НАРОДНИ МУЗЕЈ ЧАЧАК

Изложбени каталози13

ИздавачНАРОДНИ МУЗЕЈ ЧАЧАК

Цара Душана 1 • 32000 Чачак • www.cacakmuzej.org.rs

Ивана Ћирјаковић

ПОСУЂЕ КРОЗ ВРЕМЕ

Главни и одговорни уредникДелфина Рајић

Рецезентмр Милош Матић

Редакциони одборДелфина Рајић, Снежана Шапоњић-Ашанин, Александра Гојгић

Ликовна опремаСлађана Тутуновић, дизајн студио „Тригон”

Лектор и коректорСлободан Николић

Превод на енглески језикВесна Ковачевић

ФотографијеМарко Бојовић

Графичка припрема и реализација каталогаДизајн студио „Тригон” Чачак

Штампа„Светлост”, Чачак

Тираж 300

ISBN 978-86-84067-35-9

Аутор изложбеИвана Ћирјаковић

Ликовни сарадник

Слађана Тутуновић, дизајн студио „Тригон”

КонзервацијаДејан Петровић, Слободан Богојевић

Техничка реализацијаДејан Аџемовић, Дејан Петровић, Марко Бојовић,

Слободан Богојевић

ПОСУЂЕ КРОЗ ВРЕМЕ

Чачак, 2009.

Посуђе из збирке Народног музеја у Чачку

од краја XIX до 70-их година XX века

Ивана Ћирјаковић

5

Посуђе кроз време

Посуђе из збирке Народног музеја у Чачку од краја XIX до 70-их година XX века

Увод

Савременој жени готово да је неза-мислив живот њене прабаке. Све оне радње о којима мало или уопште не размишљамо, а свакодневно их обављамо, некада су изгледале сасвим другачије, као и кућа, покућство, посуђе и прибор. Данас, када је кухиња опремљена сав-ременим посуђем, обиљем помоћних апарата и машина за припрему намирница, електричном енергијом, текућом водом, дакле свим оним ства рима о којима је жена пре једног века мог-ла само да сања, не можемо ни замислити ко-лико је мукотрпног рада било потребно да се умеси хлеб, спреми ручак,оперу судови и сл.Прича која је пред нама посвећена нашој прет-кињи, жени домаћици и свету који је припадао искључиво жени – свету кухиње. Ова изложба ће показати колики је на-предак учињен кроз само један век и колико се свакодневица жене изменила. Ово је прича о посуђу, кухињским справама и прибору, од краја XIX до седамдесетих година XX века, које чува Етнолошко одељење Народног музеја у Чачку.

5

6

„Кућа је културни предмет изложен ево-луци ји, оној истој која и човека преображава, преображавајући се, човек мења облик и гра-ђу куће, распоред њених унутрашњих делова и покућанство.”

Ј. Цвијић

Кухиња

Сеоска кућа је у периоду о коме гово-римо (од краја XIX до седамдесетих година XX века) претрпела огромне промене у просторном и организационом смислу, у погледу уређења, покућства и коришћења простора. У сеоској кући полубрвнари кућа (да-на шња кухиња) заузимала је најважније ме-сто, док је соба (ако је било) имала функ цију просторије за спавање и одлага ње ствари. Oг-њиште, као најстарији и нај значајнији уређај, формирано је на средини куће. Коришћено је за припремање хране, загревање и осветљење. Изнад огњишта по стављане су вериге са кот-лом и бакрачем. Око огњишта су били пре-клад, саџак, црепуље и лонци, а на полицама постављаним дуж брвана одлагани су посуђе и судови са водом. У углу куће налазио се мањи

орманић (долавић) за ситно посуђе и прибор, док су се поред врата налазили наћве и жрвањ за млевење жита.1 Постепеним издвајањем при вредних функција из куће и развојем сео-ске привреде која добија већи број зграда са посебним функцијама, кућа се постепено пре-твара у кухињу. Кућа се постепено просторно ши ри добивши прво једну, а онда и више соба. Долази до бољег и практичнијег коришћења про стора. Са изобичавањем отвореног огњишта и уношењем пећи и шпорета у кућу мењају се и изглед куће, покућство и уређаји. „У почет-ку су шпорети занатске израде постављани на сред „куће”, где је било огњиште, а потом су померани уз зид, где је озидан оџак кроз који је дим излазио ван куће”2 Зидају се куће од тврдог материјала, a кућу замењује кухиња. Кухиња је била опремљена шпоретом, столом и креденцем који замењује дрвене полице и долаве. Жене из околине Чачка (села Остра и Бањица), које су се удавале педесетих и шез-десетих година двадесетог века, затицале су у кућама у које су се удале шпорете на дрва, емајлирано посуђе, алуминијумски прибор за је ло, али и керамичке ћасе и тестије за воду.

1 Невенка Бојовић, Стан и култура становања у се-лима општина Чачак, Лучани и Горњи Милановац, ЗРНМЧ XX, Чачак, 1990, 151. 2 Исто, 157.

Огњиште у кући полубрвнари Израђен шпорет у браварској радњи у Ивањици, око 1930. године

7

Милева Анђелић из Остре је у својој девојачкој спреми 1955. године донела креденац.3 У овом периоду (од 1945. до 1970. године) села у око-лини Чачка се нагло развијају, а пошто се вели-ки проценат сеоског становништва запошљава у фабрикама, почиње да се осећа све већи утицај града и градске културе. У истраживању о стану и култури ста-новања у селима општина Чачак, Лучани и Гор-њи Милановац, Невенка Бојовић је запазила да се у кухињама сеоских породица, у новим кућама у које је уведена електрична енергија и вода налазе, поред шпорета на дрва, и елек-трични шпорети, судопере, висећи орманићи за одлагање посуђа итд. Ово истраживање вр ше но је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века.4 Кроз овај кратки преглед изгледа и опрем љености куће (кухиње) од краја XIX до седамдесетих година XX века, јасно се виде огромне промене које је сеоско домаћинство преживело у релативно кратком периоду. Када говоримо о градској кући про-мене су ишле мало брже, али сличним током. Почетком двадесетог века куће у Чачку су би-ле приземне, зидане циглом, са две или три просторије, без воде и купатила. „Живот сиро-машног слоја становника у Чачку почетком века био је оскудан, сабијен у мале собе, опремљене најосновнијим покућством, дрвеним креветима и сламарицама. Посуђе је било плехано, као и виљушке, кашике, тигањи.”5 У том периоду издваја се богати слој становништва које живи сасвим другачијим начином живота. Породице богатих трговаца, занатлија и чиновника граде модерне куће, уређене по европским узорима. Покућство и посуђе се набавља у иностран-ству, а девојке из ових породица у мираз до-носе скупоцене делове покућства. У неколико

3 Казивачи Милева Анђелић из Остре (1928) и Мило-стива Алексић из Бањице (1938).4 Невенка Бојовић, Стан и култура становања у се-лима општина Чачак, Лучани и Горњи Милановац, ЗРНМЧ XX, Чачак, 1990, 157. 5 Милош Тимотијевић, Град у унутрашњости: облици, простори и границе приватног и јавног у 20. веку, Приватни живот код Срба у двадесетом веку (ур. Милан Ристовић), Бео-град, 2007, 579-611.

сачуваних признаница са комплетним пописима мираза Чачанки из богатих породица са почет-ка века налазе се скупоцени делови намештаја, политирани ормани, столови, столице, вашкас-не, комплетно кухињско посуђе, дрвени, метал-ни и порцулански судови, гарнитуре сребрног асталског посуђа.6

У периоду после Другог светског рата, посебно шездесетих и седамдесетих година, до-лази до великог прилива становништва са села у Чачак. Ниче велики број неплански грађених кућа, граде се стамбене зграде и долази до на гле урбанизације вароши. У новим услови-ма мења се и култура становања. Покућство и посуђе је индустријске производње и набавља се углавном уз помоћ кредита. Овако је укратко изгледао развој куће и кухиње, како у селима, тако и у Чачку од краја XIX, па све до седамде-сетих година XX века.

Исхрана

„У припреми и конзумирању хране одра-жавају се многи аспекти друштва, као што су привредни (гајење одређених житарица или сто ке), економски (могућности набавке, одно-

6 Славица Соломун, Мираз у Чачку крајем XIX и по-четком XX века, ЗРНМЧ XXIV, Чачак, 1994, 143-146.

Летња кухиња пољопривредног домаћинства у Прањанима, 1985. година

8

сно куповна моћ становништва), религијски (избор хране у време постова).”7

Сеоска и градска кухиња су се доста ра зли ковале. Наравно, велику улогу играо је економски статус домаћинстава. На селу се сва потребна храна производила самостално, а куповало се само оно што се није могло про-извести (шећер, со, уље) и то у веома малим количинама. Исхрана је зависила, посебно у првој половини двадесетог века, од годишњег доба и постова. Углавном се јача храна јела у јесен и зиму, док је у пролећном и летњем пе-риоду била састављена од разних врста варива и сезонског биља (зеље, коприве, печурке). Ис-храна је доста зависила и од тога да ли је годи-на била родна или не. У народу постоји изрека: „Да није оволико посних дана у години, не би се могао крај са крајем спојити.”8 Пшеница се гајила тек толико да се за славу умеси колач, а у свечаним приликама погача. Јео се хлеб од кукурузног брашна (проја). „Кромпир се гајио сасвим мало. Посеје се сто кромпира и то се чува за свечане прилике.”9

Свакодневна исхрана породице била је скромна и базирала се на млеку и млечним

7 Ђорђе С. Костић, Окрепљење тела, Приватни живот код Срба у деветнаестом веку (ур. Зоран Хамовић), Београд, 2006, 385. 8 Казивач Олга Ерић из Горњих Бањана9 Казивач Иван Ерић из Горњих Бањана

производима, јајима и различитим јелима од поврћа уз додатак меса, али не свакодневно. Јела су припремана на свињској масти, док је уље коришћено у сасвим малим количинама. Оно се користило само за припремање јела за славу (када пада у време поста), док се сва-кодневни посни јеловник састојао од поврћа, сирћета, проје, посног пасуља, али без употре-бе уља, јер га није ни било.10

При обедима је у сеоској (посебно за-дружној) породици владао одређени ред. „Лети има четири оброка: Изјутра се доручкује (чује се и „вруштукује”), руча се око 9 или 10 часова, ужина се око 13 или 14 часова и вечера између 20 и 21 часа. У остала годишња доба има три оброка дневно, без ужине.”11 Сеоска кухиња се доста разликовала од градске. Разлика постоји не само у распореду оброка и ко ришћењу на-мирница, већ и у времену припреме и умеш-ности саме домаћице. Жена на селу је била заузета и радовима у пољу и око стоке, па није имала довољно времена да се бави ку хињом и одабиром јеловника. Зато су јела јед ноставна, она која се могу брзо и лако припремити. Жена у граду је везана искључиво за кућу и одгајање деце. Како већина жена није радила ван куће,

10 Казивач Иван Ерић из Горњих Бањана 11 Петар Ж. Петровић, Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ бр. 26, Београд, 1948, 133.

Славска трпеза у Гучи, почетак XX века Свадбени ручак у Чачку, око 1930. године

9

цео њен свет био је окренут кухињи и уређењу куће. Код богатијег слоја становништва, у трго-вачким и чиновничким породицама, врло рано, већ почетком XX века, долази до европеизације кухиње. Ово се може закључити из свезака са рецептима и куварима прикупљеним у старим чачанским породицама. Поред неизбежног Ве-ликог српског кувара, у етнолошкој збирци На-родног музеја у Чачку чува се и теренска свеска проф. Радомира М. Илића, у којој је он бележио податке са истраживања која је спроводио по сливу Ибра. Са супротне стране поменуте све-ске налазе се руком записани рецепти за разне слатке и слане посластице, слатка и зимницу његове жене Цаке Илић. Свеска потиче, судећи по написима Радомира Илића, из 1903. године. Међу рецептима се налази велики број торти и колача (бисквити, париске штангле, пишкоте за чај, лецемброт-торта, рум-торта и сл.), јела од меса (ловачке шницле, шницле од овчијег меса, разне врсте супа и чорби, мусаке од разног поврћа и сл.), из чега се може закључити да је јеловник богатијег слоја становништва у Чачку почетком двадесетог века био врло разновр-сан и по угледу на европске земље. Посна јела се припремају по традиционалним рецептима (пасуљ пребранац, печена риба, рибља чорба, рестован кромпир...). У периоду после Другог светског рата, посебно од шездесетих година, куповна моћ и стандард становништва почиње да расте. „Еко-номски чиниоци знатно утичу на суштинске про-мене. Све је мања разлика у исхрани сеоског и градског становништва.”12 До ове промене дола-зи највише под утицајем радника-сељака који полако прихватају и усвајају градски начин жи-вота и у овом сегменту. Већа пажња се поклања посуђу и прибору, начину служења и културу понашања за столом. Водећу улогу играју жене које се труде да набаве ново посуђе и апарате, да прикупе нове рецепте и сл. То се, наравно, више односи на трпезу у свечаним приликама, када се показује економска моћ домаћинства, а нешто мање у свакодневном животу, јер ри-там сеоских послова налаже другачији распо-

12 Бреда Влаховић, Исхрана, ГЕМ 44, Београд, 1980, 135.

ред и организацију оброка него што је то у гра-ду. Овај процес је двосмеран. Са једне стране радници-сељаци прихватају навике и иновације из градске средине, док са друге стране ново градско становништво, досељено из околине Ивањице, Лучана и Чачка, у град доноси неке обичаје и навике из средине из које су дошли. У разговору са старијим женама из села око Чач-ка, примећено је да су све истицалe повећану употребу, у свакодневној исхрани, меса и мас-ноћа (масти и уља) уопште, а посебно у после-ратном периоду. Милева Анђелић из села Остра код Чачка истакла је да је у предратном пе-риоду задружна породица трошила канту масти годишње за припрему јела и две флаше уља (искључиво за припрему посне славе), док да-нас њена петочлана породица троши три канте масти годишње и флашу уља седмично. Проме-не у исхрани становништва у односу на период прве половине XX века су више него очиглед-не.

О посуђу

Изглед и материјал од кога се израђује посуђе директно зависи од различитих фактора живота породице, од развијености куће,уређаја у њој, социјалног и материјалног положаја. „По народном узимању посуђе је мање од судова. Оно служи за привремену употребу или за привремено држање хране и пића о обе-дима, а у судовима се храна и пиће држе дуже време. Осим тога посуђе се разликује од судова и у томе што је оно плитко и са широким от-вором (устима), нпр. тањир, каленица и др., а судови имају сужен или мали отвор „уста”, нпр. лонац,тестија, буре итд. Све остало што служи свакодневној употреби у кући је „прибор”, нпр. кашика, нож, лопар и др.”13 Поред поделе коју је дао Петар Ж. Петровић, у етнолошкој литера-тури је најчешћа класификација посуђа према материјалу од кога је направљено. Овакву по-делу дао је и Зоран Родић у свом раду о тра-диционалном посуђу. Према врсти материјала

13 Петар Ж. Петровић, н. д., 120.

10

посуђе је подељено на14 посуђе од тикве, посуђе од коже, посуђе од тканине15, посуђе од дрве-та, посуђе од печене земље, посуђе од метала, посуђе од камена и посуђе од стакла. Ова подела се при анализи и излагању збир ке показала као добра, али са извесним мањ кавостима, јер се функција одређених вр-с та посуђа и прибора ставља у други план. Но-ву и квалитетнију класификацију понудио је Ми лош Матић, који је традиционално рурално покућство поделио у неколико примарних гру па од којих је посуђе сврстао у групу покућства у функцији исхране у оквиру које разликује две основне подгрупе – посуђе и прибор; даље разликује посуђе за припремање хране, посу-ђе за чување неприпремљене и за чување при-пре мљене хране, посуђе за сервирање и кон-зумирање хране, за држање пића и за сервира ње и конзумирање пића, док код прибора разликује прибор који се користи за при пре мање хране и прибор који се користи при кон зумирању хра-не.16 У овом раду примењен је принцип фун к-ционалне класификације. Овај начин класи-фикације збирке даје прегледну и целовиту сли ку како посуђа, тако и његовог места у сва-кодневном животу породице, начи на исхране и сл. Ова врста класификације је и јаснија за приказивање одређене врсте по кућства, јер не издваја експонате према мате ријалу, што се свa-како не дешава ни у свакодневици, већ су они приказани у култур ном контексту, онако како су и коришћени у домаћинству. Је дина мањкавост ове врсте класификовања је чињеница да су неке врсте посуђа и прибора имале више функција, али се то може превазићи навођењем тих функција уз одређени предмет у групи.

14 Зоран Родић, Традиционално посуђе /каталог из6-ложбе/, Београд, 2004, 7.15 У групу посуђа од тканине Зоран Родић сврстава торбе, бисаге, вреће и џакове у којима се држала и прено-сила храна. Сматрам да је ова класификација дискутабил-на и да је много јаснија функција ових предмета ако се они сврстају у помагала за пренос терета, без обзира на то што се у њима преносила или држала храна. Види у: Софија Костић, Торбе Србије у функцији преноса добара /каталог изложбе,/ Београд, 1990, 3. 16 Милош Матић, Оквир за функционалну класификацију традиционалног руралног покућства, ГЕМ 69, Београд, 2005, 83.

На изложби ће, осим посуђа занатске израде, бити приказани и индустријски произ-ведено посуђе и прибор настали у периоду од тридесетих до седамдесетих година XX века, који су коришћени у сеоској и градској средини, чиме ће се предочити целовитија слика културе исхране и развоја кухиње. На изложби ће бити приказани експонати из збирке посуђа етнолошког одељења Народног музеја у Чачку која броји више од 700 приме-рака посуђа и прибора са територија општина Чачак, Горњи Милановац, Лучани и Ивањица, експонати из збирке млекарства који су, после затварања Музеја млекарства Србије, припали музеју, као и мањи број предмета из приватних колекција. Направљен је одабир од 185 пред-мета насталих у периоду од краја XIX до седам-десетих година XX века. Одабрани су експона-ти од најпримитивнијих ру чно рађених комада посуђа до оних савреме нијих, индустријске производње,какви се у ма ло измењеној форми и данас могу наћи у домаћинству.

Израда посуђа

1. Посуђе од камена

Чачански крај је богат каменоломима пешчара, па су од овог камена, погодног за обраду, израђиване посуде за млевење жита и соли, као и посуде за припрему млечних про извода. Камен је сечен и обрађиван ручно једноставним алаткама - длетом и чекићем.

2. Посуђе од тикве

Ови судови прављени су од зрелог пло-да тикве. Врг се добро осуши на сунцу, онда се буши, из њега се ваде сало и семе и одсеца му се врх или дно, па се тек онда користи у домаћинству за различите намене. У чачанском крају највише је натега (ајдука) коришћених за извлачење пића, најчешће ракије, из буре-та. Тикве за израду натеге гајене су тако што су сејане уз плот или су уз њих побадане при-тке уз које расту како би глава тикве била што мања, а дршка што дужа. Када се оваква тиква

11

осуши буши се на врху главе и на дну дршке. Глава и дршка се онда очисте штапом од семена и сала и натега је спремна за употребу.17

Тикве су коришћене и за држање или ношење воде или ракије. Тиква се проваљује на грлићу, па се очисти од семена и сала, а бли-зу грлића се провали једна рупа за одушку. За грлић се веже јака узица помоћу које се тиква носи.18 Од тикве су још израђивани левци - вргу се одсече горњи део главе, а дршка се скрати и очисти од семена и сала. Мали вргови (шућурци) су, када им се пробуши горњи део и очисти од семена и сала, коришћени за држање и ношење соли. Данас се, осим натега које су се доста задржале, посуде израђене од тикве ретко могу срести у домаћинствима.

3. Посуђе од коже

Израђивано је од јареће коже која се без сечења драла и сушила. Ово посуђе је коришћено до пред крај XIX века за држање и ношење пића.

4. Посуђе од дрвета

Посуђе израђено од дрвета било је највише распрострањено у сеоским домаћин-ствима. Већину потребног посуђа и прибора изра ђивали су сами сељаци за своје потребе. „У Доњем Драгачеву у сваком селу има сељака који, већином као самоуци, умеју радити по-неке занате, али опет као споредан посао. То су већином дрводеље, качари, колари и зида-ри, а има и воденичара.”19 Самоуки мајстори су, уз бављење пољопривредом и сточарством, као успутни посао, правили различите врсте покућства и посуђа од дрвета. Самоуких столара и пинтера било је по селима чачанске, милано-вачке, лучанске и ивањичке општине, у Такову,

17 Казивач Тихомир Васиљевић из Придворице.18 Станоје М. Мијатовић и Тодор Бушетић, Технички радови Срба сељака у Левчу и Темнићу, Београд, 1925, 84.19 Тихомир Ђорђевић, Наши сеоски занати, Наш на-родни живот, књ. 1, Београд, 1930, 47.

Прањанима, Мајдану, Руднику, Враћевшници, Бољ ковцима, Дренови, Мрчајевцима, Рошцима, Јанчићима, Зеокама, Грабу, Лису, Брезовици, Смиљевцу, Ерчегама, Коритнику итд.20 Посуђе и судове су израђивали по поруџбини од свог материјала или од материјала који донесе на-ручилац. Било је и мајстора који су алат носили са собом и по селима, по потреби, израђивали или поправљали посуђе. Ситније посуђе и при-бор израђивали су и Цигани и продавали га по селима и вашарима. Ови мајстори су користили врло једноставан алат - секиру, тестеру, дле-то, струшку, скоблу и нож. Самоуких качара и пинтера било је најпре по селима, док се овај занат у градовима развија од средине XIX века. У Чачку су први пинтери били браћа Фердинанд и Јаков Крен, који су дошли из Аустрије. „Фер-динанд Крен је куповао од сељака храстову и багремову граћу, од чијих је дуга правио бурад за своје потребе, али и наручиоцима.”21 Посуђе се израђивало од буковог и хра-стовог дрвета, багрема и лужњака. Буковина је добро дрво за израду чабрица за сир, карлица за кајмак, али није добро за каце за ракију, јер

20 Невенка Бојовић, Занати у чачанском и мила-новачком крају, ЗРНМЧ XIX, Чачак, 1989, 119; Радован М. Маринковић, Стари драгачевски занати и занимања, Гуча, 1980, 11; Невенка Бојовић, Радован Маринковић, Моравички занати и занимања, Ивањица-Чачак, 1990, 70. 21 Невенка Бојовић, исто 20,119.

Пинтор Иван Дамјановић у радионици, Дренова, 1984. година

12

брзо пропада, па се за ове потребе углавном користи храстовина.22

Постоје три начина израде дрвеног по су-ђа: дубљење целе облице, дубљење половине об-лице и израда суда састављањем дашчица, дуга. У Западној Србији први начин израде посуђа није био заступљен. Овај начин израде карактеристичан је за област карпатског бачи-јања, у пределу источно од Велике Мораве (од Дунава до планине Ртња на југу).23

Дубљењем половине облице израђиване су углав ном карлице и грударе (цедњаци). Овај на чин израде дрвеног посуђа био је заступљен у Западној Србији. Војислав Анђелић из Остре је био самоуки столар који је израђивао карлице. Правио је две карлице од једног комада дрве-та. Половине је дубио изнутра скоблом (алатка налик малој мотици). После дубљења спољашњи део карлице је обрађивао „шлајферицом”. Овак -ве посуде су самоуки мајстори радили за сво је потребе, али су оне доста куповане и на вашари-ма. Ситније посуђе и прибор за припрему и по-служивање хране израђивали су или сами се ља-ци или су их куповали од Цигана који су углав ном правили кашике, кутлаче, варјаче, ме шаје и сл. Најзаступљенија и најсавршенија тех-

22 Казивач Михаило Неговановић, столар и пинтер из Остре. 23 Љиљана Ћертић, Традиционални судови за млеко и млечне производе /каталог изложбе/, Београд, 1980, 5.

ника израде посуђа од дрвета јесте израда суда састављањем дашчица, дуга. Ова техника зах-тева већу вештину при раду и савршенији алат. Од алата мајстори користе разне врсте стега, уторњак, јеге, брадву, дељку, винклу, шестар, винт, разна ренда, итд.24 „При изради буради прво се поређају дугице и намакне се један об-руч главник који се шпренгује да налегне на конус, изнутра се ложи ватра а споља се дугице хладе водом. Кад се намести обруч (главник) буре се окрене па се и са друге стране намести обруч. Остали обручи се касније постављају. Уторњаком се урезује утор на дугицама у који се касније убацује дно. Уторњак се постави на врх дугица, подеси се висина на којој се жели отвор и онда се преко рукохвата на дрвеним шрафовима уторњак снажним покретима ру-ком покреће и ножеви уторњака засецају и дубе утор у дугицама.”25 Поступак је исти за све посуђе које се израђује овом техником. Данас се посуђе од дрвета све мање израђује, па се мајстори пинтери углавном баве поправкама старих каца и бурића. На вашару у Чачку могу се још увек купити нова бурад, каце и чабрице, али је, по тврдњама продаваца, за-рада слаба.26

Поред посуђа од дрвета, у домаћинстви-ма се некада користило и посуђе израђено од коре дрвета и плетењем прућа. Од коре дрве-та израђиване су једноставне корпе или тор-бе, углавном за прикупљање и чување воћа и поврћа. Израђиване су једноставним алатом, но жем и иглом, којима је кора дрвета сечена и бушена, па онда спајана, опшивана прућем. Плетарством су се људи бавили као додатном, успутном делатношћу. „Скоро сваки сељак у овоме крају или, бар, у сваком селу, има по неколико сељака који умеју да исплету себи котарицу за домаћу потребу.”27 Плетарством су се, као наследним занатом, бавили искључиво Цигани. Станоје М. Мијатовић за Цигане пле-таре каже: „Немају нарочите радионице за

24 Казивач Славо Николић, столар и пинтер из Зеока.25 Казивач Душан Радуловић, качар из Чачка 26 Подаци су добијени на вашарима у Чачку 2005, 2008. и 2009. године.27 Станоје М. Мијатовић, Занати и еснафи у Расини, СEЗ, Живот и обичаји народни, књ. 17, Београд, 1928, 218.

Израда корпи на плетарском курсу у Чачку

13

рад, него раде под ведрим небом, пред чергом, кућом или колибом. Њихов би посао дошао у ред заната за пијацу, за поруџбину и печалбе-них. Млађи уче од старијих и тако остаје непре-кидно у породици.”28 Цигани су се овим занатом бавили углав-ном као печалбари, мада их је било и стално насељених који су своје производе продава-ли на вашарима и пијацама у Чачку и околи-ни (ромска породица Вујичић се већ неколико генерација бави овим занатом). Осим Цигана, овим занатом су се бавили и Срби сељаци у не-колико села из околине Чачка и Горњег Мила-новца. У Прислоници се корпарством бавила породица Живковић, која је своје производе продавала на пијацама и вашарима. Данас се корпарством баве као додатном делатношћу. Корпара је било и у Прањанима. Радомир Толић је, поред корпи, плео и лесе за сушење шљива и салаше од прућа. Од њега су занат научили Миломир Живановић и Михаило Папић, такође из Прањана.29

Плетени предмети се израђују од прућа црвене врбе, раките, павити30, леске, брезе. Читав процес израде предмета - прона-ла жење прућа, насецање и доношење, парење, спа ривање, ранжирање, бељење, плетење прућа - радио је сам мајстор. Алат плетарског заната чине оштар нож, косир, цепач прућа и маљица за сабијање прућа при плетењу. Најчешће се ради од Ђурђевдана до Ми-тровдана. Најпре је потребно насећи довољно прућа. Корпари из Чачка пруће насецају поред Западне Мораве, мада је оно лошијег квалитета, па се од њега праве само мањи украсни пред-мети, док квалитетно пруће купују на килограм у Војводини и Хрватској. Затим се са њега скида лишће, па се везује у свежњеве и потапа у воду да стоји два-три дана како би било жилавије за плетење. За плетење корпи за воће (бата-ра) и котобања за пренос кукуруза пруће не мора да се потапа у воду, већ се од њега пле-

28 Исто, 220.29 Невенка Бојовић, Занати у чачанском и милановач-ком крају, ЗРНМЧ XIX, Чачак, 1989, 128. 30 Врста дивље лозасте биљке.

те одмах по сечењу. Када се приступи плетењу предмета, пруће се прво ранжира по дебљини и дужини, где се разликују шипилад (дебљи прутеви) од којих се прави основа посуде која се поплиће тањим прутићима. Разликују се две основне технике плетења прућа - плетење са два и плетење са четири прута. Плетење са два прута је једноставније, али су и котарице слабијег квалитета, док је плетење са четири прута компликованије, али су и производи јачи. Од врсте предмета који се плете зависи и начин плетења. Данас су корпари у Чачку своје произ-воде прилагодили савременим потребама (нај-више продају баштенске гарнитуре, полице за цвеће, украсне корпице...).

3. Посуђе од печене земље

Производња посуђа од печене земље сеже у далеку прошлост. Као основна врста по суђа за припремање и чување хране и теч-ности и за изношење и служење на трпези, посуђе од печене земље задржало се на на-шим просторима све до половине XX века. У сео ским домаћинствима за припрему хране на отвореном огњишту коришћене су највише по-суде израђене на ручном колу, док су за по-требе градског становништва израђиване доста финије посуде које се праве на савршенијем, ножном колу. Према техници израде наста-ла је и основна подела грнчарских производа на посуђе рађено без кола, посуђе израђено на ручном колу и посуђе израђено на ножном колу.31

Посуђе израђено на ручном колу из етнолошке збирке Народног музеја у Чач-ку израђено је углавном у ужичком центру, као једном од највећих и по квалитету посуђа најбоље развијеном центру керамике ручног кола у Србији. „У западној Србији израдом су-

31 “Наша земља је једина у Европи у којој се примењују све три грнчарске технике. Европа је данас конти-нент грнчарије на ножном колу.” (Персида Томић, Грнчарство у Србији /каталог збирке/, Етнографски музеј у Београду, Београд, 1983, 13.

14

дова на ручном колу бавили су се становници неких сиромашних потпланинских села у чијој се близини налазило лежиште погодне глине. Ова села се, територијално и по начину израде грнчарије, могу поделити у пет посебних група. Највећу групу чинила су села у околини Титовог Ужицa: Злакуса, Потпеће, Роге, Терзићи, а нека-да и Рупељево и Врана код Ариља.’’32 Набављано је углавном на пијацама и вашарима од мајстора из околине Ужица. Ово посуђе је коришћено искључиво за печење и кување хране на отво-реном огњишту, па је његовим изобичавањем постепено престало да се користи. „Потребе за глиненим судовима у домаћинствима све су мање. Судови грађени на ручном колу готово и немају потрошњу, па та сеоска домаћа ради-ност ишчезава. Та је керамика била подешена и служила је за употребу на ватри при отво-реном огњишту. Нестајање и коначна забрана отворених огњишта чине и ту врсту керамике непотребном.”33 Грнчарија ножног кола првен-ствено је градска грнчарија. Грнчари су били занатлије које су радиле у градовима и удру-живале се у еснафе, док су посуђе израђено на ручном колу радили углавном сеоски лончари којима је то је био само додатни посао. „Лончарским занатом у Чачку и Горњем

32 Персида Томић, н.д., 24.33 Персида Томић, О типовима грнчарског кола и ке-рамике у Србији, ГЕМ 22-23, Београд, 1960, 18.

Милановцу бавили су се, а и данас то раде „Пироћанци”. Пре њиховог настањивања сео-ско становништво је лончарске производе набављало на вашарима и на пијацама од Ужи-чана. Лончари су удружени са обућарима у Чач-ку 1848.године основали еснаф. Године 1900. било их је десет.”34 Данас у Чачку ради само једна грнчарска радионица породице Стојковић, досељене из Пирота, мада они више не израђују предмете, већ само продају производе других грнчара. Стари грнчар Благоје Стојковић имао је грнчарску радњу још пре Другог светског рата, а његов син Драгослав је као младић, после изученог заната код оца, отишао у Ивањицу где је имао грнчарску радњу од педесетих година двадесетог века. Поред Стојковића у Чачку се грнчарским занатом бавила и породица Ћирић. Владимир Ћирић је од свог оца Тихомира нау-чио грнчарски занат, али се овим послом бави само као додатним занимањем. Грнчарски за-нат је свој врхунац достигао у периоду између два рата, као и у послератном периоду, када је владала несташица индустријски произведе-ног посуђа. Од шездесетих година потражња за посуђем од печене земље нагло пада због по-раста понуде јефтинијег и практичнијег емајли-раног. Грнчари се углавном окрећу изради украс них предмета и сувенира.

34 Невенка Бојовић, Занати у чачанском и милановач-ком крају, ЗРНМЧ XIX, Чачак, 1989, 123.

Израда лонца на ручном колу, Злакуса, 2009. година Израда посуде на ножном колу, Чачак, 2007. година

15

Ручно коло се на просторима Западне Србије и динарског подручја задржало до дана-шњих дана. Постоји неколико типова ручног кола. „У околини Титовог Ужица, Пријепоља и Новог Пазара коло је с „крстачом” и с четири „паока”. Његова предност је у томе што је оно стабилније јер осовина пролази кроз средиште крста, чиме се смањује лелујање котура.”35

Најпознатији центар из кога су се људи овог подручја снабдевали потребним посуђем (лонци, црепуље, пеке и сл.) свакако је ужич-ки центар. Препознатљиви су ужички лонци без ручки за употребу на отвореном огњишу и црепуље округлог дна које су коришћене и као вршници (у народу познате као јагатке). Посуђе се на ручном колу израђује од посне глине. Када се глина ископа, мора се прво сушити, очистити и сејати, а затим кваси-ти и оставити да се „укисели”. Ово је био веома тежак посао. Грнчари из околине Ужица меша-ли су глину са печеним и истуцаним калцитом. Од такве глине израђују се посуде изузетне чврстине. Посуђе се на ручном колу израђивало на следећи начин. Мајстор прво поспе котур пепелом, а растањена глина на котуру се по ивици притисне прстом да се не би померала. Судови са мањим дном раде се непосредно на котуру, а ако је дно посуде веће на котур се ставља даска (колотура). Мали судови се пра-ве од једне груде глине техником извлачења, а за веће судове се од једне груде прво направе дно и почетак бока, а остатак посуде техником налепљивања прстенова (тзв. „суџука”) или техником спирала. Са спољне стране бок суда се равна дрвеним ножем (струшком), а изнутра кажипрстом и заобљеном дашчицом (бочило). Мањи део израђених судова пекли су на отво-реном огњишту у зимском периоду, а лети на-пољу у плитким јамама. У Злакуси се, додуше највише као атракција за многобројне туристе, још увек користи стара техника печења судова на отвореном. Данас се посуђе израђено на ручном ко лу употребљава најчешће у угоститељским објектима у чијој је понуди заступљена тради-

35 Персида Томић, исто 31, 17.

ционална кухиња или на манифестацијама по-свећеним традиционалном стваралаштву, док је у домаћинствима врло ретко. Грнчарија ножног кола је углавном град-ска грнчарија. Највећи центри за израду произ-вода на ножном колу развили су се у близини налазишта погодне глине. Најпознатији центри у Србији су Пирот, Бела Паланка, Зајечар, Него-тин, Врање... У збирци посуђа Народног музеја у Чачку налази се углавном посуђе из пиротског центра, јер су грнчари из Пирота били стално настањени у Чачку и Ивањици где су продавали своје производе. Ножно коло је савршеније од ручног. Са стоји се од два котура спојена осовином. Не-када се осовина обртала у удубљеној каменој подлози или обичној металној плочи, а данас на котрљајућем лежају (куглагеру). Коло је било везано за радни сто (тезгу) кожним каишем или лимом. Данас грнчар Владимир Ћирић из Чачка има и ножно коло које се покреће помоћу елек-тричне енергије.36

Израда посуђа на ножном колу је комп-ли кованија од израде на ручном колу, јер је грнчар прво морао да припреми глину, да је очи-сти и умеси. Раније се овај посао радио ручно (глина се месила рукама или газила). Овај по-сао је касније олакшан индустријском машином за млевење глине која се састоји од два ваљка. Грнчар Драгослав Стојковић из Ивањице је ма-шину за пресовање земље набавио у Крагујевцу 1924. године. Даљи процес израде производа сличан је као и на ручном колу. Пречишћеној глини за израду на ножном колу ништа се не додаје. За израду бокастих посуда користи се масна глина која је пластичнија од посне. Израђене посуде се пеку у пећима. Испечено посуђе израђено на ножном колу најчешће је глеђосано. Глеђ је истовре-мено и украс и заштита посуђа од порозности. Неке врсте посуђа глеђошу се и споља и из-нутра, док се друге глеђошу само по ободу или само по сиску. За то не постоји посебно пра-вило, пошто употреба глеђи зависи од намене посуде.

36 Казивач Владимир Ћирић, грнчар из Чачка.

16

Велика пажња придавана је и украша-вању посуђа, посебно трпезног и свечарског. За пиротски центар карактеристичне су следеће технике украшавања: удубљивање (урезивањем, отискивањем палца), рељефни украси (израђивани руком или помоћу калупа), зграфито техника (суд се прелије енгобом која је обично светлија од подлоге, а када се суд осуши енгоба се скида шиљком или ноктом) и украшавање бојом (сливањем боје из рога или будучета, украшавање прстом, четком, слива-њем). Све ове технике имале су за циљ да пред-мет буде што лепши за око.

4. Посуђе од метала

Посуђе од лима, бакра и туча (бронзе) ко ришћено је нешто мање у селу, док је у граду било више заступљено. На отвореном огњишту више је коришћено посуђе од печене земље, док је посуђе од метала мање коришћено, јер је било скупо и теже доступно. Посуђе од лима куповано је од мајстора лимара на пијацама и вашарима. Од лима су коришћене махом посуде за чување и припрему течности и прибор за припрему хра-не и пића. Лимарски занат се у Чачку и Горњем Милановцу јавио крајем XIX и почетком XX ве-ка. Мајстори лимарског заната израђивали су своје производе углавном по поруџбини или су робу продавали на вашарима.37 Своје произво-де израђивали су штанцовањем, пресовањем и спајањем нитнама. Бакарно посуђе куповано је од мајстора казанџија, Цигана котлара и на вашарима. Ка-занџијски занат је на наше просторе до шао са Турцима који су то преузели од Перси ја-наца, о чему сведоче називи посуђа и казан-џијског алата.38 При изради предмета од бакра најчешће технике обликовања предмета су ко вање, калаисање, калемљење и саваћење. Посуђе од бакра је коришћено за термичку об-

37 Невенка Бојовић, Занати у чачанском и милановач-ком крају, ЗРНМЧ XIX, Чачак, 1989, 121.38 Хамдија Крешевљаковић, Казанџијски обрт у Босни и Херцеговини, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, свеска 6 /нова серија/, Сарајево, 1951, 208.

раду и конзумирање хране, чување и припрему пића, али и као прибор за конзумирање хра-не. Бакарно посуђе се обавезно калаише из-нутра, а често и споља, што је изузетно важно код посуда за припремање и држање хране, јер бакар у додиру са храном ствара токсичне ок-сиде. Занимљиве податке о коришђењу нека-лаисаног бакарног посуђа оставио је Јеремија Павловић у делу „Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији”: „У народу није постојала свест о штетности бакра, тако да је често коришћено некалајисано посуђе. Тепсије се често не калајишу, јер се верује, да бакар није баш тако отрован. Ако ко и једе јело из некалајисаног суда, па му позли, за њега се неће рећи да се отровао већ „прејео се”. Само се зна да у бакарним судовима не ваља јело дуго да стоји, јер „ће да повуче.”39 Посуђе од гвожђа и легуре бронзе (туча) куповано је од гвожђарских трговаца. Ови пред-мети израђивани су ливењем, ковањем, ни­товањем и варењем (ковачким варом). Највише су коришћене посуде за припремање хране на отвореном огњишту, а касније и на шпоретима. У градској средини, осим поменутих врста посуђа од метала, у употреби су били и предмети из увоза. Најчешће су то били свад-

39 Jеремија Павловић, Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, књ. 12, Београд, 1921, 28.

Лимар, Александар Милосављевић у својој радионици, Чачак 2009. године

17

бени дарови или делови мираза који су богатије девојке доносиле у нови дом. По својој вред-ности и лепоти посебно се истичу сребрно и посребрено посуђе и есцајг израђени у радио-ницама средњoевропских земаља. У послератном периоду долази до експанзије индустријски произведеног, емајли-раног посуђа. Емајл је спољна стакласта пре-влака на предметима израђеним од гвозденог лима. Добија се топљењем смеше кварца, глине, фелдспата, криолита, боракса и оксида калаја. Стопљена маса се хлади водом, меље у прах и разређује у кашу у коју се замачу предмети за емајлирање. Предмети се затим суше и преносе у пећ, где се загревају на високим температура-ма, чиме се слој емајла стапа у стакласту масу. Прво се израђује основни емајл, а преко њега, на сличан начин, други, дефинитивни, који може да буде различито обојен.40 Технологија производње емајлираног посуђа у почетку је била полузанатска. Коришћене су једноставне машине, лучне маказе, алати за подавијање, машине за уздужно пеглање и пећи за печење емајла. У СФРЈ је радило неколико фабрика за производњу емајлираног посуђа - „Емо” у Цељу, „Горица” у Дугом Селу, „Борис Кидрич” у Струги и „Металац” у Горњем Милановцу (започео са радом као занатска радионица 1959. године). Технологијом израде емајлираног посуђа пре „Металца” бавила се фабрика „Слобода” из Чач-ка до 1961 године, када је „Металац” преузео комплетан програм емајлираног посуђа и само-стално наставио производњу. Међу првим произ-веденим предметима ове фабрике била је канта за маст од 25 литара која се још увек може наћи у многим сеоским домаћинствима41. Најчешће су прављени лонци, шерпе, кофе, бокали, тањири, тигањи, лончићи и сл. Индустријски произве-дено посуђе врло брзо је потисло друге врсте посуђа, јер је било јефтиније и лакше за упо-требу и одржавање.

40 Свезнање, општи енциклопедиjски лексикон,Загреб, 1937., 689.41 Подаци преузети из монографија предузећа - Металопрерађивачка индустрија „Металац”Горњи Милановац 1959-1984, Горњи Милановац, 1984. и Металац A. D. 1959­1999, Горњи Милановац, 1999.

4. Посуђе од стакла и порцелана

Посуђе од стакла и порцелана у сеоској средини није било широко распрострањено све до послератног периода. Поседовале су га само имућније сеоске породице. Предмети од стакла и порцелана су били скупи и тешко доступни, а нису били ни практични. У градској средини, после успостављања аутономије и бржег еко-номског развоја државе, богати слој станов-ништва луксузним предметима из увоза жели да потврди свој статус. У Чачку, већ почетком века, богате трговачке и чиновничке породице уређују своје куће по европским стандарди-ма и набављају луксузно покућство и посуђе. Mеђу предметима поклоњеним Музеју, који су део уметничке збирке, налази се велики број примерака стакла и порцелана. То су шољице за кафу од порцелана с краја XIX века и чаше за воду и вино с краја XIX и почетка XX века, углавном немачке и француске производње.42

Производња стакла била је позната још у старом Египту и код Феничана, а Римљани су му дали провидност. Стакло се добија топље-њем мешавине кварцног песка, кречњака и ка мене соде или поташе. Додавањем разних примеса мења се чврстина и боја стакла. Пред-мети од стакла се обликују на два начина: ливењем у калупе и дувањем у лулу на чијем се врху налази отопина, чијим се истовреме-ним окретањем, а онда ваљањем на металној плочи, добија жељени облик. Стакло је укра-шавано на много различитих начина. Најстарије технике украшавања стакла биле су уметање разнобојних нити стакла, техника мозаика, mille fliori (хиљаду цветова), диатретум, камео­техника, fondi d’ oro и друге.43 У Србији се врло рано јављају покушаји оснивања индустрије стакла. „Право на осни-вање прве фабрике за израду стакла добио је одлуком кнеза Александра Карађорђевића од

42 Невенка Бојовић, Осврт на историјат значајних ет-нографских поставки Народног музеја у Чачку, ЗРНМЧ XXIX, Чачак, 1999, 92-93.43 Мира Бојкић, О стаклу, Књига о стаклу, Јагодина, 2002, 21.

18

18. марта 1843. године Аврам Петронијевић.”44 „Премда су фабрике стакла у Србији биле пов-лаштена предузећа од стране државе, она су ипак често мењала власнике, јер нису имале довољан почетни капитал, који би могао да им обезбеди несметан рад. Нерентабилност, кон-куренција иностраног стакла и притисак ино-страног капитала учинили су, да и последња српска фабрика стакла 1928. године постане

44 Љубица Крстић-Поповац, Предмети од стакла из збирки и легата Музеја града Београда, Књига о стаклу, Јагодина, 2002, 99.

власништво иностраног концерна „Сједињених творница д.д.”.45

Порцелан представља најфинију врсту керамике. Име је добио по шкољци porcella ко ја је својим изгледом подсећала на кинески порцелан. Кинески лончари су технологију про-изводње порцелана открили још у VI и VII веку, али је рецептура дуго била тајна. У Европи је ова технологија пронађена тек у XVIII веку када је и почела са израдом мануфактура у Мајсену. У XIX веку почела је производња техничког, а у XX веку у употреби је већ и индустријски порцелан. Он је произвођен на бази каолина, најфиније керамичке земље, са глазуром која приликом печења добија тврдоћу основне масе порцелана.46

Посуђе од стакла и порцелана је на на ше просторе стизало из западноевропских зе маља. На почетку века било је привилегија богатог слоја друштва, да би касније, посебно у периоду после Другог светског рата, постало уобичајен део кухињског инвентара и градске и сеоске куће.

45 Ружа Дрецун, Развој стакларства у Србији у XIX и почетком XX века, МПУ, Зборник бр. 14, Београд, 1970, 132.46 Миодраг Јовановић, Музеологија и заштита споме-ника културе, Београд, 1994, 112.

Реклама за продају посуђа у робној кући «Партизан» у Чачку, Чачански глас, март 1966. године

ЗБИРКА

20

Збирка

Збирка посуђа етнолошког одељења Народног музеја Чачак броји око 700 предме та од тик ве, коже, камена, дрвета, прућа, пече -не зем ље, метала, стакла и порцелана. На-с та ла је при купљањем предмета на терену, отку пом и поклоном. Рад на стручној обради пред ме та и систематизацији збирке отпочео је 1973. године када је формирано Етнолошко одељење и запослен први кустос-етнолог, Не-венка Бојовић. При обради збирке примењена је функционална анализа при класификацији предмета, јер она даје много боље резултате него класификација предмета према материјалу од кога су направљени. Према принципима фун к ционалне класификације покућства, коју је предложио Милош Матић у раду „Оквир за функционалну класификацију традиционалног руралног покућства”, посуђе је сврстано у гру-пу покућства у функцији исхране у оквиру које разликујемо посуђе и прибор. Посуђе је према функцији подељено на посуђе за чување неприпремљене хране, посуђе за при премање хране, посуђе за чување припремљене хране, посуђе за сервирање и конзумирање хране, посуђе за припремање и држање пића и посуђе за сервирање пића. Код прибора разликујемо прибор за припремање и прибор за конзумирање хране.

Посуђе

1. Посуђе за чување неприпремљене хра-не

За чување неприпремљене хране у до-ма ћинству коришћен је велики број различи-тих посуда. Корпе, котарице, бурад, чабрице, наћвари, ћупови, зејтињаче, канте, посуде за со, шећер и кафу коришћене су за чување раз-личитих намирница које се свакодневно кори-сте у домаћинству. Наћвар има облик сандука са поклопцем и изнутра је подељен на два дела. У горњем (плићем) делу се размесивао хлеб, а у доњем је чувано брашно. Он је био обавезан део инвентара сваке сеоске куће. Различите врсте корпи и котарица ко-риш ћене су за сакупљање и чување поврћа, воћа и житарица. У збирци се налази 14 корпи које су коришћене за ове намене. Највише их је малих димензија, округлих или ваљкастог об-лика, са ручком, за прикупљање плодова воћа (инв. бр. Е879, Е747 ). Корпе трапезастог обли-ка са равном полеђином и лучном дршком биле су погодне за чување поврћа и воћа, јер су се могле качити на брвна (инв. бр. Е1776). Осим плетених предмета за чување зрнасте хране и поврћа, коришћене су и једноставне корпе или торбе направљене од коре дрвета. У збирци се налазе две корпе „крбуље” од смрекине коре оп-шивене траком од лесковог дрвета и једна торба „остава” од трешњеве коре код које су предњи и задњи део спојени жицом, док је леђни део торбе, који је мало дужи од предњег, пробушен како би се она могла качити на зид (инв. бр. Е886). Коришћена је за чување пасуља. За држање неприпремљене хране ко-риш ћене су и различите врсте бурића и чабри­ца. Велика бурад (каце) су коришћена за др-жа ње шљива док не превре за печење ра-ки је, али и за чување купуса. У чабрицама и бурићима чувани су зрнаста храна, поврће, зимница, сир, кајмак и маст. У периоду после Дру гог светског рата уместо дрвених почињу да се употребљавају емајлиране посуде, посебно за држање сира, кајмака и масти. За држање масти коришћене су канте за маст у облику

21

зарубљене купе са поклопцем. У збирци се на-лази једна канта за маст (инв.бр.3087). Оне су се у сеоским домаћинствима задржале до да-нас.У збирци је и једна зејтињача, крушкастог бока и високог врата са прстенастим венцем, коришћена за држање уља (зејтина). Израђена је од пречишћене глине и глеђосана је споља (инв. бр. Е2367). Зејтињаче су потиснуле ста-клене боце које су лакше за одржавање. Ћупови су посуде сличне лонцима, а коришћени су за остављање зимнице и хране. Били су различитих величина - од сасвим ма-лих до запремине од 100 литара. Израђивани су од пречишћене глине и глеђосани изнутра и споља. Велики ћупови за оставу зрнасте хране најчешће нису глеђосани. Украшавани су боје-њем, сливањем боје (од дна ка врху суда) и вегетабилним орнаментима, као и додавањем обру чева глине који су истовремено били и украс и ојачање суда. Мали ћупови су имали две наспрамно постављене дршке, док се на велике ћупове дршке нису постављале, јер не могу да издрже тежину суда. У збирци се налази 16 ћупова. Посуде за држање шећера, кафе и соли биле су израђиване од дрвета. Посуде за држање кафе и шећера су ваљкастог облика и имају по-клопац. У збирци постоји пет кафеница и једна посуда за шећер. Сланице су правоугаоне посу-де равног поклопца које на задњој страни обич-

но имају дршку или закачку о коју су качене на зид. Најчешће су прављене од дрвета, да би од тридесетих година двадесетог века почеле да се купују керамичке сланице сличног облика, а касније (50-их година) и лимене посуде. У збир-ци се налази једна сланица од лима са натписом „Успомена из Матарушке бање” (инв. бр. 2944). Од педесетих година за држање кафе, шећера, соли и других зачина почињу да се користе се-тови лимених кутија. У сету се обично налазе четири или пет кутија са поклопцем различитих величина - од најмање за држање алеве папри-ке, до највеће за чување шећера или кафе.

2. Посуђе за припремање хране

У групи посуђа за припрему хране нала-зе се посуде за хладну обраду хране (карлице, цедњаци, наћве, вангле) и посуде за термичку обраду хране - посуде за припремање хране на отвореном огњишту (црепуље, лонци, тигањи, шерпе „кастроле” и бакрачи), као и савременије емајлиране посуде за припрему хране на шпо-ретима. За разливање млека и скупљање кајмака коришћене су карлице. Овалног су облика, са дршкама на ужим странама, од којих је једна увек издубљена и служи за изливање млека. Не ке су коришћене и за мешење хлеба (инв. бр. Е578 ). „Осим дрвених карлица, постоје и су-дови од глине који се такође употребљавају у производњи кајмака. У Шумадији се употре-бљавају чиније за сакупљање кајмака, које су израђивали грнчари, пиротски мајстори.”47

У збирци се налази 10 керамичких кар-лица. Персида Томић је ове посуде у својој кла-сификацији керамичког посуђа назвала „чанко-ликим тавама”48. Сматрам да је, посебно за об-ласт о којој је реч у овом раду, назив керамичка карлица много примеренији и јаснији. Народни назив за ове посуде је ћаса или карлица. То су посуде уског дна и веома широког обода које на

47 Љиљана Ћертић, Традиционални судови за млеко и млечне производе /каталог/, Етнографски музеј у Београду, Београд, 1980, 5.48 Персида Томић, н. д., 90.

Чабрица са сиром у млекару, Рошци, 2003. година

22

једном крају имају левку за изливање течности (млека). Цедњак (грудара) је коришћен за цеђе-ње сира од сурутке. У збирци постоје две врсте цедњака који се разликују по начину израде и облику. Први је израђен од грубо тесане да-ске, има већи издубљен жлеб и изливак и три дуже ножице. Овалног је облика и накосо је пос тављен на ножицама ради бржег отицања сурутке (инв. бр. Е1067). Друга врста цедњака је у облику даске, правоугаоног облика, у коју је урезан жлеб којим отиче сурутка и на једној ужој страни има већи изливак (инв. бр. Е1053). Обе врста цедњака карактеристичне су за об-ласт Западне Србије.49 Осим цедњака израђених од дрвета у збирци се налази и један камени цедњак коришћен крајем века (инв. бр. ММ/Е59). У збирци је и једна вангла од месинга, овалног дна и облог трбуха, одакле се шири према прстенастом ободу. Са обе стране има две веће правоугаоне дршке пришвршћене нитнама. Коришћена је за мешење теста и мућење јаја крајем XIX века (инв. бр. Е2949). Наћве су коришћене за мешење и чување хлеба. Коритастог су облика, налик карлици са поклопцем. Качене су на брвна.

49 Љиљана Ћертић, н. д., 7.

Црепуље су коришћене за печење хлеба на отво-реном огњишту и данас су потпуно изобичајене. Израђене су на ручном колу облог су дна, са рупом за жарач у средини. У збирци се налази 11 црепуља и све су израђене у ужичком цен-тру. Ужичке црепуље разликују се од црепуља из других центара по појачаном ободу-венцу са спољне и урезаним украсима око рупе за жа-рач изведеним дрвеним шиљком са унутрашње стране. „После другог светског рата, када су по-чели да уносе штедњаке у сеоска домаћинства, у ужичком центру отпочели су да израђују суд типа таве - „округла” или „пекица” - за печење хлеба у пећници.”50 У збирци су две таве (пржуље, пеце или пекице) коришћене за печење хлеба и меса у шпоретима. Осим ових посуда израђују се и пржуље већих димензија и правоугаоног облика за печење прасића у фурунама. За припремање јела на отвореном огњишту највише су коришћени лонци израђени од печене земље на ручном колу. У збирци се налази 30 лонаца и сви су израђени у ужич-ком центру. Ужички центар је био познат по изради изузетно великих лонаца који су, осим за припрему хране на огњишту, коришћени и као ћупови за зимницу. Велики лонци су увек без дршки (мали су имали по једну), а после изобичавања огњишта почињу да се произво-

50 Персида Томић, н.д., 80.

Камена грудара у млекару, Рошци, 2003. године Припремање купуса у лонцима, Злакуса, 2009. године

23

де плићи лонци са две наспрамно постављене дршке за припрему хране на шпорету. На дну се, са спољне стране лонаца, налази печат ра-дионице у којој су направљени. Према печатима (крст у кругу, круг, два концентрична круга са крстом у мањем, круг са двоструким крстом, круг са крстом и четири тачке...) се може закључити да је већи број лонаца израђен у радионицама грнчара из Злакусе, чије је ознаке забележила Персида Томић. „Пратећи керамику на нашем тлу може се констатовати континуирана упо-треба утиснутих жигова почев од IX века, на примитивно рађеним судовима, скоро до наших дана, на оним судовима који су задржали своје архаичне словенске облике.”51 За кување мле-ка, качамака, разних варива и провирање воде на отвореном огњишту коришћени су котлови (бакрачи). Израђени су од бакра, калаисани су изнутра, овалног су дна и бокастог трбуха, са кованом дршком на врху. Дршка је качена за куку на „веригама” које су биле постављене изнад огњишта. “При развијенијем сточарству котао је био најважнији од свих тих судова. Био је најподеснији суд за варење млека. Млеко се у њему варило брзо, те није било дангубно при-пазити да не покипи.”52 У збирци се налази 9 бакрача. Тигањи су употребљавани за пржење хране и на отвореном огњишту и на шпоретима. „Тигањ је био широк и плитак и стављао се свом ширином над ватру - обично на гвоздени тро-ножац. Имао је сасвим дугу дршку, те се њиме лако радило на жару када није јак.”53 Тигањи су прављени од бакра или гвожђа, са врло дугач-ком гвозденом дршком. У збирци се налази један тигањ (инв. бр. Е959). Троножне шерпе (кастро-ле) су коришћене за кување и пржење хране на отвореном огњишту. Оне су равног дна са боком који се благо шири, дужом дршком и три ноги-це и подесне су за отворено огњиште. У збирци се налази једна „кастрола” (инв. бр. Е1073). По Сретену Вукосављевићу, оне нису биле много у употреби на отвореном огњишту, а касније

51 Марија Бирташевић, Технологија српске средњове­ковне керамике, Музеј примењенe уметности, Зборник бр.14, Београд, 1970, 95. 52 Сретен Вукосављевић, Историја сељачког друштва, књ. 2, Социологија становања, Београд, 1965, 152.53 Исто, 153.

нису биле подесне за затворено огњиште, због чега нису широко распрострањене.54 У периоду после Другог светског рата већину овог посуђа заменили су емајлирани судови индустријске производње. Емајлиране (тзв. „плаве”) шерпе, лонци и тигањи били су широко распрострањени од педестих, па све до осамдесетих година XX века. За термичку обраду хране у шпоретима доста су коришћене ђувечаре (посуде од печене земље) које су почеле да се производе по изо-бичавању отвореног огњишта. Њих су замениле емајлиране посуде истог облика и намене. Тепсије су коришћене за печење пита. Израђиване су од бакра, калаисане су, округлог су и равног дна и плитког равног бока. Осим ба карних, у послератном периоду коришћене су и емајлиране тепсије различитих облика и величина.

3. Посуђе за чување припремљене хране

Припремљена храна чувана је у посу-дама у којима је и припремана (шерпама или лонцима, али и у чинијама, чанцима, заструзи-ма, ручкама). Чинија је посуда у којој се чу-вало и послуживало јело. Народни назив је ћа са. У подзбирци керамичког посуђа налази се 5 чинија. Глеђосане су изнутра, делимично споља, и обично су украшене бојом. У употреби су биле и порцеланске чиније, као и лимене, емајлиране чиније са штампаним натписима и флоралним мотивима. У збирци се налази једна чинија са натписом „Врњачка бања” и мотивом пејзажа. У посебну групу спадају посуде за ношење хране радницима у поље или када се негде пође. То су чанци (заструзи) израђени од дрвета, равног дна и овалног бока са равним поклопцем, и ручке „котлајке”. Чанак (заструг) је дрвена посуда биконичног облика са равним поклопцем. Коришћен је за чување и ношење проје, сира, кајмака и качамака када се иде на рад у поље. У њему су ђаци носили ужину у школу.

54 Исто, 153.

24

Ручка је посуда карактеристична за пи-ротски центар. Коришћена је за ношење чорба-сте хране, млека и млечних производа радници-ма у поље. Одликује је полукружна дршка која је постављена изнад отвора-венца. Глеђосана је изнутра и споља и украшавана бојом и уре-зивањем. У збирци се налазе 3 ручке.

4. Посуђе за сервирање и конзумирање хране

За сервирање и конзумирање хране ко ри шћени су чанци, тањири, чиније, ћасе, са нови, сланици, посуде за сосеве, посуде за слатко и сл. Чанак (ћаса) је мања дубља посуда ко-ришћена за изношење хране на сто, али и за ношење хране. Од дна се шири у правој косини и завршава се ширим вертикално постављеним ободом. Израђен је на ножном колу од масне пре-чишћене глине, глеђосан изнутра и делимично споља. Као и тањири, украшаван је различитим техникама. У збирци се налази 9 чанака. Тањир је посуда која се користи за по-слу живање и конзумирање хране. Тањири изра-ђени од полупречишћене глине обавезно су глеђосани изнутра. Украшавани су различитим техникама. Најчешћи украси су концентрични кругови или спирале у боји, цветни мотиви или

мотиви настали сливањем боје и отискивањем бо је прстом. Постоје две врсте тањира од печене зем ље - они чији се бок шири у правој косини и завршава прстенастим рубом и они чији је ве-нац хоризонталан. У збирци посуђа налази се 21 тањир од печене земље. Осим ових, коришћени су и бели порцелански тањири у богатијим град-ским породицама већ почетком XX века, док су у сеоску средину дошли касније, око педесетих година истог века. У послератном периоду до-ста су коришћени и емајлирани (тзв. „плекани”) тањири са одштампаним натписима „Поздрав из Овчар Бање” и других бања по Србији, са фотографијама лечилишта, вегетабилним моти-вима и одштампаним именима. Били су веома широко распрострањени и у сеоској и у градској средини, па се и сада могу наћи, посебно у ста-рачким домаћинствима. У збирци се налази пет таквих тањира. Осим чинија, које су коришћене и за чување припремљене хране и за њено серви-рање и конзумирање, употребљаване су и ка-лаисане ћасе од бакра или бронзе. Коришћене су за послуживање и конзумирање чорбе и ређих јела. У збирци се чува једна ћаса (инв. бр. Е222). Сан (сахан) је суд у коме се сервира-ло густо јело. Сан је бакарна калаисана по-суда, налик дубоком тањиру, са разгрнутим и

Чинија, кат. бр. 52 Тањир, кат. бр. 64

25

назубљеним ивицама. Може бити са поклопцем облика зарубљене купе или без њега. Ова по-суда је карактеристична за области насељене муслиманским живљем. У Чачку и околини није била пуно заступљена. У збирци се налази један сан са поклопцем (инв. бр. Е1743). За служење различитих зачина и дода-така јелима, посебно у градској средини, ко-ришћене су посуде за со, бибер, уље, сирће и сосеве. Посуде за служење соли за трпезом зо-ву су сланици. Израђивани су од различитих материјала (дрвета, печене земље, метала, стакла). Најједноставнији и најстарији су дрве-ни солири прављени од једног комада дрвета, у облику чаше са стопом. Сланици од пече-не земље састоје се од две чинијице спојене дршком на средини, глеђосани су изнутра и делимично споља, и украшавани бојом (инв. бр. Е911). Стаклени сланици коришћени су углавном у градској средини у првој половини XX века. Састоје се махом од две посудице и држача који је у средини, док је стакло често резбарено и бојено (инв. бр. Е2123). У збирци се налазе две посуде од пор-целана, овалног дна, правоугаоног трбуха и равног отвора са избоченим кљунастим сиском за сипање течности и поклопцем. На једној је написано Зејтин, а на другој Сирће. Коришћене су за држање и служење уља и сирћета за сто-

лом, шездесетих година XX века (инв. бр. Е2951 и Е2952). У збирци се чува и једна чинија за сосе-ве од порцелана, овалног облика, постављена на већу овалну тацну, са по једном украс-ном дршком са обе уже стране. Коришћена је четрде стих година XX века за служење сосева за столом (инв. бр. Е2956). За служење слатког и шећера коришћене су различите стаклене и порцеланске посуде и тацне, углавном у градској средини.

5. Посуђе за држање и припремање пића

За доношење и чување воде коришћене су тикве, буце, тестије и ибрици. Најједноставнији судови за ношење и држање воде су тикве. Тикве веће запремине најчешће су коришћене за држање и ношење воде на рад или пут. У збирци постоји једна тик-ва за воду запремине од око 5 литара (инв. бр. Е2962). Буца (баквица) је дрвена посуда за воду, овалног дна састављена од дугица које су спојене металним обручевима. Има два мања от-вора за сипање воде и једну дужу дугу која има функцију ручке. На њој је причвршћена жица о коју се суд качи. Коришћена је за доношење и држање воде, највише у сеоској средини. У збирци се налази 5 баквица. Тестија је суд за доношење и држање воде. Направљена је од пречишћене гли-не, глеђосана споља и по грлићу, али не и са унутрашње стране, да би се одржала темпера-тура воде. Карактеристичан је за ове посуде сисак, мада могу бити и без њега. У збирци се налазе три тестије. Према положају сиска, који је окренут на горе код све три посуде, може се закључити да ове тестије припадају пиротској грнчарији. Украшене су бојом, урезивањем и вегетабилним орнаментима. У збирци се налазе и два ибрика коришћена крајем деветнаестог века у град-ској средини за држање воде. Ибрик је бакар-на, калаисана посуда, округлог равног дна, ваљкастог трбуха и дугог врата са већим излив-ком и дршком-ручицом (инв. бр. Е1739). Осим

Посуде за уље и сирће, кат. бр. 75 и 76

26

за држање и доношење воде коришћен је и за умивање и поливање при купању. За мужу и држање млека коришћене су дрвене ведрице (крављаче) и кофе. Ведрица је дрвена посуда састављена од дуга стегнутих дрвеним обручима. Једна дуга је продужена и служи као ручка за ношење. Оне су потпуно изобичајене. Уместо ведрица кориш-ћене су лимене кофе са ручком (вреслом), а кас није и емајлиране кофе. Лончићи од печене земље су дубоке по-суде без врата са израженим изливком-левком. Коришћени су за прављење киселог млека или, у новије време, за кување ракије, кафе и сл. У збирци се налази 11 лончића. Сви су израђени од пречишћене глине и обавезно глеђосани из-нутра и споља. За држање алкохолних пића коришћене су мешине, бурад, буренцад, вучије, џбанови, карте, чутуре, тикве и пљоске. Мешине од јареће коже коришћене су за држање и ношење вина или ракије све до краја деветнаестог века. У збирци се налази једна ме-шина. Буре је дрвена посуда за чување вина или ракије. Састављено је од дуга повезаних металним обручима, са два дна. Отвор на буре-ту затвара се дрвеним чепом. Пиће се истаче када се на место чепа стави славина (шајтов). За извлачење пића из бурета коришћена је на­тега (ајдук). Буре може бити запремине од десет

до двеста килограма. Бурад су држана у подру-мима. Буренце је буре мање запремине. У збир-ци се налази пет буренцади за чување ракије. Интересантно је буренце (инв. бр. Е1303) које на једној дужој страни има ручку за ношење. У буренцету се носило пиће на свадбама. Вучија је дугачко, уже буре које са једне стране има истесану ручку, а са друге изливак (сисак). Ко ришћена је за држање вина или ракије. У збирци се чува 7 вучија. Џбан је дрвена посуда облика зарубљене купе са лучном ручицом на средини горњег дела. Коришћен је за држање ракије. У збирци се налазе три џбана. Карта је дрвена посуда равног дна и ваљкастог трбу-ха који се у горњем делу сужава и завршава грлићем. У горњем делу трбуха посуде на једној страни је масивна лучна ручка, а на другој си-сак. Коришћена је за држање вина или ракије. За ношење и држање ракије, посебно ка да се иде на пут или се позивају сватови, коришћене су чутуре „буклије”. Чутура је посуда од дрвета, округла, благо испупчена са четири ногице и дрвеним затварачем. Обично је, ради лакшег ношења, опасана каишем. Прављене су дубљењем једног комада дрвета или спајањем дрвених дашчица (дуга) обручима (инв. бр. Е1294). У збирци се налази 15 чутура. Осим др-вених, посебно за ношење ракије, коришћене су чутуре израђене од тикве, пробушене на врху и везане узицом ради лакшег ношења. Отвор чуту-ре затваран је делом кочањке (инв. бр. Е2963).

Ибрик, кат. бр. 86 Чутура, кат. бр. 102

27

За ношење алкохолних пића коришћене су и пљоске од печене земље, стакла или мета-ла. У збирци се налазе једна пљоска од печене земље и једна од стакла. За држање пића коришћене су и разли-чите врсте стаклених боца. Интересантни су стаклени балони за држање и ношење ракије или вина оплетени прућем, који су и данас у употреби у многим сеоским домаћинствима. За припремање пића коришћене су ста-клене флаше за сода­воду и флаше за клакер. У збирци се налазе једна флаша за сода-воду (сифон) запремине од једног литра, две флаши-це (сифончићи) запремине четврт литра, као и флашица за продају клакера. Коришћене су у содаџијској радњи Стојана Кубуровића у Чачку. За кување кафе и чаја коришћене су џезве и чајници. Џезве су коришћене искључиво за ку вање кафе. У збирци се налази шест џезви. Израђене су од бакра или месинга и калаиса-не су изнутра. Све су облика зарубљене купе, са изливком са једне и дужом дршком са друге стране. Интересантна је џезва за једну кафу, облика зарубљене купе, украшена урезаним мо тивом у облику полумесеца и звезде испод којих је штампаним ћириличним словима уре-зан натпис „САРАЈЕВО”. Вероватно је била део сервиса са више различитих посуда за кување и служење кафе, какви су као сувенир куповани у Сарајеву (инв. бр. Е2488). У збирци се налази и емајлирана џезва за кување једне кафе, беле боје, украшена са три водоравне линије златне боје. Купљена је 1950. године. У збирци се на-лазе и два емајлирана чајника, коришћена за кување чаја шездесетих година XX века.

6. Посуђе за сервирање пића

У овој групи посуђа налазе се бока-ли, бардаци, чутуре, различите врсте боца за служење пића, шоље и лончићи, шољице за кафу и филџани. Бокали су посуде у облику зарубљене купе са дужим вратом и наглашеним левком и једном дршком. Коришћени су за држање и служење вина и воде, али и за поливање при прању руку или купању. У збирци се налазе три бокала од печене земље, богато украшена бојом, рељефним

орнаментима и урезима. Најчешће су глеђосани споља и карактеристични су за војвођанску кера-мику, док су у овом крају мање коришћени. Осим бокала израђених од печене земље коришћени су и стаклени бокали, углавном за вино. Од пе-десетих година у употреби су емајлирани бокали коришћени највише за држање воде и поливање при умивању и прању руку. Бардаци су посуде коришћене искључиво за служење ракије. С обзиром да је чачански крај познат по производњи ракије, не чуди што се у збирци налази 18 бардака. Израђени су од пречишћене глине, глеђосани су и богато укра шавани, јер спадају у свечарско посуђе. Већина бардака је бокастог трбуха и издуженог врата. Врат, дршка и сисак су спојени. Углавном су их радили пиротски грнчари. Украшени су најчешће рељефним украсима (цветићи са лис-кама), урезиваним вегетабилним орнаментима, таласастим, спиралним линијама и антропо-морфним орнаментима (врат суда у облику жен-ског попрсја). Антропоморфни орнамент ка рак-теристичан је за пиротску грнчарију. Ива њички грнчар Драгослав Стојковић је шездесетих и се-дамдесетих година XX века на израђеним бар-дацима исписивао и текстове („Није мајка роди-ла јунака да попије ракију из овог ивањичког бардака”).55 Нажалост, у збирци не постоји ниједан бардак са натписом.

55 Казивач Драгослав Стојковић, грнчар из Ивањице.

Бардак, кат. бр. 121

28

Флаше за служење алкохолних пића израђиване су од стакла и биле су различитих облика. Користиле су се боце од дебљег про-видног стакла равног дна, спљоштеног трбуха и издуженог врата који се завршава разгрнутим венцем, а које су биле израђиване у различи-тим величинама. Дволитар је стаклена боца запремине два литра, литар запремине једног литра, полујак запремине 1/2 литра, литри­ца запремине од два, полић од једног, чокањ од 0,5 и шулић од 0,3 децилитара.56 У збирци се налази један литар коришћен за држање и служење ракије, купљен тридесетих година XX века. Био је део сервиса за служење ракије који се састојао од литра и шест полића. У збирци постоји и већи број чокања коришћених за служење ракије, највише у кафанама. Они су у употреби и данас. Лончићи израђени од печене земље ко-ришћени су и за припрему и служење кафе, чаја, млека и куване ракије. Лимени лончићи (ци менте) су доста коришћени у сеоским дома-ћинствима. Стаклене чаше различитих облика и ве-личина коришћене су за служење воде, безалко-холних и алкохолних пића. У збирци се налази

56 Живота Драмлић, колекционар из Чачка, у својој приватној колекцији има све набројане боце које је уступио Музеју за изложбу. У нашој збирци се налази само литар и већи број чокања.

неколико чашица за служење ракије, купљених четрдесетих и педесетих година XX ве ка. Доста су коришћене и чаше за служење вруће ракије. У збирци се налази шест оваквих чаша од прозирног ливеног стакла, равног дна, ребрастих бокова и ширег задебљаног отвора. У збирци постоје су и две чаше за вино, равног дна, бокасте, које се шире ка венцу, украше-не при врху са три водоравне линије (инв. бр. Е2221). Шољице за кафу биле су израђиване од печене земље и порцелана. У збирци се на-лази пет шољица за кафу од печене земље. Израђене су од пречишћене глине и украшене углавном меандрастим мотивима. Шољице за служење кафе од порцелана коришћене су у градској средини. Најстарији примерак у збир-ци је шољица за кафу од порцелана, коришћена крајем XIX века (инв. бр. Е2218). Филџани за пијење кафе нису били ши роко распрострањени у Чачку и околини. У збир ци се чува један филџан од порцелана, прсте настог дна, бокаст, са разгрнутим венцем. На дну су, са унутрашње стране, златном бојом исликани полумесец и звезда (инв. бр. Е2110).

Шољица, кат. бр. 138 Флаше, кат. бр. 125 - 131

29

Прибор

1. Прибор за припремање хране

За припрему хране коришћени су лопа­ри за размесивање хлеба, лопатице, варјаче, мешачи, кутлаче за мешање хране при кувању, тучкови и ступе, ренда, цедиљке за туцање и обраду намирница, ножеви за сечење намирни­ца, мутилице за јаја, различите модле за колаче, машинице за млевење ораха и смокви, вађење коштица, секачи за хлеб, пржуље и млинови за кафу. Лопар је округла дрвена даска са дужом или краћом дршком која је на врху заобљена и има отвор за качење. Коришћен је за мешење и преношење умешеног хлеба од наћви до пећи. У збирци се налази 11 лопара. Различите дрвене лопатице, варјаче и мешалице коришћене су за мешање хране при кувању или за захватање намирница. У збирци се налазе две лопатице од дрвета код којих је лопатасти део са једне стра-не раван, док је са друге благо заобљен и са масивном дршком. Коришћене су за мешање качамака. У збирци се налази и једна варјача (инв. бр. Е739) коришћена за мешање прили-

ком топљења масти. Варјача има две главе за мешање постављене на супротним странама дршке, од којих је једна мања, а друга већа. Мешалице (мешачи) су предмети од дрвета са звездасто постављеним крацима на врху дуже дршке. У збирци се налазе два мешача, од којих један има пет, а други три звездасто постављена крака. Коришћени су за мешање пасуља. Кутлаче од дрвета су коришћене за мешање хране при кувању и за сипање јела. Врло су сличне кашикама, само су већих димензија. У збирци се налази 14 кутлача. За сечење су коришћени ножеви куповани од гвожђарских трговаца. Ручне мутилице за јаја израђене су од спирално увијене жице постављене на дужу дрвену дршку. Њима су се мутила јаја све до појаве електричних миксера. И данас се могу наћи у домаћинствима. Ступе су најчешће биле од издубљеног трешњевог стабла, а туцало се дрвеним тучком. Коришћене су за туцање кафе, соли, бибера, па-прике... У збирци се налази пет ступа за туцање соли и кафе и један аван са тучком за туцање белог лука. Аван је округле стопе, кратког вра-та, ваљкаст, украшен рељефним прстеном на средини, са тучком ваљкастог облика (инв. бр. Е1461). Ренде је коришћено за сечење и рендање поврћа и воћа. У збирци се налазе два рендета од дрвета, правоугаоног облика. У даску су на

Аван са тучком, кат. бр. 153 Пржуља за кафу, кат. бр. 164

30

средини постављена два метална сечива (једно рецкасто, а друго равно). Левак је коришћен за сипање свих врста течности. У збирци се налази један дрвени ле-вак облика зарубљене купе на чијем је доњем делу округао метални отвор. Левци израђени од тањег лима куповани су од лимара, а од пе-десетих година XX века почињу да се користе емајлирани левци фабричке производње. Различите справе су у домаћинствима ко ришћене за обликовање теста и колача, чи-шћење од коштице, млевење и сечење, а мно ге од њих се, у нешто измењеном облику, и данас могу наћи у домаћинствима. У збирци се налазе и два калупа за ко-лаче направљена од дебљег лима. Састоје се од металне правоугаоне плочице на којој је не ко лико различитих перфорираних облика и ли мене покретне посудице која се помера пре-ко перфорације. У посудицу је стављано при-премљено тесто које је под притиском прола-зило кроз одговарајући облик. Модле за колаче различитих облика и величина куповане су од лимара и коришћене и у градској и у сеоској средини седамдесетих година XX века. У збирци се налази и један шприц за украшавање торти и колача направљен од дебљег лима. Машинице за вађење коштица из воћа, најчешће вишања, биле су неизоставни део прибора за припрему слатког и колача. У збир-ци се налазе две овакве машинице израђене од лима и жице. Машинице за млевење ораха и смокви су и данас у употреби. Индустријске су производње и израђене су од гвожђа.У збирци се налази један секач за хлеб коришћен тридесетих годи-на двадесетог века.Састоји се од већег кружног сечива постављеног на дрвену даску. Пржуље су коришћене за пржење кафе на отвореном огњишту и на шпоретима. Пржуља за пржење кафе на отвореном огњишту била је ваљкастог или лоптастог облика, са вратанцима и уздужно причвршћеном дршком од гвоздене шипке. Од педесетих година XX века коришћене су правоугаоне пржуље прављене од лима, са усађеним ваљком у који су уграђени електрични грејачи. Правиле су их занатлије и коришћене су до седамдесетих година XX века.

Ручни млинови за млевење кафе били су широко распрострањени све до седамде-сетих година двадесетог века. Од свег посуђа ко је се користило за припрему кафе, једино млин за кафу није турског порекла, већ је на на ше просторе дошао из Солуна, а код нас се почео производити почетком прошлог века (по Крешевљаковићу).57 Народни назив за ручни млин за кафу је воденица. У збирци се чува шест воденица за кафу. Израђиване су од гвожђа и месинга и ваљкастог су облика. Састоје се из два дела - горњи има зупчаник, осовину и но-жеве за млевење кафе у зрну, док је доњи део посуда у коју упада самлевена кафа. Оба дела су спојена завртњем помоћу кога се састављају и растављају. Од педесетих до шездесетих го-дина XX века чачанска фабрика „Слобода” про-изводила је ручне млинове за кафу. У збирци се налази један млин произведен у увој фабрици (инв. бр. Е1981). У збирци се налазе један стони млин за кафу и један стони млин за шећер. Стони млин за кафу састоји се од металног левка који у сре дини има ручку за окретање при млевењу, углављеног у трапезасто постоље од порцелана у коме је смештена фиока у коју упада самле-вена кафа (инв. бр. Е2511). Млин за шећер је израђен по истом принципу, само што су пос-тоље и фиочица од дрвета. Произведен је у фа-брици „Титан” и коришћен је педесетих година двадесетог века (инв. бр. Е3081).

2. Прибор за конзумирање хране

За сипање чорбасте хране коришћене су кутлаче, за конзумирање хране за столом ка-шике, виљушке и ножеви различитих облика и материјала, за служење слатког, колача и кафе кашичице, а за изношење послужења на сто та-бле (послужавници). Дрвене кутлаче су, осим као прибор за припрему хране, коришћене и за сипање и послуживање хране у сеоским домаћинствима. Од двадесетих година двадесетог века почињу се куповати у трговинама кутлаче од алпака

57 Хамдија Крешевљаковић, н. д., 221.

31

ко је су коришћене све до седамдесетих година истог века. У градској средини су металне кут-лаче, посебно у богатијим трговачким породи-цама, коришћене већ крајем XIX века. Дрвене кашике су за своје потребе изра-ђивали сами сељаци или су куповане од Цигана на вашарима. У збирци се налазе 33 кашике, различитих облика и величина, украшаване углав ном плитко урезиваним геометријским ор-наментима. Интересантна је кашика (инв. бр. Е175) чији је врх дршке украшен са тринаест разнобојних уметнутих перлица. Осим дрвених кашика коришћене су и кашике израђене од ал-пака, али више у свечаним приликама. „Сељаци се служе дрвеном кашиком, а за госте имају тзв. „калајне кашике”.”58

Металне виљушке и ножеви набављани су у трговинама и у сеоској и у градској среди-ни. У богатим градским породицама коришћен је есцајг из увоза, израђен у великим европ-ским центрима, који је почетком XX века био чест свадбени дар и део мираза богатих уда-вача. У збирци се чува један комплет сребрног есцајга за шест особа (18 комада) израђен у Француској, са жигом и ознаком радионице (инв. бр. Е3049). Кашичице од разних врста метала ко ри-шћене су углавном у градској средини за слу-жење слатког и колача, док су се у сеоској сре-

58 Јеремије М. Павловић, н. д., 50.

дини најчешће служили шећер и вода. Кување слатког је прво било заступљено у граду, па је тек касније прихваћено и у сеоској средини.59 У збирци се налази 10 кашичица. Послужавници (табле) су плитке посу-де са благо уздигнутим и развраћеним обо-дом, различитих облика и величина. Често су укра шавани, јер су поред употребне имали и естетску функцију. У збирци се налази 6 послу-жавника. Посебно је интересантан послужав-ник (табло) од дрвета, правоугаоног облика, са двема дршкама спојеним жицом за уже стране. Украшен је у централном делу двема плитко урезаним лалама (инв. бр. Е900).

59 Исто, 66.

Есцајг, кат. бр. 182Кашика, кат. бр. 174

32

33

КАТАЛОГ

34

1. КорпаМилићевци, Чачак, око 1970. годинеВрбово пруће, уплитање, корпарски рад

Коришћена за чување и пренос воћа.Димензије: висина: 20 cm; дужина: 36 cm

Инв. бр. Е 747

3. КорпаБрезова, Ивањица, око 1945. годинеЛесково пруће, уплитање, корпарски рад

Коришћена за чување и пренос воћа и поврћа.Димензије: висина: 21,5 cm; ширина: 16,5 cm

Инв. бр. Е 1776

2. Корпа, прућараВујетинци, Чачак, половина XX векаВрбово пруће, уплитање, корпарски рад

Коришћена за сакупљање и чување воћа.Димензије: висина: 11 cm; дужина: 22 cm

Инв. бр. Е 879

4. Корпа, крбуљаБез података

Смрекова кора, савијање и прошивање лесковим прућемКоришћена за чување воћа и поврћа.

Димензије: висина: 23,5 cm; дужина: 52 cmИнв. бр. Е 888

1. Посуђе за чување неприпремљене хране

4. Корпа, крбуљаБез података

Смрекова кора, савијање и прошивање лесковим прућем

35

5. Торба, оставаЛозница, Чачак, почетак XX века

Трешњева кора, савијање и спајање жицомКоришћена за чување пасуља.

Димензије: висина: 42 cm; ширина: 25,5 cm Инв. бр. Е 886

7. ЧабрицаИвањица, око 1960. године

Буковина, тесање, резање и спајање дугаКоришћена за чување сира.

Димензије: висина: 38 cm; пречник дна: 34 cmИнв. бр. Е 3080

6. ЧабрицаГорњи Дубац, Лучани, око 1960. годинеБуковина, тесање, резање и спајање дуга

Коришћена за чување кајмака.Димензије: висина: 40 cm; пречник дна: 30 cm

Инв. бр. Е 2259

8. Чабрица, каблићЕрчеге, Ивањица, половина XX века

Чамовина,тесање, резање и спајање дугаКоришћен за чување сира.

Димензије: висина: 20 cm; пречник дна: 17 cmИнв. бр. Е 1215

36

9. Канта за мастПријевор, Чачак

Метал, индустријски производКоришћена за чување масти.

Димензије: висина: 36,5 cm; пречник дна: 36 cmИнв. бр. Е 3087

11. ЋупПрислоница, Чачак, око 1935. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за остављање паприке.

Димензије: висина: 45 cm; пречник дна: 18 cmИнв. бр. Е 1815

10. ЗејтињачаКрагујевац, око 1950. годинеГлина, израђена на ножном колу

Коришћена за држање уља (зејтина).Димензије: висина: 18 cm; пречник дна: 8 cm

Инв. бр.2367

12. ЋупЧачак, око 1957. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за држање сира.

Димензије: висина: 21,5 cm; пречник дна: 13,5 cmИнв. бр. Е 553

37

13. ЋупМилићевци, Чачак

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за остављање зимнице.

Димензије: висина: 30 cm; пречник отвора: 16 cmИнв. бр.Е 727

15. КафеницаДљин, Лучани, око 1950. годинеДрво, дубљена и обрађена на стругу

Коришћена за држање кафе.Димензије: висина: 17 cm; пречник дна: 13 cm

Инв. бр.Е 1229

14. ЋупБресница, Чачак, око 1965. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за држање киселог млека.

Димензије: висина: 27 cm; пречник дна: 13 cmИнв. бр.Е 1538

16. КафеницаМеђувршје, Чачак,

Дрво, израђена на стругуКоришћена за држање кафе.

Димензије: висина: 18,5 cm; пречник дна: 9 cmИнв. бр.Е 952

38

17. Кафеница Дучаловићи, Лучани, око 1920. године

Дрво, израђена на стругуКоришћена за држање кафе.

Димензије: висина: 17,5 cm; пречник дна: 9,5 cmИнв. бр.Е 1873

19. СланицаГорњи Дубац, Лучани, око 1940. године

Чамовина, дељањем и резањем Коришћена за држање соли.

Димензије: висина: 15,5 cm; ширина: 12 cmИнв. бр. Е 1057

18. СланицаМочиоци, Ивањица, око 1960. године

Трешњево дрво, дељањем и резањемКоришћена за држање соли.

Димензије: висина: 17 cm; ширина: 15,5 cmИнв. бр. Е 1210

20. СланицаБез података

Лим, емајлирање, индустријски производКоришћена за држање соли.

Димензије: висина: 23 cm; пречник дна: 13,5 cmИнв. бр. Е 2944

21. Сет кутија за зачине (4 комада)Чачак, око 1965. године

Лим, индустријски производКоришћене за држање кафе, шећера, соли,

алеве паприке и других зачина.Димензије: висина: 18; 13,5; 11,5; 8,5 cm. ширина: 9,5; 8,5; 6,5; 5,5 cm.

Инв. бр.Е 3048

39

22. Карлица Смиљевац, Ивањица, око 1920. године

Дрво,тесање и дубљење Коришћена за држање и разливање млека, као и

при прављењу кајмака.Димензије: дужина: 61,5 cm; ширина: 23,5 cm

Инв. бр. Е 2434

24. КарлицаКотража, Лучани

Дрво,тесање и дубљење Коришћена за мешење хлеба.

Димензије: дужина: 44 cm; ширина: 40 cmИнв. бр. Е 578

2. Посуђе за припремање хране

23. КарлицаМојсиње, Чачак, око 1940. године

Дрво,тесање и дубљење Коришћена за држање и разливање млека, као и

при прављењу кајмака.Димензије: дужина: 37 cm; ширина: 16,5 cm

Инв. бр. Е 1285

25. Керамичка карлицаПрислоница, Чачак, око 1935. године

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за разливање млека.

Димензије: висина: 13 cm; пречник дна: 17,5 cmИнв. бр. Е 1456

40

27. Цедњак, грудараРошци,Чачак, почетак ХХ века

Камен, каменорезачка израдаКоришћен за цеђење сурутке при прављењу сира.

Димензије: дужина: 69 cm; пречник: 56 cmИнв. бр. ММ/Е 59

26. Керамичка карлицаЛиса, Ивањица, око 1948. године

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за разливање млека.

Димензије: висина: 11 cm; пречник дна: 14,5 cmИнв. бр. Е 1455

28. Цедњак, грудараДоњи Бањани, Љиг, око 1950. годинеБуково дрво, тесање, дубљење и резање

Коришћен за цеђење сурутке при прављењу сира.Димензије: висина: 32,5 cm; пречник: 42,5 cm

Инв. бр. Е 1067

29. Цедњак, грудараКаона, Лучани, око 1950. године

Буково дрво, дељање и тесање Коришћен за цеђење сурутке при прављењу сира.

Димензије: висина: 5 cm; дужина: 48 cmИнв. бр. Е 1053

41

31. НаћвеКосовица, Ивањица, око 1900. године

Дрво, тесање и дубљење Коришћене за мешење хлеба.

Димензије: дужина: 56,5 cm; ширина: 37,5 cmИнв. бр. Е 1293

30. ВанглаЧачак, око 1890. годинеМесинг, занатска израда

Коришћена за мешење теста и мућење јаја.Димензије: висина: 13 cm; пречник отвора: 25 cm

Инв. бр. Е 2949

32. ЦрепуљаГорња Горевница, Чачак, око 1950. године

Глина, израђена на ручном колуКоришћена за печење хлеба на отвореном огњишту.Димензије: висина: 7 cm; пречник отвора: 33,5 cm

Инв. бр. Е 954

33. ЦрепуљаЧачак, око 1970. године

Глина,израђена на ручном колуКоришћена за печење хлеба на отвореном огњишту.Димензије: висина: 6 cm; пречник отвора: 29 cm

Инв. бр. Е 1975

42

35. ЛонацКраварица, Лучани, око 1950. године

Глина, израђен на ручном колуКоришћен за кување хране на отвореном огњишту.Димензије: висина: 26,5 cm; пречник дна: 15,5 cm

Инв. бр. Е 528

34. Тава, пржуљаВучковица, Лучани, око 1965. године

Глина, израђена на ручном колуКоришћена за печење меса на отвореном огњишту и у

штедњаку.Димензије: висина: 8,5 cm; ширина: 39 cm

Инв. бр. 556

36. ЛонацБели Камен, Лучани, око 1950. године

Глина,израђен на ручном колуКоришћен за кување хране на отвореном огњишту.

Димензије: висина: 15 cm, пречник дна: 19 cm Инв. бр. Е 521

37. Лонац Бресница, Чачак, око 1950. године

Глина, израђен на ручном колуКоришћен за кување хране на отвореном огњишту.

Димензије: висина: 28 cm, пречник дна: 15 cmИнв. бр. Е 1907

43

39. ЛонацЧачак, око 1970. године

Глина, израђен на ручном колуКоришћен за кување хране на отвореном огњишту.Димензије: висина: 19 cm; пречник дна: 17,5 cm

Инв. бр. Е 1977

38. ЛонацБез података

Глина, израђен на ручном колуКоришћен за кување хране на отвореном огњишту.Димензије: висина: 30,5 cm;пречник дна: 17,5 cm

Инв. бр.Е 527

40. БакрачЧачак

Бакар, ковање, занатски рад Коришћен за кување млека и качамака на отвореном огњишту.

Димензије: висина: 19 cm; пречник дна: 34 cmИнв. бр. Е 1688

41. БакрачБуковик, Нова Варош, око 1940. године

Бакар, ковање, занатски радКоришћен за кување хране на отвореном огњишту.

Димензије: висина: 21 cm; пречник дна: 24 cmИнв. бр.Е 1980

44

43. ТигањГорњи Милановац

Бакар, гвожђе, ковање, занатски радКоришћен за припрему хране

на отвореном и затвореном огњишту.Димензије: висина: 5,5 cm; пречник дна: 17 cm

Инв. бр. Е 959

42. БакрачГорњи Милановац

Бакар, ковање, занатски радКоришћен за кување хране и грејање

воде на отвореном огњишту.Димензије: висина: 13 cm; пречник дна: 24 cm

Инв. бр. Е 905

44. Шерпа, кастролаКотража, Лучани

Метал, eмајлирање, индустријски производКоришћена за припремање хране на отвореном огњишту.

Димензије: висина: 7 cm; пречник дна: 16 cmИнв. бр. Е 1073

45. ШерпаЧачак, око 1958. године

Метал, емајлирање, произведена у фабрици „Слобода“ у ЧачкуКоришћена за припремање јела на шпорету.

Димензије: висина: 6,5 cm; пречник дна: 12 cmИнв. бр.Е 3052

45

47. ТигањЧачак, око 1965. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћен за припремање хране на шпорету.

Димензије: висина: 3,5 cm; пречник дна: 19 cmИнв. бр.Е 3050

46. ЛонацЧачак, око 1960. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћена за припремање хране на шпорету.

Димензије: висина: 14,5 cm; пречник дна: 16 cmИнв. бр.Е 3051

48. ТепсијаШареник, Ивањица

Бакар, ковање, занатски рад Коришћена за печење пита.

Димензије: висина: 6 cm; пречник дна: 31,5 cmИнв. бр. Е 1576

46

49. ЧинијаБез података

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за чување и изношење хране на сто.

Димензије: висина 8 cm; пречник отвора: 19,5 cmИнв. бр. Е 2879

51. ЧинијаМочиоци, Ивањица, око 1950. године

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за чување и изношење хране на сто.

Димензије: висина: 6,5 cm; пречник отвора: 19,5 cmИнв. бр. Е 831

50. ЧинијаМочиоци, Ивањица, око 1960. године

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за изношење хране на сто.

Димензије: висина 7 cm; пречник отвора: 15,5 cmИнв. бр. Е 834

52. ЧинијаЧачак, око 1960. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћена за чување и изношење хране на сто.

Димензије: висина: 6 cm; пречник отвора: 20 cmИнв. бр. Е 3060

3. Посуђе за чување припремљене хране

53. Чанак, застругБресница, Чачак

Дрво, израђен на стругуКоришћен за чување и ношење хране.

Димензије: висина: 8 cm, пречник дна: 8,5 cmИнв. бр. Е 1235

47

55. Чанак, застругБез података

Дрво, израђен на стругуКоришћен за чување и ношење хране.

Димензије: висина: 6 cm, пречник дна: 8,5 cmИнв. бр. Е 1237

54. Чанак, застругМеђувршје, Чачак

Дрво, израђен на стругуКоришћен за чување и ношење хране.

Димензије: висина: 5 cm; пречник дна: 8 cmИнв. бр. Е 1231

56. РучкаВујетинци, Чачак

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за ношење хране радницима у поље.Димензије: висина: 17 cm; пречник дна: 10 cm

Инв. бр. Е 551

57. РучкаМочиоци, Ивањица, око 1960. године

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за ношење хране радницима у поље.Димензије: висина: 26 cm; пречник дна: 9,5 cm

Инв. бр. Е 835

48

59. ЧанакБресница, Чачак, око 1960. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за изношење хране на сто.

Димензије: висина: 4 cm; пречник отвора: 19 cmИнв. бр. Е 1541

58. Чанак Вујетинци, Чачак

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за изношење хране на сто.

Димензије: висина: 8 cm, пречник отвора: 19 cmИнв. бр. Е 1762

60. ЧанакРошци, Чачак, око 1970. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за изношење хране на сто.

Димензије: висина: 7,5 cm; пречник отвора: 16,5 cmИнв. бр. Е 1545

4. Посуђе за сервирање и конзумирање хране

61. ТањирВујетинци, Чачак, око 1950. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за конзумирање хране за столом.

Димензије: висина: 4,5 cm; пречник отвора: 16 cmИнв. бр. Е 560

58. Чанак 59. Чанак

49

63. ТањирВујетинци, Чачак

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за конзумирање хране за столом.

Димензије: висина: 5,5 cm, пречник отвора: 18 cmИнв. бр. Е 566

62. ТањирГорњи Дубац, Лучани

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за конзумирање хране за столом.

Димензије: висина: 4,5 cm; пречник отвора: 17 cmИнв. бр. Е 558

64. ТањирБресница, Чачак, око 1960. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за конзумирање хране за столомДимензије: висина: 4 cm; пречник: 13 cm

Инв. бр. Е 1543

65. ТањирБез података

Бакар, ковање, казанџијски радКоришћен за конзумирање хране за столом.

Димензије: висина: 4 cm; пречник отвора: 18,3 cmИнв. бр. Е 2210

50

67. ТањирЧачак, око 1960. године

Метал, емајлирање, произведен у фабрици „Слобода“ у Чачку

Коришћен за конзумирање хране за столом.Димензије: висина: 2,5 cm; пречник: 18,5 cm

Инв. бр. Е 3059

66. ТањирЧачак, око 1960. године

Метал, емајлирање, произведен у фабрици „Слобода“ у Чачку

Коришћен за конзумирање хране за столом.Димензије: висина: 2,5 cm; пречник: 18,5 cm

Инв. бр. Е 3058

68. ТањирЧачак, око 1960. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћен за конзумирање хране.

Димензије: висина: 2 cm; пречник: 20cmИнв. бр. Е 3061

69. ЋасаЛозница, Чачак, око 1900. године

Бронза, ливење, казанџијски радКоришћена за сервирање течних јела.

Димензије: висина: 9 cm; пречник отвора: 22,5 cmИнв. бр. Е 222

51

71. Сланик, солирВучковица, ЛучаниДрво, израђен на стругу

Коришћен за служење соли за столом.Димензије: висина: 5,4 cm; пречник дна: 4,5 cm

Инв. бр. Е 612

70. Сахан, сан са поклопцемГорњи Милановац

Бакар, казанџијски радКоришћен за сервирање густих јела.

Димензије: висина: 7 cm; пречник: 22,5 cmИнв. бр. Е 1743

72. Сланик, солирМеђувршје, Чачак

Дрво, израђен на стругуКоришћен за служење соли за столом.

Димензије: висина: 6 cm; пречник дна: 6 cmИнв. бр. Е 1245

73. Сланик, солирГорња Горевница, Чачак, око 1930. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за служење соли за столом.

Димензије: висина: 5,5 cm; дужина: 12 cmИнв. бр. Е 911

73. Сланик, солирГорња Горевница, Чачак, око 1930. године

74. СланикЈагодина, око 1930. годинеСтакло, индустријски производ

Коришћен за служење соли и бибера за столом.Димензије: висина: 3 cm; дужина: 7,2 cm

Инв. бр. Е 2123

52

75. Посуда за уљеЧачак, око 1960. године

Порцелан, индустријски производКоришћена за служење уља за столом.

Димензије: висина: 22,5 cm; ширина: 7,5 cmИнв. бр. Е 2952

76. Посуда за сирћеЧачак, око 1960. године

Порцелан, индустријски производКоришћена за служење сирћета за столом.

Димензије: висина: 22,5 cm; ширина: 7,5 cmИнв. бр. Е 2951

77. Чинија за сосевеЧачак, око 1940. године

Порцелан, индустријски производКоришћена за служење сосева за столом.

Димензије: висина: 11,5 cm; ширина: 25,5 cmИнв. бр. Е 2956

79. Посуда за шећерЧачак, око 1960. године

Порцелан, индустријски производКоришћена за држање и служење шећера за столом.

Димензије: висина: 10,5 cm; пречник дна: 5 cmИнв. бр. Е 2954

78. Посуда за слаткоЈагодина, око 1930. годинеСтакло, индустријски производКоришћена за служење слатког.

Димензије: висина: 4,5 cm; пречник дна: 11 cmИнв. бр. Е 2238

75. Посуда за уље

76. Посуда за сирће

53

80. ТикваГорачићи, Лучани, око 1950. године

Тиква, сечење и чишћење од семена и салаКоришћена за држање и ношење воде.

Димензије: висина: 39 cm; пречник дна: 25 cmИнв. бр. Е 2962

5. Посуђе за држање и припремање пића

81. Буца, баквицаПресека, Ивањица

Дрво,тесање, резање и спајање дугаКоришћена за држање воде.

Димензије: висина: 27 cm; ширина: 28 cmИнв. бр. Е 1296

82. Буца, баквицаЕрчеге, Ивањица

Дрво,тесање, резање и спајање дугаКоришћена за држање воде.

Димензије: висина: 23 cm; ширина: 27 cmИнв. бр. Е 1298

83. Буца, баквицаВучковица, Лучани

Дрво, резање и спајање дугаКоришћена за држање воде.

Димензије: висина: 25,5 cm; ширина: 25,5 cmИнв. бр. Е 627

54

84. Тестија Чачак, око 1960. године

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за ношење и чување воде.

Димензије: висина: 19,5 cm; пречник дна: 7 cmИнв. бр. Е 725

85. ТестијаБез података

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за ношење и чување воде.

Димензије: висина: 20,5 cm; пречник дна: 7 cmИнв. бр. Е 550

87. ИбрикБез података

Бакар, израђен ковањемКоришћен за доношење и држање воде.

Димензије: висина: 26 cm; пречник дна: 16,4 cmИнв. бр. Е 2211

86. ИбрикЧачак, крај XIX века

Бакар, израђен ковањемКоришћен за доношење и држање воде.

Димензије: висина: 32 cm; пречник дна: 23 cmИнв. бр. Е 1793

55

88. Ведрица, крављачаГорачићи, Лучани, око 1920. године

Дрво,тесање и резањеКоришћена за мужу млека.

Димензије: висина: 35 cm; пречник дна: 28 cmИнв. бр. ММ/Е 5

89. Канта за млекоИвањица, око 1950. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћена за чување млека.

Димензије: висина: 28,5 cm; пречник дна: 17,5 cmИнв. бр. Е 3079

90. Лонче Без података

Глина, израђено на ножном колуКоришћено за припрему и држање киселог млека.Димензије: висина: 12 cm; пречник дна: 9,5 cm

Инв. бр. Е 554

91. МешинаБез података

Кожа, домаћа израдаКоришћена за држање и ношење пића.

Димензије: висина: 67 cm; ширина: 22,5 cmИнв. бр. Е 3089

56

92. Буренце,Паковраће, Чачак

Дрво,тесање, резање и спајање дугаКоришћено за држање и ношење пића на свадбама.

Димензије: висина: 24,5, пречник дна: 25 cmИнв. бр. Е 1303

93. БуренцеЛуке, Ивањица

Дрво,тесање, резање и спајање дугаКоришћено за држање ракије.

Димензије: висина: 16 cm; пречник дна: 17 cmИнв. бр. Е 1301

95. Натега, ајдукБез података

Тиква, сечење и чишћење од семена и салаКоришћена за извлачење пића из бурета.

Димензије: дужина: 49 cmИнв. бр. Е 2965

94. БуренцеЧачак

Дрво, тесање, резање и спајање дугаКоришћено за држање ракије.

Димензије: висина: 27 cm; пречник дна: 17,5 cmИнв. бр. Е 659

57

96. ВучијаВујетинци, Чачак, око 1920. године

Дрво,тесање и резањеКоришћена за држање и ношење вина и ракије.Димензије: висина: 27 cm; пречник дна: 17 cm

Инв. бр. Е 1045

97. ВучијаГојна Гора, Горњи Милановац, око 1938. године

Дрво,тесање и резањеКоришћена за држање вина и ракије.

Димензије: висина: 30 cm; пречник дна: 12 cmИнв. бр. Е 1462

98. ЏбанПресека, Ивањица

Дрво,тесање и резањеКоришћен за држање ракије.

Димензије: висина: 28,5 cm; пречник дна: 25 cmИнв. бр. Е 1300

99. ЏбанЕрчеге, Ивањица

Дрво,тесање и резањеКоришћен за држање ракије.

Димензије: висина: 20 cm; пречник дна: 19 cmИнв. бр. Е 1299

58

100. ЏбанСредња Река, Ивањица, око 1930. године

Чамовина,тесање, резање и спајање дугаКоришћен за држање ракије.

Димензије: висина: 25 cm; пречник дна: 28 cmИнв. бр. Е 1297

101. КартаПријевор, Чачак

Дрво, израђена на стругуКоришћена за држање ракије.

Димензије: висина: 39 cm; пречник дна: 17 cmИнв. бр. Е 1304

103. ЧутураГорња Краварица, Лучани

Дрво, израђена на стругуКоришћена за држање и ношење ракије.

Димензије: висина: 29 cm; обим трбуха: 49,5 cmИнв. бр. Е 617

102. ЧутураМочиоци, Ивањица

Дрво, тесање, резање и спајање дугаКоришћена за држање и ношење ракије.

Димензије: висина: 25 cm; пречник дна: 17,5 cmИнв. бр. Е 1294

59

104. ЧутураДоњи Дубац, Лучани, око 1940. године

Дрво, израђена на стругуКоришћена за држање и ношење ракије.

Димензије: висина: 25 cm; обим трбуха: 42 cmИнв. бр. Е 620 105. Чутура

Без податакаДрво и кожа, занатска израда

Коришћена за држање и ношење пића.Димензије: висина: 40 cm; обим трбуха: 66,5 cm

Инв. бр. Е 3086

106. Тиквa,чутураБез података

Тиква, сечење и чишћење од семена и салаКоришћена за ношење пића.Димензије: висина: 32 cm

Инв. бр. Е 2963

107. ПљоскаЕрчеге, Ивањица, око 1935. године

Глина, израђена на ножном колуДимензије: висина: 16,5 cm; пречник бока: 13,5 cm

Инв. бр. Е 1908

60

108. БалонПријевор, Чачак, око 1955. године

Стакло и пруће, занатска израдаКоришћен за држање и ношење пића.

Димензије: висина: 45 cm; пречник дна: 18 cmИнв. бр. Е 3088

109. Боца, сифонЧачак, око 1950. године

Стакло, индустријски производ Коришћена за прављење сода-воде.

Димензије: висина: 33 cm; пречник дна: 8,5 cmИнв. бр. Е 2958

111. БоцаЧачак, око 1950. године

Стакло, индустријски производКоришћена за безалкохолно пиће клакер.

Димензије: висина: 23 cm; пречник дна: 6 cmИнв. бр. Е 2957

110. Боце (2 комада), сифончићиЧачак, око 1950. године

Стакло, индустријски производКоришћена за прављење сода-воде.

Димензије: висина: 21 cm; пречник дна: 6,5 cmИнв. бр. Е 2959, а, б

61

112. ЂугумБељина, Чачак, друга половина XIX века

Бакар, ковање, казанџијски радКоришћена за загревање воде и кување кафе.

Димензије: висина: 19,5 cm; пречник дна: 10 cmИнв. бр. Е 1496

113. ЛончеГорњи Милановац, око1920. године

Глина, израђено на ножном колуКоришћено за кување кафе.

Димензије: висина: 8 cm; пречник дна: 8 cmИнв. бр. E 1760

114. ЏезваНова Варош, око 1940. годинеБакар, ковање, казанџијски рад

Коришћена за кување кафе.Димензије: висина: 16 cm; пречник дна: 5,5 cm

Инв. бр. Е 1984

115. ЏезваБез података

Бакар, ковање, казанџијски радКоришћена за кување једне кафе.

Димензије: висина: 6 cm; пречник дна: 6,5 cmИнв. бр. Е 2488

62

116. ЏезваЈагодина, око 1950. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћена за кување кафе.

Димензије: висина: 5,2 cm; пречник дна: 5,3 cmИнв. бр. Е 2106

117. ЧајникБеоград, око 1960. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћен за кување чаја.

Димензије: висина: 13 cm; пречник дна: 7 cmИнв. бр. Е 2130

119. БокалПарменац, Чачак

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за држање и служење воде.

Димензије: висина: 21 cm; пречник дна: 10 cmИнв. бр. E 1547

118. БокалГорња Горевница, Чачак, око 1950. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за служење воде и вина за столом.

Димензије: висина: 19 cm; пречник дна: 8,5 cmИнв. бр. Е 1804

6. Посуђе за сервирање пића

63

120. БокалЧачак, око 1960. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћен за држање и служење воде.

Димензије: висина: 27 cm; пречник дна: 14 cmИнв. бр. Е 3076

121. БардакБресница, Чачак, 1921. годинаГлина, израђен на ножном колуКоришћен за служење ракије.

Димензије: висина: 21 cm; пречник дна: 7,5 cmИнв. бр. Е 1549

122. БардакБели Камен, Лучани, око 1930. година

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за служење вруће ракије.

Димензије: висина: 18 cm; пречник дна: 8 cmИнв. бр. Е 548

123. БардакЧечина, Ивањица, око 1960. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за служење ракије.

Димензије: висина: 23 cm; пречник дна: 7,5 cmИнв. бр. Е 836

64

124. БардакЧачак, око 1965. године

Глина, израђен на ножном колуКоришћен за држање и служење ракије.

Димензије: висина: 33 cm; пречник дна: 11,5 cmИнв. бр. Е 2869

125. Флаша, дволитарБелица, Лучани

Стакло, индустријски производ, запремина 2 литраКоришћена за држање и служење алкохолних пића.Димензије: висина: 32 cm; пречник дна: 11,5 cm

(власништво Животе Драмлића)

127. Флаша, полујакБелица, Лучани

Стакло, индустријски производ, запремина ½ литраКоришћена за држање и служење ракије.

Димензије: висина: 23 cm; пречник дна: 7,5 cm(власништво Животе Драмлића)

126. Флаша, литарБелица, Лучани

Стакло, индустријски производ, запремина 1 литарКоришћена за држање и служење ракије.

Димензије: висина: 27 cm; пречник дна: 9,5 cm(власништво Животе Драмлића)

Инв. бр. Е 2869

65

128. Флаша, литрицаБелица, Лучани

Стакло, индустријски производ, запремина 2 децилитраКоришћена за служење ракије.

Димензије: висина: 18,5 cm; пречник дна: 6,5 cm(власништво Животе Драмлића)

129. Флаша, полићБелица, Лучани

Стакло, индустријски производ, запремина 1 длКоришћена за служење ракије.

Димензије: висина: 15 cm; пречник дна: 5 cm (власништво Животе Драмлића)

130. Флаша, чокањСтакло, индустријски производ, запремина 0,5 децилитара

Коришћена за служење ракије.Димензије: висина: 12,5 cm; пречник дна: 4,5 cm

(власништво Животе Драмлића)

131. Флаша, шулићСтакло, индустријски производ, запремина 0,3 децилитра

Коришћена за служење ракије.Димензије: висина: 10 cm; пречник дна: 3,5 cm

(власништво Животе Драмлића)

66

132. ЛончеЧачак , око 1960. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћено за служење млека или чаја.

Димензије: висина: 7 cm; пречник дна: 7 cmИнв. бр. Е 3056

133. ЧашаБез података

Стакло, индустријски производКоришћена за служење воде.

Димензије: висина: 11 cm; пречник дна: 4,5 cmИнв. бр. Е 2220

134. Чаше (2 комада)Пријевор, Чачак, око 1960. године

Стакло, индустријски производКоришћене за служење вруће ракије.

Димензије: висина: 8,5 cm; пречник дна: 4,5 cmИнв. бр. Е 3085

67

135. Чаше(2 комада)Јагодина, око 1910. годинеСтакло, индустријски производКоришћене за служење вина.

Димензије: висина: 9,8 cm; пречник дна: 2,8 cmИнв. бр. Е 2221

136. ШољицаПарменац, Чачак

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за служење кафе.

Димензије: висина: 4 cm; пречник дна: 3,5 cmИнв. бр. 1537

137. Шољице (2 комада)Бресница, Чачак

Глина, израђене на ножном колуКоришћене за служење кафе.

Димензије: висина: 4 cm; пречник дна: 3 cmИнв. бр. 1550

138. ШољицаШареник, Ивањица, око 1965. године

Глина, израђена на ножном колуКоришћена за служење кафе.

Димензије: висина: 4 cm; пречник дна: 3 cmИнв. бр. 1573

68

140. ШољицаЧачак, око 1960. године

Порцелан, индустријски производКоришћена за служење кафе.

Димензије: висина: 6 cm; пречник дна: 4 cmИнв. бр. Е 2955

141. ШољицаЈагодина, крај XIX века

Порцелан, индустријски производКоришћена за служење кафе.

Димензије: висина: 8 cm; пречник дна: 4,8 cmИнв. бр. Е 2218

142. ФилџанЈагодина

Порцелан, занатска израдаКоришћен за служење кафе.

Димензије: пречник дна: 6,5 cmИнв. бр. Е 2110

139. Посуда за чајЧачак, око 1960. године

Порцелан, индустријски производКоришћена за служење чаја за столом.

Димензије: висина: 20,5 cm; пречник дна: 6,5 cmИнв. бр. Е 2953

69

143. ЛопарБез података

Буковина, резање и дељањеКоришћен за стављање хлеба у фуруну или под црепуљу.

Димензије: дужина: 37,5 cm, пречник: 36 cmИнв. бр. Е 1189

144. ЛопарСмиљевац, Ивањица, око 1940. године

Буковина, тесање и резањеКоришћен за стављање хлеба у фуруну.

Димензије: дужина: 46 cm; пречник: 34,5 cmИнв. бр. Е 1190

7. Прибор за припремање хране

145. Лопатица, мешалицаБели Камен, Лучани

Дрво, тесањеКоришћена за мешање качамака.

Димензије: дужина: 30 cmИнв. бр. Е 593

146. ВарјачаБрђани, Горњи Милановац, око 1965. године

Дрво, дељањеКоришћена за мешање при топљењу масти.

Димензије: дужина: 44 cmИнв. бр. Е 739

70

147. МешалицаВича, ЛучаниДрво, дељање

Коришћена за мешање пасуља.Димензије: дужина: 31,5 cm

Инв. бр. Е 1054

148. КутлачаБресница, Чачак, око 1950. године

Дрво, дељање и дубљењеКоришћена за мешање и сипање хране.

Димензије: дужина: 35 cmИнв. бр. Е 1699

149. КутлачаДљин, Лучани

Дрво, дељање и дубљењеКоришћена за мешање и сипање јела.

Димензије: дужина: 48 cmИнв. бр. Е 1701

150. КутлачаБез података

Дрво, дељање и дубљењеКоришћена за мешање и сипање јела.

Димензије: дужина: 53,5 cmИнв. бр. Е 1702

71

151. МутилицаБез података

Дрво и жица, занатски радКоришћена за мућење јаја.

Димензије: висина: 26,5 cmИнв. бр. Е 3064

152. Ступа и тучакЈанчићи, Чачак, око 1910. године

Дрво, дељање, дубљење и тесањеКоришћена за туцање соли и кафе.

Димензије: висина ступе: 40 cm; дужина тучка: 48 cmИнв. бр. Е 1772

153. Аван са тучкомДоња Горевница, Чачак, око 1930. године

Дрво, израђен на стругуКоришћен за туцање белог лука.

Димензије: висина авана: 18 cm; дужина тучка: 17 cmИнв. бр. Е 1461

154. РендеЧачак, крај XIX векаДрво, резање и тесање

Коришћено за рендање воћа и поврћа.Димензије: висина: 41,5 cm; ширина: 11,3 cm

Инв. бр. Е 2950

154. РендеЧачак, крај XIX века

72

155. ЂевђирЧачак, око 1960. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћен за цеђење резанаца.

Димензије: висина: 12,5 cm; пречник дна: 19 cmИнв. бр. Е 3057

156. ЛевакЧачак, око 1960. године

Метал, емајлирање, индустријски производКоришћен за сипање течности.

Димензије: висина: 7 cm; пречник отвора: 10 cmИнв. бр. Е 3055

157. Калуп за колачеЧачак, око 1965. године

Лим, занатска израдаКоришћена за прављење колача у различитим облицима.

Димензије: дужина: 28 cm; пречник чашице: 3 cmИнв. бр. Е 3066

158. Модла за колачеЧачак, око 1960. године

Лим, занатска израдаКоришћен за обликовање колача.

Димензије: висина: 5 cm; пречник: 7,5 cmИнв. бр. Е 3070

73

159. Модла за колачеЧачак, око 1960. године

Лим, занатска израдаКоришћен за обликовање колача.

Димензије: висина: 3 cmИнв. бр. Е 3072

160. Шприц за тортеЧачак, око 1965. године

Лим, занатска израдаКоришћен за украшавање торти и колача.

Димензије: дужина: 21,5 cm; пречник: 3 cmИнв. бр. Е 3068

161. Вадилица коштицаБез података

Метал и пластика, индустријски производКоришћена за вађење коштица из вишања.

Димензије: дужина: 15 cmИнв. бр. Е 2943

162. Машиница за млевење смоквиБез података

Гвожђе, индустријски производКоришћена за млевење смокви.Димензије: висина: 18,3 cm

Инв. бр. Е 2137

161. Вадилица коштица 162. Машиница за млевење смокви

74

163. Секач за хлебИвањица, око 1930. године

Метал и дрво, индустријски производКоришћен за сечење хлеба.

Димензије: висина: 21 cm; дужина: 32 cmИнв. бр. Е 3078

164. Пржуља за кафуЧачак, почетак XX векаМетал, ковање и нитовање

Коришћена за пржење кафе. Димензије: дужина: 50 cm

Инв. бр. Е 1990

165. Пржуља за кафуПријевор, Чачак, око 1950. године

Лим и гвожђе, електрични грејач, занатска израдаКоришћена за пржење кафе.

Димензије: висина: 17,5 cm; ширина: 11 cmИнв. бр. Е 2487

166. Ручни млин за кафу, воденицаЧачак, око 1955. године

Месинг, произведен у фабрици „Слобода” у ЧачкуКоришћен за млевење кафе у зрну.

Димензије: висина: 26 cm; пречник дна: 4,5 cmИнв. бр. Е 1981

75

167. Ручни млин за кафу, воденицаЈагодина, око 1930. године

Метал, занатска израдаКоришћен за млевење кафе у зрну.

Димензије: висина: 19,2 cm; пречник дна: 4,1 cmИнв. бр. Е 2056

168. Стони млин за кафуБез података

Метал и порцелан, индустријски производКоришћен за млевење кафе у зрну.

Димензије: висина: 20 cm; ширина: 13,5 cmИнв. бр. Е 2511

169. Стони млин за шећерМилићевци, Чачак, око 1950. године

Дрво и метал, индустријски производ фабрике „Титан”Коришћен за млевење шећера.

Димензије: висина: 10 cm; ширина: 11 cm Инв. бр. Е 3081

76

171. КашикаРтари, Лучани, око 1934. годинеКлеково дрво, дељање и дубљење

Коришћена приликом обеда.Димензије: дужина: 20,5 cm

Инв. бр. Е 749

170. КутлачаБез података

Алпак, индустријски производКоришћена за сипање течне хране за столом.

Димензије: дужина: 26 cmИнв. бр. Е 2161

172. КашикаЧачак, око 1939. годинеДрво, дељање и дубљење

Коришћена приликом обеда.Димензије: дужина: 24,5 cm

Инв. бр. Е 750

8. Прибор за конзумирање хране

173. КашикаЧачак, око 1940. годинеДрво, дељање и дубљење

Коришћена приликом обеда.Димензије: дужина: 23 cm

Инв. бр. Е 751

77

175. Кашике (2 комада)Милићевци, Чачак

Дрво, дељање и дубљењеКоришћене приликом обеда.Димензије: дужина: 21 cm

Инв. бр. Е 740

174. КашикаБез података

Дрво, дељање и дубљењеКоришћена приликом обеда.Димензије: дужина: 23 cm

Инв. бр. Е 175

176. БритваМочиоци, Ивањица

Метал, дрво, занатска израдаКоришћена при обеду и за ношење.

Димензије: дужина: 21 cmИнв. бр. Е 1719

177. Кашике (3 комада)Јагодина, око 1920. годинеАлпак, индустријски производКоришћене приликом обеда.Димензије: дужина: 21 cm

Инв. бр. Е 2175

78

179. ВиљушкаБеоград, око 1940. годинеМетал, индустријски производ

Коришћена приликом обедовања.Димензије: дужина: 18,2 cm

Инв. бр. Е 2141

178. КашикаЧачак, око 1950. године

Алпак, индустријски производКоришћена при обедовању.

Димензије: дужина: 21,5 cm Инв. бр. Е 3067

180. Нож Београд, око 1940. годинеМетал, индустријски производ

Коришћен приликом обеда.Димензије: дужина: 21 cm

Инв. бр. Е 2142

181. КашичицаБеоград, око 1938. годинеАлпак, индустријски производ

Коришћена за служење слатким.Димензије: дужина: 15 cm

Инв. бр. Е 2177

79

183. Послужавник, таблоБресница, Чачак, око 1940. године

Дрво и жица, резање и токарењеКоришћен за служење слатког и кафе.

Димензије: дужина: 34 cm; ширина: 26 cmИнв. бр. Е 900

182. Есцајг, комплет (18 комада)Чачак, око 1920. године

Сребро, рад занатске радионице Ercuis из ПаризаКоришћен при свечаним обедима.

Димензије: дужина виљушке и кашике: 22 cm дужина ножа: 25,5 cm

Инв. бр. Е 3049

184. ПослужавникБез података

Бакар, ковање и урезивањеКоришћен за служење кафе.

Димензије: пречник: 24,5 cmИнв. бр. Е 2212

185. ПослужавникЧачак, око 1965. године

Метал, индустријски производКоришћен за служење слатког и кафе.

Димензије: пречни: 31,5 cmИнв. бр. Е 3063

80

81

РЕЗИМЕ

82

Dishes through the Time

A modern woman can hardly imagine the life of her great grandmother. All everyday chores that we do without even thinking about them used to be completely different. The story in front of us is dedicated to our ancestor, woman-housewife, and the world which almost exclusively belonged to her - the world of kitchen.

A collection of dishes of Ethnology Department of the National Museum consists of 700 objects made of quince, leather, stone, wood, baked clay, metal, glass and china. It was formed by collecting objects from the terrain, by ransom and by presenting. Professional processing of the objects and systematization of the collection started when the Ethnology Department was founded in 1973.185 exhibits are presented and they were made in the period from the end of XIX to 70s of XX century (from the most primitive hand made dishes to the modern ones of mass production which can also be found in our households today in a little bit changed form). At the exhibitions objects from municipalities of Cacak, Gornji Milanovac, Lucani and Ivanjica will be exhibited, as well as exhibits from the Dairy Museum whose collection was given to the National Museum after closing down, as well as a few objects from private collections.

In the introduction of the catalogue it can be found the house development, especially kitchen (from the open hearth to the modern kitchen), as well as review of diets and changes in the diets of village and town population in the examined period.

The functional analyses was applied when classifying objects because it gives much better results than the classification according to the material objects were made of.

According to the functions the dishes are divided into dishes for storing not processed food, dishes for preparing food, dishes for storing ready made food, dishes for serving and consuming food, dishes for preparing and storing of drinks and dishes for serving drinks.

There is cutlery for preparing and cutlery for consuming food.

Each of the mentioned groups of dishes has been analyzed according to the content of the collection and way of using different kinds of dishes and cutlery.

Ivana Cirjakovic

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

069.51:39(497.11)(083.824)642.72(497.11)”18/19”(083.824)

ЋИРЈАКОВИЋ, Ивана, 1976- Посуђе кроз време : посуђе из збиркеНародног музеја у Чачку : од краја ХIX до70-их година ХХ века / Ивана Ћирјаковић :[фотографије Марко Бојовић]. - Чачак : Народни музеј. 2009 (Чачак : Светлост). - 82 стр. : илустр. ; 21 х 21 cm. - (Изложбени каталози / Народни музеј, Чачак ; 13)

Текст штампан двостубачно. - Тираж 300. -Напомене и библиографске референце уз текст.- Summary.

ISBN 978-86-84067-35-9

а) Народни музеј, Етнолошко одељење(Чачак) - Збирка посуђа - Изложбени каталози b) Посуђе - Србија - 19-20в -Изложбени каталозиCOBISS.SR-ID 171531788