Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj ICT sceni i u svetu

Broj 392 od 16-31 decembra 2017.

SADRŽAJ

Iz aktivnosti državnih organaPrva faza unapređenja adresnog registraPočinje digitalizacija kulturnog nasleđa u SANUDigitalizacija i unapređenje IT sektora šanse za lidersku poziciju Srbije

Sa domaće sceneNacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je saglasen sa Uredbom GDPRSastanak informatičara iz sudova u ParaćinuVip mobile ima najbržu mrežu u Srbiji DELMIA Fabrike budućnosti Industrija 4.0

GDI Gisdata pokriva regionjugoistočne i centralne Evrope

Sa svetske sceneLG Electronics i HERE Technologies sarađuju u razvoju autonomnih vozila

Najava IKT događaja

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2017. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189RNIDS, Beograd, Žorža Klemansoa 18a

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka Spenser-TokerDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 063-253-583E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

Iz aktivnosti državnih organa

Komentari:

Prva faza unapređenja adresnog registraBEOGRAD, 22. decembra 2017.   Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da će prva faza projekta unapređenja adresnog registra, kojom će svi građani dobiti validnu adresu sa ulicom i brojem, početi u januaru, a nosilac tih aktivnosti biće Republički geodetski zavod (RGZ).Mihajlović je, na drugoj sednici Koordinacionog tela za unapređenje adresnog registra Vlade, istakla da je dogovoreno da se do naredne nedelje napravi plan aktivnosti koje će preduzimati RGZ već od januara 2018. godine, kako bi u narednom periodu svi građani dobili validnu adresu stanovanja, sa ulicom i brojem, umesto dosadašnjih adresa ulica i kućnih brojeva sa oznakom bb.

Takođe, na sednici su razmatrana i pitanja finansiranja neophodnih aktivnosti na unapređenju registra i konkretni mehanizmi saradnje između nadležnih institucija, uključujući Republički geodetski zavod, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agenciju za privredne registre (APR).

Počinje digitalizacija kulturnognasleđa u SANUBEOGRAD, 26. Decembra 2017. Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i predsednik SANU Vladimir Kostić potpisali su danas protokol o saradnji koji predviđa uspostavljanje Audiovizuelnog arhiva SANU u cilju digitalizacije arhivske građe i Centra SANU za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.Predviđene su zajedničke aktivnosti u oblasti unapređenja i razvoja informaciono-komunikacione infrastrukture u nauci i umetnosti

u Srbiji, rečeno je nakon potpisivanja dokumenta.Kostić je najavio da bi u prvoj polovini godine trebalo da bude završena prva faza formiranja Audiovizulenog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU.

„Ideja je da taj centar zajedno sa drugim centima preraste u nešto što bi bio nacionalni osnov za digitalizaciju naučne, kulturne, umetničke i istorijske baštine“, naveo je Kostić.Kako je rekao, arhiva i legati od velikog značaja se ne smeju prepustiti neuslovnom čuvanju, „tako da je digitalizacija naših sećanja bez alternative“.Kaže da će taj arhiv imati izdvojeni ogranak u Sremskim Karlovcima i da su u toku pregovori sa SPC, koja ima najveći broj dokumenttara, kako bi se to što što brže i kometetnije digitalizovalo.„Želimo da sačuvamo dokumenta putem tog centra koji će se nalaziti preko puta SANU, kroz sporazume koje imamo sa Univerzitetom u Beogradu, određenima muzejima, arhivima Srbije i Jugoslavije, SPC i drugima. Tako da to ne bude nikakva prćija SANU, već nacionalni centar za digitalizaciju o kojem ćemo svi brinuti“, istakao je Kostić.Kostić kaže da je, kada je reč o osnivanju Centra za zaštitu privatnosti u digalizacionoj eri, pitanje privatnosti ključno pitanje novih tehnologija i baza podataka.On je rekao da će Institut SANU za matematiku raditi na tome i okupiti ljude iz raznih oblasti, što će biti veoma značajno za državu i društvo.Ljajić je izrazio uverenje da je to početak jednog procesa u kojem bi SANU trebalo da ima ključnu ulogu.Podsetio je da živimo u vremenu četvrte indstrijske odnosno tehnološke revolucije.„Vreme u kojem živimo ne trpi prosečnost, a naročito ne vreme koje dolazi, a znanje i inovacije su ključni za napredak svakog društva. Tu vidim vodeću ulogu SANU i akademske zajednice u Srbiji“, rekao je Ljajić.On je naveo da je Audiovizuelni arhiv veoma važan za očuvanje kulturnog nasleđa koje je u

3

lošem stanju pošto se ne čuva u odgovarajućim uslovima, kao i da je sada bilo sporadičnih i stihijskih pokušaja da se to digitalizuje i na pravi način sačuva.Zato je važno da imamo centralno mesto, dodaje Ljajić, na kome će biti digitalizovana građa SANU i pohranjeni podaci različitih arhiva i institucija.Ako bi uspeli čitavu istorijsku građu Srbije iz svih arhiva u zemlji da složimo papir do papira napravila bi se kolona tih papira od Beograda do Subotice duga 200 km“, naveo je i dodao da ta građa u perspektivi ne može biti sačuvana ako se ne digitalizuje.Ljajić napominje da ne može sve da se digitalizuje, već da bi veliki uspeh bio kada bi se digitalizovalo 15 odsto tog fonda, što će biti dugotrajan posao, ali posao od prvorazrednog državnog značaja.Kada je reč o zaštiti privatnosti, Ljajić je rekao da je osnivanje centra SANU važno za građane pošto su naši podaci često izloženi javnosti i mogu biti zloupotrebljeni.Dodaje da je 80 odsto kompanija u svetu bilo izloženo nekoj vrsti sajber napada i da se procenjuje da štete u globalnoj ekonomiji zbog toga iznose do 400 milijardi evra.„Ovaj centar će imati ključnu ulogu, gde ćemo razvijati sve vrste aktivnosti“, rekao je i dodao da će to biti hab razvoja u sajber prostoru.Najavio je da će ministarstvo i SANU okupiti sve koji mogu da doprinesu digatalizaciji kulturne baštine i zaštite u digatalnom prostoru.

Digitalizacija i unapređenje IT sektorašanse za lidersku poziciju SrbijeBEOGRAD, 27. decembar 2017. godine – Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala je danas drugoj sednici Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije, na kojoj je usvojen Plan prioritetnih aktivnosti za unapređenje IT sektora u Srbiji za narednu godinu.

Članovi Saveta razmatrali su izveštaj o aktivnostima koje su završene u toku ove godine. Među ostvarenim rezultatima izdvajaju se povećanje upisnih kvota na IT smerovima fakulteta za više od 20 odsto, proširenje prostornih kapaciteta najvećih IT fakulteta, kao i pokretanje izgradnje inovacione infrastrukture u

Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Kao posebno značajno istaknuto je uspešno uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda osnovne škole, zatim povezivanje približno 1.750 škola na bezbednu akademsku internet mrežu, kao i završetak prvog pilot-projekta i pokretanje druge faze prekvalifikacija u IT sektoru. Vlada je izdala objašnjenje kojim je trajno razjasnila da pravni subjekti nemaju obavezu štampanja, potpisivanja i pečatiranja faktura, a Narodna banka Srbije je razjasnila da ne postoji obaveza korišćenja pečata u poslovanju sa bankama. Takođe, tokom ove godine usvojen je i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je da IT sektor i u 2016. i u 2017. godini nastavlja da beleži snažan rast. Prema podacima iz dostavljenih bilansa kompanija, ukupan poslovni prihod IKT sektora premašio je četiri milijarde evra u 2016. godini. Prema podacima Narodne banke Srbije, za prvih 10 meseci ove godine izvoz IKT usluga porastao je za čak 22 odsto, a do kraja godine se očekuje da iznosi približno 900 miliona evra. Izvoz IKT usluga predstavlja 17 odsto izvoza usluga iz Srbije, dok trgovinski saldo IKT usluga od 396 miliona evra predstavlja 52 odsto trgovinskog salda usluga u prvih deset meseci 2017. godine. Rast trgovinskog salda IKT usluga je gotovo 25 odsto, i ako bude održana ta stopa rasta možemo očekivati da će biti ispunjen cilj Saveta i ostvaren trgovinski saldo od 1,5 milijardi evra u 2022. godini.Plan za unapređenje IT sektora u 2018. godini izradili smo, kao i plan prethodne godine, uz detaljne konsultacije sa IT zajednicom u Srbiji. Naš cilj jeste da i sledeće godine nastavimo da zajedno radimo na unapređenju IKT sektora, koji u BDP Srbije već sada učestvuje sa više od pet odsto i predstavlja jedan od najbrže rastućih sektora u našoj privredi, naglasila je Brnabić. Plan za 2018. godinu, koji je Savet usvojio, kao i prošlogodišnji, obuhvata četiri ključne celine: razvoj ljudskog kapitala, izgradnja inovacione infrastrukture, konkurentno tržište i finansijski podsticaji.U okviru tih celina planirano je 35 projekata koje će Vlada pokrenuti i sprovesti u toku naredne godine. Pored aktivnosti koje se odnose na povećanje broja IT inženjera i izgradnje inovacione infrastrukture, planirane su i nove aktivnosti, kao što su promene više zakona od značaja za IT sektor, uvođenje poreskih oslobođenja za početnike u poslovanju, kao i podrška novim tehnologijama, poput blockchain.Digitalizacijom i daljim razvojem IT sektora, cilj nam je da Srbiju pozicioniramo kao jednog od

5

Sa domaće scene

Komentari:

tehnoloških lidera, istakla je Brnabić i ocenila da ovo neće biti lako, ali je važno da svi shvatimo da je moguće i apsolutno ostvarivo.Predsednica Vlade je ukazala na to da Srbija već ima odlične primere i prepoznatljiva imena u primeni IT tehnologija.Novosadski Institut BioSens lider je u oblasti razvoja poljoprivredne tehnologije, dok su mnoge kompanije iz Srbije svetski lideri u svojim oblastima, istakla je ona i dodala da su posebno važne nove tehnologije, kao što je blockchain, imajući u vidu da je Srbija među prvih pet zemalja za razvoj te tehnologije u svetu.www.srbija.gov.rs

Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je saglasen sa Uredbom GDPRBEOGRAD, 20. decembar 2017. Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije organizovali su 20 decembra 2017. okrugli sto na kome je razmatran Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Uvodničari a i drugi učesnici su ukazali:-Nacrt zakona je usaglašen sa Uredbom Evroposke unije GDPR.-Nacrt zakona je dosta uopšten i poželjno je da se na osnovu iskustava iz prakse rada Poverenika dopuni i mnoge odredbe konkretizuju.-Nije jasni zašto se više ne upotrebljava termin privatnost.-Ovim zakonom se uvode nova prava građana na zaštitu podataka o ličnosti.-Potrebna je bolja sistematizacija mnogobrojnih prava na izuzetke i ograničenja obrade.-Potrebno je detaljnije obraditi video nadzor na radnom mestu.-Dopuniti zakon sa odgovarajućim tutorijaloma radi lakše primene.-Regulisati ko će i kako naplaćivati kazne za učinjene prekršaje.-Ko će vršiti nadzor nad iznošenjem ličnih podataka iz zemlje.Učesnici skupa su se kao profesionalni informatičari najviše bavili obavezama koje će imati u primeni zakona i to u identifikaciji gde se sve vode podaci o ličnosti, po kom osnovu se vode, kako su zaštičeni, ko ih koristi i sl.Pomenuto je, da desetak IT kompanija razvija softverska rešenja koja će biti u skladu sa obavezama iz Zakona.Učesnicima skupa je sugerirano da do 15 januara 2018. svoje predloge i mišljena dostave Ministarstvu pravde.

Sastanak informatičara iz sudova u ParaćinuPARAĆIN, 22. decembar 2017.-Odsek za e-pravosuđe Ministarstva pravde je uz podršku Multidonatorskog fonda za podršku sektora pravosuđa MDTF-JSS, 22. decembra 2017. godine organizovao skup informatičara osnovnih, viših i

privrednih sudova u Osnovnom sudu u Paraćinu.

Šef Odseka za e-pravosuđe, Mario Maletić je prezentovao rezultate i planove Ministarstva pravde za razvoj IKT infrastrukture i elektronskih servisa u cilju efikasnog rada sudstva. Dušan Kuzmanović iz MDTF-JSS je prezentovao prednosti upotrebe elektronskog potpisa. Rade Dragović iz Instituta za standarde i tehnologije prezentovao je rezultate IPA projekta Judicial Infrastructure Assessment. Predstavnici kompanija „Microsoft“ i „E-Smart“ su prezentovali tendencije u oblasti IKT.Vest: Rade Dragović

Vip mobile ima najbržu mrežu u Srbiji BEOGRAD, 29. decembar 2017-Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavila je rezultate nezavisnog testiranja u saradnji sa svetski priznatom kompanijom Systemics PUB, koji pokazuju da Vip mobile ima najbržu mrežu…

7

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavila je rezultate nezavisnog testiranja u saradnji sa svetski priznatom kompanijom Systemics PUB, koji pokazuju da Vip mobile ima najbržu mrežu u Srbiji.Naime, uporedni prikazi ostvarenih prosečnih brzina prenosa velikih količina podataka pokazuju da Vip mobile ima najbolje rezultate kako u naseljenim mestima i velikim gradovima, tako i na putnim pravcima.„Korisnici zahtevaju pouzdanu i brzu mrežu, a mi smo im omogućili da koriste najbržu. Ovi rezultati proizilaze iz našeg kontinuiranog ulaganja u mrežu, licence i tehnologiju. Vip mobile je samo u prethodne tri godine na ovom polju uložio preko 100 miliona evra. U 2018. godinu svakako ulazimo sa velikim planovima kada je u pitanju dodatni razvoj naše mreže“, navodi Dejan Turk, generalni direktor kompanije Vip mobile.Podsećanja radi, ovo nije prvi izveštaj koji je potvrdio da Vip beleži najveće prosečne brzine, budući da je u julu ove godine kompanija Ookla, globalni lider na polju testiranja brzine i performansi interneta, i tvorac najpopularnije svetske aplikacije za ova merenja – Speedtest, takođe odala priznanje ovom mobilnom operateru za najbržu mrežu U Srbiji.Inače, dobijeni rezultati iz RATEL-ovog testiranja predstavljaju prva sveobuhvatna uporedna merenja i analizu parametara kvaliteta usluga dostupnih krajnjim korisnicima mobilnih komunikacionih mreža operatera u Srbiji. Istraživanje je rađeno tokom septembra i oktobra 2017. godine, sa ciljem objektivnog uporednog testiranja kvaliteta usluga u mobilnim mrežama, gledano iz ugla korisnika, i od ove godine biće deo redovnih RATEL-ovih aktivnosti, navodi se na sajtu Regulatorne agencija za elektronske

komunikacije i poštanske usluge.

DELMIA - Fabrike budućnosti-Industrija 4.0BEOGRAD, 29. decembar 2017. „Industrija 4.0“ predstavlja integraciju savremenih informacionih sistema i tehnologija sa fizičkom proizvodnjom i procesima, što omogućava razvoj novih tržišta i modela. Kako bi kompanije bile konkurentne na tržištu i pratile dalje tokove razvoja, potpuna digitalizacija procesa predstavlja jedan od primarnih ciljeva.Faktori koji u najvećoj meri diktiraju poslovanje i pozicioniraju kompaniju na tržištu su kvalitet proizvoda, vreme njegove proizvodnje i isporuke, i cena proizvoda. Kompanije konstantno teže povećanju produktivnosti i kvaliteta, ali paralelno sa tim moraju ostati dovoljno fleksibilne kako bi se prilagodile trenutnim promenama koje diktira tržište.

Četvrta industrijska revolucija od kompanija zahteva strateško planiranje kako bi se uspešno odgovorilo na sve predstojeće izazove. Međutim, ubrzani rast i razvoj industrije doveo je veliki broj kompanija do problema održavanja postrojenja i proizvodnih pogona. Kompanije koje uspešno otklone ove probleme i daju efikasna rešenja, biće vodeće na tržištu, daleko ispred konkurenata. Kompanija Dassault Systèmes kroz softverski paket DELMIA  nudi široku paletu rešenja, koja znatno mogu da doprinesu rešavanju ovih problema. Povećanje produktivnosti, veća fleksibilnost u radu, lakše uvođenje inovacija i postizanje operativne izvrsnosti predstavljaju najveći izazov .

9

Sa svetske scene

Komentari:

Softverski paket DELMIA tako omogućava digitalnu povezanost između svih sektora fabrike i celokupnu organizaciju fabrike podiže na viši nivo. Istovremeno se doprinosi razvoju svih sektora podjednako, od samog početka razvoja proizvoda, odnosno inženjeringa, do marketinga, prodaje i konačnog plasmana proizvoda na tržište. Automatizovan proces, veštačka inteligencija i online komunikacija stvaraju digitalno okruženje u potpunosti prilagođeno proizvodnom procesu, što kao krajnji rezultat daje proizvod visokog kvaliteta, proizveden za najkraće moguće vreme uz maksimalnu uštedu resursa.Izvor: Personal magazin

GDI Gisdata pokriva regionjugoistočne i centralne Evrope BEOGRAD, 30 decembar 2017.- GDI Gisdata predstavlja lidera u oblasti sprovođenja geografskih informacionih sistema (GIS) i pokriva region jugoistočne i centralne Evrope sa kompanijama članicama u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Budimpešti, Skoplju, Tirani, Podgorici i Sarajevu, i predstavništvima u Amsterdamu, Beču, Milanu i Minhenu.GDi GISDATA je firma koja se bavi softverskim rešenjima, informacionim tehnologijama, kao i projektantskim, tehnološkim i razvojnim stručnim uslugama. Sa tradicijom poslovanja od preko 25 godina i preko hiljadu klijenata, GDi je danas apsolutni srednje-evropski lider u svojoj branši.GDi LOCALIS je skup softverskih rešenja koji omogućava jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima i sličnim organizacijama da upravljaju poslovnim procesima i prezentuju prostorne pojave. Baziran je na platformi geografskog informacionog sistema i prvenstveno je namenjen korišćenju putem Interneta.www.gdi.net

LG Electronics i HERE Technologies sarađuju u razvoju autonomnih vozilaSEUL, 28. decembar 2017. Dve kompanije će zajednički raditi na implementaciji telematskih rešenja nove generacije u nastupajućoj eri autonomnih vozila.

Kompanija LG sklopila je partnerstvo sa globalnim pružaocem usluga digitalnog mapiranja i lociranja HERE Technologies, kako bi zajednički kreirali novu generaciju telematskih sistema za autonomna vozila. Novo rešenje biće kombinacija napredne LG telematske tehnologije sa  kartografskim podacima i uslugama lociranja visoke preciznosti koje obezbeđuje HERE Open Location platforma. Kroz planiranu saradnju, kompanije nameravaju da podrže proizvođače automobila širom sveta pružanjem komunikacijskog čvorišta robusnih i sigurnih podataka za automatizovane i potpuno autonomne automobile.Telematika je grana industrije koja integriše telekomunikacije i informatiku kako bi obezbedila sigurnost vozila i dodatne sadržaje, uključujući navigaciju, potvrdu lokacije, kao i signaliziranje u slučaju nezgoda kroz brojne komunikacione tehnologije, od GPS i DMB (Digital Multimedia Broadcasting) mreža do Bluetooth, Wi-Fi i tehnologija mobilne komunikacije.

Kompanija LG, lider na globalnom telematskom tržištu od 2013. godine, posvećena je kreiranju rešenja nove generacije koja pružaju kartografske podatke visoke preciznosti, kako bi odgovorili na potrebe brzo razvijajuće industrije autonomnih automobila.HERE Technologies je vodeći svetski provajder kartografskih podataka i lokacijskih usluga za automobilsku industriju, koje trenutno koristi preko 100 miliona automobila na putevima. U saradnji sa proizvođačima automobila, ova kompanija radi i na razvoju HD Live Map, visoko-precizne kartografske usluge bazirane na cloudu, koja podržava povezane ADAS (Advanced Driver Assistance Systems) sisteme i rešenja za automatizovanu vožnju. HD Live Map , koji LG namerava da implementira u zajednička rešenja za proizvođače automobila, identifikuje sve puteve i karakteristike okoline, kao što su

11

Najava IKT događaja

Komentari:

vozne trake, stop znakovi, pešački prelazi, znakovi za ograničenje brzine i semafori.Značaj intelektualne svojine kompanije HERE i njenog potencijala prepoznao je 2015. godine konzorcijum globalnih automobilskih kompanija Audi, BMW i Dajmler koji je preuzeo kompaniju. HERE od tada privlači investitore iz cele tehnološke industrije.Kada se u potpunosti razvije, telematika će igrati ključnu ulogu kao komunikacijsko čvorište za autonomna vozila. Najpre, senzori ADAS sistema u vozilu, koji se sastoje od kamera, radara i optičkih radara, očitavaju okolinu i šalju podatke na cloud zajedno sa informacijama o vozilima u blizini prikupljenim putem V2X (Vehicle-to-Everything) tehnologije. Sve prikupljene informacije se potom višestruko analiziraju i prenose na telematske sisteme vozila kako bi se formirale prilagođene instrukcije za vožnju.LG telematska rešenja podržavaju brojne komunikacione tehnologije, od GPS do Bluetooth, Wi-Fi i mobilne komunikacije. LG inženjeri rade predano kako bi razvili 5G proizvode, koji će biti četiri do pet puta brži nego LTE sa 90% smanjenja u kašnjenju prenosa, što je idealno za rad nove generacije autonomnih vozila.„Uzbuđeni smo što u saradnji sa kompanijom HERE, koja ima neprikosnovenu i najsavremeniju tehnologiju automobilskog navođenja, predstavljamo novi standard za u autonomnim mobilnim komunikacijama,“ rekao je Kim Jin-yong, izvršni potpredsednik poslovne jedinice LG Vehicle Components. „Sa partnerima kao što je HERE, LG može da nastavi da unapređuje narednu generaciju tehnologija kod povezanih automobila kako bi pomogla proizvođačima automobila da se pripreme za eru autonomnih vozila.“„Kako bi funkcionisala bezbedno i efikasno, autonomnim vozilima je potrebno mnogo različitih izvora robusnih podataka i snažne komunikacione tehnologije,“ rekao je Moon Lee, potpredsednik kompanije HERE Technologies APAC. “Verujemo da naše usluge pružene kroz Open Location platformu mogu da igraju ključnu ulogu u narednoj generaciji telematske tehnologije za autonomna vozila i uzbuđeni smo da radimo sa kompanijom LG kako bismo ovo pretvorili u realnost.”Izvor:Personal magazin, Bgd, 28.12.2017.

Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnostiNovi SAD 12. januar 2018Društvo za informaiku Srbije iPrivredna komora AP Vojvodine