Tretman(prečišćavanje) voda

Univerzitet u NišuPrirodno-matematički fakultet

Odsek za geografiju

Deseto predavanje

Ključni termini predavanja

Tretman vode za domaću upotrebu Tretman vode za industrijsku primenu Tretman otpadne vode Obrada i odlaganje mulja Samoprečišćavanje

Tretman vode za domaću upotrebu Tretman vode za industrijsku primenu Tretman otpadne vode Obrada i odlaganje mulja Samoprečišćavanje

Tretman (prečišćavanje) vodezavisi od njene upotrebe

Prečišćavanje vode za domaću upotrebu(municipal use),

Prečišćavanje vode za specifičnu industrijskuprimenu (industrial use),

Prečišćavanje otpadne vode da bi se moglaispustiti u vodotok ili ponovo koristiti u procesu(disposal).

Prečišćavanje vode za domaću upotrebu(municipal use),

Prečišćavanje vode za specifičnu industrijskuprimenu (industrial use),

Prečišćavanje otpadne vode da bi se moglaispustiti u vodotok ili ponovo koristiti u procesu(disposal).

Prečišćavanje vodeza domaću upotrebu(municipal use)

Prečišćavanje vodeza domaću upotrebu(municipal use)

Procesomdesalinizacije morskavoda se oslobađasoli.

Desalinizacija se vršidestilacijom ilireversnomosmozom.

U vodosnabdevanju stanovništva koristi sepodzemna, površinska i sve više desalinizovanamorska voda.

Prekomerno trošenje podzemnih voda može daizazove tonjenje gradova usled sleganja zemljišta.

Kao površinske vode koriste se i veštačka jezera –akumulacije. Na teritoriji Srbije ima više od 100akumulacija.

Procesomdesalinizacije morskavoda se oslobađasoli.

Desalinizacija se vršidestilacijom ilireversnomosmozom.

Zemlja Zastupljenostpodzemne vode

Danska 99%

Austrija 99%Italija 90%

Finska 84%Srbija 80%

V. Britanija 20%

Reversna osmoza i destilacija

SemipermeabilnamembranapritisakSemipermeabilnamembranapritisak

Slatkavoda

Slanavoda

Postrojenje za prečišćavanje vode za piće(municipal water treatment plant)

Aerator Primarnibazen

Sekundarnibazen Filter

Krečnjak Koagulant

Aerator Primarnibazen

Sekundarnibazen Filter

Laguna za mulj

IzvorCl2CO2

Aeracija vode

predstavlja provođenje mehurova vazduha krozvodu ili kapi vode kroz vazduh.

Cilj aeracije: Povećava se sadržaj

kiseonika u vodi, Udaljavaju se gasoviti agensi

iz vode, Vrši se oksidacija nekih

redukcionih agenasa (sulfiti iliSO2 u vodi).

Uređaj za aeraciju vode: 1-ulaz otpadnevode, 2-dizne; 3- cevi, 4- otvori za ulazvazduha, 5 – izlaz vode

Cilj aeracije: Povećava se sadržaj

kiseonika u vodi, Udaljavaju se gasoviti agensi

iz vode, Vrši se oksidacija nekih

redukcionih agenasa (sulfiti iliSO2 u vodi).

Prečišćavanje krečnjakom

Dodatak krečnjaka u formi CaO iliCa(OH)2 nakon aeracije povećava pHvrednost, što dovodi do nastankataloga koji sadrži jone kalcijuma imagnezijuma (doprinose tvrdoćivode).

Dodatak krečnjaka u formi CaO iliCa(OH)2 nakon aeracije povećava pHvrednost, što dovodi do nastankataloga koji sadrži jone kalcijuma imagnezijuma (doprinose tvrdoćivode).

Koagulacija

Sirova voda sadrži suspendovane čestice (bakterije,mutnoća, obojenje) koje su suviše male da bi senataložile. Prostom filtracijom se ne mogu ukloniti – vršise koagulacija.

Koagulacija je destabilizacija i uklanjanje koloidnodispergovanih čestica.

Šta su koloidne čestice?Čestice veličine od 0.001 do 1 m. Obično negativnonaelektrisane. Odbijaju se međusobno, tako da je suspenzijastabilna.

Koloidno dispergovane čestice u vodi su obično negativnonaelektrisane. Koagulacijom se one sjedinjuju, postajuveće pa mogu da se uklone sedimentacijom i filtracijom.

Sirova voda sadrži suspendovane čestice (bakterije,mutnoća, obojenje) koje su suviše male da bi senataložile. Prostom filtracijom se ne mogu ukloniti – vršise koagulacija.

Koagulacija je destabilizacija i uklanjanje koloidnodispergovanih čestica.

Šta su koloidne čestice?Čestice veličine od 0.001 do 1 m. Obično negativnonaelektrisane. Odbijaju se međusobno, tako da je suspenzijastabilna.

Koloidno dispergovane čestice u vodi su obično negativnonaelektrisane. Koagulacijom se one sjedinjuju, postajuveće pa mogu da se uklone sedimentacijom i filtracijom.

Koagulacija i flokulacija

Proces koagulacije

+ +

++

++

+ + ++

+ +++

++

++

+ + +++

++ + +

+++

Koloidna čestica(0.001 - 1 m)

flokula(1 - 100 m)

+++

+++

+ + + ++

++

+ + +

Dezinfekcija vode

Hlor je najčešće korišćeno sredstvo dezinfekcije.Cl2 + H20 → H+ + Cl- + HOClHOCl ↔ H+ + OCl-

Koncentracija elementarnog hlora je zanemarljiva kadaje on dodat vodi u količini manjoj od 1 mg/L.

Hlorisanjem se uklanjaju patogene bakterije, ali seuništavaju i korisni mikroorganizmi (za razgradnjuotpadne materije).

Takođe, izvesna organska jedinjenja prisutna u vodihlorisanjem grade hlorne derivate (kancerogeni).

Hlor je najčešće korišćeno sredstvo dezinfekcije.Cl2 + H20 → H+ + Cl- + HOClHOCl ↔ H+ + OCl-

Koncentracija elementarnog hlora je zanemarljiva kadaje on dodat vodi u količini manjoj od 1 mg/L.

Hlorisanjem se uklanjaju patogene bakterije, ali seuništavaju i korisni mikroorganizmi (za razgradnjuotpadne materije).

Takođe, izvesna organska jedinjenja prisutna u vodihlorisanjem grade hlorne derivate (kancerogeni).

Ozon kao dezinfekcioni sredstvo

Jako oksidaciono sredstvo Poboljšava organoleptičke osobine vode Ne zagađuje je proizvodima sporednih

reakcija Neutrošeni ozon koji zaostaje u vodi se brzo

razgrađuje, pa voda koja je prečišćavanaozonom može da se zagadi (alge imikroorganizmi). Zato se kombinuje ozon ihlor.

Jako oksidaciono sredstvo Poboljšava organoleptičke osobine vode Ne zagađuje je proizvodima sporednih

reakcija Neutrošeni ozon koji zaostaje u vodi se brzo

razgrađuje, pa voda koja je prečišćavanaozonom može da se zagadi (alge imikroorganizmi). Zato se kombinuje ozon ihlor.

Tretman vode zaindustrijsku primenuTretman vode zaindustrijsku primenu

Industrija i energetika su velikipotrošači vode.

U industriji se voda koristi kao:reaktant u procesu, za održavanjehigijenskih uslova, kao sredstvo zaprenos toplote.

Industrija i energetika su velikipotrošači vode.

U industriji se voda koristi kao:reaktant u procesu, za održavanjehigijenskih uslova, kao sredstvo zaprenos toplote.

Sistem zatvorenih ciklusa

Postupci koji se primenjuju u industrijii sastoje se u višestrukom korišćenjuvode postupkom recirkulacije.

U okviru ovog postupka svežomvodom se samo nadoknađuje količinavode izgubljene isparavanjem.

Ovakav postupak je jeftiniji jer semogu koristiti i vode koje ne mogu bitiprečišćene u potpunosti.

Postupci koji se primenjuju u industrijii sastoje se u višestrukom korišćenjuvode postupkom recirkulacije.

U okviru ovog postupka svežomvodom se samo nadoknađuje količinavode izgubljene isparavanjem.

Ovakav postupak je jeftiniji jer semogu koristiti i vode koje ne mogu bitiprečišćene u potpunosti.

Voda za napajanje parnih kotlova trebada bude čista voda bez:

• suspendovanih i koloidnih materija,• rastvorenih soli (soli se talože u

cevovodima),• rastvorenih gasova (kiseonik i ugljen-

dioksid izazivaju koroziju kotlovskogpostrojenja).

Voda za napajanje parnih kotlova trebada bude čista voda bez:

• suspendovanih i koloidnih materija,• rastvorenih soli (soli se talože u

cevovodima),• rastvorenih gasova (kiseonik i ugljen-

dioksid izazivaju koroziju kotlovskogpostrojenja).

Tvrdoća vode

Označava sposobnost vode da: Prouzrokuje taloženje sapuna

Ca2+ + (Sapun)- Ca(Sapun)2 (s)

Povećava količinu utroška sapuna Stvara naslage na cevima

Označava sposobnost vode da: Prouzrokuje taloženje sapuna

Ca2+ + (Sapun)- Ca(Sapun)2 (s)

Povećava količinu utroška sapuna Stvara naslage na cevima

Poreklo tvrdoće vode

Precipitacija

Površinski sloj zemljišta

CO2 + H2O H2CO3

Krečnjak CaCO3(s) + H2CO3 Ca(HCO3)2MgCO3(s) + H2CO3 Mg(HCO3)2

Površinski sloj zemljišta

Hemijsko taloženje

Rastvorne soli kalcijuma i magnezijumase prevode u nerastvorne soli kao štosu kalcijum-karbonat i magnezijum-hidroksid.

Talozi se odvajaju od vode filtriranjem.Kao hemijska sredstva koriste se kreč ili

soda.

Rastvorne soli kalcijuma i magnezijumase prevode u nerastvorne soli kao štosu kalcijum-karbonat i magnezijum-hidroksid.

Talozi se odvajaju od vode filtriranjem.Kao hemijska sredstva koriste se kreč ili

soda.

Tretman otpadne vode(sewage treatment)Tretman otpadne vode(sewage treatment)

Tretman otpadne vode(sewage treatment)Otpadne vode (gradske ili industrijske) pre ispuštanja u

recipijent neophodno je prečistiti.Izbor metode prečišćavanja zavisi od:

Vrste i stepena ZS Kvaliteta prečišćene vode (dozvoljeni stepen

zagađenja vode koja se ispušta u vodeni recipijent –kapacitet vodotoka).

Kapacitet vodotoka zavisi od:1) količine prirodne vode (zapremina vode u jezeru iliprotoka vode u reci)2) hidrogeohemijskih karakteristika vodotoka

Otpadne vode (gradske ili industrijske) pre ispuštanja urecipijent neophodno je prečistiti.

Izbor metode prečišćavanja zavisi od: Vrste i stepena ZS Kvaliteta prečišćene vode (dozvoljeni stepen

zagađenja vode koja se ispušta u vodeni recipijent –kapacitet vodotoka).

Kapacitet vodotoka zavisi od:1) količine prirodne vode (zapremina vode u jezeru iliprotoka vode u reci)2) hidrogeohemijskih karakteristika vodotoka

Preliminarni tretman

podrazumeva uklanjanje grubih sastojaka(komadastih materijala) i uklanjanje teškihneorganskih materija (pesak, šljunak).

Preliminarni tretman

Grubo ceđenje narešetkama (rešetke saotvorima od oko 5 cm)

Taloženje (sedimentacija) utaložnicima za pesak.Smanjuje se brzina vode unjima, tako da se česticepeska talože.

Grubo ceđenje narešetkama (rešetke saotvorima od oko 5 cm)

Taloženje (sedimentacija) utaložnicima za pesak.Smanjuje se brzina vode unjima, tako da se česticepeska talože.

Čestice suspendovaneu vodi

Česticenataložene na dnu

Vreme

Primarno prečišćavanje

Primarno prečišćavanjePosle preliminarnog tretmana, voda ide na primarni

tretman, gde se kreće veoma sporo (oko 2 m/h),kroz velike rezervoare, koji se zovu primarnitaložnici. Pošto se kreće veoma sporo, vodapraktično miruje nekoliko sati.

Čestična organska materija oko 30% do 50%, setaloži na dnu, odakle se uklanja.

U isto vreme, masne i uljaste materije isplivavaju napovršinu, odakle se uklanjaju u vidu kajmaka sapovršine.

Nakon izbistravanja, uklanja se mulj, a voda odvodi upostrojenje za sekundarno prečišćavanje ilidirektno u vodotok.

Posle preliminarnog tretmana, voda ide na primarnitretman, gde se kreće veoma sporo (oko 2 m/h),kroz velike rezervoare, koji se zovu primarnitaložnici. Pošto se kreće veoma sporo, vodapraktično miruje nekoliko sati.

Čestična organska materija oko 30% do 50%, setaloži na dnu, odakle se uklanja.

U isto vreme, masne i uljaste materije isplivavaju napovršinu, odakle se uklanjaju u vidu kajmaka sapovršine.

Nakon izbistravanja, uklanja se mulj, a voda odvodi upostrojenje za sekundarno prečišćavanje ilidirektno u vodotok.

Primarni taložnici

Sekundarno prečišćavanje(biološki tretman)

Biološki tretman jer uključuje korišćenje organizama –prirodnih razlagača i detritivora.

Sekundarno prečišćavanje(biološki tretman)Predstavlja biohemijski proces, koji se

odvija pod uticajem mikroorganizamaa primenjuje se za dalje uklanjanjesuspendovanih čestica i sniženjeBPK.

Obuhvata korišćenje:biološki aktivnog mulja (activatedsludge) ilikapajuće biofiltre (trickling filters).

Predstavlja biohemijski proces, koji seodvija pod uticajem mikroorganizamaa primenjuje se za dalje uklanjanjesuspendovanih čestica i sniženjeBPK.

Obuhvata korišćenje:biološki aktivnog mulja (activatedsludge) ilikapajuće biofiltre (trickling filters).

Kapajući filtri (biofiltri)

Biološki aktivni mulj

Tercijarno prečišćavanje

Cilj ovog prečišćavanja je uklanjanjepreostalog BPK, HPK, ukupnog organskogugljenika, mineralnih materija, teškihmetala, jedinjenja azota i fosfora, patogenihklica.

Retko se primenjuje za prečišćavanjekomunalnih otpadnih voda, a češće kodindustrijskih.

Najčešće tehnike su: adsorpcija naaktivnom uglju, elektrodijaliza, reversnaosmoza, jonska izmena, upotreba hemijskihaditiva - koagulanata i oksidanata.

Cilj ovog prečišćavanja je uklanjanjepreostalog BPK, HPK, ukupnog organskogugljenika, mineralnih materija, teškihmetala, jedinjenja azota i fosfora, patogenihklica.

Retko se primenjuje za prečišćavanjekomunalnih otpadnih voda, a češće kodindustrijskih.

Najčešće tehnike su: adsorpcija naaktivnom uglju, elektrodijaliza, reversnaosmoza, jonska izmena, upotreba hemijskihaditiva - koagulanata i oksidanata.

Finalno čišćenje i dezinfekcija

Postupkom prečišćavanja vode, posebno komunalnihvoda, koje u sebi sadrže vode iz zdravstvenihustanova, nije moguće u potpunosti odstranitipatogene bakterije. To je posebno važno, ako se takvavoda ispušta u recipijent koji služi zavodosnabdevanje, rekreaciju, tako da je neophodnodezinfikovati pre ispuštanja u recipijent.

Najčešće korisšćeni dezinfekcioni agens je gas hlor, zatošto je jeftin i efikasan. Međutim, na ovaj način seunosti hlor u prirodno vodeno telo, a čak i male količinehlora mogu da oštete akvatični sistem. Takođe,opasno je raditi sa gasovitim hlorom.Zato se češćekoristi natrijum-hipohlorit.

Postupkom prečišćavanja vode, posebno komunalnihvoda, koje u sebi sadrže vode iz zdravstvenihustanova, nije moguće u potpunosti odstranitipatogene bakterije. To je posebno važno, ako se takvavoda ispušta u recipijent koji služi zavodosnabdevanje, rekreaciju, tako da je neophodnodezinfikovati pre ispuštanja u recipijent.

Najčešće korisšćeni dezinfekcioni agens je gas hlor, zatošto je jeftin i efikasan. Međutim, na ovaj način seunosti hlor u prirodno vodeno telo, a čak i male količinehlora mogu da oštete akvatični sistem. Takođe,opasno je raditi sa gasovitim hlorom.Zato se češćekoristi natrijum-hipohlorit.

Obrada i odlaganje mulja(sludge treatment)Mulj koji se nagomilao u tretmanu otpadne vode

mora se preraditi i odložiti na sigurno mesto.Cilj digestije je smanjenje količine organskematerije i broja patogenih mikroorganizamaprisutnih u mulju. Najčešći tretman uključujeanaerobnu digestiju, aerobnu digestiju ikompostiranje.

Izbor tretmana za obradu mulja zavisi od količinemulja. Kompostiranje se najčešće primenjuje zaobradu relativno malih količina mulja, zatimsledi aerobna digestija i na kraju anaerobnadigestija za primenu kod velike količine mulja.

Mulj koji se nagomilao u tretmanu otpadne vodemora se preraditi i odložiti na sigurno mesto.Cilj digestije je smanjenje količine organskematerije i broja patogenih mikroorganizamaprisutnih u mulju. Najčešći tretman uključujeanaerobnu digestiju, aerobnu digestiju ikompostiranje.

Izbor tretmana za obradu mulja zavisi od količinemulja. Kompostiranje se najčešće primenjuje zaobradu relativno malih količina mulja, zatimsledi aerobna digestija i na kraju anaerobnadigestija za primenu kod velike količine mulja.

Anaerobna digestijaAnaerobna digestija je bakterijski proces koji se odvija u

odsustvu kiseonika. Proces može biti ili termofilan,kada mulj fermentiše u tankovima na temperaturi od55°C, ili mezofilan, na temperaturi od 36°C. Iakopodrazumeva kraće retenciono vreme (pa samim tim imanje tankove), termofilna digestija je suplja, usledpotrošnje energije za zagrevanje mulja.

Glavna karakteristika anaerobne digestije je produkcijabiogasa, koji se može koristiti u generatorimaelektrične energije i za zagrevanje bojlera.

Anaerobna digestija je bakterijski proces koji se odvija uodsustvu kiseonika. Proces može biti ili termofilan,kada mulj fermentiše u tankovima na temperaturi od55°C, ili mezofilan, na temperaturi od 36°C. Iakopodrazumeva kraće retenciono vreme (pa samim tim imanje tankove), termofilna digestija je suplja, usledpotrošnje energije za zagrevanje mulja.

Glavna karakteristika anaerobne digestije je produkcijabiogasa, koji se može koristiti u generatorimaelektrične energije i za zagrevanje bojlera.

Postrojenje za anaerobnu digestiju uNemačkoj, 2007.

Aerobna digestija

Aerobna digestija je bakterijski proceskoji se odvija u prisustvu kiseonika.Pri aerobnim uslovima, bakterije brzokonzumiraju organsku materiju ikonvertuju je u ugljen-dioksid.

Troškovi aerobne digestije su mnogoveći, jer u sistem treba da se stalnododaje kiseonik.

Aerobna digestija je bakterijski proceskoji se odvija u prisustvu kiseonika.Pri aerobnim uslovima, bakterije brzokonzumiraju organsku materiju ikonvertuju je u ugljen-dioksid.

Troškovi aerobne digestije su mnogoveći, jer u sistem treba da se stalnododaje kiseonik.

KompostiranjeKompostiranje je takođe, aerobni proces koji

podrazumeva mešanje mulja sa izvorom ugljenika,kao što je trina, slama itd. U prisustvu kiseonika,bakterije metaboličkom aktivnošću prerađuju i muljiz vodenog tretmanai izvor ugljenika i pri tomeoslobađaju veliku količinu energije.

Kompostiranje je takođe, aerobni proces kojipodrazumeva mešanje mulja sa izvorom ugljenika,kao što je trina, slama itd. U prisustvu kiseonika,bakterije metaboličkom aktivnošću prerađuju i muljiz vodenog tretmanai izvor ugljenika i pri tomeoslobađaju veliku količinu energije.

Gomila aktivnog komposta,isparava na hladnoći. Kompostje topao usled egzotermnogprocesa koji se odvija pomoćubakterija koje razlažu organskumateriju

Prirodno prečišćavanje otpadnihvoda (samoprečišćavanje)

Predstavlja procese koji dovode do umanjenjasadržaja zagađujućih agenasa u vodi.

Spontani procesi. Samoprečišćavanje se odvija u prirodnim

vodama. Zbog procesa samoprečišćavanja jednom

zagađena voda može da se regenerišeposle dužeg ili kraćeg vremena.

Samoprečišćavanje se odvija pod dejstvombioloških i fizičko-hemijskih procesa.

Predstavlja procese koji dovode do umanjenjasadržaja zagađujućih agenasa u vodi.

Spontani procesi. Samoprečišćavanje se odvija u prirodnim

vodama. Zbog procesa samoprečišćavanja jednom

zagađena voda može da se regenerišeposle dužeg ili kraćeg vremena.

Samoprečišćavanje se odvija pod dejstvombioloških i fizičko-hemijskih procesa.

Biološki procesi samoprečišćavanja su svi oniprocesi pri kojima organizmi koji žive u vodiuklanjaju supstance ili materijale iz vodekoristeći ih u procesu svoje ishrane.

Primer:Ribe koriste za ishranu otpatke hrane,

mesa, čime se psrečava njihovo raspadanjedrugim putevim, koji bi dali i proizvode toksičneza ribe.

Vodena flora koristi za ishranu fosfate iazotna jedinjenja, čime se smanjuje njihovakoncentracija u vodi.

Procesi pod dejstvom mikroorganizama se delena aerobne i anaerobne. Aerobni procesiobično kao proizvode daju neškodljivesupstance, dok anaerobni dovode do građenja iškodljivih jedinjenja (H2S, CH4, i dr.)

Biološki procesi samoprečišćavanja su svi oniprocesi pri kojima organizmi koji žive u vodiuklanjaju supstance ili materijale iz vodekoristeći ih u procesu svoje ishrane.

Primer:Ribe koriste za ishranu otpatke hrane,

mesa, čime se psrečava njihovo raspadanjedrugim putevim, koji bi dali i proizvode toksičneza ribe.

Vodena flora koristi za ishranu fosfate iazotna jedinjenja, čime se smanjuje njihovakoncentracija u vodi.

Procesi pod dejstvom mikroorganizama se delena aerobne i anaerobne. Aerobni procesiobično kao proizvode daju neškodljivesupstance, dok anaerobni dovode do građenja iškodljivih jedinjenja (H2S, CH4, i dr.)

Pitanja za utvrđivanjejedanaestogpredavanja

Prvo pitanje

Krečnjak se dodaje vodi u procesuprečišćavanja da bi se povećalakoncentracija kalcijuma.

Tačno Netačno

Krečnjak se dodaje vodi u procesuprečišćavanja da bi se povećalakoncentracija kalcijuma.

Tačno Netačno

Drugo pitanje

Koagulacija je destabilizacija i uklanjanjekoloidno dispergovanih čestica.

Tačno Netačno

Koagulacija je destabilizacija i uklanjanjekoloidno dispergovanih čestica.

Tačno Netačno

Treće pitanje

Hlorisanjem vode, voda postajemikrobiološki ispravna, ali hemijskimože postati neispravna.

Tačno Netačno

Hlorisanjem vode, voda postajemikrobiološki ispravna, ali hemijskimože postati neispravna.

Tačno Netačno

Četvrto pitanje

Ozonizacija vode pokazujeproduženo dejstvo dezinfekcijevode.

Tačno Netačno

Ozonizacija vode pokazujeproduženo dejstvo dezinfekcijevode.

Tačno Netačno

Peto pitanje

Recirkulacija vode predstavlja procesvišestrukog korišćenja vode uindustrijskom procesu.

Tačno Netačno

Recirkulacija vode predstavlja procesvišestrukog korišćenja vode uindustrijskom procesu.

Tačno Netačno

Šesto pitanje

Tvrdoća vode smanjuje količinu utroškasapuna.

Tačno Netačno

Tvrdoća vode smanjuje količinu utroškasapuna.

Tačno Netačno

Sedmo pitanje

Kapajući biofiltri predstavljaju deoprimarnog tretmana vode.

Tačno Netačno

Kapajući biofiltri predstavljaju deoprimarnog tretmana vode.

Tačno Netačno

Osmo pitanje

Tercijarno prečišćavanje se čestoprimenjuje za prečišćavanjekomunalnih otpadnih voda.

Tačno Netačno

Tercijarno prečišćavanje se čestoprimenjuje za prečišćavanjekomunalnih otpadnih voda.

Tačno Netačno

Deveto pitanje

Kompostiranje se najčešće primenjuje zaobradu velikih količina mulja nastalog utretmanu otpadnih voda.

Tačno Netačno

Kompostiranje se najčešće primenjuje zaobradu velikih količina mulja nastalog utretmanu otpadnih voda.

Tačno Netačno

Deseto pitanje

Glavna karakteristika aerobnedigestije otpadnog mulja je produkcijabiogasa.

Tačno Netačno

Glavna karakteristika aerobnedigestije otpadnog mulja je produkcijabiogasa.

Tačno Netačno