Zagađivači voda

Deveto predavanje

Ključni termini predavanja

Izvori i vrste zagađivača vode Kriterijumi kvaliteta vode Klasifikacija površinskih voda Mikroorganizmi u vodi Rastvoreni kiseonik u vodi Teški metali Nitrati i amonijak Nutrijenti Eutrofikacija

Izvori i vrste zagađivača vode Kriterijumi kvaliteta vode Klasifikacija površinskih voda Mikroorganizmi u vodi Rastvoreni kiseonik u vodi Teški metali Nitrati i amonijak Nutrijenti Eutrofikacija

U prirodne vode zagađujuće materije mogu da dospeju nadva načina: prirodnim unošenjem i antropogenim putem.

Vulkanske erupcijeZemljotresiKlimatske promenePoplavePožari šumaProdor podzemnih dubinskih voda na površinu

Prirodni izvori polutanataVulkanske erupcijeZemljotresiKlimatske promenePoplavePožari šumaProdor podzemnih dubinskih voda na površinu

Antropogeni izvori polutanata

Gradske (komunalne) otpadne vode. Izvor ovog zagađenja su kanalizacione mreže urbanih

centara koje se izlivaju u životnu sredinu. Sadrže organskei neorganske materije rastvorene ili u vidu suspendovanih italožnih materija.

Industrijske otpadne vode Sadrže razne toksične supstance.

Atmosferske vode koje spiraju zemljište isaobraćajnice Ove vode nose iz vazduha, sa krovova, fasada, deponija

razne zagađujuće materije Vode iz poljoprivrede

Gradske (komunalne) otpadne vode. Izvor ovog zagađenja su kanalizacione mreže urbanih

centara koje se izlivaju u životnu sredinu. Sadrže organskei neorganske materije rastvorene ili u vidu suspendovanih italožnih materija.

Industrijske otpadne vode Sadrže razne toksične supstance.

Atmosferske vode koje spiraju zemljište isaobraćajnice Ove vode nose iz vazduha, sa krovova, fasada, deponija

razne zagađujuće materije Vode iz poljoprivrede

Izvori zagađivača po rasporedu mogubiti koncentrisani i rasutiKoncentrisani izvori zagađivača su ljudska naselja,

industrijski centri, poljoprivredni objekti. Lokalizuju sena jednom mestu. Iz njih se ispuštaju otpadne vodepreko kanalizacionih sistema ili kanala u vodenerecipijente. Koncentrisani zagađivači se mogukontrolisati primenom posebnih postupaka.

Koncentrisani izvori zagađivača su ljudska naselja,industrijski centri, poljoprivredni objekti. Lokalizuju sena jednom mestu. Iz njih se ispuštaju otpadne vodepreko kanalizacionih sistema ili kanala u vodenerecipijente. Koncentrisani zagađivači se mogukontrolisati primenom posebnih postupaka.

Rasuti izvori zagađivača

Difuzni izvori, unose zagađivače nekoncetrisano, prekoatmosferskih padavina, spiranjem poljoprivrednogzemljišta, deponija ili puteva.

Kriterijumi određivanja kvaliteta vodePostoje različiti kriterijumi određivanja kvaliteta vode.Zagađenja mogu biti fizička, hemijska i biološka, pa se i

kvalitet kontroliše odgovarajućim postupcima za fizičku,hemijsku, biološku i mikrobiološku analizu.

Fizički kriterijumi kvaliteta vode gruba procena kvaliteta, temperatura, miris i ukus, boja, zamućenost, rastvorene i

suspendovane čvrste materije koje zaostaju nakonisparenja, električna provodljivost.

Hemijski kriterijumi kvaliteta vode specifična procena kvaliteta, kiselost i baznost vode, redoks-potencijal, neorganske i

organske hemijske supstance. Biološki kriterijumi kvaliteta vode

procena da li je zagađenje trajno ili privremeno –bakteriološka i saprobiološka ispitivanja.

Postoje različiti kriterijumi određivanja kvaliteta vode.Zagađenja mogu biti fizička, hemijska i biološka, pa se i

kvalitet kontroliše odgovarajućim postupcima za fizičku,hemijsku, biološku i mikrobiološku analizu.

Fizički kriterijumi kvaliteta vode gruba procena kvaliteta, temperatura, miris i ukus, boja, zamućenost, rastvorene i

suspendovane čvrste materije koje zaostaju nakonisparenja, električna provodljivost.

Hemijski kriterijumi kvaliteta vode specifična procena kvaliteta, kiselost i baznost vode, redoks-potencijal, neorganske i

organske hemijske supstance. Biološki kriterijumi kvaliteta vode

procena da li je zagađenje trajno ili privremeno –bakteriološka i saprobiološka ispitivanja.

Klasifikacija vodaVode se prema nameni i stepenu čistoće dele u četiri klase (Službeni

glasnik SRS, br. 5/68):

klasa I - vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije moguupotrebljavati ili iskorišćavati za snabdevanje naselja vodom zapiće, u prehrambenoj industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba(salmonida);

klasa II - vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove navodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba (ciprinida), kao i vodekoje se uz normalne metode obrade (koagulacija, filtracija idezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom zapiće i u prehrambenoj industriji;

klasa III - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati zanavodnjavanje i u industriji, osim prehrambene industrije;

klasa IV - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati samoposle posebne obrade.

Vode se prema nameni i stepenu čistoće dele u četiri klase (Službeniglasnik SRS, br. 5/68):

klasa I - vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije moguupotrebljavati ili iskorišćavati za snabdevanje naselja vodom zapiće, u prehrambenoj industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba(salmonida);

klasa II - vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove navodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba (ciprinida), kao i vodekoje se uz normalne metode obrade (koagulacija, filtracija idezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom zapiće i u prehrambenoj industriji;

klasa III - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati zanavodnjavanje i u industriji, osim prehrambene industrije;

klasa IV - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati samoposle posebne obrade.

Neke od graničnih vrednosti indikatorakvaliteta površinskih voda

Parametar I klasa II klasa III klasa IV klasa

Suspendovane materije, ml/l, do 10 30 80 100

Suvi ostatak filtrirane vode u mg/l, do- Površinske vode- Podzemne vode na kršu- Izvan krša

350 1000 1500 1500350 1000 1500 -

800 1000 1500 -800 1000 1500 -

Rastvoreni O2, mg/l, ne manji od 8 6 4 3

BPK5, mg O2/l, do 2 4 7 20

Stepen saprobnosti po Liebmann-u oligosaprobna

Mezosaprobna β α

Mezosaprobna α β

α mezosaprobnado polisaprobna

Stepen produktivnosti, samo za jezera oligotrofna

Eutrofnaumereno

- -

Najverovatniji broj koliformnih klica u100 ml, ne veći od

2000 100 000 200 000 -

pH vrednost 6.8 - 8.5 6.8 – 8.5 6.0 – 9.0 6.0 – 9.0

Glavne vrste zagađivača voda Prouzrokovači hidričnih oboljenja (patogeni) Potrošači kiseonika Biljni nutrijenti Toksične supstance

Teški metali Pesticidi

Rastvorene čvrste supstance Kiseline Suspendovane čvrste čestice i sedimenti Nafta Radioaktivne supstance (radionuklidi) Toplota (termalno zagađenje)

Prouzrokovači hidričnih oboljenja (patogeni) Potrošači kiseonika Biljni nutrijenti Toksične supstance

Teški metali Pesticidi

Rastvorene čvrste supstance Kiseline Suspendovane čvrste čestice i sedimenti Nafta Radioaktivne supstance (radionuklidi) Toplota (termalno zagađenje)

Mikroorganizmi u vodi

obuhvataju organizme koji se ne mogu videti golim okom (manji suod 0,1 mm): viruse, bakterije, alge, gljive i protozoe.

Oni vrše razgradnju organske materije i time doprinose biološkomsamoprečišćavanju vode.

Ovi mikroorganizmi, ukoliko su patogeni, mogu da prouzrokujuhidrična oboljenja (oboljenja koja se prenose putem vode).

Patogene bakterije prenete vodom predstavljaju jedan od glavnihuzorčnika bolesti u zemljama u razvoju. Najčešća hidričnaoboljenja izazvana patogenim bakterijama su: kolera, bacilarnadizenterija, tifus, tilaremija, a najčešće patogene bakterije su:Shigella, Salmonela, Escherichia coli.

Virusi koji se razmnožavaju u čovečjem organizmu se moguizbaciti iz organizma i naći se u otpadnim vodama. Najčešćehidrično oboljenja izazvano virusom je zarazna žutica.

obuhvataju organizme koji se ne mogu videti golim okom (manji suod 0,1 mm): viruse, bakterije, alge, gljive i protozoe.

Oni vrše razgradnju organske materije i time doprinose biološkomsamoprečišćavanju vode.

Ovi mikroorganizmi, ukoliko su patogeni, mogu da prouzrokujuhidrična oboljenja (oboljenja koja se prenose putem vode).

Patogene bakterije prenete vodom predstavljaju jedan od glavnihuzorčnika bolesti u zemljama u razvoju. Najčešća hidričnaoboljenja izazvana patogenim bakterijama su: kolera, bacilarnadizenterija, tifus, tilaremija, a najčešće patogene bakterije su:Shigella, Salmonela, Escherichia coli.

Virusi koji se razmnožavaju u čovečjem organizmu se moguizbaciti iz organizma i naći se u otpadnim vodama. Najčešćehidrično oboljenja izazvano virusom je zarazna žutica.

Karakter i stepen zagađenja vode seodređuje biološkim isaprobiološkim ispitivanjima.

Bakteriološko ispitivanje vode sesastoji u određivanju gustinekoliformnih bakterija (potiču izcreva toplokrvnih životinja –indikator prisustva fekalnihmaterija) u uzorku vode.

Broj bakterijau 100 ml vode Vrsta vode

< 1 Pijaće vode

Karakter i stepen zagađenja vode seodređuje biološkim isaprobiološkim ispitivanjima.

Bakteriološko ispitivanje vode sesastoji u određivanju gustinekoliformnih bakterija (potiču izcreva toplokrvnih životinja –indikator prisustva fekalnihmaterija) u uzorku vode.

< 1 Pijaće vode

10-100 Nezagađenevode

1 000-5 000Vode blagozagađenefekalijama

5 000-10 000 Zagađene vode

10 000-100 000 Opasne vode

Osnovu saprobiološkog određivanja kvaliteta voda čini određivanjebroja i učestalosti izvesnih biljaka i životinja – indikatorazagađenja.

Procesom truljenja, dolazi do izmena u sadržaju rastvorenogkiseonika, javljaju se proizvodi truljenja, dolazi do poremećaja ubiocenozi.

Biljni i životinjski oblici koji se nalaze u čistim ili vrlo malozagađenim vodama – oligosaprobni (oligosaprobne vode suplaninski potoci i planinska jezera).

β-mezosaprobne vode su relativno čiste (jezera i reke u srednjim idonjim tokovima, udaljene od urbanih oblasti)

α-mezosaprobne vode su vode sa većim i dužim zagađenjemorganskim materijama (ustajale vode, kanali za navodnjavanje ireke ispod gusto naseljenih urbanih oblasti)

Polisaprobne vode – najteže zagađena vode

Saprobiološko ispitivanjeOsnovu saprobiološkog određivanja kvaliteta voda čini određivanje

broja i učestalosti izvesnih biljaka i životinja – indikatorazagađenja.

Procesom truljenja, dolazi do izmena u sadržaju rastvorenogkiseonika, javljaju se proizvodi truljenja, dolazi do poremećaja ubiocenozi.

Biljni i životinjski oblici koji se nalaze u čistim ili vrlo malozagađenim vodama – oligosaprobni (oligosaprobne vode suplaninski potoci i planinska jezera).

β-mezosaprobne vode su relativno čiste (jezera i reke u srednjim idonjim tokovima, udaljene od urbanih oblasti)

α-mezosaprobne vode su vode sa većim i dužim zagađenjemorganskim materijama (ustajale vode, kanali za navodnjavanje ireke ispod gusto naseljenih urbanih oblasti)

Polisaprobne vode – najteže zagađena vode

Rastvoreni kiseonik u vodi je ključni parametar zaodržavanje života u vodi.

Nedostatak O2 je fatalan za mnoge životinjske vrste.Najmanje 5 ppm (5 mgO2/l) rastvorenog kiseonika u vodi je

potrebno za opstanak riba.Poreklo O2 u vodi:- iz atmosfere,- fotosinteza u algama.RK se smanjuje sa porastom temperature (sadržaj

kiseonika u vodi je veći zimi nego leti)Manje RK je u vodama na većoj nadmorskoj visini.

Rastvoreni kiseonik u vodi (RK)Rastvoreni kiseonik u vodi je ključni parametar za

održavanje života u vodi.Nedostatak O2 je fatalan za mnoge životinjske vrste.Najmanje 5 ppm (5 mgO2/l) rastvorenog kiseonika u vodi je

potrebno za opstanak riba.Poreklo O2 u vodi:- iz atmosfere,- fotosinteza u algama.RK se smanjuje sa porastom temperature (sadržaj

kiseonika u vodi je veći zimi nego leti)Manje RK je u vodama na većoj nadmorskoj visini.

Usled stalnog procesa aeracije koncentracija rastvorenogkiseonika u vodi je konstantna i bliska je vrednostizasićenja (saturaciona vrednost).

Najčešće je sadržaj kiseonika u vodama niži od njegovesaturacione vrednosti (u nekim slučajevima, zbogprodukcije kiseonika od strane algi, vode mogu bitiprezasićene kiseonikom → voda otpušta kiseonik uatmosferu).

RK koriste aerobne bakterije tokom razlaganja organskematerije u vodi.

Saturaciona vrednost rastvorenog kiseonika je funkcijatemperature, sadržaja soli u vodi i barometarskog pritiska(nadmorske visine).

Usled stalnog procesa aeracije koncentracija rastvorenogkiseonika u vodi je konstantna i bliska je vrednostizasićenja (saturaciona vrednost).

Najčešće je sadržaj kiseonika u vodama niži od njegovesaturacione vrednosti (u nekim slučajevima, zbogprodukcije kiseonika od strane algi, vode mogu bitiprezasićene kiseonikom → voda otpušta kiseonik uatmosferu).

RK koriste aerobne bakterije tokom razlaganja organskematerije u vodi.

Saturaciona vrednost rastvorenog kiseonika je funkcijatemperature, sadržaja soli u vodi i barometarskog pritiska(nadmorske visine).

Rastvorljivostkiseonika u vodi

Sa porastom nadmorskevisine opada saturacionavrednost kiseonika!

9 mg/l – nivo mora,7 mg/l na 2000 m nadmorske visinepri T vode od 20°C).

Sa porastom nadmorskevisine opada saturacionavrednost kiseonika!

9 mg/l – nivo mora,7 mg/l na 2000 m nadmorske visinepri T vode od 20°C).

Efekti smanjenja RK u vodi

Izvor organskog otpada

RK

BPK (biološka potrošnja kiseonika)

BPK predstavlja količinu kiseonika koja se troši kadase organska materija, u određenoj zapremini vode iu određenom vremenskom periodu, biološkidegradira.

Vode sa visokom BPK vrednošću su nepovoljne zažive organizme.

Najčešće se određuje BPK 5 vrednost potrošenogkiseonika za pet dana stajanja vode.

Smatra se da izvori vode za piće sa vrednošću BPK 5iznad 4 mg/l nisu za korišćenje.

BPK predstavlja količinu kiseonika koja se troši kadase organska materija, u određenoj zapremini vode iu određenom vremenskom periodu, biološkidegradira.

Vode sa visokom BPK vrednošću su nepovoljne zažive organizme.

Najčešće se određuje BPK 5 vrednost potrošenogkiseonika za pet dana stajanja vode.

Smatra se da izvori vode za piće sa vrednošću BPK 5iznad 4 mg/l nisu za korišćenje.

Teški metaliRastvaranjem iz sedimenata, biogeohemijskim procesima i

unošenjem antropogenim putem.Najopasniji teški metali su: Pb, Hg, As, Cd, Cr, Zn i Cu.Koriste se u industriji, za metalne prevlake, baterije u elektronici,

u nekim pesticidima i lekovima.Jako su toksični jer su kao joni ili u formi određenih jedinjenja

lako rastvorni u vodi pa se mogu uneti u organizam gde sevezuju za enzime inhibirajući njihovu funkciju. Čak i vrlo malekoličine mogu imati vrlo ozbiljne fiziološke i neurološkeposledice. Poznati primeri su mentalna retardacija prilikomtrovanja olovom ili rađanje defektne dece usled trovanjaživom.

Standardi za vodu za piće za ove metale su:Hg 0.002 mg/l,Cd i Se 0.01 mg/l,As, Cr i Pb 0.05 mg/l

Rastvaranjem iz sedimenata, biogeohemijskim procesima iunošenjem antropogenim putem.

Najopasniji teški metali su: Pb, Hg, As, Cd, Cr, Zn i Cu.Koriste se u industriji, za metalne prevlake, baterije u elektronici,

u nekim pesticidima i lekovima.Jako su toksični jer su kao joni ili u formi određenih jedinjenja

lako rastvorni u vodi pa se mogu uneti u organizam gde sevezuju za enzime inhibirajući njihovu funkciju. Čak i vrlo malekoličine mogu imati vrlo ozbiljne fiziološke i neurološkeposledice. Poznati primeri su mentalna retardacija prilikomtrovanja olovom ili rađanje defektne dece usled trovanjaživom.

Standardi za vodu za piće za ove metale su:Hg 0.002 mg/l,Cd i Se 0.01 mg/l,As, Cr i Pb 0.05 mg/l

Kadmijum – Cd

Cd se nalazi u prirodi usled procesa erozije i abrazije stena,vulkanskih erupcija i šumskih požara. Prirodno je prisutansvugde: u vazduhu, vodi, zemljištu i hrani.

Atmosfera 0.1 to 5 ng/m³ (pri pušenju iznad 100 ng/m³)Zemljina kora 0.1 to 0.5 µg/gMorski sediment ~1 µg/gMorska voda ~0.1 µg/l

U vodi se najčešće nalazi kao: Cd2+ jon.Koristi se u proizvodnji Ni-Cd baterija, pigmenata, metalnih

prevlaka itd.

Cd se nalazi u prirodi usled procesa erozije i abrazije stena,vulkanskih erupcija i šumskih požara. Prirodno je prisutansvugde: u vazduhu, vodi, zemljištu i hrani.

Atmosfera 0.1 to 5 ng/m³ (pri pušenju iznad 100 ng/m³)Zemljina kora 0.1 to 0.5 µg/gMorski sediment ~1 µg/gMorska voda ~0.1 µg/l

U vodi se najčešće nalazi kao: Cd2+ jon.Koristi se u proizvodnji Ni-Cd baterija, pigmenata, metalnih

prevlaka itd.

Itai-itai bolestZdravstveni efekti: povišava krvni pritisak,

oštećuje jetru, oštećuje eritrocite.Fiziološko dejstvo potiče od hemijske sličnosti

sa Zn (Cd može da zameni Zn u nekimenzimima).

“Itai-itai” bolest. U jednom gradu u Japanu jedošlo do trovanja ljudi vodom zagađenomkadmijumom iz obližnjeg rudnika. Javljali suse prelomi kostiju usled njihovogomekšavanja. Evolucija bolesti može datraje i do 12 godina. Smatra se da jehronična doza koja može da dovede dobolesti veća od 0,5 mg na dan.

Zdravstveni efekti: povišava krvni pritisak,oštećuje jetru, oštećuje eritrocite.

Fiziološko dejstvo potiče od hemijske sličnostisa Zn (Cd može da zameni Zn u nekimenzimima).

“Itai-itai” bolest. U jednom gradu u Japanu jedošlo do trovanja ljudi vodom zagađenomkadmijumom iz obližnjeg rudnika. Javljali suse prelomi kostiju usled njihovogomekšavanja. Evolucija bolesti može datraje i do 12 godina. Smatra se da jehronična doza koja može da dovede dobolesti veća od 0,5 mg na dan.

Nivo kadmijuma uživotnoj sredini jedostigo svoju najvećuvrednost 1960-tihgodina. Od tada, ovevrednosti konstantopadaju usledpoboljšanjatehnologijaproizvodnje, primenei odlaganjakadmijuma iproizvoda na bazikadmijuma. Promena koncentracija kadmijuma u ledu i snegu od

1800-tih do danas (after Boutron et al. 1995)pg = 10E-12 g .

Nivo kadmijuma uživotnoj sredini jedostigo svoju najvećuvrednost 1960-tihgodina. Od tada, ovevrednosti konstantopadaju usledpoboljšanjatehnologijaproizvodnje, primenei odlaganjakadmijuma iproizvoda na bazikadmijuma.

Istraživanjasprovedena širomsveta pokazuju daje dnevni unoskadmijuma nizak upoređenju sanivoom dnevnogtolerantnog unosa,koji je propisan odstrane WHO.Tokom zadnjih 20godina, sve više sesmanjuje unos Cd.

DNEVNI UNOS KADMIJUMA

Dnevni tolerantni unos (WHO)Odrastao čovek

Odrasla žena

Istraživanjasprovedena širomsveta pokazuju daje dnevni unoskadmijuma nizak upoređenju sanivoom dnevnogtolerantnog unosa,koji je propisan odstrane WHO.Tokom zadnjih 20godina, sve više sesmanjuje unos Cd.

godina

Dne

vni u

nos

kadm

ijum

a,μg

Olovo – Pb

Olovo, kao konstituent velikog broja minerala,pojavljuje se u prirodnim vodama ukoncentracijama 1 μg/l i manje.

Otpadne vode iz rudnika olova, iz industrije preradeolova, proizvodnje pigmenata, olovnog benzina idr., unose olovo i njegova jedinjenja u prirodnevode.

Olovo, kao konstituent velikog broja minerala,pojavljuje se u prirodnim vodama ukoncentracijama 1 μg/l i manje.

Otpadne vode iz rudnika olova, iz industrije preradeolova, proizvodnje pigmenata, olovnog benzina idr., unose olovo i njegova jedinjenja u prirodnevode.

Plumbizam (saturnizam)

Plumbizam – akutno trovanje olovom jebilo poznato još u doba Rimljana.

Olovo dovodi do oštećenja bubrega,reproduktivnih sistema, jetre, mozga, iCNS i dovodi do mentalne retardacijedece. Blaži vid trovanja olovom dovodido anemije.

Sadržaj olova u vodi za piće kod olovnihvodovodnih instalacija je posebno visokkada je voda meka, odnosno kadasadrži niske koncentracije kalcijuma.

Olovne cevi urimskim kupatilima

Plumbizam – akutno trovanje olovom jebilo poznato još u doba Rimljana.

Olovo dovodi do oštećenja bubrega,reproduktivnih sistema, jetre, mozga, iCNS i dovodi do mentalne retardacijedece. Blaži vid trovanja olovom dovodido anemije.

Sadržaj olova u vodi za piće kod olovnihvodovodnih instalacija je posebno visokkada je voda meka, odnosno kadasadrži niske koncentracije kalcijuma.

Živa – HgPrirodno prisutan metal; jedini tečan na sobnoj temperaturi.Tri oblika Hg u prirodi: elementalni, neorganski i organski.

Sva tri oblika su toksična!Elementalna živa je najstabilniji oblik i samo je neznatno

rastvorna u vodi.Kada se nađe u vodi Hg može ili da prodre u lanac ishrane,

da se nataloži na dnu ili da ispari i pređe u atmosferu. Ulazu lanac ishrane započinje sa bakterijama koje usvajajuživu u neorganskom obliku a onda je metabolizmompretvaraju u metilživu – CH3Hg.

Bakterije koje sadrže ovu metil živu mogu biti konzumirane odstrane organizama sledećeg nivoa lanca ishrane, ili onemogu da oslobode metilživu u vodu, kada se moženataložiti na plankton, koji je takože uključen u lanacishrane.

Prirodno prisutan metal; jedini tečan na sobnoj temperaturi.Tri oblika Hg u prirodi: elementalni, neorganski i organski.

Sva tri oblika su toksična!Elementalna živa je najstabilniji oblik i samo je neznatno

rastvorna u vodi.Kada se nađe u vodi Hg može ili da prodre u lanac ishrane,

da se nataloži na dnu ili da ispari i pređe u atmosferu. Ulazu lanac ishrane započinje sa bakterijama koje usvajajuživu u neorganskom obliku a onda je metabolizmompretvaraju u metilživu – CH3Hg.

Bakterije koje sadrže ovu metil živu mogu biti konzumirane odstrane organizama sledećeg nivoa lanca ishrane, ili onemogu da oslobode metilživu u vodu, kada se moženataložiti na plankton, koji je takože uključen u lanacishrane.

Bolest minamata

Čak i male koncentracije Hg u vodi mogu se akumulirati doštetnog nivoa u ribama ili čoveku. Odnos koncentracijemetilžive u tkivu riba u odnosu na vodu je između 10 000i 100 000 (biokoncentracija).

Prvo zabeleženo ozbiljno trovanje živom je bilo u periodu1956. do 1960. u zalivu Minamata (Japan) usledispuštanja u more industrijskih otpadnih voda koje susadržale živu. Došlo je do porasta bolesti CNS, kod maledece do pojave paralize i kretenizma, a preko majčineposteljice došlo je do trovanja još nerođene dece. Odtada je umrlo više od 200 ljudi, a 700 ljudi je pretrpeloteške fizičke i psihičke deformacije.

Čak i male koncentracije Hg u vodi mogu se akumulirati doštetnog nivoa u ribama ili čoveku. Odnos koncentracijemetilžive u tkivu riba u odnosu na vodu je između 10 000i 100 000 (biokoncentracija).

Prvo zabeleženo ozbiljno trovanje živom je bilo u periodu1956. do 1960. u zalivu Minamata (Japan) usledispuštanja u more industrijskih otpadnih voda koje susadržale živu. Došlo je do porasta bolesti CNS, kod maledece do pojave paralize i kretenizma, a preko majčineposteljice došlo je do trovanja još nerođene dece. Odtada je umrlo više od 200 ljudi, a 700 ljudi je pretrpeloteške fizičke i psihičke deformacije.

NitratiNitratna zagađenja su jedan od oblika azotnih zagađenja

(pored amonijačnih i nitritnih zagađenja).Nitratna zagađenja su vezana za poljoprivrednu delatnost,

ali kao izvor mogu da se jave i industrijski i komunalniotpaci.

Nitrati i nitriti se u površinskim vodama nalaze uglavnom ukoncentracijama od 0 do 8 mg/l.

Toksičnost nitrata kod ljudi je posledica njihove redukcije unitrite koji su uzrok nastanka METHEMOGLOBINEMIJE,jer nitriti ulestvuju u oksidaciji hemoglobina umethemoglobin koji nije u stanju da transportuje kiseonikdalje do tkiva, što se manifestuje cijanozom, a u većimkoncentracijama i asfiksijom.

Nitratna zagađenja su jedan od oblika azotnih zagađenja(pored amonijačnih i nitritnih zagađenja).

Nitratna zagađenja su vezana za poljoprivrednu delatnost,ali kao izvor mogu da se jave i industrijski i komunalniotpaci.

Nitrati i nitriti se u površinskim vodama nalaze uglavnom ukoncentracijama od 0 do 8 mg/l.

Toksičnost nitrata kod ljudi je posledica njihove redukcije unitrite koji su uzrok nastanka METHEMOGLOBINEMIJE,jer nitriti ulestvuju u oksidaciji hemoglobina umethemoglobin koji nije u stanju da transportuje kiseonikdalje do tkiva, što se manifestuje cijanozom, a u većimkoncentracijama i asfiksijom.

Amonijak u vodi

Kao rezultat hemijskih i bioloških procesa uvodama.

Unošenjem otpadnim vodama.

Pojavljuje se u dva oblika: kao NH3 (u baznojsredini) i kao NH4

+ (u kiseloj sredini).

Toksičnost slobodnog amonijaka je nekolikoputa veća od amonijum jona.

Kao rezultat hemijskih i bioloških procesa uvodama.

Unošenjem otpadnim vodama.

Pojavljuje se u dva oblika: kao NH3 (u baznojsredini) i kao NH4

+ (u kiseloj sredini).

Toksičnost slobodnog amonijaka je nekolikoputa veća od amonijum jona.

Toksičnost NH3 je pH zavisna

NH3 + H+ NH4+

toksičan! nije!

Dozvoljene vrednosti

pH = 6.5 24.5 ppm NH3

pH = 8.0 5.6 ppm NH3

NH3 + H+ NH4+

toksičan! nije!

Dozvoljene vrednosti

pH = 6.5 24.5 ppm NH3

pH = 8.0 5.6 ppm NH3

Nutrijenti u vodi

Azot i fosfor su odgovorni za eutrofikaciju algi.Rast algi može biti inhibiran na više načina: Zamućenost vode, Veliki protok vode.

Odnos nutrijenata potreban za rast algi je:C:N:P = 41:7:1

Fosfor je ograničavajući faktor rasta algi

Azot i fosfor su odgovorni za eutrofikaciju algi.Rast algi može biti inhibiran na više načina: Zamućenost vode, Veliki protok vode.

Odnos nutrijenata potreban za rast algi je:C:N:P = 41:7:1

Fosfor je ograničavajući faktor rasta algi

Eutrofikacijapredstavlja proces povećane produkcije (biomase) živog

sveta u vodama, usled povećanog priliva hranljivih(biogenih) i drugih materija.

Vode u kojima se odvija eutrofikacija su EUTROFNEVODE.

Povećana produkcija organske materije dovodi do: smanjenja rezervi kiseonika u vodi (jer se kiseonik troši na

oksidaciju organske materije); stvaranja dodatne količine biogenih elemenata (azota i

fosfora); stvaranja anaerobnih uslova u slojevima pri dnu (sulfati se

pretvaraju u sulfide).Eutrofikacija je prirodni proces, ali prilikom dodatnog

uvođenja polutanata u vodeno telo može doći doubrzavanja ovog procesa, kada se govori o zagađenju.

predstavlja proces povećane produkcije (biomase) živogsveta u vodama, usled povećanog priliva hranljivih(biogenih) i drugih materija.

Vode u kojima se odvija eutrofikacija su EUTROFNEVODE.

Povećana produkcija organske materije dovodi do: smanjenja rezervi kiseonika u vodi (jer se kiseonik troši na

oksidaciju organske materije); stvaranja dodatne količine biogenih elemenata (azota i

fosfora); stvaranja anaerobnih uslova u slojevima pri dnu (sulfati se

pretvaraju u sulfide).Eutrofikacija je prirodni proces, ali prilikom dodatnog

uvođenja polutanata u vodeno telo može doći doubrzavanja ovog procesa, kada se govori o zagađenju.

Stepen organske produkcije ili trofičnostivodenog ekosistema je pokazatelj kvalitetavode.

Prema stepenu trofičnosti, vode se mogupodeliti na: slabo produktivne – oligotrofne, srednje produktivne – mezotrofne i veoma produktivne – politrofne ili eutrofne.

Stepen organske produkcije ili trofičnostivodenog ekosistema je pokazatelj kvalitetavode.

Prema stepenu trofičnosti, vode se mogupodeliti na: slabo produktivne – oligotrofne, srednje produktivne – mezotrofne i veoma produktivne – politrofne ili eutrofne.

Akvatičnebiljke

Akvatične biljke koje rastuvezane za morsko dnopredstavljaju bentos.

BENTOS

FITOPLANKTON

Podvodnavegetacija

Plivajuća vegetacijaPlivajuća vegetacija

Podvodnavegetacija

Plivajućavegetacija

fitoplankton može da postigne takvugustinu samo u vodama bogatimnutrijentima, jer pošto nije vezan za dno,on može da apsorbuje nutrijente samo izvode. Prema tome, nizak nivo nutrijenatau vodi će limitirati rast fitoplanktona.

n zahteva čistu vodu kojapropušta dovoljnu količinusvetlosti za proces fotosinteze.Povećanjem turbiditeta vodesmanjuje se dubina na kojojpodvodna vegetacija može daopstane. Usvaja nutrijente izsedimenata dna preko korena.Ukoliko voda postanedeficitarna nutrijentima, njihovrast se ne menja.

Malo nutrijenataMalo fitoplanktonaVoda je čistaVoda je propusna za svetlostPodvodna vegetacija raste

Mnogo nutrijenataFitoplankton rasteVoda je zagađenaVoda je mutnaPodvodna vegetacija izumire

Mnogo nutrijenataFitoplankton rasteVoda je zagađenaVoda je mutnaPodvodna vegetacija izumire

Mnogo nutrijenataMalo fitoplanktonaVoda je čistaVoda je propusna za svetlostPodvodna vegetacija buja

Eutrofikacijaplitkih vodaU vodenim telima čija je dubina

manja od 2 m, eutrofikacija seodvija drugačije. Podvodnavegetacija raste do visine od 1m i duže, tako da dostižepovršinu vode, tako da priobogaćivanju vode nutrijetimane dolazi do njihovogizumiranja, već se ona razvijadalje prekrivajući površinuvode. Vegetacija koja se nalaziispod ovog prekrivača izumire.Kada prekrivač vegetacijeizumre, tone na dno, stvarajućideficit kiseonika i uginućeživog sveta (osim bakterija).

U vodenim telima čija je dubinamanja od 2 m, eutrofikacija seodvija drugačije. Podvodnavegetacija raste do visine od 1m i duže, tako da dostižepovršinu vode, tako da priobogaćivanju vode nutrijetimane dolazi do njihovogizumiranja, već se ona razvijadalje prekrivajući površinuvode. Vegetacija koja se nalaziispod ovog prekrivača izumire.Kada prekrivač vegetacijeizumre, tone na dno, stvarajućideficit kiseonika i uginućeživog sveta (osim bakterija).

Ključni termini predavanja

Nafta u vodi Pesticidi u vodi PCB PAH Deterdženti Radionuklidi Fizičko-hemijski parametri kvaliteta vode

za piće

Nafta u vodi Pesticidi u vodi PCB PAH Deterdženti Radionuklidi Fizičko-hemijski parametri kvaliteta vode

za piće

Nafta i njeni derivati

Nafta može biti sirova i trgovačka.Derivati nafte: benzini, kerozini, dizel goriva, mazuti,

ulja, maziva i dr.Zagađivanje površinskih i podzemnih voda najčešće

je uzrokovano naftom, benzinima i kerozinimam(drugi derivati su viskozni i lepljivi pa retkozagađuju podzemne vode).

Naftu čine (90 do 95%) ugljovodonici: parafini,cikloparafini i aromatični ugljovodonici.

Nafta se slabo rastvara u vodi (nemešljiva tečnost savodom).

Nafta može biti sirova i trgovačka.Derivati nafte: benzini, kerozini, dizel goriva, mazuti,

ulja, maziva i dr.Zagađivanje površinskih i podzemnih voda najčešće

je uzrokovano naftom, benzinima i kerozinimam(drugi derivati su viskozni i lepljivi pa retkozagađuju podzemne vode).

Naftu čine (90 do 95%) ugljovodonici: parafini,cikloparafini i aromatični ugljovodonici.

Nafta se slabo rastvara u vodi (nemešljiva tečnost savodom).

Radnici koriste specijalne mreže prilikom čišćenja kalifornijske plaženakon isipanja nafte sa tankera. Čak i male količine prosute naftese brzo šire i zahvataju veliku površinu vode. S obzirom da sevoda i nafta ne mešaju, nafta pluta na površini vode sve dok se neispere na obalama.

1 cm3 nafte može da prekrije 12 m2 vode, stvarajući film na površini.

Uzroci uginuća ptica: naftanatapa perje – ptice ne moguda lete i plivaju zbog povećanetežine. Prostor u preju jeispunjen naftom umestovazduhom pa je narušenatermoizolacija što dovodi doprehlade ptica.

Prema nekim procenama,usled zagađivanja nafte uSevernom moru i SevernomAtlantiku godišnje ugine od150 000 do 450 000 morskihptica.

Uzroci uginuća ptica: naftanatapa perje – ptice ne moguda lete i plivaju zbog povećanetežine. Prostor u preju jeispunjen naftom umestovazduhom pa je narušenatermoizolacija što dovodi doprehlade ptica.

Prema nekim procenama,usled zagađivanja nafte uSevernom moru i SevernomAtlantiku godišnje ugine od150 000 do 450 000 morskihptica. Izumrle ptice prilikom

ispuštanja nafte iz EXXON VALDEZ

PesticidiSamo oni pesticidi koji su otporni

na hemijsku i biohemijskurazgradnju imaju značaja upogledu zagađivanjačovekove okoline.

U tom smislu posebno su važnaorganohlorna jedinjenja (npr.DDT).

Samo oni pesticidi koji su otpornina hemijsku i biohemijskurazgradnju imaju značaja upogledu zagađivanjačovekove okoline.

Samo oni pesticidi koji su otpornina hemijsku i biohemijskurazgradnju imaju značaja upogledu zagađivanjačovekove okoline.

U tom smislu posebno su važnaorganohlorna jedinjenja (npr.DDT).

Samo oni pesticidi koji su otpornina hemijsku i biohemijskurazgradnju imaju značaja upogledu zagađivanjačovekove okoline.

Organohlorna jedinjenja su slabo rastvorna u vodi, ali su rastvorna umasnom tkivu. Zato se lako nagomilavaju u masnom tkivu riba, pticai čoveka. Tako, neki akvatični organizmi mogu da sadržeorganohlorna jedinjenja i 10 000 puta više od vode u kojoj žive.

DDT - dihlordifeniltrihloretan

1,1,1-trihloro-2,2bis-(p-hlorofenil)etan

God. Preostala količina

0 100 kg

15 50 kg

30 25 kg

45 12.5 kg

60 6.25 kgVreme poluraspada je 15 god.Neotrovan za ljude, otrovan za

insekte.Usled velike primene javljaju se

otporni insekti na njegovutoksičnost.

60 6.25 kg

75 3.13 kg

90 1.56 kg

105 0.78 kg

120 0.39 kg

Kakva je sudbina pesticida u vodi?

Neko vreme ostaju nepromenjeni i utiču naorganoleptičke osobine vode, nahidrohemijski i hidrobiološki režim vode.

Pristizanje u vodu: Spiranjem sa površina Podzemnim vodama Atmosferskim padavinama Desorpcijom iz vodenih organizama i sedimenata

Neko vreme ostaju nepromenjeni i utiču naorganoleptičke osobine vode, nahidrohemijski i hidrobiološki režim vode.

Pristizanje u vodu: Spiranjem sa površina Podzemnim vodama Atmosferskim padavinama Desorpcijom iz vodenih organizama i sedimenata

Uklanjanje iz vode: Sorpcijom sedimentima - muljem Sorpcija florom Sorpcija ihtiofaunom Isparavanje Hidroliza Termičko razlaganje Fotohemijsko razlaganje

Uklanjanje iz vode: Sorpcijom sedimentima - muljem Sorpcija florom Sorpcija ihtiofaunom Isparavanje Hidroliza Termičko razlaganje Fotohemijsko razlaganje

Polihlorovani difeniliPolychlorobiphenyl – PCB PCB se upotrebljavaju u kondenzatorima, kao

plastifikatori, kao fluidi za transformatore i za izmenjivačetoplote.

PCB koji su upušteni u površinske vode, najviše seadsorbuju na česticama rečnog dna i pomeraju sepomoću rečnih struja.

Čovek se najviše izlaže dejstvu PCB hraneći sezagađenom ribom. Prilikom masovnog trovanja ljudi1968. u Japanu više od 1000 ljudi je obolelo – bolestJušo (ispoljava se pigmentiranjem kože i promenama najetri).

PCB se upotrebljavaju u kondenzatorima, kaoplastifikatori, kao fluidi za transformatore i za izmenjivačetoplote.

PCB koji su upušteni u površinske vode, najviše seadsorbuju na česticama rečnog dna i pomeraju sepomoću rečnih struja.

Čovek se najviše izlaže dejstvu PCB hraneći sezagađenom ribom. Prilikom masovnog trovanja ljudi1968. u Japanu više od 1000 ljudi je obolelo – bolestJušo (ispoljava se pigmentiranjem kože i promenama najetri).

Polychlorinated biphenylPCB

Clx Cly

Polychlorinated biphenylPCB

Clx Cly

Policiklični aromatični ugljovodonici(policiklic aromatic hidrocardons, PAH)

PAH su sintetička jedinjenja koja se javljaju u čađi, katranu,izduvnim gasovima vozila i proizvodima nepotpunogsagorevanja ugljovodoničnih goriva.

Kancerogene supstance.Najpoznatiji je benzo(a)piren koji nastaje prilikom

nepotpunog sagorevanja drveta i fosilnih goriva i prekozagađenog vazduha može da dospe u površinske tokove.

PAH se sporo rastvaraju u čistoj vodi, ali im je rastvorljivostpovećana prisustvom deterdženata. Jako se adsorbuju načvrstim česticama, npr. gline, tako da ih ima u većimkoncentracijama u vodama sa većim sadržajemsuspendovanih čestica.

PAH su sintetička jedinjenja koja se javljaju u čađi, katranu,izduvnim gasovima vozila i proizvodima nepotpunogsagorevanja ugljovodoničnih goriva.

Kancerogene supstance.Najpoznatiji je benzo(a)piren koji nastaje prilikom

nepotpunog sagorevanja drveta i fosilnih goriva i prekozagađenog vazduha može da dospe u površinske tokove.

PAH se sporo rastvaraju u čistoj vodi, ali im je rastvorljivostpovećana prisustvom deterdženata. Jako se adsorbuju načvrstim česticama, npr. gline, tako da ih ima u većimkoncentracijama u vodama sa većim sadržajemsuspendovanih čestica.

DeterdžentiPrisustvo deterdženata u vodama uzrokuje nastanak

pene na njihovoj površini, posebno ukoliko su vodeizložene uzburkavanju, ili pri aerisanju vode upostupku prečišćavanja na postrojenjima.

Njihova je biorazgradljivost u vodama mala, tako da jesmanjena mogućnost samoprečišćeavanja voda.

Ranije korišćeni alkilbenzol sulfonati u deterdžentimasu zamenjeni linearnim alkilbenzol sulfonatima kojisu biorazgradivi.

Kao dodatak komercijalnim deterdžentima korišćen jefosfat. Povećanje ovog važnog nutrijenta u vodenimrecipijentima nakon ispuštanja otpadnih vodauzrokuje eutrofikaciju.

Prisustvo deterdženata u vodama uzrokuje nastanakpene na njihovoj površini, posebno ukoliko su vodeizložene uzburkavanju, ili pri aerisanju vode upostupku prečišćavanja na postrojenjima.

Njihova je biorazgradljivost u vodama mala, tako da jesmanjena mogućnost samoprečišćeavanja voda.

Ranije korišćeni alkilbenzol sulfonati u deterdžentimasu zamenjeni linearnim alkilbenzol sulfonatima kojisu biorazgradivi.

Kao dodatak komercijalnim deterdžentima korišćen jefosfat. Povećanje ovog važnog nutrijenta u vodenimrecipijentima nakon ispuštanja otpadnih vodauzrokuje eutrofikaciju.

Radionuklidi u vodi

Prirodna radioaktivnost vode je obično niska i nema uticajana zdravlje čoveka (osim ako je u pitanju radioaktivnamineralna voda).

Voda se može zagaditi radioaktivnim otpadnim vodama.Čovek može uneti radioaktivne supstance u organizam

direktno preko vode za piće ili ukoliko u ishrani koristiribe, mekušce, ljuskare i alge iz zagađene vode.

Prirodni radionuklidi koji se najčešće sreću u vodi za pićesu:

226Ra – radijum222Rn – radon232Th – tehnecijum238U – uran

Prirodna radioaktivnost vode je obično niska i nema uticajana zdravlje čoveka (osim ako je u pitanju radioaktivnamineralna voda).

Voda se može zagaditi radioaktivnim otpadnim vodama.Čovek može uneti radioaktivne supstance u organizam

direktno preko vode za piće ili ukoliko u ishrani koristiribe, mekušce, ljuskare i alge iz zagađene vode.

Prirodni radionuklidi koji se najčešće sreću u vodi za pićesu:

226Ra – radijum222Rn – radon232Th – tehnecijum238U – uran

Veštačke radioaktivne supstance sadržane u vodipotiču od padavina posle nuklearnih proba, odotpadnih voda nuklearnih reaktora.

Najvažniji radionuklidi koji emituju β zrake su:90Sr - stroncijum137Cs - cezijum131I - jod

Veštačke radioaktivne supstance sadržane u vodipotiču od padavina posle nuklearnih proba, odotpadnih voda nuklearnih reaktora.

Najvažniji radionuklidi koji emituju β zrake su:90Sr - stroncijum137Cs - cezijum131I - jod

Termalno zagađenje vode

Pokazuje štetne efekte,a može delovati i letalno nažive organizme.

Termalne vode- povećavaju brzinu biohemijskih procesa(brzina biohemijske reakcije se udvostručuje sapovećanjem temperature od 10ºC)- narušavaju enzimsku aktivnost- smanjuju RK u vodi.

Pokazuje štetne efekte,a može delovati i letalno nažive organizme.

Termalne vode- povećavaju brzinu biohemijskih procesa(brzina biohemijske reakcije se udvostručuje sapovećanjem temperature od 10ºC)- narušavaju enzimsku aktivnost- smanjuju RK u vodi.

Parametri kvaliteta vode za piće

Fizičko-hemijski parametri vode za piće

Miris i ukus vode Boja vode Temperatura vode pH vrednost Alkalitet Tvrdoća vode Ukupne rastvorljive materije Mutnoća

Miris i ukus vode Boja vode Temperatura vode pH vrednost Alkalitet Tvrdoća vode Ukupne rastvorljive materije Mutnoća

pH vrednost vode za piće

Ekstremne pH vrednosti ukazuju naakcidente.

Maksimalno dopuštena pH vrednost za voduFlaširana prirodna voda 6,8 – 8,5Prečišćena voda(redovne prilike) 6,8 – 8,5Neprečišćena voda (redovne prilike) 6,5 – 9,0Vanredne prilike 6,5 – 9,5

Ekstremne pH vrednosti ukazuju naakcidente.

Maksimalno dopuštena pH vrednost za voduFlaširana prirodna voda 6,8 – 8,5Prečišćena voda(redovne prilike) 6,8 – 8,5Neprečišćena voda (redovne prilike) 6,5 – 9,0Vanredne prilike 6,5 – 9,5

Alkalitet vode za piće

Predstavlja kapacitet vode da primi H+ jone.Osnovne komponente koje doprinose alkalitetu

vode su hidroksilni, karbonatni i bikarbonatni joni:

OH + H+ H2OCO3

2 + H+ HCO3

HCO3 + H+ H2CO3

Površinske vode sa visokom vrednošću alkalitetaće neutralisati kisele kiše i sprečiti promene pH,koje bi mogle biti pogubne po akvatičneorganizme.

Predstavlja kapacitet vode da primi H+ jone.Osnovne komponente koje doprinose alkalitetu

vode su hidroksilni, karbonatni i bikarbonatni joni:

OH + H+ H2OCO3

2 + H+ HCO3

HCO3 + H+ H2CO3

Površinske vode sa visokom vrednošću alkalitetaće neutralisati kisele kiše i sprečiti promene pH,koje bi mogle biti pogubne po akvatičneorganizme.

Tvrdoća vode

Tvrda voda je voda koja može da izazovetaloženje sapuna, odnosno stvaranje kamena ubojlerima.

Te reakcije vode potiču zbog visokog sadržaja Ca iMg.

Tvrde vode ne predstavljaju opasnost po zdravljeljudi.

U industriji su nepoželjne, jer izazivaju većupotrošnju goriva za zagrevanje kotlova u kojimase kuva voda.

Tvrda voda je voda koja može da izazovetaloženje sapuna, odnosno stvaranje kamena ubojlerima.

Te reakcije vode potiču zbog visokog sadržaja Ca iMg.

Tvrde vode ne predstavljaju opasnost po zdravljeljudi.

U industriji su nepoželjne, jer izazivaju većupotrošnju goriva za zagrevanje kotlova u kojimase kuva voda.

Tvrdoća se deli na: Karbonatnu tvrdoću, potiče od metalnih jona u formi

bikarbonata i Nekarbonatnu tvrdoću, potiče od metalnih jona u obliku

sulfata, hlorida i nitrata.Kuvanjem vode bikarbonati prelaze u karbonate, koji su

nerastvorni, pri čemu iščezava karbonatna tvrdoća,preostaje nekarbonatna (stalna) tvrdoća.

Vode se svrstavaju u četiri stepena tvrdoće, ako se stepentvrdoće izražava u mg/l CaCO3

Tvrdoća se deli na: Karbonatnu tvrdoću, potiče od metalnih jona u formi

bikarbonata i Nekarbonatnu tvrdoću, potiče od metalnih jona u obliku

sulfata, hlorida i nitrata.Kuvanjem vode bikarbonati prelaze u karbonate, koji su

nerastvorni, pri čemu iščezava karbonatna tvrdoća,preostaje nekarbonatna (stalna) tvrdoća.

Vode se svrstavaju u četiri stepena tvrdoće, ako se stepentvrdoće izražava u mg/l CaCO3

mg/lCaCO3

Stepentvrdoće

0-75 meka voda

75-150 srednjetvrda voda

Pijaća voda Niša jesrednje tvrda voda.

75-150 srednjetvrda voda

150-300 tvrda voda

300 i više vrlo tvrdavoda

Čvrste materije u vodi – suvi ostatak

su sve one materije koje ostaju nakonisparavanja vode i sušenja na temperaturi od103-105°C.

One su i organskog i neorganskog porekla.Ima uticaja na upotrebu vode.Vode sa sadržajem ukupnih čvrstih materija

ispod 500 mg/l su pogodne za piće.

su sve one materije koje ostaju nakonisparavanja vode i sušenja na temperaturi od103-105°C.

One su i organskog i neorganskog porekla.Ima uticaja na upotrebu vode.Vode sa sadržajem ukupnih čvrstih materija

ispod 500 mg/l su pogodne za piće.