Vrste Naucnih i Strucnih Radova

8/20/2019 Vrste Naucnih i Strucnih Radova

http://slidepdf.com/reader/full/vrste-naucnih-i-strucnih-radova 1/24

ВРСТЕ НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА

Постоје бројне врсте стручних и научних радова а њихова класификација зависи од

различитих чинилаца – намене, карактера, квалитета, места објављивања и другог.Сви стручни и научни текстови подлеу одре!еним стандардима уобличавања и

овде "е прво бити презентирани основни захтеви обликовања текста који се односе

на техничку страну опреме рукописа намењеног било испуњењу универзитетских

испитних захтева било другој јавној стручној комуникацији #симпозијуми, форуми,

објављивање у часописима или зборницима радова$. %атим "е бити сагледане

одлике различитих типова стручних радова& семинара, дипломског рада #завр'ног

рада на мастеру$, научног и стручног рада за часописе, зборнике и симпозијуме,

докторског рада, енциклопедијских текстова, приручника, практикума и у(беника,

библиографских и био)библиографских радова, рецензија и научних критика,

превода.

Техничка припрема рукописа

Сви текстови морају бити припремљени у 'тампаној верзији #очекује се

компјутерска обрада текста$, руком писани радови су неприхватљиви у стручној

комуникацији. *анас стандарди образовања подразумевају савладавање ве'тина

самосталног куцања текстова и њихове елементарне техничке обраде. +ако се овим

питањима до универзитета не посве"ује довољна пања овде "е бити обја'њене

основне норме обраде текста.

збор писма – латиничког или "ириличког – слободан је. Постоји врло

ра'ирено ми'љење да је латиница погоднија за писање музичких текстова јер они

обилују стручном терминологијом која је најве"им делом преузета из италијанског језика, а тако!е се у аналитичком апарату традиционално користе латиничне ознаке

за тоналитете и одсеке форме #као и у математици, хемији и другим природним

наукама$. -е!утим, низ капиталних књига објављених у %аводу за у(бенике и

наставна средства, а посебно Теорија музике и Хармонија са хармонском анализом

*ејана *еспи"а, недвосмислено потвр!ују да за овакву одлуку нема истинских



разлога. Писати ме'авином различитих језика није препоручљиво независно од

избора писма, "ирилица "е такав апсурд само учинити очигледним. -узички

термини који су прихва"ени у на'ем језику #попут кре'енда, фортеа, ачелеранда,

а)мола, /ис)дура$ могу се писати "ирилицом. %а темпа су уобичајене оригиналне,

италијанске #или немачке, француске, руске$ ознаке, а у на'ем језику се користе

преводи њихових значења, а не транслитерована форма.

Потребно је познавати главне видове савременог писма и они су прегледно

представљени у наредној табели&

Курент означава мала слова #минускул$, а верзал велика #мајускул$. 0текстовима се понекад користи ме!уоблик& капитал – слова облика верзала а

величине курента. -ала слова се користе као основно писмо, док се верзал

употребљава за истицање, наслове и као маркирно писмо.

1сновни вид писма је нормал, док се курзив #иско'ена слова$ користи као

маркирни вид типографског писма.2 Постоји и везано, букварско писмо, али се оно

у типографији користи само у посебним случајевима и није уобичајено у стручним

и научним текстовима.

По дебљини слова разликују се обични, бели слог и упрадљиво тамнији,

црни слог #3456$, најче'"е кори'"ен у виду нормала као маркирно писмо. -огу се

Преузето из -итар Пе'икан, 7ован 7еркови" и -ато Пиурица #прир$, Правопис српскога језика

(екавско издање), 8ови Сад, -атица српска, 99:, :;.2 1д курзива се разликује коси нормал, у којем су облици слова исти као у нормалу само су

иско'ени$.

2



разликовати нијансе изме!у ова два основна вида, али се у једном тексту по

правилу употребљавају само две нијансе јасног контраста.

По величини, која се не мери милиметрима него типографским тачкама,

разликују се& цицеро #2 тачака$, гармонд #< тачака$, боргис #9 тачака$, петит #=

тачака$, нонпарел #> тачака$. По правилу се у једном тексту комбинују само две

величине слова.

?екст треба обликовати тако да изгледа најприблиније могу"е 'тампаном

раду, с белинама на левој маргини и изнад и испод текста, у величини цицеро #2

тачака$ за основни текст и гармонд #< тачака$ за напомене, као и за делове текста

од секундардног значаја. -огу се умерено користити верзал и курзив, као и црно

писмо, али треба имати на уму да типографски знаци не треба да буду носиоци

смисла, ве" су само помо"но средство које олак'ава перцепцију. @ко своје идеје не

моемо јасно исказати формулацијама, типографија се не"е појавити у функцији

побољ'ања, пре "е отеавати рецепцију и деловати усиљено. @ко се употребљава

много различитих типографских комбинација у једном тексту отеано је његово

разумевање. 8ајкомуникативнији су текстови који су графички најједноставнији јер

у њима ни'та осим садраја не одвлачи пању&

@ко своје идеје не моемо јасно исказати формулацијама, ?П1AB@/7@ се не"епојавити у функцији побољ'ања, пре "е отеавати рецепцију и деловати усиљено.

@ко се употребљава много различитих типографских комбинација у једном тексту

отеано је његово разумевање. Најкомуникативнији су текстови који су графички

најједноставнији јер у њима ни'та осим САДРЖАА не одвлачи пању

@ко се пи'е латиницом треба обавезно користити писмо са свим потребним

словима #C, D, E, F, G$ и посебно обратити пању на писање слова ! #H, G$ јер замена

која се понекад сре"е – IJ, 6J – не припада стандардном писму.

?екстови се пи'у у двоструком прореду #у компјутерском писму проред

,;$, са увлачењем првог реда, за 'та обавезно треба користити табулатор или

задато форматирање почетка параграфа. Први пасус после наслова се не увлачи.

:



Посебну пању треба посветити правилном распореду белина изме!у речи,

те на правила употребе белина у вези са знаковима инерпункције. %нак

интерпункције се увек наслања на реч која му претходи, а иза сваког знака

интерпункције употребљавају се белине. зузетак су заграде. 1тварање заграде се

везује за реч која следи без белине, као 'то се затварање заграде даје без белина&

#правилно$ – # неправилно $

8апомене треба уносити користе"и могу"ности програма за обраду текста.:

0 тексту се не користе истовремено курзив и знаци навода, јер су то правописни

знаци истог значења, а правила налау избор једног графичког ре'ења у тексту.

Bазличита графичка ре'ења истоветног смисла не треба користити у различитим

функцијама. Претерано кори'"ење курзива треба избегавати јер у компјутерском

писму он нема такву јасно"у као обично писмо.

Посебну пању треба посветити значењу цртица различите дуине. 8ајмања црта

#)$ се употребљава за повезивање појмова #а)мол, *е)дур$, као и за прено'ење

делова речи у нови ред. *уа црта #–$K се користи увек изме!у бројева #2<<<–2<<K$,

затим као интерпункцијски знак који раздваја уметнуте речи или реченице – и тада

увек у пару, за почетак и крај уметнуте мисли – као и у случајевама кад у

слоеницама није нагла'ен смисао спајања, ве" раздвајања појмова #црно–бело$.

0 стручним текстовима није уобичајено користити скра"енице #итд. – боље

је& и тако даљеL и сл. – и слично$ и све бројеве #осим година$ треба писати словима

#други став, пет предзнака$.

0 тексту је вано чувати једнообразност графичких ре'ења за писање налова дела

#где је уобичајен курзив$,; назива установа #за које се курзив не употребљава,

: 1пција MNOPQR – SPTPQPNUP – V44RN4RP која се најлак'е уноси кори'"ењем скра"енице у менију#OW4QRUXR YZ$. компјутер даје различите могу"ности за ознаке напомена, стандард је да се користе

арапски бројеви.K 1ва црта се не налази на обичној тастатури, треба је прона"и ме!у симболима и преузимати крознеки од OUW4QRUXR)ова, где је мода најподеснији UQR5[).

; Постоји отворено питање 'та се сматра насловом дела и треба уједначити стандарде у једномтексту. \анровске ознаке, формалне одреднице, ознаке тоналитета и опуса најче'"е се не сматрају

интегралним делом наслова. Пи'е се& Из моје домовине, циклус симфонијских поемаL опера

РиголетоL Карневал, оп. 9L Прва симфонија, ]е)дур. @ли ако је сам композитор у наслов дела

укључио и анровску одредницу или број опуса, све се пи'е курзивом& Прва симфонија, руги

гудачки квартет, есета руковет, !оната за виолину и клавир оп" ##, !имфонија у $е%молу"

Питање употребе оригинала или превода наслова, посебно у вокално)инструменталној музицитако!е треба ре'ити на уједначен начин. 8ајче'"е се уз преведени наслов у првој појави да и

оригиналну верзија у загради. 0колико би, ме!утим, преводи оригионалних наслова битно утицали

на разумљивост текста #када су у питању нова, непозната дела$, боље је одлучити се за наво!ења у

K



званични назив се истиче само писањем првог великог слова$ >, начина наво!ења

имена #у вези са употребом иницијала или пуног имена или писањем оригинала^$.

Стандарди обраде текста подразумевају постојање насловне стране. 1на садри

следе"е податке&

– у левом углу на врху странице& назив институције #8азив универзитета,

факултета и одсека, односно студијског програма, број индекса$

– у средини& име аутора обичним писмом, наслов текста верзалом, поднаслов

који одре!ује тип текста обичним писмом #семинарски рад, стручни рад на

специјалистичким студијама, магистарски рад, докторска теза$

– у десном углу име ментора #уз обавезно наво!ење универзитетског звања и

титула$

– у средини на дну странице& место и годину предаје рада.

оригиналу са преводом у загради. +ада се користе преводи треба бити паљив, показати познавање

традиције прево!ења у стручној литератури и по'товати је. _еберову оперу тако треба наводити у

одома"еној варијанти као &аро'ни стрела$, а не за српско говорно подручје нетипично !трела$вилењак. 0колико се инсистира на новом преводу неког дела то треба посебно образлоити у

напомени.> 8а пример, `еоградска филхармонија, београдска 1пера и `алет, -узичка 'кола окрања$ ислично.

^ Препоручује се да се имена пи'у етимоло'ки, онако како се изговарају, док се код прве појавеимена у загради наводи оригинал, по правилу само презимена, евентуално и имена и презимена, 'то

се мое сматрати поељним код наво!ења мање познатих имена. 0 обимним текстовима требаизрадити индексе у којима се уз етимоло'ко наво!ење имена даје оригинал са пуним именом и

презименом. Сличан принцип треба применити и за писање наслова, где је боље користити преводе,

а евентуално, тамо где се чини неопходним, први пут их дати и у оригиналу. 0 неким типовима

историјских текстова уобичајено је после првог помена имена аутора у загради дати годину ро!ењаи #ако постоји$ смрти, 'то помае њиховом разумевању и прецизнијој хроноло'кој оријентацији.

0колико се у латиничном тексту имена пи'у у оригиналу у на'ем језику се за све падене облике

употребљава цртица& a)b455)4b, ZPQ5c4d)4b.

;



0колико текст има поглавља и потпоглавља обавезно се прилае садрај рада. 0

тексту сви примери морају бити увек јасно означени и са потпуним подацима о

извору и садрају. %а нотне примере треба навести& име композитора, назив дела,

става, одсека са прецизним бројем тактова који су наведени у примеру. 8отни

пример мора имати ознаке за темпо, кључеве, такт, динамичке и агогичке ознаке,

ознаку инструмената #и у партичелу$. 0колико се користе скенирани примери

непостоје"е ознаке морају бити додате, као и сви аналитички коментари #хармонске

'ифре, формална анализа и слично$, јер без њих примери немају посебну сврху .

1бимнији примери #ви'е од три стране$ прилау се на крају рада, као

#недвосмислено насловљен$ прилог. Пагинира се само прва страна примера у

тексту, остале означавају са а, б. Прилози долазе после списка литературе и

обавезно се наводе у садрају. 0 раду не треба користити прилоге на које се не

позива у основном тексту.= Поред нотних примера могу се користити различите

врсте табела, 'еме са анализама, илустративни прилози. Сви кори'"ени прилози

= Понекад се чини да би део материјала који је ура!ен могао да буде интересантан неком читаоцу

иако није на'ао на примену у тексту #табеларни прилози, аналитички коментари$. -а како да сеписцу чини да су занимљиви, ако нису интегрални део текста не треба их наводити јер "е збуњивати

читаоца._е'тина доброг писања огледа се у способности саетог излагања и спремности на

одрицање од потребе да се о неком предмету кае све 'то се зна.

0ниверзитет уметности у ̀ еограду/акултет музичке уметности

+атњедра за музикологију

ме и презиме аутора

8@Сe1_ B@*@

ознака врсте рада

-ентор&

звање, титула,

име и презиме

град

година

>



морају бити функционални, треба да буду третирани као интегрални део текста,

'то значи да у самом тексту не треба понављати податке садране у примеру или

табели, ве" дати њихово тумачење.

Семинарски!стручни рад на основним"

дипломским и специјалистичким студијама

Семинарскиfстручни рад #у даљем тексту семинарски рад$ настаје као

резултат аналитичкоfисториографскогfтеоријскогfпедаго'ког истраивања у

области изабране теме. Bад на семинару започиње од формулисања предмета,

метода и циљева истраивања, реализује се уз примену научне методологије и

завр'ава обликовањем стручног текста обима од 2–2< страница #са прилозима$ и

обавезно садри списак кори'"ене литературе. +роз израду семинарског рада се

изгра!ују и развијају способности проблематизовања предмета истраивања,

функционалног обликовања стручног текста и јасног формулисања идеја.

Семинарски рад омогу"ава практично овладавање методологијом и техником

научног рада.

?ему семинарског рада треба проблемски поставити јер успе'ан рад не

мое бити заснован само на дескрипцији или сувопарном излагању резултата

анализе. 8аслов Прва симфонија Aустава -алера није одговарају"а тема, ве" само

ознака предмета истраивања. Bазличите типове проблематизације могу да покау

следе"и наслови& *раматургија циклуса Прве симфоније Aусатава -алераL ?ретман

цитата у Првој симфонији Aусатава -алераL -алеров однос према традицији #на

примеру Прве симфоније$.

?ема мора бити ускла!ена са обимом рада. 0 семинарском раду се не могу

ре'авати питања за која је потребно написати књигу. ?ема Сонатни облик у

`етовеновим клавирским сонатама не мое на озбиљан начин бити обра!ена на

петнаестак страница текста.9

9 -е!утим, тачно је и да се о сваком питању мое исказати врло сает и недвосмислен став, као 'то

мое бити обра!ено и као књига. зговор којем понекад млади писац прибегава, да нема довољнопростора да објасни и обради нека питања најче'"е нису оправдани. Са искуством се стиче

способност да се врло комплексна питања обраде на малом простору. Само неве'том писцу

количина материјала директно диктира обим текста.

^



Семинарски рад не мое бити заснован само на аналитичком раду, без

консултовања литературе. -инимални број библиографских јединица у области

теме је пет,< а уобичајено се кре"е изме!у петанест и тридесет. ?о разумљиво није

број јединица који једном раду мое да да научни карактер, али је довољно да

омогу"и кандидату увид у поступак кори'"ења литературе. Поред броја јединица

вана је и њихова сврсисходност и актуелност.

Структурно рад садри&

) насловну страну,

) садрај,

) увод,

) централно поглављеfпоглавља #потпоглавља$,

) закључак,

) литературу и

) #евентуално$ прилоге.

0 садрају се назначују увод, поглавља и потпоглавља рада, закључак,

литература. 0обичајено је да се уводу и закључку не дају посебни наслови, 2 док

наслови поглавља и потпоглавља треба да саето али прецизно указују на садрај

текста који следи. -огу"е је користити само бројчане или словне ознаке, али је за

читаоца погодније да поглавља имају наслове.

eитература се користи у складу са изабраним референтним системом.:

!тилске одлике граматичка и правописна коректност" * 8ајве"и део питања

везаних за стил писања припада индивидуалним одликама и способностима аутора,

али треба имати на уму да се на побољ'ању способности израавања мое и мора

радити. Способност формулисања могу"е је развијати кроз различите вебе

< 0 овај број се не укључују у(беници и енциклопедијски приручници, они се подразумевају и улитературу уносе само ако су у раду њихови делови посебно коментарисани или цитирани. 0 обимнијим радовима за поглавља обавезно треба навести број странице на којој текст почиње,док се потпоглавља могу навести без овог податка, само као попис садраја који се у тексту

обра!ују. 1во се најче'"е примењује ако су потпоглавља саета, док код дуих могу бити

кори'"ене посебне ознаке страница.2 ?о је могу"е урадити, посебно ако такви наслови на добар начин коресподирају са садрајем рада.?ако се за текст о опери могу користити карактеристични наслови дела, за биографске текстове

наслови композиција аутора и слично.: _идети поглавље Bеферентни апарат.

=



писања.K Први квалитет текста јесте његова јасно"а која се постие граматичком

коректно'"у реченичних конструкција, али је за њено остварење вана и

изо'треност мисли и заокруеност, довр'еност у исказивању идеја. ?реба теити

једоноставности и природности исказа. 0 научним и стручним текстовима стил не

треба да буде патетичан, емфатичан, бомбастичан, панегиричан, ироничан,

хиперкритичан, фамилијаран, лееран. Посебно треба обратити пању на

разликовање говорне и писане речи, јер реторски стил; није прихватљив у писаним

текстовима. Препоручује се писање у првом лицу јединине, али са неутралним

исказом.>

збору речи треба посветити велику пању и младом писцу препоручује се стална

употреба неког од речника синонима. ?реба избегавати фразеоло'ке обрте који се

често користе у свакодневном говору,^ посебно оне који се у свакодневном језику

користе у погре'ном значењу=. 8ису поељни монотонија, често понављање речи,

обрта и конструкција. 8агомилавање синонима којем су млади писци склони ретко

доприноси поја'њењу мисли, пре "е стил учинити претенциозним.

0потреба страних речи је питање којем треба посветити посебну пању. Са

њима се никако не треба разметати, ве" треба теити да се користе богатства

матерњег језика. +ада је у питању стручна теминологија треба бити посебно

умерен. 1громна је одговорност свих писаца у струци за изградњу сопственог

језика. +ада се користи литература на страним језицима често се јављају

непоељни снани упливи других језика и у терминологији и у реченичним и

фразеоло'ким конструкцијама. Aраматичкој и правописној коректности текста

K Bад на саимању текстова у том смислу је посебно користан. -ое се радити на сопственом или

ту!им текстовима, прво на кра"им целинама, затим и комплекснијим. 0 раду на семинару зато сепрактикује да се после завр'етка рада уради презентациона верзија семинара у обиму до седам

страница текста, као и његов саетак до две странице. -огу се радити вебе формулисања са

ограниченим бројем речи #до ;< речи, на пример$, или у оквиру одре!еног броја реченица#формулација питања у пет реченица$. *елови дипломског и докторског рада обавезно су и апстракт

#од пет до десет редова$ и саетак #две до пет страница текста$.; 8а то указују конструкције& обратите пању, поку'ајмо да схватимо #покаемо$ и слично.> _иди се, уочава се, а не& видим, видимо, уочавам, уочавамо.^ Bецимо типичне новинарске конструкције& како ... и тако """L с једне и с друге стране" 8е значи да

се овакве конструкције не смеју употребити, али то треба чинити умерено.= /раза са тог аспекта је рецимо некоректна јер реч аспект означава не угао гледања, ве" вид

онога 'то се посматра. 0 последње време веома се често сре"е употреба речи присутан за неивепојаве, 'то је погре'но #у једном новинском чланку појавила се и конструкција присутнаодсутност"""$. gесто се погре'но употребљава конструкција о'зиром на, а правилно је с о'зиром на

то да"

9



треба посветити посебну пању и препоручује се стално кори'"ење правописа као

и пра"ење промена у тој области.

Из'ор теме семинарског рада" * збор теме семинара треба направити у договору

ментора и студента а у складу са личним афинитетом и знањем кандидата. 1на

мое бити повезана са неким претходним радовима али се увек препоручује да буде

инспиративна, интригантна и да се окре"е проблемима за које кандидат сматра да

постоји потреба да буду разре'ени. зрада таквог рада доне"е задовољство и

значајно "е унапредити знања 'то је примарни циљ целог посла. +роз трагање за

литературом значајно се про'ирују видици, развија критички однос према

различитим стручним питањима и битно обога"ују знања и то не само у односу на

предмет који се истраује.

Подстицај за рад треба најпре траити у самом музичком делу, но

истовремено са анализом партитуре трага се за релевантном литературом. Полази

се од у(беника, енциклопедија, а затим даље ка прегледу часописа и књига који

могу бити релевантни за тему.

0 пракси се најче'"е користе 'тампане парититуре, али је могу"е користити и

рукописе, поредити рукописе и издања, или различита издања неког дела. При том

треба увек градити јасну свест о природи материјала који поседујемо. 9 7една од

референци обавезно треба да се односи на извор нотног материјала који је

кори'"ен.

+аслов рада" * 0 току израде рада потребно је имати радни наслов јер "е то

олак'ати концентрацију на битно и препознавање дигресија. По окончању текста

бриљиво се формули'е наслов рада. 1н треба да буде језгровит, да носи све

релевантне информације о раду, саима податке о предмету и приступу као и

централној идеји рада. @ко природа теме захтева дуи наслов треба га

организовати као наслов и поднаслов са одговарају"ом хијерархијом података.

9 Bецимо, ако неко анализира @љабљевљеву оперу ,ско-дов гро' на основу објављеног клавирског

извода мора бити упознати са чињеницом да је у издању извр'ена битна редакција опере и да се на

основу ње не мое закључивати о композиторовим интенцијама.

<



Прикуп-ање гра.е и израда плана истра/ивања" Радна 'и'лиографија" * Први

корак у раду на теми јесте одре!ење области, оквира и циљева који "е бити

реализовани семинарским радом. *акле у првој етапи рада на семинару треба

теити формулацији проблемског круга који "е бити разматран, обја'њењу оквира

у којима се кре"е истраивање, формулисању полазне хипотезе и циљева. 1дмах се

приступа и изради радне библиографије. Bад на библиографији је процес који тече

током рада, а завр'ава се формирањем списка релевантне литературе.

+ада се приступа прикупљању материјала вано је радити планирано, обезбедити

континуитет ангамана и увек бринути о сврсисходности посла, јер "е се често

током рада отварати бројна интересантна питања, но потребно је остати у фокусу

истраивања и теме.2< током ове фазе рада потребне су консултације са ментором

јер је то добар начин да се рад подстакне, добије драгоцена помо" и препознају и

коригују странпутице. Препоручује се во!ење евиденције о раду, а посебно

евиденције о садрају разговора са ментором, о којима је поељно водити исцрпне

беле'ке. +аткад се чини да је могу"е сасвим се ослонити на меморију када су у

питању за кандидата вани послови, али студирање белеака мое бити веома

корисно за рад и подстицајно за нове идеје. @нализа нотног #као и других$

материјала мое те"и паралелно са његовим прикупљањем, а мое се организовати

засебно. 0 обимнијим истраивањима није добро одлагати почетак аналитичког

посла јер то не"е резултирати одговарају"ом ефикасно'"у.

0 музикологији аналитички рад подразумева сагледавање свих параметара

музичког језика који се разматрају у контексту стила. @налитичка запаања не

подразумевају исписивање сваког уоченог елемента, ве" селективно, наменско

регистровање битних одлика дела, и то посебно у односу на проблематику која се

истраује. 1дмах се приступа класификовању материјала и посебно обра"а пања

на јединственост критеријума класификације. Препоручује се израда аналитичких

'ема јер оне омогу"авају лак'и преглед материјала и недвосмислено указују на

неуравнотееност или недореченост у аналитичком приступу.

2< 8ије немогу"е у току рада преформулисати тему и на другачији начин прецизирати оквиристраивања. 1пасно је, ме!утим, у току дуег периода непрекидно мењати фокус истраивања јер

се отварају нове могу"ности. Bад мора бити ефикасно завр'ен, у прописаним роковима, а нове

изазове треба оставити буду"им истраивањима.



Паралелно са аналитичким радом треба и'читавати литературу и радити

беле'ке које се односе на интерпретацију прочитаних текстова. ?о се обично чини

на картицама са библиографским и аналитичким подацима. -ое се правити

неколико типова картица и помае кад су оне ра!ене у различитим бојама #или

формату$. `еле'ке је вано радити целовито како би се и после дуег времена из

њих могла реконструисати целина разми'љања.

7о' у току студирања извора, прикупљања материјала и његове анализе

треба почети израду плана рада #синопсиса$ и реализацију делова текста. +од

пројектовања буду"е форме рада треба разми'љати о битним одликама доброг

текста& $еловитости, усредсре!ености на један проблем и заокруености излагања,

кон$изности, јер је она знак доброг овладавања материјом, проми'љености и

пање према буду"ем читаоцу, те нарочито о складности делова текста.

Рад на тексту" !труктура семинарског рада" * 8е постоји нормирана форма

текста семинарског рада. 1н се обликује у зависности од садраја. -е!утим,

постоје оквирни очекивани делови текста& увод, централни део рада, закључак,

литератрура, прилози.

0вод са освртом на литературу у којем се даје поставка проблема, питања

или хипотеза, евентуално и осврт на примењени метод истраивања, расправа о

терминологији и другим начелним питањима везаним за тему рада. 0вод има обим

десет до петнаест процената рада, а не треба да према'и тре"ину његовог обима.

Садрај увода мора бити у непосредној вези са текстом који следи и никако не

треба да се односи на оп'та разматрања о стилу, епохи, биографији аутора 2 и

слично. 8а пример, страница)две текста о романтичарском стилу као увод у

разматрање неког дела из ове епохе није функционална. ?о није простор на којем се

адекватно мое представити комплексна проблематика одре!ења романтичарског

стила. 1вакви поку'аји #писање hмале књиге о свемируi$ нису функционални и

осим 'то су недовољно прецизни, те'ко бивају доведени у везу са разматраним

проблемом. ?ако!е, текст увода не треба да нуно одраава пут истраивања и

2 ?о не значи да овакве податке никада не треба пласирати у раду. 1ни су вани и сматрају се

обавезним када се говори о мање познатим ауторима. `иографија `етовена сигурно је непотребна у

једном стручном тексту, али се за @нтоњина Bејху то не мое ре"и.

2



прати његове фазе. /инално обликовање уводног текста обично се исписује на

крају истраивачког посла или чак и писања централног и закључног дела рада,

али је одре!ење проблемског круга, хипотезу и циљеве рада неопходно

формулисати пре него то се приступи писању централног одсека.

0 централном делу рада саоп'тавају се резултата истраивања. -атеријал

се групи'е према сродности у мање и ве"е целине и посебна пања посве"ује се

хијерархији и логици излагања. +од обликовања текста треба водити рачуна да се у

рад не уноси ни'та 'то није у непосредној вези са темом. `итно је текст не

оптере"ивати непотребним појединостима, ве" излагати саето и јасно. 1но 'то је

разумљиво само по себи није потребно оп'ирно образлагати. 0 текстовима ве"ег

обима #али се то де'ава и у кра"им радовима$ често се дога!а да се понављају неке

формулације или обрада неких питања. 0 завр'ној обради текста врло је вано

рукопис паљиво погледати и на једном месту објединити расправу о једном

питању. +од класификовања материјала треба водити рачуна да критеријуми

класификација буду јединствени, односно да припадају истим категоријама.

+арактеристичан пример неконзистентности категоризације је уобичајена подела

стваралачког пута гора Стравинског на руску #класификација према националном

критеријуму$, неокласичну #према стилуfправцу$ и серијалну фазу #према техници$.

%а неке типове истраивања #посебно експериментална$ разликују се два дела

текста& у првом се излау резултати #релевантни избор података$ а у другом даје

дискусија о резултатима где се ови разматрају, тумаче, указује на корелације,

анализира оправданост постављених циљева, наводи оно 'то потвр!ује полазну

хипотезу, али и но 'то је доводи у питање. 0 дискусији се не припричавају

резултати који су ве" једном презентирани.

0 закључку се дају завр'не констатације, разми'љања која проистичу

директо из претходног излагања. ?ип закључног излагања зависи од начина на који

је текст писан и зато је поељно јо' у току писања рада означавати делове који

могу да се на!у у закључку. @ко су појединачне целине рада садравале закључна

запаања суви'но их је понављати. 0 закључку тако!е не треба препричавати оно

'то је до тад излоено. @ко је рад имао хипотезу даје се оцена о њеној ваљаности,

односно о томе да ли је потвр!ена или оповргнута. 1дговара на питања како рад

:



повр!ује или доводи у питање теоријска полози'та на којима је почивало

истраивање. %акључак се формули'е концизно, треба да буде прецизан и јасан и

искуљчиво у вези са насловом рада. -ое се указати и на перспективу

истраивања, дати сугестија о могу"ностима примене резултата у пракси, од стране

других истраивача или уоп'тено од стручњака или заинтересованих за област

#аутоевалуација$. Сасвим изузетно у закључку се могу дати слободне рефлексије

које на посебан начин осветљавају излагање, али је за то потребна велика ве'тина

писца.

eитература се издвојено насловљава, презентира најче'"е по азбучном или

абецедном реду #у зависности од писма које је кори'"ено у тексту$, у класичном

референтном апарату увек означава арапским бројевима, не неким другим знацима

#цвети"има, нотама и слично$, док се у gикаго силу бројеви не користе. 0

литературу улазе сви за рад референтни наслови, осим најоп'тијих у(беника и

лексикографских приручника. Сви цитирани радови #и у(беници и енциклопедије$

улазе у списак литературе.

0итирање" * ?ехника употребе цитата веома је вана за писање стручних радова.

]итате треба употребљавати са мером и настојати да се користе само у изнимним,

посебно оправданим случајевима. 1ни могу освеити текст, на добар начин

илустровати примере или пруити веродостојан материјал који "е потом бити

дискутован. @ли цитат не сме бити употребљен уместо ауторског текста, погре'но

је користити ту!е формулације зато 'то нам се допадају или 'то израавају идеје

са којима смо сагласни. Сагласност са нечијим ставовима треба исказати кроз

интерпретацију таквих ставова и позив на литературу. Посебно не постоји потреба

да се цитирају оп'ти подаци и делови основних универзитетских у(беника.

]итати увек морају бити пра"ени одговарају"ом референцом која се

позиционира на крају наведеног текста. jвентуално, ако се у дуем пасусу или

одломку текста неки аутор ви'е пута помиње и даје комбинација цитата и

интерпретације његових идеја, референца мое бити пласирана на почетку, да би се

потом у осталим позивима користила ознака Исто (123456 1456), односно уз име

аутора ознака нав" дело (о7" 839) ако се изме!у два навода истог дела цитирају други

K



радови. @ко се из текста недвосмислено види да је у питању текст једног аутора

суви'но је понављање истих података.

+ра"е цитате #до три)четири реда$ треба користити у току текста, док је

дуе боље посебно графички извојити, дати их у згуснутом слогу #проред $ и са

маргином која је за цео цитат увучена као за почетак пасуса. 0 цитату се дословно

по'тује ортографија оригинала а евентуалне гре'ке и непрецизности означавају у

загради латинским #OcU$ или #ба' тако$.

0колико се у току цитата изостављају делови текста то треба означити са три тачке

које се дају у загради #...$,22 уколико се изоставља неки део реченице, или пре или

после зареза ако се спајају две реченице, 2: док се за ознаку изостављених пасуса

или стихова користе линије. Стихови који се наводе у континуираном тексту, без

новог реда, одвајају се косом цртом #f$. @ко постоји потреба да се због конструкције

реченице цитираном тексту додају неке речи или коментари они се наводе у

угластој загради& kl. 1ва заграда тако!е се отвара за све ауторске коментаре и

упозорења на извр'ене измене #додавање курзива или подвлачење делова текста

како би се посебно нагласили неки делови цитата$ и то тако 'то се даје ознака

извр'ене интервенције и наводе иницијали аутора измене kприм. С. -., курзив С.

-.l.

ото" * Семинарски рад или његова појединачна поглавља могу почињати мотом,

цитатом нечије мисли која на сает и добар начин коресподира са садрајем текста

који следи. -ото се исписује у десној тре"ини странице, најче'"е курзивом #или

под наводницима$, испод тог текста се у загради назначује име аутора и даје

референца са подацима о извору.

Дипломски рад #завр$ни рад

на основним академским студијама%

22 0 научним текстовима интерпункцијски знак три тачке се не користе у другом значењу. 0

поетским и прозним текстовима овај знак се мое умерено користити, али у стручним и научним

радовима неопходно је заокруити сваку започету мисао, а не остављати читаоцу да нага!а 'та јеписац елео да искае. 0колико се прекида неко набрајање користе се ознаке и слично, и тако даље.2: @ко се три тачке даје испред зареза #...,$ означавају да је реченица скра"ена и да се на њу

надовезује други текст, а ако се дају иза зареза #,...$ да је изостављен почетак наредне реченице.

;



*ипломски рад је завр'ни рад на мастер #дипломским $ студијама. Bади се годину

дана,2K а очекивани обим текста је од ;< до << страница #са прилозима$. 0 односу

на семинарске радове текст дипломског захтева савладавање комплексније форме

кроз обликовање текста ве"ег обима и ве"е проблемске слоености. +андидат у

дипломском раду треба да покае способност формулације предмета, метода и

циљева сопственог истраивања, познавање и примену научне методологије, мада

се у овом раду не очекује оригиналан научни допринос. зрада дипломског рада

доноси професионалну зрелост и квалификује за самосталан рад у струци или

наставак 'коловања на специјалистичким и докторским студијама.

1 дипломском раду треба разми'љати током основних академских студија

јер кандидат предлог области истраивања и оквирне теме рада #са радном

библиографијом$, до којих се долази у консултацији са буду"им ментором, подноси

у тренутку уписа дипломских студија. ?о практично значи да део истраивачког

посла #прикупљање материјала, базичне анализе и и'читавање основне

литературе$ треба урадити пре почетка 'колске године. 8а крају првог семестра

подноси се истраивачки изве'тај #обима до пет страница$ у којем се презентирају

резултати истраивања и предлау тема рада са кратким образлоењем, радном

библиографијом, одре!ењем полазне хипотезе, циљева и метода и даје се синопсис

буду"ег рада. страивачки изве'тај брани се пред трочланом комисијом.

Свака дипломска тема укључује истраивачки рад, који мора бити заснован

на актуелној литератури и у мањем или ве"ем степену одликује се оригинално'"у,

мада не мора да садри елементе научне оригиналности, односно, да даје

значајнији допринос развоју науке. `рој библиографских јединица не би требало да

буде испод :<, као 'то не постоји потреба да се кре"е преко <<. 1чекује се да буде

консултована литература на бар једном страном језику.

збор теме дипломског рада највероватније "е происте"и из ве" ра!ених

истраивања у вези са семинарским темама тако да она добију заокруење и

комплекснију целовитост. -огу"е је тако!е дипломску тему ставити у функцију

буду"их истраивања и припреме за рад на докторату. -ладим људима својствена

је амбиционзност код избора теме и не ретко дипломско истраивање далеко

2K Према %акону о високом 'колству тај рок мое бити продуен најви'е за јо' годину дана, али не

о тро'ку бу(ета.

>



према'ује очекиване оквире. -ада је задатак ментора да упозори на 'тетност

таквих амбиција, у пракси се ретко дога!а да кандидат на то буде упозорен.

Последице су да се рад на дипломском значајно продуава, а кандидат се у оваквом

раду често исцрпи и изгуби енергију за нове истраивачке подухвате.

`итни предуслови за успе'но и правовремено заокруење рада на

дипломском зато су рационалност у избору теме, сврсисходност истраивања и

стриктно пра"ење динамике рада. 1во је посебно значајно кад кандидат ве" има

друге радне обавезе и у позицији је да упоредо ради два посла. ?о није немогу"е

али захтева значајну способност организације и велику вредно"у.

Структурно дипломски рад има исте елементе као семинарски, само се разликује по

обиму. 1д нових елемената организације форме у дипломски рад се мое укључити

предговор,2; а поељно је да буде опремљен двојезичним апстрактом #од десет до

двадесет редова$ и саетком #од три до пет страница текста$.

0 апстракту се кратко изве'тава о теми, методама и резултатима рада. 0

њему се сумирају и дају закључци, обаве'тава о кори'"еним изворима. *обар

апстракт је писан саето али јасно и пре свега је комплетан, односно садри

неопходне детаље и фактографски је прецизан. 1н слуи другим истраивачима да

препознају да ли су заинтересовани за читање целокупног рада. *ео апстракта су и

кључне речи по којима рад мое бити индексиран. Bазликују се два основна стила

писања апстракта& дескриптивни и декларативни. Први описује оно 'то је ра!ено

без наво!ења закључака, а други саоп'трава закључке.

Дескриптивни&

0 раду је анализиран композиторов однос према цитатима народних песама.

Декларативни&

2; Предговор се разликује од увода и даје податке о мотивацији истраивања и потребна обја'њењао његовом току, а предговору се мое исказати захвалност за помо" у раду установама и

појединцима. Суви'но је да се у то укључује захвалност ментору јер је његова сарадња очекивана и

он са кандидатом дели одговорност за завр'ени текст. ?о посебно треба имати у виду када се

објављују дипломски радови. ̀ ез обзира на то колико је самостално кандидат радио #или мисли да је радио$ етика налае да се текстови ра!ени под менторством увек објављују са напоменом о тој

врсти сарадње #име ментора, ниво студија на којем је рад ра!ен, година израде рада, ако је рад

брањен пред комисијом, датум одбране и чланови комисије$.

^



`итна одлика композиторског писма је кори'"ење фолклорног материјала, 'то је

показано кроз анализу композиционих поступака примњењених у пет кори'"ених

цитата народних песама.

*ескриптивни стил се обично користи када се представљају радови који не

претендују на доно'ење посебних закључака #библиографије, реферати, изва'таји,

преводи и слично$. 1н дакле није препоручљив за дипломски рад. ?реба теити

декларативном стилу. +од писања настојати да ве" почетна реченица указује на

су'тину рада, а не да буде носилац познатих информација #-одест -усоргски је

познати руски композитор, представник националне 'коле и члан руске Петорице$.

Пи'е се из перспективе аутора. Почиње се са ставом mаутор јеn или mу раду сеn.

Препоручује се кори'"ење саетих реченица и једноставан исказ.

Саетак даје комплетнији преглед садраја рада тако да прати његову структуру.

у саетку треба теити декларативном стилу.

&аучни и стручни рад за часописе"

зборнике радова и симпозијуме

8аучни радови могу имати различити карактер. 0 студијама'(

се на целовит начинобра!ује неки проблем тако да се даје оригинални допринос сагледавњу изабране

теме, у прегледним чланцима на оригиналан начин сумирају и интерпретирају

актуелна истраивања и сазнања у одре!еној области, у гра)и презентира

материјал из примарних извора #архивска гра!а, рукописи, преписка и слично$, у

научној критици #рецензијама и приказима% изве'тава о новим научним делима

и резултатима рада научних скупова, у библиографијама научним методом

представља литература о одре!еном питању, у био*библиографијама резултати

истраивања ивота и дела стваралаца #композитора, изво!ача, научника$.

2> +аткад се студије спецификују као монографске, аналитичке, прегледне и слично. Bазликовање

студија и анализа не треба да указује на различитост карактера научног текста, ве" специфичност

теме и метода рада. Bечју монографија означава се оп'ирнији и комплекснији научни текст о једном

предмету #стваралачкој личности, уметничком ивоту једног града, традицији деловања некеустанове и слично$. -онографије могу бити резултат дипломског или докторског рада али се аутори

че'"е одлучују на проблематизацију неког аспекта монографске теме, јер је за израду квалитетне

монографије неопходно дуе време и, најче'"е, тимско истраивање.

=



-ада су према критеријумима за оцену научног доприноса студије и

прегледни чланци најви'е рангирани, за развој једне научне дисциплине вани су

сви типови научних радова и треба теити да се допринос да у свакој од поменутих

области.

%а младог научника који се први пут сре"е са захтевима професионалних

критеријума вано је да по'тује битну дистинкцију изме!у студентских, 'колских

радова и научних радова, а то је оригиналност научног доприноса. 7асно је да је

њега немогу"е дати без потпуног увида у актуелну литературу у одре!еној области.

8аучни радови се по правилу пи'у за одре!еног издавача и добро је од самог

почетка рада писати према његовим стандардима опреме текста. Паљиво треба

проверити податке о писму, начину наво!ења имена, писању назива институција,

употреби стручне терминологије и референтном апарату. ?ако!е је вано стриктно

по'товати задате обиме текста како би се избегле непријатности #одбијање текста

или захтеви за редиговањем и скра"ењем2^$.

Припрема текста за 'тампу подразумева његово предавање у електронској и

'тампаној форми. ?екст се пи'е у двоструком прореду и једном врстом фонта #у

две величине за примерни и секундарни текст$, даје се са минималним елементима

форматирања, посебно у односу на одре!ење типова наслова и поднаслова, али се у

тексту обавезно означавају делови који се пи'у другим писмом #најче'"е црвено

подвучено у 'тампаној верзији текста$ и другим типовима слова. 8апомене се по

правилу дају у форми завр'них напомена #PN6 N4RPO$, место за примере и прилоге

треба недвосмислено означити, а све примере треба у потпуности припремити за

'тампу. Пре предавања текста треба га бриљиво прегледати и на минимум свести

ома'ке #PQaRa$.

Bадови за симпозијум се најче'"е презентирају у форми у којој су написани,

али је могу"е направити разлику изме!у презентационе говорне варијанте и оне

која "е бити пону!ена за 'тампу. Представљање рада би"е занимљивије ако се

добро осмисли кроз постере или прати одговарају"им видео или фото материјалом.

8о тада ефектност презентације не треба да засени и надвиси су'тину оног 'то је

излоено.

2^ Понекад редакције самостлно извр'е такве измене на за аутора неприхватљив начин. %ато је

овакве ситуације боље избе"и стриктуни по'товањем задатих критеријума.

9



Докторска теза

*окторска дисертација представља резултат оригиналног научног рада

докторанта којим се даје нов научни резултат и допринос развоју научне мисли.

зра!ује се у форми озбиљне студије неког комплексног проблема. 0спе'на

одбрана докторске тезе даје квалификацију за самосталан научни рад у једној

научној области и право за самостално обављање наставе на универзитету. %бог

тога представља једну од најванијих степеница у развоју научника.

Пријава докторске тезе подноси се наставно)научном ве"у надленог

факултета или универзитету ако се рад брани из области интердисциплинарних

студија. Пријава садри& оверен препис дипломе о завр'еним магистарским

студијама, односно уверење о полоеним свим испитима докторских студија или

уверење о завр'еним докторским студијама из одговарају"е научне, односно

уметничке областиL биографијуL списак радова и предлог теме дисертације са

образлоењем.

Предлог теме дисертације садри& наслов,2= предмет и циљ рада, основне

хипотезе од којих се полази, методе које "е се у истраивању применити, очекиване

резултате истраивања, списак полазне литературе, предлог за ментора. -ое се

прилоити и синопсис буду"ег рада. 8а предлог надлене катедре ве"е факултета

#односно сенат на универзитету$ формира комисију за процену испуњености услова

за стицање доктората и научној заснованости предлоене теме дисертације.

+омисију чине три доктора наука из уе научне области од којих најмање један није

запослен на универзитету. -и'љење се доставља сенату универзитета и ако је

одлука позитивна надлено ве"е одобрава рад на докторској дисертацији и именује

ментора. *уина докторских студија #са израдом дисертације$ мое бити у

двоструком трајању у односу на број година предви!ен студијским програмом.

1чекивани обим докторске дисертације у дру'твено)хуманистичким

дисциплинама кре"е се око двеста педесет страница текста #са прилозима$. `рој

библиографских јединица прелази стотину, а достие и око пет стотина.

2= Промена пријављеног наслова тезе у току рада није могу"а. Bад се брани под пријављеним

насловом или целокупна процедура пријаве поново покре"е.

2<



eитература се користи на најмње два светска језика, али је најче'"е неопходно

остварити и 'ири увид и упознати литературу и на другим језицима. 29 *исертација

подразумева апстракт и саетак на једном страном језику, а поељно је урадити

предметни и именски индекс. Предаје се једанаест примерака рада, у меком повезу,

са једностраним отиском текста, користи се стандардна величина слова и проред.

+ада је рад завр'ен, ментор покре"е процедуру одбране писањем изве'таја

катедри о успе'ном завр'етку рада. 8а предлог катедре ве"е факултета именује

петочлану комисију за оцену и одбрану дисертације. -ентор је члан комисије.

8ајмање три члана комисије морају бити у одговарају"ем научном звању из уе

научне области теме, а најмање један члан комисије није са матичног универзитета.

+омисија за оцену и одбрану дисертације подноси изве'тај са предлогом о

докторском раду:< који садри биографске податке о кандидату, анализу докторског

рада и оцену остварених резултата, као и критички осврт. Сви материјали у вези са

одбраном рада стављају се на увид јавности. @ко је оцена дисертације позитивна, :

по завр'етку процедуре и истеку законских рокова увида јавности одобрава се

јавна одбрана докторског рада.

1дбрана је свечани чин и одвија се по устаљеној процедури. 1дбраном

руководи председник комисије који представља кандидата и чита се реферат. %атим

докторант у саетом експозеу #до :< минута излагања$ сумира резултате свог рада,

после чега сви чланови комисије постављају питања. По завр'етку дискусије

комисија тајним гласањем доноси одлуку о томе да ли је кандидат са успехом

одрбранио дисертацију. зве'тај о одбрани комисија доставља ве"у факултета.

Промоција доктора наука вр'и се на универзитету.

+нциклопедије

29 *окторант има обавезу да оствари потпуни увид у актуелну литературу. @ко није у стању дакористи релевантну литературу због језичке баријере треба да одустане од рада на теми за коју не

мое да оствари пуну компетенцију.:< зве'тај је по правилу заједнички, али сваки члан комисије има право да издвоји своје ми'љење.: @ко оцена није позитивна рад се упу"ује кандидату на дораду. Bок за дораду дисертације не моебити дуи од 'ест месеци. По извр'еним изменама кандидат поново комисији доставља рад и

пи'е се нови изве'тај. +андидат има право да у сваком тренутку одустане од даље процедуре

одбране.

2



jнциклопедије су књиге у којима је систематизовано и по

азбучномfабецедном реду саето излоено знање из једне научне области, из једног

региона или укупно #оп'те енциклопедије$. Bезултат су рада научних тимова,

доносе пресек актуелних знања, а у текстовима су одабир чињеница и њихова

интерпретација резултат личног погледа аутора јединице који се даје уз одобрење

стручног тима. Пруају изузетно вану помо" у научним истраивањима и често

се користе као полази'те, али и средство контроле током рада. 0 формалном смслу

израда енциклопедијске јединице подлее врло строгим правилима писања текста

и зато мое да послуи као одлична веба за писање.

,риручници" практикуми и у-беници

Приручник је информативни помо"ни текст у којем су на прегледан и јасан

начин систематизована знања из неке области. ма их различитих& речници,

лексикони, енциклопедије. Практикум је врста помо"ног у(беника #или део

у(беника$ са задацима, вебама, тумачењима одре!ених поступака или описима

метода истраивања. 0(беници су комплетни текстови из једне области и углавном

слуе за додипломску наставу. 0 њима се даје преглед и систематизација оп'тих

знања, мада могу да садре и нове погледе аутора. 1бим у(беника оквирно се

планира тако да око десет страница текста покрива једну наставну јединицу.

0(беницима се постављају темељи једне научне дисциплине и зато имају огромну

ваност.

.иблиографски и био*библиографски радови

`иблиографија је попис, списак 'тампаних радова, рукописа, писама,

докумената о неком предмету, али се под овим термином подразумева и наука о

састављању библиографских пописа. 1на је вид научне делатности и има огроман

значај. Bазликују се предметне и ауторске библиографије, оп'те и специјалне,

универзалне и националне, а тако!е теку"е и ретроспективне, делимичне

#селективне – када су ра!ене према неком посебном критеријуму, рецимо

22



географском, националном$. `ио)библиографски радови систематизују сазнања о

ивоту и раду стваралаца и најче'"е су део енциклопедија, мада се могу

публиковати и као засебне целине.

Рецензија и научн/ критика

@налитички приказ и оцена објављеног научног дела или рукописа игра

веома значајну улогу у научној комуникацији. Поверава се врхунским стручњацима

и даје драгоцени допринос развоју науке. /орма рецензије мое бити различита, у

зависности од њене намене, али треба да садри следе"е елементе& позиционирање

теме рада #области истраивања$ у савременој науци, оцену значаја теме, одре!ење

полазне хипотезе рада, оцена метода истраивања и референтног апарата. ?реба

приказати структуру текста #по могу"ству са критичким освртом на прегледност,

јасно"у плана излагања, сврсисходност обликовања, пропорције и слично$ и

садрај дела. -огу се обухватити и следе"и подаци& о аутору, о његовим другим

радовима и месту овог који се приказује у његовом опусу, о издавачу или

издавачима његових дела, о реакцијама на књигу у научној јавности #могу се дати и

изводи из коментара других$. 0колико се рецензија пи'е за издавача завр'ава се

завр'ном оценом о томе да ли се рукопис препоручује за 'тампу или не. Списак

сугестија за измене доставља се као прилог рецензији.

,реводи

0 савременој науци од младих научних радника очекује се одлично

познавање бар два светска језика. 8а појединим универзитетима у свету тај број је

и ве"и и незамисливо је да неко нема способност стручне комуникације и на

страним језицима.

Преводи стручних књига су од посебног интереса за неку научну област и

најче'"е не настају као резултат рада професионалних преводилаца, јер је за

успе'ан рад на ускостручним текстовима далеко ваније добро познавање

терминологије и разумевање смисла појединих исказа од уско лингвистичких

знања. Преводилачки рад је креативан рад и захтева изврсно познавање оба језика.

2:



Bад на неком преводу никако не треба сматрати као mизгубљено времеn јер он

повољно утиче на развој способности израавања.

Documents

Vrste Naucnih i Strucnih Radova