Walter Benjamin - O Shvatanju Istorije (1940)

7/28/2019 Walter Benjamin - O Shvatanju Istorije (1940)

1/23

Valter Benjamin

O SHVATANJU ISTORIJE

Napomena o tekstu i izvorima 2

O shvatanju istorije 4

Teoloko-politiki fragment 14

Paralipomena uz teze O shvatanju istorije 15


2/23

2

Napomena o tekstu i izvorima

Teze O shvatanju istorije Benjamin je zavrio krajem aprila i poetkom maja 1940,

za vreme izgnanstva u Parizu. Ve u junu, pred nadiranjem nacista, napustio je Pariz,

sa idejom da se u Njujorku pridrui Teodoru Adornu i Maksu Horkhajmeru, koji sumu obezbedili sredstva i dokumenta neophodna za put. Posle kraeg zadravanja na

jugu Francuske, u slobodnoj zoni, uputio se ka paniji, sa Lisabonom kao krajnjim

odreditem. Na granici sa panijom, zbog promene propisa o tranzitnim vizama, koja

je stupila na snagu doslovno preko noi, bio mu je onemoguen ulazak u zemlju.

Poto bi povratak u Francusku najverovatnije znaio hapenje i izruivanje Gestapoubudui da je jo 1939. tri meseca proveo u logoru za osobe kojima je nacistika

Nemaka oduzela dravljanstvo (to se uglavnom odnosilo na Jevreje i komuniste), to

su predratne francuske vlasti potovaleBenjamin se ubio, 25. septembra 1940, u

svojoj hotelskoj sobi, u katalonskom pograninom gradiu Portbou. Na takav ishod

verovatno su uticali i drugi razlozi, mnogo dublje razoaranje linom situacijom i

zbivanjima iz tog vremena.

Pre polaska na put, rukopis teza je poverio Hani Arent (Hannah Arendt, koju je

upoznao 1929, dok je bila u braku njegovim bliskim roakom Guntherom Sternom);

ona je, po dolasku u Njujork, rukopis predala Teodoru Adornu. Adorno i Horkhajmer

su zatim priredili prvo mimeografsko izdanje ovih teza, 1942, u okviruInstituta za

socijalna istraivanja. Prvo francusko izdanje, na osnovu verzije koju je na

francuskom napisao sam Benjamin, pojavilo se 1947, a nemako 1950. Posle jo

nekoliko izdanja na engleskom i drugim jezicima, kompletan tekst teza, ovog puta sa

svim varijacijama i radnim belekama (Paraliponema), pojavio se u okviru

Benjaminovih Sabranih dela, 1974.

Ova verzija je nastala na osnovu prevoda Milana Tabakovia, objavljenog u izdanju

beogradskog Nolita, 1974, pod naslovom Istorijsko-filozofske teze. U toj verziji,

koja je ovde u dobroj meri korigovana (poevi od naslova), ima svega nekoliko

prevodilakih napomena, a nedostaje i tekstParalipomene. Taj dodatak se u

Benjaminovim Sabranim delimaprotee na vie od etrdeset stranica gusto

tampanog teksta. Urednici amerikog izdanja BenjaminovihIzabranih tekstova su iz

tog dela izabrali najzaokruenije nove teze ili varijacije teza iz glavnog teksta. Ostatak

ine radne beleke, citati, podsetnici, naslovi izvora, itd. Taj izbor je ovde prenet u

celini, ali bez nekih urednikih napomena, koje bi u naem kontekstu moda bile

izline; opet, mnoge druge napomene pokazale su se veoma korisnim. Sledi pregled

korienih izvora.


3/23

3

Walter Benjamin, ber den Begriff der Geschichte (1940), Gesammelte Schriften

(Unter Mitwirkung von Theodor W. Adorno und Gershom Scholem, hrsg. von Rolf

Tiedemann und Hermann Schweppenhuser, Bnde IVII, Suppl. IIII, 19721999),

Band I.2, str. 691704. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1974. Prvi izbor Benjaminovih

tekstova, u koji su bile ukljuene i ove teze: Walter Benjamin, Schriften. Hrsg. vonTheodor W. Adorno und Gretel Adorno unter Mitwirkung von Friedrich Podszus. 2

Bnde. Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1955.

Paralipomena uz ber den Begriff der Geschichte: izbor beleki iz istog toma (GS,

I.2, str. 12231266), prema izdanju Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 4:

19381940. Edited by Howard Eiland and Michael W. Jennings, Harvard University

Press, Belknap Press, 2006, str. 401411 (Paralipomena to On the Concept of

History). Translated by Edmund Jephcott and Howard Eiland.

Theologisch-Politisches Fragment(prema Adornu, 19371938, prema Gerhardu

Scholemu i R. Tiedemannu, 19201921), Gesammelte Schriften, Band II.1, str. 203

204, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1977.

Walter Benjamin,Eseji, Istorijsko-filozofske teze(ovde O shvatanju istorije) i

Teoloko-politiki fragment, Nolit, Beograd 1974, str. 7990. Preveo Milan

Tabakovi. Redakcija prevoda: Branimirivojinovi.

Ovo je korigovana verzija prevoda Milana Tabakovia, na osnovu izvora na

engleskom (dva prevoda) i nemakom. Prevod Paralipomene i drugih napomena:

Aleksa Golijanin, 20122013.

Napomene: Milan Tabakovi (MT); Howard Eiland i Michael W. Jennings (HE &MWJ); Aleksa Golijanin (AG).


4/23

4

O shvatanju istorije

I

Kao to je poznato, postojao je automat koji je na svaki potez ahiste odgovarao

protivpotezom, to mu je donosilo pobedu u partiji. Lutka u turskoj nonji, sa

nargilama u ustima, sedela je za tablom na prostranom stolu. Sistem ogledala stvarao

je iluziju da je taj sto sa svih strana providan. U stvari, u njemu je sedeo grbavi

patuljak, ahovski majstor, koji je pomou uzica upravljao rukom lutke. Moemo

zamisliti ta bi u filozofiji odgovaralo toj aparaturi. Uvek treba da pobedi lutka koja se

zove istorijski materijalizam. Ona se bez po muke moe uhvatiti u kotac s bilo

kime, ako unajmi teologiju, koja je danas, kao to znamo, mala i runa, pa se ionakone sme pokazivati pred svetom.1

II

U najzanimljivije specifinosti ljudske due, kae Loce (Lotze), spada, pored

tolike samoivosti u pojedinanom, opti izostanak zavisti u gledanju sadanjosti na

budunost.2 Ta refleksija ukazuje na injenicu da je slika sree kakvu gajimo

potpuno obojena vremenom u koje nas je bacio tok naeg ivota. Srea, koja bi u

nama mogla da probudi zavist, lebdi samo u vazduhu koji smo udisali zajedno s

1Prvi poznati ahovski automat, zvani Turin, konstruisao je 1770. maarski polimat i pronalaza

baron Volfgang fon Kempelen (Wolfgang von Kempelen, 17341084), da bi zabavio caricu Mariju

Tereziju i beki dvor. Pokretana satnim mehanizmom, pomou kojeg je mogla da izvodi razne

izraajne pokrete, lutka s brkovima, krznenim ogrtaem, turbanom i dugakom turskom lulom u ustima,

sedela je na vrhu drvenog kabineta na tokiima, sa ahovskom tablom ispred sebe. Unutar kabineta,

skriven u tesnom, zaguljivom prostoru, osvetljenom samo jednom sveom, nalazio se oveuljak, koji

je pokretao komande i igrao partije aha. Automat je obiao velike evropske gradove tokom 17831784.

i pobedio u veini partija. Posle Kempelenove smrti, preao je u posed bekog zabavljaa Johana

Melcela (Johann Maelzel), pod ijom je upravom doiveo najveu slavu, postavi tema mnogih knjiga,

pamfleta i lanaka, ukljuujui i detaljan opis iz prve ruke, u prii Edgara Alana Poa, Melcelovahista (Edgar Allan Poe, Maelzels Chess Player, 1836). Godine 1809. pobedio je Napoleona, a

izmeu 1817. i 1837. redovno je gostovao u Engleskoj i Americi. Tajnu kabineta otkrio je 1834. bivi

upravlja mehanizma, ali automat je ipak nastavio da privlai gomilu. Posle Melcelove smrti, 1838,

Turin je postao eksponat u jednom malom filadelfijskom muzeju, gde je vremenom pao u zaborav.

Izgoreo je u poaru 1854. (HE & MWJ)

2Rudolf Herman Lotze,Mikrokosmos, vol. 4 (Leipzig, 1864), str. 49. Videti, Walter Benjamin, The

Arcades Project (Der Passagen-Werk), trans. Howard Eiland i Kevin McLaughlin (Cambrdge, Mass.:

Harvard University Press, 1999), Convolute N. Herman Lotze (18171881) je bio nemaki filozof,

najpoznatiji po svojoj polemici sa vitalizmom i po svojoj religioznoj filozofiji, koja je pokuala da

utvrdi ljudske vrednosti naspram modernog poimanja postojanja. Doprineo je i osnivanju fiziolokepsihologije. (HE & MWJ)


5/23

5

ljudima s kojima smo mogli razgovarati, sa enama koje su nam se mogle podati.

Drugim reima, u predstavi sree neodvojivo provejava i predstava o iskupljenju. Sa

predstavom o prolosti, koju istorija pretvara u svoj predmet, isti je sluaj. Prolost sa

sobom nosi skriveni pokazatelj, kojim upuuje na iskupljenje. Zar vazduh koji je

proimao minule dane ne struji i kroz nas? Zar se u glasovima koje danas slu amo neuje odjek onih utihnulih? Zarene kojima smo se udvarali nemaju sestre koje vie ne

prepoznaju?3 Ako je tako, onda postoji tajni dogovor prolih pokolenja s naim. Nas

su oekivali na zemlji. Nama je, kao i svakom prethodnom pokolenju, data u nasleeizvesnaslaba mesijanska snaga, na koju prolost polae pravo.Ne moemo se lako

izvui od te obaveze. Istorijski materijalista to zna.

III

Hroniar koji navodi dogaaje, nepravei razliku izmeu velikih i malih, vodi timerauna o istini po kojoj nita to se nekada desilo ne treba da bude izgubljeno za

istoriju. Dodue, samo iskupljenom oveanstvu potpuno pripada njegova prolost.

Drugim reima, samo iskupljeno oveanstvo moe da se pozove na svoju prolost u

svakom trenutku. Svaki njegov proivljeni trenutak postaje citation lordre du jour4

a to je upravo dan poslednjeg suda.

IV

Teite prvo za hranom i odeom, a onda e vam carstvo boje samo pripasti.Hegel,1807.5

Klasna borba, koju istoriarkolovan na Marksu uvek ima u vidu, borba je za sirove i

materijalne stvari, bez kojih nema onih tananih i spiritualnih. Ipak, ove druge u

klasnoj borbi nisu prisutne kao predstava o plenu koji pripada pobedniku. One u toj

borbi ive kao samopouzdanje, kao hrabrost, kao humor, kao lukavstvo, kao

nepokolebljivost, ije dejstvo see daleko u prolost. One e uvek iznova dovoditi u

pitanje svaku pobedu vlastodraca. Kao to cvee okree krunice suncu, tako i

prolost, zahvaljujui nekom skrivenom heliotropizmu, tei da se okrene onom suncu

koje se raa na nebu istorije. Tu najneupadljiviju od svih promena istorijski

materijalista mora da razume.

3Ova i dve prethodne upitne reenice nedostaju u prevodu M. Tabakovia. Mogue je da nije re

propustu ve o prevodu na osnovu prve rekonstrukcije ovih fragmenata, iz izbora Benjaminovih

tekstova koji je 1955. priredio Adorno. To izdanje nismo imali na raspolaganju. U Benjaminovim

Sabranim delima, teza ima ovaj oblik. (AG)

4Spominjanje u dnevnom izvetaju; kao u vojnim dnevnim izvetajima, u kojima se istie neije

posebno zalaganje. (AG)

5

G. W. F. Hegel, GS, Bd. 1, 2, str. 694, Brief an Knebel, pismo Karlu Ludwig von Knebelu, od 30.avgusta 1807. (HE & MWJ)


6/23

6

V

Prava slika prolosti brzo promie. Prolost se moe zabeleiti samo kao slika koja

nakratko zatreperi u asu kada se moe spoznati i nikada vie. Istina nam nee

utei te rei Gotfrida Kelera (Gottfried Keller)6 oznaavaju upravo ono mesto u

kojem istorijski materijalizam razbija nain na koji istorizam predstavlja istoriju.

Naime, re je o nepovratnoj slici prolosti, o slici koja preti da nestane sa svakom

sadanjou koja u njoj nije prepoznala sebe.7

VI

Istorijski artikulisati prolost ne znai spoznati je kakva je, u stvari, bila.8 To znai

ovladati seanjem onako kako blesne u trenutku opasnosti. Istorijskom materijalizmuje stalo do toga da zadri sliku prolosti kakva se, u trenutku opasnosti, iznenada

javlja istorijskom subjektu. Opasnost podjednako preti i postojanju tradicije i njenim

primaocima. U oba sluaja, ona je ista: postati orue vladajue klase. U svakoj epohi

moramo uvek iznova nastojati da naslee preotmemo od konformizma, koji namerava

da njime ovlada. Najzad, Mesija ne dolazi samo kao spasitelj ve i kao pobednik nad

Antihristom. Sposobnou da iz prolosti raspiri iskru nade obdaren je samo onaj

istoriar koji dobro zna da ni mrtvi nee biti sigurni pred neprijateljem, ako pobedi. A

taj neprijatelj nije prestao da pobeuje.

VII

Setite se mraka i velike zime

u ovoj dolini leleka.

6Gottfried Keller (18191890), jedan od najveih nemakih proznih stilista iz XIX veka, najpoznatiji

po romanuDer Grne Heinrich (Zeleni Hajnrih, 18541855, revidirano izdanje 18791880) i zbirci

priaDie Leute von Seldwyla (Ljudi iz Zeldvile, u dva toma, 18561874). Videti i Benjaminov esej,

Gottfried Keller, 1936. (HE & MWJ)

7Ova teza, u radnim belekama, ima i verziju bez prve reenice i s jo dve reenice na samom kraju. Taverzija, u celini, izgleda ovako: Istina nam nee utei te rei Gotfrida Kelera oznaavaju upravo

ono mesto u kojem istorijski materijalizam razbija nain na koji istorizam predstavlja istoriju. Naime,

re je o nepovratnoj slici prolosti, o slici koja preti da nestane sa svakom sadanjou koja u njoj nije

prepoznala sebe. Radosna vest, koju ustreptala srca objavljuje istoriar prolosti, dolazi iz usta koja

moda, ve u asu kada se otvaraju, govore u prazninu. Spasenje, koje istoriar vezuje za prolost, ve

u sledeem trenutku moe da vrati u pogon ono to je izgledalo nepovratno izgubljeno. A4, s. These V,

695, 312, Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 448. (AG i Bojana G. R.)

8Tako je zadatak istoriara definisao Leopold von Ranke (17951886), moda vodei nemaki

istoriar XIX veka, iji su istraivaki metod i nain poduavanja (bio je prvi koji je drao seminare iz

istorije) imali velikog uticaja na zapadnu istoriografiju. Njegovo delo, koje Benjamin navodi kaoolienje istorizma iz XIX veka, izraava protivljenje politikoj i drutvenoj promeni. (HE & MWJ)


7/23

7

Breht,Prosjaka opera9

Fistel de Kulan (Fustel de Coulanges)10 savetuje istoriaru da izbije sebi iz glave sve

to zna o daljem toku istorije ako hoe da ponovo doivi neku epohu. Ne moe se

bolje obeleiti postupak sa kojim je prekinuo istorijski materijalizam. To je postupak

uivljavanja. On potie iz lenjosti srca, iz acedije, koja nema hrabrosti da ovladapravom istorijskom slikom to namah zablesne. Srednjovekovni teolozi smatrali su je

praosnovom tuge. Flober, koji ju je upoznao, pie: Peu de gens devineront combien ila fallu etre triste pour ressusciter Carthage!11 Priroda te tuge bie jasnija ako

postavimo pitanje u koga se to, u stvari, uivljava istoriar koji pripada koli istorizma.

Odgovor bez ustezanja glasi: u pobednika. Ali, oni koji danas vladaju naslednici su

svih nekadanjih pobednika. Zato uivljavanje u pobednika uvek ide na ruku

vlastodrcima. Time je istorijskom materijalisti dovoljno reeno. Svako ko je ikada,

sve do dana dananjeg, izlazio kao pobednik, koraa u trijumfalnoj povorci preko tela

onih koji su danas poraeni. Kao to je oduvek bilo uobiajeno, u trijumfalnoj povorcise nosi i plen. Taj plen se naziva kulturnim dobrima. Ona e u istorijskom materijalisti

naii na distanciranog posmatraa. Naime, ono to on vidi u kulturnim dobrima, bez

izuzetka je takvog porekla da se o tome ne moe razmiljati bez uasavanja. Svoje

postojanje ona ne duguju samo naporu genija koji su ih stvorili ve i bezimenom

kuluku njihovih suvremenika. Nema dokumenta kulture koji istovremeno ne bi bio

dokument varvarstva. I samim tim to nije poteen varvarstva, to ne moe biti ni

proces njegovog prenoenja, proces u kojem su ta dobra prelazila iz ruku u ruke. Zato

se istorijski materijalista, koliko god je to u njegovoj moi, distancira od toga. On

smatra svojim zadatkom da ide uz dlaku istoriji.

VIII

Tradicija potlaenih govori nam da vanredno stanje u kojem ivimo nije izuzetak

ve pravilo. Moramo doi do shvatanja istorije koje tome odgovara. Tada emo

shvatiti da je zadatak pred kojim stojimo uvoenjestvarnogvanrednog stanja, to e

samo poboljati na poloaj u borbi protiv faizma. ansa faizmai to ne poslednja

jeste u tome to ga protivnici doekuju u ime napretka kao istorijske norme.

uenje zbog toga to su stvari koje doivljavamo jo uvek mogue u dvadesetom

veku, nije filozofsko. To uenje nijepoetak spoznaje, osim ako nije re o spoznaji

da je shvatanje istorije iz kojeg potie neodrivo.

9Bertolt Brecht,Die Dreigroschenoper, 1928, in III, scena 9, poslednje rei komada. (HE & MWJ)

10Numa Denis Fustel de Coulanges (18301889), francuski istoriar, strunjak za antiku i

srednjovekovnu istoriju. (HE & MWJ)

11

Malo njih e shvatiti koliko je trebalo biti tuan da bi se oivela Kartagina! (MT) Gustave Flaubert,iz pisma Ernestu Fejdou (Ernest Faydeau), od 2930. novembra 1859. (AG)


8/23

8

IX

Krilo mi je spremno da zalepra,

vratio bih se rado,

jer ako bih morao da ostanem doveka,

sreu ne bih doekao.

Gerhard olem,Pozdrav od Angelusa12

Kle (Paul Klee) ima sliku koja se zoveAngelus Novus. Na njoj je prikazan aneo koji

kao da pokuava da se udalji od neega ime je zapanjen. Oi su mu razrogaene, usta

otvorena, a krila rairena. Tako bi morao izgledati aneo istorije. Lice je okrenuo

prolosti. Ono to mi vidimo kao nizdogaaja, on vidi kaojednu jedinu katastrofu to

neprekidno gomila ruevine preko ruevinama i baca mu ih pred noge. Rado bi se

zaustavio, budio mrtve i sastavljao ono to je razbijeno. Ali iz raja duva tako snana

oluja da mu je razapela krila i aneo vie ne moe da ih sklopi. Ta oluja ga nezadrivogoni u budunost, kojoj okree lea, dok gomila ruevina pred njim raste do neba.

Ono to nazivamo napretkom jeste ta oluja.

X

Teme koje su manastirska pravila odreivala lanovima bratstva za meditaciju trebalo

je da u njima izazovu odbojnost prema svetu i njegovim zbivanjima. Tok misli koji

ovde pratimo proizaao je iz sline namene. On namerava da, u trenutku kada

politiari u koje su se uzdali protivnici faizma lee na zemlji i svoj poraz potvrujuizdajom vlastite stvari, oslobodi politiko dete sveta iz mrea u koje su ga ovi upleli.

Razmatranje polazi od toga da su tvrdoglava vera u napredak tih politiara, njihovo

poverenje u svoju masovnu bazu i, konano, njihovo servilno ukljuivanje u aparat

koji se ne moe kontrolisati, bile tri strane iste stvari. Ono eli da pokae koliku e

cenu nae uobiajeno razmiljanje morati da plati ako eli da usvoji shvatanje istorije

koje odbija svako sauesnitvo sa onim kojeg se ti politiari i dalje vrsto dre.13

XIKonformizam, koji je od poetka bio odomaen u socijaldemokratiji, vrsto prijanja

ne samo uz njenu politiku taktiku ve i uz njene ekonomske predstave. On je uzrok

kasnijeg sloma. Nita nije toliko iskvarilo nemako radnitvo koliko uverenje da ide

12Gerhard (Gershom) Scholem, Gruss vom Angelus. olem je ovu pesmu napisao za Benjaminov

dvadeset deveti roendan, 15. jula 1921. (HE & MWJ)

13Osvrt na pakt Molotov-Ribentrop, od 23. avgusta 1939, i ponaanje zvaninih socijaldemokratskih

i komunistikih partija. Potpisivanje tog sporazuma izmeu nacistike Nemake i Sovjetskog Saveza ,

koji je za mnoge bio ok, uz sve beznadeniji izbegliki poloaj samog Benjamina, bili su glavnipovodi za pisanje ovih teza i u mnogome su odredili njihovo usmerenje i ton. (AG)


9/23

9

niz struju. Ono je u tehnikom napretku videlo reni brzak, u kojem sasvim dobro

pliva. Odatle je bio samo korak do iluzije da fabriki rad, za koji se smatralo da spada

u tok tehnikog napretka, predstavlja politiko dostignue. Stara protestantska etika

rada sveano je vaskrsla meu nemakim radnicima u sekularnom obliku. Gotski

program14

ve nosi u sebi tragove te zbrke. Rad je tu definisan kao izvor svogbogatstva i kulture. Slutei zlo, Marks je na to odgovorio da ovek koji nema

nikakvo drugo vlasnitvo osim svoje radne snage mora biti rob drugih ljudi, koji

su od sebe napravili vlasnike.15 I pored toga, konfuzija se sve vie iri, a Jozef

Dicgen (Joseph Dietzgen) ubrzo izjavljuje: Rad je spasitelj novog doba. U

poboljanju rada sastoji se bogatstvo koje sada moe postii ono to nijednom

spasitelju nikada nije moglo poi za rukom.16 To vulgarnomarksistiko shvatanje o

tome ta rad jeste, ne zamara se mnogo pitanjem ta proizvod takvog rada moe da

znai radnicima, ako njime ne mogu da raspolau. Ono hoe da vidi samo napredak u

ovladavanju prirodom, ali ne i nazadovanje drutva. Ono ve pokazuje tehnokratskecrte, koje emo kasnije sresti u faizmu. U te crte spada i shvatanje prirode koje se

zloslutno razlikuje od onog iz predmartovskih (1848) socijalistikih utopija. Rad,

kako se od sada shvata, svodi se na iskoriavanje prirode, kojem se, s naivnim

zadovoljstvom, suprotstavlja izrabljivanjeproletarijata. U poreenju s tim

pozitivistikim shvatanjem, matarije koje su dale toliko povoda za ismevanje Furijea

(Charles Fourier), pokazuju svoj iznenaujue zdrav smisao. Prema Furijeu, dobro

osmiljen drutveni rad trebalo je da ima sledee posledice: da etiri meseca

osvetljavaju zemaljsku no, da se led povue sa polova, da morska voda ne bude vie

slana i da divlje zveri stupe u slubu oveka. Sve to opisuje rad koji, daleko od togada iskoriava prirodu, iz nje uspeva da izvue dobra koja kao potencijal dremaju u

njenom okrilju. Uz to korumpirano shvatanje rada, kao njegova dopuna, stoji

shvatanje prirode kao neeg to je tu, kao to kae Dicgen, besplatno.

XII

Potrebna nam je istorija, ali drukija od one koja je potrebna razmaenom dokoliaru

u vrtu znanja.Nie, O koristi iteti istorije zaivot17

Subjekt istorijske spoznaje jeste sama borbena, potlaena klasa. Kod Marksa ona

nastupa kao poslednja porobljena, ali i osvetnika klasa, koja delo osloboenja privodi

kraju u ime poraenih generacija. Ta svest, koja je meu

14Das Gothaer Programm: program Socijaldemokratske partije Nemake, iz 1875. (AG)

15Karl Marks i Fridrih Engels, Izabrana dela III, Kritika Gotskog programa (Kritik des Gothaer

Programms, maj 1875), Kultura, Beograd 1950, str. 9. (MT)

16Josef Dietzgen (18281888), Smtlische Schriften (Weisbaden, 1911), vol. 1, str. 175

(Sozialdemokratische Philosophie, 1876). (HE & MWJ)

17FriedrichNietzsche, Vom Nutzen und Nachtheil der Historie fr das Leben, 1874. (HE & MWJ)


10/23

10

spartakovcima (Spartakusbund, 1919), na kratko, jo jednom dola do izraaja,

oduvek je bila odbojna socijaldemokratiji. U poslednje tri decenije, socijaldemokratiji

je uspelo da skoro potpuno izbrie ime Blankija (Louis Auguste Blanqui),18ija je

potmula grmljavina potresala prethodni vek. Zadovoljila se time da radnikoj klasi

dodeli ulogu oslobodioca buduih generacija. Time joj je presekla ilu najbolje snage.Klasa se u toj koli brzo oduila kako od mrnje, tako i od duha portvovanosti.

Naime, i jedno i drugo se hrani slikom porobljenih predaka, a ne idealom osloboenih

unuka.

XIII

Naa stvar bie svakim danom sve jasnija, a narod svakim danom sve pametniji.

Jozef Dicgen,Filozofija socijaldemokratije19

Socijaldemokratsku teoriju, a jo vie praksu, odreivala je predstava o napretku kojase nije drala stvarnosti, ve je imala dogmatske pretenzije. Napredak, kakav se

ocrtavao u glavama socijaldemokrata, bio je, prvo, napredak samog oveanstva (ne

samo njegove sposobnosti i znanja). Drugo, bio je beskonaan (to je odgovaralo

beskrajnoj usavrivosti oveanstva). Tree, bio je smatran u sutini nezadrivim (kao

napredak koji automatski ide pravom ili spiralnom putanjom). Svaki od tih predikata

je kontroverzan i podloan kritici. Ali ta kritika, ako doe do estoke borbe, mora zai

u pozadinu svih tih predikata i usmeriti se na ono to im je zajedniko. Predstava o

napretku ljudskog roda kroz istoriju ne moe se odvojiti od predstave o njenom

napretku kroz homogeno i prazno vreme. Kritika predstave o takvom progresu mora

biti temelj kritike same ideje progresa.

XIV

Izvor je cilj.Karl Kraus,Rei u stihovima20

Istorija je predmet konstrukcije ije mesto ne poiva u homogenom i praznom

vremenu, ve u vremenu ispunjenom sadanjou. Tako je za Robespjera (Maximilien

Robespierre) antiki Rim bio sadanjou ispunjena prolost, koju je on istrgao izkontinuiteta istorije. Francuska revolucija je smatrala sebe novim Rimom. Citirala je

18Louis-Auguste Blanqui (18051881), francuski revolucionarni socijalista i militantni antiklerikalac,

aktivno je uestvovao u sva tri najvea ustanka iz XIX veka u Francuskoj u revolucijama 1830. i

1848. i u Pariskoj komunii bio zatvaran posle svakog od tih dogaaja. Citati iz Blankijevih dela i

Benjaminovi komentari o njemu igraju kljunu ulogu uProjektu Arkade (The Arcades Project; Das

Passagen-Werk).

19Josef Dietzgen, Smtlische Schriften (Weisbaden, 1911), vol. 1, str. 176 (Sozialdemokratische

Philosophie, 1876). (HE & MWJ)

20Karl Kraus, Worte in Versen, vol. I, 1916. (HE & MWJ)


11/23

11

stari Rim isto onako kao to moda citira nekadanji nain odevanja. Moda ima njuh za

aktuelnost, ma gde se ova kretala u estaru prolosti. Ona je tigrov skok u prolost.

Samo to se on zbiva u areni u kojoj komanduje vladajua klasa. Isti skok, pod

slobodnim nebom istorije, jeste onaj dijalektiki skok u kojem je Marks video

revoluciju.

XV

Svest o razbijanju istorijskog kontinuiteta svojstvena je revolucionarnim klasama u

trenutku njihovog delovanja. Velika revolucija je uvela novi kalendar. Dan kojim

kalendar poinje igra ulogu istorijskog saimaa vremena. U osnovi, isti dan se uvek

vraa u vidu praznika, dana seanja. Kalendari, dakle, ne raunaju vreme kao

asovnici. Oni su spomenici odreene istorijske svesti, od koje u Evropi ve sto

godina izgleda da nema ni najbleeg traga. Jo u julskoj revoluciji (1830) odigrao sedogaaj u kojem je ta svest dola do izraaja. Kad se spustilo vee prvog dana borbe,

na nekoliko mesta u Parizu, nezavisno, ali istovremeno, pucalo se u asovnike na

tornjevima. Jedan svedok, koji za svoju pronicljivost moda treba da zahvali rimi,

zapisao je tada:

Qui le croirait! on dit quirrits contre

l'heure. De nouveaux Josues au pied de chaque tour,

Tiraient sur les cadrans pour arriter le jour.

(Ko bi verovao? Pria se da su, ljuti na asove,Novi Isusi Navini21 u podnoju svakog tornja

Pucali na brojanike da zaustave dan.)

XVI

Istorijski materijalista ne moe se odrei shvatanja sadanjice koja nije prelaz, ve

zastaje u vremenu i miruje. Naime, to shvatanje definie upravo onu sadanjost u

kojoj on za sebe pie istoriju. Istorizam izlae venu sliku prolosti; istorijski

materijalista opisuje jedinstveno iskustvo sa prolou. Drugima ostavlja da se istroekod drolje zvane Bee jednom, u bordelu istorizma. On ostaje gospodar svojih

snaga: dovoljno muevan da razori kontinuitet istorije.

XVII

21Isus Navin, premaBiblijijevrejski voa posle Mojsija, koji je u jednoj bici naredio suncu da se

zaustavi, kako bi do kraja izvojevao pobedu. (MT) Tada progovori Isus Gospodu, onaj dan kad

Gospod predade Amorejca sinovima Izrailjevim, i ree pred sinovima Izrailjevim: Stani sunce nad

Gavaonom, i mesee nad dolinom elonskom. Biblija,Isus Navin, 10:12; prev. ura Danii, VukKaradi. (AG)


12/23

12

Istorizam opravdano kulminira u optoj istoriji. Od nje se materijalistika istoriografija

odvaja metodoloki, moda jasnije nego od bilo koje druge. Opta istorija nema

teorijsku armaturu. Njen postupak je aditivan; ona prikuplja masu injenica da bi

ispunila homogeno i prazno vreme. U temelju marksistike istoriografije, meutim,

nalazi se jedan konstruktivan princip. U miljenje ne spada samo kretanje misli, ve,isto tako, njihovo mirovanje. Tamo gde se miljenje, u konstelaciji zasienoj

napetostima, iznenada zaustavlja, ono zadaje konstelaciji ok, usled ega se i samo

kristalie kao monada. Istorijski materijalista prilazi istorijskom predmetu jedino tamo

gde se on pred njim pojavljuje kao monada. U toj strukturi on vidi znamenje

mesijanskog zaustavljanja zbivanja, drugim reima, revolucionarnu ansu u borbi za

podjarmljenu prolost. On posmatra tu strukturu da bi odreenu epohu izbacio iz

homogenog toka istorije; isto tako on izbacuje i odreeni ivot iz date epohe i odreenodelo iz ivotnog dela. Rezultat njegovog postupka sastoji se u tome to je uodreenom

delu sauvano iprevazienoivotno delo, u ivotnom delu epoha i u epohi celokupanistorijski tok. Hranljivi plod onoga to je istorijski shvaeno sadri u svom jezgru vreme,

kao dragoceno, ali neukusno seme.

XVIII

Ubogih pedest milenijuma homo sapiensa, kae jedan noviji biolog, predstavljaju,

u odnosu na istoriju organskog ivota na zemlji, otprilike dve sekunde na kraju dana

od dvadeset etiri asa. A istorija civilizovanog oveanstva, po tom merilu, ispunila

bi petinu poslednje sekunde poslednjeg asa. Sadanjica, koja kao mesijanski model,u tom ogromnom saimanju, obuhvata celu istoriju oveanstva, u dlaku se poklapa sa

onom figurom koja predstavlja istoriju oveanstva u univerzumu.

A22

Istorizam se zadovoljava uspostavljanjem kauzalnog spoja izmeu razliitih

momenata istorije. Ali nijedno stanje stvari, koje moe biti uzrok neemu, nije samim

tim ve i istorijsko. To postaje tek kasnije, zahvaljujui dogaajima koji od njega

mogu biti udaljeni milenijumima. Istoriar koji polazi od toga, prestaje da sledzbivanja proputa kroz prste kao brojanicu. On uoava konstelaciju u koju je njegova

epoha stupila s nekom drugom, odreenom epohom, koja joj je prethodila. Tako

dolazi do shvatanja sadanjosti kao neeg to je ovde i sada, u kojem su rasute i

krhotine mesijanskog vremena.

22Poslednja dva dela, oznaena kao A i B, na kraju ranog nacrta teza o istoriji, bez naslova, Benjamin

je izostavio u kasnijim nacrtima teksta. Zbog njihovog posebnog znaaja, objavljeni su kao dodataktekstu u Benjaminovim Sabranim delima. (HE & MWJ)


13/23

13

B

Sigurno je da proroci koji su ispitivali ta vreme krije u sebi, nisu ovo doivljavali ni

kao homogeno, niti kao prazno. Ko to ima u vidu moda e shvatiti kako je u seanju

doivljena prolost: naime, isto tako. Kao to je poznato, Jevrejima je bilo zabranjeno

da istrauju budunost. Tora i molitva poduavali su ih, naprotiv, da se seaju. To jeza njih budunost liilo ari, kojoj su podlegli oni koji prosvetljenje oekuju od

proroka. Ali zato budunost za Jevreje ipak nije postala homogeno i prazno vreme.

Naime, u njoj je svaka sekunda bila mala kapija kroz koju je mogao ui Mesija.

1940.


14/23

14

Teoloko-politiki fragment

Tek sam Mesija dovrava sva istorijska zbivanja, u smislu da samo on iskupljuje,

dovrava, stvara odnos istorije prema mesijanskom. Zato nita to je istorijsko ne

moe, samo po sebi, da se odnosi na bilo ta mesijansko. Prema tome, carstvo boije

nije svrha istorijske dinamike: ono se ne moe postaviti kao cilj. Istorijski gledano,

ono nije cilj ve kraj. Zato se poredak svetovnog ne moe izgraditi na ideji carstva

bojeg i zato teokratija nema politiki, ve samo religiozni smisao. Najvea zasluga

BlohovogDuha utopije23 jeste to to je najodlunije negirao politiki znaaj teokratije.

Svetovni poredak treba izgraditi na ideji sree. Odnos tog poretka prema mesijanstvujedna je od bitnih lekcija filozofije istorije. Ona nalae mistiko shvatanje istorije, iji

se problem moe izloiti jednom slikom. Ako jedan smer strelice obeleava cilj kojem

stremi dinamika svetovnog, a drugi mesijanski intenzitet, onda potraga za sreom

slobodnog oveanstva svakako tei da se udalji od tog mesijanskog kraja; ali, kao to

neka sila svojim delovanjem moe potpomoi silu koja se kree suprotnom putanjom,

tako i svetovni poredak, upravo zato to je svetovan, moe potpomoi dolazak

mesijanskog carstva. Prema tome, iako svetovno nije kategorija carstva, ono je opet

kategorija, i to jedna od najpreciznijih, njegovog najtieg pribliavanja. Naime, sve

to je zemaljsko, u srei tei svome nestanku; ali, samo u srei mu je i sueno da naesvoj nestanak. S druge strane, neposredni mesijanski intenzitet srca, unutranjeg bia,

prolazi kroz nesreu, kao patnja. Duhovnoj restitutio in integrum,24 koja vodi u

besmrtnost, odgovara ona svetovna, koja vodi u venost nestanka; a ritam te veno

prolazne svetovne egzistencijeprolazne u svom totalitetu, u svom prostornom, ali i

vremenskom totalitetutaj ritam mesijanske prirode, jeste srea. Najzad, priroda je

mesijanska upravo zbog svoje vene i totalne prolaznosti.

Teiti toj prolaznosti, ak i prolaznosti onih stadijuma oveka koji jesu priroda,

zadatak je svetske politike, iji metod treba da se zove nihilizam.

19371938. ili 19201921.

23Ernst Bloch, Geist der Utopie, 1918. Ernst Bloh,Duh utopije, BIGZ, Velika filozofska biblioteka,

Beograd, 1982. Preveo Milan Tabakovi. (AG)

24Lat., potpuna restitucija; potpuni povratak u prvobitno ili prethodno stanje. (AG)


15/23

15

Paralipomena

Beleke uz teze O shvatanju istorije

1

Uivljavanje u prolost ne slui samo tome da prolost izgleda kao sadanjost. Nije

sluajno to to se ta tendencija veoma dobro slae sa pozitivistikim shvatanjem

istorije (kao kod Eduarda Mejera).25 U oblasti istorije, projekcija prolosti u

sadanjost analogna je posmatranju homogenih konfiguracija po uzoru na posmatranje

promena u fizikom svetu (Krperwelt). Ovaj drugi proces, Mejerson je identifikovao

kao osnovu prirodnih nauka (De lexplication dans des sciences).

26

Prvi pristup jesama sutina naunog karaktera istorije, kako ga definie pozitivizam. To se postie

po cenu potpunog brisanja svakog traga prvobitne uloge istorije kao pamenja

(Eingedenken). Lana ivotnost te prolosti pretvorene u sadanjost, uklanjanje

svakog odjeka lamenta iz istorije, oznaava konano potinjavanje istorije

modernom shvatanju nauke.

Drugim reima,projekat otkrivanja zakona koji vae za tok istorijskih zbivanja nije

jedino sredstvopri tom, sigurno ne najsuptilnijeza utapanje istoriografije u

prirodne nauke. Shvatanje po kojem je zadatak istoriara da od prolosti napravi

sadanjost (das Verganze zu vergegenwrtigen), odgovorno je za istu obmanu,samo na manje oigledan nain.

Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1098r

2

XVIIa

U ideji o besklasnom drutvu Marks je sekularizovao ideju mesijanskog vremena. I to

je bilo neto dobro. Nevolje su poele tek kada su socijaldemokrate uzdigle tu ideju uideal. U neokantovskom uenju, ideal je definisan kao beskonani (unendlich)

zadatak. A to uenje bilo je filozofska kola socijaldemokratske strankeod mita i

25Eduard Meyer (18551930), poznati nemaki istoriar, koji je pokuao da odbrani nemaku poziciju

u Prvom svetkom ratu. AutorGescichte des Altertums (Istorija drevnog sveta, u pet tomova, 1884

1902) i drugih dela. (HE & MWJ)

26Emile Meyerson (18591933), francuski hemiar i filozof, najpoznatiji po deluIdentit et ralit

(Identitet i stvarnost, 1908), u kojem je razvio stavove suprotne pozitivizmu. Njegov radDelexplication dans des sciences (O objanjenu u naukama), objavljen je u Parizu 1921. (HE & MWJ)


16/23

16

tadlera, do Natropa i Vorlandera.27 Kada se besklasno drutvo jednom definie kao

beskonani zadatak, prazno i homogeno vreme pretvara se, da tako kaemo, u

ekaonicu, u kojoj se, manje ili vie spokojno, moe iekivati nastanak

revolucionarne situacije. U stvarnosti, nema trenutka koji sa sobom ne bi nosio

sopstvenu revolucionarnu ansupod uslovom da se ona definie na odreeni nain,naime, kao ansa za potpuno novo razreenje potpuno novog problema (Aufgabe). Za

revolucionarnog mislioca, naroita revolucionarna ansa koju nudi svaki istorijski

trenutak dobija potvrdu u politikoj situaciji. Ali, jednako opravdano, za takvog

mislioca, jeste i pravo na ulazak koje istorijski trenutak uiva u odnosu na sasvim

odreenu odaju prolosti, onu koja je do tada bila zakljuana. Ulazak u tu odaju

podudara se, u strogom smislu, sa politikom akcijom, koja se tako, ma koliko bila

destruktivna, otkriva kao mesijanska. (Besklasno drutvo nije konani cilj istorijskog

napretka ve njegov esto neuspeli, ali konano ostvareni prekid.)

Druckvorlage: Benjamin-Archiv. Ms 1098v

3

Istorijski materijalista koji istrauje strukturu istorije, izvodi, na svoj nain, neku vrstu

spektralne analize. Kao to fiziar utvruje prisustvo ultravioletne svetlosti u

solarnom spektru, tako i istorijski materijalista utvruje prisustvo mesijanske sile u

istoriji. Svako ko eli da shvati ta bi situacija iskupljenog oveanstva zaista mogla

da znai, koji su uslovi neophodni za razvoj takve situacije i kada bi ona mogla da

nastupi, postavlja pitanja na koja nema odgovora. Isto tako bi mogao pokuavati dautvrdi boju ultraljubiastih zraka.

Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1099

4

Marks kae da su revolucije lokomotive svetske istorije. Ali, moda je sasvim

suprotno. Moda su revolucije pokuaj putnika iz tog vozaljudske vrsteda

povuku sigurnosnu konicu.


5

U Marksovom delu mogu se izdvojiti tri osnovna koncepta, a cela njegova armatura

moe se shvatiti kao pokuaj da se ta tri koncepta zavare jedan za drugi. To su klasna

27Nemaki filozofi i ekonomisti, vodei mislioci Socijaldemokratske partije Nemake: Conrad

Schmidt (18631932), August Stadler (18501910), Paul Natorp (18541924), Karl Vorlnder (18601928). (AG)


17/23

17

borba proletarijata, tok istorijskog razvoja (progres) i besklasno drutvo. Struktura

Marksovih osnovnih ideja izgleda ovako: kroz seriju klasnih borbi, oveanstvo stie

do besklasnog drutva, tokom istorijskog razvoja. = Ali, besklasno drutvo ne treba

shvatiti kao krajnju taku istorijskog razvoja. = Na osnovu tog pogrenog shvatanja,

Marksovi imitatori su razvili (izmeu ostalog) pojam revolucionarne situacije, koja,kao to znamo, stalno odbija da nastupi. = Konceptu besklasnog drutva mora se

vratiti pravo mesijansko lice, i to u interesu revolucionarne politike samog

proletarijata.


6

Nova teza B

Istorija se bavi vezama i proizvoljno razvijenim kauzalnim nizovima. Ali, poto

istorija prua ideju o mogunosti temeljnog pozivanja na njen predmet, taj predmet se

mora predstaviti, u svom konanom obliku, kao trenutakoveanstva. U tom trenutku,

vreme se mora dovesti u stanje mirovanja.

Dijalektika slika je pojava loptaste munje koja preseca ceo horizont prolosti.

Istorijski artikulisati prolost znai prepoznati one elemente prolosti koji se povezuju

u konstelaciju odreenog trenutka. Istorijska spoznaja je mogua samo u istorijskom

trenutku. Ali, spoznaja u istorijskom trenutku uvek je spoznaja i nekogtrenutka. Time

to se uvlai u taj trenutaku dijalektiku slikuprolost postaje deo nevoljnogpamenja oveanstva.

Dijalektika slika se moe definisati kao nevoljno pamenje iskupljenog oveanstva.

Pojam opte istorije povezan je s pojmovima progresa i kulture. Da bi se svi trenuci

istorije oveanstva ugradili u lanac istorijskih zbivanja, oni se moraju svesti na neki

zajedniki imenitelj: na kulturu, prosvetiteljstvo, objektivni duh ili kako god

neko poeli da to nazove.


7

Nova teza C

Tek kada tok istorijskih zbivanja tee glatko kroz ruke istoriara, kao konac, moe se

govoriti o progresu. Opet, ako je to neko zamreno klupko, s hiljadu pramenova, koji

padaju kao raupana kosa, nijedan od njih ne moe zauzeti odreeno mesto, sve dok

se ne sakupe i ne oblikuju u frizuru.

Osnovna ideja mita jeste ona o svetu kao kaznikazni koja zapravo stvara onekojima je namenjena. Veito vraanje istog jeste kazna stalnog vraanja u kolsku


18/23

18

klupu, projektovana u kosmikim razmerama: oveanstvo e morati da nabuba svoj

tekst kroz beskrajno ponavljanje. (Paul Eluard,Rptitions, 1922)

Ako se jo jednom zamislimo nad idejom o veitom vraanju istog iz XIX veka, Nie

se ukazuje kao figura na kojoj se mitska kazna sada ostvaruje. Naime, sutina mitskih

zbivanja jeste ponavljanje. (Sizif, Danaide)28


8

Nova teza H

Utapanje u pragmatinu istoriju ne moe kulturnoj istoriji doneti nita dobro. ta vie,

ono u emu pragmatino shvatanje istorije pada na ispitu nisu zahtevi koje stroga

nauka postavlja u ime zakona kauzalnosti. Ono pada zbog pomaka u istorijskojperspektivi. Epoha koja vie nije u stanju da na neki originalan nain preobrazi svoje

pozicije moi, gubi svest o preobraajima koji su tim pozicijama nekada bili od koristi.

Subjekt koji pie istoriju, u pravom smislu, jeste onaj deo oveanstva ija solidarnost

obuhvata sve potlaene. To je onaj deo koji moe preuzeti na sebe najvei teoretski

rizik, zato to, u praktinom smislu, ima najmanje toga da izgubi.

Univerzalna istorija nije nuno reakcionarna. Ali, univerzalna istorija bez nekog

konstruktivnog principa jeste reakcionarna. Konstruktivni princip omoguava

univerzalnoj istoriji da bude zastupljena u deliminim istorijama. Drugim reima, re

je o monadolokom principu. On je prisutan u istoriji spasenja.

Ideja proze podudara se sa mesijanskom idejom o univerzalnoj istoriji. (Ljeskov!)29


9

Nova teza K

Organizovati pesimizam znai. otkriti u prostoru politikog delovanja prostor

slike. Taj prostor slike, ipak, ne moe se izmeriti kontemplacijom Dugo traeni

28Danaide: u grkoj mitologiji, zajedniko ime za pedeset keri kralja Danaja. Poto su, po zapovesti

svog oca, prve brane noi ubile svoje mueve (osim najmlae keri, Hipermnestre, koja je potedela

svog mua Linkeja), bogovi su ih kaznili da u Hadu veno sipaju vodu u bure bez dna. (AG)

29Nikolaj Ljeskov (18211881), ruski prozni pisac, najpoznatiji po kratkim priama, naroitoLedi

Magbet Mcenskog okruga (1865; Kultura, Beograd 1961). Videti Benjaminov esej o Ljeskovu,

Pripovjeda: Razmatranja uz djelo Nikolaja Ljeskova (Der Erzhler, 1936), Walter Benjamin,Estetikiogledi, str. 166187, kolska knjiga, Zagreb 1986. Prevela Truda Stama. (AG)


19/23

19

prostor slike svet sveopte i potpune aktuelnosti. (Srrealismus, W. Benjamin, Bd.

2)30

10

Spasenje je limes (utvrena granica) progresa.

Mesijanski svet je svet sveopte i potpune aktuelnosti. Univerzalna istorija postoji

samo u njemu. Ne kao pisana istorija ve kao sveano izvedena istorija. U toj

svetkovini nema nieg slavljenikog. Nema prazninih pesama. Njen jezik je

osloboena proza proza koja raskiva okove pisma (Schrift) i koju razumeju svi ljudi

(kao to jezik ptica razumeju nedeljna deca).31Ideja o prozi se podudara sa

mesijanskom idejom o univerzalnoj istoriji (tipovi umetnike proze kao spektar

univerzalnih istorijskih tipova; deo iz Pripovedaa).32

Raznovrsnost istorija tesno je povezana, ako ne i istovetna, sa raznovrsnou jezika.

Univerzalna istorija, u dananjem smislu, nikada nije neto vie od neke vrste

esperanta. (Ona ne uspeva da izrazi nadu ljudske vrste nita bolje nego ime tog

univerzalnog jezika.)33

Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 490; Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 470.

11

Sadanjost prepoznatljivosti

Izreka da je istoriar prorok zagledan unazad34 moe se shvatiti na dva naina.

Tradicionalno, ona je znaila da istoriar, koji se prebacuje u daleku prolost,

prorokuje ono to se u to vreme, koje je u meuvremenu postalo prolost, smatralo za

budunost. To vienje precizno odgovara istorijskoj teoriji uivljavanja, koju je Fistel

de Kulan izrazio u sledeem savetu: Si vous voulez reviver une poque, oubliez que

vous savez ce qui sest pass aprs elle.(Ako hoete da oivite neku epohu,

30Prevedeno kaoNadrealizam: Poslednji snimak evropske inteligencije (1929), Walter Benjamin,

Eseji, str. 258273, Nolit, Beograd 1974. Preveo Milan Tabakovi. (AG)31

Der Sonntagskinder, nedeljna deca. U nemakom folkloru, deca roena na nedelju, naroito u noi

mladog Meseca, mogu lako stei posebne moi, kao to su sposobnost da vide duhove, da razgovaraju s

mrtvima ili da im se elje ispunjavaju. Izraz Sonntagskindse figurativno koristi i za one koji su roeni

pod srenom zvezdom, koji lako izlaze na kraj sa onim to je drugima teko ili za one kojima je svaki

dan ispunjen duhom nedelje. (HE & MWJ)

32Esej o Ljeskovu, videti nap. 21. (AG)

33Naziv esperanta potie od rei nada, iz nekoliko evropskih jezika: esperanza,speranza, espoir.

(AG)

34

Der Historiker ist ein ruckwarts gekehrter Prophet. Friedrich Schlegel,Athenums-Fragmente(Fridrih legel,Fragmenti iz Ateneuma, 1798, f. 80). (HE & MWJ)


20/23

20

zaboravite sve to se dogodilo posle nje.)35Ali, ta izreka se moe shvatiti i na

potpuno suprotan nain: istoriar se okree od svog vremena, a njegov proroki

pogled raspaljuju vrhunci minulih generacija, dok tonu sve dalje i dalje u prolost.

Istoriarevo vlastito vreme je zapravo mnogo prisutnije u tom vizionarskom pogledu

nego kod onih savremenika koji pokuavaju da dre korak s njim. Konceptsadanjosti, kao intencionalne teme proroanstva, Tirgo jene bez razloga

definisao kao sutinski i temeljno politiki koncept. Pre nego to shvatimo kako treba

da priemo stvarima u datom stanju, kae Tirgo, ono se ve nekoliko puta

promenilo. Tako uvek prekasno saznajemo ta se dogodilo. Zato se moe rei da je

politika duna da predviasadanjost.36 To je upravo ono shvatanje istorije koje

podvlai aktuelnost prave istoriografije. (N8a, 3; N12a, 1)37 Neko ko pretura po

prolosti, kao po nekoj ostavi sa uzorcima i analogijama, i ne sluti koliko toga u

datom trenutku iz prolosti zavisi od njegove aktuelizacije.


12

Dijalektika slika38

Ako se istorija pogleda kao tekst, onda se o njoj moe rei ono to je jedan noviji

autor rekao za knjievne tekstoveda je prolost u njima ostavila slike sline onima

koje registruje fotografska ploa. Samo budunost poseduje razvijae dovoljno

snane da otkriju sliku u svim njenim detaljima. Mnoge stranice kod Marivoa

(Marivaux) i Rusoa (Rousseau) sadre skrivena znaenja, koja prvi itaoci tih

tekstova nisu mogli da potpuno odgonetnu. (Monglond; N15a,1)39 Istorijski metod je

filoloki metod zasnovan na knjizi ivota. itaj ono to nikada nije zapisano, kae

35Navedeno u tezi VII. (AG)

36Anne-Robert Turgo (17271781), Oeuvres, vol. 2 (Paris 1844), str. 673. Tirgo je bio francuski

dravnik i ekonomista, koga je Luj IXV postavio za Glavnog kontrolora 1774. Njegove poreske i

politike reforme naile su na otpor u najviim krugovima, tako da je posle dve godine bio smenjen.

(HE & MWJ)

37Videti, Walter Benjamin, The Arcades Project (Das Passagen-Werk), Convolutes, N8a, 3 i N12a, 1.

(HE & MWJ)

38Varijacija nekih motiva iz prethodnih beleki i teze VII. (AG)

39Andr Monglond,Le Prromantisme franais, vol. 1,Les Hros prromantique (Grenoble, 1930), str.

xii. Prevod se ovde oslanja na Benjaminov nemaki prevod francuskog originala. Videti The Arcades

Project, Convulute N15a, 1. Pierre Carlet de Chamblain de Marivaux (16881763) bio je francuski

dramski pisac, esejista i novelista, ije su lake komedije stekle veliku popularnost sredinom XVIII veka.

U njegova najpoznatija dela spadaju komadiLe Jeu de lamour et du hasard(Igra ljubavi i sluaja,

1730) iLe Legs (Nasledstvo, 1736) i romanLe Paysan parvenu (Seljak laktaro, 1736). lan AcadmieFranaise je postao 1742. (HE & MWJ)


21/23

21

Hofmanstal (Hofmannsthal) na jednom mestu.40italac o kojem je tu re, pravi je

istoriar.

13

Shvatanje istorije koje se oslobodilo eme napretka kroz prazno i homogeno vreme,

konano e osloboditi destruktivne energije istorijskog materijalizma, koje su tako

dugo bile sputavane. To bi moglo ugroziti tri najvanije pozicije istorizma. Prvi napad

mora se usmeriti na ideju o univerzalnoj istoriji. Danas, kada je priroda ljudi

zamraena njihovim sadanjim strukturalnim crtama, kao i njihovim sadanjim

meusobnim odnosima, shvatanje po kojem se istorija oveanstva sastoji od ljudi

samo je pribeite za intelektualnu lenjost. (Ideja o univerzalnoj istoriji uzdie se i

rui zajedno sa idejom o univerzalnom jeziku. Sve dok ovaj drugi imao neku osnovu

bilo u teologiji, kao i srednjem veku, bilo u logici, kao to je u novije vreme bio sluajsa pozivanjem na Lajbnicaideja o univerzalnoj istoriji nije bila sasvim nepojmljiva.

Ali, nasuprot tome, univerzalna istorija, kako se upranjavala od XIX veka, nikada ne

moe biti neto vie od neke vrste esperanta.)Druga uvreena pozicija istorizma

vidi se u ideji da je istorija neto to se moe pripovedati. Pod materijalistikom

istragom, epski momenat e u procesu izgradnje uvek eksplodirati u komade.

Likvidacija epskog momenta se mora prihvatiti, kao to je to uradio Marks kada je

pisaoKapital. On je shvatio da se istorija kapitala moe izgraditi samo u okviru ireg,

elinog okvira teorije. U Marksovoj teoretskoj skici rada pod dominacijom kapitala,

interesima oveanstva se poklanja vea panja nego u monumentalnim, kitnjastim i uosnovi malodunim delima istorizma. Tee je odati poast seanju na anonimne nego

na poznate i slavne, ukljuujui tu i pesnike i mislioce. Istorijsko zdanje je posveeno

seanju na anonimne.Trei bastion istorizma je najjai i najtee ga je savladati. On

se predstavlja kao uivljavanje u poloaj pobednika. Vladari iz bilo koje epohe su

naslednici svih onih koji su tokom istorije izlazili kao pobednici. Uivljavanje u

poloaj pobednika bez izuzetka koristi dananjim vladarima. Istorijski materijalista

ima u vidu tu injenicu. On uvia i da te to stanje stvari duboko ukorenjeno. Svako ko

je ikada izaao kao pobednik, iz hiljada borbi koje su se vodile kroz istoriju, sve do

naih dana, ima svoj udeo u trijumfu onih koji vladaju onima koji su danas zgaeni.Istorijski materijalista moe zauzeti samo krajnje kritiki stav prema plenu koji

pobednici izlau pred poraenima. Taj plen se naziva kulturnim dobrima. Naime, ono

to on vidi u kulturnim dobrima, bez izuzetka je takvog porekla da o tome ne moe

razmiljati bez uasavanja. Svoje postojanje ona ne duguju samo naporu velikih

genija koji su ih stvorili ve i bezimenom kuluku njihovih suvremenika. Nema

40Hugo von Hofmannsthal (18741929), austrijski pesnik i dramaturg, najpoznatiji po saradnji sa

kompozitorom Rihardom tarusom (Richard Strauss), za ije je opereDer RosenkavalieriAriadne auf

Naxos napisoa libreta. Citat je iz njegovog komadaDer Tor und det Tod(Smrt i luda, 1894). (HE &MWJ)


22/23

22

dokumenta kulture koji istovremeno ne bi bio dokument varvarstva. Istorijski

materijalista se dri na odstojanju od svega toga. On mora da ide uz dlaku istoriji

makar morao da se odguruje iz sve snage.

Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 447 i Ms1094

14

Kategorije u kojima se razvija shvatanje istorijskog vremena.

Koncept istorijskog vremena ini antitezu ideji o vremenskom kontinuitetu.

Veni plamen41 je slika istinskog istorijskog postojanja. On evocira ono to je nekada

bilojednom rasplamsani plamiakkoji sada gori in perpetuumi prua mu uvek

novu hranu.

O postojanju besklasnog drutva ne moe se razmiljati u isto vreme kada se vodiborba za njega. Ali, koncept sadanjosti, u onom obavezujuem smislu koji ima za

istoriara, nuno je odreen s ta dva temporalna poretka. Bez neke probe besklasnog

drutva, ostaje samo istorijska akumulacija prolosti. U toj meri, svaki koncept

sadanjosti uestvuje u konceptu sudnjeg dana.

Izreka iz jednog apokrifnog jevanelja Gde god da sretnem nekog, sudiu mu

baca naroito svetlo na ideju o sudnjem danu. Ona podsea na jednu Kafkinu beleku:

Sudnji dan je neka vrsta sumarne pravde.42 Ali, ona tome dodaje i sledee: sudnji

dan, po toj izreci, nee se razlikovati od ostalih dana. U svakom sluaju, ta

jevaneoska izreka upotpunjuje kanon za shvatanje sadanjosti koji istoriar uzima

kao svoj. Svaki trenutak je trenutak suda, polazei od odreenog trenutka koji mu je

prethodio.

Odlomci iz eseja o Fuksu (Eduard Fuchs).43


15

Deo o Johmanovom (Carl Gustav Jochmann) vizionarskom pogledu treba razraditi u

osnovnu strukturuArkada.44

41U jevrejskoj Bibliji, Bog zapoveda Mojsiju da u svetilitu stalno odrava plamen u uljanoj lampi, kao

znak Boijeg prisustva. (Knjiga izlaska, 27:20) (HE & MWJ)

42Poslednji sud tako zovemo samo zbog svog poimanja vremena. U stvari, re je o nekoj vrsti

sumarne pravde. Franz Kafka,Nachgelassene Schriften und Fragmente, vol. 2 (Frankfurt: Fischer,

1992), str. 122, fragment br. 40 (19171918). (HE & MWJ)

43Walter Benjamin,Eduard Fuchs, der Sammler und der Historiker, 1937. (HE & MWJ)


23/23

23

Proroanski pogled se rasplamsava s naglim uzmicanjem prolosti. Drugim reima,

prorok okree lea budunosti: on nazire obrise budunosti u sve bleoj svetlosti

prolosti, dok ova tone pred njim u no vremena. Taj proroanski odnos prema

budunosti nuno podupire stav istoriara, kako ga opisuje Marks, stav osnaen

aktuelnim drutvenim okolnostima.Da li kriticizam i prorotvo treba da budu kategorije koje se sustiu u

iskupljenju prolosti?

Kako bi kritika prolosti (na primer, kod Johmana) mogla da se udrui sa

iskupljenjem prolou?

Shvatiti venost istorijskih zbivanja zapravo znai shvatiti venost njihove prolaznosti.


Priprema: AG, januar 2013.

http://anarhija-blok45.net1zen.com

[email protected]

44

Walter Benjamin, Die Rckschritte der Poesie. Von Carl Gustav Jochmann, 1937. i The ArcadesProject, Convolute N9, 7. (HE & MWJ)

Documents

Walter Benjamin - O Shvatanju Istorije (1940)