1

Kreiranje novih radnih mjesta na sjeveru CG: Povezivanje vrijednosnog lanca mlječnih proizvoda sa turizmom

Uvodni seminar

Vrijednosni lanac u mljekarskom sektoruCrne Gore

Dr Milan Marković, Biotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore

Podgorica, 15. jun 2012.

Sadržaj

2

1. Uvod

2. Neke karakteristike  regiona u Crnoj Gori

3. Osnovni podaci o poljoprivredi CG

4. Karakteristike mljekarskog sektora 

5. Preliminarni rezultati intervjua lokalnih učesnika vrijednosnog lanca

6. Preporuke

Metodološki pristup 

Proučavanje raspoloživih dokumenata 

Kreiranje upitnika za različite učesnike ‐ subjekte

Prvi intervjui: proizvođači, prerađivači, trgovci (veleprodavci i maloprodaja), hoteli i restorani;

Radionica – diskusija o preliminarnim rezultatima i preporukama;

Završetak intevjua sa učesniciam u vrijednosnom lancu;

Izrada finalne verzije studije;

Prezentacija rezultata

3

Dokumentaciona osnovaMONSTAT – Statistički godišnjaci i publikcije o Poljoprivrednom popisu 2010. i Opštem popisu 2011.;

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Strategija i Nacionalni program proizvodnje hrane i razvoja ruralnih područja, Sektorske studije za mlijeko i meso 

Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o stočarstvu,

IPARD program finalni nacrt; 

Biotehnički fakultet – Služba za selekciju stoke i Laboratorija za mljekarstvo – godišnji izvještaji i dr.

Ministarstvo ekonomije

Strategija regionalnog razvoja;

Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Nacionalna strategija održivog razvoja Crne Gore

44

Regioni u Crnoj Gori 

Region

Površina Stanovništvo  Gustina naselj.

km2 % Broj % Stan./km2

Primorski ‐ 6 opština(Bar, Budva, Herceg Novi, Kotor, Tivat,Ulcinj)

1,591 11.5 148,683 24.0  93.5

Centralni ‐ 4 opštine(Danilovgrad, Cetinje, Nikšić, Podgorica)  4917 35.6 293,509 47.3  59.7

Sjeverni – 11 opština(Andrijevica, Berane, Bijelo Polje, Kolašin, Mojkovac, Plav, Plužine, Pljevlja, Rožaje, Šavnik, Žabljak)

7304 52.9 177,837 28.7  24.3

CG ukupno 13,812 100.0 620,029 100.0 44.9

5

Izvor podataka: MONSTAT - Popis 2011

Stanovništvo urbanih i ruralnih područja, po regionima

Region Ukupna stanovništvo 

Urbana područja Ruralna  područja 

Broj % Broj %

Primorski 148,683 86,707 58.3 61,976 41.7

Centralni 293,509 233,640 79.6 59,869 20.4

Sjeverni 177,837 71,673 40.3 106,164 59.7

Crna Goraukupno 620,029 392,020 63.2 228009 36.8

6

Izvor: MONSTAT - Popis 2011.

7

Teritorijalni raspored regiona i opština 

Razlike u razvijenosti između opština

Region OpštinaIndeks 

razvijenosti Region  Opština

Indeks razvijenosti

Primorski

Bar 92.0

Sjeverni 

Andrijevica 57.8Budva 362.4 Berane 62.9Herceg Novi 165.0 BijeloPolje 72.3Kotor 201.9 Kolašin 70.9Tivat 149.6 Mojkovac 72.9Ulcinj 56.9 Plav 20.3

Centralni

Cetinje 73.0 Pljevlja 82.0Danilovgrad 89.8 Plužine 49.8Nikšić 88.9 Rožaje 57.6Podgorica 146.0 Šavnik 46.0

Žabljak 81.9Crna Gora 100%

8Izvor: Strategija regionalnog razvoja, 2011.

Broj aktivnih preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća po regionima 

RegionPredu‐zetnici

PreduzećaUkupno

Učešće, %

Mikro(1‐9 zaposlenih)

Mala(10‐49 zaposl.)

Srednja (50‐250 )

Primorski  589 5,574 463 113 6,739 44.3

Centralni  408 4860 765 239 6272 41.2

Sjeverni  426 1,449 269 74 2,218 14.6

Ukupno CG  1,423 11,883 1,497 426 15,229 100.0

9

Izvor podataka: MONSTAT

Broj dolazaka turista i noćenja po destinacijama, 2011

10

DestinacijaBroj dolazaka Noćenja 

Broj Učešće, % Broj Učešće, %

Glavni grad 53,480 3.89 103,636 1.18

Primorska mjesta  1,245,340 90.67 8,493,955 96.80

Planinska mjesta  49,184 3.58 107,506 1.23

Ostala turisitička mjesta 

24,547 1.79 68,249 0.78

Ostala mjesta 903 0.07 1,825 0.02

Ukupno CG  1,373,454 100 8,775,171 100.0

Izvor: MONSTAT

Broj dolazaka turista i noćenja na sjeveru Crne Gore

Godina Broj dolazaka

Noćenja

BrojUčešće u ukupnim 

noćenjima, %

2007 52,487 132,326 1.81

2008 51,976 130,526 1.67

2009 54,070 124,724 1.65

2010 60,913 155,124 1.95

11

Izvor: MONSTAT

21.6.2012 12

Glavne karakteristike poljoprivrede CGEkonomski značaj – visoko učešće poljoprivrede u BDP, 7.6% u 2010., Zemljišni resursi:516.000 ha ukupne polj. površine, ili 0.82 ha po stanovniku190.000 ha obradivog zemljišta, ili 0.30 ha po stanovnikuPoljoprivreda je radno intenzivna, igrla važnu socijalnu ulogu –48,824 porodičnih polj. gazdinstava (46,473 godišnjih jedinica rada), Strukturne karakteristike: dominiraju mala niskoproduktivna porodična gazdinstva, prosječna veličina gazdinstva6.3 ha polj. zemljišta ili 4.6 ha zemljišta koje se koristi,Generalno – potrošnja hemikalija (min. đubriva i pesticida) je na niskom nivouPoljoprivreda je veoma raznovrsna 

12

13

9%3%

25%

62%

1%Arable land

Permanent crops

Grassland (meadow s)

Permanent pastures

Other

Ukupno poljoprivrednog zemljišta ‐ 516,219 ha 

Oranice i bašte   44,524 ha Livade 128,621 ha

Višegodišnji zasadi (voćnjaci i vinogradi)

16,107 ha  Pašnjaci 325,436 ha

Ostalo 2,649 ha

Struktura poljoprivrednog zemljišta u CG

Napomena: Prema Poljoprivrednom popisu 2010. – samo 309,240.7 ha je u vlasništvu poljoprivrednih gazdinstava i redovno se koristi! 13

Poljoprivredno i obradivo zemljište po regionima

Region UkupnoPoljoprivredno 

zemljišteObradivo zemljište

km2 % ha % ha %

Prmorski  1,591 11 51,019 9.9 18,766 9.9

Centralni 4,917 36 153,525 30 44,497 24

Sjeverni 7,304 53 311,526 60 125,626 67

CG ukupno 13,812 100 516,070 100 188,889 100

14

Izvor podataka: MONSTAT- Statistički godišnjak 2010.

Stočarski sektor u Crnoj Gori

15

Glavne karakteristike Stočarstvo dominira u ukupnoj poljoprivredi (čini više od 50% njene ukupne vrijednosti),Gajenje preživara (goveda, ovaca i koza) preovlađuje zbog prirodnih uslova i raspoloživih resursa, dok su svinjarska i živinarska proizvodnja slabo razvijene,Praktično nema dualne strukture u gajenju preživara – dominiraju porodična gazdinstva, Uočljive su pozitivne promjene – povećava se veličina farme/stadaDomaća proizvodnja mesa i mlijeka ne podmiruje potrebe lokalnog stanovništva i turista

Broj goveda, ovaca i koza u Crnoj Gori

RegionGoveda1 Ovce1 Koze2

Broj Učešće,% Broj Učešće,% BrojUčešće,

%

Primorski 6,374 7 10,553 5 5,417 15

Centralni  23,372 24 50,019 25 18,734 54

Sjeverni 66,217 69 137,594 70 10,850 31

CG ukupno 95,963(67,259 – krave 

i junice)100 198,165 100 35,001 100

16

Izvor podataka: MONSTAT: 1) – Statistički godišnjak 2011; 2) –Poljoprivredni popis 2010.

163

15 10

0

50

100

150

200

000, t

Kravlje Ovčje Kozje87% 8% 5%

Obim i struktura proizvodnje mlijeka u CG

Odnos proizvodnje i potrošnje mlijeka u Crnoj Gori

Pokazatelj  2005. 2006. 2007.

Proizvodnja, t 195,811 187,791 189,000

Uvoz, t 39,590 44,152 47,702

Izvoz , t  287 358 209

Ukupno raspoloživo, t 235,114 231,585 236,493

Potrošnja stanovništva, t (uklj. turizam)

169,852 176,024 176,225

Prosj. potrošnja po stanovniku (ekvivalent u l)

260 265 265

Samosnabdjevenost (%) 83.3 81.1 79.9

Izvor: Markovic i Marković, 2009

SWOT analiza stočarskog sektora

Prednosti • Porodični posao sa dugom tradicijom, • Raspoloživi resursi za proizvodnju kabaste stočne hrane za preživare;• Pozitivne strukturne promjene ‐povećava se veličina farme;•Uspodstavljen je pravni i strateški okvir

Slabosti• Mali obim proizvodnje, polunaturalna proizvodnja,• Loša horizontalna integracija – saradnja između farmera nedovoljna; • Nizak nivo specijalizacije;• Preovlađuju niskoproduktivne rase stoke; • Neodgovarajući objekti, mehanizacija i oprema;• Loša starosna struktura nosilaca gazdinstava

Mogućnosti• Unapređivanje tehnološkog nivoa investiranjem u štale, mehanizaciju i opremu; • Jačanje vrijednosnog lanca;• Podrška iz nacionalnih (MPRR) i EU izvora•Turizam kao pokretač razvoja proizvodnje domaćih mlječnih proizvoda

Opasnosti• Otvaranje tržišta može ugroziti pojedine sektore; •Problem obezbjeđivanja bankarskih kredita za poljoprivredu; • Depopulacija ruralnih područja;• Neuspjeh u usklađivanju agrarne politike sa CAPEU; • Neuspjeh u primjeni veoma strogih EU zahtjeva

19

GovedarstvoMale porodične farme, pozitivne strukturne promjene,  Visoko učešće kategorije krava i steonih junica u ukupnoj populaciji (oko70%), Preovlađuju kombinovane rase, sa tendencijom povećanja mliječnih rasa,  Veličina gazdinstva – oko 3 muzna grla,  ili 2.85 u prosjeku,  Farme sa više od 3 krave (subvencije 2011.) ‐ 4285 farmi sa 6.5 grla u prosjeku,Niska proizvodnja mlijeka: ukupna populacija –2500 kg (procjena) po kravi, krave u redovnoj kontroli‐ 5070 kg, 3,75% mm i 3,19% proteina

Stočarstvo Crne Gore 

20

21

Rasa Ukupna popul.(procjena)

LSS evidencija*

Smeđa 20% 23,4%

Holštajn 12% 29,1%

Simentalac 3 % 11,9%

Sivo tirolsko up to 15% 1,9%

Melezi > 50% 32,7%

Važnije rase goveda

Služba za selekciju stoke (2011) ima 13391 grla u evidenciji

2000

3000

4000

5000

6000

7000

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

kg

HF Smeđa SIM Melezi Sve rase

Mliječnost krava u kontroli, 2002‐2011

OvčarstvoPoluintenzivno ili ekstenzivno držanje preovlađuje – ovce se još muzu ali je trend opadajući;  

Ovčarstvo je najviše prisutno u najudaljenijim seoskim područjima koja se suočavaju s problemom napuštanja aktivne radne snage,

Stada sa više 20 ovaca (subvencije 2011.) ‐ 2137 stada sa 61.7 grla u prosjeku

Jagnjeće meso je glavni proizvoda ovčarstva

Sjenička ovca28%

Pivska pramenka

22%

Bardoka, Ljaba, Žuja10%

Melezi40%

Rasni sastav

Stočarstvo Crne Gore

23

Stočarstvo Crne GoreKozarska proizvodnja 

Ekstenzivni ili poluekstenzivni sistem dražanja preovlađuje – uglavnom za proizvodnju mlijeka;

Kozarstvo je najviše zastupljeno na području krša (Niksic, Cetinje, Danilovgrad, dio Podgorice i Primorski region);  

Stada sa više od 10 koza (subvencije 2011.) – 388 stada sa 18053 priplodnih životinja (46.5 grla u prosjeku); 

Oko polovine populacije otpada na grla koja se drže individualno i koja imaju znatno veću proizvodnj u mlijeka i broj jaradi po kozi

Dominira domaća balkanska koza, posebno u većim stadima, u manjim su prisutni i melezi sa alpskom i sanskom rasom

Prosječna mliječnost je oko 140 kg,

a proizvodnja mesa 15 kg po kozi

25

Mljekarski sektor – prerađivačka industrija

26

Karakteristike 

Samo oko 15% od ukupne količine mlijeka se preradi u registrovanim mljekarama! 

Sve su mljekare relativno male, u privatnom vlasništvu domaćih lica,Jogurt je glavni proizvod,

Sir proizvodi  nekoliko mljekara, najveći dio sira na tržištu je proizveden u domaćinstvima,

Paleta proizvoda se povećava, ali je još uvijek skromna,

Otkupljene količine su povećane za 2,9 miliona litara (15.4%) u periodu2004.‐ 2010. 

Redovno radi 18 mljekara, 80% mlijeka preradi se u 7 mljekara,

D.o.o Mljekara ŠimšićMontmilk (Danilovgrad) je najveća i zajedno sa mljekrama Nika i Srna iz Nikšića preradi preko 60% otkupljenog mlijeka

Ukupan otkup mlijeka u periodu 2004‐2010., (u litrima)

0

10,000,000

20,000,000

30,000,000

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Sezonsko variranje količine otkupljenog mlijeka, 2009. (miliona litara)

28

1.68 1.55 1.61 1.681.83 1.91

2.10 2.151.96 1.88 1.92

1.76

0

0.5

1

1.5

2

2.5

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Učešće pojedinih mljekara u ukupno prerađenim količinama mlijeka 

29

Milk processed (per factory)

20%

18%

16%8%7%

7%6%

18%

Šimšic Montmilk'Srna'''Mljekara NIKA''ZZ ''Kooperativa''Mljekara ''Zora''Dinoša-BubuljDoo ''San Nikola''11 factories under 5% each

Izvor: Sektorska analiza za mlijeko, 2010 .

Regionalni raspored prerđenog mlijeka

Spoljna trgovina poljoprivredno‐prehrambenih proizvoda 

31

Uvoz i izvoz proizvoda životinjskog porijekla u 2010, po glavama carinske tarife

32

Tarifni naziv

Uvoz IzvozDeficit(EUR)

Pokrivenost uvoza 

izvozom (%)Vrijed. (EUR) (%)Vrijed.(EUR)

(%)

01 Žive životinje  21,783,776 5.4 8,646 0.02 ‐21,775,130 0.04

02 Meso 60,246,139 14.8 3,529,319 7.59 ‐56,716,820 5.86

03 Riba 5,560,643 1.4 124,673 0.27 ‐5,435,970 2.24

04 Mlijeko  37,128,890 9.1 7,292 0.02 ‐37,121,598 0.02

Ukupno poljoprivreda (24 glave) 

406,310,267 100.0 46,509,646 100.00 ‐359,800,622 11.45

Uvoz proizvoda iz glave 04 car. tarife – mlječni proizvodi, jaja i med

Tarifni broj 

Proizvod2008 2009 2010

Količina, t 

Vrijednost,  000 €

Količina, t Vrijednost,  000 €

Količina, t Vrijednost,  000 €

Glava 04 ‐ ukupno 36,084 38,653 35,821 34,768 37,175 37,12904.01 Mlijeko 21,904 13,334 20,608 12,114 22,719 13,11404.02 Mlij. u prahu i 

pavlaka 2,385 1,951 2,363 1,682 689 1,06504.03 Jogurt 6,268 5,682 7,159 6,373 7,690 6,82704.04 Surutka 153 63 217 100 152 9304.05 Maslac 554 2,095 492 1,810 549 2,06204.06 Sir 3,992 14,375 3,883 11,405 4,060 12,56004.07‐0408

Jaja624 559 893 626 1,118 751

04.09 Med 205 594 205 658 199 656

33

Preliminarni rezultati intervjua sa učesnicima vrijednosnog lanca

ProizvođačiProblemi: 

male proizvodne jedinice slabo međusobno povezane i slabo povezane sa prerađivačima,

nestabilno tržište – problemi kome prodati mlijeko

poteškoće u snabdijevanju inputima

Državna politika nije stabilna

Spremnost za investiranje: 

U povećanje farme i proizvodnje

U podizanje konkurentnosti putem podizanja tehnološkog nivoa u proizvodnji kabaste stočne hrane, ishrani, odlaganju stajnjaka i sl.

U primjenu higijenskih standarda

34

Preliminarni rezultati intervjua sa učesnicima vrijednosnog lanca

Prerađivači Mali udio proizvedenog mlijeka se otkupljuje 

Troškovi otkup su visoki zbog velike disperzije proizvođača 

Nivo higijene treba unaprijediti

Povjerenje između proizvođača i prerađivača zavisi od prerađivača – farmeri se brzo prilagođavaju

Saradnja između mljekara je slaba, čak neke mljekare ne pokazuju  spremnost za saradnju;  

Tržište

Odloženo plaćanje i kašnjenje u plaćanju od strane trgovaca

Pritisak jefitinijih proizvoda kojer nude velike mljekare posebno iz Srbije

Nekonzistentna državna politika

35

Preliminarni rezultati intervjua sa učesnicima vrijednosnog lanca

Trgovci i hoteliPostoji tražnja za domaćim proizvodima,

Glavni je problem količina koju nude mali proizvođači,

Tržište je već zasićeno jogurtom,

Na tržištu postoji prostor  za sve domaće mlječne proizvode – ali je najveći neiskorišćeni prostor kod sira,

Zreli sirevi, polutvrdi i tvrdi su najbolje prihvaćeni od kupaca

Glavna preporuka:  

Proizvođači treba da se organizuju – treba da nastupaju zajednički i da druge proizvođače ne doživljavaju kao konkurenciju!

36

Mljekraski sektor – prednosti 

Ogromne raspoložive površine zemljišta za proizvodnju hrane za preživare, posebno za pašu u planinskim oblastima,Niski troškovi radne snage (u poređenju sa EU),Tradicija u proizvodnji i potrošnji mlječnih proizvoda Potencijal za supstituciju uvozaPotencijal za unapređivanje horizontalne i vertikalne povezanosti glavnih činilaca u vrijednosnom lancu Poziivne promjene i razvoj prerađivačkog sektora,Veliki potencijal domaćeg tržišta za mlječne proizvode,Pozitivan odnos potrošača prema domaćim mlječnih proizvodima.

37

Mljekarski sektor – nedostaci  

Nepovoljna struktura primarnog sektora – mala veličina farmi Nedovoljno znanja o modernim tehnologijama i standardima u proizvodnjiNiska produktivnost i posljedično mala konkurentnost proizvodaNizak nivo primjene higijenskih standardaNedovoljna integrisanost u lancu proizvodnjeVisoke kamatne stope za kredite i nemogućnost obezbjeđivanja kredita i hipoteke na kredite za farmereMala prerađivačke jedinice ne ispunjavaju EU zahtjeve  (sistem bezbjednosti hrane ne primjenjuje se u potpunosti)Kupovna moć potrošača je na niskom nivou.

38

1. Visoki troškovi otkupa po litru mlijeka – prosječna količina otkupljenog mlijeka po farmi dnevno:

700 litara u EU 15

250 litara u EU 27

22 litra  u Bugarskoj i Rumuniji

Manje od 20 litara u Crnoj Gori

2. Manje farme – manji prinos mlijeka i nestabilna isporuka uz izražene sezonske varijacije

3. Male farme – više problema s kvalitetom mlijeka

4. Male farme  – nedostatk interesa za unapređivanje tehnologije i higijenskih standarda.

Zašto su male farme problem?

39

Preporuke: potrebe u vrijednosnom lancu mlijekaNa nivou primarne proizvodnje:

Razvoj komercijalnih farmi sa unaprijeđenom tehnologijom u štalama, proizvodnji kabaste stočne hrane i geneticiHorizontalno povezivanje (proizvođačke grupe i organizacije) i vertikalna integracijaVještine (menadžment i standardi higijene)  

Na nivou prerađivačke industrije:Otkupna mrežaProširivanje palete proizvoda Proizvodnja sira

Na nivou distributivnih kanala:

Vertikalna integracija – jačanje veza sa malim proizvođačima

Na nivou potrošača:Promocija i zaštita geografskog porijekla prepoznatljivih proizvoda (pljevljaski i druge vrste sira) Podizanje svijesti o značaju loklanih proizvoda za ekonomiju CG

40

Thank you for the attention 

Hvala na pažnji!