of 59 /59
1 Upravljanja projektima i investicijama Prof. dr Dragan Milčić milcic@masfak.ni.ac.rs Prof. dr Predrag Jovanović [email protected]

Www2 Upi Pr1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

dfsf xfsdf

Citation preview

  • 1Upravljanja projektima i investicijama

    Prof. dr Dragan Mili

    [email protected]

    Prof. dr Predrag Jovanovi [email protected]

  • 2Pojam upravljanje Upravljanje predstavlja univerzalno sredstvo, neophodno

    orue savremenog industrijskog sveta. Svaka organizacija, svaki iole sloeniji posao ili ozbiljnija

    aktivnost, zahteva upravljanje da bi se dovela do odabranog ciljaodabranog cilja.

    Upravljanje je nophodno za efikasno funkcionisanje i razvoj svake organizacije, za efikasnije odvijanje svakog sloenijeg posla i poduhvata.

    Brzi tehnoloki razvoj potencira potrebu korienja upravljakih metoda i pristupa, odnosno upotrebu

    2

    p j p p , pmenadmenta kao naune discipline koja se bavi upravljanjem poslovnim sistemima i procesima i upravljanjem svim organizovanim sistemima radi poboljanja njihove efektivnosti.

  • 3Menadment Menadment u najirem smislu rei treba posmatrati kao

    posebnu naunu disciplinu posveenu istraivanju problema upravljanja u razliitim drutvenim i poslovnim sistemima.

    Ovo je najpre vetina a danas posebna nauna Ovo je najpre vetina, a danas posebna nauna disciplina, koja je usmerena ka iznalaenju takvih mera i akcija kojima se poboljava realizacija razliitih aktivnosti i poduhvata i ini efikasnijim funkcionisanje i razvoj poslovnih i drutvenih sistema.

    Kibernetska definicija upravljanja:

    3

    Upravljanje je dejstvo na objekat koje poboljava funkcionisanje ili razvoj datog objekta, a koje je izabrano iz mnotva moguih dejstava, na osnovu za to raspoloive informacije.

  • 4MenadmentSavremeni razvoj menadmenta donosi nove moderne pristupe i koncepte u koje se mogu ubrojiti:

    Projektni menadment Strategijski menadment

    U lj j Upravljanje promenama Upravljanje rizikom Totalno upravljanje kvalitetom Kros kulturni (interkulturni) menadment Upravljanje znanjem i dr.

    4

    p j j jProjektni menadment predstavlja najstariju specijalizovanu upravljaku disciplinu.

  • 5Upravljanje projektima Disciplina upravljanja projektima je relativno mlada (u

    odnosu na druge ljudske nauke i vetine). Iako bismo li d k d j j j kt ih d t k imogli da kaemo da je reavanje projektnih zadataka i

    problema nauna disciplina sa korenima i reenjima u prapoecima oveanstva (piramide u Egiptu, Veliki kineski zid, itd.),

    Nauni pristup u upravljanju projektima javlja se daleko kasnije. Sredinom 20. veka, PM (Project management)kasnije. Sredinom 20. veka, PM (Project management) doivljava potpuni procvat. Razlog ovog procvata lei u injenici da odreena drutvena ureenja, na prvom mestu kapitalizam i trini sistem ekonomije, oblikuju pristup projektu.

    Investitori su eleli da unapred znaju tokove vremena, resursa novca kako bi procenjivali efekte u budunosti

    5

    resursa, novca kako bi procenjivali efekte u budunosti odnosno svoju dobit. Ovo je bilo okida za veliki broj naunih tekstova, lanaka i radova posle 1960.godine. Nauni pristup i obraunske metode za predvianje su dale koren za razvoj stabla koje danas nazivamo naukom za upravljanje projektima.

  • 6Upravljanje projektima

    Dananji oblik discipline Planiranja i Upravljanja je nastao u periodu hladnog rata, kada prolazi kroz buran i intenzivan razvoj.

    Tada su razvijani i realizovani specijalni projekti , preteno vojnog i stratekog znaaja, koji su poredpreteno vojnog i stratekog znaaja, koji su pored ostalog imali za cilj da obezbede nadmo i presti.

    Mnogi od tih projekata su bili skupi i rizini. Bilo kakva greka, poremeaj ili odlaganje je bilo neprihvatljivo. Zato su ovom periodu, razvijene nove metode planiranja i praenja realizacije, koje su imale za cilj da obezbede i prue olakan opti uvid kako u celovitost tako i u bilo

    6

    prue olakan opti uvid kako u celovitost tako i u bilo koji detalj projekata a sve u cilju da se sprovede sveobuhvatna analiza uticaja, i otkriju slaba mesta. Tek po razvoju i unapreenju takvih, novih metoda, pristupalo se daljem planiranju i realizaciji tih specifinih projekata.

  • 7Upravljanje projektima

    Eksplozivan razvoj PC-a i softverskih paketa iz ove oblasti, znaajno je umanjio cenu za pravo korienja, i omoguio da ova disciplina bude dostupna i primenljiva ne samo za velike i skupe projekte, nego i za sve ostale projekte iz svih oblasti ljudske delatnosti. p j j

    iroko poznavanje rada sa raunarima bila je dobra podloga za dalje irenje zainteresovanosti za ovladavanjem ovom disciplinom.

    Izmenama u sistemu obrazovanja, i globalizacijom svetskog trita, Planiranje i Upravljanje Projektima

    t j d b d j t j i

    7

    prestaje da bude samo znanje, nego postaje i zanimanje, struka, i to sve traenija.

  • 8Projekat je:

    jedinstveni proces koji se sastoji iz skupa koordiniranih i kontrolisanih aktivnosti sa utvrenim datumima poetka i zavretkautvrenim datumima poetka i zavretka, poduzet radi postizanja nekog cilja usklaenog sa specifinim zahtevima, ukljuujui ogranienja vremena, trokova i resursa.

    Projekat je plansko i sistemsko reavanje

    8

    Projekat je plansko i sistemsko reavanje unapred odreenog problema.

  • 9ProjekatOsobine koje su zajednike za sve projekte su:Osobine koje su zajednike za sve projekte su: Cilj svaki projekat mora da ostvari neki specijalni cilj

    koji mu je postavljen Rokovi Odreeni cilj mora da se ostvari u okviru

    odreenog vremena Kompleksnost je povezana sa tehnologijom kojom seKompleksnost je povezana sa tehnologijom kojom se

    ostvaruju ciljevi projekta Obim i priroda zadatka Ciljevi projekta mogu se

    ostvariti ako se napravi plan realizacije, strategija realizacije

    Resursi ljudi, oprema, materijal, finansijska sredstva itd i j j kt d tk

    9

    itd. za izvrenje projektnog zadatka Organizaciona struktura potrebno je definisati

    organizacionu strukturu i projektnog menadera koji e imati ovlaenja i odgovornost za realizaciju projekta

    Informacioni i kontrolni sistem

  • 10

    Upravljanje projektom

    planiranje, organizovanje, monitoring, kontrolisanje i izvetavanje o svim aspektima projekta i motivisanje svih p p j jukljuenih strana za ostvarivanje ciljeva projekta.

    10

  • 11

    Aktivnost

    projekta je najmanja identificirana stavka rada u nekom procesu projekta

    ProcesProces skup meusobno povezanih ili

    interaktivnih aktivnosti koji transformie ulaze u izlaze

    11

  • 12

    Savremeno upravljanje projektima podrazumeva odgovarajuu organizaciju ljudi, poslova, komunikacije i svih j , p , jraspoloivih resursa, usmerenih ka ispunjenju zadatih ciljeva.

    12

  • 13

    Projekat

    Pod pojmom projekat podrazumeva se privremeno nastojanje (uloeni napor) preduzet u cilju kreiranja jedinstvenog proizvoda ili usluge.Privremenost projekata oznaava neminovnost postojanja njihovog definitivnog poetka i definitivnog p j j j g g p gkraja. Kraj se dostie kada su postignuti svi ciljevi projekta ili kada postane savreno jasno da se ciljevi projekta ne mogu postii i projekat se tada prekida.Privremenost ne znai da projekat traje kratko

    13

    Privremenost ne znai da projekat traje kratko. Izvravanje mnogih projekata traje po nekoliko godina, ali oni su po svom karakteru takoe privremeni.

  • 14

    Karakteristike projekata

    Oni su jedinstveni i neponovljivi procesi, vremenski su ogranieni, imaju jasne ciljeve koji treba da se postignu, zahteva koordinaciju u realizaciji zahteva resurse za svoju realizacijurealizaciji, zahteva resurse za svoju realizaciju (novac, opremu, materijal i ljude).

    Prema metodi upravaljanja imamo: projekte za proizvodnju, graevinske, rudarske, inenjering i upravljake projekte. Bez obzira na vrstu, svaki

    14

    p j p j ,projekat ima odreeni nivo rizika.

  • 15

    Osnovna podela projekata jeste po oblastima u kojima se primenjuju pa iz toga proizilazi:

    graevinski projekti (zgrade, putevi, pruge, industrijska postrojenja, fabrike, energetska postrojenja, itd.),

    Istraivaki i razvojni projekti (novi proizvodi, tehniki i nauni eksperimenti itd )nauni eksperimenti itd.)

    planski zadaci (planovi: proizvodnje, finansiranja, prodaje, razvoja regiona, itd.),

    organizacioni zadaci (koordinacija preduzea, reorganizacija, itd.),

    proizvodni zadaci (planiranje montanih radova

    15

    proizvodni zadaci (planiranje montanih radova, planiranje prozvodnje velikih maina, itd.),

    nalozi za nabavku (materijal, postrojenja, vojni objekti, itd.),

    popuna mesta (problem zamene, programi obuke, itd.).

  • 16

    Prema IPMA standardima (Internacionalna organizacija za upravljanje projektima), savremene projekte delimo na 10 kategorija:

    Vojno odbrambeni (odbrambeni sistemi, kosmiki projekti, vojne operacije).

    Biznis i projekti organizacionih promena (Akvizicije/Merderi, Unapreenje procesa, Novi poslovni poduhvat, Organizaciono restruktuiranje, Pravni postupak)postupak).

    Projekti komunikacionih sistema (Komunikacione mree, Beini komunikacioni sistemi).

    Projekti specijalnih dogaaja (Internacionalni dogaaji, Nacionalni dogaaji).

    Projekti idnustrijskih postrojenja (Zatvaranje postrojenja

    16

    Projekti idnustrijskih postrojenja (Zatvaranje postrojenja, Unitavanje postrojenja, Modifikacija postrojenja, Projektovanje I izgradnja postrojenja).

    Softverski i projekti informacionih sistema (Razvoj softvera, Projektovanje informacionog sistema).

  • 17

    Prema IPMA standardima (Internacionalna organizacija za upravljanje projektima), savremene projekte delimo na 10 kategorija:

    Internacionalni razvojni projekti (Razvoj poljoprivrede, Zdravstvo, kolstvo, Ishrana, Naseljenost, Mala I srednja preduzea, Infrastruktura).

    Medijski projekti (Filmovi, Televizija, Muzika I muziki dogaaj)dogaaj).

    Projekti razvoja proizvoda i usluga (Informacione tehnologije/hardver, Industrijski proizvodi/procesi, Proizvodi iroke potronje, Farmaceutski proizvodi/procesi, Usluge (finansijske I dr.)).

    Istraivako razvojni projekti (Okruenje, Industrija,

    17

    j p j ( j , j ,Ekonomski razvoj, Medicina, Nauni projekti).

  • 18

    Investicioni projekti Investicioni projekti su posebna vrsta projekata koja

    obuhvata poduhvate koji su usmereni na izgradnju zgrada, hala, energetskih objekata i postrojenja, saobraajnih objekata, ugradnja proizvodne opreme i instalacija itd.j

    Investicioni projekti su projekti kojima se obezbeuje realizacija ulaganja u osnovna sredstva u razliitim oblastima privrednog, vojnog i drutvenog rada i ivota.

    Postoje 3 globalne grupe investicionih projekata: Za ulaganje u graevinske objekte

    18

    g j g j Za ulaganje u opremu i Za ulaganje u ostalo.

  • 19

    Investicioni projekti

    Tipini investicioni projekti su: Izgradnja novih industrijskih pogona i fabrika, Rekonstrukcija i proirenje industrijkih pogona i

    fabrikafabrika, Dislokacija industrijskih pogona i fabrika, Uvoenje nove tehnologije, Izgradnja puteva i pruga, Izgradnja energetskih postrojenja

    19

    Izgradnja energetskih postrojenja, Izgradnja brana i nasipa i dr.

  • 20

    Investicioni projektiMogui investicioni projekti u oblasti zdravstva su i: Otvaranje klinike, Izgradnja doma zdravlja, Rekonstrukcija bolnice, Otvaranje laboratorije Otvaranje laboratorije, Rekonstrukcija vodovoda, Uvoenje grejanja i dr.

    20

  • 21

    Investicioni projektiMogui investicioni projekti u oblasti obrazovanja: Nabavka nove opreme, Uvoenje IS Reorganizacija, Prezentacija fakulteta, Organizovanje ake ekskurzije, Izgradnja nove kole, Rekonstrukcija kole, Uvoenje grejanja

    21

    Uvoenje grejanja, Rekonstrukcija vodovoda i dr.

  • 22

    U savremenom menadmentu i upravljanju preduzeima, najee se govori o razvojnim ili biznis projektima. Najei biznis projekti su sledei:

    Projekat biznis plana firme. Izrada analize trenutnog stanja preduzea. Izdrada studije opravdanosti. Projekat stratekog razvoja firme. Projekat uvoenja informativnog sistema. Projekat nove organizacije. Uvoenje sistema kvaliteta. Istraivanje i osvajanje novog trita. Prezentacija firme na sajmu

    22

    Prezentacija firme na sajmu. Organizovanje obuke za menadere firme. Projekat reklamne kampanje. Realizacija izvoza.

  • 23

    Na osnovu ovih osnovnih podela, upravljanje projektima ima odreene specifinosti za svaku vrstu ponaosob. Osnovno za sve, jeste da tok svakoga projekta i njegova uspenost zavise od primene fundamentalne metodologije upravljanja projektom:

    planiranje, organizacija realizacije,g j j , praenje realizacije (dokumenti i dinamika

    izvetavanja o realizaciji), analiza i korekcija plana (kada je to potrebno),

    li j kt ( klj i l d i

    23

    analiza zavrenog projekta (zakljuci za sledei projekat).

  • 24

    ivotni ciklus projekta Svaki projekat, od ideje do konanog zavretka prolazi

    kroz odreen broj razliitih faza. Ovaj vremenski period u kome se kroz odreeni broj faza i veliki broj aktivnosti, projekat od poetka dovodi do zavretka, naziva se ivotni ciklus projekta.p j

    ivotni ciklus projekta se obino definie u vremenskom smislu, kao kontinuirani proces ukupne realizacije projekta, koji ine etiri osnovne faze:

    Identifikacija projekta, Priprema projekta

    24

    p p j Procena projekta Nadzor i relaizacija projekta.

  • 25

    ivotni ciklus projekta

    ivotni ciklus projekta se najee deli na faze prema vrsti poslova koji se na projektu obavljaju u okviru vremenskog perioda izmeu poetka i zavretka projekta. Razlikuju se 4 faze ivotnog ikl j ktciklusa projekta:

    Koncipiranje projekta Planiranje, Izvrenje

    Z f

    25

    Zavrna faza.

  • 26

    ivotni ciklus projekta Faza koncipiranja je poetna faza u kojoj se vri

    utvrivanje osnovnih aktivnosti za definisanje projekta, identifikovanje potreba i mogunosti, odreivanje alternativa i definisanje organizacije projekta.

    Faza planiranja ukljuuje izradu pripremnih planova i Faza planiranja ukljuuje izradu pripremnih planova i skica, detaljno projektovanje i izradu kompletnog plana koji omoguava zavretak projekta.

    Faza izvrenja ili izvoenja je najdua faza u kojoj se projekat realizuje odnosno dovodi do zavretka. Ukljuuje izvrenje i koordinaciju svih potrebnih

    kti ti I d bi b b di l i i

    26

    aktivnosti I resursa da bi se obezbedio planirani zavretak projekta.

    Zavrna faza objedinjuje zavrne aktivnosti i zadatke neophodne da sae projekat konano dovri, odnosno ostvare projektni ciljevi.

  • 27

    ivotni ciklus projekta

    27

  • 28

    Projekat u toku svog ivotnog veka prolazi kroz odreene faze:

    U Fazi planiranja (koncipiranja) se postavljaju ciljevi projekta,

    U Fazi organizacije realizacije - planiraju se aktivnosti i u Fazi izvoenja je realizacije projekta. 1. Deterministiki projekti su projekti kod kojih su ciljevi

    utvreni unapred, najverovatnije e se projektom ostvariti planirani rezultat Ovi projekti su npr: projekti izgradnje

    28

    planirani rezultat. Ovi projekti su npr: projekti izgradnje nove fabrike, novog autoputaCilj kod ove vrste projekta se postavlja u fazi planiranja (koncipiranja).

  • 29

    Stohastiki projekti su oni kod kojih nema odreenog konanog cilja. Kod njih se prvo definiu aktivnosti, a ciljevi se postavljaju prema

    lt ti tih kti ti U l i jrezultatima tih aktivnosti. Uglavom imaju istraivaki karakter. Rezultati ovih projekata mogu biti pozitivni i negativni s obzirom na cilj i namenu. Kod njih se dugo ne zna da li e biti

    ti t k i ilj ili

    29

    postignut konani cilj ili ne.

  • 30

    PROJEKTI S OBZIROM NA UESTALOST U POSLOVNIM SISTEMIMA

    Jednokratni projekti su takvi projekti koji se samo jednom ponavljaju u poslovnim sistemima. Oni su jedinstveni i po svom nainu izvoenja. To su npr: investicioni projekti izgradnje novog

    f b ik O i biti d t i i tiki ipogona, fabrike Oni mogu biti deterministiki i stohastiki. Osnovne karakteristike ovih projekata su: Struktura ciljeva je sloena, struktura aktivnosti odgovara nainu izvoenja radova, zahtevaju posebna struna znanja, i j j kt lik j d t k

    30

    izvoenje projekta se razlikuje od tekueg obavljanja radova.

  • 31

    PROJEKTI S OBZIROM NA UESTALOST U POSLOVNIM SISTEMIMA

    Projektni procesi su projekti koji se pojavljuju vie puta i slini su po nainu izvoenja. Taj proces mogu initi projekti uvoenja novih proizvoda, izgradnje pojedinih objekata Ovaj proces se moe sastojati od d t i i tikih i t h tikih j k tdeterministikih i stohastikih projekata.

    Osnovne karakteristike projektnog procesa su: struktura izvoenja aktivnosti je slina jer se radi o tipskom nainu izvoenja i aktivnostima koje se ponavljaju, na bazi terminiranja projektnog procesa vri se i terminiranje

    j di j kt

    31

    pojedinog projekta.

  • 32

    Timski rad jeste termin koji oznaava pobedniki tim i duh. Kako se do njega stie? Tako to se, pored jasno definisanog cilja, dodele odgovornosti lanovima. Sinergija je osnova uspeha, a ona je izgraena na osnovu konsenzusa unutar tima kada se donose najvanije odluke.

    Tim mora imati uravnoteen sastav na strunom i operativnom nivou. Najvaniji je voa tima koji pravilno i pravovremeno usmerava ostale lanove. Takoe, on je odgovoran i zasluan za dobru atmosferu i uslove rada. lanovi tima e biti motivisani vie ukoliko se

    32

    lanovi tima e biti motivisani vie ukoliko se organizacija odlui da ih razvija kroz edukacije.

  • 33

    Organizacja mora biti ureena po modelu projektne organizacije. ista projektna organizacija znai da je projektni tim nezavisan od funkcionalne oranizacije i njegovo trajanje je ogranieno na trajanje projekta. Kada

    j k t i ti tse projekat zavri, tim se rasputa. Postoji model koji se naziva Individualna projektna

    organizacija. Voa samo koordinira rad tima, iji lanovi su stalno u svojim funkcionalnim odeljenjima.

    Trei model jeste Matrina organizacija - lanovi

    33

    projektnog tima su istovremeno i lanovi svojih funkcionalnih odeljenja.

  • 34

    Ideje i Potrebe kao vani pokretai ljudskog delovanja. ivotna zbilja nas upuuje da neprekidno sagledavamo i

    reavamo probleme, zadovoljavamo nastale i potrebe koje oekujemo ili predviamo.

    Korisnici tih realizacija mogu da budu pojedinci ili grupe Korisnici tih realizacija mogu da budu pojedinci, ili grupe. Kako zadovoljenje potreba jedne grupe moe da bude u

    nesaglasnosti sa interesima drugih ili da proizvodi neprihvatljiv rizik ili slino, to realizacija projekata treba da bude u skladu sa optim interesima, odrivim razvojem, zatiti ivotne sredine i ostalim to definie

    34

    j ,optu sigurnost i bezbednost.

  • 35

    ivotni ciklus proizvodaobim trita/prodajaprofit prodaja s(t)obim trita/prodajaprofit prodaja s(t)profit

    prelomna taka

    p j ( )

    max.

    profit p(t)

    profitprelomna taka

    p j ( )

    max.

    profit p(t)

    granicaprofita prekid

    ( = )

    granicaprofita prekid

    ( = )

    35

    vreme

    ( )

    razvoj uvoenje rast zasienje propadanje

    vreme

    ( )

    razvoj uvoenje rast zasienje propadanje

  • 36

    Studijaivotni ciklus grane i proizvoda I

    predmet: razvoj grafoskopa i video projektora Ispunjeni zahtevi kupaca: vizuelizacija informacija u industriji i vizuelizacija informacija u industriji i

    obrazovanju studija:

    direktor razvojnog odeljenja razvoj struke i sopstvenog poslovanja? i i i i ilik ?

    36

    rizici i prilike? Strategije?

  • 37

    Studijaivotni ciklus grane i proizvoda II

    oko 1970: lansiranje grafoskopa prednosti u vizuelizaciji u to vreme su bile revolucionarne prednosti u vizuelizaciji u to vreme su bile revolucionarne uspeni na tritu u najbolje vreme voema brzo postali standard pri prezentovanju informacija 20 godina kasnije:

    37

  • 38

    Studijaivotni ciklus grane i proizvoda III

    preduzee i granski ivotni ciklus

    150000

    200000

    250000

    ada]

    Branchenentwicklung OHPrazvoj grane grafoskopa

    isti

    50000

    100000

    prod

    aja[

    kom

    a isti

    38

    01965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

    godina

  • 39

    Studijaivotni ciklus grane i proizvoda IV

    Kao direktor razvojnog odeljenja ubrzo prepoznajete potencijal ove tehnologije i stoga kreete sa razvojem p j g j g jsopstvenih projektora. robusni i kvalitetni ureaji visoke klase vodei u inovaciji u svom poslovnom sektoru; neprestano lansiranje novih generacija proizvoda na trite. strategija: prvi na tritu u 1990 toj: pokuavate stvoriti optu predstavu o poslovnoj u 1990-toj: pokuavate stvoriti optu predstavu o poslovnoj situaciji

    39

  • 40

    Studijaivotni ciklus grane i proizvoda V

    preduzee i zivotni ciklus grane

    150000

    200000

    250000

    a]

    Branchenentwicklung OHP

    Unternehmensentwicklung OHP

    Razvoj grane grafoskopa

    Razvoj preduzea koje proizvode grafoskope

    50000

    100000

    150000

    prod

    aja

    [kom

    ad

    40

    01965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

    godina

  • 41

    Studijaivotni ciklus grane i proizvoda VI

    Pri istraivanju trita, mogli ste primetiti da se na tritu pojavio novi proizvod sa slinim funkcionalnim osobinama. Ova nova grana proizvoda se naziva video projektorima.

    Pred vama se kao direktoru razvojnog odeljenja postavljaju sledea pitanja: Da li treba da prihvatim ovu novu tehnologiju? Kakav potencijal ima nova tehnologija?

    41

  • 42

    Studijaivotni ciklus grane i proizvoda VII

    poslovanje i granski zivotni ciklus

    150000

    200000

    250000

    ]

    Branchenentwicklung OHP

    Branchenentwicklung Beamer

    Unternehmensentwicklung OHP

    razvoj grane frafoskopa

    razvoj preduzea koja proizvodegrafoskopae

    razvoj grane video projektora

    50000

    100000

    150000

    prod

    aja

    [kom

    .

    42

    01965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

    yeargodina

  • 43

    Studijascenario 1 poslovanje i zivotni ciklus grane

    250000

    100000

    150000

    200000

    prod

    aja

    [kom

    ada]

    Branchenentwicklung OHP

    Branchenentwicklung Beamer

    Unternehmensentwicklung OHP

    Razvoj grane grafoskopa

    Razvoj preduzea koja

    proizvode grafoskope

    Razvoj grane video projektora

    0

    50000

    1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

    godina

    43

  • 44

    Studijascenario 2 poslovanje i zivotni ciklus grane

    300000Branchenentwicklung OHPRazvoj grane grafoskopa

    100000

    150000

    200000

    250000

    Abs

    atz

    [St

    ck]

    Branchenentwicklung OHP

    Branchenentwicklung Beamer

    Branchenentwicklung Beamer, neueMarktausrichtungUnternehmensentwicklung OHP

    Razvoj grane grafoskopa

    Razvoj grane video projektora

    Razvoj grane video projektora

    nova trina orjentacijaRazvoj preduzea koja

    proizvode grafoskope

    prod

    aja

    0

    50000

    1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

    Godina

    Danas je cena video projektora, podesnog upotrebi u obrazovanju i l j k 1300

    44

    poslovanju, oko 1300. Kako e grana video projektora reagovati kada cene padnu ispod 1000? Kakav i koji potencijal se nalazi iza toga?

  • 45

    Upravljanje Projektima

    Upravljanje projektima je primena znanja, vetina, alata i tehnika u cilju postizanja, ili ak prevazilaenja, potreba i oekivanja od projekta kljunih uesnika u projektu.

    Upravljanje projektima je definisano kao nauna disciplina, koja svojim metodama i tehnikama, upravlja alatima za procesuiranje U savremenoj teoriji dolo se do zakljuka da jeprocesuiranje. U savremenoj teoriji, dolo se do zakljuka da je sinergija jedna od metodologija koja je odriva u realnosti i prihvaena u praksi. Na taj nain, veliki je broj alata i tehnika ukljuen u realizaciju projekata i njegovo upravljanje.

    Mnoge tehnike i znanja potrebne da bi se upravljalo projektima su svojstvene i karakteristine samo upravljanju projektima (na primer analiza kritinog puta ili work breakdown structure WBS)

    45

    WBS).

  • 46

    Upravljanje projektom

    Projekat predstavlja celovit kibernetiki (upravljivi)Projekat predstavlja celovit kibernetiki (upravljivi) sistem - poseban podsistem vri funkciju upravljanja.

    INVESTITOR UPRAVLJAKI TIM

    PROJEKAT

    46

    INFORMACIONI PODSISTEM

  • 47

    Upravljanje projektima obuhvata

    planiranjei j organizovanje

    kontrolu koordinaciju

    47

    koordinaciju

  • 48

    Planiranje

    odreivanje svih aktivnosti, njihovog trajanja i potrebnih resursa

    t i j di ik jih utvrivanje dinamike njihove realizacije

    u skladu sa predvienim rokovima tk j kt li i ili j di ih

    48

    zavretka projekta u celini ili pojedinih njegovih faza

  • 49

    Organizovanje

    formiranje adekvatne organizacione strukture projektakoordinacije aktivnosti uesnikapreduzimanja ostalih

    organizacionih mera

    49

    organizacionih mera

  • 50

    Kontrola

    identifikacija odstupanja od planiranih ili projektovanih veliina

    d i j d j ih preduzimanje odgovarajuih korektivnih mera da se ta odstupanja otklone

    50

  • 51

    KoordinacijaUpravljaki tim i rukovodilac projekta

    planiranje projekta kontrola i praenje realizacije projekta tehnika i tehnoloka problematika projekta ekonomska i pravna problematika projekta odnosi sa investitorom odnosi sa firmama koje uestvuju u realizaciji

    projekta

    51

    rukovoenje projektnim timom

  • 52

    Investicioni projekti - karakteristike

    potrebna velika sredstva vrlo kompleksni za realizaciju zahtevaju angaovanje vie firmi

    k i i di kao izvoaa i podizvoaa dui vremenski period etapnost u realizaciji aktivnosti i ciljevi prethodno planirani

    52

    veliki uticaj faktora iz okruenja

  • 53

    Uesnici u investicionim projektima

    Investitor ili Naruilac (Employer, Client) pravno ili fiziko lice koje finansira realizaciju

    projekta i za iji raun se projekat ostvaruje Izvoa ili Ugovara (Contractor) osoba, preduzee ili kompanija iju je ponudu

    Investitor prihvatioobuhvata Izvoaeve predstavnike,

    53

    p ,naslednike i osobe na koje je Izvoa s dozvolom preneo svoja prava i obaveze

  • 54

    Ostvarenje / implementacija projekta

    FFaze:

    izrada tenderske dokumentacije izrada projektne dokumentacije na nivou

    glavnog projekta (Detail Design)glavnog projekta (Detail Design) izbor izvoaa i zakljuivanje ugovora izgradnja prijem objekata i opreme putanje u pogon obuka kadrova i dokazivanje

    54

    putanje u pogon, obuka kadrova i dokazivanje performansi

    odravanje objekta i opreme u garantnom roku

  • 55

    Uesnici u investicionim projektima

    KONSULTATNT(INENJER)

    PODIZVOA 1

    INVESTITOR IZVOAPODIZVOA

    2

    PODIZVOA n

    55

    PROJEKTANTFINANSIJSKE INSTITUCIJE

  • 56

    Osnovni principi planiranja

    O i i i iOsnovni principi : treba teiti ka to veoj paralelizaciji radova ukljuivanje resursa (radne snage,

    mehanizacije i materijala) treba da budemehanizacije i materijala) treba da bude postupno

    korienje svih vanijih resursa treba da bude kontinuirano

    56

    bude kontinuirano plan mora da bude realan i da bude osnova

    za kontrolu

  • 57

    Podela planova

    Statikiplaniranje ukupnih potreba za realizaciju

    nekog objekta nezavisno od vremenag j Dinamikivremenski raspored tih potreba i radova po

    odreenoj dinamici

    57

  • 58

    Faze u izradi planova

    Definisanje tehnologije Prepoznavanje, definisanje aktivnosti Raspored aktivnostip Odreivanje radnog vremena i kalendara Potrebe u resursima Proraun trajanja aktivnosti Termin plan celog projekta

    58

    p g p j Optimizacija plana Kontrola

  • 59

    U zavisnosti od modela projekta, njegove vrste, organizacije i ostalih faktora unutar i u okruenju, lider i voa projekta e odabrati neke od metoda upravljanja za planiranje, kontrolu, praenje i analizu projekata.

    Neke od ovih metoda e biti prihvatljive za svaki projekat, a neke e projektni menaderi koristiti po potrebi. Ovo moemo videti na primeru odabira sistema za utvrivanje vremenske dinamike projekta: Gantt dijagram ili neki od dijagrama toka vremena (PERT ili CPM) M d i k i k i titi b t d li

    59

    CPM). Menaderi e u praksi koristiti obe metode ali u razliitim prilikama.