gestaltstudio.org.rsgestaltstudio.org.rs/.../uploads/2012/11/Prirucnik-1.doc · Web viewBeleske sa seansi, bilo da su rucno pisane ili pohranjene u kompjuteru, podlezu pravilima Komeserijata

I

“GEŠTALT”STUDIO ZA EDUKACIJU IZ OBLASTI PSIHOLOGIJE BEOGRAD

DIPLOMA IZ GEŠTALT PSIHOTERAPIJE

TRENING PRIRUČNIK

BEOGRAD 2005/6

Address: Bulevar Arsenija Čarnojevica 24/28; 11 000 Beograd

Tel: o64/17-02-156

Website: www.Gestaltstudio.org.yu E-mail: [email protected]

copyright:copyrightGS-B,2005

mailto:[email protected]

SADRŽAJ

Poglavlja Broj strane

1. O NAMA

1.1 Istorija Geštalt Studija - Beograd

1.1.1 Kako su uslovi i događaji u okruženju uticali na nastanak

i razvoj GS – Beograd

1.1.2 Osnivanje GS – Beograd 1990.

1.1.3 Rast i razvoj GS – Beograd

1.1.4 GS – Beograd u okruženju

1.2 Geštalt Studio Beograd danas

1.3 Ciljevi

1.3.1 Opšti ciljevi

1.3.2 Specifični ciljevi

1.4 Biografije nastavnog osoblja

2. NIVOI TRENING PROGRAMA

2.1 Specifičnosti trening programa i njegova primena u praksi

2.1.1 Bazični nivo

2.1.2 Napredni nivo

2.1.3 Opšti trening program - tabela

2.2 Načini rada

2..2.1 Teorija i metodologija

2.3 Procene

2.3.1 Završni ispit

3. UPUTSTVO ZA KVALIFIKACIONI ISPIT – STUDIJA SLUČAJA

4. NASTAVAK EDUKACIJE I ECP

5. PROCEDURA ZA POST - KVALIFIKACIJU

6. LISTA PREPORUČENE LITERATURE

7. ETIČKI KOD I KODEKS PROFESIONALNE PRAKSE

1. O NAMAcopyright:copyright©GS-B,20052

1.1 ISTORIJA GEŠTALT STUDIJA BEOGRAD

1.1.1 Kako su uslovi i događaji u okruženju uticali na nastanak i razvoj GS – Beograd

Osnovna teorijska znanja o konceptima geštalt psihoterapije studenti psihologije, u

našoj zemlji, dobijali su na četvrtoj godini studija u okviru predmeta Osnovi

psihoterapije i savetovanja.

1972. godine Institut za Geštalt terapiju Los Anđelesa organizuje prve edukativne

programe u našoj zemlji.Tako je otvorena mogućnost da geštalt psihoterapija zaživi u

praksi u radu sa klijentima.

Za nastanak i razvoj GS – Beograd važan momenat je učešće njenog osnivača Dr

Lidije Pecotić u Geštalt terapijskim grupama Mladena Kostića (1981–1986)

fokusiranim na individualnu psihoterapiju, učešće u radonicama Hantera Beaumont

(1983-1986), posebno njen odlazak u USA i nastavak edukacije u centru u San

Diego kod Irvinga i Mirijam Polster (1984–1985) kao i dalje kontinuirano edukovanje

kod poznatih geštalt terapeuta.

1.1.2 OSNIVANJE GS – Beograd 1990. godine

Donošenje prvog zakona o privatnoj psihološkoj praksi u našoj zemlji 1990. god.

omogućuje da Dr Lidija Pecotić osnuje Geštalt Studio - Beograd za edukaciju iz

oblasti psihologije iste te godine.

Prve dve edukativne grupe, sa ukupno 24 studenta, počinju sa treningom u januaru

1991. god. Trening program bio je namenjen diplomiranim psiholozima, diplomiranim

pedagozima, psihijatrima, lekarima, socijalnim radnicima i svim zainteresovanim koji

su imali diplomu iz neke od srodnih profesija, a želeli su da nastave svoj lični razvoj u

oblasti psihoterapije i savetovanja.

copyright:copyright©GS-B,20053

1.1.3 RAST I RAZVOJ GS – Beograd

Kreativno prilagođavanje GS – Beograd promenama u okruženju

Na samom početku GS – Beograd je otvorio geštalt polje za radoznale, marljive,

uporne studente željne iskustva u geštalt psihoterapijskom radu. Iz tog polja bilo je

moguće kreirati bezbroj puteva razvoja. Zajedničkim entuzijazmom, idejama,

željama, upornim radom učitelja i studenata, kreiran je autentičan put koji je sada deo

istorije GS – Beograd.

Razvoj GS – Beograd prate velike državne i političke promene u našoj zemlji: vreme

rata i razdruživanja jugoslovenskih republika od 1992; vreme bombardovanja 1999;

velika previranja na političkom polju i mnoštvo egzistencijalnih problema za sve

građane.

Uprkos teškoćama koje se odražavaju i na rad GS – Beograd proces rasta i razvoja

se nastavlja sa još većim ambicijama: nove edukativne grupe; dolazak poznatih

svetskih terapeuta Douglasa Davidova, Berthram Müllera, Serge Gingera,

predsednika Internacionalne federacije za Geštalt Trening organizaciju (FORGE) u

našu zemlju na poziv GS – Beograd; odlazak pojedinih edukanata na radionice u

Rim, Maltu i susreti sa Joseph Zinkerom i drugim evropskim i svetskim terapeutima.

14. 04. 1994. god. za teritoriju tadašnje Socijalističke Federativne Republike

Jugoslavije upisano je u registar udruzenja – Jugoslovensko udruženje za Geštalt

terapiju. Aktivnost udruženja odvijala se kroz redovne sastanke na kojima su

razmatrane važne teme za rad udruženja.

Odlazak Lidije Pecotić na Maltu 1994. god. i osnivanje GPTIM 1996. u isto vreme

kvalitativno bogati rad GS – Beograd, omogućava da Studio bude na izvorištu

dešavanja u geštalt psihoterapiji, ali i usporava. Iako je do 2000. razvoj GS –

Beograd bio usporeniji zbog okolnosti u okviru instituta i okolnosti u kojima se našla

naša zemlja ipak je pratio najnovije, svetske tendencije na polju Geštalt psihoterapije.

Principi organizacije GPTIM i program bili su osnov za organizovanje edukacije u GS

– Beograd.


Prva generacija od 10 studenata stiče diplome geštalt terapeuta 1998. god. a 2000.

diplomu pridruženog trenera i supervizora dobija dvoje diplomiranih geštalt terapeuta

prve generacije.

Od 2000. god. do danas diplomu geštalt terapeuta dobilo je još 20 edukanata.

Danas je od ukupno trideset sa diplomom geštalt terapeuta dvanaest Geštalt

terapeuta akreditovano u realizaciji edukativnog programa GS – Beograd.

Njih devet u svojstvu Geštalt terapeuta vode iskustvene grupe u okviri bazičnog

programa a dvoje u svojstvu pridruženog trenera i supervizora vode bazični i

napredni program, kao i superviziju.

1.1.4 GS – BEOGRAD U OKRUŽENJU

Vremenom GS – Beograd postaje prepoznat i priznat u našoj stručnoj javnosti.

Član je Jugoslovenskog udruženja za psihoterapiju. Licencu Jugoslovenskog

udruženja za psihoterapiju dobilo je 14 diplomiranih Geštalt terapeuta.

Na Filozofskom fakultetu - Odeljenje za psihologiju Lidija Pecotic je za studente

držala predavanje ''Osnovni koncepti Geštalt terapije''.

Članovi GS – Beograd sa temama iz oblasti Geštalt psihoterapije imali su zapažena

izlaganja na Saboru psihologa Srbije.

Za rad GS – Beograd i postignute rezultate pozitivne ocene i podršku za dalji razvoj

davali su i daju poznati svetski Geštalt terapeuti Daglas Davidov, Bertram Miler, Serž

Ginger.

U radu GS – Beograd učestvovali su i nastavali saradnju danas naši eminentni

profesori na Filozofskom fakultetu u Beogradu - Odeljenje za psihologiju: Prof. Dr

Josip Berger, Prof. dr Dušan Stojnov, ECP, klinički psiholog Velimir Popović MA,

klinički psiholog, ECP i poznati Geštalt terapeuti: Berthram Müller, Douglas Davidov,

Serge Ginger.

Za rad GS – Beograd od značaja je bila i saradnja sa drugim školama,

savetovalištima, obrazovnim i medicinskim ustanovama, koja se održava sve

intenzivnije do danas:

- Univerzitet u Beogradu, Filozofski Fakultet, Odeljenje za psihologiju

- Zavod za mentalno zdravlje – Palmotićeva


- Psihološka savetovališta: „ANIMA“, “IMAGO“, “SELF“, “PSIHOKOD“,

“PSIHOLOSKI PROSTORI“

- Trening centri: GPTIM – Institut na Malti, IMIDZ – Geštalt Trening centar

Skoplje, Makedonija, INTEGRUM – Geštalt Centar Sarajevo, Geštalt

centar – Zadar

1.1.5. GS – BEOGRAD DANAS

Direktor GS – Beograd je Dr Lidija Pecotić Ph.D, klinički psiholog, senior učitelj i

supervizor.

Marija Stefanović, učitelj i supervizor GS – Beograd, zamenik direktora GS –

Beograd i delegat GS – Beograd u nacionalnim i internacionalnim udruženjima.

Poslovni sekretar: Dušica Glišić.

Tim koji realizuje trening program i superviziju:

LIDIJA PECOTIĆ Ph.D, ATSM GPTI London, ECP, EAGT, osnivač i direktor GS –

Beograd, u statusu senior učitelja i supervizora.

Dr BERTHRAM MÜLLER, klinički psiholog, Geštalt psihoterapeut, u statusu

gostujućeg Geštalt terapeuta.

Akreditovani članovi Geštalt studija – Beograd

U statusu pridruženog učitelja i supervizora – vode bazični program, napredni

program i superviziju:

MARIJA STEFANOVIĆ, klinički psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, pridruženi član

EAGT

GORDANA MIĆOVIĆ, klinički psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, pridruženi član

EAGT, * sa jugoslovenskim sertifikatom za psihoterapiju

U statusu Geštalt psihoterapeuta - vode bazični program uz kontinuiranu superviziju:

SANJA BRATINA, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, pridruženi član EAGT,*

MARINA PJEŠČIĆ, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, pridruženi član EAGT,*

JOVANKA JELIC, psiholog, Geštalt psihoterapeut, pridruženi član EAGT,*

MARIJA KRIVAČIĆ, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, pridruženi član EAGT,*


DUŠANKA JOVANOVIĆ, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, pridruženi član

EAGT,*

DRAGANA ILIĆ, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, *

BILJANA POPOVIĆ, psiholog, Geštalt psihoterapeut, ECP, *

ANICA NIKOLIĆ, psiholog, Geštalt psihoterapeut,*

LJILJANA BOŽOVIĆ, psiholog, Geštalt psihoterapeut,*

* sa jugoslovenskim sertifikatom za psihoterapiju

SPISAK TERAPEUTA ZA INDIVIDUALNI TERAPIJSKI RAD

IME I PREZIME br. tel.; E-mail adresa radnih prostora1 Sanja Bratina 011/696-591

064/[email protected]@eunet.yu

Bulevar aVNOJ 8/711070 Novi Bgd

2 Dušanka Jovanović 011/593-173063/[email protected]

Bulevar JNA 63/AII sprat, stan 411 000 Beograd

3 Marija Krivačić 011/771-953064/[email protected]

Bulevar JNA 63/AII sprat, stan 411 000 Beograd

4 Marina Pješčić 011/2394 557064/[email protected]

Poručnika Spasića i Mašare 1511 000 Beograd

5 Dragana Ilić 011/764-913063/[email protected]

Bulevar AVNOJ 8/711070 Novi Beograd

6 Biljana Popović 011/674-798064/[email protected]

Bulevar AVNOJ 8/711070 Novi Beograd

7 Anica Nikolić 021/815-485063/[email protected]

Rade Stanišića 17

21220 Bečej8 Ljiljana Božović 011/696-825

063/[email protected]

Bulevar AVNOJ 8/711070 Novi Bgd

10 Slavica Kijevčanin 011/2664-374063/[email protected]

Bulevar JNA 63/AII sprat, stan 4, Bgd

11 Milka Sudimac 011/3540 - 677064/[email protected]

29, novembar ( kod Skadarlije)

12 Branka Dostanić 011/5331-554064/[email protected]

Bulevar AVNOJ 8/711070 Novi Bgd

13 Anuška Gece *Pancevo

013/514-465063/307-994

Vojvođanski bulevar 32/21













[email protected] [email protected]

Pančevo

U STATUSU UČITELJA DRUGIH TERAPIJSKIH PRAVACA I PREDAVAČA

U statusu trenera drugih terapijskih pravaca:

Prof.Dr JOSIP BERGER, klinički psiholog, TA psihoterapeut

Prof.Dr DUŠAN STOJNOV, klinički psiholog, ECP

VELIMIR POPOVIĆ, MA, klinički psiholog, ECP

Gostujući treneri GS – Beograd, treneri za koje GS – Beograd može da organizuje

dolazak u okviru programa edukacije

DIPLOMIRANI GEŠTALT PSIHOTERAPEUTI do septembra 2005.

Ime i prezime telefon

1. Marija Stefanović 063/831-031-9

2. Gordana Mićović 064/199-32-22

3. Sanja Bratina 064/25-00-338

4. Marina Pješčić 064/12-00-776

5. Marija Krivačić 063/848-23-89

6. Dušanka Jovanović 063/24-35-19

7. Jovanka Vidaković 013/43-768

8. Dragana Jelovac

9. Marta Mratinković

10. Gordana Obradović Živković - preminula

11. Dragana Ilić 063/83-44-999

12. Biljana Popović 064/17-57-117

13. Snežana Marić 064/208-30-76

14. Anica Nikolić 063/345-216

15. Ljiljana Božović 063/84-70-678

16. Slavica Kijevčanin 063/877-23-35

17. Lidija Popović 064/137-51-58

18. Svetlana Živković – Simić 063/86-35-898




19. Jelena Mihovilović 064/301-99-87

20. Slobodanka Letić* 064/222-89-17

21. Branka Dostanić 064/138-95-33

22. Milka Sudimac 064/27-55-445

23. Nada Marković 064/16-99-508

24. Valerija Aćimović 064/120-39-20

25. Tijana Miladinović 064/18-21-238

26. Anuška Gece 063/307-994

27. Ivana Vidaković 063/710-73-91

28. Snežana Anđelić 063/396-471

29. Nataša Ognjanović 063/7735-835

30. Ljiljana Božanić 064/1213-040

*sertifikat za status savetnika

U okviru GS – Beograd edukacijom je obuhvaćeno 11 bazičnih grupa - 97 studenata i

2 napredne grupe - 32 studenta.

GS – Beograd član je Saveza društava psihoterapeuta Jugoslavije, FORGE –

Federacije Geštalt organizacija, GPTIM – Geštalt instituta Malta, EAP – Evropske

asocijacije za psihoterapiju.

1.2 C I LJ E V I

1.2.1 Opšti ciljevi

Edukacija u Geštalt psihoterapiji ima za cilj da pruži profesionalne vanredne studije

teorije i metodologije Geštalt psihoterapije i njene primene u praksi.

Studenti stiču znanje i veštine neophodne za sticanje profesionalne kvalifikacije za

Geštalt psihoterapiju.

Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, program edukacije je napravljen tako da traje četiri do

pet godina i obuhvata sledeće komponente:

- Individualnu psihoterapiju – 75 sati*

- Teoriju i metodologiju: iskustveni rad i predavanja - 675 sati

- Različite psihoterapijske pravce: iskustveni rad - 112,5 sati


- Teorijske seminare: predavanja – 112,5 sati

- Kliničku praksu sa realnim klijentima – 400 sati

- Superviziju: individualnu ili u manjim grupama – 225 sati

- Osam seminarskih radova: prezentacija

- Jednu studiju slučaja kao deo diplomskog ispita

- Povremene studijske grupe bez prisustva trenera

Ceo program obuhvata 1600 sati, ne računajuci sate potrebne za čitanje literature,

pisanje seminarskih radova i studije slučaja.

1.2.2 Specifični ciljevi

Od 1996. godine naovamo program edukacije se razvijao u skladu sa promenama

nastalim kako u unutrašnjim i spoljašnjim, tako i u ličnim i profesionalnim zahtevima.

Škola nudi četvorogodišnji program edukacije koja pruža mogućnost da se stekne

diploma iz Geštalt psihoterapije i seritifikati kurseva ličnog i profesionalnog razvoja.

Četvorogodišnji program edukacije je podeljen u dva dela:

a) Osnovni program – dve godine

b) Napredni program – dve do tri godine

Program se odvija kroz:

1) Tročasovne nedeljne susrete: Geštalt teorija i metodologija kroz iskustveni rad

i predavanja (150 susreta u toku trajanja celog programa) – 450 sati

2) Radionice u trajanju od dva do četiri dana: Geštalt teorija i metodologija kroz

iskustveni rad i predavanja (u toku trajanja programa devet radionica je obavezno,

a tri su izborne) - 225 sati

3) Trodnevne seminare opšte teorije (u toku trajanja programa deset seminara je

obavezno, a dva su izborna) – 112,5 sati

4) Superviziju (počinje na Naprednom nivou - poslednje dve godine programa)

- 225 sati


5) Radionice osnovnog poznavanja različitih psihoterapijskih pravaca: iskustveni rad

i predavanja (u toku trajanja programa 5 radionica je obavezno, a pet je izborno)

- 112,5 sati

6) Kliničku praksu sa realnim klijentima koja počinje na Naprednom nivou – 400 sati

za one studente koji nemaju relevantno iskustvo. Studenti su sami obavezni da

nađu klijente i da obezbede prostor za rad. Trener pruža dodatne detalje o

uslovima i po potrebi izdaje preporuku.

7) Osam seminarskih radova o teoriji i praksi Geštalt psihoterapije (2000-3000 reči)

koji se prezentuju tokom kratkih nedeljnih susreta

8) Jednu studiju slučaja – 10 000 –13 000 reči, kao deo diplomskog ispita.

9) Povremene studijske grupe bez prisustva trenera – u trajanju od po tri sata.

1.3. BIOGRAFIJE NASTAVNOG OSOBLJA

LIDIJA PECOTIĆ Ph.D

Lidija Pecotić je stekla diplomu magistarskih studija iz kliničke psihologije na temu

“Eksperiment u Geštalt terapiji”, na Univerzitetu u Beogradu (1986). Doktorsku

disertaciju je odbranila 1994.g. na temu “Analiza epizoda kontakta sa uvidom u

proces Geštalt psihoterapije”, takođe na Univerzitetu u Beogradu.

Do 2002.g. stekla je EAGT sertifikat za Geštalt psihoterapiju, kao i Evropski sertifikat

za psihologiju (ECP).

Od 1983. do 1986. učestvovala je u Trening radionicama Geštalt psihoterapije, koje

je vodio Hunter Beaumont Ph.D, u saradnji sa Institutom za Geštalt terapiju u Los

Andjelesu, SAD. Istovremeno je okončala intenzivan trening program u Geštalt

trening centru San Diego, koji su vodili Erving i Mirjam Polster (1984/5). U istom

centru je učestvovala u postdiplomskom trening programu od 1992. do 1996.

U periodu izmedju 1991. i 1993. g-đa Pecotić je pohađala seminare koje je vodio

Daglas Davidove Ph.D iz Njujorskog instituta za Geštalt psihoterapiju. Superviziju


njenog rada kao psihoterapeuta i trenera Geštalt psihoterapije obavljao je g-din D.

Davidove.

Nastavila je sa individualnom psihoterapijom i supervizijom sa Prof. Dr Josipom

Bergerom, na Univerzitetu u Beogradu (od 1993), kao i sa sticanjem sati učešćem na

radionicama i iz supervizije sa Dr Bertram Müllerom, direktorom Instituta za Geštalt

psihoterapiju u Nemačkoj (od 1995).

Od 1996. do 2004. učestvuje u radionicama Geštalt treninga koje vodi Joseph C.

Zinker i u iskustvenim i supervizijskim grupama koje vodi Hunter Beaumont Ph.D, i

takođe započinje trening u “Internacionalnoj radnoj grupi za sistemska rešenja” u

tradiciji Berta Hellingera, gde je je dostigla status terapeuta i trenera.

Lidija Pecotić je bila zaposlena kao psiholog/konsultant u Skupštini SFRJ (bivša

Jugoslavija). Odobreno joj je otvaranje privatne prakse i firme pod nazivom “Geštalt – Psihološki edukativni studio” u Beogradu, gde vodi trening u Geštalt terapiji i

individualnu psihoterapiju sa klijentima.

Na Malti ima stalno zaposlenje u bolnici “Santa Maria” kao psihoterapeut sa

klijentima (alkoholičarima i narkomanima) i njihovim porodicama. Takođe je vanredni

predavač na malteškom univerzitetu. Ima dozvolu od Ministarstva prosvete Malte da

osnuje Institut za Geštalt psihoterapijski trening. Od 2001. ona je gostujući trener

u Geštalt centru Skopje, Makedonija i na Fakultetu za psihologiju Univerziteta u

Beogradu.

Osnovala je Bert Hellinger Centar na Malti, 2003.g.

G-đa Pecotić je osnivač i predsednik “Jugoslovenskog udruženja za Geštalt terapiju”

(1994) kao i član FORGE (Internacionalne federacije za Geštalt psihoterapiju, Pariz),

EAP individualno članstvo i članstvo GPTIM i vanredni (pridruženi) nastavni i supervizijski član GPTI, London (1996). Ona je takođe osnivački član “Internacionalne asocijacije Geštalt terapije” u Njujorku (1998) i Malteške asocijacije za psihoterapiju (1999). Takođe je član EAGT i nacionalni delegat Malte za Geštalt terapiju (2001)

BERTRAM MÜLLER, Dipl. Psych.


Bertram Müller je klinički psiholog i Geštalt psihoterapeut. On je trener i jedan od

direktora Instituta za Geštalt terapiju (IFG) u Diseldorfu, Nemačka. Diplomirao je

protestantsku teologiju i psihoterapiju na “Gestalt Institute Rheinland”. Kod Isadora

Froma učio je Geštalt terapiju pet godina. Predavao psihologiju i Geštalt terapiju na

“Diakonische Akademie” u Stutgartu i bio je potpredsednik “Deutche Vereinigung für

Gestalttherapie” (DVG), Frankfurt/Berlin, potpredsednik “Arbeitsgemeinschaft

Psychotherapeutischer Fachverbande“ u Bonu i predsednik nemačkog udruženja

“Otto Rank“ u Diseldorfu. On je takođe i akademski član uređivačkog odbora

specijalizovanih časopisa: “Geštalt terapija”, Diseldorf/Berlin, “Psihologija – Forum”

Bec/New York i “Internacionalne studije Geštalt terapije”, Rim/Sirakuza.

Bertram Müller je takođe osnivački direktor Internacionalnog centra za ples, pozorište

i muziku, u Diseldorfu.

Dobitnik je nagrade “Chevalier des Artes et des Lettres”, koje mu je 1991. dodelilo

francusko Ministarstvo kulture i obrazovanja, na čijem čelu je bio Jacques Lang.

Napisao je nekoliko publikacija baveći se pitanjima kulturnog menadžmenta, razvoja

kulturnih projekata kao i psihoterapeutskim temama, dijagnozom i supervizijom.

Prof. Dr JOSIP BERGER

Datum rođenja: 15. 06. 1929.

Adresa: Novi Sad, SCG

Državljanstvo: SCG

Status: Oženjen

Adresa za kontakt: Kralja Milutina 13, 11000 Beograd, Srbija, tel. 3238-275

PROFESIONALNA SLUŽBA:

Klinički psiholog, Neuropsihijatrijska klinika, Medicinski fakultet, Beograd (1956-

1994).

Univerzitet u Beogradu , Filozofski fakultet, Odeljenje za psihologiju. Profesor kliničke

psihologije (1972-1996).

Profesor Istraživač, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd (1994 -

2000),

Privatna praksa, psihoterapeut i savetnik istraživač.

OBRAZOVANJE I KVALIFIKACIJE:


Diplomirani psiholog, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odsek za

psihologiju (1950-1955),

Specijalista kliničke psihologije (1962) Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet,

Doktorat iz psihologije, Univerzitet u Beogradu (1968),

Trening iz transakcione analize (1979-1983).

NAUČNI RADOVI :

Lista objavljenih članaka i knjiga sadrži preko 180 naslova. Knjige sa ove liste

predstavljaju dobar pregled mojih profesionalnih i naučnih interesovanja:

Psihodijagnostika (1979), Nolit, Beograd.

Treći roditelj - Novi pravci grupne psihoterapije (1980), Nolit, Beograd,

Test nedovršenih rečenica (1983), DPS, Beograd,

Projektivna psihologija - Roršahova tehnika (1989), Nolit, Beograd,

Klinička psihologija, individualna i socijalna (1990), Naučna knjiga, Beograd,

Vekslerov individualni test inteligencije - WITI (1991), DPS, Beograd,

Porodična psihologija, OATH model (1992), Institut za psihologiju, Beograd,

Psihološki sistemi podrške (1994), IKSI, Beograd,

Životne teme i lični stavovi (1998), DPS/CPP, Beograd,

Psihoterapija od lekova do utopije (2000), DPS/CPP, Beograd.

ISTRAŽIVANJA:

Bio je glavni istraživač u sledećim istraživačkim projektima:

Psihološki nedostaci kod dece čiji su roditelji alkoholičari (1967-1969), Institut za

alkoholizam, Beograd,

Psihologija i prevencija mentalnog zdravlja (1985-1990), Institut za psihologiju,

Beograd,

Standardizacija Wekslerovog Individualnog Testa Inteligencije za populaciju

Srbije (1986-1991), Institut za psihologiju, Beograd,

Standardizacija Životnih tema, test za populaciju Srbije (1994-1998), Institut za

psihologiju, Beograd,

Psihološki aspeti kvaliteta života (1991-1995), Institut za psihologiju, Beograd.

POČASTI I NAGRADE :

Nagrada za naučna postignuća u psihologiji (1981), Društvo psihologa Srbije,

Nagrada za naučna postignuća u psihologiji (1991), Društvo psihologa Srbije,

Glavni urednik Časopisa za Kliničku psihologiju i socijalnu patologiju (1993),


Predsednik Ispitne komisije za specijalizaciju iz kliničke psihologije (1972-1994) a

od 1994. član Ispitne komisije,

Predsednik Društva psihologa Srbije (1996-2000).

JEZICI KOJE GOVORI:

Srpski, mađarski, engleski

TRENUTNE AKTIVNOSTI:

Podučavanje, istraživanje, psihoterapija, supervizija, pisanje i moja porodica.

Prof. Dr DUŠAN STOJNOV

Dr Dušan Stojnov diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u

Beogradu, 1981.g. Magistrirao je 1986.g. i doktorirao 1992.g. na istom Univerzitetu.

Bio je zaposlen kao klinički psiholog na Institutu za bolesti zavisnosti od 1982. do

1989. Od tada je zaposlen na Katedri za psihologiju, na Filozofskom fakultetu

Univerziteta u Beogradu, gde trenutno predaje Teoriju ličnosti, kao vanredni profesor.

Od 1990.g. uključen je u istraživanja na Institutu za psihologiju, Institutu za

kriminologiju i sociološka istraživanja i Institutu za obrazovna istraživanja. Oblasti

istraživanja koje ga interesuju su: epistemološka pitanja u istraživanju ličnosti,

konceptualna pitanja u psihologiji selfa i identiteta i primena konstruktivističke

metateorije u psihoterapiji i obrazovanju. Stekao je diplomu u oblasti psihoterapije i

istraživanja u “Construct Psychology Centre”, u Londonu 1990. Član je Srpskog

udruženja psihologa, British Psychological Association, North American Personal

Construct Network, European Personal Construct Association, osnivač je i

predsednik Srpskog udruženja konstruktivista, član je uređivačkog odbora Žurnala

kliničke psihologije i socijalne patologije i ima ECP sertifikat.

Autor je dve knjige: “Psihterapija godine 2000.” i “Uvod u teoriju i terapiju: Psihologija

ličnih konstrukata”. Napisao je brojne članke u raznim knjigama i časopisima.

Mr VELIMIR POPOVIĆ

Velimir Popović je diplomirao kliničku psihologiju i magistrirao medicinsku psihologiju

i kliničku psihologiju na Univerzitetu u Beogradu.


Zaposlen je kao predavač Kliničke psihologije i kliničkog testiranja na Katedri za

psihologiju Univerziteta u Beogradu. On je konsultant kliničke psihologije u Centru za

savetovanje pravoslavne crkve u Beogradu. Takođe je i klinički psiholog i supervizor

u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.

G-din Popović je registrovan klinički psiholog, član Jugoslovenskog udruženja

psihoterapeuta, registrovan psihoterapeut u Srpskom psihološkom društvu i član

Analitičke, razvojne grupe u IAAP. Radi kao: predavač na Univerzitetu u Beogradu,

počasni član Instituta za psihologiju, klinički psiholog na psihijatrijskoj klinici, glavni

klinički psiholog u Institutu za mentalno zdravlje i supervizor kliničke psihologije u

istom Institutu.

On je takođe koordinator i predavač Centra za savetovanje Pravoslavne crkve,

supervizor i mentor magistarskih studija medicinske psihologije na Medicinskom

fakultetu, predavač kliničke psihologije i analitičke psihologije u GPTIM, predavač

kurseva Rorschach metoda, predavač kurseva analitičke psihologije i predsednik

Beogradskog analitičkog kruga.

Autor je tri knjige: “Psihologija ženskog”, “O duši i bogovima”, “Imaginacija i Roršah”

(u štampi). Takođe je i autor mnogih članaka i mnogih relevantnih radova u drugim

knjigama.

U pogledu njegovih psihoterapeutskih treninga, pohađao je u periodu izmedju 1981. i

1985. Geštalt radionice, koje su vodili Nada Kostić i Mladen Kostić.

Takođe je pohađao psihoanalitički trening kod Prof. Vojina Matića (1985-1988). Od

1989. do 1991. pohađao je trening u Jungijanskoj analitičkoj psihologiji i ima ECP

sertifikat.

MARIJA STEFANOVIĆ,klinicki psiholog- gestalt terapeut

Marija Stefanović je diplomirala kliničku psihologiju na Univerzitetu u Beogradu 1979.

godine. Nosilac je Jugoslovenskog sertifikata za psihoterapiju od 2003. Od 1980. do

1995. godine radila je kao stručni saradnik u srednjoj školi u Čačku. 1991. godine je

počela sa privatnom praksom, kao dopunskom delatnošću i edukacijom iz Geštalt

psihoterapije u Geštalt studiju Beograd koji vodi Dr Lidija Pecotić. 1996. godine

otvara «Psihološki studio Anima», u kome samostalno obavlja praksu. Od 1992.

godine angažovana je u radu humanitarnih organizacija – Zdravo da ste, IRC, Save

the Children i IAN, u aktivnostima vezanim za pružanje psihološke podrške izbeglim i


raseljenim licima, u kolektivnom i privatnom smeštaju. Ciljne grupe su bili odrasli,

mladi i deca, aktivnosti su se odvijale kroz višegodišnji rad:

- u kolektivnim centrima kroz psihološke radionice za odrasle i decu - Zdravo da

ste

- u Centru za mlade, rad u grupama adolescenata na traumama, integraciji i

adaptaciji na novu sredinu – IRC

- individualni terapijski rad sa PTSP mladih – Save the Children

- sa PTSP u Trauma centru – IAN

1998. godine završava edukativni program u školi koju vodi Dr Lidija Pecotić,

obezbeđujući iskustvo u radu sa priznatim Geštalt terapeutima: D. Davidov, Joseph

Zinker, B.Müller, Michael Miller, Ole Ry Nielsen, Filipo Rametta i dr. Završni ispit

polaže kod Lidije Pecotić i Bertrama Müllera. Istovremeno počinje sa individualnim i

grupnim edukativno-terapijskim radom u GS – Beograd.

2000. godine osniva NVO Horizonti, u kojoj kao menadžer i koordinator, zajedno sa

pedesetak angažovanih stručnjaka, učestvuje u realizaciji programa širom Srbije, koji

su usmereni na pružanje psihosocijalne pomoći ugroženim pojedincima i porodicama

sa različitim dijagnostičkim implikacijama (izbegli, raseljeni, socijalno deprivirani,

zlostavljana i zanemarena deca, deca sa poremećajima u ponašanju,

disfunkcionalne porodice).

2000. godine polaže ispit za Trenera i Supervizora na Malti. Takođe je pohađala

programe iz drugih terapijskih pravaca – TA (Josip Berger, Lukrecija Vranešević),

Porodična terapija – sistemski pristup (Nada Polovina), Bioenergetska analiza

(Stanka Gavrić, Divna Perić, Filip Helfner).

Od 2002. godine u okviru Centra za decu, mlade i porodicu «Oaza» realizuje niz

preventivnih i edukativnih programa.

Tokom svog rada obavljala je i obavlja sledeće funkcije:

- Predsednik Društva psihologa Čačka

- Potpredsednik Udruženja za Geštalt terapiju Jugoslavije od 1994. godine

- Zamenik Direktora GS – Beograd

- Delegat GS – Beograd u FORGE


GORDANA MIĆOVIĆ, klinički psiholog – geštalt terarapeut

Diplomirala je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za psihologiju,

Univeziteta u Beogradu 1982. god.

Prva interesovanja za psihoterapiju, od četvrte godine studija u studentskoj grupi za

TA, a kasnije u edukacijama iz porodične psihoterapije, bioenergetske analize, TA,

Radixa, dovode je 1991. god. u edukativne grupe iz Geštalt psihoterapije koje vodi

Lidija Pecotić.

Diplomu Geštalt terapeuta dobija 1998. god, posle realizovanog programa edukacije i

završnog ispita. Stečena iskustva i znanja u radionicama koje su vodili poznati

Geštalt terapeuti: D. Davidove, Joseph C. Zinker, B. Müller, L. Pecotić, radionice u

letnjoj školi u Rimu 1995, uticala su da se potpuno posveti psihoterapijskoj praksi.

2000. god. posle obavljene supervizije i teorijskog rada na temu: ”Dijagnoza u

Geštalt psihoterapiji”, u statusu je pridruženog trenera i supervizora GS – Beograd. U

okviru GS – Beograd vodi edukativne grupe iz Geštalt psihoterapije i superviziju.

Član je Društva psihologa Srbije, Saveza Društava Psihoterapeuta Jugoslavije

(SDPTJ) i pridruženi član EAGT.

U jugoslovenskom udruženju za Geštalt psihoterapiju je član predsedništva .

U periodu od 1981. do 1995. radila je kao stručni saradnik i u nastavi u Gimnaziji i

Medicinskoj školi u Čačku.

Privatnu psihološku praksu započela je 1991. osnivanjem psihološkog savetovališta

“IMAGO” u kome i danas praktikuje Geštalt psihoterapiju.

Od 1992. do 2000. godine bila je uključena u projekte socijalne integracije i pružanja

psihološke pomoći.

Poularizaciji psihologije i očuvanju duševnog zdravlja doprinela je kroz brojna

predavanja, pisane članke, nastupe u medijima.


2. NIVOI TRENING PROGRAMA 2.1 SPECIFIČNI ELEMENTI TRENING PROGRAMA I NJEGOVE PRIMENE

Elementi trening programa i načini njihovog sprovođenja variraju kroz godine trening

programa. Uvek postoji prostor za varijacije prema promenama u stardardizovanim

procedurama profesije (profesionalaca). Teorija koja prati ciljeve edukacije i primena

naučenog prema ciljevima u praksi uče se kroz iskustvo i praktične vežbe, što

omogućava povezivanje i prevođenje iskustva u teoretske i metodološke koncepte.

BAZIČNI NIVO - Prva i druga godina Studenti će učestvovati u različitim eksperimentima iIi vežbama koji su

dizajnirani tako da potpomognu (facilitiraju) ličnu eksploraciju (istraživanja,

upoznavanje). Trener podstiče na iskustvo studenta u ulozi klijenta uz

poštovanje grupe i procesa u grupi.

Od studenata se očekuje samostalno čitanje literature prema listi preporučene

Geštalt literature1 i oni započinju sa prezentovanjem glavnih koncepata i tema

iz istorije, metodologije i teorije geštalt psihoterapije.

Povezujući iskustvo i teoriju, studenti ulaze u ulogu terapeuta kroz vežbe

kontakt funkcija, ‘‘fenomenološkog stava’’ itd.

NAPREDNI NIVO – Treća i četvrta godina

Studenti će vežbati trijade, u ulogama terapeuta, klijenta i posmatrača.

Iskustvo se povezuje sa započinjanjem teoretske diskusije u cilju učenja i

klarifikacije. Kroz svaku ulogu, studenti nastavljaju svoj lični rast i razvoj i

praktikovanje profesionalnih i personalnih veština. Različiti stilovi se

podržavaju.

Studenti se podržavaju i od njih se očekuje da čitaju, pišu i prezentuju teme iz

preporučene literature2 i povezuju sa iskustvom iz života ili trening grupe.

Na ovom nivou, od studenata koji nemaju ili imaju malo iskustva u kliničkoj

praksi traži se da to započnu (da to iskustvo steknu) u nekoj od institucija sa

1 Lista preporučene literature data je na strani 40-41 ovog Priručnika.2 Ibid.


kojima GS – Beograd sarađuje3.

(…one of the agencies that GPTIM is affiliated with. (see page 7)

3 Pogledati spisak institucija na strani 5-6 ovog Priručnika.copyright:copyright©GS-B,200520

2.1.1 BAZIČNI MODULTokom bazičnog kursa (prva i druga godina) akcenat je stavljen na individualni

proces, grupni proces i lični razvoj. Tokom procesa bivanja u treningu, studenti se

upoznaju sa glavnim teoretskim i metodološkim konceptima Geštalt terapije.

Ciljevi Prve godine Bazičnog Modula:

Od studenata se očekuje da dostignu nivo razumevanja sledećeg:

o Istorija i koreni Geštalt psihoterapije

o Glavni teoretski koncepti i metode

o Lični stilovi u kontaktiranju svoje sredine i svesnost o sebi

o Procena sebe prema Geštalt teoriji

Škola podržava razne načine procene:

Samoprocena

Procena od strane “vršnjačke grupe” - grupe studenata

Procena od strane trenera

Procena se vrši usmeno ili pismeno.

Detalji procedure procene biće predstavljeni kasnije u priručniku.

Ciljevi Druge godine Bazičnog Modula:

Od studenata se očekuje da dostignu nivo razumevanja i znanja o sledećem:

o Istorija i koreni Geštalt psihoterapije

o Teorija i Metodologija Geštalt terapije

Od studenata se očekuje da imaju iskustva sa:

o Radom na glavnim ličnim temama

o Razumevanjem svojih načina kontaktiranja sredine i njihovih sadržaja u

okviru Geštalt teorije

o Razumevanjem toga ko su oni u kontekstu, šta su njihove potrebe, gde i

na koji način zadovoljavaju potrebe i koje su posledice toga po njih i po

sredinu a u svetlu geštalt teorije


2.1.2 NAPREDNI MODULCiljevi Treće godine:

Od studenata se očekuje da dostignu nivo znanja, razumevanja i sposobnosti da

primene sledeće:

Iskustvo u ulozi terapeuta i početak prepoznavanja ličnog stila u ulozi, a u

kontekstu teorije i metodologije Geštalt Psihoterapije

Teoretske i metodološke koncepte Geštalt Psihoterapije

Psihološka dijagnoza i procena

Primena Geštalt teorije i metodologije sa različitim grupama klijenata sa

razumevanjem diferencijalne dijagnoze i neophodnosti saradnje sa

institucijama i drugim službama/ pojedincima u zajednici.

Susret prošlosti-sadašnjosti-budućnosti terapeuta i klijenta u interaktivnom

polju terapeutskog odnosa

Opšta znanja psihologije u vezi sa Geštalt Psihoterapijom

Znanje iz različitih psihoterapijskih pravaca

Ciljevi Četvrte godine:

Od studenata se očekuje da dostignu nivo znanja, razumevanja i sposobnosti da

primene sledeće:

Nastavak terapijskog rada u kontekstu trening grupe

Nastavak iskustva u ulozi terapeuta u kliničkoj praksi

Sposobnost da se diskutuje i piše o izabranim metodama rada sa klijentima sa

pozivanjem na teoriju i generalna znanja iz psihoterapije

Razumevanje principa i primene profesionalne etike


2.1.3 OPŠTI TRENING PROGRAM

Osnovni nivo Napredni nivo Sati

I II III IV

Lična individualna terapija

15 20 20 20 75

TeorijaMetodologijaIskustvo*

170 167.5 170 167.5

6758 pisanih radova

Svaki po 1500-3000

reči.

Opšta teorijateorijski seminari i predavanja

28 28 28 28,5

112.5Teorijski seminari

Alternativni psihoterapijski modeli

21 21 35 35,5 112.5

Supervizija rada u malim grupama ili individualno

110 115 225

Kliničko iskustvo sa realnim klijentima

200 200 400

*Diploma u GPT podrazumeva Prikaz Slučaja ( 13000-15000 reči)

Uslovi upisa : VSS, diploma u društvenim naukama

Lično iskustvo u radu sa klijentima

Lična spremnost

Metode procene: Samoprocena, procena u “vršnjačkoj grupi” studenata (Peer assessment),

procena od strane trenera, pisani rad i finalni ispiti.

Procenjivači: Dva trenera i dva do tri posmatrača


Forme rada: Grupe studenata, individualna terapija, supervizija, radionice (workshopovi) i

seminari, klinička praksa

Članstvo: Beograd - Savez Društava Psihoterapeuta Jugoslavije (SDPJ)

Malta – Malta Association for Psychotherapy (MAP)

Paris – International Federation of Gestalt Training Corporation (FORGE)

Vienna – European Association for Psychotherapy (EAP)


2.2 NAČINI RADA

Kurs je kreiran na način da obezbedi trening iz Geštalt Psihoterapije i sastoji se od

sledećih načina rada: grupe studenata (“vršnjačke grupe”), individualna terapija,

supervizija, radionice, seminari i predavanja.

GRUPE STUDENATA (“VRŠNJAČKE GRUPE”)Povremeno, studenti oformljuju male grupe fokusirane na posebne teme koje su se

pojavile na sastancima, radionicama ili seminarima. Grupe su nezavisne. Tokom

godine, studenti se sastaju bez prisustva trenera i prema nivou svog treninga oni

vežbaju: Geštalt Eksperimente, Terapeutske veštine, Pripremu za ispit itd.

INDIVIDUALNA TERAPIJATokom četvorogodišnjeg programa od studenata se zahteva pohađanje individualne

terapije da bi radili na individualnim problemima, iskusili Geštalt psihoterapiju iz

perspektive klijenta i videli jednog ili više terapeuta kao modele terapeutske uloge.

Od studenata se očekuje da individualnu terapiju pohađaju kod nekog od

akreditovanih terapeuta GS – Beograd.

Po zahtevima GS – Beograd sledeće relacije nisu dozvoljene: psihoterapeut/ učitelj,

psihoterapeut/ supervizor, psihoterapeut/ procenjivač.

Studentima je prezentovana lista terapeuta kojima se mogu obratiti za ličnu

psihoterapiju tako da ovi zahtevi mogu biti postignuti. Razlog odvajanja

psihoterapijskih relacija od drugih relacija koje su primarno usmerene ka terapiji,

treningu, superviziji i proceni su: zaštita studenata od potencijalne moći zloupotrebe

od strane terapeuta; obezbeđivanje sigurne sredine (sigurnih uslova) za rad; zaštita

terapeutskih relacija od nepotrebnog pritiska; zaštita privatnosti itd.

SUPERVIZIJAOd studenata se očekuje da učestvuju u supervizijama na trećoj i četvrtoj godini

treninga. Studenti tu izlažu pitanja koja se javljaju tokom primene Geštalt tehnika u

terapijskom rada (tokom rada kao Geštalt terapeut u treningu).

Cilj supervizijskog rada je praćenje i razvoj studenata u praksi. Rad se odvija kroz

administrativne, edukativne i konsultativne komponente. Administrativna komponenta

je orijentisana na potrebe konteksta u kome student radi. Edukativna komponenta je

usmerena na pružanje znanja, dok je konsultacija orijentisana na specifične


probleme studenata, sadržaje i dileme obično u vezi klijenata ali i o samim

studentima u svojoj terapeutskoj ulozi.

RADIONICE, SEMINARI I PREDAVANJA

Posebne teme prezentuju se studentima kroz predavanja na nedeljnim sastancima,

radionicama, seminarima i prezentacije koje studentima daju fakultetski profesori.

2.2.1 TEORIJA I METODOLOGIJA

GS-Beograd je usklađen sa standardima: EAP, EAGT i GPTIM. Podučavanje

različitih tema je podeljeno na 4 godine i prezentuje se studentima od strane različitih

predavača kroz predavanja, eksperimente i vežbe. Studenti su takođe upoznati sa

listom preporučene literature, koja uključuje Geštalt literaturu i drugu literaturu

neophodnu za teme osnovnog programa.

1. Istorija i koreni Geštalt psihoterapije

Opšta filozofska polazišta (filozofske osnove) Geštalt psihoterapije

o Egzistencijalizam; Fenomenologija, istočnjačnjačka filozofija

Osnivanje Geštalt Psihoterapije u Psihologiji

o Psihologija ličnosti (Prikaz različitih modela u pristupu ličnosti:

Psihoanalitička paradigma; Humanistička paradigma; Kognitivno/

Bihejvioralna paradigma; Konstruktivistička paradigma)

o Implikacije primene psihoterapije sa različitim paradigmana

o Ontološka osnova ličnosti

o Osnovne jedinice studiranja ličnosti

o Kako upoznajemo ličnost?

o Multi-dimenzionalni pristup teorijama ličnosti.

Geštalt Psihologija


2. Teorija Geštalt Psihoterapije

Polje Organizam/ Sredina

Teorija Self-a

Formiranje Figure/ Pozadine

Iskustveni ciklus Kontakt/ Povlačenje

Polarnosti

Psihoterapijski proces

Svaki naslov sadrži podnaslove. Učitelji, kroz predavanja i eksperimente, kreiraju

iskustvo u kome studenti mogu da dobiju razumevanje, znanje i veštine u okviru

kompleksnosti Teorije geštalt terapije.

3. Ljudski organizam i Sredina Teorije i paradigme Ličnosti

Teorije dečijeg razvoja

Razvoj Self-a kod adolescenata

Transformacija u srednjim godinama

Umiranje i smrt

Socijalne osnove Psihoterapije

Dogma o polu, identitetu i socijalnim ulogama

Politička Psiha: Šta je psihološko u politici i kako Psiha postaje politizovana?

4. Metodologija Geštalt Psihoterapije Prelaz od ideje ka intervenciji

Polje – fenomenološki stav – dijalog

Kreativni eksperiment

San, Imaginacija, vežbe sa praznom stolicom

Repertoar tehnika i kreativnog eksperimenta

Teorija promene:

o Paradoksalna Teorija Promene

o Revizija psihoterapeutske slike promene

o Šta se može a šta ne može menjati u psihoterapijskom procesu

o Dualna priroda psihoterapije kao individualnog i socijalnog procesa


5. Dijagnoza DSM IV/ ICD 10

Geštalt pristup dijagnozi i proceni

Kontroverza dijagnoze

Savremeni trendovi u dijagnostici

6. Različiti klinički pristupi Teorija Psihopatologije

o Poremećaji ličnosti

o Self i simptomi

o Bolesni delovi u zdravom ljudskom mozgu; Značenje ludila; Kada ludilo

nije patološko

o Diferencijalna dijagnoza

7. Primena Geštalt Psihoterapije u radu sa decom Individualna terapija

Terapija para

Grupna terapija

Porodična terapija

Problem zavisnosti

Upućivanje klijenata; saradnja sa drugim relevantnim profesionalcima

8. Terapeutski proces Kontakt Klijent / Terapeut

Razumevanje polja koje se kreira u psihoterapijskom odnosu; Transfer/

Kontratransfer

Dijalog

Odnos sa bivšim klijentima

Formalni fizički i radni uslovi (Setting)

9. Etika Etičke teme u Psihoterapiji

Etički Kod Geštalt Psihoterapeuta

10. Drugi psihoterapijski pristupi Psihoanaliza


Psihoterapija i Teorija ličnih konstrukata - konstruktivizam

Analitička Psihologija i psihoterapija

Ttansakciona analiza

Porodična konstelacija i Poredak ljubavi

11. Postmoderne teme u psihoterapiji Monističke ili politeističke Psihoterapije

Konstruktivizam

2.3 PROCENE

Studenti se procenjuju nakon svake godine trening programa. Na prve tri godine

treninga procene su verbalne i sastoje se od: samoprocene, procene od strane

drugih studenata – “vršnjačke grupe” i procene trenera.

Sve procene daju se u odnosu na ciljeve i prisustvo na svakoj godini. Na osnovu ovih

elemenata studentima može biti predloženo da: čekaju, ponove ili preduzmu neko

drugo relevantno angažovanje.

Objektivni kriterijumi bazičnog nivoa su:

1. Učešće u nedeljnim grupnim sastancima (dozvoljena su 4 odsustvovanja

tokom jedne godine)

2. Individualna psihoterapija od strane akreditovanog psihoterapeuta (minimum

18-20 sati godišnje)

3. Učešće u radionicama - workshopovima (minimum 2 puta godišnje)

4. Učešće na teorijskim seminarima (minimum 2 puta godišnje)

5. Učešće u radionicama - workshopovima iz različitih psihoterapijskih pravaca

(minimum 1 put godišnje)

6. Pisanje i prezentovanje radova (u toku prve dve godine po jedan, a u trećoj i

četvrtoj po tri rada)

Objektivni kriterijumi naprednog nivoa uključuju:

1. Superviziju (85-90 sati godišnje sa Geštalt supervizorom GS – Beograd i 25

sati godišnje individualne supervizije od strane supervizora GS – Beograd, od


čega 50% može biti obavljeno u institucijama ili od strane drugih priznatih

supervizora)

2. Praksa sa realnim klijentima (po 200 sati u trećoj i četvrtoj godini)

2.3.1 Završni ispit

Da bi se student kvalifikovao za završni ispit, prethodno mora ispuniti sve ciljeve i

zahteve bazičnog i naprednog kursa.

Završni ispit sastoji se iz 4 dela i polaže se javno tokom 4 do 5 dana. Prvi deo je

studija slučaja (13,000 – 15,000 reči). Student treba da prezentuje rad sa klijentom

sa polja svoje prakse.

Svaki student dobija uputstvo za izradu studije slučaja /Poglavlje 3./. Studija slučaja

se ocenjuje sa “prošao/la” ili “pao/la”

Drugi deo ispita je praktični i usmeni ispit. Ispit je javan i organizuje se u formi

radionice (workshop-a). Grupu obično čine GS – Beograd studenti, akreditovani

članovi (diplomirani terapeuti), 2 zvanična ispitivača i 1 posmatrač.

Cilj ovog dela ispita je da omogući studentima priliku da demonstriraju svoje

terapeutsko znanje i veštine u 30 minutnoj seansi, u maloj grupi.

Nakon seanse, kandidat mora odgovoriti na teorijska i metodološka pitanja u vezi sa

radom koji je imao. Oba segmenta drugog dela ispita se ocenjuju sa “prošao/la” ili

“pao/la”.

Treći deo ispita je javna prezentacija jedne od glavnih Geštalt tema i tu kandidat

treba da demonstrira svoje akademske sposobnosti na temu koju bira (unapred

priprema).

Nakon prezentacije, kandidat odgovara na pitanja publike i ispitivača. Ovaj deo se

takođe ocenjuje sa “prošao/la” ili “pao/la” .

Četvrti deo ispita se organizuje samo za one kandidate koji su uspešno položili

prethodna tri dela ispita. Ovaj deo je ritualna (svečana, promotivna) komponenta kroz


koju se novi terapeuti iniciraju kroz (uvek drugačiji) ritual u svojoj novoj profesionalnoj

ulozi Geštalt Psihoterapeuta.

3. UPUTSTVO ZA KVALIFIKACIONI ISPIT

Studija slučaja

Studija slučaja treba biti dužine 13,000 reči otkucanih na A4 papiru sa brojem reči

specifikovanim na kraju rada.

Studija slučaja treba biti anonimna osim pola kandidata i zato ne treba sadržati ime kandidata, ime trenera ili druge informacije koje bi identifikovale kandidata.

Od najveće je važnosti za kandidata da jasno pokaže svoju ulogu kao terapeuta, pre

nego da se koncentriše samo na klijenta tokom terapije.

Cilj Studije Slučaja je da evaluira kliničku kompetentnost i profesionalno prosuđivanje

kandidata. Studija takođe treba da pokaže sposobnost kandidata da primeni teoriju kroz praksu i da sagleda praksu u svetlu teorije.

Kandidat radi na Studiji Slučaja u saradnji sa Trenerom i tokom procesa pisanja šalje

radne verzije Treneru na komentare.

UVOĐENJE ILI POSTAVLJANJE SCENE

To bi trebalo da bude vrlo kratak uvod (pregled) koji čitaoca treba da upozna sa

klijentom i početkom procesa – nekim bitnim informacijama. To ne mora da bude

previše sveobuhvatno ali preko tog dela ne bi trebalo ni preći previše brzo.

1. Kratak opis klijenta:

Pol, godine, zanimanje, veze, porodica

Kako je uspostavljen prvi kontakt, da li je klijent upućen ili se sam obraća

Druge terapije, medicinska/ terapijska istorija


2. Postojeći problemi/ situacija/ svrha terapije:

Zašto je klijet došao, da li su njegova/ njena očekivanja realistična

3. Uspostavljanje početnog kontakta i dogovora

4. Prvi utisak:

opšta pojava

fizički izgled i stav

manirizmi

kvalitet glasa

pokret

self/ sredina podrška

kvalitet kontakta

drugo

5. Terapeutova početna reakcija na klijenta

Sviđa mu se/ ne sviđa mu se/ radoznalost...

Prvi osecaji

Koga ja mogu predstavljati za klijenta?

Kakve direktne zamke se mogu javiti u paralelnom procesu?

Inicijalna dijagnostička slika (vidi ispod)

PREGLED TERAPEUTSKOG DNEVNIKA (IZ TERAPEUTSKOG DNEVNIKA)

Ovaj deo treba da predstavi početak, sredinu i kraj terapijskog procesa.

1. Početna dijagnostička slika, uključujući i upućivanje na tradicionalne

psihijatrijske/ psihodinamske kategorije (ukoliko je prikladno):

Karakteristični prekidi kontakta / blokovi u ciklusu svesnosti / lične teme

Izbor stila rada i njegovo objašnjenje, tj. individualni ili grupni rad,

učestalost susreta.

2. Klijentova istorija (prošlo iskustvo) i kako se to odražava na prezentovan

sadržaj i rad na njemu.


3. Prepoznatljive faze u terapijskom toku – najveći pomaci u iskustvu i

ponašanju koji su uočeni tokom terapije – Rad na temama iz detinjstva

4. Proširenje svesnosti i nivoi svesnosti na različitim tačkama puta

5. Promene u ličnom životu tokom trajanja terapije:

Spoljašnje ili vidljive promene u poslu, porodičnoj situaciji i odnosima,

promene u drugim važnim odnosima itd.

Promene u ličnom izgledu/ fizička mobilnost/ stav/ samoprezentacija –

klijent izveštava o tome kako je napredovao.

6. Stanje na kraju terapije ili u trenutku pisanja:

Verovatan budući razvoj / nastavak rada.

Druge prateće informacije koje se mogu dati o klijentu, npr. Kako se

klijent prilagodio nakon prestanka terapije.

OPIS KLJUČNIH EPIZODA / SUSRETA

Ovde treba dati detaljniji prikaz tačaka preokreta ili ključnih koraka u terapijskom

radu, kao na primer:

Kako se Geštalt teorija primenjuje na posmatranje, procenu i rad sa klijentom

Teme i eksperimenti, uključujući korake koji su im prethodili

Balans podrške i izazova koje nudi terapeut, nivo i vrsta klijentove

samopodrške

Uočeni kapaciteti za organizmičku samoregulaciju

Interakcija sa terapeutom, vrsta i kvalitet kontakta, transferne teme

Otpori i rad sa njima

LIČNO ISKUSTVO TERAPEUTA

Lično iskustvo terapeuta takođe treba uključiti, kao na primer:

Teme vezane za terapeutove nezavršene situacije i kontratransfer.

Greške/ Realizacije/ “Šta bih uradio drugačije?“


Posebno nagrade, izvore zadovoljstva, “Na šta sam ponosan/a, za šta mi nije

žao”

Odgovornost je studenta da o Studiji Slučaja diskutuje sa svojim Supervizorom ili

Trenerom dok je ona još u izradi.

Kontakt detalji:

The Chair of Training Standards Committee

GPTIM

10 Wilton Place, Graham St.

SLM 08 Sliema

Malta

Predsednik komiteta za standarde treninga

GS – Beograd

Bulevar Arsenija Čarnojevica 28/24

11070 Novi Beograd


4. NASTAVAK EDUKACIJE I ECP

(Evropski sertifikat za Psihoterapiju)

Nakon dobijanja diplome u Geštalt Psihoterapiji, Geštalt Psihoterapeut treba da

nastavi svoj razvoj.

Licenca iz Geštalt Psihoterapije se obnavlja svake pete godine. U toku tih pet godina

akreditovani članovi trebaju da ispune sledeće:

1. 20 sati supervizije (godišnje)

2. Članstvo u JUGT i SDPJ

3. Jedan workshop, seminar i sl. iz Geštalt Psihoterapije (godišnje)

4. Abstrakt sa minimum 10 prikaza slučaja u prve tri godine

Tri godine nakon dobijanja diplome i rada kao Geštalt Psihoterapeut, može se

aplicirati za Evropski Geštalt Sertifikat (European Gestalt Certificate) i Evropski

Sertifikat za Psihoterapiju (European Certificate for Psychotherapy). U oba

slučaja JUGT I SDPJ razmatraju aplikacije.


5. PROCEDURA ZA POST KVALIFIKACIJE PRI GEŠTALT STUDIJU BEOGRAD

Sledeći tekst opisuje kriterijume kod aplikacije za različite kategorije post kvalifikacije

pri GS-B.

Kandidati po slobodnom izboru apliciraju za neku od ponuđenih kategorija

kvalifikovanosti pri Geštalt studiju Beograd. Izvršni odbor Škole ima diskreciono

pravo kod prihvatanja ili odbijanja aplikacije i daje o tome izveštaj kandidatu.

Izvršni odbor koristi isto pravo da poziva kandidate da pristupe GS-B u nekoj od

ponuđenih ili dodatnih kategorija (gostujući učitelj ili supervizori).

DIPLOMIRANI TERAPEUT – automatski ima mogućnost da postane akreditovani

terapeut pri GS-B.

Kandidat mora da ispuni sledeće uslove posle dobijanja diplome u prve 2 godine:

1. 20 sati supervizije godišnje

2. 1 geštalt workshop godišnje / geštalt konferencija godišnje

3. 10 prikaza slučaja na 2 kucane strane u prve 2 godine

Nakon toga terapeut je u obavezi da nastavi:

- kontinuiranu edukaciju kroz 20 sati supervizije godišnje

- 1 workshop/ konferencija godišnje, što je u skladu sa etičkim kodom

škole

- da učestvuje u individualnoj terapiji studenata, nakon što su imali

iskustvo u radu sa klijentima – 3 godine

- da podnesu izveštaj o radu sa studentima (broj sati, regularnost)

- da na osnovu izveštaja plaća doprinos školi godišnje

- da učestvuje u godišnjoj proceni napredovanja studenata

- da ima potpisani ugovor sa školom, koji se obnavlja godišnje

PRIDRUŽENI UČITELJ ŠKOLE

Kandidat mora da ispuni sledeće uslove :

1. najmanje 3 godine mora da bude akreditovani član škole

2. da demonstrira sledeće osobine:

- da je sposoban da planira i vodi bazični kurs

- da postavlja i održava granice u radu sa studentima


- da primenjuje teoriju jasno i precizno na nivou, adekvatno grupi koju uči

- da ima sposobnost da procenjuje podobnost članova grupe za kurs

- da pravi i održava granicu između terapijskih pitanja i pitanja treninga

- da bude kreativan i fleksibilan

- da je spreman za konfluenciju i različitosti

- da poštuje dijalog

- da podržava odgovornost za učešće i učenje u grupi

- da balansira intrapsihičke, interpersonalne i grupne potrebe

Kandidat će demonstrirati ove osobine i kompetentnost kroz 2 (po potrebi i više)

geštalt treninga bazičnog kursa, a gde će biti opserviran od strane učitelja i

supervizora škole. Učitelj i supervizor škole daju izveštaj, uz diskreciono pravo škole

da napravi izbor, o spremnosti kandidata da postane pridruženi učitelj škole.

3. Kandidat mora da asistira učitelju i supervizoru škole ili pridruženom učitelju i

supervizoru škole u 120 sati geštalt trening kursa u oba nivoa, a najmanje 60

sati sa učiteljem i supervizorom škole.

4. Kandidat mora da podnese rad od 3000 do 6000 reči o dizajnu trening

programa koji će voditi, koji je u skladu sa postojećom filosofijom škole.

5. Zahteva se kontinuirana edukacija i pohađanje geštalt konferencija ili

workshopa godišnje.

6. Evidencija o ovome se predaje koordinatoru za aplikacije za post kvalifikacije

pri školi.

7. Materijal će biti pregledan od strane 2 člana škole koji daju izveštaj aplikantu.

8. Sledeći korak da neko postane predavać ili supervizor zahteva da se u

prethodnoj kategoriji provede 3 godine aktivnog rada.

9. Kandidat koji aplicira za prelazak u sledeću kategoriju podnosi molbu i plaća

dogovoreni iznos komisiji za post – kvalifikacije pri školi.

ODGOVORNOSTI PRIDRUŽENOG UČITELJA ŠKOLE


Pridruženi učitelj škole ima sledeće obaveze i odgovornosti:

1. da učestvuje u realizaciji bazičnog programa

2. da učestvuje u proceni studenata u prve 2 godine**

3. da bude uključen u izrade seminarskih radova**

4. da vodi evidenciju i predaje izveštaje o radu i finansijama godišnje

5. da na osnovu izveštaja plaća dogovoreni iznos školi

6. da potpiše ugovor sa školom koji će se obnavljati godišnje

** Za postojeću grupu diplomiranih terapeuta koji vode bazični program nude se

izmenjeni uslovi kod tačaka 2 i 3:

- Demonstriranje kompetentnosti kroz 1 dan workshopa iz geštalt terapije

gde će biti supervizirani od strane učitelja i supervizora škole i

- 1 dan (po potrebi i više) asistiranja učitelju i supervizoru škole u

vođenju geštalt seminara na bilo kom od nivoa edukacije

UČITELJ ŠKOLE - Teacher

Od trenutka kada je kandidat formalno primljen za pridruženog učitelja škole,

prelazak u kategoriju «učitelj škole», zahteva sledeće:

1. Mora da ima adekvatno i znatno iskustvo (min. 20 sati nedeljno), u vođenju

treninga u školi (grupni i individualni rad, administrativni rad, čitanje radova

studenata i sl), minimum 3 godine od kada je prihvaćen za pridruženog

učitelja.

2. Kandidat mora da obavi minimum 360 sati obučavanja studenata iz

naprednog programa, demonstrirajući sposobnost da uči studente različitim

nivoima teorije i metodologije geštalt terapije, kroz asistiranje ili opservacioni

rad u grupi.

3. Pridruženi učitelj mora da ima regularnu superviziju svog rada u frekvenciji za

koju se odluči sa supervizorom. Ta supervizija se obavlja kod supervizora

škole.

4. Kandidat mora da priloži preporuke od 2 učitelja škole.


ODGOVORNOSTI UČITELJA ŠKOLE

1. Postajući učitelj škole kandidat se obavezuje na regularne trening radionice sa

studentima škole.

2. Kandidat se obavezuje da bude konsultant za određene studente u treningu.

3. Da bude ispitivač na ispitu, usmenom, kao i na odbrani studije slučaja

4. Da prihvati da mu drugi asistiraju i da bude na raspolaganju političkim

aktivnostima škole

5. Da vodi evidenciju i predaje izveštaje o radu i finansijama godišnje

6. Da na osnovu izveštaja plaća dogovorene doprinose školi godišnje

7. Da potpiše ugovor sa školom koji će se obnavljati godišnje

PRIDRUŽENI SUPERVIZOR ŠKOLE

Procedura za prelazak od diplomiranog terapeuta do pridruženog supervizora škole

koji supervizira studente je sledeća:

1. Diplomirani terapeut mora da bude član škole najmanje 3 godine i mora da ima

regularnu superviziju od trenera i supervizora ili samo supervizora škole.

2. Uslovi koje kandidat mora da poseduje su:

1. Da uspostavi efikasan radni savez sa studentima i školom

2. Da postavlja i drži profesionalne granice

3. Da demonstrira adekvatan autoritet u radu sa studentima

4. Da podržava autonomiju i odgovornost studenta

5. Da bude kompetentan u radu na sadržaju i procesu individue i grupe

6. Da demonstrira dijaloški stav

7. Da pravi granice između terapije i supervizije

8. Da bude kreativan i fleksibilan

9. Da dozvoljava konflikt i razlike

Ove osobine kandidat će da demonstrira kroz asistenciju učitelja i supervizora škole

u trajanju od 75 sati geštalt supervizijskih grupa. Supervizor će dati povratnu

informaciju o tom radu.


3. Kandidat mora da preda audio ili video kasetu jedne supervizirane seanse sa

transkriptom (ne duzom od 20-30 minuta); nakon 75 sati asistencije u superviziji –

1000 reči, onome ko je superviziran.

4. Kandidat mora da završi kurs za supervizora koji će početi tokom 2006. godine –

workshop od 4 vikenda.

5. Kandidat mora da pripremi pisani rad od oko 3000 reči gde će da prikaže

sopstvenu filosofiju supervizije.

Dokumentacija o gore navedenom mora da bude predata koordinatoru za post-

kvalifikacije pri školi, uz molbu.

Napomena: Pridruženi supervizor nije učitelj pri školi, osim ako nije postao pridruženi

učitelj.

ODGOVORNOSTI PRIDRUŽENOG SUPERVIZORA

Pridruženi supervizor je i dalje u obavezi da :

1. Da ima kontinuiranu superviziju (20 sati godišnje)

2. Da ima kontinuiranu edukaciju

3. Da obavlja superviziju studenata u okviru trening programa škole

4. Da vodi evidenciju i predaje izveštaje o radu i finansijama godišnje

5. Da na osnovu izveštaja plaća doprinose školi

6. Da potpiše ugovor sa školom koji će se obnavljati godišnje

SUPERVIZOR ŠKOLE

- Kategorija supervizora škole postiže se nakon znatnog iskustva u ulozi

supervizora i omogućava superviziranje aktivnosti terapeuta i učitelja.

- Kategorija senior učitelja i supervizora dodeljuje se odlukom učitelja i

supervizora škole, kandidatima na osnovu iskustva i omogućava

supervizijske aktivnosti terapeuta, učitelja i supervizora.

Sve kategorije članstva obavezne su da potpišu ugovor sa školom koji će definisati

uslove pod kojima se rad u školi obavlja.


6.LISTA PREPORUČENE LITERATURE

Buber, M. I and Thou. Trans. R. Gregor Smith, 1958. Edinburgh: T and T Clark.

(First published in 1923)

Clarkson, P. Gestalt Counseling in Action. London: Sage Publications

Clarkson, P. Self and Society. (1988), 16 (2): 74-79

Clarkson, P. & Mackewn, J. Key Figures in Couselling and Gestalt Therapy: Fritz

Perls. London: Sage, 1993.

Fagan, J. and Shepherd, I.L., eds. Gestalt Therapy Now: Theory, Techniques,

Applications. New York: Harper Colophon

Feder, B. and Ronald R., eds. Beyond the Hot Seat: Gestalt Approaches to

Group. New York: Brunner / Mazel, 1980.

Holloway, W.H. and Holloway, M.M. Change Now. Copyright William H. Holloway,

1973.

Houston, G. The Relative – Sized Red book of Gestalt. London NWI 9JN:

Rochester Foundation, S. Rochester Terrace, 1982.

Hycner, R. and Jacobs, L. The Healing Relationship in Gestalt Therapy. The

Gestalt Journal Press, 1995.

Kempler, W. Principles of Gestalt Family Therapy: A Gestalt Experiential; Book.

Norway: Nordahls, 1973.

Kepner, James I. Body Process. Cleveland, Ohio: Gestalt Institute of Cleveland

Press, 1987.

Koffka, K. Principles of Gestalt Psychology. New York: Harcourt, Brace and

World, 1935.


Kohler, W. Gestalt Psychology: An Introduction to New Concepts in Modern

Psychology. New York: Lieright, 1970. (First published in 1947)

Korb, M.P., Gornell, J. and Van Der Reit. Gestalt Therapy: Practice and Theory.

2nd ed. New York: Pergamon Press

Latner, J. The Gestalt Therapy Book. N.Y.: The Julian Press, 1973.

Parlett, M. and Page, F. Individual Therapy in Britain. Buckingham: Open

University Press, 1990.

Perls, F.S. Ego, Hunger and Aggression. New York: Vintage Books, 1969. (First

published in 1947)

Perls, F.S. Gestalt Therapy Verbatim. Moab, UT: Real People Press, 1969.

Perls, F.S. In and Out the Garbage Pail. New York: Bantam Books, 1969.

Perls, F.S. The Gestalt Therapy Approach, and Eyewitness to Therapy. New York

Bantam, 1976.

Perls, F.S. Living at the Boundary. New York: The Gestalt Journal

Polster, E. & M. Gestalt Therapy Integrated. New York: Brunner / Mazel, 1973.

Polster, E. Every Person’s Life is Worth a Novel New York: W.W. Norton, 1987.

Shepard, M. Fritz. New York: Bantam, 1975.

Sills, C., Fish, and Lapworth, P. Gestalt Counseling. Oxon: Winslow Press, 1995.

Simpkin, J.S. Gestalt Therapy: Mini-Lectures. CA: Celestial Arts, Millbrae, 1976.

Smith, E.W.L. The Growing Edge of Gestalt Psychotherapy. Secaucus, NJ:

Citadel, 1977.


Spinelli, E. The Interpreted World – An Introduction to Phenomenological

Psychology. London: Sage Publications, 1989.

Stevens, J.O. Don. Moab: UT Real People Press, 1975.

Stevens, J.O. Awareness: Exploring, Experimenting, Experiencing. London: Eden

Grove, 1989.

Wysong, J. and Rosenfeld, E. An Oral History of Gestalt Therapy: Interviews with

Laura Perls, Isadore From, Erving Polster, Miriam Polster. Highland, NY: The

Gestalt Journal,

Yontef, G. Awareness, Dialogue & Process. Highland, NY: The Gestalt Journal

Press, 1993.

Zinker, J. Creative Process in Gestalt Therapy. New York: Random house, 1977

Zinker, J. In a Search of a Good Form. The Analytic Press, 1998.

Zinker, J. Sketches. The Analytic Press, 2001.

ČASOPISI

British Gestalt Journal. British Gestalt Journal, P.O. Box 2994 London N5 1UG

England

The Gestalt Journal. The Gestalt Journal Press P.O. Box Highland, N.Y. 12528 /

0990 U.S.A.


7. ETIČKI KOD I KOD PROFESIONALNE PRAKSE

i. U v o d

1. Ovaj etički kod i kod profesionalne prakse (u daljem tekstu “Kod”) je izmenjena

verzija orginalnog teksta objavljenog 1996.

2. Ovaj Kod obavezuje sve Članove ŠKOLE.

3. Naglašavamo da Kod sadrži etičke preporuke sledećih organizacija:

- JUPT (Jugoslovensko udruženje za psihoterapiju)

- EAGT (European Association for Gestalt Therapy)

- GPTI (Gestalt Psychotherapy Training Institute London).

4. Ovaj Kod treba da svim Članovima ŠKOLE obezbedi referentni okvir u pogledu

njihovih odgovornosti prema:

- Klijentima

- Kolegama

- Društvu

5. SKOLA poseduje Pravilnik/ Statut na koji moze da se pozove u slucaju

neostvarenja zadovoljavajucih rezultata, manje formalnim sredstvima.

6. Odluke koje proizilaze na osnovu postovanja PRAVILNIKA mogu da dovedu do

odgovarajucih mera, ukljucujuci suspenziju ili povlacenje članstva.

7. Buduci da je član JUPT-a u slucaju suspenzije ili povlacenja članstva, SKOLA je

u obavezi da obavesti JUPT.

8. Ovaj Kod sadrzi dva dela:

A. Etički kod

B. Pravilnik ponasanja


A. ETIČKI KOD

A1 Definise osnovne vrednosti i opste principe Geštalt psihoterapije za Članove

koji se obavezuju da uvazavaju, promovisu i da budu rukovodjeni sledecim

principima: postovanjem i unapredjenjem prava i dostojanstva svake osobe,

odgovornoscu, kompetencijom i integritetom.

A2 Odnos izmedju klijenta i Geštalt psihoterapeuta je fundamentalan za Geštalt

psihoterapiju. Članovi treba da budu svesni da su meta brojnih projekcija i da sami

mogu nesvesno da projektuju na klijenta.

A3 Članovi ne smeju manipulisati niti eksploatisati klijente emocionalno,

seksualno, finansijski, politički ili na bilo koji drugi nacin, radi sopstvene ili tudje

koristi.

A4 Od Članova se zahteva da objave klijentu svoje kvalifikacije i objasne uslove i

nacin rada i o ovom pitanjima treba razgovarati sa klijentom pre nego sto zapocne

psihoterapija.

A5 Članovi treba da obezbede poverljivost, privatnost i sigurnost psihoterapije.

A6 Članovi treba da imaju redovnu i odgovarajucu psihoterapeutsku i supervizjsku

podrsku.

A7 Od Članova se ocekuje da na osnovu licnog suda i/ili konsultacija sa svojim

supervizorima donose odluke u vezi konflikta interesa klijenata i drugih osoba.


B. PRAVILNIK PONASANJA

Odgovornost i kompetencija

B1 Odgovornost Članova prema klijentima:

B1.1. Ugovor sa klijentima

(a) Ugovor nacinjen izmedju Geštalt psihoterapeuta i klijenta je

obavezujuci za obe strane, bilo da je pismeni ili usmeni.

(b) Članovi su odgovorni da obaveste klijente o: ceni svojih usluga, nacinu

placanja, rasporedu, lokaciji, pauzama i prevodu seansi. Trajanje

terapije, transfer klijenata i zavrsetak terapije treba da se prodiskutuju

sa klijentom i da se postigne uzajamni dogovor.

(c) Članovi su obavezni da pruze informacije u vezi svojih kvalifikacija,

iskustva i članstva SKOLE. Treba da se izjasne da prihvataju Etički kod

i Pravilnik ponasanja i da klijenta, ako ovaj to trazi, upoznaju sa njima.

Studenti treba da obaveste sve potencijalne klijente o njihovom

profesionalnom statusu, vec na prvom intervjuu.

(d) Članovi su obavezni da obaveste klijente ako postanu svesni bilo kojeg

relevantnog konflikta interesa, na prvom intervjuu ili u bilo kojoj fazi

psihoterapije.

(e) Svako audio i video snimanje ili opservacija terapijske seanse treba da

budu prodiskutovani i dogovoreni sa klijentom. Svi snimci treba da

budu cuvani na sigurnim mestu, kako bi se obezbedila privatnost.

(f) Beleske sa seansi, bilo da su rucno pisane ili pohranjene u kompjuteru,

podlezu pravilima Komeserijata za zastitu podataka. Članovi treba da

budu sigurni da se slazu sa ovim Aktom.

B1.2 Poverenje i sigurnost klijenata

Član treba da obezbedi prostor za rad, koji obezbedjuje privatnost.

U slucaju medicinskih aspekata klijentovog stanja, Član treba da se

konsultuje sa odgovarajucim profesionalcem, uz klijentovu dozvolu,

osim u slucaju posebnih okolnosti.


Član treba da obezbedi poverljivost za vreme i po zavrsetku psihoterapije.

Otkrivanje podataka dozvoljeno je samo uz klijentovu pismenu

saglasnost, osim u slucaju precih legalnih i etičkih okolnosti.

Članovi ne smeju da otkrivaju informacije o klijentima u okviru kolegijalnih

odnosa kao sto je supervizija i treba da se uzdrze komentara o

klijentu u bilo kojoj situaciji.

Članovi treba da dobiju dozvolu od klijenta ako koriste informacije stecene

u toku rada sa klijentom u svrhu predavanja, publikacija, treninga,

istrazivanja, obrazovnih ciljeva itd. i moraju uvek da se pobrinu da

zastite klijentov identitet i anonimnost, tako sto ce promeniti

biografske ili druge podatke koji mogu identifikovati klijenta.

Ukoliko Član zeli da se njegov rad opservira, klijent mora da mu da svoj

pismeni pristanak za to. Klijent ima pravo da u bilo koje doba povuce

ovaj pristanak.

Kada Član nije u mogucnosti da odrzi seansu zbog bolesti ili drugih

nepredvidjenih okolnosti, on treba da, kad god je to moguce,

obezbedi odgovarajucu zamenu za brigu o klijentu.

Članovi su obavezni da odrede neku osoba koja ce obavestiti klijente u

slucaju njihove ozbiljne nesposobnosti ili smrti. Ova odgovornost

podrazumeva obezbedjivanje zamene za nastavak brige o klijentu,

odgovarajuce rukovanje poverljivim dosijeima i snimcima sa seansi i

obavljanje svih postupaka potrebnih za zatvaranje prakse na

odgovoran, etički i senzitivan nacin.

U slucaju kada se klijent zvanicno smatra maloletnim, Član treba da

postuje nacionalnu, pravnu i profesionalnu regulativu, koja se odnosi

na informacije o staranju o deci u slucajevima zlostavljanja ili u drugim

slucajevima ozbiljnog uskracivanja brige.

B1.3 Autonomija klijenta

(a) Članovi moraju raditi na nacin koji razvija klijentovu samopodrsku,

povecava mogucnost izbora i vodi ka transformaciju.

(b) Članovi moraju postovati klijenta , bez obzira na njegove godine,

zdravstveno stanje, pol, seksualnu orijentaciju, religijsku i etničku

pripadnost i socijalni status.


(c) Članovi moraju da vrse redovnu reviziju psihoterapeutskog ugovora i

da prate napredak psihoterapije.

(d) Članovi su odgovorni da postuju granice terapeutskog odnosa u svakoj

situaciji, u slucaju da se klijent i terapeut sretnu van konteksta

terapeutskog odnosa.

(e) Član ne sme eksploatisati klijenta finansijski, politički, emocionalno,

seksualno, fizički ili na bilo koji drugi nacin.

(f) Klijent i psihoterapeut su zajedno odgovorni za zavrsavanje

psihoterapije. U slucaju neslaganja po tom pitanju, terapeut

omogucava zavrsetak na nacin kojim se postuje klijentova autonomija.

(g) Ako Član procenjuje da ne radi aktivno i efikasno sa klijentom, onda on

treba o tome da obavesti klijenta, omoguci zavrsetak psihoterapije i

promenu terapeuta ako je to odgovarajuce, na nacin koji izrazava puno

postovanje klijenta.

B1.4 Kompetencija

a) Članovi ce preuzeti samo one duznosti za koje poseduju

kompetenciju nephodnu da ih obavljaju na nacin povoljan za klijenta.

b) Članovi treba da budu svesni svojih ogranicenja i da ih redovno prate u

toku psihoterapije, supervizije i nastavka edukacije. Ako su suoceni sa

sumnjom i teskocama trebalo bi da obave odgovarajuce konsultacije ili da

uspostave saradnju sa drugim profesionalcem ili institucijom ako je

potrebno.

c) Članovi treba da zastite svoj rad i generalno – profesiju, od nestrucnih

aktivnosti, projekata ili postupaka (predavanja, intervjui, mediji,

seminari) koji nisu u saglasnosti sa Kodom

d) Članovi ne smeju da rade sa klijentima ukoliko je njihova sposobnost

umanjena emotivnim problemima, bolescu, upotrebom alkohola ili

lekova, iscrpljenoscu ili iz nekog drugog razloga.Ukoliko je neophodno,

trebalo bi da zatraze profesionalnu pomoc.

e) Studenti bi trebalo da se konsultuju sa svojim trenerima pre nego sto

pocnu da se bave psihoterapijskim radom.

f) Članovi su odgovorni za sopstvenu fizičku bezbednost u toku svog rada.

Preporucuje im se da obezbede adekvatnu zastitu u slucaju pravnog

postupka koji moze biti pokrenut protiv njih.


B1.5 Reklamiranje

a) Članovi treba da ogranice reklamiranje na opisne iskaze o uslugama

koje nude i svojim kvalifikacijama. Članovi preuzimaju punu

odgovornost da ispostuju sve obaveze koje su javno reklamirali.

b) Studenti ne smeju da se predstavljaju da su kvalifikovani ako taj status

ne poseduju. Članovi ne smeju da se predstavljaju kao da su deo organizacije

na nacin koji pogresno implicira da poseduju sponzorstvo ili autorizaciju te

organizacije.

c) Svedocenja klijenata (izjave) ne smeju biti ukljucena u reklamu

Ne smeju da se daju izjave koje impliciraju bolju uslugu od onih koju pruzaju

drugi.

d) Profesionalni oglasi treba da budu objavljeni u imenicima i registrima

koji se odnose na teme iz zdravstva, a ne u lokalnim medijima. U

slucaju da se reklamira individualni ili grupni rad u lokalnim medijima,

termin “psihoterapija” treba da se izostavi.

B1.6 Odgovornost prema kolegama i drugim profesionalnim grupama

(a) Članovi treba da se ponasaju na nacin koji promovise poverenje javnosti

u psihoterapiju. Svaka primedba upucena psihoterapeutima ili o njima ili

o drugim profesionalnim grupama treba da izrazava postovanje.

b) Ako je Član zabrinut u vezi ozbiljnog povredjivanja duznosti drugog Člana

on/ona treba da konsultuju Pravilnik/Statut. Ako se ne radi o ozbiljnom

prekrsaju, Član treba da prica o tome sa doticnom Članom. Ako slucaj i

dalje ostane nerazjasnjen, zvanicna procedura (iz Pravilnika)treba da

bude primenjena.

c) Članovi ne smeju da prime klijenta koji je vec klijent drugog

psihoterapeuta, osim ako se oba psihoterapeuta ne sloze da je to

odgovarajuce.

B1.7 Zakonska odgovornost

a) Član je upoznat i svesan vazeceg nacionalong zakona koji se odnosi na


njegov profesionalni rad i vodjenje prakse ili institucije i pazljivo

razmatra relevantne zakonske preporuke.

b) Članovi su obavezni da obaveste Izvrsni savet SKOLE ako su

uljuceni u neki sudski (kriminalni) postupak ili ako je protiv njih pokrenut

postupak u vezi njihovog psihoterapeutskog rada

c) Ako je Član upoznat sa nekim slucajem izdaje, terorizma, trgovine

drogom ili drugom ilegalnom radnjom u toku psihoterapije on/ona je

obavezan da obavesti policiju. U ovakvim okolnostima pravni savet se

mora neodlozno zatraziti.

d) Zakonom je regulisano da Članovi mogu dati informacije o klijentima

samo ako to od njih zahteva Sud.

B1.8 Uloga u drustvu

a) ZAKON: Geštalt terapeut je upoznat i svestan vazeceg nacionalnog

zakona koji se odnosi na njegov profesionalni rad i vodjenje

prakse ili institucije i pazljivo razmatra relevantne zakonske

preporuke.

b) Kada su ukljuceni u istrazivanje iz oblasti psihoterapijskog rada,

Članovi su obavezni da ga sprovode casno i moralno.Oni treba precizno

da koriste svoje podatke i da donose samo one zaključke koji su

kompatibilni sa njihovom metodologijom.

c) Politički aspekti terapeutskog rada: Članovi su svesni socijalnih i

političkih implikacija njihovog rada, kao i socijalnih i političkih

spekata koji uticu na kontekst klijenata.

d) Edukacija: zadatak psihoterapijske edukacije je da na objektivan i

razumljiv nacin upozna studente sa teoretskim, metodoloskim i

tehničkim razvojem psihoterapije uopste, a posebno Geštalt

terapije.Licni stavovi predavaca treba da budu jasni i poznati. Ne bi

trebalo pobudjivati lazna ocekivanja, narocito ukoliko ne postoje/nisu

jasni uslovi za priznavanje edukacije od strane autoriteta, niti zakoni

koji regulisu psihoterapeutski trening i dobijanje dozvole da se koristi

naziv “psihoterapeut”, kao i nadoknadu troskova psihoterapije od strane

zdravstvenog osiguranja.

e) S KOLA ce razmotriti kvalifikacije, ocekivanja/motivaciju i

psihofizičku sposobnost kandidata i pruziti jasne i potpune informacije


u vezi nastavnog plana i internih pravila.

f) SKOLA garantuje kvalitet edukacije kako u pogledu posebnih

kompetencija nastavnika i supervizora, tako i u pogledu koherentnosti

nastavnog plana. SKOLA vrsi internu kontrolu kvaliteta nastave i

nudi prostor za osavremenjavanje i uporedjenje nastavne metodologije.

g) Odnos izmedju predavaca i studenata i medju institutima treba da

bude jasan i transparentan. Geštalt terapeuti/ treneri su svesni

posebnosti odnosa izmedju onih koji predaju i onih koji uce i ne

zloupotrebljavaju ovaj odnos u svoju korist. Oni su narocito svesni

dimenzija zavisnosti, idealizacije i procene relevantnih za ovaj odnos.

SKOLA daje direktive za regulisanje odnosa izmedju nastavnika i

studenata i organizuje forum na kome se mogu izneti i resavati problemi.

h) SKOLA ce periodicno proveravati da li je student dostigao

zadovoljavajuci nivo znanja i obezbedice odgovarajucu i transparentnu

strukturu za to.

i) Etički principi vodjenja i regulacije odnosa izmedju klijenta i

terapeuta i odredjivanje terapeutske uloge u drustvu su podjednako

relevantni za oblast poducavanja i treninga i za nastavnike i za studente

(kompetencija, poverljivost, pitanja odnosa, ugovaranje i sigurnost).

j) Geštalt terapija, koja je deo procesa ucenja studenta ,

bice zasticena od potencijalnih problema koji mogu nastati usled

konfuzije uloga od strane terapeuta/trenera, koji stoga nece cestvovati

u zvanicnom postupku ocenjivanja, kojim je predvidjeno da se

procene napredak i sposobnost studenta.

k) SKOLA kontrolise i obezbedjuje personalne, didaktičke, kliničke i

naucne standarde svog nastavnog osoblja. Profesionalna razmena

terapeuta/trenera, njihova obavezna supervizija i nastavak edukacije

i razvoja treba da budu obezbedjeni.

l) Ako se Geštalt terapeut nadje u konfliktu izmedju razlicitih etičkih

pozicija i zahteva, koji ne moze sam da razresi ili uz pomoc intervizije i

supervizije, ona/on se obraca Etičkom komitetu SKOLE ili profesionalnom

udruzenju kako bi dobio potrebno savetovanje.


PRAVILNIK

Uvod u Postupak zalbi/Zalbeni postupak

Ovaj postupak odredjuje pravila i procese kojim SKOLA utvrdjuje saglasnost

Članova sa Pravilnikom .

Postupak zalbi koristi se u slucaju zalbi u vezi sa ozbiljnom povredom

profesionalne duznosti u okviru psihoterapije ili treninga.

Ako imate dokaz o ozbiljnom krsenju etičkih i profesionalnih standarda

definisanih u Kodu ili imate dokaz o ozbiljnom krsenju ugovora, dogovora

i moralnosti ponasanja koji nisu u skladu sa profesionalnom praksom,

treba direktno da kontaktirate Predsednistvo Etičkog komiteta, kako bi

urucili zvanicnu zalbu.

Mnogi manje ozbiljni slucajevi povredjivanja dobre prakse mogu se resiti

na internim sastancima sa Članom koji je u pitanju. Mi vas podrzavamo da

razgovarate privatno sa doticnim Članom. Ako se pitanje ne razresi, onda

kontaktirajte Predsednistvo Etičkog komiteta.

Od Člana koji podnosi zalbu ocekuje se da bude diskretan i da

ne prica o tome. Imena osoba koja su u pitanju daju se samo u izuzetnim

slucajevima, kada su preduzete mere kojima se Član iskljucuje. Ovakve

mere imaju za cilj da zastite interese svih koji su ukljuceni.

Postupak saglasnosti//Pravilnik

Izvrsni Komitet delegira ovlascenu osobu u Predsednistvo Etičkog komiteta

da obavi postupak saglasnosti i ratifikuje ishod po zakljucenju slucaja.

Predsednistvo Etičkog komiteta ce obavestiti Predsednistvo SKOLE o

rezultatima razlicitih faza postupka. Predsednistvo Etičkog komiteta takođe

moze konsultovati spoljne savetnike u bilo kojoj fazi postupka

U slucaju da je zalba podnesena protiv Člana Etičkog komiteta,


Predsednistvo i Izvrsnog komiteta je odgovorno za zalbeni postupak, pri

cemu Izvrsni komitet zamenjuje Etički komitet, a Predsednistvo Izvrsnog

komiteta zamenjuje Predsednistvo Etičkog komiteta.

4. Zalba se moze podneti samo protiv one osobe koje je bila Član

u vreme doticnog prekrsaja.

5. Zalba treba da se podnese u sto kracem roku. Zalbe u vezi slucaja koji se

dogodio vise od tri godine pre prvog kontaktiranja Predsednistva

Etičkog komiteta nece biti prihvacena.

Zalbe koje se tice pravnih, statutarnih i komercijalnih Članova nisu nadleznost

Etičkog komiteta.

SKOLA moze zatraziti pravni savet u vezi zalbe.

Troskove zalbenog procesa i druge relevantne troskove placa podnosilac

ili onaj protiv koga je zalba podnesena. Pregovori oko cene su diskreciono

pravo Komisije za zalbe.

Zalbe moraju biti u pismenoj formi i adresirane na Predsednistvo Etičkog

komiteta. Pismena potvrda prijema zalbe traba da bude poslata u roku od

dve nedelje od prijema.

Ceo postupak ne bi trebao da traje duze od sest-sedam meseci od prijema

pismene zalbe.

Svi oni koji su zaduzeni za zalbeni postupak treba da sav materijal u

vezi zalbe smatraju poverljivim.

Ako doticni Član SKOLE podnese ostavku, to ne bi smelo da remeti istragu,

ukoliko se navodni prekrsaj desio za vreme njegovog članstva.

13. Zalbeni postupak moze biti vrlo stresan i kompleksan i za onog koji

podnosi zalbu i za onog protiv koga se zalba podnosi. U slucaju koji se ne

odnosi na ozbiljan profesionalni prekrsaj, moguce je da se ne dodje do jednog


ispravnog ishoda, vec je potrebno da se nadje nacin da se, u najvecoj

mogucoj meri i nepristrasno, ispostuju potrebe obe strane.

14. U slucaju negodovanja ili zalbe u vezi ozbiljnog profesionalnog

prekrsaja ili nemara, zalba mora da se u pismenoj formi podnese

Predsednistvu Etičkog komiteta SKOLE.

15. Zalba treba da sadrzi jasnu izjavu i opis ponasanja na koje se zali, sve

relevantne cinjenice i dokaze.

16.Član protiv koga se zalba podnosi treba da podnese pismeni odgovor

u roku od dve nedelje.

17 .Etički komitet odrzava sastanak kako bi istrazio:

a) Da li zalba ima osnovu

b) Da zalba nema osnovu,ali da dve ukljucene strane treba da udju u

proceduru spora i posrednistva

c) Da li ima dovoljno dokaza koji podrzavaju zalbu

d) Obe strane procesa bice pismeno obavestene o odluci u roku

od nedelju dana od odrzavanja sastanka.

18. Predsednistvo Etičkog komiteta moze u nekim slucajevima da imenuje

jednu ili vise osoba da istraze slucaj. Etički komitet ce ustanoviti uslove

koje te osobe treba da ispunjavaju.

19. Obe strane zalbenog postupka treba da prisustvuju sastanku. Obe strane

imaju pravo na jednog pratioca po svom izboru.

Ako podnosilac zalbe izostane bez opravdanog razloga, onda se smatra

da je zalba povucena. Ako strana protiv koje je podneta zalba izostane bez

opravdanog razloga, onda se ona smatra podloznom za suspenziju ili

oduzimanje članstva.

20. Posle saslusanja Komitet ce sastaviti pismeni izvestaj svog nalaza. Kopije

izvestaja bice poslate obema stranama.

21. Izvestaj ce razjasniti prirodu zalbe, potrebne procedure i ishod procesa


za obe strane.

Komisija zakljucuje :

Da se slucaj razresio na zadovoljstvo obe strane

Da nisu preduzete dalje radnje

Da zalba nije potvrdjena po bilo kom osnovu

Da je zalba potvrdjena u nekom ili svim aspektima. Ako je zalba

potvrdjena, onda se u izvestaju navodi koji je prekrsaj Koda u

pitanju.

Samo u slucaju da je zalba potvrdjena u nekom aspektu, Komisija za zalbe moze

preporuciti neke od sledecih mera:

a) Dodatnu superviziju

b) Razmatranje prakse Člana

c) Dodatni trening

d) Zvanicno upozorenje i zahtev da Član prestane da radi na odredjen nacin.

Suspenzija ili povlacenje članstva ce biti preporuceno u slucajevima ozbiljnog

profesionalnog prekrsaja, kao sto su seksualni odnosi sa klijentom.

Etički komitet je odgovoran za nadgledanje ovih procedura i traba da izvesti

Izvrsni komitet SKOLE kada su preduzete odgovarajuce mere.

Postupak zalbe na donetu odluku

1. Ako bilo koja strana zeli da se zali na donetu odluku, uobicajeno je

da ovo bude u pismenoj formi i podneto Predsednistvu Etičkog komiteta u

roku od cetiri nedelje od donosenja odluke.

2. Strana koje se zali treba da demonstrira “dobar razlog” i da podnese

podatke koji ce podrzati njenu zalbu. Etički komitet ce odluciti da li postoji

adekvatna osnova za zalbu.

U normalnim okolnostima zalba ce biti prihvacena:

Ako postoje novi dokazi koji bi, da su postojali ranije, doveli do druguh


zakljucaka i preporuka.

Ako je postojalo jedno ili vise odstupanja od procedure, koja se zahteva u

dokumentima, u razmatranju prvobitne zalbe.

Ako jedna od dve strane moze da na temeljan nacin argumentuje da su

preporucene mere neodgovarajuce.

3. Ako se odobri zalba, onda ce Predsednistvo Etičkog komiteta sazvati

Apelacionu

komisiju koja se sastoji od trojice kolege seniora koji ranije nisu bili ukljuceni

u slucaj.

4. Apelaciona komisija ce se sastati da razmotri zalbu i dokaze u pismenoj formi.

5. Apelaciona komisija ce Izvrsnom komitetu podneti izvestaj o svojim

zakljuccima i preporukama. Kopije izvestaja bice poslate obema stranama,

kao i Izvrsnom komitetu. Predsednistvo Etičkog komiteta ce, posle ratifikacije

Izvrsnog komiteta, sprovesti odluku Apelacione komisije, koja se smatra

konacnom.

6. Odluka Apelacione komisije bice prosledjena u pismenoj formi u roku od

sedam radnih dana Predednistvu Etičkog komiteta i Predsednistvu Izvrsnog

komiteta.

Predednistvo Etičkog komiteta ce obavestiti podnosioca zalbe o ishodu u roku

od sedam radnih dana.

7. Svi dokazi, drugi pisani dokumenti i svedocenja bice cuvani u skladu sa

pravnim regulativama.


Documents

gestaltstudio.org.rsgestaltstudio.org.rs/.../uploads/2012/11/Prirucnik-1.doc · Web viewBeleske sa seansi, bilo da su rucno pisane ili pohranjene u kompjuteru, podlezu pravilima Komeserijata