Yasunari Kawabata-Snežna zemlja

7/24/2019 Yasunari Kawabata-Snena zemlja

1/124


2/124

Pred vozom, tek to je izronio iz dugog tunela kojim se graniedve oblasti, pojavi se Snena zemlja. Bila je no duboko proetabelinom. Voz stade na signalu.

Devojka sa sedita preko puta ustade i prie imamuri.Sputajui stakleno okno, otvorila je prozor pored njega. Ledeni dahsnega pohrli unutra. Devojka, cela nagnuta kroz prozor, povika kao

da doziva nekoga u daljini:

Gospodine, gospodine efe stanice!ovek, lica uronjenog u al do vrha nosa, sa ubaromnatuenom preko uiju i fenjerom u ruci, gazio je sneg tupimkorakom.

Kako li je ve toliko steglo, pomisli imamura, posmatrajuikroz prozor. U podnoju planine, tu i tamo, kao rasterane hladnoom,uurile se kuice nalik na eleznike barake. Osim njih niega nijebilo. ak bi i boju snega, pre nego to bi uspevala da do njih dopre,ispijala tmina noi.

Gospodine, ja sam... Kako ste?

Da niste toVi, Joko?! Vraate se? Opet je zazimilo, nema ale!

ujem da ste mog mlaeg brata sada ovde zaposlili. MnogoVam hvala!

Sada mora da je veoma usamljen u ovakvom mestu. A mladje. Ba mi ga je ao.

Gospodine, zar se ve vraate? Jo je pravo dete. Bila bih Vam

zahvalna ako biste ga uvek upuivali kako valja. Dobro. Zdrav je i oran za posao, znate. Jo neki dan, pa eovde biti posla preko glave. Prole godine su ovde bili veliki snegovi.esto su se obarali sneni usovi. Vozovi su se zaustavljali i ni damaknu, a u selu bi se rastrali da neto pribave i skuvaju za putnike.

Izgleda da ste se ba prilino utoplili. A brat mi je pisao netoo tome kako jo ne nosi ni prsluk.

Obukao sam, sve jedan preko drugoga, etiri kimona. A kadzahladi, mladi samo piju sake. A onda se odmah svi prehlade i padnu

u postelju.


3/124

On zamahnu fenjerom u pravcu eleznikih baraka.

Bie da i moj brat pije?

Ne.

Gospodine, zar se ve vraate?Povredio sam se pa moram lekaru.

Ba mi je ao.

ef stanice, koji je preko japanske odee imao i zimski kaput,kao da je eleo da to pre privede kraju ovaj razgovor po hladnoi i snogu, te joj, ve leima okrenut, doviknu:

E, pa, hajte, i pazite na sebe.

Gospodine efe, ne radi li moj brat danas? rekavi to Joko

prelete pogledom preko snega. Gospodine efe, povedite rauna omom bratu. Molim Vas!

Glas joj je bio toliko lep da je njegova lepota zadirala sve do

tuge. inilo se da taj glas dolazi kao odjek iz nonog snega ne gubeinita od svoje visine i iste reskosti.

ak i kada se voz pokrenuo ona je ostala pola nagnuta krozprozor. Kada se njen vagon pribliio efu stanice, koji je koraao krajnasipa, ona mu doviknu:

Gospodine efe, recite mu, recite mu da doe kui im budeimao koji slobodan dan.

Dobro!doviknu joj ef stanice snanim glasom.

Zatvorivi prozor, Joko priljubi ruke uz porumenele obraze.

Tu u pograninim planinama maine za ienje snega bile suspremne za sluaj veih vejavica i smetova. Kod severnog i junogizlaza iz tunela nalazio se pojedan elektrini ureaj za najavljivanjesnenih usova. Pored pet hiljada istaa snega, bilo je jo i dve hiljade

ljudi iz vatrogasne omladine.imamuri je sada bilo jasno da devojin mlai brat od zimus

radi kod ovog signalnog ureaja, koji e svakako jednoga dana bitizatrpan snegom. Moda ju je ba i zato posmatrao sa jo veimzanimanjem.

Odabrao sam re devojka samo zato to se imamuri inilo daje devojka. Svakako, on nije mogao da zna u kakvoj je vezi sa

ovekom koga je pratila. Po svojoj pojavi i ponaanju delovali su kaobrani par. Oigledno, mu je bio bolestan. Prirodna udaljenostizmeu mua i ene smanjuje se ako je mu bolestan. A ukoliko je


4/124

vee samoodricanje sa kojim takva ena neguje bolesnog oveka, todvoje je sve vie nalik na brani par. Materinska nenost kojom setakva mlada ena brine za starijeg oveka, sama po sebi stvarautisak brane povezanosti.

Ali, kada ju je imamura zamiljao, sasvim svesno ne vezujuije za oveka koga je pratila, bio je vrsto uveren da je ona joneudata, da je devojka. Moda je bio tako vrsto u tom uverenju samozato to ju je ve neko vreme posmatrao na jedan neobian nain, pa

je taj utisak proistekao iz samih njegovih oseanja.

Bilo je to pre tri sata. Da bi prekratio vreme, vrteo je

kaiprstom leve ruke tamoamo pa sasvim iznenada oseti kako se, ustvari, jedino taj prst neno i toplo sea ene kojoj je sada iao u

posetu. Ma koliko nepouzdano bilo njegovo seanje koje mu je, to seupornije trudio, sve vie izmicalo, taj mu se prst inio jo malo vlaanod dodira njene puti. Oseao se neobino. inilo mu se kao da ga tajprst vue u daljinu, njoj. Prinese ga nosu. Da nije, moda, proetmirisom njena tela? A kada je zatim tim prstom povukao po

prozorskom staklu, na prozoru sasvim neoekivano iskrsnue nekeenske oi. Uplaio se, umalo to nije vrisnuo. Ipak to sve bee samozato to mu je srce bilo suvie odlutalo u daljinu. Pogledavi malopaljivije, smiri se. Na prozorskom staklu ogledalo se samo lice ene

koja je sedela naspram njega. Kako je napolju padala veernja tama,a u kupeu elektrina svetlost bila ugaena, prozorsko staklo sepretvorilo u ogledalo. Poto je od toplote pare staklo bilo svozamagljeno, ogledala nije bilo dok imamura prstom nije zbrisaovlagu sa stakla. Ve samo to jedno oko mlade ene koje se ocrtavalona uskom pojasu tako nastalog ogledala bilo je, na neki sasvim

neobian nain, lepo. imamura priblii lice prozorskom staklu.Pravio se kao da eli da dobro razgleda veernji pejza koji jepromicao sa one strane okna. Rukom obrisa okno. Postarao se da mu

lice odaje oveka umornog od puta.Devojka se malo nagnula i sa puno srdanog oseanja zagledala

u oveka koji je leao pred njom ispruen. imamuri se uini da joj jesva snaga sakupljena u ramenima. Odmah je osetio da ona ni na

trenutak nee trepnuti svojim odlunou uagrenim oima. ovek jenaslonio glavu na prozorsko staklo, malo zgrene noge su mu poivalena seditu preko puta, do devojke. Bio je to vagon treeg razreda.Budui da njih dvoje nisu sedeli tano preko puta imamure, nego

jedno sedite dalje, ovekovo lice se samo do linije uva odraavalo uprozorskom staklu.


5/124

Meutim, poto je devojka sedela ukoso naspram njega, mogaoju je posmatrati izbliza. Kada je to dvoje ulazilo u voz, imamura je,u srce pogoen njenom dostojanstvenom lepotom, sav oamuen,primetio kako blede ruke mukarca vrsto dre njene. Zbog toga je

sada smatrao da bi bilo nepristojno da ih jo jedanput neskrivenopogleda.

Lice oveka u prozorskom staklu odavalo je izraz oputenosti:moglo se osetiti koliko je bio smiren to mu oi mogu poivati nagrudima te devojke. Suprotno slabanosti njihovih tela, oboje jeodavalo sliku prijatne skladnosti. Jedan kraj ala sluio je mukarcukao jastui za glavu, a drugi, malo izguvan, pokrivao mu je usta iobraze. Maramica se uskoro odrei, al skliznu preko nosa, a on i netrepnu okom. Devojka mu ga vetim zahvatom ruke opet popravi. Saizrazitom naivnou, ona je to ponavljala uzastopno nekoliko puta,usled ega je imamura ve postao nestrpljiv. Osimtoga, povremenose, visei krajevima preko sedita, otvarao kaput kojim su mukarcubile pokrivene noge. I to bi ona odmah zapaala i opet sve dovodila ured. Sve je inila sasvim prirodno, neusiljeno. Mogli biste pomisliti dato dvoje putuje u beskrajnu daljinu, zaboravljajui sve udaljenosti.imamura se zato nije oseao ni najmanje potitenim. Za njega tonije bio tuan prizor. inilo mu se da gleda bestelesnu, jedinstvenu

sliku nekog sna. Ili je to moda dolazilo otuda to je to sve posmatraou tako udnovatom ogledalu.

Dnom toga ogledala promicao je veernji pejza. Kao u svetunekog filma, ono to se ogledalo, proimalo se sa samim ogledalom.Lica koja su se pojavljivala nisu bila u nekoj skladnoj vezi sa

pozadinom; osim toga, na licima se hvatalo neto prozirno, prolazno;pejza bee neko nejasno promicanje kroz veernju tminu. Utapajuise jedno u drugo, lica i pejza pripadali su nekom vanzemaljskom,simbolinom svetu. Kada bi s neke daleke oranice sinulo svetlo i

obasjalo devojino lice, poimanje neke neizrecive lepote drhtajem biproimalo imamurine grudi.

Na prostranom planinskom nebu jo uvek su bili zaostalitragovi veernjeg rumenila, pejza s one strane prozorskog okna nijese ugasio sve do zore, ali je postepeno gubio svoje boje. Jednolinohladne puste poljane prostirale su se dok god je dosezao pogled. Banita, ama ba nita na sebe nije skretalo panju. imamuru obuzeneko neodreeno oseanje kao da je sve oivljavalo. Sigurno da je todolazilo od devojinog lica koje se jo uvek videlo u prozorskomstaklu. Tamo gde se to lice ogledalo u staklu, pejza gotovo da se nije


6/124

ni nazirao, ali kada je promicao van kontura njenog lica, i ono je

delovalo gotovo prozrano. Ponekad je izgledalo da pejza napoljuprotie ba pored crta devojinog lica, i gotovo da nije bilo mogue ubilo kom trenutku ugledati neto odreeno.

U vagonu nije bilo dovoljno svetla i zato odsjaj nije bio tako jakkao u obinom ogledalu. Kako u prozorskom staklu nita ne bizasjalo, imamura je, netremice zurei u prozorsko staklo, zaboraviona to da se u ogledalima stvari odraavaju, pa je sasvim ivo oseaokako je pred njim iskrsla neka devojka, ispred veernjeg pejzaa koji

je tu promicao.

U takvim trenucima ona svetlost iz daljine bi zasjala na

devojinom licu. Slika u ogledalu nije bila dovoljno jaka da ugasi

svetlost s one strane prozorskog stakla, a ni ta svetlost nijeistiskivala lik u ogledalu. Proticala je posred devojinog lica, a da gau stvari nije ni osvetljavala; promicala je kao hladan, daleki blesak.

U trenucima kad bi njena siuna zenica zasijala, jer bi joj se okonalo ba nad onom svetlou, oseao je kao da gleda omamljujuelepu fosforescentnu iskru koja pliva na talasima veernje tmine.

Joko, svakako, nije mogla ni da sluti da je neko na taj nainposmatra. Bila je obuzeta brigom za bolesnika. I da se osvrnula na

imamuru, ne bi primetila svoj lik u prozorskom staklu, a ovek koji

je buljio kroz prozor jedva da bi mogao privui njenu panju.Fiksirajui njenu sliku, sam imamura je, malopomalo, kao opinjennestvarnom snagom veernjeg pejzaa to je promicao na prozorskomstaklu, potpuno izgubio iz vida da je runo to je tako, i to tako dugo,posmatra.

Kada je dozivala efa stanice i ponaala se gotovo preteranorevnosno, njegovo interesovanje za nju nije bilo drugaije nego zaneko lice iz kakve povesti ili legende.

Kada je voz, kasnije, stigao do signalne stanice, prozor bee vejednostavno potpuno taman. Usahnuo je krajiak pejzaa koji jepoput reke proticao, pa je lik u prozorskom staklu izgubio svoju ar.Dodue, Jokino draesno lice bejae jo uvek vidljivo na prozorskomstaklu, ali sred sve topline njenih pokreta, imamura je odjednomotkrio neto gotovo sasvim prozirno hladno. Kada se prozorsko stakloponovo zamutilo, vie nije rukom prelazio po njemu.

Posle pola sata, sasvim iznenada, izaoe Joko i onaj ovek naistoj stanici na kojoj i on. imamura se okrenu kao da se tu deava

neto to se njega samoga tie. Ali kada je na peronu osetio ledenuhladnou, obuze ga stid zbog onoga ime se u vagonu bavio, te proe


7/124

pored lokomotive, a da se vie nije ni osvrnuo na ono dvoje.Podupirui se o Joko, ovek je taman hteo da se spusti na kolosek,kada se pojavi elezniki slubenik koji ga uzdignutom rukompridra.

Zatim su oboje nestali iza teretnog voza koji je, teko brekui,izranjao iz pomrine.

Sluga iz krme, koji je doao da doeka goste, bejae zboghladnoe sav zamotan i zaukan, skrivenih uiju i nogu utopljenih uvisoke gumene izme. Sa prozora ekaonice gledala je na kolosek

jedna ena u plavoj kabanici, s kapuljaom na glavi.

imamura bejae proet toplinom vagona, pa mu hladnoa tunapolju jo nije bila doprla do svesti. Kako mu je to bilo prvo

zimovanje u Snenoj zemlji, uplaio ga je nain na koji su se domaibili utoplili.

Zar je zbilja tako hladno da se ovek mora ba tako zaukati?

Jeste, ve smo se pripremili za zimu. Poto je pao sneg, noisu naroito hladne pre razvedravanja. Noas e jo jae stegnutimraz.

Mraz?

imamura baci letimian pogled na lepe klinove leda na strehi.

Zatim ue u auto sa slugom. Usled dubokog pokrivaa snega, i onakoniske kue kao da bejahu jo manje; selo se prualo kao utonulo uduboko utanje.

Stvarno, ovde vlada sasvim drukija hladnoa. To se oseti imuzmete neto u ruku!

Lani je jednom barometar pao na devedeset stepeni ispodnule!

A koliki je sneg?

Pa obino sedam do osam stopa. Napada li ga naroito mnogo,onda ga ima dvanaest trinaest stopa!

Ma je li? Sve me to eka?

Jeste, zima ovde tek poinje. Nedavno je sneg bio visok jednustopu ali je naglo okopnio.

Tako? Odmah je okopnio?

Kada e opet veliki snegovi, to, svakako, niko ne moe prorei.

Bilo je to poetkom decembra.


8/124

Zaepljen od upornog nazeba, imamurin nos, iako je curiopoput vode koja se baca poto se njome isprala sva prljavtina, postaodjednom ponovo propustljiv, kako mu se inilo, sve do sredita glave.

Je li jo tu ona devojka, koja je ivela kod profesorke?

Jeste, jeste. Bila je maloas na eleznikoj stanici! Niste jevideli? Imala je tamnoplavi kaput.

Dakle, to je bila ona! Ta valjda je mogu kasnije pozvati?

Veeras?

Da, veeras.

Govorila mi je da se profesorkin sin vraa ovim poslednjimbrzim vozom. Izala je pred njega.

ovek za koga se Joko brinula i koga je imamura posmatrao uveernjem prozorskom staklu, bejae, dakle, sin nastavnice muzike uijoj kui je stanovala ena koju je nameravao da poseti.

Kada je imamura sve to shvatio, oseao se kao da ga je netoignulo u srce. Ipak, taj sluajni susret nije mu se inio takoudnovatim. Pre bi se moglo rei da se udio to nije bio jo vieiznenaen.

Kakve je veze imala ona ena koje se njegov prst tako dobroseao, s onom drugom u ijem je oku tako zablistala ona svetlost sprozorskog stakla? ta li bi se sve moglo desiti? imamuri se inilo damu se iz nekog nepoznatog razloga, negde u srcu, raa jednopredoseanje. Ili se, moda, jo nije sasvim oporavio i naao putnatrag u stvarnost posle onoga doivljaja pred veernjimogledalom? Nije li ono promicanje pejzaa, aputao je sada sam sebi,bilo simbol vremena koje nekim svojim tokom tee pored njega?

Poto je pred poetak skijake sezone krma na toplom izvoruimala samo malo gostiju, sve je bilo u nemoj tiini, kada je imamura

izaao posle veernjeg kupanja. U hodniku, umornom od starosti,zveckala su staklena vrata za svakim njegovim korakom. Na samomkraju nalazila se pisarnica. Tamo je stajala jedna visoka, prava ena.Krajevi eninog kimona hladno su padali po crnkasto blistavimdaskama poda.

Ugledavi njenu odeu, imamura se tre. Je li postala geja?No, ona niti poe prema njemu, niti i najmanjim znakom svoga telanagovesti da ga pozdravlja. Njen ukoen, nepomian lik delovao je izdaljine veoma ozbiljno. imamura joj brzo prie, ali su oboje i dalje

utali. Ispod debele naslagepudera na njenom licu, ozari se smeak,


9/124

ali je taj osmeh bio nalik na gr bola. I tako pooe bez rei premanjegovoj sobi.

Uprkos svemu to se meu njima dogodilo, on joj nijedanputnije pisao, nijednom nije doao da je vidi, a nije odrao ni obeanje da

e joj poslati knjigu o plesnim figurama. U stvari, enskom logikom,ona nije mogla nita drugo poverovati nego da ju je, smejui se,potpuno zaboravio. Prema tome, on bi sada morao da je moli za

oprotaj ili da nae neko opravdanje; ali dok su tako koraali, negledajui jedno drugom u lice, njemu postade jasno da ona i nenamerava da ga obaspe prekorima. Naprotiv, oseao je kako onacelim svojim telom udi za njim i, oaran njome, shvatio je da bi gasvaka re koju bi pred njom izustio mogla samo okriviti. Oseao jekako ga sa svih strana zapljuskuje slast neke nenou proete blagesree koja sva zrai iz nje.

Pred stepenitem ree joj:

Ovaj ovde te je najbolje zapamtio!

Ispruena kaiprsta, on joj podie svoju aku pred oi.

Je li?

Ona ga odmah uhvati za taj prst i poe, vie ga ne putajui uzastepenice kao da eli da je on vue. Pred kotacuom37 ona ispusti

njegovu ruku, pa odjednom pocrvene sve do zatiljka. Da bi prikrilasvoju zbunjenost, opet ga uhvati za ruku:

Da li je ovo taj to me se sea?

Ne taj na desnoj ruci! Ovaj!

On izvue desnu ruku iz njene i zavue je pod kotacu, a prui jojlevu.

Da, sada znamree ona spokojno. Nemo se osmehujui, onaotvori imamurinu aku i utisnu lice u nju.

Dakle, ovaj me se sea?Ala je hladna! Tako ledenu kosu jo nisam imao u ruci.

U Tokiju jo ne pada sneg?

Tada si mi svata govorila. Ali izgleda da su to sve bile lai.Da nije tako, ko bi se inae na kraju godine dovezao ovamo u ovuledenu hladnou?

37Kotacu- mangal sa rvenim okvirom oozgo. Preko toga se stavlja pokriva, a greje se tako to se noge i

ruke zavuku po taj pokriva. Jeina vrsta grejanja u traicionalnoj japanskoj kudi. Prim. prev


10/124

Tada tada tek bejae minulo vreme obruavanja usova igranulo prolee kada se ide u bregove to se ponovo zameu zelenilomi blistaju mladim liem drvea.

I svee mlade akebi38 e uskoro ieznuti s trpeza.

imamura, koji je iveo bezbrino u dokolici, oseao je damalopomalo gubi iskrenost prema samome sebi pa je esto odlazio uplanine ne bi li u samoi uspeo da povrati neto iskrenosti. Kada seonda, posle sedam dana, one noi spustio s pograninih bregova u tulekovitu banju, zatraio je u krmi da mu poalju geju. Ali su tada uselu ba slavili otvaranje novog puta, i to tako svesrdno da su ak iskladita za svilene bube i pozorinu kuicu morali koristiti zaveernje priredbe. Razume se da onih dvanaestaktrinaestak seoskih

geji nije bilo dovoljno za takvu proslavu, pa je bilo sasvim prirodnoto su pozvali devojku iz profesorkine kue, koja bi ve i ranijeponekad otplesala poneki ples na kakvoj sveanosti, a zatim odmahotila kui. Sobarica je imamuri objasnila da ona u stvari nije bilageja, ali, imajui u vidu da je bilo i suvie malo geji to sustasavale, uobiavali su da je pozivaju na posela i zabave. Kakostarije geje vie nisu pokazivale mnogo volje za izvoenje plesova,ona je za selo bila pravi dragulj. Istina, vrlo retko bi odlazila

ponekom gostusamcu, ali je ipak nisu mogli prosto zvati priuenom

gejom.Upravo udna pria, pomislio je imamura, ali o tome nije dalje

razmiljao. Kada je otprilike jedan sat posle toga devojka ula upratnji slukinje, on se napravi zauen. Devojka je odmah htela daode iz sobe, aliju je slukinja zadrala i prisilila da sedne drei je zarukav. Ostavljala je utisak da je stvarno zapanjujue ista. Sigurno

je, pomisli on odmah, sve do kostiju izmeu nonih prstiju svamirisna i svea od istoe. Ili ga varaju oi to su maloas u brdimadoivele razbuktalost sunevog izlaska? Bejae odevena ba kao

geja, samo to se rub njenog kimona, svakako, nije povlaio za njom.Pokreti su joj bili veoma odmereni. Imala je na sebi jednostavan,

mekan, letnji kimono. Samo je obi u neskladu s njenom ostalomodeom izgledao skupocen i zato trao.

Kada se poveo razgovor o okolnim brdima, slukinja je ustala iizala. Devojka to je ostala kod imamure ak nije znala ni imenasvih bregova, koji su se videli iz sela. imamura nikako da seraspoloida pije sake. Ona mu je za to vreme neoekivano otvoreno

38Akebi- biljka koja uspeva u planinskim predelima Japana. Cenjena je u kulinarstvu, a veruje se da njen prah

pomae protiv glavobolje i rugih bolesti. Prim. prev.


11/124

govorila da se rodila u Snenoj zemlji, da ju je na poetku uenja kaogeju otkupio neki gazda koji ju je radi obrazovanja poverio jednojuiteljici da je upozna sa japanskim plesovima, ali da je taj ovekposle godinu i po dana umro. A ta je sa njom bilo posle njegove smrti

pa do danas, kakav je bio njen pravi ivot, o tome oigledno nije bilamnogo raspoloena da pria sa istom iskrenou. Ima osamnaestgodina, tako je rekla. imamuri se inilo da ako ona, inae, ne lae,sa tih svojih osamnaest godina deluje kao da joj je dvadesetak. To ga

je donekle smirilo. Kada je zatim s njom poveo razgovor o pozoritukabuki, ona je u stil i ivot glumaca bila bolje upuena od njega.Moda je ve due vremena eznula za sagovornikom kao to je on. Potome kako se u potpunosti predala askanju, sasvim je bilo oiglednoda je, uprkos svojoj enskoj povrnosti, bila duboko vezana za svet

zabave. Dobro se razumela u udi mukaraca.imamura je u njoj upoznao pravu geju, koja to, istovremeno, i

nije bila. I kako se ve itavu nedelju dana nije druio s ljudima,proimala ga je nena enja za njihovim drutvom, osetio je vieprijateljsku, nego neku drugaiju naklonost prema toj devojci. Sadase oduevljenje planinama prenelo i na ushienost njome.

Sutradan posle podne ostavila je svoj pribor za kupanje u

hodniku i ula k njemu da nastavi askanje.

Tek to je sela, imamura je zamoli da mu nae neku geju.Da Vam naem geju?

Pa valjda razume?

Svata. Nisam ja ni u snu dola ovamo zato da biste takoneto od mene zahtevali.

Ona zatim hitro doe do prozora i zagleda se u pogranineplanine.

Ovde takvih ena nema odbrusi, pocrvenevi.

Ne verujem!

Stvarno!

Trgnuvi se ustro, okrenu se licem k njemu i sede poredprozora.

Nemogue je geju prisiliti na tako neto. Geja ima punuslobodu da sama o svemu tome odluuje. Krma se u te stvari uoptene mea. To je istina! Verujem! Eto, pozovite sami nekoga ipokuajte, ako ba hoete.

Hajde, ti mi je pozovi!


12/124

Zato bih ja to morala?

Smatram da si mi prijatelj. Pa, poto bih hteo da sauvam toprijateljstvo, nikako ne bih eleo da te zavedem.

I Vi to, dakle, nazivate prijateljstvom?

Podstaknuta njegovim nainom govora, sada se alila i bilasasvim vesela, ali se odjedanput razgoropadi:

Ba ste pametni! Da me bez ikakvog okolienja za tako netomolite!

Zato se tako uzrujava? Ja sam ovde u brdima malo odvienabrekao suvinom snagom. Neke misli mi ne izlaze iz glave. Tekomi je da i sa tobom sasvim bezazleno askam.

Oborila je oi i utala. imamura je pokazao toliko mukarcimauroeno odsustvo stida, ali je ona izgleda bila navikla da shvatatakve stvari. Njene prodorne oi delovale su, moda zbog gustihtrepavica, tako milo i ulno. Dok ju je tako posmatrao, ona je samolagano vrtela glavom. Obrazi su joj bili obliveni lakim rumenilom.

Pa pozovite neku koja e Vam biti po volji!

Ali, ba sam to tebe zamolio. Ja sam prvi put ovde i ne znamkoja je geja lepa!

ta Vi smatrate lepim?

Pre svega mora biti mlada. Ako je geja mlada, onda je ve svelake. I ne sme da mi dosauje, da previe avrlja. Bolje neka malosporije misli, ali zato neka bude izuzetno ista. A avrljati to uradije s tobom!

Ja vie neu doi!

Lupeta.

Opa! Stvarno neu doi. A zbog ega bih i dolazila?

Zar ne vidi da ti se ne udvaram ba zato to sa tobom elimisto drugarstvo.

E, pa to je mnogo, mnogo je!

Ako bi se desilo da meu nama doe do neega takvog, modaujutro ve ne bih eleo ni da te pogledam. Sigurno ne bih eleo darazgovaramo. Sa planina sam siao u selo, onako eljan ljudi: zato tise i ne udvaram. A i inae, ja sam ovde samo na proputovanju, zarne?

Da. To je tano.


13/124

Pa naravno. Samo poi od sebe, ako bih bio sa enom koja bitebi bila odvratna, tebi ne bi bilo prijatno ni da me vidi posle toga,dok, ako bi to bila ena koju si mi sama odabrala, ipak bi moda jonekako i mogla.

Ne znam...Snano se zanese i okrenu od njega.

Ono, jeste da tako...

ta god inili, kraj mora doi. Beznadeno je. Verovatno nemoe trajati dugo.

Da. Stvarno, kod svih je tako. Rodila sam se u luci. A ovo jesamo malo banjsko mesto.

Devojka nastavi iznenaujue iskreno:Gosti su obino ljudi na proputovanju. Iako sam, to se kae,jo uvek dete, ve sam se nasluala pria o raznim ljudima. Izgledada nam oni kojima se tako nekako svidimo, iako nam tada ak i nekau da im se sviamo, ostaju zauvek dragi. Ne zaboravljamo ih.Izgleda da je tako posle rastanka. Tako kau. A i oni te se seaju,piu ti.Tako je uglavnom, kau.

Ustade od prozora da bi sela na tatami. Izgledalo je da joj se

daleki dani hrlei najednom vraaju. Usred toga, na licu joj se pokaza

imamurina blizina kao da je sela sasvim pored njega.Kako joj je glas strujao gotovo preteranom iskrenou,

imamura se oseti krivim. Da je nije na neki nain obmanuo?

Meutim, on je nije lagao. Ona, u svakom sluaju, nije bilaprava geja. Njegova elja za enom nije ila dotle da bi poeleoupravo nju; jednostavno je eleo enu sa kojom bi bio bez oseanjaozbiljnosti i skrnavljenja. Ona je bila suvie ista. Od asa kada ju jeprvi put ugledao, posmatrao ju je odvojeno od te svoje elje.

tavie, razmiljao je i o tome da doe u ovu banju ponovo, saporodicom, u vreme kada su u Tokiju najvee letnje vruine. Tada biona, poto sreom nije bila prava geja, mogla da pravi drutvonjegovoj eni, a moda ak i da je naui ples ili dva, tek tako da mu seena dobro zabavi i da joj ne bude dosadno. On je iskreno tako mislio.Iako joj je rekao da prema njoj gaji neto nalik na prijateljstvo, bio jeve dotle zagazio.

Naravno, mora da je i ovde imao udela veernji pejza vien uimamurinom ogledalu. Nije bilo u pitanju samo to to se uasavaopomisli na sve komplikacije koje bi mu mogla doneti veza sa jednom


14/124

takvom enom, u isto vreme zadravala ga je moda i nestvarnavizija te ene, toliko nalik na lice one ene, ocrtano na stakluprozorskog okna voza u suton.

Slino je bilo i sa njegovim interesovanjem za plesnu umetnost

Zapada. imamura, koji je odrastao u trgovakom kraju Tokija,poznavao je plesnu umetnost kabuki pozorita. Kao studentazanimala ga je plesna umetnost japanskog tradicionalnog stila kao i

osagoto39 pa je, kako bi probudio saznanje o ovim umetnostima,prikupljao stare tekstove o njima i upoznavao autoritete iz tih

oblasti, da bi u lanke koje je pisao uneo to vie novih podataka kojeje u svojim istraivanjima i traganjima otkrio ili prikupio. Sasvim je,dakle, bilo prirodno to je on, tako angaovan, osetio i nezadovoljstvokako zbog slabljenja dobrih tradicija, tako i zbog reformatora koji su

u sutini teili jedino sopstvenom napredovanju. Upravo kada jeshvatio da za njega nema drugog osim da se sav posveti pokretu za

unapreenje plesa, na ta su ga neki mlai iz tih krugova inagovarali, on se najednom okrenuo plesu zapadnjakog stila.Prestao je da poseuje predstave japanskog plesa. Poeo je da skupljaslike i radove o zapadnjakom baletu, kao i programe i postere izinostranstva. Bilo je to vie od obine opinjenosti egzotinim inepoznatim. Zadovoljstvo koje mu je sve to prualo proisticalo je

upravo iz toga to on sopstvenim oima nije mogao videti Zapadnjakekako izvode te plesove. Dokaz da ga je ba ta neostvarljivostprivlaila, bilo je to to on nikada nije eleo da gleda jednu takvupredstavu koju izvodi neka japanska grupa, to bi mu, naravno, bilosasvim dostupno i ostvarljivo. Naravno, nita nije zahtevalo manjenapora od pisanja o evropskom baletu iskljuivo na osnovuzapadnjakih knjiga. Balet, koji nikad nije video, pripadao je jednomsasvim drugom svetu. Bilo je to vie od savrenog matanja zapisaim stolom, bilo je to poput rajske pesme. Nazivao je svoj rad

istraivanjem, ali je to vie liilo na slobodno neobuzdavanomatanje. Vie je voleo da ne okusi balet u zbilji, da se naslaujesopstvenim predstavama i vizijama te igre, oformljenim na osnovu

onoga to je itao. Bilo je to kao zaljubljenost u nekoga koga nikadanije sreo. Ali, bilo je isto tako tano da je za imamuru u njegovojdokolici, bez neke odreene profesije, zanimanje za zapadnjaki baleti ono to je povremeno objavljivao donelo i zadovoljstvo da gasmatraju u neku ruku literatom, iako se i on povremeno smejao sebi i

svom radu.

39Plesni komai ija je uloga oreena u okviru prestave kabuki pozorita. Prim prev.


15/124

inilo se da su sve te njegove prie o japanskom plesu i ostalomsluile da joj se priblii, i, mora se rei da su mu u stvarnosti bile odkoristi. S druge strane, nije li se on, nesvestan svega toga, postavio

prema njoj upravo onako kako se postavlja prema zapadnjakom

baletu.Zato, kada je osetio kako su njegove trivijalne ale dotakle neto

duboko i ozbiljno u njenom biu, obuze ga oseanje da ju je nekakoobmanuo i da je za to kriv.

Ako ostanemo pri ovom, sledei put u dovesti porodicu, paemo se svi moi druiti iste savesti.

Da. To sam ve dobro razumela.

Rekla je to tiho, uz blag osmeh, pomalo nalik na nain na koji bi

to neka geja rekla.I ja najvie volim da tako bude. Jedino isti odnosi mogu biti

dugoveni.

E, onda, zovi je!

Sada?

Da.

udie se. ta ete ovako usred bela dana s njom?

Neu da ekam vee, pa da jo samo one koje su loe buduslobodne.

Oigledno nemate ba najbolje miljenje o naoj banji. Shvatilibiste da nije tako samo da ste malo bolje pogledali ovo selo.

Govorila je ozbiljno, s tugom. Ponavljala je kako tu nema takvih

ena. Kada jeimamura izrazio svoju sumnju u to, ona se okrenu odnjega. Ree mu da geja ima slobodu da odlui hoe li ili nee ostatipreko noi kod nekog gosta, no ukoliko to uini bez odobrenja kuekojoj pripada, oni nee snositi eventualne posledice, ve ona sama.Objasnila mu je da je to bila razlika.

Kakve posledice?

Pa, recimo trudnoa ili bolest.

Dok se i sam u udu nasmeio na svoje glupo pitanje, imamurapomisli mogu li, ak i u ovakvom planinskom selu, postojati takobezbrini dogovori izmeu geje i njene kue.

Kako je imamura u toku svoga ivota, ispunjenog dokolicom iputovanjima, razvio oseaj poistoveenja sa okolinom, dobrouvebanim instinktom brzo i nepogreivo bi osetio duhovnu klimu


16/124

mesta u koja je stizao. Kada se sa planine spustio u ovo selo, osetio je

da, uprkos spoljnjem utisku oskudice i krtosti, ivot ovde zna bitiveoma udoban i lagan. I u krmi mu rekoe da je ovo selo zaista jednood boljih u okrutnoj Snenoj zemlji. Dok nije eleznica tuda nedavno

prola, u ovo selo su kao u banju radi leenja svraali jedino izokolnih sela. Kua koja je drala geje imala bi izbledele zastore,onakve kakvi obino vise u radnjama na kojima bi pisalo da jerestoran ili ajdinica. Starinski paravanivrata, sa papirnim oknimaposivelim od vremena, svedoili su da su posetioci tu bili retki.Radnja u kojoj su se prodavali slatkii, imala bi i jednu geju, avlasnik bi pored radnje i geje drao i neto obradive zemlje. Nijednaod tih seoskih geji nije se brinula to ova devojka, koja jo nije bilapotpuno obuena, ispomae na zabavama i slinim prigodama,

verovatno zato to je mala stanovala kod profesorke, i tako na nekinain pripadala njenom domainstvu.

Dakle, koliko ih ima?

Geji? Bie da ih ima dvanaesttrinaest.

Kako se zove ta to bi mi odgovarala? upita imamura,ustade i pritisnu zvonce.

Ja onda idem, zar ne?

Ne ide, to mi ne bi odgovaralo.

Je l?

Ree to kao da je elela da se oslobodi nekog ponienja. Zatimdodade:

Idem. Ne brinite, nimalo se ne ljutim. Doi u opet.

No ugledavi sobaricu na vratima, ona brzo sede mirno iuspravno, kao da nita nije rekla.

Sobarica je vie puta ponovila pitanje koju geju da pozove, ali

je devojka ostala nepomina i nema.imamura jednim pogledom obuhvati geju od esnaestak

godina, koja se uskoro pojavi, i uto se ugasi plam elje koji se u njemubio zapalio dok se sa planina sputao u selo. Njene ruke, kroz ijukou kao da je iz dubine provejavalo neto crnkasto, bile su jonezaobljene. Neto je u njoj odavalo poetnicu i odisalo dobrotom.imamura se, zato, prema njoj postavio ljubazno, nastojei da ona neprimeti njegovo razoarenje. Pogled bi mu se tu i tamo oteo i odlutaona neno, mlado zelenilo bregova iza nje. Razgovor s njom zahtevao je

oigledan napor. Bila je tipina geja iz zabitnih planina. imamura


17/124

po prirodi inae nije bio govorljiv, a ona jo nije imala uobiajenesposobnosti da rutinirano vodi razgovor. Ne elei da tako nelagodnuatmosferu ini moda jo gorom, devojka ubrzo utke ustade i izae,ostavljajui ga nasamo sa gejom. Soba je za njom ostala nekako

prazna. Razgovor je, meutim, postao jo nategnutiji. Tako jeimamura nekako uspeo da provede oko sat vremena sa gejom.Traei neki izgovor da je se otarasi, prisetio se da mu je telegrafskistigao novac iz Tokija, te da mora do pote pre zatvaranja. Rekao jeto geji, a ona napusti sobu, i poe za njim.

No, izaavi iz krme, zapahnut mirisom planina svom od snagetek ispupelog lia, on se urno zaputi uzbrdo.

Koraao je tako i smejao se sam sa sobom, ne znajui ta je

smeno a nemoan da zaustavi smeh.Kada je osetio prijatan zamor, naglo se okrenuo i pojurio natragnizbrdo, zadignuvi krajeve svog lakog pamunog kimona. Dva utaleptira mu otprhnue pod nogama.

Obletevi oko njega, leptiri se vinue u nebo, ak iznad obrisagraninih planina. utilo njihovih krila je lagano belelo u daljini.

Kako je bilo?

Devojka je stajala u senci sugi kedrovog drvea.

Po tome kako se smejete, reklo bi se, da ste sreni.Odustao sam.

imamuru opet zahvati neobuzdani smeh.

Odustao.

Je l?

Devojka se naglo okrenu i uputi u dubinu kedrovog umarka.imamura utke poe za njom.

Bio je tu intoistiki hram. Ona sede na ravan kamen krajmahovinom obraslih statua pasauvara hrama.

Kakva je ovde hladovina! Ovde i usred leta arlija svepovetarac.

Da l e biti da su ovde sve geje onakve?

Pa, kako da Vam kaem, nalik su jedna na drugu. Meustarijim gejama ima i lepih.

Ree to sebi u bradu, nekako beivotno. inilo se kao da se ve

gotovo tamno zelenilo kedrovog drvea odslikava na njenom vratu.imamura pogleda gore, u kronje kedrova.


18/124

Ve je prolo. Snaga me je odjednom napustila. udno je to!

Kedrova stabla nalik na svee, uspravno su iza stena stremilaput neba. Vrhovi njihovih kronji postajali bi vidljivi tek kada bi seovek savio duboko unatrag. Tamne kedrove iglice ispunjavale su

gotovo itavo nebo. I sama tiina kao da je treperila. imamura jestajao oslonjen na najstarije deblo. Grane na severnoj strani tog

drveta su, ko zna zato, bile suve, sa polomljenim vrhovima koji suvisili. Te grane sa otrim, isturenim vrhovima, poput smrtonosnihkolaca, zarivene u stablo, bile su nalik na ubojito oruje nekoggnevnog boanstva.

Kako sam samo bio u zabludi! Silazei sa planine, ugledaosam tebe i pomislio, sav u zanosu, kako mora da su geje ovde zaista

lepe.Smejui se, imamura je tek sada, rekavi to, shvatio da je elju

da se to jednostavnije oisti od snage, koja je u njemu nabujala zavreme sedmodnevnog boravka u planini, dobio tek kada je ugledao

ovu enu u svoj njenoj istoti.

Netremice je posmatrala reku koja se u daljini blistala na

zalazeem suncu. Zavladao je tajac.

Jao, zaboravila sam! Va duvan, zar ne? Zatim nastavi sausiljenom lakoom:

Malopre sam bila u vaoj sobi, ali ste ve bili izali. Tamansam razmiljala kuda ste mogli otii, kada Vas ugledah kako juriteniz brdo. Posmatrala sam Vas s prozora. Izgledali ste udno. Izgledada ste bili zaboravili duvan, pa sam Vam ga, evo, donela.

Izvue cigaretu iz rukava svoga kimona i kresnu da mu jepripali.

Uinio sam naao onoj maloj.

Ma ta, gost ima pravo da geju poalje kui kada on zaeli.um reke, koja se protiui laktala o stenje, dopirao je do njih,zaobljen i mek. Tamni nabori planina s druge strane nazirali su se

izmeu kedravih stabala.

Ako ena ne bi bila lepa kao ti, oseao bih se obmanut kadabih posle toga ponovo ugledao tebe.

Ne razumem se u takve stvari. Bie da Vam nije lako to steizgubili.

Njen glas je zvuao prekorno, ali neka sasvim nova prisnost kaoda potee meu njima.


19/124

imamuri bi jasno da je od samog poetka jedino nju i eleo, ida se, u stvari, samo posluio njemu svojstvenim uobiajenimzaobilaznim putem da to sebi prizna. Dok je sam sebi bivao sve

odvratniji, ena mu se inila sve lepom. ena, koja ga je dozivala

stojei pod senkom kedrova, bila je sva kao tek proeta sveinomhladovine.

Njen uski, pravilan nos kao da je zraio usamljenou, ali se podnjim, kao par draesnih pijavica toplo otvarahu i skupljahu njenepoput pupoljka nabujale usne. ak i kada nije govorila, te usne suodavale kretanje. Da su bile izbrazdane ili smeurane, ili da njihovaboja nije odisala takvom sveinom, moda bi ak i trale, no one suuvek bile meke i oblivene vlanim sjajem. Linije njenih kapaka ilesu pravo, ne savijajui se ninagore ni nadole. Kao s nekim posebnimrazlogom, ta tako prava linija se protezala celom irinom njenog lica.Bilo je u tome neeg gotovo kominog, ali su kratke, guste vlasinjenih obrva tu liniju uobliavale blago nadole. Nije bilo niegposebnog u obrisima njenog okruglog, malo zasvoenog lica. Sakoom poput belog porculana presvuenog preko blagog rumenila,nepopunjenim vratom jo uvek vie nalik na vrat devojice, odisala jeistoom, vie nego lepotom, vie nego iim drugim.

Njene grudi, poput grudi golubice, bile su bujne ak i za devojku

koja je ve postala geja.O, kad su ve i ove muice poele!?

Ona ustade, podiui rub svoga kimona.

Ostali su tako, nepomini sred duboke tiine. Jedino im se licaobojie bledilom.

Bilo je to oko deset sati, iste veeri. Neka ena je iz sveg glasadozivala imamuru iz hodnika, a potom upala u njegovu sobu, kao da

ju je neko unutra ubacio kao vreu. Ona se stropotala nad stoiem,

i, rukama neobuzdanim od pijanstva, sve poruila sa njega. Nagnulase da pije vodu, koja je stajala u bokalu, tako silovito kao da je

strepela da e joj je neko oteti.

Izala je da saeka neke goste sa kojima se sprijateljila zavreme sezone skijanja prole zime. Oni su je pozvali u krmu, nabunu zabavu koju su prireivali, a na kojoj je bilo i geji. Svi sumnogo pili. Uspeli su i nju da napiju.

Glava joj se nepovezano i nekontrolisano klatila dok je

neumorno brbljala. Onda se odjednom tre i poe rekavi:Nisam smela dolaziti ovamo. Traie me. Doi u posle!


20/124

Otetura se iz sobe.

Otprilike sat kasnije, zaue se neiji trapavi koraci u dnuhodnika. Neko se tu i tamo, izgleda, spoticao o pod i udarao o zid.

imamura, imamura! Jao, imamura, ne vidim! vikala jeiz sveg glasa.

To je bio glas samog enskog srca, koje je, sada ve bez ikakvogprikrivanja, dozivalo svog mukarca. imamura se nae u udu. Tajreski glas mora da je prodro do svakog kutka krme. Brzo se die.ena se, prstiju ve zabijenih u papirno okno vrata, grevito steuiragastov, tupo srui na njega.

O, tu si!

Svalie se na pod, ona grevito priljubljena uz njega.

Nisam pijana! ta, zar misli da sam pijana? Boli me! Stranome boli! Jao, pije mi se voda! Nije trebalo da meam viski sa onimbukuriem. Od tog mi se zamutilo u glavi. Ala me boli! Oni su kupilineki jeftin alkohol. Nisam znala da je jeftin i lo.

Trljala je elo pesnicama.

Dobovanje kinih kapi napolju najednom posta jae.

im bi imamura makar malo popustio zagrljaj kojim ju jepridravao, ona bi poinjala da pada. Rukom je tako vrsto opasaonjen vrat da ga je njena kosa milovala po obrazima. Oprezno joj

zavue ruku ispod okovratnika kimona.

aputao joj je nenosti, ali ona nije odgovarala. Samo je vrstostezala ruke, prekrtene preko prsa, kako mu ne bi dozvolila da jojdopre do grudi za kojima je udeo.

ta je to? Prokleta! Lenja i beskorisna! ta li ti je?

Ona divlje zari zube u ruku, otupelu od alkohola koja, kao da

jednostavno nije mogla da je slua.

imamura ustuknu, preneraen. Oiljci zuba ostavie duboketragove na devojinoj ruci.

Vie mu se nije opirala. Prepustila se milovanju njegovih ruku.Ree kako e mu sada pokazati koga voli, prstom poe ispisivatiimena ljudi koji joj se dopadaju. Poto je napisala imena dvadesetaktridesetak dramskih ili filmskih glumaca, poe neumorno da ispisujesamo: imamura.

imamura je oseao kako omamljujua nabreklina koja mu beeu ruci postaje sve toplija.


21/124

Sada je sve kako treba. Sve je dobro!

Glas mu je bio blag. Osetio je da u njoj ima neeg materinskog.

Bolovi u glavi je ponovo obrvae. Ona se, u muci, die i ponovopade, sva zgrena u drugom uglu.

Ovako ne ide! Ne ide! Idem natrag, idem!

Moe li ti uopte na noge?! A i kia lije.

Bosa u do kue. Otpuzau!

Opasno je. Ali ako ba ide, otpratiu te. Krma je bila nabrdu; do nje se dolazilo strmom stazom.

Bolje bi bilo da malo prilegne, olabavi svoj obi i malo doek sebi.

Ne dolazi u obzir. Ovako u, navikla sam.Ona se uspravi i stade duboko udisati, to joj je, izgleda,

zadavalo bol. Ree da joj je muka i, otvorivi prozor, pokua dapovraa. Izgledalo je da se uzdrava da se ne srui na pod i ne previjapo njemu, sva u bolovima. S vremena na vreme dolazila bi sebi i

uzvikivala:

Idem kui! Idem sada!

Tako je dolo i dva ujutru, a ona je jo uvek bila u imamurinoj

sobi.Spavajte! E pa, kako bi bilo da legnete!

A ta e ti?

Ovako u! Kada mi bude bolje poi u kui. Jo malo pa ezora.

Dopuza do njega, i snano ga povue.

Ne obraajte panju na mene. Spavajte kad Vam kaem.

Poto se imamura uvukao u krevet, ona prie stolu, i oslonivise, nagnu opet da halapljivo pije vodu.

Ustajte! Ustajte kad Vam kaem!

Pa ta, zapravo, hoe?

Nita, spavajte.

Je li, ta ti to pria?

imamura to ree neno, die se i povue je k sebi pod pokriva.

Lica napola okrenutog od njega, ona kao da je elela da se

sakrije, da nestane. A onda se, sasvim neoekivano, usnama punimstrasti baci na njega.


22/124

Kasnije, kao da je sva izbezumljena pokuavala da iskae svojbol, ona stade neprestano ponavljati:

Ne! Nemojte! I sami ste govorili da elite da ostanemo samoprijatelji, zar niste?

Gotovo isuvie ozbiljan ton njenih rei uspe da otupi njegovoushienje i kada vide kako ona gri elo u naporu da odri kontrolunad sobom, on rei da ostane pri onome to je dogovoreno.

No, ona mu zatim ree:

Ja se, u stvari, nikada ne bih pokajala. Ja se nikada i nekajem. Ali ja nisam od takvih ena! Ne bi trajalo zar niste to i samirekli?

Bila je jo uvek napola paralisana od alkohola.

Greka nije moja, ve Vaa. Izgubili ste! Vi ste slabi, neja!

Govorila je kao u transu. Dok su joj rei navirale jedna zadrugom, sva van sebe, ona zari zube u rukav svog kimona, ne bi li se

tako bar malo povratila od silne sree kojom je bila opinjena.

Neko vreme je leala sasvim mirno, kao da je ostala i beztrunke snage. Tada, kao da joj to sinu odnekle iz podsvesti, ona opet

navali na njega:

Smejete se! Smejete mi se, zar ne?

Ne smejem se.

Smejete mi se u dubini srca. A, i ako se sada moda nesmejete, kasnije ete mi se svakako smejati.

Uronivi lice u ruke, zaplakala je.

Kada su joj suze usahle, posta nena i prisna, kao da je elelada mu se sva preda. Poe mu priati sve o sebi.

inilo se da je na glavobolju potpuno zaboravila. Niim nije

spominjala ono to se malopre dogaalo.Sva zbunjena, ona primeti:

Jao, tako sam se zapriala da sam potpuno zaboravila navreme. Moram se vratiti kui pre zore. Sada je jo mrak, ali ovde svirano ustaju.

Ustajala bi s vremena na vreme i oprezno otvarala prozor.

Kada se u daljini poee razaznavati brda i krovovi, i kada doevreme da ustane, ona oseti koliko joj to teko pada. No, oelja se pre

nego to su ustale devojke u krmi. Poto se bojala da bi neko mogaovideti kako je imamura prati do izlaza, ona naprosto mugnu, kao


23/124

da je jednostavno elela da pobegne. imamura se toga dana vrati uTokio.

* * * *

Sea se, to si mi tada rekla, ali nije bilo istina. Inae, kakobih se usudio da krajem godine posetim mesto u kome vlada takva

zima? Zaista ti se nisam smejao.

Ona iznenada die glavu. Kroz debeli sloj pudera kao da semoglo nazreti mesto na kome je svoje lice drala utisnuto uimamurine ruke. Lice joj je sada bilo crveno od onih kapaka do

nozdrva. imamura je katkad pomiljao na studene noi koje suvladale ovde u Snenoj zemlji. Njena crna kosa zapahnu ga nekomtoplinom.

Osmehnu se blago, kao zaslepljena nekim bletavim svetlom.Moda je, osmehujui se razmiljala o tome kako je tada bilo iimamurine rei, malopomalo, obojie celo njeno telo. Kada mu se, samalo krutosti u pokretu, poklonila, osetio je da je ak i pod kimonomsva pocrvenela. Kao kontrast tamnoj boji njene kose, koa joj je bila

vlana i ulna i kao snaga prostrta pred njim. Za njenu kosu se nijezaista moglo rei da je gusta; bila je tvrda poput kose kakvogmukarca i ureena u visoku frizuru starog japanskog stila, u kojoj ni

jedna jedina vlas nije trala. Kosa joj je sijala poput kakvog crnog,tekog kamena.

imamura joj je gledao kosu i pitao se nije li ta hladnoa, kojaga je toliko iznenadila bila ita manja od hladnoe Snene zemlje izime u njoj.

Devojka poe odbrojavati na prste. Odbrojavala je neko vreme.

ta to broji? upita je imamura.

Savijajui svaki prst posebno ona nastavi da rauna u sebi.

Bilo je to dvadeset treeg maja.

Stvarno? Pa ti dane broji? Samo ne zaboravi da i juli i avgustimaju po trideset i jedan dan!

Ali, sluajte, sto devedeset i devet dana! Danas je stodevedeset i deveti dan!

Kako si to samo dobro zapamtila. Znai, bilo je to dvadesettreeg maja?


24/124

Treba samo da proverim u svom dnevniku, pa u Vam odmahtano rei.

Dnevniku? Zar ti vodi dnevnik?

Vodim. Volim da itam ono to sam nekada zabeleila. Udnevnik beleim sve to mi se dogaa, ne krijui ama ba nita. Kadakasnije, u trenucima kada sam sama sa sobom, itam dnevnik, budeme ponekad, naravno, i stid.

Kada si ti, u stvari, poela da vodi dnevnik?

Neto pre nego to sam u Tokiju postala geja. Tada jo nisamimala novca i nisam mogla da kupim odgovarajui notes za voenjednevnika. Zato sam se snala, pa sam listove blokia koji je kotao

jedva jen ili dva tankim potezima lenjira izdelila na nekoliko stubaca.

Da bih pisala u dnevniku, olovku bih uvek paljivo zaotrila. Stranicebih paljivo i brino ispunjavala od gornjeg desnog pa sve do donjeglevog ugla. Kada sam kasnije imala dovoljno novaca da kupim pravi

dnevnik, sve je ve bilo sasvim drugaije. Kod mene su, znate, svipoeci uvek teki. Kada sam uila ideograme, dugo sam vrljala postarim novinama, a sada, eto, piem po lepom papiru.

I ti si, ne pravei vee prekide, vodila svoj dnevnik sve tovreme?

Jesam. Vodim ga od esnaeste godine. Ovaj dnevnik ovde iova godina uopte, najzanimljiviji su. Kada se vratim sa nekesedeljke i na brzinu spremim za poinak, odmah sednem i piem.Kupila sam dnevnik u kome je itava strana predviena za svakidan. Moda to i nije bilo dobro, zato to ja, kada ponem da piem,prosto ne umem da prestanem...

imamura se, vie nego i samom dnevniku, udio tome to jeona upisivala nazive svih romana koje je itala od etrnaeste godine.Deset svezaka je ispunila samo podacima o tome ta je itala.

Zapisuje li i svoja razmiljanja podstaknuta onim to ita.

Ne. Ne donosim sud ni o emu. Upisujem samo naslov, imepisca, imena lica, i, na kraju meusobne odnose junaka romana.Drugo nita ne upisujem.

Ali, zar ne misli da to, u stvari, i nema mnogo smisla?

Pa, moda.

Gubljenje vremena!

Da. U stvari i jeste.


25/124

Na njegova pitanja odgovarala je sasvim veselo, s lakoom, kaoda ona uopte i ne zadiru u sutinu onoga o emu se vodio razgovor.Ipak, gledala ga je pravo u oi.

Kada je on, ko zna zato, ponovo podvukao da je sve to to jeona radila bio samo uzaludan trud i gubljenje vremena, osetio je kakoga obuzima neka tajanstvena tiina, kao proeta i ponukana bleskomsnega. Oseti kako ga ta pesma vue k sebi i proima itavo njegovobie. On je, naravno, tano znao da to to je ona pisala nikako nije biouzaludan trud ili gubljenje vremena, ali je smatrao da e,posmatrajui to to je ona radila, jo tanije moi da shvati njen svet,svet ene.

Kada bi devojka govorila o novelama koje je proitala, za njega

to i nije bila knjievnost. Ona je u prvo vreme razmenjivala enskeasopise i tako dolazila do literature, a kasnije je poela da sama sebinalazi tekstove. Nije mnogo odabirala, oslanjala se na svoj instinkt i

od asopisa itala uglavnom ono to joj je dolazilo do ruku i to jemogla uzeti na itanje. Eto, to je bilo sve. imamura je znao samoveoma mali broj imena pisaca koje je ona pominjala i ijih imena jemogla da se seti. Govorila je o njima kao o neem stranom, kao da suto bili pisci iz neke strane knjievnosti. Njene prie bi zvuale nekakoizgubljeno i setno, kao prosjak koji je izgubio svaku elju. imamura

pomisli kako je sve to bilo slino njemu, koji je samo na osnovufotografija i napisa iz stranih urnala i knjiga matom sebi doaravaoumetnost evropskog baleta.

Razgovarala je s njim vrlo uzbueno o filmovima i pozorinimpredstavama koje nije videla. inilo se da ve mesecima ezne zasagovornikom sa kojim bi proaskala o tim temama. Kao da jezaboravila da su pre tano sto devedeset i devet dana upravo ti asovirazgovora doveli do toga da mu se svidi. Ona se ponovo gubila u

takvom razgovoru. Rei koje je izgovarala, kako je i sama priznavala,grejale su je od glave do pete.

No njena enja za gradom bila je nekako obojena pomirljivousa sudbinom. U toj njenoj enji vie se oseao besmisao nastojanja istremljenja nego bunt izgnanika. Izgleda da i nije bila tuna zbogsvega toga, no sve se to imamuri inilo tako setno i bezizlazno.Pomisli kako bi njega samoga takva besciljnost tenji i stremljenjasvakako odvela u izgubljenu oseajnost, koja bi ga toliko snanovukla u daljinu, da bi se na kraju krajeva itav njegov ivot pretvorio

u neko besciljno stremljenje. Tu je pred svojim oima video lice koje jegorelo ivotom, svee od daha planine i zdrave krvi.


26/124

Sada, kada ju je gledao sasvim drukije, postalo mu je veomateko da s njom vodi srdaan i prirodan razgovor, uprkos tome to jebila geja.

One noi je, onako pijana, zagrizla svoju gotovo potpuno

paralisanu ruku koja je vie, izgleda, nije sluala.ta ti je? Do avola! Bezvredna, beivotna, ta ti je?

Poto nije mogla da stoji, valjala se s jedne na drugu stranu popodu. imumuri su bile jo sasvim svee njene rei.

Ja se, u stvari, nikada ne bih pokajala. Ja se nikada i nekajem. Ali ja nisam od takvih ena! Ne bi trajalo, zar niste to i samirekli?

Ugledavi ga tako zadubljenog u misli, iznenaena, ree mu:

ujete li? To je pononi voz za Tokio.

U tom momentu zau se zviduk parne lokomotive. Zvuk nonogvoza se gubio u daljini poput uma vetra.

Ona ustade. Otvorivi irom prozor, sela je zabaenog telanapolje. Hladni vazduh pohrli unutra.

ta ti je? imamura prie prozoru. Vazduh je bio sasvimsleen u svojoj nepominosti, bez i najmanjeg daka vetra.

Noni pejza je delovao veoma kruto. inilo se kao da i umdolazi sa snegom koji se jo tamo negde u daljini smrzava, i da zatimoba zajedno hrle duboko u zemlju. Mesec se nije mogao ni nazreti.

imamura obuhvati pogledom gotovo neshvatljivo guste rojevezvezda, koje su blistale tako silno kao da su spremne da se svakog

trena obrue put zemlje brzinom svetlosti. to su se zvezde vieutapale u njegov pogled, nebo mu se inilo sve udaljenijim, atamnoplava no sve dubljom. Pogranine planine ve su se jedvanazirale. One su, onako tamnoaavo crne, to je slutilo njihovu

ogromnost, svom svojom teinom visile razapete na rubu zvezdanogprostranstva. Bila je to no hladnog prozirnog savrenstva.

Osetivi kako joj se imamura pribliava, ona se nagnu prekoograde. Sred takve noi nije se inilo da u njenim pokretima ima itrunke slabosti. Vie je delovala samouvereno, ak srdito. imamurise ote uzdah na pomisao da e sada poeti sve iz poetka.

Uprkos tmini, planine su odisale sveinom snega. Delovale suprozrano, usamljeniki izgubljeno. Nebo i planine kao da nije spajalanikakva harmonija.

imamura je nenim pokretom obuhvati oko vrata.


27/124

Prehladie se. Hladno je!

Pokuao je da je povue natrag s prozora, ali se ona opiralavrsto se drei za ogradu.

Sada idem!

Pa idi!

Ostala bih jo koji tren...

Kako hoe. Ja u sada na kupanje.

Ne! Ostanite ovde jo malo.

Zatvori prozor!

Pustite me da ostanem jo malo.

Selo je bilo poluskriveno pod senkama kedrovih stabala koja su

stajala oko hrama. Neki slabani plamiak svetla, koji kao da jepodrhtavao od hladnoe, dolazio je iz stanine zgrade, to je bilasvega desetak minuta vonje od mesta na kome su stajali.

Njena kosa, stakleno prozorsko okno, pa ak i rukavi njegovogkimona bili su proeti jednom za njega sasvim novom hladnoom.

Kada je imamura osetio kako se i tatami pod njegovim nogamaledi, oseti da mu je trenutno najpotrebnije da uroni u vrelu vodu

banjskog kupatila. Ona mu doviknu:

ekajte! I ja u.Krotkim koracima poe za njim. Samo to je bila sloila njegovu

odeu u pletenu korpu, na vratima se ve pojavi neko od gostiju.

Ah, izvinite!

Gost joj se utivo izvini, ugledavi je kako lica pokrivenarukama klei pred imamurom.

Nita, nita! Samo Vi izvolite, ja u prei na drugu stranukupatila odgovori mu imamura i uputi se, onako nag, sa svojom

odeom u korpi, prema enskom delu kupatila.Ona poe za njim kao da su bili mu i ena. Ne okreui se da je

pogleda, imamura se baci u vodu. Oseti kako mu smeh nadire izdubine due i dosee do usana smeh od sree to je ona tu sa njim.Priljubivi usne na slavinu s toplom vodom, on se sav preda mlazukoji mu je hrlio u usta.

Kada se ponovo nala u njegovoj sobi, ona, jedva pridignuviglavu s jastuka, malim prstom zagladi kosu to joj je sa strane padala

na lice.


28/124

Tuna sam.

Bilo je to sve to je rekla.

imamura pomisli da su joj oi poluotvorene, ali kada je boljepogleda zapazi da su taj utisak stvarale samo njene neobine gustetrepavice.

Sva uskiptela, ena nije ni oka sklopila.

imamura se, izgleda, probudio od uma kada se ona opasivalakrutim obijem.40

Oprostite to sam Vas tako rano probudila. Napolju je jomrak. Pogledajte me!

Ugasi svetlo.

Vidite li mi lice? Ne vidite?Ne vidim nita. Pa jo je no!

Ne, ne. Naravno, morate se potruditi! Vidite li? I ona iromotvori prozor.

Ah, ne! Vidi se! Moram poi.

Kada se imamura, najeen od hladnoe u svitanju, polaganopridigao s jastuka, nebo je bilo jo sasvim tamno, ali je u brdimapostepeno belila zora.

Tako! Sve je u redu. Poto seljaci sada nemaju ta da rade upolju, sigurno niko nee uraniti ovako zorom. A, i ko bi ve u ovo dobakrenuo u brda?

Ona je tako govorila sama sa sobom etajui po sobi i vukui zasobom kraj svog poluopasanog obija.

Niko od gostiju nije doao vozom koji iz Tokija stie u pet. Oviu krmi, svakako, jo nisu na nogama.

I poto se ve potpuno opasala obijem jo uvek je tumarala po

sobi, sedala, ustajala, ukoeno buljila kroz prozor i nastavljala daeta po sobi. Bila je uznemirena kao kakva nona zver kojanespokojno krui strepei od jutra. inilo se da ju je obasulaoaravajua divljina.

Meutim, i u sobi je postajalo svetlije i imamura odjednomprimeti kako su joj obrazi crveni. Sav ushien odsjajem te boje, onuskliknu:

Pa obrazi su ti tamnocrveni! Od ove hladnoe!

40iroki pojas kojim se privrduje kimono. Prim. prev.


29/124

Nije od hladnoe, skinula sam puder! im se zavuem ukrevet zagrejau se do vrhova prstiju.

Okrenu se ormariu sa ogledalom koji joj je stajao kraj jastuka.

Sada je, na kraju krajeva, ipak svanulo. Odlazim.

imamura je pogleda, ali odmah obori oi. U ogledalu seblistavom belinom svetlucao sneg sa planina i crveneli se njeni

rumeni obrazi. Bila je to lepota neke neopisive istote.

Da li se to ve sunce uzdie kad onaj hladno gorei blesak snegau ogledalu postaje sve jai? U zagrljaju tog bleska sve vie je tamnelanjena ljubiasto sjajna crna kosa, koja je lebdela u snegu.

Da se sneg ne bi suvie visoko nagomilao, ispustili su vrelubanjsku vodu u jarke koje su na brzinu iskopali du zidova krme. Nakamenje se popeo veliki crni pas akitske pasmine koji je mljackajuilapao vodu. Skije to su ih, verovatno za goste, doneli iz pojate, bilesu poreane jedne uz druge. Njihov jedva osetljivi plesnjivi vonjpoprimio je od vodene pare neto slatkasto. Grudve snega su s granapadale na krov javnog kupatila i, zagrevajui se, polako gubile oblik.

Kada se godina bude primicala kraju i nova zakuca na vrata,

jedva da e se ta staza jo videti.

Da bi stigla na svoje priredbe, devojka bi gazila po snegu, koji u

to vreme dostie i do tri metra, u gortakim akirama, dubokimizmama i pod velom, sva uvuena u kabanicu. A sada je imamurasilazio tim putem koji je ona jo pre svitanja posmatrala kroz prozorkrme na breuljku. Ispod pelena obeenih da se sue, videla su sepogranina brda. Na njima se neno blistao sneg. Zeleni luk u bati

jo nije bio zatrpan snegom.

U poljima su se skijala seoska deca. Kada je zaao u deo selakoji lei kraj puta, imamura zau neto poput tihog dobovanjakinih kapi.

Sa kunih streha umiljato su se presijavale ledene sveice.

ujte! Da li biste mogli da bacite sneg i sa moje kue kad stese ve dali na to! neka ena, koja se po svemu sudei vraala izkupatila, doviknu oveku to je istio sneg sasvoga krova.

Zaslepljena suncem, ona obrisa elo pekiriem koji se joisparavao. Verovatno je bila kelnerica, dola ranije da tu bude zaskijaku sezonu. Susedna kua bila je caffee upalog krova, sprozorima potamnelim od starosti.


30/124

Veina kua bila je pokrivena indrom, privrenom redovimakamenja. To okruglo kamenje je, onom stranom kojom je bilo

okrenuto suncu, sred snega isticalo svoju crnu kou, ija boja nije bilasvea crnina vlanog kamenja, ve je podseala na crni tu izbledeo

na ledenom vetru i snegu. tavie, i kue su bile nalik na to kamenje.Pod niskim krovovima uale su onako severnjaki priljubljene uzzemlju.

Deca su lomila komade leda koji su visili sa streha i bacala ih

po putu. Oito ih je razveseljavalo kad bi, rasprskavajui se, ivahnozablistali. Stojei na snegu, imamura gotovo i nije mogao dapoveruje kako su debeli ti komadi leda, pa ih je neko vreme

netremice posmatrao.

Devojica od jedanaestdvanaest godina plela je oslonjena nazad.Uz gortake akire nosila je duboke drvene nanule; nije navuklatabi arape,41 pa se videlo kako su joj bosi tabani crveni i ispucani.Dvogodinja devojica, utonula u misli stajala je na snopu sitnoggranja i drala joj klupko vune. Crni konac, koji se iz njenih rukusukao i namotavao na kalem starije devojice, razvlaio se mekano itoplo.

Iz radionice skija, sedamosam kua dalje, zau se rende.Nekoliko geji je razgovaralo ispod trema kue preko puta. imamura

pomisli da se, moda, i Komako nalazi meu njima, jer, kako je tojutro saznao od sobarice u krmi, to je bilo njeno profesionalno ime.Ona ga je u tom trenutku ve uoila i, uozbiljena, gledala put njega.Sigurno e sada pocrveneti i oajniki teiti da izgleda to manjesmueno, pomisli on, a nju je ve svu oblila rumen. Bilo bi zaistapametnije da je skrenula pogled, no ona je, ukoena, oborenih oiju,pratila svaki njegov pokret laganim pokretima glave.

I imamurini obrazi su goreli. On brzo proe. Ali Komako, negubei ni asa, odmah pohita za njim.

Dovodite me u nepriliku, morate da prolazite ba pored takvihmesta!

U nepriliku? U stvari, to je neprilino za mene! Samo tonisam propao u zemlju kada sam vas sve ugledao kako se epurite.Da li se uvek sastajate na tom mestu?

Da, odmah posle podne.

41Japanske arape ko kojih je palac ovojen o ostalih prstiju. Nose se uz traicionanu obudu zori, papue

poput japanki. Prim. prev.


31/124

Ali zar nije za tebe mnogo gore to to sada, sva crvena u licu,brbljajui tri za mnom?

To me se uopte ne tie!

Dok mu je odgovarala tako odluno, ponovo je obli rumen; ondazastade i nasloni se na stablo japanske jabuke kraj puta.

Pojurila sam za Vama, jer sam elela da Vas zamolim da meposetite.

Pa, ti ovde stanuje?

Da.

Ako e mi pokazati svoje dnevnike, mogu i da svratim.

Umreu, tek poto ih spalim!

Uostalom, ne lei li u tvojoj kui i neki bolesnik?Oh, pa Vi, dakle, sve znate!

Zar nisi jue u tamnoplavoj kabanici pola pred njega naelezniku stanicu? U vozu sam sedeo takorei naspram njega. S njim

je bila devojka koja se o njemu posebno neno brinula. Da li mu je toena? Ili neko ko je poao po njega? Moda neko iz Tokija? Ponaalase kao majka i ja sam je sa divljenjem posmatrao.

Kakvi ste! Zato mi to jo noas niste ispriali? Zato ste to

preutali? Komako je bila uzbuena.Da li mu je to ena?

Meutim, ne odgovorivi mu, Komako nastavi:

Zato mi noas niste nita o tome rekli? Ba ste udni!

imamura nije voleo da ga ene tako pritenjuju.

Nita od svega to je uinio, ili to se dogodilo, nije joj davaloprava da postavlja takva pitanja. To je, bez sumnje, pokazivalo njen

karakter. Ali, kako nije prestajala da ga salee pitanjima, odjednom

mu se uini da ju je dirnuo u posebno osetljivo mesto. Kad ju je jutrosvideo u ogledalu u kome se odslikavao planinski sneg, on se, svakako,

morao prisetiti one devojke kojoj se lice u sutonu veeri pomaljalo naprozorskom staklu vagona. Ali zato joj nije o tome nita rekao.

Ne smeta to u kui lei bolesnik. U moju sobu niko ne ulazi.

Ona ue preko onieg kamenog zida.

Desno je leala snegom pokrivena oranica, a levo, uz zid koji jekuicu delio od susedne kue, stabla japanske jabuke. Pred kuom jebila mala bata s jezercetom punim lotosa i riba. Led je popucao i


32/124

leao u naslagama na obali; u ribnjaku je plivao crveni aran. Kua jebila trula i sklona ruenju, ba kao i stabla japanskih jabuka. Nakrovu, jo proparanom naslagama snega, trulile su mnoge daske, astreha je bila sva naherena.

Hodnik sa zemljanim podom bio je leden. imamura se jo nijebio privikao na mrak kada ga Komako natera da se popne uz lestvice.

Bile su, u stvari, vie nalik na merdevine. A soba gore pravopotkrovlje.

To je ranije bila prostorija za svilene bube. Jeste li jakoiznenaeni?

U svakom sluaju do sada si imala mnogo sree to nisi palasa tih stepenica kad nou dolazi kui pijana!

A, pa to mi se jednom i dogodilo. Ali, obino, kad previepopijem, ostajem dole kod kotacua i tamo odmah zaspim.

Ona brzo gurnu ruku pod pokriva preko kotacua da bi seuverila da li je kotacu jo topao, a zatim poe da donese uareniumur. imamura je razgledao tu udnovatu prostoriju. Samo je

jedan onizak prozor bio okrenut jugu, a tanki drveni okviri vrata na

povlaenje, bili su nedavno oblepljeni novim papirom kroz koji jesuneva svetlost bletei prodirala. Zidovi su bili obilno presvuenipirinanim papirom. imamura se oseti kao u nekoj velikojstaromodnoj papirnoj kutiji. Nad njegovom glavom su trale gredetavanice i sputale se prema prozoru. Tmurna usamljenost pritiskala

je celu prostoriju. Razmiljajui ta li se to krije s druge strane zida,imamuru spopade oseaj da je soba sagraena u praznom prostoru.To ga uznemiri. Zidovi i tatami, iako dotrajali, bili su savreno isti.

imamuri se u trenutku uini kako Komako sada, kao svilenebube nekada, tu obitava svojim prozirno finim telom.

Ugraeni kotacu bio je prekriven futonom42 od iste grube,

kockama iarane pamune tkanine, od kojih su i gortake akire.Ormar je bio prilino star, ali je za nju, verovatno, predstavljaouspomenu na vreme koje je provela u Tokiju; bio je od kiri drveta lepe

teksture. Kraj njega je stajala obina komoda sa ogledalom koja tuuopte nije pristajala, ali je crvena kutija za ivenje od lakiranogdrveta blistala raskonim sjajem. Daske, skrivene tankimmuslinskim zastorom, oigledno su sluile kao police za knjige.

Na zidu je visio kimono u kome je noas bila na priredbi. Spreda

je bio otvoren pa se video jarkocrveni potkimono.42

tepani, topli prekriva nalik na jorgan. Prim. prev.


33/124

Komako se spretno penjala stepenicama nosei u ruci lopatu sauarenim umurom.

ar je iz bolesnikove sobe, ali vatra je, kau, ista!

Njena svee oeljana kosa gotovo je dodirivala kotacu dok je unjemu ponovo raspirivala vatru. Priala mu je kako profesorkin sinboluje od tuberkuloze creva i kako se vratio da umre u rodnom kraju.

Iako je rekla rodni kraj, profesorkin sin se nije tu rodio. To jeselo njegove majke. Ona je nekada radila kao geja u nekom lukomgradu a kasnije davala asove japanskog plesa, ali joj se tada, dok jonije napunila pedesetu, oduzela jedna strana tela, pa se vratila u ovu

lekovitu banju da se lei. Sin joj se jo odmalena interesovao zatehniku, pa je, u poetku, neko vreme ostao u onom lukom gradu

kao slubenik u jednoj asovniarskoj radionici, ali se ubrzo preseliou Tokio, gde je poseivao veernju kolu. Oigledno je previenaprezao svoje snage. Ove godine je punio dvadeset petu.

0 svemu tome priala je imamuri bez ikakvog ustezanja alinije rekla ni rei o tome ko je bila ona ena koja ga je dovela nazad uzaviaj, i, zato je ona, Komako, tu ivela.

imamura je u toj prostoriji, koja kao da je lebdela u praznomprostoru, i iz koje se Komakin glas, inilo se, irio na sve strane,oseao udnu uznemirenost.

im je imamura izaao na vrata, ugledao je na podu netobeliasto. To je bio, kako se, okrenuvi se, uverio, sandui zasamisen, od kiri drveta. Uinio mu se vei i dui od uobiajenih.Upravo je razmiljao kako ga ona verovatno jedva nosi na raznepriredbe, kad se otvorie fusuma vrata,43 potamnela od dima, i zause ist, lep glas toliko lep i zvonak da ga obuze neka tuga.

Komako, smem li da preskoim preko ovoga?

On nauli ui kao da je oekivao odjek toga glasa.

Bio je to Jokin glas koji je ve jednom uo kada je sa prozoranonog voza dozivala efa stanice to je vrstim korakom gazio posnegu.

Samo izvoli.

Joko, lagana i vitka, zakorai preko sanduia za samisen,nosei u ruci staklenu nonu posudu.

43Japanska vrata na povlaenje, o rveta sa papirnim oknima. Jeini tip vrata i prozora u traicionalnoj

japanskoj kudi. Prim. prev.


34/124

Sudei po prisnosti njenog razgovora sa elezniarem one noi, ipo obinim gortakim akirama u kojima je sada bila, imamura jezakljuio da je ona iz ovog kraja. Njen prekrasni obi, koji je dopolovine virio iz akira, isticao je smee crvene pruge akira

naroitom sveinom i sjajem, a i dugim rukavima njenog vunenogkimona davao neku omamljujuu, ulnu dra. Gortake akire odtekog pamunog tkanja kojima se nogavice ravaju tek na samimkolenima, polagano se ire nagore; delovale su, uprkos svojoj vrstini,meko i neno.

Joko mu uputi samo jedan upitan pogled i bez rei poe katremu.

I kada je ve izaao iz kue, oseao je kako mu taj pogled jo

neizdrljivo gori nasred ela. Bio je isto tako hladan kao ono svetlo udaljini zbog ije je neiskazane lepote njegovo srce uzdrhtalo kada jeone noi, dolazei sa dalekih brda, to svetlo minulo preko devojinoglica i za trenutak osvetlilo njeno oko. Dok su mu ta seanja navirala,pred oi mu iskrsnue i Komakini rumeni obrazi to su lebdeli usnegu ogledala.

imamura ubrza korak. Uprkos svojim okruglastim,debeljukastim nogama, voleo je da planinari. Dok je tako koraao ilutao pogledom po brdima, predavao se sanjalakom samozaboravu.

Jedva je i sam primetio kako mu koraci postaju sve bri. Njemu, uvekspremnom da se sav prepusti matanju, sada se inilo sasvimneverovatno da je ono ogledalo s veernjim pejzaom, i ono s

jutarnjim snegom, nainila ljudska ruka. Bila su to ovaploenja sameprirode, delovi jednog dalekog sveta. Pa ak i Komakina soba iz koje

je maloas izaao, inilo mu se, mora da pripada nekom drugomsvetu.

Iznenaen sam sobom uspeo se na breuljak. Kao da se eleouhvatiti za neto stvarno, obrati se slepoj maserki, koja je tudaprolazila:

Sluajte, da li biste me mogli odmah izmasirati?

Ona stisnu tap pod miku, desnom rukom izvue iz obija sat spoklopcem i, pipajui levim kaiprstom, pree po brojaniku.

Petnaest minuta posle dva, je li? U etvrt do etiri moram bitis druge strane eleznike stanice, ali mogla bih malo i da zakasnim.

Oh, pa Vi odlino itate vreme sa svoga sata?

Da, jer nema stakla!A, tako!


35/124

Ona jo jednom izvue srebrni sat, suvie veliki za enu,pritisnu ga tako da poklopac naglo odskoi i stavi prste da bi mu toobjasnila, na dvanaesticu, esticu i, na sredinu, izmeu njih, natrojku.

Tako mogu razaznati i druge brojeve. Nije ba lako odreditivreme tano u minut, ali nikada se ne prevarim za vie od dvaminuta.

Je li? A da nije ovaj strmi breuljak suvie opasan za Vas?

Kad je kia, kerka izae pred mene. Uvee masiram ljude uselu i vie se ne penjem ovamo gore. Dodue, devojke u krmizadirkuju me kako me mu preko noi ne puta samu iz kue, ali jane marim za takva peckanja.

Deca su Vam ve odrasla?Jesu, najstarijoj je dvanaest!

askajui tako, pribliie se njegovoj sobi. Masirala ga je nekovreme utke, kada se zaue zvuci samisena, i ona iskrenu glavu upravcu iz koga su dolazili.

Ko li to svira?

Moete li po samom zvuku prepoznati koja geja svira?

Ponekad mogu, a nekada ne. Gospodine, Vi ste zaista uodlinoj formi. Telo Vam je tako meko, oputeno.

Zar nije nita ukoeno, otvrdlo?

Samo malo na vratu. I taman ste kako treba: ni suvie debeli,ni suvie mravi. Alkohol ne pijete, zar ne?

Ba se dobro razumete u svoj posao!

Znam jo tri gospodina koji imaju isto telo kao Vi.

Znai da su sasvim obino graeni, zar ne?

Ali, ako ne pijete sake, onda i nema zaista zanimljivih iuzbudljivih stvari kao ni divnog zaborava.

Va mu pije, zar ne?

Pije toliko da ve ne znam ta u.

Ala ona loe svira samisen!

Da!

Vi verovatno svirate?

Da. Uila sam da sviram od osme do devetnaeste godine, aliod kada sam se pre petnaest godina udala, nemam za to vremena.


36/124

Dok je razmiljao da li slepci izgledaju mlai nego to bismo imdali po njihovim godinama, ikamura ree:

Ali to to nam se u mladosti uree u pamenje, ne zaboravljase tako lako.

Moje ruke su sada sasvim prilagoene za masiranje. Jo su misamo ui ostale kao i pre! im ujem koju geju da svira nasamisenu, osetim neto udno. Odjednom mi je kao da sam se ponovopodmladila.

Opet je oslukivala svirku.

Moda je to Fumi u krmi Izucuja. Najbolje i najslabijesviraice najlake se prepoznaju.

Jesu li neke od njih zaista dobre?

Devojka po imenu Komaan.44 Ona je jo mlada, ali jeodnedavno dobar svira.

Aha.

Pa, Vi je poznajete? Naravno dobro svira za ovo mesto usredplanina.

Znam je samo povrno. Stigao sam sino istim vozom sa sinomuiteljice samisena.

Oh, je li opet ozdravio?Izgleda da mu nije ba najbolje!

Je li? Kau da je Komako letos ak postala geja da bi muslala novac za bolnicu u Tokiju. ta li je sa njim?

Rekoste Komako?

Dodue njih dvoje su bili samo vereni, ali bie da je kaoverenica ipak oseala da mora izdrati do kraja...

Rekoste vereni? Je li to istina?

Jeste, tako kau. Vie ne znam. Tako barem priaju.Nije nita posebno udno da u banji od maserke saznate neto o

geji; ali je moda ba zato to to nije bilo neuobiajeno, ta vestimamuru ipak neoekivano pogodila. I pria o tome kako je Komakoradi svog verenika postala geja, bila je toliko obina pria daimamura prosto nije mogao da je prihvati. Moda to nije mogao izato to se kosila sa njegovim moralistikim miljenjem.

44Komadan- prisno oslovljavanje bliske, mlae osobe, u ovom sluaju Komako. Tako se, naroito,

oslovljavaju deca. Prim. prev


37/124

eleo je da o njoj sazna jo poneto, ali je maserka utala.

Razmiljajui kako je Komako bila verena za sina uiteljicesamisena, a sada, dok je on jednom nogom u grobu, Joko je oiglednonjegova nova ljubav, imamuri su u mislima ponovo lebdele rei

uzaludan napor.Ako to to Komako, kaoverenica, uprkos svemu, do kraja dri

datu re i prodaje se da bi se on leio, nije bilo besmisleno, ta je,onda?

imamura oseti da e joj, im je bude video, sruiti u lice kakoje sve to uzaludno, besmisleno ivotarenje, no, s druge strane, usvetlu ovih novih injenica, oseti kako mu Komako zablista u srcu

jednom novom istotom. Maserka bee ve odavno otila, dok je on jo

uvek, kao paralizovan, motao misli oko toga, svestan sramneopasnosti pritajene u tom njegovom otupelom oseanju lanog ipraznog. Hladnoa ga je podilazila sve do dna grudi. Okrenuvi seprimeti da je prozor ostavljen irom otvoren.

Veernje senke su ve zarana popadale po udolju brda, i sutonje ledeno nadirao. Kao da su se u polumraku daleke planine, po

kojima je zalazee sunce svojim rumenilom jo uvek razbuktavalosneg, primakle blie.

Potom, kada su se samo jo vrhovi kupali u vatri zalazeegsunca, planine su se, onako bliske i daleke, od vrhova do dna i sa

mnogim sada jo dugim senkama, oblile rumenilom sutona, koje je odsnenih vrhova hrlilo dole ka njima.

Padali su u oi tamnocrni kedrovi razbacani tu i tamo na obalireke, na skijakom terenu i oko malog svetilita.

Komako ue ba kada je imamura osetio kako ga potpunoobuzima neko tupo beznae. Oseti kao da je sinula neka toplasvetlost.

U krmi, seoski prvaci odravaju savetovanje o predstojeojskijakoj sezoni, ree mu devojka, a nju su pozvali na veernjuzabavu koja e se posle toga odrati. Uvukavi se pod futon, kojim jekotacu bio prekriven, ona imamuru iznenada pogladi po licu.

Kako ste veeras bledi! udno!

tipkala ga je po mekim obrazima kao da eli da ih mesi:

Vi ste budala!


38/124

Ve se, izgleda, bila malo nacvrcala. A kada se odmah pozavretku priredbe vratila u njegovu sobu, srui se pred stoi sogledalom i izusti:

Vie uopte ne znam nita! Nita! Glava me boli. Jezivo mi je.Jezivo!

Pijanstvo joj odjednom, prosto neverovatno udari u lice i ona

povika:

Pila bih vode! Dajte mi vode!

Pritiskala je lice obema rukama i, ne vodei vie rauna ofrizuri, sva se zgrila u klupko. Zatim ponovo sede, i poto kremomskide debelu naslagu pudera pojavi se njena tamnocrvena put.

Komako se razdragano smejala sama sebi. Pijanstvo joj je

neverovatno brzo izvetrilo. Ramena su joj se tresla od hladnoe.Onda mu je tihim glasom priala kako je tokom itavog avgusta

bila u tekom psihikom stanju:

Plaila sam se ak da u skrenuti s uma! Svom svojomsnagom sam razmiljala o neemu, a nisam znala na ta se tousredsreujem. Tako sam se plaila! Pribrala sam se samo onda kadabih ila na kakvu priredbu. ta li sam sve sanjala, a nisam oseala ninajmanju elju za jelom! Po celi bogovetni dan bih presedela na

tatamiju45

i zabadala u njega iglu. A dani su bili vreli.Kada si postala geja?

U junu. Dugo sam razmiljala da li da poem u Hamamacu!

Da se uda?

Komako klimnu glavom. Neki ovek iz Hamamacua, priala je,prosio ju je, ali ga ona nije volela. Bilo joj je vrlo teko da se odlui.

Pa kako si mogla toliko da okleva kada ga nisi volela?

E, pa nije to ba tako!

Zar brak ima toliku mo?

Izgleda da je odvratan. Nije to! Ne mogu da podnesem kadasve oko mene nije lepo i isto!

A ja.

Vi ste ba plitak ovek.

Zar je postojala neka prisnija veza izmeu tebe i toga izHamamacua?

45Tatami-japanska pletena pona povrina o bambusa. Prim. prev.


39/124

Tada mu ona sprai:

Mislite li da bih onda tako dugo oklevala? Ali zabranio mi jeda se dok sam ovde udam za drugog! Rekao mi je da je odluio da topo svaku cenu sprei.

Zato si se na to obazirala. Hamamacu je daleko odavde!

utala je neko vreme, a zatim se ugodno protegnu kao da jeelela da oseti toplinu svoga tela. Iznenada sasvim neusiljeno ree:

Mislila sam da sam zatrudnela!

Smejala se.

Zbilja se moram smejati kada danas na to pomislim.

Ona se promekolji i sklupa kao dete. imamuru je vrsto

stegla za okovratnik kimona. Zbog njenih gustih trepavica, on opetpomisli da su joj oi napola zatvorene.

Kad se imamura sutradan probudio, Komako je, oslonivi selaktovima na rub hibaija, krabala neto po poleini starog asopisai kazala:

Ne mogu sada otii. Kad je slukinja unela eravicu i jauplaeno skoila, sunce je ve probijalo kroz prozor. Sigurno sam sesino malo nacvrcala pa sam zapala u vrst san.

Koliko je sati?Ve osam! imamura ustade.

Hajde, idemo u kupatilo!

Ne, ja ne! Ne bih htela da nekoga sretnem napolju u hodniku.

Opet je bila blaga i posluna. Kada se imamura vratio izkupatila, ona je, uredno zamotavi glavu pekirom, brisala sobu.

Noge stoia i ivice hibaija ve je isuvie sjajno uglancala. Sadaje razgarala ar da bi ga ponovo razbuktala.

imamura je sedeo, s nogama u kotacuu, uivajui u svojojdokolici. Kad mu je sa cigarete pao pepeo, Komako ga maramicom

lagano pokupi i hitro mu prinese pepeljaru. Razneen jutrom, onudari u zvonak smeh. I Komako se smeila.

Da si se udala, da li bi svoga mua po ceo dan samo grdila. Ili,moda, ne bi?

Pa ja uopte ne grdim. Ljudi mi se rugaju to i iznoeno rubljepomno presavijam, ali ta se moe kada sam takva!

Zaviri u ormar za rublje, govore, i znae kakva je ena.


40/124

Zatim su zajedno dorukovali, a sunce je polagano zagrevalosobu.

Divnog li dana!uzviknu ona. Trebalo je da odem kui joranije, da vebam samisen. Kada je vreme ovakvo, zvuk je naroitolep.

Ona se zagleda u nebo koje bejae plavo i prozirno do samogkraja horizonta.

Brda u daljini bila su obavijena mekom, mlenobelom parom, asneg nalik na prozrani dim.

imamura se priseti onoga to mu je maserka rekla, pa jenagovori da veba tu kod njega. Ona odmah ustade i telefonom poruikui da joj poalju drugu odeu zajedno sa sveskom naga-ute.46 Pri

pomisli da ona sada telefonira kui u kojoj ju je jue posetio,imamura pred sobom oseti Jokine oi.

Hoe li ona devojka doneti tvoje stvari?

Verovatno.

A ti si, kau, verena za sina uiteljice samisena?

Oh, kada ste tako neto uli?

Jue.

Vi ste zbilja udan ovek! Zato mi to ve sino niste rekli?Glas joj nije bio vie tako otar kao prethodnog dana, nausnama joj je lebdeo svetao, vedar osmeh.

Mogao bih ti o tome lake govoriti da mi nisi tako draga!

To je samo prazno brbljanje. Ne volim ljude iz Tokija. Oniuvek govore ono to uopte ozbiljno ne misle.

A ti ne bi smela da razgovor uvek skree na neto drugo.

Ja to i ne inim. Da li ste stvarno poverovali onim glasinama?

Dabome da jesam.I opet laete! Znam da niste u to poverovali!

Pa nekako mi se uinilo udnovatim. Bilo kako bilo, pria seda si zbog svoga verenika postala geja, kako bi mogla da platitrokove njegovog leenja.

Odvratno! To lii na jednu banalnu, modernu pozorinuigrariju. Ono o veridbi jednostavno nije tano, makar neki ljudi ne

46Vrsta japanske tradicionalne muzike. Prim. prev.


41/124

znam kako bili uvereni u to. Nisam ja nikome za ljubav postala geja.Morala sam jednostavno da inim ono to sam mogla.

Govori tako zagonetno.

Pa, ispriau Vam tano kako je bilo. Neko vreme se njegovamajka, uiteljica samisena, nosila milju kako bi bilo lepo da se nasdvoje uzmemo. Ali nikada nije ni rei izustila o tome, samo je topotajno mislila. Njen sin i ja smo to samo nasluivali. Meu namanije bilo niega!

Dakle, prijatelji iz detinjstva?

Da, ali onda smo obino iveli dosta daleko jedno od drugog.Kada su me dali u Tokio, samo me je on ispratio na eleznikustanicu. U svom prvom dnevniku ja sam to odmah zabeleila.

A da ste stanovali zajedno u lukom gradu, danas bistesigurno bili u braku?

Ne verujem.

Zbilja ne?

Zato brinete o drugima! Pa on e ionako brzo umreti.

Pa ipak, nije lepo to noi provodi na drugim mestima.

Pre svega, nije lepo to tako govorite! Radim to mi je volja.

Kako da me neko ko e brzo umreti u tom sprei?imamura se zgranu.

Zato nijednom reju nije pominjala Joko?

A s druge strane, Joko, koja se u vozu brinula za bolesnika kao

mlada majka, rano ujutro donosi odeu Komako, s kojom je taj oveko kome se ona u vozu tako nesebino starala, bio u nekakvoj vezi. tali je sve to?

imamura se po svojoj staroj navici prepustio sanjarenju kad

zau vrlo tih, ali ipak jasan i zvonak, Jokin lepi glas:Komako, Komako!

Da! O, hvala ti lepo!

Komako ue u susednu prostoriju od svega tri tatamija.47

Sama si mi to donela, Joko? Mora da ti je bilo teko.

Joko bez rei izae iz sobe.

47Tatamije uvek fiksne veliine, pa se i veliina prostorija na taj nain uobiajno iskazuje. Na primer, soba o

6 tatamija, kao to bismo mi rekli o 5 kvaratnih metara. Prim. prev.


42/124

Dok je Komako samo da malo oproba samisen trzala poicama, pue trea struna. imamura je po nainu na koji jepromenila icu i podeavala instrument, odmah shvatio da je imalaspretne, sigurne ruke. Kada je zatim na kotacuu razvezivala

pozamani zaveljaj, ugledao je jednu veliku i dvadeset manjihsvezaka nota za samisen Kniei Jaicija. Iznenaen, imamura ih uzeu ruke:

Dakle, po ovome veba?

U selu nema vie nikoga ko bi me mogao poduavati. tamogu.

Ali, ti ba stanuje u kui uiteljice samisena!

Oduzeta joj je cela jedna strana.

Pa dobro, ali mogla bi ti davati uputstva.

Vie ne moe ni da govori. Istina, levom rukom jo nekakomoe da ispravlja greke u plesanju, ali je razdrauje kada slua daneko drugi svira na samisenu, a sama to vie nije u stanju.

I ti, dakle, moe svirati po ovim notama?

Uspevam prilino dobro.

Kako bi se tek kompozitor ovih komada radovao kad bi saznaoda po njima ne veba bilo ko,nego da predano ui prava geja dalekou brdima!

Kad sam u Tokiju postala geja, najveu su panju obraaliplesanju. Sviranje na samisenu uila sam samo onako uzgred. Akosada jo i to zaboravim, ovde mi vie niko ne moe pomoi. I tako sute note moj jedini oslonac.

A pevanje?

Ne. To mi ne ide. Nekoliko mi pesama jo odzvanja u uima odplesanja, pa se nekako snalazim. Nove pesme sluam na radiju. Aline oseam istu sigurnost kada ih pevam.

To je vama, naravno, smeno, ali je to moj poseban stil. To zvuimalo smeno. A osim toga, nikada mi ne uspeva da budem potpunoraspoloena s ljudima koji su mi dragi. Pred nepoznatima pevam bezikakve bojazni i na sav glas!

Na trenutak je izgledala gotovo postiena, ali se onda pribra ipogleda imamuru kao da eli da mu kae kako je spremna da gaprati na samisenu.

imamura je bio zbunjen.


43/124

Poticao je iz trgovakog dela Tokija; u mladosti se mnogo baviokabukijem i japanskim plesovima; on je sluao i zapamtio nagaute,ali nikada nije uio da peva. Nagauta ga je podseala na neki plesnipozorini prizor, ali ne i na veernju priredbu geji.

Oh, pa Vi me dovodite u grdnu nepriliku... Ona ugrize donjuusnu, uze samisen na kolena i, dok joj je lice poprimilo neki sasvim

drugaiji izraz, otvori notni svezak.

Ovo vebam od prole jeseni.

Bejae to Kanino. 48

imamura odjednom oseti kako mu od obraza navire studen odkoje e se, inilo se, najeiti. Ta studen ga je, nosei sa sobomoienje, proimala do same sri. Zvuci samisena su ispunjavali

svaki kutak njegove, tako lako, ispranjene glave. Bio je zaprepaen;bilo mu je kao da ga je neko sruio silnim udarcem. Celo mu je bieispunilo divljenje i ushienje. Celog ga je obuzelo neko kajanje.Bespomoan, osetio se srenim kad ga je Komako svojom silnomvoljom povukla za sobom. Nije mu preostalo nita drugo osim da sepotpuno prepusti toj bujici.

Da li je sviranje na samisenu te osamnaestogodinje ilidevetnaestogodinje geje iz planinskog kraja zbilja tako izvanredno,mislio je imamura. Ali, zar ona ne svira kaoda je nasred neke bine,a ne u planinskoj izbi? Bio je predat sanjarenju koje ga je obuzelo u

tim brdima. Komako je namerno pevala savreno jednolino, aslagano, as kao da se brzo prebacuje preko nekog naizgled dosadnogtraga brzih tonova, ali postepeno je dizala glas kao da je oarana.imamura se gotovo uplai dokle e ga ta snana, sigurna muzika joodneti? Nalaktio se i podupro kao da e ga u tom poloajusamopouzdanje malo prodrmati.

Odahnuo je kada se komad zavrio. Oh, pomisli, ova ena je

zaljubljena u mene. Ali i ta sama pomisao mu je bila bezoseajna. Zvuk je drugaiji u danima kao to je ovaj ree Komako

zagledana u nebo, vedro i svetlo od snega.

Vazduh je bio drugaiji. Nije bilo ni pozornice, ni publike a nipraine velikog grada. Zvuk je prosto proimao isto zimsko jutro iodjekivao pravo do dalekih, snegom pokrivenih planina.

Dok je sada tako sama vebala na samisenu, moda je jedva izapaala ta se oko nje deava; velianstvena priroda te brdske uvale

48Jean o najpoznatijih komaa iz repertoara NO pozorita. Prim. prev.


44/124

bila je njen jedini partner, iju je svu snagu upijala u sebe. Zaista, tanjena osamljenost izbrisala je svu setu i stvorila jaku volju. Ako je

negde i nauila prve korake sviranja na samisenu, njeno je sviranjegovorilo o neizmernoj snazi kojom moe sasvim sama da s nota

usvaja tako teke melodije, ak i da ih svira napamet.imamuri se to moda inilo i kao uzaludan napor, ali je u isti

mah za tim oseao i neku daleku enju. Komakin nain ivota bujaoje njenim sopstvenim vrednostima to su joj pod trzalicom izvirale iztonova samisena.

Poto imamura nije bio nimalo upuen u finese samisensketehnike samo se predavao zvucima i bio joj naroito zahvalanslualac.

Kada je omamljujue mekim tonovima poela da svira treikomad, Mijakodori, nesta one hladne jeze koja ga je do tadapodilazila. Toplo i oputeno posmatrao je Komakino lice. Tako je imogao da svim svojim biem oseti bliskost njihovih tela.

Njen uzani uzdignuti nos kao da je zraio osamljenou. Ali,ivih obraza, Komako kao da mu je doaptavala; ja sam ovde! Kada bipokretala vlane usne sline prstenu od lepih pijavica, u njima kao da

je igrala svetlost; a im bi se uz pesmu razvukle, brzo bi se zatimponovo skupile. Da, ba u tome se sastojala dra njenog tela. Pod

zasvoenim obrvama oi joj nisu odstupale ni gore ni dole od pravelinije. Sada su bile vlane i blistave kao u devojice. Nije bilanapuderisana. Kroz izraz gradske poslovnosti sada je provejavala

zdrava boja planina. Koa joj je bila poput svee oljutenog luka ililjiljana, a sve do vrata joj se popela boja krvi. Bila je iznad svega

ista.

Kada je ponovo sela izgledala je ednije nego ikada.

Na kraju je, gledajui u neto ispred sebe, svirala komad

Uraima koji, kako je napomenula, jo nije dobro uvebala. Trzalicuje utke zadenula pod ice samisena, a zatim je ponovo zauzelaudobniji poloaj.

Njeno telo je za tili as postalo ulno i zavodljivo.

imamura je bio u nedoumici ta da kae. Ali, oigledno,Komaki nije bilo mnogo stalo do toga ta on misli o njenom sviranju.Bila je jednostavno vesela i sama se radovala svom sviranju.

Moe li samo po zvuku da pozna koja geja svira na

samisenu?


45/124

Mogu, ima ih svega dvadesetak. Najlake poznajem Dodoicu;kod nje se najjae izraava individualnost.

Ona ponovo dohvati samisen, prisloni ga na desnu nogu i

naginjui se malo levim bokom prebaci celu teinu tela na desnustranu.

Tako sam sedela dok sam kao mala uila. Ona bespomonopogleda u vrat samisena kao da je suvie velik za nju, pa slinodetetu otpeva Crnu kosu..., udar

Documents

Yasunari Kawabata-Snežna zemlja