Embed Size (px)
Citation preview
Interaktivni alati za učitelje i decu u inicijalnom obrazovanju
Projekat broj: 2017-1-UK01-KA201-036761
INTELEKTUALNI PRODUKT 2
Merila za edukaciju o govornoj i jezičkoj terapiji
Copyright ©2017-2020 Speech and Language Pathology Interactive Tools for Teachers at Initial Education – 2017-1-BG01-KA201-036295
Podrška Evropske komisije za izradu ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji odražava samo stavove autora, a Komisija se ne može smatrati odgovornom za svaku upotrebu koja se može sastojati od informacija sadržanih u njemu.
SadržajUvod......................................................................................................................................................2
Trenutna situacija patologije govora I jezika u zemljama EU.................................................................3
Definicija patologije govora I jezika...................................................................................................3
Klasifikacija govornih I jezičkih poremećaja...................................................................................3
Zaključak vezan za definiciju patologije govora I jezika.................................................................5
Prevalencija govora, jezika i komunikacijskih potreba širom EU.......................................................5
Sažetak prevalencije u zemljama konzorcijuma.............................................................................5
Pravna osnova za adresiranje govora, jezika i komunikacijskih potreba............................................6
Razvojna agenda Ujedinjenih nacija..............................................................................................6
Evropski zakon...............................................................................................................................6
Zaključci o pravnim aspektima.......................................................................................................6
Pružanje govorno jezičke terapije (GJT) u EU....................................................................................7
Odredbe GJT u Srbiji......................................................................................................................7
Procena potreba dece za GJT.............................................................................................................7
Procena potreba dece za GJT u Srbiji.............................................................................................7
Pregled procena u zemljama konzorcijuma...................................................................................8
Uvod..................................................................................................................................................9
Aplikacije, njihove funkcionalnosti i cena........................................................................................10
Summary of the findings..................................................................................................................14
Zaključak istraživanja.......................................................................................................................14
Potential Technologies for Automated Recognition of Speech.......................................................14
Potencijalne tehnologije za automatsko prepoznavanje govora.....................................................14
Preporuke za fazu razvoja....................................................................................................................15
Reference/Izvori..................................................................................................................................15
Speech Pathology Tools P a g e | 2(2017-1-BG01-KA201-036295)
Uvod
Učenje jezika je doživotni proces koji počinje u prvim mesecima života i nastavlja se kroz godine zrelosti. Procesi učenja najbže se razvijaju u ranom detinjstvu. Usvajanje jezika i komunikacija su od suštinskog značaja za uspeh dece u vrtiću i školi. Komunikacija je kompleksna ljudska veština koja kombinuje fizičke i mentalne elemente i ključna je za svu decu. Moderno društvo zahteva visok nivo komunikacijskih veština; govor, jezik, vizija i pismenost su osnovne veštine potrebne za ispunjavanje ovih zahteva. Disfunkcija u jednoj ili više ovih oblasti može dovesti do poremećaja u komunikaciji. Do šeste godine, deca uče osnovni rečnik, gramatiku i više od 90% osnovnog vokabulara na maternjem jeziku. Oni koriste svoje akumulirano znanje govora kako bi preneli širok spektar potreba, želja, ideja i strahova. Kao oblik komunikacije, jezik se može definisati kao konvencionalni sistem simbola koji se kombiniraju i koriste, a drugi se kontrolišu određenim pravilima čija je glavna svrha komunikacija (Andreeva, 1999).
Prvi deo ovog dokumenta predstavlja trenutnu situaciju u pogledu pružanja usluga vezanih za patologiju govora i jezika u partnerskim zemljama, sa posebnim naglaskom na implementaciju u odnosu na vrtiće i škole. Njegov cilj je da pruži širok pregled regulative, strukture i implementacije govorne i jezičke patologije u zemljama konzorcijuma.
Drugi deo dokumenta rezimira istraživanje dostupnih tehnologija koje se koriste u oblasti terapije govora i jezika. On naglašava delove procesa procene i terapije koji se mogu postići aplikacijama na različitim jezicima, i ima za cilj da identifikuje nepostojanje u dostupnosti besplatnih alata koji bi mogli biti ispunjeni razvojem u ovom projektu.
Trenutna situacija patologije govora I jezika u zemljama EU Definicija patologije govora I jezika Klasifikacija govornih I jezičkih poremećaja
Problem funkcija govora i jezika, u skladu sa njegovom složenošću, ima veoma širok spektar klasifikacionih sistema. Na primer: uzrok, vreme izveštavanja, izjava o karakteristikama, itd.
Najšire prihvaćene klasifikacije koje koriste profesionalci u svetskoj praksi su:
- ICD-10 (Klasifikacija podataka o mentalnim poremećajima koje je dostavila Svetska zdravstvena organizacija, najnovije izdanje - Međunarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema, Svjetska zdravstvena organizacija)
- DSM-IV (Klasifikacija mentalnih poremećaja od strane Američke psihijatrijske asocijacije, najnovije izdanje - Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, 4. izdanje, Američko udruženje psihijatara)
Najčešći poremećaji koji se javljaju kod dece su sledeći:
Alalia
Speech Pathology Tools P a g e | 3(2017-1-BG01-KA201-036295)
Nerazvijen govor, poremećaj u funkcionisanju nervnih struktura koji se manifestuje potpunim nedostatkom govorne sposobnosti. Ovo se ne odnosi na nerazvijeni govor kao rezultat određene situacije, kao što je, na primjer, autizam ili oštećenje sluha.
Afazaija
Veoma težak jezički poremećaj, koji je posledica oštećenja moždanih struktura. U ranom uzrastu najčešće je rezultat traumatskih povreda glave, dok je u starijoj dobi jedan od primarnih sledbenika različitih stanja demencije ili kao posljedica moždanog udara. Ona se manifestuje u raznim nepravilnostima u jezičkoj strukturi - od lakih poteškoća u podsećanju na određene reči, do krajnje nemogućnosti da se razume i / ili proizvede govor.
Dislalia
Poremećaj artikulacije, nemogućnosti ili nepravilnosti u izgovoru glasova. Uzroci formacije su brojni i raznovrsni. Na primer - loša govorna uloga u porodici ili okolini; anatomski uzroci (kratka frenuluma, rascep usne i / ili nepca, nepravilnosti vilice, itd., neurološki uzroci - razvojna kašnjenja u motorizaciji;
Najčešći poremećaji u svakoj zemlji će se razlikovati jer svaki jezik ima svoj poseban i specifičan set zvukova.
Disgrafija
Neispravan rukopis, nedostatak vještina u pisanju osobe koja je naučila ovu vještinu (ne odnosi se na ljude koji nisu obučeni za pisanje). Uzrok je neurološka priroda, u specifičnim pojavama u funkcionisanju određenih struktura, bilo kao posledica afazije, razvojnih abnormalnosti, ili, nažalost, neodređenog uzroka. Osobe sa disografijom savladavaju pisanjem do određenog nivoa za razliku između ljudi sa AGRAPHIA (Agraphia). Disgrafija je često povezana sa disleksijom i sitnim motornim poremećajima.
Diskalkulija
Problem u savladavanju matematičkih veština, uprkos adekvatnoj obuci. Osobe sa ovim problemom nisu u stanju da se nose sa brojevima na način na koji to većina ljudi može. Jedan broj ljudi ima potpunu nekompetentnost u matematičkim veštinama, a to se zove Acalculia.
Disleksija
Problem savladavanja pisanog jezika, uprkos adekvatnoj obuci. Osobe sa disleksijom imaju i specifične i raznovrsne neurološke poremećaje koji im otežavaju čitanje (analiza i sinteza glasova u izgovorenim rečima, na primer), što utiče ne samo na ocenu iz srpskog jezika, već i na kompletno obrazovanje i život osobe sa disleksijom. U našoj sredini, problem je značajan zbog potpunog nepoznavanja problema kao takvog. Tipična situacija je ona u kojoj roditelji i školski sistem stvaraju psihološki pritisak na dete, a to dovodi do drugih problema, u smislu deteta i okoline (depresija, nasilno ponašanje, napuštanje škole pre završetka - samo su neke od mogućih konsekvenci)
Dispraksija
Problem je nesposobnost ili nepravilnost naše spremne kontrole kretanja različitih mišića. Uzroci su različiti, kao i simptomi. Najčešće se prepoznaje po kašnjenju u razvoju motoričkih, nespretnih, nevoljnih pokreta u izvođenju određenih pokreta. U oblasti govorno-lingvističke funkcije, osnovni simptom je kašnjenje u govoru, što je poseban problem koji se naziva verbalna apracija.
Disfagija
Speech Pathology Tools P a g e | 4(2017-1-BG01-KA201-036295)
Neuromotorni poremećaj koji se javlja u teškoćama hranjenja, posebno gutanja, čak i pljuvanja i tečne hrane. Deca sa disfagijom obično jedu veoma sporo, ne jedu dovoljno, podložna su čestim respiratornim infekcijama, stalno su mokra zbog pljuvačke koja izlazi iz usta, ... Logopedski tretman uključuje vežbe stimulacije neuromuskularnih refleksa gutanja i žvakanja.
Disfonija
Ovo je naziv za poremećaj glasa. Uzroci su različiti, od respiratornih infekcija, hormonskih poremećaja i psiholoških problema. Glas promenjenog kvaliteta tretira se u zavisnosti od uzroka i vrste oštećenja: terapija lekovima, govorne terapije, hirurške intervencije.
Disartija
Neuro-motorički poremećaj koji utiče na govornu muskulaturu. To se vidi u poremećajima disanja i govora - govor je prekinut, prigušen, neujednačen po visini i intenzitetu, ili vrlo spor. Može biti simptom cerebralne paralize, Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, moždanog udara, povrede
Mucanje
Jezički poremećaj koji se manifestuje u specifičnim prekidima ritma i tempa, nevoljno mišićno zarastanje, i govor se prekida, sa ponavljanjem određenih glasova ili slogova. Mucanje ima svoju neurološku osnovu, a takođe ima i određene psihološke probleme. Neispravan pristup mucanju može dovesti do velikih problema! Svaka osoba koja ima mucanje zahteva individualni program, u zavisnosti od starosti, vrste mucanja i specifične osetljivosti osobe.
Razvojna bolest (disfazija)
Poremećaj u razvoju jezičkih struktura, koji se manifestuje u problemima razumevanja i formulisanja govora.
Sve greške i poremećaji koje deca prave dok izgovaraju reči zovu se dislalije, ili artikulacioni poremećaji. Najčešće dislalije na srpskom jeziku su sigmatizam (odnosi se na glasove S, Z, C, C, Đ, Š, Ž, Č, DŽ), lambdacizam (odnosi se na glasove L i LJ) i rotacizam (odnosi se na glas) R).
Zaključak vezan za definiciju patologije govora I jezika
Definicije u zemalja konzorcijuma slične su u većini zemalja koje identifikuju govorno jezičke poremećaje u nekoliko kategorija, od blagih do teških. Nauka o pathologiji govora I jezika pokriva niz različitih uzroka, ali ciljevi su isti. Poboljšati govor, jezik i komunikaciju deteta kroz planirani skup intervencija.
Iz ovih definicija može se konstatovati da različiti jezici zahtevaju proizvodnju različitih glasova i artikulacija. Ovo je ključno za bilo koju aplikaciju za procenu i vežbu govora, i biće ključni deo dizajna bilo koje aplikacije za projekat. Svaki jezik će zahtevati vlastite setove materijala kako bi se dobili pozitivni rezultati za glasove unutar tog jezika.
Speech Pathology Tools P a g e | 5(2017-1-BG01-KA201-036295)
Prevalencija govora, jezika i komunikacijskih potreba širom EUSažetak prevalencije u zemljama konzorcijumaGore navedeni pasusi naglašavaju činjenicu da su u EU poremećaji govora, jezika i komunikacije visoki prioritet i često predstavljaju glavni deo specijalne obrazovne komponente u školama. Ističe se, međutim, da u nekim zemljama nema dovoljno stručnog kadra u ovoj oblasti (npr. Turska i Srbija) ili nisu lako dostupni.
Statistika za decu u specijalnim školama u Bugarskoj naglašava da je u ovim školama prisutno vrlo malo dece, što sugerira da su ta deca prisutna u redovnom obrazovnom sistemu. Postoji tendencija u svakoj od zemalja da se kreće ka inkluzivnom obrazovanju, prema uputstvu EU. Dugoročni efekat ove strategije će biti da se poveća potreba za nastavnicima koji su manje specijalizovani da podučavaju veći broj dece sa specijlanim potrebama. Stoga će biti potreban pristup alatima koji bi im pomogli da ovo reše kako u smislu procene tako i terapije / prakse.
Pravna osnova za adresiranje govora, jezika i komunikacijskih potrebaRazvojna agenda Ujedinjenih nacijaU avgustu 2015. godine, nove razvojne agende za period nakon 2015. godine dogovorene su između država članica Ujedinjenih nacija. Dokument je nazvan "Transformacija svijeta: Agenda održivog razvoja do 2030. godine, prema kojoj" svi ljudi, bez obzira na pol, starost, rasu i etničku pripadnost, kao i osobe s invaliditetom, migranti, autohtoni narodi, deca i mladi posebno u ranjivoj situaciji, treba da budu u mogućnosti da se školuju tokom svog života. "Određeni su ciljevi održivog razvoja, uključujući: osiguranje zdravog života i omogućavanje dobrobiti za sve dobne skupine, osiguranje inkluzivnog i jednakog kvaliteta obrazovanja i mogućnosti za celoživotno učenje. (Odgovornost i obrazovanje: ispunjavanje naših obveza; Sažetak izveštaja o monitoringu globalnog obrazovanja, 2017/8; 2017).
Evropski zakonKrajem 2001. godine u evropskim zemljama pokrenut je prioritetni program "Obrazovanje za sve" u oblasti invalidnosti. Cilj programa bio je "da se prioritetno odrede pitanja invalidnosti na dnevnom redu razvojnih programa (...) i (...) da se promoviše inkluzivno obrazovanje kao glavni pristup postizanju univerzalnog obrazovanja za sve" (UNESCO, 2017). Inicijativa je diktirana uverenjem da "inkluzivno obrazovanje nudi strategiju za uvođenje delotvornog univerzalnog obrazovanja jer podrazumeva izgradnju škola koje su sposobne da zadovolje stvarne razlike u potrebama dece i zajednice. To znači i pristup i kvalitet. “Obrazovanje 2030” je sastavni deo Agende održivog razvoja, koja sadrži 4 cilja održivog razvoja, koji moraju nastaviti Milenijumske razvojne ciljeve. Novi program se fokusira na veći i širi pristup, jednakost i inkluziju, kvalitet i rezultate učenja, kao i celoživotno učenje. Posebno je važno osigurati ranu brigu o deci i obrazovanje kako bi se osigurao njihov dugoročni razvoj, učenje i zdravlje. Obrazovanje i nega u ranom detinjstvu takođe omogućavaju ranu identifikaciju invaliditeta i dece u riziku od invalidnosti, omogućavajući roditeljima, zdravstvenim radnicima i nastavnicima da bolje planiraju potrebe dece sa smetnjama u razvoju (Svetski Obrazovni Forum, 2015).
Detaljni opisi okvira i primjena zakona o uključivanju širom partnerskih zemalja dati su u intelektulanom produktu 1 - “IZVEŠTAJ GOVORU I JEZIČKOJ TERAPIJI U OBRAZOVANJU” ovog projekta.
Speech Pathology Tools P a g e | 6(2017-1-BG01-KA201-036295)
Zaključci o pravnim aspektimaBilo je jasno iz istraživanja predstavljenog u produktu 1 ovog projekta da, iako postoji zajednička regulativa za inkluzijom u svim državama EU, primena ove politike se široko i drastično razlikuje u partnerskim zemljama ovog projekta. Ovo je delimično vezano za istorijske okvire kako se sprovodi školovanje, istorijski načini na koji se deca sa posebnim potrebama suočavaju, kao i finansijska i organizaciona ograničenja u implementaciji novih direktiva u odnosu na postojeću infrastrukturu i metodologije.
Sveobuhvatna težnja ka inkluziji se rešava u svakoj od zemalja na različite načine, i iz različitih polazišta, i dovodi do ranijeg otkrivanja većeg broja dece u školama sa poremećajima govora, jezika i komunikacije, kao što je uočeno u našem istraživanju.
Nadamo se da različite pravne situacije ne predstavljaju prepreku za realizaciju razvoja projekta, ali je jasno da se sve članice EU uključene u projekat kreću ka viziji EU za inkluzijom i tako da će aplikacije koje sadže metode za detektovanje, a zatim poboljšanje veština govora I komunikacije pokrenuti uključivanje dece sa posebnim potrebama u nastavu.
Pružanje govorno jezičke terapije (GJT) u EUModeli za pružanje govorno jezičke terapije širom zemalja konzorcijuma se veoma razlikuju, kao što je i očekivano.
Velika Britanija nudi model zdravstvenih usluga. U Bugarskoj i Srbiji, logopedi se nalaze i u školama. U Sloveniji deca sa imaju podršku u školama. U Belgiji, deca sa govorno jezičkim poremećajima pohađaju Centar za obrazovne smernice. U stvari, deca idu kod terapeuta. U Turskoj je odredba GJT do nedavno bila niska, kada je njihova veza sa EU dovela do novih programa obuke i profesionalnih tela za povećanje kvaliteta pružanja GJT-a. Metode za ovu odredbu tek se pojavljuju, ali se za te učenike pružaju odgovarajuće usluge terapije u centrima za usmeravanje i istraživanje.
Struktura odredbi GJT varira u partnerskim zemljama i broj raspoloživih terapeuta po glavi stanovnika također varira u velikoj meri. Čak i u zemljama sa dobro uspostavljenim profesionalnim telima GJT, postoji nedostatak terapeuta i često dugačke liste čekanja za njihove usluge. Ova činjenica ukazuje na potrebu da i roditelji i drugi profesionalci, kao što su nastavnici i asistenti u nastavi, budu u stanju da preuzmu deo tereta od GJT profesionalaca. Dobro strukturirani instrumenti za procenu potrebe za GJT i vežbanje govora I jezika mogli bi biti neprocenjivi u ovom procesu.
Odredbe GJT u SrbijiLogoped u vaspitno-obrazovnim ustanovama provodi preventivu, dijagnostiku i tretman (kurativu), kao i logoped u ustanovama primarne zaštite, jer se logopedi jednako obrazuju i osposobljavaju za stručan rad sa populacijom logopata koju srećemo kako u predškolskim/osnovnoškolskim ustanovama, tako i u ustanovama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite.
Radno mesto logopeda u u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama podrazumeva prostorne (kabinetske) uslove u skladu sa logopedskim normativima, radni i edukativni materijal za rad sa decom (adekvatan uzrast) i logopedsku aparaturu (elektronsku i manuelnu) koja je neophodna u sprovođenju logopedskog tretmana.
Procena potreba dece za GJTJasno je da postoji potreba za procenom dece za GJT, koja se mora poduzeti kako bi se identifikovala deca sa potrebama GJT koja bi imala koristi od nekog oblika intervencije. Na ovaj proces utiču
Speech Pathology Tools P a g e | 7(2017-1-BG01-KA201-036295)
struktura obrazovnog sistema, veličina i sastav odeljenja, kao i načini na koje se pruža GJT. U ovom odeljku ćemo pogledati razlike i sličnosti između procesa procene u konzorcijumu.
Procena potreba dece za GJT u SrbijiU Srbiji je obavezno osnovno obrazovanje nakon 6, 5 godina starosti. Isto tako, prema zakonu, od 5.5 godina deca moraju pohađati predškolsko obrazovanje. Pre nego što počnu sa školom, u okviru ostalih testova, decu ispituje specijalista za govor-logoped. Ako se mogući poremećaji ne uoče ranije, specijalista za govor će dijagnosticirati poremećaj govora i propisati terapiju.
Ovde su predstavljeni samo neki od očeikivanih rezltata razvoja govora I jezika za odredjenu starost deteta:
četiri godine
Na uzrastu od 4 godine dete ulazi u fazu “radoznalosti”, kada se posebnim intenzitetom razvija saznanje o svetu koji ga okružuje, koristeći se u velikoj meri jezikom. Imenuje tačno veliki broj predmeta; koristi analogne reči: veliko-malo, bata-seka idr.; raspolaže rečnikom od oko 1500 reči. Zna da opiše slike. Daje adekvatan odgovor na pitanja: ''Šta radiš kad si sanjiv?'' Šta radiš kad si gladan?'' ''Šta radiš kad ti je zima?'' Broji do pet i više i ima brojne predstave za 2 ili 3. Zna da imenuje 2-3 boje. Ponavlja 3 do 5 besmislenih slogova i seća ih se posle 30 sekundi. Govori razumljivo i potpunim rečenicama. Priča o sebi, o drugima, o svojim događajima. Igra se izmišljenih igara. Radoznalo prati sadržaje priča i postavlja pitanja. Razlikuje levu i desnu stranu tela, prepoznaje i imenuje prst na obe šake kao palac. Voli da razgovara telefonom sa poznatim osobama. Zna pesmice od tri strofe.
pet godina
Pravilno koristi sve elemente govora. Govor je u potpunosti gramatičan. U rečenicama koristi veznike: jer, ali, ili. Definiše jednostavne reči. Ispravno razlikuje jutro od večeri. Prepričava priče koje je čulo. Broji u nizu do 10 i ima brojne predstave za 3 ili 4. Može da ponovi 4 ili 5 besmislenih slogova i da ih se seti posle 45 sekundi. Ima rečnik od 2000 reči ili više. Izgovara i koristi 100% suglasnika. Ispravlja sopstvene greške pri izgovaranju novih reči. Zna koliko nogu ima pas, koja životinja daje mleko.
šest godina
Potpuno razume govor okruženja; izvršava tri uzastopna zahteva data verbalno. Može da ponovi 4-5 besmislenih slogova. Govor je u potpunosti gramatičan. Prepričava i duže priče koje je čulo. Može da definiše jednostavne reči. U izgovoru pravilno koristi svih 30 glasova srpskog jezika. Broji do 10 i više i ima brojne predstave za 3 ili 4. Posle perioda intenzivnog razvoja rečnika, oko šeste godine dolazi do njegovog sužavnja. Sposobnost korišćenja figurativnih izraza i uočavanja dvostrukih značenja razvija se uglavnom posle šeste godine. Nešto pre polaska u školu, javlja se period stvaralaštva u jeziku.
sedam godina
Ovo je period polaska u školu kada rečenica deteta dostiže nivo razvijenosti rečenice odraslih sa svim rečeničnim oblicima, iako često nema svoju dužinu i raznovrsnost. U potpunosti je ovladalo
Speech Pathology Tools P a g e | 8(2017-1-BG01-KA201-036295)
vremenima. Dete praktično koristi sve vrste reči, ali su najfrekventnije imenice i glagoli. Slike opisuje složenim pojmovima. Može da prepriča ispričanu priču sa bogatijim sadržajem. Zna da imenuje godišnja doba i objasni razliku između njih. Vrši analizu i sintezu reči od 4-5 glasova. Zna da broji do 20 unapred i unazad. Mada je dete u ovoj fazi dostiglo rečenični oblik odraslih, njegov put jezičkog razvoja nije još završen.
Pregled procena u zemljama konzorcijumaPraksu procene u svakoj od zemalja vrše obučeni profesionalci, psiholozi, nastavnici ili govorno jezički terapeuti. U Srbiji decu pregledaju logopeda pre polaska u školu. U Sloveniji, govor se proverava u opštim medicinskim pregledima u dobi od 3 i 5 godina. Ujedinjeno Kraljevstvo proverava govor dece na početku školovanja i ima periodične preglede napretka.
U svakom slučaju, deca se upoređuju sa skupom očekivanih sposobnosti za njihovu sadašnju starost, a samo razlika između stvarne sposobnosti i očekivane sposobnosti će pokrenuti potrebu za intervencijom.
Istraživanje dostupnog softvera i mobilnih aplikacija za terapiju govora i jezika u zemljama partnerima na projektuUvodOvaj odeljak rezimira primere najbolje prakse u oblasti aplikacija za govornu i jezičku patologiju i softvera kako bi pokušali identifikovati neophodne razvojne oblasti. Nakon faze istraživanju kroz upitnike I dostupnu literaturu, identifikovani su brojni delovi softvera koje koriste terapeuti i nastavnici u njihovom radu i proceni dece sa govorno jezičkim problemima. Da bi se identifikovale vrste alata za koje se smatra da su korisne, kao i oblasti unutar govorno jezičke terapije koje im pomažu da rade, tim je napravio tabelu za sumiranje glavnih funkcionalnosti identifikovanih aplikacija.
Identifikovane su sledeće ciljne veštine i nacrtane u odnosu na cenu i dostupnost jezike svake aplikacije:
Vokabular Fonološka svest Vežba glasova Auditorna diskriminacija Procena govora Povezivanje slova i glasova (čitanje) Više jezika Sekvenca zvuka Prepoznavanje reči Razumevanje Struktura jezika Pomoćnik za komunikaciju
Sledi tabela koja detaljno opisuje ove podatke.
Speech Pathology Tools P a g e | 9(2017-1-BG01-KA201-036295)
Aplikacije, njihove funkcionalnosti i cena Sekvenca zvuka Prepoznavanje reči Razumevanje Struktura jezika Pomoćnik za komunikaciju
Intervencija u odnosu na ciljne veštine
Cena
Vokabular
Fonološka svest
Vebanje glasova
Auditorna diskrim
inacija
Procena govora
Povezivanje slova i glasova (čitanje)
Više jezika
Sekvenca zvuka
Prepoznavanje reči
Razumevanje
Struktura jezika
Pomoćnik za
komunikaciju
UK
Earobics $65 y y y y y
Fast Forword Cena na upit
y y y y
Phoneme Factory £64
£99
y y
y
Colourful Semantics £12.99 y y
Widget Go £55 y
SWIPE $65 y
Literactive Free (flash) y
Intervencija u odnosu na ciljne veštine
Cena
Vokabular
Fonološka svest
Vebanje glasova
Auditorna diskrim
inacija
Procena govora
Povezivanje slova i glasova (čitanje)
Više jezika
Sekvenca zvuka
Prepoznavanje reči
Razumevanje
Struktura jezika
Pomoćnik za
komunikaciju
Read With
Fonics
£7.99 (in app purchase unlock)
y y y
Smarty Ears Paid and variable
y y y
Srbija
Logoped Igrica besplatno y
Logoped Srbija besplatno Y y y y y y y
Logoped Bojanka besplatno y
Nighty Night y y y
Vucilo besplatno y y y y y y
Turska
Special Words £12.99 y y y y Y
Turkish Articulation Therapy £49.99 y y y y
Articulation Test Centre (little Bee Speech)
£0.99 /use
Pro £54.99
y TR
Speech Pathology Tools P a g e | 11(2017-1-BG01-KA201-036295)
Intervencija u odnosu na ciljne veštine
Cena
Vokabular
Fonološka svest
Vebanje glasova
Auditorna diskrim
inacija
Procena govora
Povezivanje slova i glasova (čitanje)
Više jezika
Sekvenca zvuka
Prepoznavanje reči
Razumevanje
Struktura jezika
Pomoćnik za
komunikaciju
Otsimo besplatno y m m m m y
Bugarska
Assessment of linguistic and speech expression in oral speech. Articulation research
besplatno y y y y
When students find it hard to read, write or think. To help the teacher
besplatno Y y Y y
DDE-2 Assessment Kit for Dyslexia and Development Discretion - 2 (Bulgarian version), Test 3. Reading pseudo-words
Nije besplatno
y y y y y y y
Painting test for phonological awareness for children from 4 to 7 years /PTPHA 4-7/
Nije besplatno
y y y y y y
MAP to assess educational needs the child or student
besplatno y y y y y y y y y y y y
TEST Diagnosis and Language Prevention 3-4 (DPL 3-4)
Nije besplatno
y y y y
FM communication systems Nije besplatno
y y y y y
Handbook for teachers and specialists on methodologies and practices for working
Nije besplatno
y y
Speech Pathology Tools P a g e | 12(2017-1-BG01-KA201-036295)
Intervencija u odnosu na ciljne veštine
Cena
Vokabular
Fonološka svest
Vebanje glasova
Auditorna diskrim
inacija
Procena govora
Povezivanje slova i glasova (čitanje)
Više jezika
Sekvenca zvuka
Prepoznavanje reči
Razumevanje
Struktura jezika
Pomoćnik za
komunikaciju
with children with special educational needsSlovenija
Speech Biubs: Language Therapy
Nije besplatno
y
Moj komunikator ? y
Belgija
Woord kasteel besplatno y
Computer meester besplatno y y
Mind Express 4 oko 750 eura
y
R Dice 90 euros y y
Speech Assistent AAC Inicijalna verzija besplatna, puna verzija 10 eura.
y
LetMeTalk besplatno y y
Speech Pathology Tools P a g e | 13(2017-1-BG01-KA201-036295)
Intervencija u odnosu na ciljne veštine
Cena
Vokabular
Fonološka svest
Vebanje glasova
Auditorna diskrim
inacija
Procena govora
Povezivanje slova i glasova (čitanje)
Više jezika
Sekvenca zvuka
Prepoznavanje reči
Razumevanje
Struktura jezika
Pomoćnik za
komunikaciju
Free apps to stimulate language development
besplatno y y y y y y
Articulation Application 34,99 eura y y
The TH (and R) Bundle Nije besplatno
y y
Total Number identified 9 13 11 6 5 8 1 3 5 4 5 8
Speech Pathology Tools P a g e | 14(2017-1-BG01-KA201-036295)
Summary of the findingsZaključak istraživanjaBilo je jasno iz naših ranijih istraživanja u prethodnim fazama da je postojala potreba za besplatnim i lakim aplikacijama koje bi omogućavale deci da vežbaju svoje govorno jezičke veštine i nešto manja potreba za aplikacijama koje bi omogućile procenu govorno jezičkih veština . Ova potreba izražena je visokim procentima (80% i više) nastavnika i ispitanika koji su bili ispitivani. Mnogi nastavnici nisu koristili aplikacije jer nisu znali za njihovo postojanje. Iz gore navedene procene, međutim, izgleda da u mnogim slučajevima jednostavno ne postoji odgovarajući softver dostupan na odgovarajućim jezicima, ili da I cena može biti ograničavajući faktor preuzimanja ovih aplikacija.
Ono što je jasno iz ove tabele identifikovanog SLC softvera je da postoji vrlo malo SLT softvera koji podržava više jezika. Većina aplikacija je podržavala fonološku svest, vežbanje zvukova govora, rečnik i povezivanje slova sa zvukovima. Činilo se da postoji i manji broj dostupnih aplikacija koje su podržavale većinu identifikovanih ciljnih vještina. Višestruka jezička podrška je problematična jer priroda ovog polja znači da će različiti mediji i skupovi primera biti potrebni za različite jezike. Vežbanje određenih zvukova može zahtevati set slika sa objektima sa tim zvukom u njihovim imenima. Ovi setovi slika očigledno nisu prenosivi između jezika, što verovatno objašnjava nedostatak višejezične podrške. Kompleti mediji ( slike) će morati biti razvijeni za svaki od jezika projekta kako bi se ova funkcionalnost mogla dobiti u bilo kojoj aplikaciji dizajniranoj za projekt.
Dostupne aplikacije za procenu imaju tendenciju da budu skupe, što je verovatno zato što ciljaju na profesionalne korisnike. Neke od ovih aplikacija se takođe naplaćuju po osnovu svakog korisnika.
Dostupan je veliki broj aplikacija za pomoćnike u komunikaciji, od kojih su neke besplatne, tako da ovo možda nije oblast u kojoj bi razvoj trebao biti fokusiran.
Potential Technologies for Automated Recognition of SpeechPotencijalne tehnologije za automatsko prepoznavanje govora
Na inicijalnom sastanku, partneri su izrazili želju da softver može automatizovati procenu govora deteta. Projektni tim je stoga istražio mogućnost automatskog prepoznavanja tačnih ili pogrešnih izgovora. Da biste mogli da koristite biblioteku koja bi to mogla da uradi, biblioteka otvorenog koda i kreativnih fondova treba da bude identifikovana da bi se podržao besplatan model distribucije koji je planiran za naš softver.
Tehnički timovi (SoftQNR) eksperimentisali su sa OPEN SOURCE SPEECH RECOGNITION TOOLKIT-om https://cmusphink.github.io/ izgradnjom PoC (mala mobilna aplikacija). Rezultati su bili zadovoljavajući za engleski jezik, koji ima najbolji jezički model. Tim nije bio siguran u pouzdanost drugih podržanih jezika, koji su tvrdili da uključuju nekoliko drugih jezika, uključujući francuski, mandarinski, nemački, holandski, ruski. Međutim, on ne podržava čitav niz jezika ovog projekata.
Okvir ima sposobnost da gradi modele za bilo koji jezik (Model - baza znanja za svaki podržani jezik). Međutim, za izradu novog modela (novog jezika) potrebno je najmanje 400 sati čitanja teksta (podučavanje modela), bez garancija o rezultatima prepoznavanja govora. Naravno, kvalitet rezultata zavisi od modela. Kvalitet se može poboljšati daljim iteracijama, pa time i više sati čitanja teksta. Ova količina resursa za svaki jezik je očigledno nedostupna u ovom projektu zbog ograničenja raspoloživog vremena razvoja.
TalkNicer softver (http://talknicer.com) - još jedan besplatan softver za procenu izgovora. On je baziran na serveru i takođe radi na Androidu. Podržan je samo engleski jezik. Sistem za prepoznavanje govora može se koristiti za poređenje akustičnih rezultata i trajanja fonema, reči i fraza sa očekivanom listom fonema. Međutim, sistem bi ponovo bio dostupan samo na engleskom jeziku, što bi značilo nedostatak funkcionalnosti u verzijama na drugim jezicima.
Nakon obavljanja raznih testova i provere aplikacija Best Practices, zaključili smo da je u ovom projektu nemoguće pokušati implementirati automatsku detekciju problema govora. Iako automatizacija može da identifikuje probleme, u ovom trenutku je nepouzdana, i nije prihvatljivo ili etično imati nepouzdani sistem koji dijagnostikuje zdravstvene probleme. Zaključak istraživanja je, da se, nažalost, automatsko prepoznavanje reči ne može koristiti u aplikacijama koje se razvijaju u ovom projektu.
Preporuke za fazu razvojaIz sprovedenog istraživanja, potreba za besplatnom aplikacijom koja je jednostavna za upotrebu, a koja omogućava da dete praktikuje svoje veštine izgovora reči, je prioritet za razvoj. Ovo bi zahtevalo setove reči za svaki jezik sa svakim zvukom u različitim scenarijima (početni, medijski i kraj reči). Pošto bi se pismenost dece koja koriste aplikaciju razlikovala, upotreba simbola ili slika, kao i reči za podsticanje detetovog govora je takođe uslov.
Takođe je jasno da postoji potreba za jednostavnom i besplatnom aplikacijom koja može da pomogne profesionalcu da izvede jednostavnu analizu detetovih veština vezanih za govor I jezik, i da predstavi rezultate na jasan i jednostavan način. Da bi se to uradilo, aplikacija bi se koristila sa profesionalcem, procenjujući izgovor skupa propisanih reči i zapisujući rezultate. Da bi se napravila takva aplikacija, neophodno je da svaki jezik identifikuje glasove koji se procenjuju i da stvori set reči za testiranje sposobnosti izgovora u različitim scenarijima (na početku, sredini i kraju reči). Aplikacija koja bi to mogla učiniti omogućila bi početnu procenu deteta, te bi također osigurala sredstva za beleženje tekućeg razvoja govornih veština deteta. Kalkulator uzrasta i neke informacije o očekivanom razvoju, koje bi takođe mogle biti isporučene putem aplikacije, mogle bi se koristiti za procenu razvoja deteta u odnosu na očekivanja za taj uzrast .
Reference/IzvoriAndreeva, L., Sotsialnopoznanieimezhdulichnostnovzaimodeystvie, Sofia,1999
RCSLT (2017); What is speech and language therapy? ; https://www.rcslt.org/speech_and_language_therapy/docs/factsheets/what_is_slt
UNESCO, 2017; Accountability and education: meeting our commitments; Global education monitoring report summary, 2017/8; 2017/ URL:http://unesdoc.unesco.org/images/0025/002595/259593e.pdf(visited on 21.10.2017).
World Education Forum (2015); Framework for Action Education 2030: Towards inclusive and equitable quality education and lifelong learning for all URL: http://www.unprme.org/resource-docs/draftframeworkforaction.pdf /visited on 13.11.2017/
Serpski referentni sajtovi:
Association of Logopedists of Serbia http://udruzenjelogopedasrbije.com/
Speech Pathology Tools P a g e | 16(2017-1-BG01-KA201-036295)
Institute for experimental phonetics and speech pathology;
DjordjeKosic; http://www.iefpg.org.rs
Paragraf Lex Electronic legal base http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2009_03/t03_0026.htm
Speak up – Centre for education http://logopedi.rs/
Genç A. and others. Hearing screening. In: Akdaş F, Belgin E, Çirput A, Çiprut A, Derinsu U, Demirel B (eds). Newborn.
Hearing Screening Manual Training. Ankara: T.C. Sağlık Bakanlığı Ana Çocuk Sağlığı ve Aile Planlaması Basımevi; 2006: 27-30.
Skarzynski H, Piotrowska A. Screening for pre-school and school-age hearing problems: European Consensus Statement. Int J Pediatr Otorhinolaryngol 2012; 76:120-121.
KHK (1997). 573 Sayılı Özel eğitim hakkında kanun hükmünde kararname (special education law no:573).
Sart Hande Z. and others. The right of children with disabilities to educatiın: Situation analysis and recommendations for Turkey. ERG - Education Reform Initiative. June 2016. ISBN: 978-605-9178-41-9.
Republic of Turkey Ministry of National Education. 2015. Basic Education in Turkey - Background Report.
Promocija zdravja za otroke in mladostnike v RS, http://www.nijz.si/sites/www.nijz.si/files/uploaded/vzgoja_za_zdravje_za_starse_predsolskih_otrok.pdf, Obtained online on 1.4.2018
Statistični urad RS, delež otrok s posebnimi potrebami med učenci v OŠ
http://pxweb.stat.si/pxweb/Dialog/varval.asp?ma=0972111S&ti=&path=../Database/Dem_soc/09_izobrazevanje/04_osnovnosol_izobraz/10_09721_kazalniki/&lang=2, Obtained online on 1.4.2018.
Dlogs, društvo logopedov Slovenija
https://www.zrss.si/o-nas/usmerjanje-otrok-s-pp
http://www.worldcat.org/title/plp-5-preventivni-logopedski-pregled-5-letnega-otroka-prirocnik/oclc/883818388.
http://www.center-pds.si/Katalogtestov/Razvojnipreizkusi/Sistematičnipsihološki
http://www.worldcat.org/title/plp-5-preventivni-logopedski-pregled-5-letnega-otroka-prirocnik/oclc/883818388.
OECD (ORGANISATION FOR ECONOMIC CO-OPERATION AND DEVELOPMENT) 2006; Education Policies for Students at Risk and those with Disabilities in South Eastern Europe BOSNIA-HERZEGOVINA, BULGARIA, CROATIA, KOSOVO, FYR OF MACEDONIA, MOLDOVA, MONTENEGRO, ROMANIA AND SERBIA, URL: https://www.oecd-ilibrary.org/education/education-policies-for-students-at-risk-and-those-with-disabilities-in-south-eastern-europe_9789264036161-en
Speech Pathology Tools P a g e | 17(2017-1-BG01-KA201-036295)
https://www.lex.bg/bg/laws/ldoc/2136927891
https://www.vvl.be/zorgverlener/taalstoornissen
Goorhuis-Brouwer S.M. and Schaerlaekens A.M., Handboek Taalontwikkeling, taalpathologie en taaltherapie bij Nederlandssprekende kinderen, De Tijdstroom, Utrecht, 2000, page 109Zink I., wetenschappelijke validering ‘protocol diagnostiek bij spraak- en/of taalproblemen en het vermoeden van een stoornis (written report 2013)
‘Besluit van de Vlaamse Regering tot vaststelling van de operationele doelstellingen van de Centravoor Leerlingenbegeleiding’ of 3 September 2009. (See Chapter II Leerlinggebonden aanbod.Afdeling 1 Algemene bepalingen)
Speech Pathology Tools P a g e | 18(2017-1-BG01-KA201-036295)
