj u ustavnom sistemu(1) Zaštitu ustavnosti i zakonitosti obezbeđuje Ustavni sud.(2) Ustavni sud je nezavisan i samostalan.(3) Ustavni sud je vezan Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog

prava, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima i zakonom.(4) Ustavnim zakonom bliže se uređuje unutrašnja organizacija suda, postupci

pred sudom i pravno dejstvo sudskih odluka.

2. Nadležnosti(1) Ustavni sud odlučuje o:- saglasnosti konstitutivnih akata autonomnih teritorijalnih zajednica sa Ustavom

i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima;- saglasnosti zakona, statuta Grada Beograda i statuta lokalnih zajednica, drugihpropisa i opštih akata sa Ustavom i potvrđenim i objavljenim međunarodnimugovorima;

- saglasnosti opštih akata političkih stranaka, sindikata i udruženja građana saUstavom kao i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima; 54

- sukobu nadležnosti između republičkog organa i organa autonomne teritorijalnezajednice;

- sukobu nadležnosti između organa Republike i organa lokalnih zajednica;- sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa, izuzev ako o tome odlučuje

Vrhovni sud Vojvodine ili Vrhovni sud Kosova;- zabrani rada političke stranke ili udruženja građana registrovanih kod nadležnih

organa Republike;- ustavnim žalbama zbog povrede, pojedinačnim aktom ili radnjom, sloboda i

prava čoveka utvrđenih ovim ustavom;- povredi Ustava od strane predsednika Republike;- povredi prava u toku izbora republičkih organa pod uslovom da oni nisu u

nadležnosti sudova i drugih državnih organa.(2) Ustavni sud utvrđuje ustavnosudsko pravilo o tumačenju nejasne ustavne

norme, rukovodeći se osnovnim načelima demokratske i pravne države.(3) Ustavni sud može odlučivati o ustavnosti akata koji su prestali da važe ako od

prestanka važenja do pokretanja postupka nije proteklo više od godinu dana.(4) Ustavni sud odlučuje o ustavnoj žalbi kada nije obezbeđena sudska zaštita

sloboda i prava građana.(5) Ustavni sud obavezno daje svoje mišljenje o povredi Ustava ako Ustav nije

primenjen usled nedonošenja zakona ili drugih pravnih propisa neophodnih zastupanje u dejstvo i primenu ustavnih normi.

(6) Ustavni sud donosi poslovnik o svom radu i njime bliže uređuje unutrašnjuorganizaciju i rad suda.

3. Sastav ustavnog suda i izbor sudija(1) Ustavni sud ima sedam sudija.(2) Sudije Ustavnog suda bira i razrešava Skupština na predlog Visokog sudskog

saveta. Ako Skupština Republike Srbije ne prihvati predlog za izbor ili razrešenjesudije Ustavnog suda, ponovljeni predlog Visokog sudskog saveta za izbor ilirazrešenje sudija Skupština može odbiti samo dvotrećinskom većinom.

(3) Mandat sudija je 10 godina.(4) Isto lice ne može ponovo biti birano za sudiju Ustavnog suda.

(5) Sudije između sebe biraju predsednika Ustavnog suda na mandat od godinudana.

(6) Sudijama Ustavnog suda garantuju se lična bezbedost i naknada za rad kojaim obezbeđuje dostojan standard života i materijalnu nezavisnost.

4. Uslovi za izbor sudija Ustavnog suda(1) Za sudiju Ustavnog suda može biti birano lice koje ispunjava uslove za sudiju

ili advokata sa najmanje 15 godina radnog iskustva u struci.

(2) Za sudiju Ustavnog suda može biti birano i lice koje uživa ugled istaknutogpravnog stručnjaka i koje ima najmanje 15 godina iskustva u struci.

5. Svečana izjava(1) Pre stupanja na dužnost, sudije Ustavnog suda daju svečanu izjavu.

6. Nespojivost funkcija(1) Sudija Ustavnog suda ne može obavljati druge državne poslove niti

profesionalnu delatnost.(2) Sudija Ustavnog suda ne može biti član političke stranke i ne može javno

ispoljavati svoja politička uverenja.

55

(3) Sudija Ustavnog suda ne može javno, izvan postupka pred sudom i predonošenja odluke suda, iznositi svoje mišljenje o predmetu o kome je postupak predsudom u toku.

7. Imunitetska prava(1) Sudije Ustavnog suda uživaju materijalni i procesni imunitet za vreme dok

obavljaju sudijsku funkciju.(2) Sudija ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja iznetog u postupku

pred sudom ili zbog glasanja pri donošenju sudske odluke.(3) Sudija ne može biti pozvan na odgovornost niti pritvoren bez odobrenja

Ustavnog suda.

8. Prestanak mandata sudija Ustavnog suda(1) Sudiji Ustavnog suda prestaje funkcija kada stekne za sudije posebno

propisane uslove za odlazak u penziju, kada sam to zatraži i kada trajno izgubisposobnost za obavljanje sudijske funkcije.

(2) Razloge za prestanak funkcije utvrđuje Ustavni sud i o tome odmahobaveštava Skupštinu Republike Srbije.

9. Razrešenje sudija Ustavnog suda(1) Sudija može biti suspendovan ili razrešen samo zbog osude za krivično delo na

kaznu zatvora od najmanje šest meseci, zbog osude za kažnjivu radnju koja ga čininedostojnim poverenja, zbog nestručnog ili nesavesnog rada, nedoličnog ponašanjaili bavljenja nespojivim poslovima, i kada javno, izvan postupka pred sudom i predonošenja odluke suda, iznosi svoje mišljenje o predmetu o kome je postupak predsudom u toku.

(2) Razloge za razrešenje utvrđuje Ustavni sud koji predlog za razrešenje podnosiSkupštini.(3) Ustavni sud može odlučiti da sudija protiv koga je pokrenut krivični postupak neobavlja dužnost dok taj postupak traje.

10. Pravo inicijative za ocenu ustavnosti(1) Svako ima pravo da se obrati Ustavnom sudu inicijativom za pokretanje

postupka za ocenjivanje ustavnosti.

11. Pravo pokretanja postupka pred Ustavnim sudom(1) Postupak ocene ustavnosti pokreću državni organi i pravna lica kada ocene da

im je aktom, čija se ustavnost i zakonitost osporava, povređeno pravo ili interes.(2) Ustavni sud može sam pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti. Ovu

odluku Ustavni sud donosi većinom od najmanje 5 sudija.(3) Postupak po ustavnoj žalbi pokreće svako lice koje smatra da mu je

pojedinačnim aktom ili radnjom povređena sloboda ili pravo zagarantovanoUstavom.(4) Ustavnu žalbu može podneti Ombudsman, kao i udruženje građana ili drugopravno lice koje po svojim pravilima ima zadatak da štiti slobode i prava građanačija se zaštita traži pred sudom.

(5) Postupak za odlučivanje o zabrani rada političke stranke, sindikalneorganizacije ili udruženja građana pokreće javni tužilac i Ombudsman.

(6) Ustavni sud može sam pokrenuti postupak za odlučivanje o zabrani radapolitičke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana. Ovu odluku Ustavnisud donosi većinom od najmanje 5 sudija.

56

(7) Postupak za odlučivanje o sukobu nadležnosti pokreće jedan od organa ili obaorgana koja su u sukobu, nadležni javni tužilac, kao i lice povodom čijeg prava jenastao sukob nadležnosti ako nijedan od organa u sukobu ili javni tužilac ne pokrenupostupak.

(8) Postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republikepokreće Dom građana ili Dom teritorijalnih autonomija.(9) Ustavni sud može, posle pokretanja postupka, u zavisnosti od vrste povredeUstava i težine posledica, privremenom odlukom odrediti da predsednik Republikene može obavljati svoju dužnost.

(10) Odluku o povredi Ustava donosi Ustavni sud i dostavlja je Skupštini.

12. Način rada Ustavnog suda(1) Rad Ustavnog suda je javan.(2) Ustavni sud odlučuje na sednici većinom glasova sudija, izuzev kada je

Ustavom propisana posebna većina.(3) Ustavnosudski postupak je jednostepen.(4) U postupku pred Ustavnim sudom ne plaća se taksa.

(5) Odluka Ustavnog suda stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenomglasniku”, izuzev kada Ustav utvrđuje poseban rok.

(6) Odluka Ustavnog suda je opšteobavezna i izvršna.(7) U slučaju potrebe, izvršenje odluke Ustavnog suda obezbeđuje Vlada.

13. Dejstvo odluka Ustavnog suda(1) Kada Ustavni sud utvrdi da pojedine odredbe konstitutivnih akata Autonomne

Pokrajine Vojvodine, Autonomne Pokrajine Kosova, kao i autonomnih teritorijalnihzajednica nisu saglasne sa Ustavom ili potvrđenim i objavljenim međunarodnimugovorima, te odredbe prestaju da važe posle šest meseci od utvrđivanja nesaglasnostiako u tom roku nadležna skupština ne otkloni nesaglasnost.

(2) Kada Ustavni sud utvrdi da postoji nesaglasnost pojedinih odredaba zakona,Statuta Grada Beograda, statuta lokalnih zajednica, kao i drugih opštih akataautonomnih teritorijalnih zajednica sa Ustavom ili potvrđenim i objavljenimmeđunarodnim ugovorima, te odredbe prestaju da važe posle tri meseca odutvrđivanja nesaglasnosti ako u tom roku nadležna skupština ne otkloni nesaglasnost.

(3) Ako Ustavni sud uvaži ustavnu žalbu, stavlja se van snage upravni ili sudskiakt, odnosno oglašava se zakon ništavim. U tom slučaju, ovlašćenja Ustavnog suda suisključivo kasatorna, a ne i meritorna.

(4) U toku postupka do donošenja odluke, Ustavni sud može narediti da seobustavi izvršenje pojedinačnih akata ili radnji koji su preduzeti na osnovu zakona,drugog propisa ili opšteg akta čija se ustavnost ocenjuje ako bi njihovim izvršenjemmogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

14. Budžet Ustavnog suda(1) Ustavom se ustanovljava poseban sudski budžet.

57

Glava VIII

PROMENA USTAVA

1. Predlog za promenu Ustava - ovlašćeni predlagači(1) Predlog za promenu Ustava Republike Srbije mogu podneti: jedna petina

poslanika u Domu građana, jedna petina poslanika u Domu teritorijalnih autonomija,Vlada Republike Srbije, skupština autonomne teritorijalne zajednice i skupštinaGrada Beograda.

(2) Predlog za promenu Ustava podnosi se Domu građana i Domuteritorijalnih autonomija Skupštine Republike Srbije.

(3) Uz predlog za promenu Ustava predlagač prilaže i tekst Nacrta promeneUstava.

2. Rasprava o nacrtu(1) Prva rasprava o predlogu za promenu Ustava i o Nacrtu promene Ustava

održaće se na odvojenim sednicama Doma građana i Doma teritorijalnih autnomija, uroku koji ne može biti kraći od trideset niti duži od šezdeset dana od dana podnošenjapredloga.

(2) Nakon prve rasprave Ustavna komisija sastavlja i upućuje na javnuraspravu tekst Nacrta promene Ustava sa svim amandmanima i alternativama iznetimna raspravi. Javna rasprava ne može trajati kraće od trideset niti duže od šezdesetdana. Nakon javne rasprave Ustavna komisija priprema tekst Predloga promeneUstava sa svim amandmanima i alternativama iznetim na prvoj raspravi u Skupštini ina javnoj raspravi.

(3) Dom građana i Dom teritorijalnih autonomija, na odvojenim sednicama,pristupaju drugoj raspravi o Predlogu promena Ustava. Druga rasprava ne možetrajati kraće od trideset niti duže od devedeset dana.

(4) Po okončanju druge rasprave, pristupa se utvrđivanju teksta promeneUstava. Promena Ustava mora biti utvrđena u identičnom tekstu na istovremenimodvojenim glasanjima u oba doma Skupštine, većinom koja je određena u stavu (6).

(5) Promena Ustava se proglašava na zajedničkoj sednici Doma građana iDoma teritorijalnih autonomija Skupštine Republike Srbije, u roku od sedam dana oddana utvrđivanja i objavljuje se u Službenom listu u roku od sedam dana od danaproglašenja.

(6) O predlogu da se pristupi promeni Ustava, o Nacrtu promene Ustava i otekstu Predloga promene Ustava odlučuju na odvojenim sednicama Dom građanadvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika i Dom teritorijalnih autonomijadvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika.

3. Poseban postupak za promenu pojedinih ustavnih odredbi(1) Po posebnom postupku menjaju se: Osnovne odredbe (tačke 1 do 18),

odredbe o Slobodama i pravima (tačke 1 do 5), odredbe o Teritorijalnoj organizaciji(tačke 1 do 7) i odredbe o Promeni Ustava (tačke 1 do 3).

(2) Predlog da se pristupi promeni ustavnih odredbi iz stava (1), nakonprocedure sprovedene u skladu sa stavom (1) do (4) tačke 2. ovog poglavlja, donosise tročetvrtinskom većinom ukupnog broja poslanika Skupštine Republike Srbijeokupljenih u zajedničko zasedanje oba doma. O predlogu za promenu ustavnihodredbi o teritorijalnoj organizaciji odlučuju: Dom građana dvotrećinskom većinom

58

od ukupnog broja poslanika, Dom teritorijalnih autonomija tročetvrtinskom većinomod ukupnog broja poslanika i skupštine autonomnih pokrajina i Grada Beogradatročetvrtinskom većinom od ukupnog broja poslanika.

(3) Nacrt promene Ustava sastavlja Ustavna komisija.(4) Po ispunjenju uslova iz stava (2), Skupština Republike koja je podržala

predlog za promenu Ustava doneće odluku o svom raspuštanju i o raspisivanju novihskupštinskih izbora. Nacrt promene Ustava podneće se na razmatranje i potvrđivanjenovom sazivu Skupštine Republike, kao i skupštinama autonomnih teritorijalnihzajednica i Grada Beograda.

(6) Nacrt promene Ustava smatraće se potvrđenim ukoliko dobijetročetvrtinsku većinu ukupnog broja poslanika Skupštine Republike okupljenih uzajedničko zasedanje oba doma, kao i tročetvrinsku većinu ukupnog broja poslanika uskupštinama autonomnih teritorijalnih zajednica i Grada Beograda.

(7) Promena Ustava se proglašava na zajedničkoj sednici Doma građana iDoma teritorijalnih autonomija Skupštine Republike Srbije, u roku od sedam dana oddana objavljivanja rezultata referenduma i objavljuje se u Službenom glasniku u rokuod sedam dana od dana proglašenja.

Glava IX

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

(1) Postupak formiranja autonomne teritorijalne zajednice pokreću skupštineopština.

(2) Pokretanju postupka formiranja autonomne teritorijalne zajednice prethodireferendum građana u opštinama koje su postavile pitanje teritorijalnog povezivanja iformiranja autonomne teritorijalne zajednice.

(3) Referendum raspisuju skupštine opština u svakoj od opština. Referendumse organizuje samo u svrhu formiranja autonomne teritorijalne zajednice.Referendum se održava istovremeno u svim opštinama. Za pokretanje postupkaformiranja autonomne teritorijalne zajednice potrebno je da na refederdumu, u svakojod opština, pozitivo odgovori najmanje 50%+1 od ukupnog broja građana koji suizašli na referendum, pod uslovom da je na referendum izašla najmanje polovinagrađana sa biračkim pravom.

(4) Po ispunjenju prethodnog uslova obrazuje se komisija za pripremukonstitutivnog akta autonomne teritorijalne zajednice. Komisiju čini jednak brojpredstavnika svake od skupština opština u kojima se pristupilo proceduri formiranjaautonomne teritorijalne zajednice.

(5) Komisija priprema predlog konstitutivnog akta autonomne teritorijalnezajednice.

(6) Iz Ustavom utvrđenih nadležnosti autonomnih teritorijalnih zajednica, upredlogu konstitutivnog akta preciziraju se nadležnosti koje će ostvarivati konkretnaautonomna teritorijalna zajednica saglasno potrebama građana na području na komese obrazuje autonomna teritorijalna zajednica.

(7) Predlog konstitutivnog akta usvajaju skupštine opština dvotrećinskomvećinom odbornika u svakoj od skupština.

(8) Kada konstitutivni akt autonomne teritorijalne zajednice prihvateskupštine opština, on se iznosi na referendum pred građane svake od opština. Za

59

usvajanje konstitutivnog akta autonomne teritorijalne zajednice potrebno je da usvakoj od opština glasa preko polovine građana (50% + 1) sa biračkim pravom zausvajanje konstitutivnog akta.

(9) Po usvajanju konstitutivnog akta na referendumu, odbornici skupštineopština prograšavaju formiranje autonomne teritorijalne zajednice i raspisuju izboreza organe autonomne teritorijalne zajednice. Po izboru organa teritorijalnih zajednica,skupština autonomne teritorijalne zajednice izabraće poslanike u Dom teritorijalnihautonomija.(10) Ukoliko jedna ili više skupština opština odbiju da prihvati konstitutivni aktautonomne teritorijalne zajednice, ili građani jedne ili više opština na referendumune prihvate predlog konstitutivnog akta, ostale opštine i građani u njima ne lišavajuse prava da obrazuju autonomnu teritorijalnu zajednicu pod uslovom da onaispunjava ustavom propisane kriterijume za formiranje autonomne teritorijalnezajednice.

(11) Ukoliko se postupak formiranja autonomne teritorijalne zajednice neokonča u roku od godine dana, postupak se ne može ponoviti u narednih godinu dana. Građani i opštine koji su obrazovali autonomnu teritorijalnu zajednicu ne mogumenjati svoju odluku o tome u roku od šest godina od momenta stupanja takve odlukena snagu. Građani ne mogu doneti odluku o izdvajanju opštine iz sastava autonomneteritorijalne zajednice na čijem se području nalazi opština.

(12) Ustavnim zakonom bliže se uređuje postupak za ostvarivanje prava naobrazovanje autonomne teritirijalne zajednice, kriterijumi, način formiranja i pravila(procedura) rada komisije za izradu konstitutivnog akta autonomne teritorijalnezajednice.

(13) Ukoliko se u roku od šest meseci od donošenja Ustava ne obrazujuautonomne teritorijalne zajednice, Dom teritorijalnih autonomija započinje sa radomsa poslanicima iz autonomnih pokrajina i Grada Beograda.

(14) Za područje Republike Srbije na kome nisu obrazovane autonomneteritorijalne zajednice, Skupština Republike će, u oblastima rezervisanim za osnovnezakone, urediti i materiju koju prema ovom Ustavu neposredno svojim zakonomuređuje Autonomna Pokrajina Vojvodina.

* * *

Treći deo

OBRAZLOŽENJE

1. Načelno o ustavu

Načelno pitanje glasi: kakav ustav treba Srbiji? Odgovor u značajnoj merizavisi od pristupa prethodnom pitanju: šta se realno može očekivati od ustava? Nakoji način, i u kojoj meri, ustav može da doprinese uspostavljanju i konsolidacijiustavne demokratije u zemlji koja do sada nije znala za ustavnu demokratiju?

60

Neophodno je čuvati se utopijskog pristupa ili verovanja da će ustavnademokratija u Srbiji biti dosegnuta samim usvajanjem akta koji bi sadržao sve bitneelemente apstraktnog pojma dobrog demokratskog ustava. S druge strane, ne možemonegirati značaj ustavnog sadržaja: u postautoritarnom kontekstu nije realno očekivatida se okvir za efektivnu zaštitu ljudskih prava, te za stabilnu i efikasnu demokratskuvladavinu može uspostaviti bez preciznih ustavnih normi.

Demokratski ustav trebalo bi da sadrži tri osnovne grupe odredbi:- odredbe kojima se ustanovljava i garantuje univerzalno jezgro

konstitucionalizma (osnovna prava, vladavina prava, ograničena vlada, itd.);- odredbe kojima se ustanovljava okvir efikasne (efektivne) vladavine,

odnosno odredbe koje načelno garantuju sposobnost državnih organa da na efikasannačin obavljaju javne poslove;

- odredbe koje odražavaju posebne okolnosti zajednice za koju se ustav donosi(istorijske, kulturne, nacionalne, institucionalne, i sl. specifičnosti).

Kvalitet ustava zavisi od ravnoteže između ove tri vrste ustavnih odredbi. Nijesporno da odredbe pod (1) moraju uživati privilegovan status, kao kriterijum premakome će se vrednovati odredbe pod (2) i (3). Ali, precizan odgovor na pitanje okarakteru i načinu dosezanja ove ravnoteže zavisi od specifičnog konteksta u kome sei za koji se donosi ustav. Dakle, kakav ustav treba Srbiji kao državi koja se nalazi utranziciji ka demokratiji? O tome je moguće razmišljati sa aspekta karakteraneposredne prošlosti, današnje datosti i ciljeva (ustavna demokratija) koje želimo daostvarimo.

Prošlost je bitna, ali ne zato što bi se na nju trebalo oslanjati kao na izvorvrednih tradicija. Naprotiv, naša prošlost je loša i ustav treba shvatiti kao instrumentnjenog delegitimiranja i sprečavanja ponavljanja njenih najgorih aspekata (ideološkimonolitizam partije-države, autoritarni voluntarizam, nacionalizam, rat).

Sadašnjost je bitna kao izvor ograničenja sa kojima moramo računati i kojamoramo ustavnopravno tematizovati kad razmišljamo o ustavnoj demokratiji.

Pošto današnja Srbija u strogom ustavnopravnom smislu nije država, temeljnapitanja ustava tiču se konstituisanja državnosti i definisanja kategorije državljanstva.

Kao rezultat nedemokratske prošlosti, Srbiji danas nedostaju stabilne političkeinstitucije javne vlasti, akteri demokratskog procesa, kao i nezavisno civilno društvo.Iz toga sledi da demokratija u velikoj meri egzistira kao model, što se direktnoodražava na zahteve koji se postavljaju pred ustav: ako se želi ustavna demokratija,ustavom se moraju garantovati neophodni a u trenutku pisanja ustava nepostojećielementi konstitucionalizma.

Srbija je nacionalno heterogena država, što je potrebno izraziti kroz garantijeautonomije za nacionalne grupe, garantije grupno-specifičnih prava, kao i krozhorizontalnu i vertikalnu organizaciju vlasti.

Na načelno pitanje o poželjnom ustavu ne može se odgovoriti jednostavnimnedvosmislenim opredeljenjem za minimalistički (kratak i jednostavan) ustav.Naravno, bilo bi još pogrešnije tretirati ustav kao “sekularnu Bibliju”, što je praksapoznata u mnogim postkomunističkim zemljama. Odredbe koje izlaze iz okviraklasične materia constitutionis, a koje bi mogle biti neophodne u Ustavu Srbije, moguse podeliti u sledeće osnove grupe:

- “odredbe straha”: posebne garantije koje obično ne postoje u ustavimastabilnih demokratija, a koje izražavaju odlučnost ustavotvorca da delegitimira starirežim i spreči njegovu restauraciju;

- teleološke odredbe: norme koje kreiraju nužne, a u momentu pisanja ustavajoš nepostojeće elemente liberalnog društva;

61

- ideološke odredbe: norme koje imaju integrativnu funkciju, skicirajućitemeljni konsenzus o vrednostima na kojima počiva zajednica.

Opasnost od uvođenja ovih “netipičnih” normi u ustav je očigledna. Sastoji seu normativnom preopterećenju najvišeg akta, što može konačno da rezultira njegovimnormativnim obezvređivanjem. Zato je važno da se ove norme svedu na meru kojaneće ugroziti svojstvo ustava kao najvišeg pravnog akta.

2. Preambula i osnovne odredbe

Ustav ima preambulu. Preambula izražava simboličku rešenost za raskid salošom prošlošću, kao i karakter vrednosne orijentacije prema budućnosti.

Osnovne odredbe definišu prirodu i svojstva zajednice: republikanski oblik,ustavna demokratija i konacionalni karakter države; neutralnost i sekularnost;6

vernost miru i nenasilnom rešavanju konflikata.7Osnovnim odredbama definisana su načela na kojima počiva zajednica:- načelo pravnog i legitimacijskog smisla primata ljudskih prava;- načelo koje uključuje garantije grupne autonomije i eksplicitno prihvatanje

principa pozitivne diskriminacije;8- načelo vladavine prava, utemeljeno na jednom neortdoksnom razumevanju

pitanja suvereniteta;9- načelo ustavnog uređivanja ekonomskog sistema;10

- Srbija kao složena političko-teritorijalna zajednica;11

62

6 Eksplicitna referenca na neutralnost ređe se sreće u ustavima, ali reč je o temeljnom načelu svake

liberalne zajednice, koje se eksplicira, zbog karaktera neposredne prošlosti.

7 Ovaj tip odredbe nije nepoznat (na primer, Finska, Mađarska).

8 Uživanje nekih od univerzalno garantovanih osnovnih prava je u slučaju pripadnika manjinskihzajednica neodvojivo od njihovog pripadništva grupi, pa u tom smislu temeljni ustavni princip jednakeslobode za sve pretpostavlja pozitivnu diskriminaciju u obliku: 1) ustavno garantovane autonomije zanacionalne manjine i 2) grupno-specifičnih prava. Posebna grupna prava moraju biti garantovana irazvijena kao konsekvenca apsolutnog primata zahteva za nesmetanom afirmacijom moralne jednakostigrađana koji pripadaju manjinskim grupama. Grupno-specifična prava moraju biti praćena jasnimodređenjem teritorijalno-političkih i drugih oblika autonomije, odnosno jasnim definisanjeminstitucionalnih mehanizama koji će garantovati subjektivitet manjina u procesu ostvarivanja ovih prava.

9 Ustavna institucionalizacija slobode i demokratije izvodi se iz intersubjektivnog priznanja građanakao moralno ravnopravnih pojedinaca. Ovo se može odrediti kao ideja ustavno omeđenog građanskogsuvereniteta. Izvor ovog suvereniteta nije niti nacija niti narod shvaćen kao demos. Izvor suvereniteta jesam ustav, koji se neće legitimirati kao epifenomen demosa, nacije ili države, već kao akt koji formalizujepoopštive moralne zahteve, koje građani ispostavljaju jedni drugima i državi. U ovom smislu radilo bi seo samoreferentnom ustavu. S obzirom na karakter neposredne prošlosti, kao i s obzirom na karaktersadašnjeg stanja, osnove novog identiteta zajednice treba odrediti u kategorijama ustavnog patriotizma.Poseban karakter i sadržaj budućeg ustava načelno bi trebalo izvesti iz prirode očekivanja koja se prednjega postavljaju: reč je o zahtevu za uspostavljanje demokratske normalnosti nakon periodanedemokratske vladavine. Razlika u odnosu na “standardne” demokratske ustave sastoji se u tome što sesadržina ovakvog akta ne formuliše pozivom na spoljnu utemeljujuću instancu (narod, nacija).

10 Postavka tačke 13 osnovnih odredbi nije tipična za “standardne” ustave, ali je tipična za post-komunističke ustave. Prigovor “standardnog” ustavotvorstva bi ovde glasio da se jedno temeljno pravo(pravo svojine) “izmešta” u osnovne odredbe.

11 Termin “složena zajednica” koristi se kao opšti pojam koji obuhvata pravo na decentralizaciju,lokalnu samoupravu i autonomiju, uključujući i asimetrični status autonomije Vojvodine, Kosova,Grada Beograda i eventualno druge autonomne teritorijalne zajednice.

Osnovne odredbe uređuju i državne simbole, teritoriju i glavni grad.12

3. Slobode i prava građana

Ljudska prava čine posebno poglavlje sistematizovano nakon osnovnihustavnih odredbi. Poglavlje o ljudskim pravima čine tri dela. Prvi je opšti okvir ukome se navode temeljna načela ljudskih prava, drugi obuhvata katalog ljudskihprava i treći, u kome je uređena zaštita ljudskih prava.

Opšti okvir ljudskih prava sadrži osnovna načela na kojima počiva ustavnikoncept ljudskih prava, među kojima posebno:

- neposredno ustavno garantovanje ljudskih prava, neposredna primenaustavnih garancija ljudskih prava i neposredna ustavnosudska zaštita ljudskih prava;

- prihvatanje međunarodnih standarda ljudskih prava koje uključuje:garantovanje ljudskih prava uvažavajući međunarodne standarde (opšteprihvaćenapravila međunarodnog prava i međunarodni ugovori), primat međunarodnog nadunutrašnjim pravom u domenu ljudskih prava, neposredna primena međunarodnogprava od strane sudova i ustavnog suda, garantovanje međunarodnog nadzora nadostvarivanjem ljudskih prava, pravo obraćanja međunarodnim institucijama za zaštituljudskih prava;

- odstupanje od ustavnih garancija ljudskih prava izuzetak je (primenjuje serestriktivno, samo u slučajevima i iz razloga uređenih ustavom), generalnaodstupanja nisu dopuštena, a iz režima bilo kakvih ograničenja izuzeta su apsolutnozaštićena prava saglasno međunarodnim standardima;

- nadležnosti zakonodavca u domenu ljudskih prava restriktivne su (izričitoustavno ovlašćenje za donošenje zakona), u domenu osnovnih prava svedene su nauređivanje samo procesnih ne i materijalnopravnih pitanja, materija ljudskih pravauređuje se ustavnim zakonima (stroža procedura donošenja).

Katalog ljudskih prava prati uobičajenu tipologiju na osnovna (lična ipolitička prava) i socijalno – ekonomska prava. Uz to posebno se garantuju pravapripadnika nacionalnih manjina i prava stranaca. Katalog prava odlikuje:

- uvažavanje međunarodnih standarda ljudskih prava (opšti i evropski sistemljudskih prava);

- garancije osnovnih prava (lične i političke slobode) i sva odstupanja od njihprecizno su uređene u Ustavu, kako bi se potreba za interpretativnim pravilima uovom domenu svela na najmanju meru;

- socijalno ekonomska prava garantuju se kao obaveze države;- posebno se garantuju prava nacionalnih manjina, saglasno evropskim

standardima i našem iskustvu odnosno stečenim pravima.Zaštiti ljudskih prava poklonjena je posebna pažnja. Posebno su uređena:

- načela na kojima počiva zaštita ljudskih prava (neposredna primena ustavnihgarancija, neposredna ustavnopravna zaštita, odlučivanje na načelima prioriteta ihitnosti, pravo na profesionalnu pravnu pomoć, međunarodnopravna zaštita, pravomonitoriga ljudskih prava);

- institucije koje odlučuju o zaštiti ljudskih prava (redovni sudovi, ustavni sud,ombudsman, pravo obraćanja međunarodnim institucijama za zaštitu ljudskih prava);

- instrumenti zaštite (pravni lekovi) ljudskih prava među kojima posebno:tužba (primarna sudska zaštita), ustavna žalba (neposredna ustavnosudska zaštita),

63

12 Posebnost je u tome da simboli moraju biti sekularni i da ne mogu biti nacionalni.

64

pravo na osporavanje zakonitosti lišenja slobode (habeas corpus), popularna tužba(actio popularis), organizaciona tužba za zaštitu kolektivnih prava.

4. Ekonomsko uređenje

Uloga i ovlašćenja države u domenu ekonomskog uređenja definišu se uokviru koncepta liberalne otvorene države zasnovane na jemstvu svojine imehanizmima tržišne privrede sa čvrstim socijalnim garancijama na uskom frontuobavezne socijalne i zdravstvene zaštite građana.

U pogledu državne svojine i prihoda od transformisanja društvene svojine –dosledno se ide na decentralizaciju u skladu sa decentralizacijom državnih funkcija.Ako se decentralizuju državne obaveze u finansiranju školstva, kulture i fizičkekluture, obaveznih oblika socijalne i zdravstvene zaštite – onda se moradecentralizovati i raspolaganje državnom svojinom i titulari te svojine moraju biti onisubjekti unutar državne organizacije koji preuzimaju materijalne obaveze u pogleduzaštite građana. U tom smislu, autonomne pokrajine, koje preuzimaju punu obavezuda u svojim budžetima obezbede sredstva za osnovno i srednje obrazovanje, zagarantovani nivo zdravstvene i svih vidova obavezne socijalne zaštite, kao i zafunkcionisanje zakonima određenih institucija visokog obrazovanja, kulture i sporta –moraju imati ovlašćenje da samostalno utvrđuju prihode – to jest moraju imati punufiskalnu autonomiju.

Narodna banka Srbije, kao ključna institucija monetarnog sistema,centralizovana je i samostalna institucija, u skladu sa savremenom koncepcijom“neutralnog novca”.

5. Organizacija vlasti

Organizacija vlasti počiva na načelu podele vlasti u obliku parlamentarnogsistema. Podela vlasti obezbeđuje se:

- dvodomnim sastavom Skupštine i postupkom odlučivanja u Skupštini;- ustavnosudskom kontrolom zakona;- načinom izbora organa vlasti, posebno načinom izbora sudija;

nespojivošću istovremenog obavljanja određenih državnih, političkih, javnih i drugihdelatnosti ili profesija, zbog sukoba interesa;

- zabranom više uzastopnih izbora na određene funkcije;- imunitetskom zaštitom;- odgovornošću predsednika Republike za povredu Ustava;- parlamentarnom kontrolom vlade;

- premapotpisom.Zakonodavna vlast poverena je Skupštini Republike Srbije. Izvršna vlast je u

rukama Vlade i predsednika Republike koji raspolaže tradicionalnimreprezentativnim ovlašćenjima šefa države. Sudska vlast je poverena sudovima.Ustavnosudsku zaštitu obezbeđuje Ustavni sud, a kontrola uprave i zaštita ljudskihprava pred upravom poverena je ombudsmanu.

Skupština Republike Srbije je dvodomna. Čine je Dom građana (reprezentujegrađane, poslanici se biraju neposredno po proporcionalnom sistemu) i Domteritorijalnih autonomija (reprezentuje autonomne teritorijalne zajednice a poslanicise biraju u skupštinama autonomnih teritorijalnih zajednica). Skupština zaseda naredovnim (prolećno i jesenje) i vanrednim zasedanjima. Skupština može bitiraspuštena (u slučaju sukoba domova). Kao alternativno dato je i rešenje o

65

samoraspuštanju Skupštine. Dom građana će biti raspušten ako ne izabere vladu.Skupština se ne može raspustiti u vreme vanrednog stanja kao i u prvih i poslednjihšest meseci svoga mandata.

Domovi zasedaju odvojeno. O pitanjima iz nadležnosti Skupštine domoviodlučuju u ravnopravnom delokrugu, izuzev o izboru Vlade i izglasavanjunepoverenja Vladi, o čemu odlučuje Dom građana.

Skupština donosi zakone iz domena nadležnosti Republike. S obzirom naprirodu i kvalitet zakonodavnih nadležnosti, kao i na postupak donošenja zakona,razlikuju se:

- ustavni zakoni kojima se uređuje oblast ljudskih prava (ljudska prava, pravanacionalnih manjina, izbori za republičke organe, referendum i narodna inicijativa), iorganizacije vlasti (organizacija i rad Vlade i ministarstava, Ustavnog suda, sudstva ijavnog tužilaštva, ombudsman, državni simboli, finansije), a koji se donose poposebnom postupku, kvalifikovanom većinom;

- potpuni republički zakoni kojima se u celosti uređuje određena oblast izdomena nadležnosti Republike, a koji se donose po posebnom postupku u kome, ukrajnjoj liniji, prevagu ima odluka Doma građana;

- osnovni republički zakoni kojima se uređuju oblasti iz nadležnosti republikeu kojima je nadležnost Republike ograničena na uređivanje osnova sistema. Donosese po posebnom postupku u kome, u krajnjoj liniji, prevagu ima Dom teritorijalnihzajednica.

Vladi su povereni najznačajniji poslovi izvršne vlasti (vodi politiku, izvršavazakone, predlaže zakone, zaključuje međunarodne sporazume, donosi uredbe i dr.).Vlada (prvi ministar i ministri) biraju se u Skupštini. Funkcija člana vlade nespojivaje sa poslaničkom funkcijom kao i sa obavljanjem druge profesionalne delatnosti ilijavne funkcije. Nespojivost funkcija zbog sukoba interesa bliže se uređuje zakonom. Za svoj rad članovi Vlade odgovaraju Domu građana. Parlamentarna kontrola Vladeuključuje poslanička pitanja, interpelaciju i glasanje o poverenju Vladi uzalternativni predlog da glasanje o poverenju Vladi bude u formi konstruktivnogglasanja o poverenju.

Predsednik Republike obavlja deo poslova izvršne vlasti koji tradicionalnočine ovlašćenja šefa države. To su reprezentativna ovlašćenja (predstavljanje zemlje,predlaganje mandatara za sastav Vlade, proglašavanje zakona, dodela odlikovanja ipriznanja, odlučivanje o pomilovanju i dr.). Bira ga Skupština na 5 godina uzmogućnost samo jednog izbora na ovu funkciju. Ne može obavljati ni jednu drugujavnu ili političku funkciju niti profesionalnu delatnost. Zaštićen je materijalnim iprocesnim imunitetom. Odgovara za povredu Ustava pred Skupštinom. Odlučivanje otome da li je povređen Ustav povereno je Ustavnom sudu koji svoje mišljenje o tomedostavlja Skupštini.

Ombudsman kontroliše i nadzire rad uprave, prati poštovanje i ostvarivanjeljudskih prava, stara se o njihovoj zaštiti i pokreće postupke za otklanjanje povredaljudskih prava. Bira ga Skupština na period od 8 godina. Ima pomoćnike za pojedineoblasti (prava nacionalnih manjina, ravnopravnost polova, prava deteta i dr.) Uživasamostalnost i nezavisnost u radu. Organizovan je na teritorijalnom principu.

6. Sudovi i javna tužilaštva

Zadržavanje okružnih sudova kao sudova prvog i drugog stepena, i uvođenjevrhovnih sudova u autonomnim pokrajinama, a visokih sudova u autonomnimteritorijalnim zajednicama, podjednako je opravdano razlozima funkcionalne,

66

ekonomske i pravno-političke prirode, koliko i razlozima koji imaju istorijsko isocijalno uporište.

Formiranje apelacionih sudova, koji bi u potpunosti konzumiralidrugostepeno odlučivanje, u nedostatku odgovarajuće infrastrukture izazvalo bivelike troškove, probleme sa koncentracijom kadrova i zastoje u procesu ustaljivanjanove organizacije. Rešavanje najtežih i najsloženijih predmeta zajedno sa najlakšim inajjednostavnijim, u praksi bi dovelo do neprincipijelnih trijaža i nepoželjnedisproporcije u savesnom i ažurnom pristupu poslu.

Loše stanje u pravosuđu rezultat je, pre svega, kadrovskog i materijalnogzapuštanja sudova i tužilaštava, pravne i političke konfuzije u državi i demotivisanostisudija i tužilaca izazvane njihovom socijalnom degradacijom. Takvo stanje lakše semože popraviti zamenom nestručnog kadra i pristupanjem sistematskoj edukaciji,nego uvođenjem nove organizacione šeme.

Pravosudna tradicija opravdava opstanak sudova drugog stepena u lokalnimzajednicama, jer ovim zajednicama donosi odgovarajući judikativni autoritet,doprinosi jednostavnijem i boljem stručnom usavršavanju sudija i njihovoj prirodnijoji pravednijoj selekciji. Ovi razlozi još više se odnose na vraćanje vrhovnih sudovaautonomnim pokrajinama i uvođenje visokih sudova u autonomne teritorijalnezajednice.

Takvim rešenjem ne bi bilo narušeno jedinstvo pravosudnog sistema, jer biVrhovni sud Srbije i nadalje, ali sada znatno rasterećen, bio sud više instance uodnosu na najviše sudove u autonomnim teritorijalnim zajednicama, i ujedno sudzadužen za ujednačavanje sudske prakse.

Visokom sudskom savetu i Visokom savetu javnog tužilaštva moraju biti dataovlašćenja koja bi doprinela da, u procesu nominacije i etabliranja, sudska vlastostane nezavisna, a javno-tužilačka funkcija samostalna. Zato su predložene dvevarijante: u prvoj, visoki saveti predlažu izbor i razrešenje, sa mogućnošću suspenzijeponovljenog predloga samo dvotrećinskom većinom u Skupštini; u drugoj, visokisaveti sami biraju i razrešavaju sudije i tužioce, a Skupština njihove odluke samoproglašava.

7. Teritorijalna organizacija

Predlog teritorijalne organizacije zasniva se na opštem konceptu koji jeprihvaćen i naznačen u osnovnim odredbama.

Teritorijalna organizacija zasniva se na pravu građana na lokalnu samoupravui autonomiju. Ono se može ostvariti samo u demokratskoj i decentralizovanoj državi.

Pored autonomnih pokrajina, na teritoriji Republike moguće je organizovati ijednu ili više autonomnih teritorijalnih zajednica sa istim ili manjim ovlašćenjimakoje ima autonomna pokrajina, pod uslovima utvrđenim Ustavom (principasimetričnosti u teritorijalnoj organizaciji).

Polazeći od osnovnog stava o pravu građana na lokalnu samoupravu iautonomiju, utvrđene su nadležnosti teritorijalnih zajednica na osnovu principapretpostavljenih nadležnosti u korist opštine.

Teritorijalne zajednice su samostalne u organizovanju vlasti i imaju pravo nasopstvene izvore prihoda i na saradnju sa drugim teritorijalnim zajednicama istognivoa. Promene granica teritorijalne zajednice nisu moguće bez saglasnosti građanasa teritorija odgovarajuće zajednice.

Relativno precizno su određene zakonodavne nadležnosti Republike iautonomne pokrajine, kao i nadležnosti opštine, saglasno principu pretpostavljenih

67

Documents

PROJEKT USTAVA REPUBLIKE SRBIJE - clds.rs · PROJEKT USTAVA REPUBLIKE SRBIJE dr Marijana PajvanŁiæ dr Nenad Dimitrijeviæ dr Slobodan Beljanski dr Stanko Pihler dr Radivoj Stepanov