Vreme – vanredni broj 4. (1999)

7/29/2019 Vreme – vanredni broj 4. (1999)

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-vanredni-broj-4-1999 1/17

VANREDNO IZDANJE (UTORKOM I PETKOM) BROJ 4 7. APRIL 1999. CENA 10



Gorele su zgrade republiåkog i saveznog MUP-a. Zgrada republiåkog MUP-a, Antiñeva kreacijaod metala i tamnobraon stakla, jedan dobarprimer uklopýenosti moderne arhitekture ustaro jezgro grada bila je sreñno uklopýena uusek padine na kojoj stoji bolniåki kompleks.

Moæda je ta razlika u nivoima doprinela dase ne desi prava tragedija. Udaýenost Gineko-

Druga nedelja rata

Gori, moja gospoU subotu 3. aprila neãto pre jedan, naã reporter koji æivi na Seçaku u

Åolak Antinoj u prohladnu noñ izaãao je na prozor da bi åuo kakoãapat sitne kiãe sa juga presecaju dva ãiãteña zvuka. Na severu odatlevideo je jak crveni blesak na udaýenosti od oko 500 metara u

vazduãnoj liniji, a potom su se åule dve eksplozije. Odmah potomåulo se i treñe ãiãtaçe, pa detonacija. Posle toga opet se åulo neãtoãto je liåilo na pucçe, jedinaåne ali vrlo åeste, i s vremena na vremepotmule eksplozije. Od svega toga stakla na prozorima su se blagozatresla, maçe nego kad je nedeýu dana ranije gaðan Topåider, koji je daýe, i sa druge strane brda.

hodaju, meðu kojima je bilo i upravooperisanih, prenete su na nosilima. Onda su svizajedno u skloniãtu proveli ostatak noñi. “Bebesu bile neverovatno mirne. Tek poneka jezaplakala”, rekla je posle dr Olga Antonoviñ,pedijatar. A direktor Instituta, prof. dr SpasojePetkoviñ kaæe samo: “Znali su da su ovde bebe,a ipak su gaðali.”

Tek roðena deca su u tim trenucima hitnoevakuisana u skloniãte, poreðana jedno pored

drugog, kao neke bele vekne na velikim mo-bilnim kolicima za evakuaciju.

Kad je u ponedeýak u rano jutro neãtogaðano na Zvezdari, jedan teãki bolesnik, oåi-gledno pod anesteticima i trakvilizatorima,priåa nekom TV reporteru o svom utisku posleeksplozije: “Puca straãno, a najgore ãto nemoæeã ni da se pomeriã – ni da se uplaãiã!”

Bombardovana je Zvezdara, brdo u Beo-gradu, nazvano po staroj opservatoriji koja je tudavno napravýena. U ponedeýak, 5. aprila iz-

jutra, dva neprijateýska projektila pogodila supolicijski kompleks na Zvezdari, u Volginoj uli-

ci, tik uz dvoriãte osnovne ãkole “Marija Bur-sañ”. Na ãkoli su popucala stakla na krilu zgradeokrenutom prema bivãoj kasarni i u svojevreme vaænom centru veze koji odavno nematoliki znaåaj. Naime, nekadaãça kasarna iseýe-na je pre pet-ãest godina, a policija koja se tuuselila, napustila je objekte pre nekoliko mese-ci. U centru su praktiåno ostali samo straæari,pa, sreñom, nije bilo ýudskih ærtava. Pogoðenesu kantina i jedna ispraæçena baraka. U dvoriã-tu kompleksa vidi se nekoliko automobilaprekrivenih slojem otpalog kreåa. Treba nagla-siti da je direktor OÃ “Marija Bursañ” odmahdoãao na mesto zloåina. Do ranog popodnevaveñina stakala veñ je bila zameçena.

Ovim napadom agresor nije postigao ni-kakav vojni ciý, ali je zagoråao æivot stanovnici-ma ovog kraja, naroåito æiteýima Åingrijine ul-

Danijela Matijaãeviñ se bukvalno poraðaladok su na zgrade MUP-a padale krstareñe ra-kete. Treña raketa je pala svega tridesetak met-ara od zgrade Instituta za ginekologiju i akuãer-stvo Kliniåkog centra Srbije. Te noñi je na Insti-tutu bilo sedamdeset novoroðenåadi. Desetoroih se rodilo te noñi, meðu çima i jedni blizanci.

Posle prve detonacije na zgradi su popucali

oðe su stradale, kaoovom kraju blizu sporsplozija je probudilakompleksu Gradske bnema oãteñeça.

“Jedan poveñi gekrova na kuñi koju upod æiteýa ovog kraja i naneta. “To je bila poara visoka i 12 centi

splozija me je probuposle nekoliko sekunse karakteristiåan mirgasci su brzo stigli i uenog kosnika, otpalrazbijen mi je prozor

Blagi miris paýevinotu osetio se posle Seçaku u Åolak Anseveru izgledalo tamboje. Jedna “kredibilbomba je pala u jezgrtrenutka bila je u to

lako mogli da zahvatRMUP-a i ãto je templako da zagreje i zapsata posle detonacijeseçaåke strane neãtou pogoðene zgrade uknadni pucçi, vaýdaknadne potmule detviãe kao da unutar zgrvremena na vreme papubliåki MUP je gordvadesetak metara zgrade koji je bio poKonstrukcija zgrade na stubovima, premakasnije sruãio. Poæar bio je slabiji, najburnipetýi. Na sred nadv



videlo se par desetina vatrogasnih kola, a prekonadvoæçaka su, u oba smera, s vremena navreme prolazila joã poneka.

Sutradan posle “napada na policijsku stan

policijsku stanicu!” Tu je i nekoliko cisterni“Gradske åistoñe” koja

je deo svojih kapacitetaodvojila za brzoraãåiãñavaçe. Ispustprema ulici na repub-liåkom MUP-u kao dase istopio. Na delu fasa-de te zgrade okrenutom

autoputu nije bilotragova poæara, i prozo-ri su ostali celi. Na krilusaveznog MUP-a koje jenajviãe gorelo na sredi-ni fasade velika garavamrýa, a na krajevimaniãta. Jedan balkon(”Rankoviñev”) sesruãio, ali se nigde nevidi mesto ulaska pro-

jektila. Niz prozore curivoda, ponegde se diæe

para. Na ovoj zgradi jepopucala veñina prozo-ra, ali ne svi. Sa bokazgrade, grede su puklenegde iznad polovinevisine zgrade i savile seka spoýa. Na okolnimzgradama ima dostapolomýenih stakala, alisve ãto nije okrenutopogoðenim zgradama,ili je zakloçenodrugom zgradom ilidrvetom ili roletnom, ili

je niæe, ili se prozor sas-toji od viãe maçih staklenih povrãina, ostalo jeneoãteñeno. U Sarajevskoj nema mnogo popu-calih prozora, ali ima nekoliko raspuklih izloga.

basada u blizini, veoma lepo zdaçe od kamenai stakla, ona zgrada u kojoj je do skora hiýadeovdaãçih mladiña åekalo za vizu beæeñi iz bal-kanskog pakla izgleda takoðe priliånorazbijeno, ali to ne izgleda da je od eksplozijeveñ od “ruånog rada” onih koji su nekoliko danaranije Kanaðanima crvenim slovima poslaliporuku istovetnu kao onu Francuzima: “Re-publika Kvebek”. Ameriåka ambasada, kojih stometara daýe stoji zakýuåana. Mnogo

uvredýivih aluzija i sa jednom obeãenom lut-kom, koja mora da se od tog udarnog talasa

jako ýujlala, ali se nije od udara posle eksplozijeotkinula.

Beograd je u podne pun dece sa zvonåiñimaoko vrata i sa tek olistalim vrbovim pruñem ukosi, u Beogradu je praznik koji se zove Lazare-va subota, jedan od veselih hriãñanskih pro-leñnih praznika s kojim su kombinovani i nekipaganski obiåaji povezani s plodnoãñu. Nekadasu na taj dan dodolke pevale moleñi se bogu zakiãu. Na Trgu Republike muzika je za dva stepe-na jaåa, za mikrofonom je Cane, Partibrejkersi,

naãi drugovi iz antiratnih manifestacija iz 1991.i 1992, mlaði svet je ispunio Trg i razmileo se doTerazija, tamo gde na Mc Donaldsovom razlu-panom, pa belim panoima zakrpýenom,zatvorenom restoranu stoji neki grafit o lesk-ovaåkim ñevapåiñima. U hrpi parola stoji ispra-výena poruka: “Sorry we’re still singing!” Na

jednoj, na engleskom piãe: “Sreñan Uskrs!”Uveåe svet se tiho povlaåi sa ulica i grad

utihne åekajuñi da kao u nekom sonaru uhvatigde je sad palo.

U prvi sumrak u subotu tog treñeg aprila nanovosadskom mostu “Sloboda” koji vodi kaMiãeluku i Sremskoj Kamenici ima putniåkihvozila, peãaka i biciklista. Jedan od onih koji ñemalo kasnije zavrãiti u bolnici tvrdi da je videokako dolazi projektil i kako je zalegao ”onakokako smo uåili”. Televizijski snimak sa Miãeluka

Protivavionska odnepotvrðenim izveãtoborila napadaåa.

Veñi deo Novog Sada ostao bez vode, ali dom nekako normaNovog Sada dr Stevpreostalih radiostanicposle ruãeça Varadnapora prebacila vo

Slobode – a onda je itome ãto je Novi Sad prerada vode smeãtevoriãta na sremskoj, mora prebacivati na oprirodnim padom obsak u sistemu, takoDunav. Iz toga proizdevaçe posle ruãeteãkom mukom i uJugoslovenskog minposlove åula se izjavagionalni vodovod i da

za 600.000 ýudi. Mosdesetak godina i sluæioprema Rumi i ka ãirePromet kamionimazabraçen ne samo zau u zonu gradskog ce

je desna obala Dunavna ovom mostu stubkontrolisani stacionanata. Njegovim ruãeçu svetu poznati Instbolesti u koji se voze nudara. U prvi mah taima teãke i hitne sluåa

U Novom Sadu, udopisnik raste oseñaçvom naletu sruãeni Vtu sa koga su tokom

Porodiliãte u skloniãtu



masovnoj torturi stanovniãtva koje prkosi pes-mom po gradskim trgovima. Da beogradskamladeæ stasala u demonstracijama kapira pod-

kl b d f

izvolite gaðajte, svismo mi meta.” U tre-nutku kada se razara-

ju fabrike (“Sloboda”Åaåak je po TV snim-cima potpuno slupa-na i prevorena u krã, apet hiýada radnika jeostalo bez posla) jed-na proizvodça raste –

proizvodça malihmetalnih belih bedæe-va na kojima suodãtampani koncen-triåni crni krugovi.Meta? Target? Nazakýuåak o bombar-dovaçu s ciýem mas-ovnog terorisaça nasvoj naåin govorivreme, mesto i ob-

jekat – katoliåki Uskrs,srpske Cveti u zoru,

pet åasova ujutru,Toplana u NovomBeogradu koja grejeåitav Zemun i NoviBeograd. Naãa sarad-nica bila je toguskrãçeg, nedeýnog

jutra na dvanaestomspratu solitera u 28.bloku, nekoliko stoti-na metara daleko odtog mesta; kad je puk-lo, pala je s kreveta,zgrada se tresla kao da

je zemýotre s i ona je jedva napravila ona dva koraka do prozora daosmotri ãta se zbiva, postupak koji se onimakoji nisu novinari nikako ne preporuåuje, pre-

daýine tog jutra se videla ogromna crna peåur-ka na plavom nebu, plavýem moæda zbog kon-trasta sa prýavim crnim gustim dimom, moædazato ãto je kiãa prethodne noñi isprala nebo.

Pola sata posle eksplozije doãli su i gradskivatrogasci kao pojaåaçe vatrogasnoj sluæbitoplane.

Pred soliterom u 28. bloku ispred te visokezgrade stoje ýudi, mahom stariji, u mrtvoj tiãini.Komãija sa dva kofera kaæe da se neñe vratiti u

stan. Neko kaæe da je pre eksplozije åuo sedamtupih eksplozija – naãi ga gaðali, ali...

Nedeýa veåe, 3. aprila Radio-televizija Srbijeoãtro kritikuje izveãtaje ameriåke i britansketelevizijske mreæe CNN i SKY o noñaãçem na-padu NATO-a na zgrade republiåkog i saveznogministarstva inostranih poslova u centru Beo-grada. “CNN je ponovo imao spektakularnupredstavu za svoje gledaoce – rat uæivo, poæare istradaça u udarno vreme, u 19 åasova, kada se

Amerikanci ne odvajaju od televizora”. Izgledada su s obzirom na vremensku distancu napadina Beograd vremenski programirani tako da

padaju u ameriåko “prime time”. Trenutak zanapad na novosadski most po kome ãetaju civiliskrajnut je u “sporedno vreme”, uostalom “stog mesta nema TV slike. Uostalom, nije vaænogde, vaæno je da kamera bude blizu da uhvatikako se svetla taåka pribliæava nekoj zgradi ikako velika vatrena kugla osvetýava prizor.Kraýevo je u toj konfuziji proglaãeno za grad naKosovu, a kod Lari Kinga u razgovoru s ruskimambasadorom, u trenutku kada se odnosi sovom zemýom pogorãavaju, ruskog premijeraPrimakova zove Gari Kasparov.

Stvarno, dobro vam kaæu tuæna raspevanabeogradska deca, jenki, idite kuñi, silni ste, aniãta neznate. Pravite veliku ãtetu. U novobeo-gradskom Bloku 28 park izmeðu 28. i 22. blokapun je mlaðih ýudi koji pevaju pop-pesmice uzgitaru, igraliãte u obdaniãtu puno je dece... U

raditi ali da su magacNaã izveãtaå iz Va

gradu, ko god je impoãao selu u pohodsetve, oni ãto su poorzaorati åim im stignenik SRJ jutro posle sugrad razgovarao sa vobezbeðeçu nafte zaista kao u gradu, åim s

zore i podnose i tu svunoñ zabrinuto gletraje neko takmiåeçzamraåeçe i vaýda “tuæakaju” medijima.zaåudila kada je åula ãkoli. Ode na lice mesvetlo gori u tolaetu zbPopne se nekako i odvloniãte. Po povratkubroj Radio Vaýeva kaopomenuli i da objasniko nije mogao da joj

moæda deæura u jednpita znaju li oni taj broupravo sam im prijavtu.” U Beogradu, nprimeñuje kako Beogborci protiv “ridævejdovno poniãtavaju ka

Tako se nekako jenalnosti svih uzrastameriåkom spoýnopovijetnamskog rata. “Tane Pauelsove doktrin

je bila dizajni rana kavakcine protiv sporokonflikata kakav je bnedeýe, Amerika ne snego slepo nasiýe, veñne znajuñi kako da iz

Zemun, 5. april 1999. D R A Ã

K O

G A G O V I Ñ



Ruãeçe dela pruge Beograd – Bar u Bosni iHercegovini, taånije u Republici Srpskoj, kodfamoznog mesta Ãtrpci, pojaåalo je veñ pos-

tojeñe tenzije koje, po ocenama veñineovdaãçih politiåara, prete da ugroze mir inaruãe odnose sa mirovnim vojnim snagamau BiH.

Pripadnici Sfora tvrde da nisuizaãli iz okvira Dejtonskogmirovnog sporazuma, jer po çemu“nijedna vojska, osim one koja imaovlaãñeçe od Sfora, ne smije uñi uBiH” (Dejv Skenlon, portparol Sfo-ra). Po reåima zapovednika SforaMontgomerija Migza, “bilo je indi-cija da bi strani vojni elementi

mogli koristiti ovu prugu, pa su jepripadnici Sfora fiziåki presjekli ko-risteñi eksploziv”.

Dodatno objaãçeçe pojma –strani vojni elementi – dao je Sken-lon: “Ova akcija je preduzeta kaomjera predostroænosti kako bi seonemoguñilo vojnim snagama SRJugoslavije da uðu i prolaze kroz BiH.”

Ovu doktrinu, kojom je povreðenomeðunarodno pravo, æivotom je platio åuvarpruge Vidoje Tomiñ, u koga su strani vojnici,po viãe izvora, pucali s leða.

Kako je minirana pruga Beograd – Bar

Muåko ubistvo Vidoja Tomiña Srpski zvaniånici i javnost smatraju, pak, da

je Sfor zloupotrebio mandat. Miãýeçe ministraodbrane u Vladi RS da “najnovija akcija poka-

zuje da su se snage Sfora direktno umijeãale uagresiju NATO-a na SR Jugoslaviji” deli veñinapolitiåara Srpske.

“Obrazloæeçe Sfora da je to uåiçeno kakobi se sprijeåilo manevrisaçe vojnih potencijalaJugoslavije pravcem sjever – jug je bezvrijedno

jer su postojali i drugi metodi da se to uradi.NATO je to mogao pokuãati da uradi kilometar

sjeverno ili kilometar juæno od onih 14 kilomet-ara pruge koja prolazi kroz teritoriju RS”,smatra Manojlo Milovanoviñ.

Po çemu je akcija izvedena “neprofesional-no za mirnodopske uslove”: “Nije obavijeãtenalokalna vlast ni stanovniãtvo, a nisu preduzeteni mjere obezbjeðeça za sluåaj da naiðu pjeãa-ci ili vozovi.” Zapovjednik Sfora Migz potvrdio

je na konferenciji za novinare da su lokalnevlasti obavijeãtene o akciji poãto je ona izvede-

na.Meðu prvima se sastao Vrhovni savetodbrane RS, kojeg je sazvao smeçeni Nikola

Poplaãen; vanrednu hitnusednicu odræala je i Dodiko-va vlada, oglasila se veñinapolitiåkih stranaka, dok jeÆivko Radiãiñ uputio pismaHavijeru Solani i Montgom-eriju Migzu. Iako joã nijeodmrznuo funkciju predse-davajuñeg u BiH predsed-niãtvu (Vlada RS zatraæila da

se svi predstavnici RS vrateu zajedniåke organe BiH, jermogu “boýe tamo da zaãtiteinterese RS, a koliko je tomoguñe i Savezne Repub-like Jugoslavije”), Radiãiñ jeiskoristio memorandum is-tog predsedniãtva u kojem

ne radi od donoãeça odluke o Bråkom, pot-pisao ga kao predsedavajuñi Predsedniãtva BiHi “najenergiånije osudio ovaj varvarski åin”,smatrajuñi da su “mirovne snage u BiH joã jed-nom grubo prekrãile svoja ovlaãñeça i stavile se

direktno u sadejstvo ina korak pribliæile RS iskuãeçu”.

Radiãiñ je u pisvanredna zasedaçaOUN-a, Glavnog odbotaciju mira u BiH i KoNATO-a i Sfora zatra“povjerenog mandatai jaåaça mira u BiH”.

Osim izraæenog pubijenog åuvara prugotiñi i korak daýe. MiRS pokrenuñe prekopravde postupak pakcije Sfora”, dok ñe V

ju da se ubuduñe niruãe objekti RS, jer ñeoguñe sprijeåiti reakcvati mir i sprijeåiti oruma SFOR-a”.

Istovremeno ñe V Vlade Federacije BiH

ka izjava dviju vlada, teritorija BiH ne magresije na SRJ ni na k

Da se teritorija BNATO-a na Jugoslavnema: “I pored svih uBiH i mirovne snagesmiju koristiti za ratnsuverenu dræavu, i pokomande Sfora, svjedprostor i teritorija BiHneposrednije angaæujJugoslaviju.”

ima oko 150.000 izbeglica. Zapadne televizijskemreæe u nedeýu uveåe kalkuliãu sa podatkomda je viãe od 350.000 etniåkih Albanaca pobeglos Kosova u Albaniju i Makedoniju i da moli za

ma, u Novom Sadu liãava 600.000 ýudi pijañevode, na Novom Beogradu uniãtava gradskutoplanu projektujuñi nepodnoãýivu zimu, ruãimost na Ibru kod Raãke, raspravýa o slaçu ko-

strakãen forsis”, åiji je dolazak i razmeãtaçe bioobrazloæen iskýuåivo potrebom da u sluåajuratne opasnosti pomognu ålanovima KVM-a(Kosovske verifikacione misije) da mirno na-

moæe da ostvari dekOni misle da amerispremno da prihvati eracije, ali i oni su tak

Prekinuta prugau Ãtrpcima

R E U T E R S



Åetvrtak, 1. april•Priãtinski Media centar saopãtio je da su neprijateýs-

ki avioni NATO-a oko 9.30 sati gaðali Peñku patri-jarãiju.

•Avijacija NATO-a gaðala je u 9.00 sati selo Zatriñ uopãtini Peñ, kao i okolinu Deåana. Neprijateýska avi-jacija gaðala je takoðe most na pruzi Magura-Belañe-vac, oko 15 kilometara jugozapadno od Priãtine.

•Grupa od 20 nemaåkih advokata podneñe tuæbudræavnom tuæiocu protiv nemaåkog kancelara Gerhar-da Ãredera i ministra odbrane Rudolfa Ãarpinga zbogagresije NATO- a na Jugoslaviju. Dræavni tuæilacNemaåke odbio je tuæbu protiv Ãredera.

•Jeýcin zahteva hitan sastanak ministara Grupe osam.

•Rat na Kosovu ñe koãtati sto milona dolara dnevno,proceçeno u studiji ameriåke firme Leman braders.

•U bombardovaçima su oãteñena tri srpska grað-evinska preduzeña, a ãteta iznosi 11,5 miliona mar-aka, izjavio je predsednik sindikata graðevinarstvaSrbije Branko Popoviñ.

•Savezno ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnupolitiku apelovalo je na sve ýude dobre voýe da Jugo-slaviji poãaýu pomoñ u lekovima i medicinskojopremi.

•Gråki AEK predloæio Partizanu utakmicu u Beogradu.

•MKCK traæi da poseti zarobýene ameriåke vojnike.

•Patrijarh Pavle zahvalio se papi Jovanu PavluDrugom na çegovoj inicijativi da NATO obustavibombardovaçe SR Jugoslavije za vreme uskrãçih

praznika i apelovao da se bombardovaçe “prekinetrajno”.

•Patrijarh Pavle primio 30.000 dolara pomoñi odgråke crkve.

•Koncerti i antiratni mitinzi odræani su u Niãu, Suboti-

Vraçe sa Kosova je stiglo oko 1000 osoba, iskýuåivoæena i dece, koji beæe od bombardovaça.

•Miloãeviñ razgovarao sa nadbiskupom Toranom.

•Potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Ãeãeý primio del-

egaciju ruske Dræavne dume.•Ambasador Jugoslavije u Skopýu Zoran Janañkoviñ

apelovao je na vladu Makedonije da “ne podræavanapade Alijanse i da ne daje logistiåku podrãku sna-gama NATO-a”.

•Ministar prosvete Srbije Jovo Todoroviñ izjavio je daje produæen proleñni raspust za sve osnovne, sredçei viãe ãkole i fakultete u Srbiji do onog trenutka kadaza çihov rad budu stvoreni neophodni uslovi.

•Jeýcin i Kuåma razgovarali o kosovskoj krizi.

•Generalni sekretar Jugoslovenskog udruæeça za ver-ske slobode Zdravko Sorðan apelovao je na svetske

organizacije za ýudska prava i slobode da podignuglas protiv agresije NATO-a na SR Jugoslaviju.

•Skoro stotinu italijanskih parlamentaraca levog centrapotpisalo je apel za Uskrãçe primirje na Kosovu.

•Papa pozvao na uskrãçe primirje.

•Gråki ministar odbrane Akis Kohakopulos poziva natrenutno okonåaçe sukoba.

•Rektor Univerziteta u Beogradu apelovao je na svets-ko akademsko i javno mçeçe da digne glas da sespreåe divýaåki napadi NATO-a na SRJ.

•Pred vojnim sudom sutra ñe poåeti suðeçe trojiciameriåkih vojnika iz sastava NATO-a u Makedoniji,koji su jutros uhapãeni na teritoriji Jugoslavije, javýa-ju beogradski mediji.

•Crnogorska akademija nauka i umetnosti osudila jeagresiju NATO-a na SRJ.

•Miloãeviñ razgovarao sa delegacijom Gråke pravo-slavne crkve koja mu je prenela podrãku i solidarnost

•U 22.40 eksplodirale su tri rakete u rejonu selaGrabovnica, a u 23.20 jedna raketa u blizini selaÐorðevo u okolini Leskovca.

Petak, 2. april•U napadima dva sata iza ponoñi oko Kurãumlije

jedan åovek poginuo, a drugi raçen.

•PVO na Tari oborio agresorski avion i dva helikopterau kojima je bilo po 25 vojnika specijalnih jedinica zaspasavaçe oborenih pilota, javýaju beogradskimediji.

•Tokom noñi oko 01.50 åasova NATO bombardovaoselo Samokovo kod Kurãumlije.

•Oko 01.00 na glavnu æelezniåku stanicu u Beogradustiglo je 300 izbeglica sa Kosova. Meðu izbeglicamaima i Albanaca, i Srba, i Turaka, i Roma. Oko 05.00na stanicu je stigla joã jedna grupa od 200 izbeglicaiz Kosovske Mitrovice.

•Ruski ratni brod “Liman” isplovio je iz ukrajinske lukeSevastopoý na putu za Jadransko more.

•U sibirskom gradu Irkutsku su, u znak protesta zbogagresije NATO-a, sa bioskopskog repertoara skinutiameriåki filmovi i umesto çih se prikazuju jugoslov-

enski.•Princ Aleksandar Karaðorðeviñ ocenio je da su napa-

di NATO-a na SR Jugoslaviju “jasna agresija”.

•Oko sto Egipñana sa Kosova i Metohije koji æive uBeogradu protestovali su ispred ameriåke ambasadezbog agresije NATO-a na Jugoslaviju.

•Predsednik Skupãtine Srbije Dragan Tomiñ primio jedelegaciju ruske Dume i Parlamenta Belorusije kojuje predvodio potpredsednik ruske Dume SergejBaburin. Tomiñ je primio i delegaciju Pokreta pri-jateýstva i solidarnosti sa srpskim narodom sa Kritakoju je predvodio profesor univerziteta Janis Pa-padakis.

•Beogradski sekretarijat za privredu doneo je reãeçe ouvoðeçu skrañenog obaveznog radnog vremena uugostiteýskim objektima.

•RTS javio da je avijacija NATO-a gaðala proãle noñi idanas kasetnim bombama srpska sela u blizini

•Miloãeviñ primio delegalamenta.

•Jugoslovenski ministar zatraæio vojnu pomoñ R

•Nemaåka pozdravýa ruG-8.

•Udruæeçe boraca Makeave oruæana dejstva u bezbednost Makedonije

•Ãefovi zemaýa ålanica ZMoskvi razmatrali doga

•Sudija za prekrãaje u Bdana zatvora 11 vojnih pozivu.

•U Priãtini pred civilnimtoku kriviåni postupak.

•Poåelo prikupýaçe dameriåka vojnika.

•Gradski ãtab Civilne graðane da u vreme valiftove.

•Igor Ivanov je izjavio dkopnene operacije n“spreåavaça humanitar

•Naåelnik GÃ ruske armijbi Rusija mogla pomoñiopremi i savetima vojni

•Nijedan strani voz viãe nje u Sluæbi informisaçgradu.

•Ministar unutraãçih posjavio da se MUP RS pritiv agresije NATO-a na J

•Vladajuña indijska D

prestanak vazduãnih na•Novinar ameriåke televiz

tu medijsku kuñu izveãruãeçe Petrovaradinsko

•Venecuela je osudila agr

Satnica agresije



Subota, 3. april•Oko deset minuta do jedan sat u ulici Kneza Miloãa

åulo se nekoliko jakih detonacija od “tomahavka” kojisu pali na zgrade republiåkog i saveznog MUP-a.

•Vrdnik, Irig i Ruma pogoðeni su projektilima NATOagresora.

•U toku noñi, neãto posle ponoñi, prekinut je programRTS-a zbog kvara na predajniku Åot. Repetitor je po-pravýen za neãto viãe od jednog åasa.

•Na Lazarevu subotu Patrijarh Pavle sluæi liturgiju u

Sabornoj crkvi. Danas poåiçe i slavýeçe Vrbice, kojase u pravoslavnoj hriãñanskoj veri smatra praznikomdeåje radosti.

•Rusija uputila 1600 tona humanitarne pomoñi u lek-ovima, hrani i odeñi.

•Iber Vedrin predloæio ruskom kolegi Ivanovu “sas-tanak, ãto je pre moguñe, Kontakt-grupe i Grupe-8 nanivou politiåkih direktora”.

•Primakov i Anan razgovarali o agresiji NATO-a.

•Ruski premijer Jevgenij Primakov razgovarao je saministrima vlade o situaciji u Jugoslaviji.

•Sastanci Kontakt-grupe i Grupe-8 na nivou politiåkihdirektora o krizi na Kosovu biñe odræani naredne ned-eýe, saopãtilo je italijansko Ministarstvo inostranihposlova.

•Milan Milutinoviñ iskýuåio je svako pregovaraçe ureãavaçu kosovskog pitaça sve dok se nastavýajuvazduãni udari u intervjuu datom u åetvrtak, a danasobjavýenom u gråkom dnevniku “Ta Nea”.

•Parlamentarna skupãtina Zajednice nezavisnih dræava

jaåaça kontrole granica.

•Sergej Baburin, potpredsednik Dume, uNovom Sadu izrazio nadu da ñe agresijaNATO-a na SR Jugoslaviju prestati akoVJ dobije savremeno rusko naoruæaçe.

•U Niã doãlo joã 150 izbeglica sa Kosovakoji su vrañeni sa granice izmeðu Jugo-slavije i Maðarske.

•Gråki vojni transportni avion je u Skopýedopremio 20 tona hrane za izbeglice sa

Kosova.•Milan Komneniñ, ministar za informis-açe Jugoslavije, odbio intervju za RAIzbog bombardovaça Beograda.

•Za portparola jugoslovenskog Ministar-stva za inostrane poslove postavýenNebojãa Vujoviñ, dosadaãçi otpravnikposlova ambasade Jugoslavije u Vaãin-gotnu.

•Oko 3300 privatnih objekata oãteñenoje prilikom NATO bombardovaça Lesk-ovca i okoline, dok ãteta iznosi 165 milio-

na dinara, saopãtila je Opãtinska komisi-ja.

•Potpredsednik Socijalistiåke narodnepartije Predrag Bulatoviñ izjavio je da

çegova stranka neñe podræati puå u Crnoj Gori, idodao: “Priåe o vojnom puåu nemaju osnova.”

•U bazama NATO-a na severu Italije tokom noñi zapa-ýena su dva automobila Amerikanaca zaposlenih utim bazama.

•NATO napravio najveñu ekoloãku katastrofu ocenio jeEkoloãki pokret Crne Gore.

•Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije osudio jeagresiju NATO-a na Jugoslaviju.

•Navijaåi Lacija podræali akciju Mihailoviña i Stank-oviña protiv agresije NATO-a.

•Fudbaleri italijanskog prvoligaãa Rome na utakmiciprotiv Barija nosili su majice sa natpisom “Zaustaviterat”.

faãizam i ameriåki hitler

•Dve jake detonacije åusati. U napadu je sruãenoba povreðeno je prilikokardiovaskularne bolestje bez vode nakon ruãeprema Sremu takoðe je

•Snage NATO-a su u isDunavu kod Baåke Pala

•Portparol Pentagona tvrd

bu kopnenih snaga za i•Ukrajinski ãef diploma

moguñnost da çegova Jugoslaviji.

•Irak ponovio osudu NAT

•Televiziji Åaåak oduzetguñeno joj je emitovaçe

•Kanadski general Miãepomoñ izbeglicama sa K

•SAD naloæile svojim gGoru.

Nedeýa, 4. a•Skladiãte “Beopetrola”

noñas u 2.10 pogoðenoosobe su povreðene.

•NATO avijacija je u napajao neãto viãe od pola fabriku aparata za domkoja je potpuno uniãtenvana prethodnim napana oko 300 miliona am

•U 4.33 pogoðena topToplana je civilni objekada Beograðana. Noñni å

je u napadu NATO-a na•Panåevaåka energana padu NATO avijacije. U la su dva lica, dok je åedio Panåevo.

Oko 4 35 pogoðena Po

F O T O S L U Æ B A V O J S K E J U G O S L A V I J E

Zgrada republiåkog MUP-a



i intenzivnijom proizvodçom povampirenom faãizmuNATO-a pokaæu da se bombama ne moæe uniãtiti naãduh i naãa ýubav prema ogçiãtu i otadæbini”.

•Italijanski premijer Masimo D’Alema stigao je u Ti-ranu, gde ñe se sastati sa albanskim funkcionerima.

•Ruski ratni brod “Liman” proãao je kroz Dardanele iuplovio u Mediteran. Ministar odbrane Igor Sergejevsaopãtio je da je zadatak “Limana” da prikupi infor-macije kako bi Rusija “bila spremna i imala komplet-nu sliku o razvoju dogaðaja u regionu”.

•Papa Jovan Pavle Drugi pozvao je u sveåanojUskrãçoj misi na uspostavýaçe mira Jugoslaviji.

•Ãef nemaåke diplomatije Joãka Fiãer, koji je danas nakatoliåki uskrs trebalo da se oæeni po åetvrti put, od-loæio je venåaçe, jer je suviãe zaokupýen krizom naKosovu, piãe “Bild am Zontag”.

•Milo Ðukanoviñ izjavio je u intervjuu ameriåkoj

•Savez jevrejskih opãtina Jugoslavije apelovao je nasve jevrejske organizacije u svetu da pomognu uobustavi oruæanih napada na SRJ.

•Nemaåka podræava ruski predlog o hitnom sastankuG-8 saopãtio je portparol nemaåkog Ministarstvainostranih poslova.

•Savezna vlada je ocenila da agresija NATO-a poka-zuje svoje pravo lice, koje nikakvim medijskim ma-nipulacijama nije moguñe sakriti od celokupnesvetske javnosti. Vlada je izrazila nadu da su i Alban-

ci na Kosovu shvatili da utoåiãte i zaãtitu mogu danaðu samo u svojoj dræavi – Srbiji i SRJ. Vlada jeapelovala na Albance da ne napuãtaju naãu i çihovudræavu i da i sami dignu glas protiv bezumýa NATOubica, a “prestankom agresije biñe stvoreni uslovi zasveobuhvatno politiåko reãeçe na Kosovu i Metohiji”.

•Vlada SRJ usvojila je Uredbu o primeni Zakona o kriv-

iånom postupku za vreme ratnog staça. Tom ured-b k i iå i k åi i fik iji å j

Proãli vikend je donekoja je od poåetka vosila protiv Jugoslavijçu Rusije: zvaniåna lcepu izmeðu izrazitlevice i desnice, koje tpritisak na Kremý i vstvenog stava i prihva

Novi mozaik ruskJugoslaviji sastavýeobojenih delova: preu Moskvi viãe nema ozabraçena zona, u ksmeju da se zaustavýruæen je milicijom koda se pribliæi; od suærtve novih raketnihdrugom planu; u kommativnih emisija – uzglica sa Kosova u Masak se pomera na obj"naletima" srpskih sstraha od zapadnih baåkog broda LIMANluke u smeru Jadranstaça åija se suãtina kraju, Rusiju dovesti rat "isto tako nepromcarska Rusija stala nnije bila potpuno spr

Iako pod snaænimzvaniåna Moskva, upagresije na Jugoslavijuvoýstvo ãto je inicijJeýcina za sazivaç

Rusija:

Efekat na agresije ni

REAKCIJEvrednosti dve milijarde lira.

•Fudbaleri “Crvene zvezde” i selekcija fudbalera beo-gradske opãtine Zvezdara odigrali su prijateýsku utak-micu u znak protesta zbog agresije.

•Ãest jugoslovenskih fudbalera koji igraju u ãpanskimklubovima nisu nastupili u prvenstvenim utakmicamaãpanske lige u znak protesta zbog agresije.

•Tokom danaãçeg napada NATO-a na metohijskuopãtinu Klina, oko 13 åasova je bombardovano i seloDolac, iako u çemu i u çegovoj okolini nema ni-

kakvih vojnih ciýeva ni objekata, javýaju beogradskimediji.

•Nekoliko detonacija åulo se u okolini Novog Sada.

•Serija snaænih detonacija åula se oko 23.15 u okoliniPriãtine.

•Viãe projektila pogodilo je oko 21.30 objekte u okoli-ni Starog Trga kod Kosovske Mitrovice.

•U okolini Gçilana oko 23 sata åulo se ãest detonacija.

•Oko 23.30 projektili NATO-a pogodili su most kodmesta Biýanovac na reci Ibar.

•Baçaluåka “Alternativna televizija” objavila je sni-mak aviona koji je oko 19 åasova leteo iznadBaçaluke ostavýajuñi za sobom gust dim.

•RTS je podsetila da je 4. aprila NATO navrãio 50 go-dina postojaça, dodavãi “da se u Briselu priznaje daje Jugoslavija Alijansi pokvarila taj neslavni jubilej”.

•Koncerti i protestni mitinzi u Jugoslaviji odræani su uBeogradu, Bråkom, Leskovcu, Podgorici.

•Atniratne demonstracije i mitinzi podrãke Jugoslavijiu svetu odræani su u Vaãingtonu. Ãirom Gråkeodræane su manifestacije podrãke ærtvama agresijeNATO-a. Sa Maratona 30 atletiåara krenulo je nasimboliånu maratonsku trku, u Atini je organizovanodobrovoýno davaçe krvi za SRJ...

•Zahtev da se obustavi nasiýe na Kosovu i u SR Jugo-slaviji kao i da Nemaåka ne uåestvuje u napadimaNATO-a u srediãtu je tradicionalnih uskrãçihmirovnih marãeva i drugih skupova u viãe desetinanemaåkih gradova.

Be ob ira na to ãto s lasti Mosk e abranile mit

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

S koncerta u Beogradu



Na toj liniji su i izveãtaji, uglavnomiz Beograda, da je jugoslovenska jav-nost "imuna na pretçe" i åvrsto reãe-na da ne popusti ni pred ultimatumomZapada ni pred opasnoãñu od novihbombardovaça. I ovde su, neki zaåu-ðeni, neki impresionirani, ali svi prin-uðeni da priznaju da se "nacija okupi-la oko svog predsednika Miloãeviña".Tu predstavu o jedinstvu jugosloven-

ske javnosti, kao efektu na koji nisuraåunali stratezi agresije, najboýe je uponedeýak formulisao nedeýnik

"Novaja gazeta", u izveãtaju svog specijalnogizveãtaåa: "U Jugoslaviji viãe nema opozicije,a verovatno je viãe neñe ni biti.

Predsednik Miloãeviñ je postao nacionalniheroj, oko koga se zbija cela nacija. Amerikavodi unapred izgubýen rat. Kaæem Amerika, ane NATO, zato ãto je oåigledno da su evrop-ske zemýe, çeni saveznici, samo kaplaripotåiçeni svom prekookeanskom pukovni-ku!"

List "Sevodça", oceçujuñi takoðe da seZapad "naãao u nebranom groæðu" i da nezna kako da izaðe iz ratnog ñorsokaka u koji

je zapao, ne oåekuj uñi tako snaæan otporBeograda, zbog åega inicijativa Borisa Jeýcinada se sve vrati na poåetak, odnosno namirovne pregovore, ima ozbiýne ãanse,zakýuåuje: zbog intervencije protiv Jugo-slavije "Klinton je izgubio san, a çegovi vojnisavetnici – glavu"! s

Gråka:

Zvaniåni ãpanski stav u odnosu na napadeNATO-a na Jugoslaviju poznat je od prvogdana: podrãka akciji savezniåkih snaga. Kakobi d åij i l bi i k d j ã k l d

na Kosovu, zbog toga se sprovodi surovi geno-cid nad svim narodima Jugoslavije bez izuzetka:Srba, Crnogoraca i Albanaca, zbog toga se un-iãtava jedno od najdrevnijih ogçiãta slovensko-pravoslavne civilizacije na Balkanu", kaæe liderkomunista i NPSR Genadij Zjuganov.

Ruski generali u veñini smatraju da rat protiv Jugoslavije ni izdaleka ne predstavýa "lokalnokrizno æariãte", veñ da je vojna intervencijaNATO-a, koja se krije iza parole o zaustavýaçu,

odnosno spreåavaçu humanitarne katastrofena Kosovu, deo dugoroåne strategije SAD – dazavladaju svetom i uspostave, kako politiåki,tako i vojni diktat. Ako se ima u vidu i stav poje-dinih politiåara, antizapadçaka, da Rusija ne bismela da se zanosi iluzijom da ñe joj Zapadistinski pomoñi da ekonomski ojaåa, vojnaopcija dobija na teæini u javnosti, uporedo saãireçem raketnih udara na sve brojnije ciýeve uJugoslaviji.

Nemaåka:

Sve viãe nedoumicaSve æeãñi napadi NATO-a na Srbiju i Crnu

Goru i masovni odlazak Albanaca sa Kosovaproizveli su vojna, diplomatska i politiåka re-agovaça na Zapadu, koja ostavýaju utisak dasu u sve maçoj meðusobnoj saglasnosti.

Tako su SAD u nedeýu, 4.aprila, odluåile da

upute helikoptere tipa "Apaå" u Tiranu "u okvi-ru vazduãne akcije" protiv SR Jugoslavije. Kakosu ukazali svi zapadnoevropski mediji, te na-

jsavremenije ameriåke letilice sluæe prven-stveno za podrãku peãadijskim, tenkovskim iartiýerijskim jedinicima u kopnenim operacija-ma, ali su predstavnici Pentagona ponovili dato ne znaåi pripremu za upuñivaçe kopnenihsnaga. Istog dana su britanski premijer Bler inemaåki ministar odbrane Rudolf Ãarping joã

jednom i joã odluånije, ponovili da za çih nedolazi u obzir da upute kopnene jedinice da na-padnu SR Jugoslaviju.

Ãarping je odbijaçe da uputi peãadiju obra-zloæio i nemoguñnoãñu da ista vojska koja jeprethodno bila neprijateý, preko noñi postaneåuvar mira. Meðutim, u ameriåkim medijimasve viãe se govori o tome da bi NATO trebalo da"obezbedi povratak izbeglica na Kosovo" i datamo "osigura miran suæivot". Drugim reåima,da okupira Kosovo.

U potpunom neskladu s takvim nagoveãtaji-ma iz Vaãingtona je zajedniåko saopãteçe min-istara inostranih poslova Nemaåke, Francuske,

Velike Britanije, Italije i SAD, takoðe objavýenou nedeýu u Bonu. U çemu se prvi put izriåito

ne spomiçe zahtev da Beograd prihvatirazmeãtaçe trupa NATO-a na Kosovu (niti tru-pa "pod voðstvom NATO-a"), veñ je reå o"meðunarodnim bezbednosnim trupama". Ne

zahteva se od Beogradment iz Rambujea, vokvira za Kosovo na Rambujea". Uz to sizbeglica i povlaåeçskih i paravojnih jedin

Deklaracija ministupozoreça "beograpokuãa da potkopa publike Crne Gore".

Uporedo su primenoevropskih reagovaçodræi sastanak "Grupijskih dræava posveñereãeça za Kosovo. Dosedavajuñeg "Grupe oovu rusku inicijativu, se sastanak odræati ovprvenstveno dopire onorisaçe.

Uporedo sa komanevrima poåiçe dpolitiåkog protivýeç

od pedeset nemaåkobustavi svako nasiýepad Severnoatlantsksrediãtu tradicionalmarãeva. U redovimlene" koalicije poveNemaåka preispita umeno raste nezadovovao kancelar Gerhardbanaca sa Kosova". Jaåkoj, tone u sve vnovnog pitaça – d"pravedni" rat s ciýem

ili je podvrgnut amertoj meri oduzima samskim saveznicima kameriåke moñi u svet

Ãpanija:

Smrt politiåke Evropeagencije za list "El Mundo del siglo 21" ("Svet21. veka"), na visokom uzorku od 1000 ispitan-ika, da li su saglasni sa uåeãñem Ãpanije u kon-



ýan potez se opravdava retoriåkim pitaçem:“Moæemo li da dozvolimo jednoj evropskoj ze-mýi da upotrebýava tenkove i artiýeriju protiv sopstvenog naroda, da tera ýude da napuãtajusvoje domove, da im pali kuñe i da ubija ne-duæne civile?”

Ako se pitaçe ovako formuliãe, odgovor jeoåigledan. Meðutim, obrnuto pitaçe je: da li jeto celovita slika onoga ãto se deãava na Kosovu ioko Kosova?

Veñ nekoliko godina na Kosovu se vodi geril-ski rat koji je zapoåeo UÅK posle sporazuma u

Dejtonu, kada je postalo jasno da Kosovo neñedobiti nezavisnost. Jasan ciý gerilaca jeste daoslobode delove Srbije, Makedonije i Crne Goreu kojima su Albanci veñinsko stanovniãtvo i dakreiraju jedinstvenu albansku dræavu. Na ovajnaåin bi bila ispravýena istorijska nepravda

Dr Kjel Magnuson, viãi nauåni saradnik Centra za multietniåke studije na univerzitetu Upsala (Ãvedska)

NATO otvorio vrata krvoproliñu

Vlada Ãvetske mora se suprostaviti i bombardovanju i sporazumu iz

Rambujea, jer åiçenica je da je Evropa uvuåena u ovu situaciju sa

nesagledivim posledicama, samo da bi se spasli “kredibiliteti” SAD i NATO-a

York Review of Books, January 1999), gerilciimaju inicijativu, UÅK odluåuje o ratu i miru. U

suãtini, nije bilo krupnijih intervencija vojskepre nego ãto su poåeli napadi gerilaca. Premaizveãtaju Amnesty International-a, izmeðu1995. i 1997. godine 14 Albanaca je umrlo podnerazjaãçenim okolnostima ili u zatvoru. U istovreme, 28 ýudi je izgubilo æivote u napadimagerilaca; 22 ærtve bili su civili, meðu kojima jebilo 15 Albanaca.

Pokuãavajuñi da reãi ovu situaciju, meðun-arodna zajednica vrãila je veliki pritisak naMiloãeviñev reæim, naglaãavajuñi da nezavisnoKosovo ne dolazi u obzir. Istovremeno, nisuåiçeni pokuãaji da se zaustave akcije UÅK-a.

Logiåno bi bilo da su preseåeni kanali snab-devaça gerilaca, da je zaustavýena pomoñ iz Albanije, da su blokirana ekonomska sredstvaUÅK-a u zapadnoj Evropi. Takvi potezi bidoprineli smaçeçu vojne napetosti na ovomterenu i s obzirom na pritisak kojem je bila

na ovom dokumentu opisan je kao znaåajan us-tupak; odustali su od nezavisnosti i dobili samo“veñi stepen samouprave” ili “autonomije “.

Svakome ko je proåitao dokument iz Ram-bujea ovaj opis çegove suãtine izgleda krajçenepoãten. “Dogovor” van svake sumçe znaåi daJugoslavija odustaje od kontrole Kosova i da zatri godine prihvata “definitivno reãeçe”, zavisnood “voýe naroda”.

U sporazumu nije nigde definisan odnos Ko-

sova prema jugos-lovenskoj federaciji ilirepublici Srbiji, nitipiãe da je Kosovo deoJugoslavije. Reå auto-nomija se åak ne spo-miçe. Istini za voýu,na nekoliko mestaima formulacija usmislu da se suvereni-tet i teritorijalni integ-ritet Srbije i Jugosla-vije mora poãtovati,

ali u kontekstu drugihklauzula i teksta kaoceline ovo nije odznaåaja. Znaåajan de-taý, uzgred budi re-åeno, predstavýa åiçenica da sporazum pot-pisuju Savezna Republika Jugoslavija, RepublikaSrbija i Kosovo, ãto bi u suãtini znaåilo da Kosovoveñ nije deo dræave Jugoslavije.

Drugi problematiåan aspekt dokumenta jeste nedovoýna zaãtiñenost Srba i drugih et-niåkih maçina. Kao i u Dejtonu, Amerikanci su

jednostavno zaboravili na pitaçe jezika: u

ovom sluåju, bilo bi logiåno da Kosovo budedvojeziåno, prema principima sliånim onimakoji se primeçuju u Finskoj. To bi, meðutim,bilo u suprotnosti sa idejom o Kosovu kao dræa-vi Albanaca; ustavni mehanizmi su takvi da bialbanska veñina u parlamentu vrlo lako mogla

Sporazum je suprotan principima na kojima poåiva reãeçe

sukoba u Bosni: granice bivãih jugoslovenskih republika nesmeju se meçati. Ideja da seoblasti nastaçene srpskim ilihrvatskim æivýem integriãu u

veñe nacionalne dræave smatrase nelegitimnom i nemoguñom

Sad se na to zaboravýa

di suprotno od principsen 1995.

U praksi su se SAgerilaca. To je bilo sasverovatnih izjava Medlog sastanka u Rambuvano da potpiãu sporbila “crno-bela”. Akosvoju podrãku” i zauznaåi: pod jedan, da j

gerilaca. Kako SAD nstrategija je baziranMiloãeviñ popustiti. Apojaåati napade iz vaprouzrokovati ogromncivila u Srbiji. Na Kosoåetku, efekat ovog angUmesto toga, NATO ñ

prema kome ñe nasiýgledati kao bleda slikaPodrazumeva se d

se suprotstavi i bombRambujea. Åiçenicaovu situaciju sa nes

B

ombardovaçe Jugoslavije bez saglasnos-ti UN-a jeste vojna agresija i predstavýa

krãeçe meðunarodnog prava. Ovaj ozbi-



KULTURA

Zapis o mostovima

Stari varadinski most

Kameniåki most

Kameniåki most



Razvejani spomenici kulture

Uniãtavaçe ogromnog kulturnog, istorijskog i prirodnog blaga znaåibrisaçe identiteta naroda i çegovo eliminisaçe sa civilizacijske karte

Balkana, Evrope i sveta

Viãe nego ciniåno zvuåe izjave zvaniånika NATO da se bombardovaçem spreåava humanitarnakatastrofa, kada se izaziva nova katastrofa, celog desetomilionskog naroda, uz ekoloãku katastrofuprovociranu uniãtavaçem jedinstvenog biýnog i æivotiçskog sveta i prirodnih resursa od meðunar-odnog znaåaja. A pored toga, celokupna teritorija Jugoslavije prekrivena je vekovnim belezima civili-zacija, od praistorijskih, preko gråke i rimske, vizantijske i srpske sredçovekovne, novovekovne imoderne, od pravoslavne i katoliåke do islamske. Uniãtavaçe tog ogromnog kulturnog, istorijskog iprirodnog blaga znaåi brisaçe identiteta naroda i znaåi çegovo eliminisaçe sa civilizacijske karteBalkana, Evrope i sveta. Posle ovoga ãto se åini naãoj zemýi moæemo samo razmiãýati o tome sa koli-ko je brige biran svaki ciý i ãta se joã moæe oåekivati u ime »spreåavaça humanitartne katastrofe«.Naãi spomenici kulture i prirode razvejani su po celokupnoj teritoriji Jugoslavije i ne postoji naåin dase spreåi da ne bude oãteñeça ili totalnog uniãteça. Pored toga, ruãeçe gradskih åetvrti, mostova,brojnih industrijskih postrojeça, kao i oãteñeça mnogih spomenika od velikog znaåaja za naãu istor-iju, arhitekturu i umetnost, pokazuje odsustvo svakog oseñaça za vrednosti ne samo naãe, veñ i ce-lokupne evropske kulture. Oåekujemo da ñe se meðunarodne organizacije koje su zaduæene da otome vode brigu, oglasiti i osuditi ove vandalizme.

IRINA SUBOTIÑ

nov. Rat je u velikoj meri fotogeniåan, a prizorieksplozija diæu adrenalin. Neretko “duhoviti”rediteýi porno filmova eksploziju (najåeãñe at-

Bombe na filmu

Adrenalinski prO ovim novim bombama filmske muze zasad ñute. Neã

koji nismo hteli da vidimo, a verovatno je sve deo budu

jednom biti proãlost. Moæda i filmska i naãa

ilm je åedo ere velikih ratova, pa fenomen

CNN-izacije, tj. prañeça kataklizmi izokriýa bezbedne foteýe, nije baã ni tako

primer kako ne treba p

Toreador, fatalistBad Betiåer dobio je zkumentarac o ameridræivo plovi prema ImvomFlota koja je doãl

F

JURIÃ IZ HOLIVUDA:“Spaãavanje redova Rajana”



kritiåkih duhova filozofije Dejvidu Hjumu liåina åoveka kome je krtiåçak velik kao planina, abarica ravna okeanu. U vremenu u kome æivi-mo poreðeçe krtiåçaka i planine snaæno izno-si na videlo i neãto ãto Hjum u ovoj prilici nijeimao na umu – mraåni i slepi duh koji sebehoñe da ustoliåi kao vrhovnog gospodara svihvrednosti. O tom dobu teãko da bi vredeloozbiýno razmiãýati da nemamo tu bolnu privi-legiju da budemo osuðeni na çega i da ga svu-da i u svemu susreñemo. I visina planina, kaæe

jedan nemaåki antropolog, meri se duæinomåovekovog koraka, ali ako krtiåçaci postanuplanine, na koliki i kakav korak su osuðeni ýudikoji treba da æive u takvom svetu?

U srpskoj kulturi, meðutim, uprkos ovojsumornoj slici druãtva joã uvek nastaju remek-dela, ali ne treba zaboraviti da politika delujemnogo ãire no ãto je to puko odluåivaçe vlasto-

Nove knjige

Turbo-drama

ili kçiæevnost?U srpskoj kulturi, meðutim, uprkos ovoj sumornoj slici druãtva joã uvek

nastaju remek-dela, ali ne treba zaboraviti da politika deluje mnogo ãire

no ãto je to puko odluåivaçe vlastodræaca, jer ona u obiånom narodu

moæe temeýno da ruinira moñ prosuðivaça i dobar ukus

kuãava da otme lulu. Samo malo kasnije, poãto je i motiv “jugonostalgije” ukýuåen u dramu, uzzvuke prirodçaåke serije “Opstanak” i jednu

besmislenu tuåu okiñenu piãtoýem i daýincemza televizor, “baba”, navodno lik senilne boga-taãice potkraj æivota, u moræevima prepoznajesviçe, a zatim po brkovima “kravu Jovanu” –kako se zove jedan æenski lik u ovoj drami. Pa sezatim opet pomiçe “åetvrta Jugoslavija”, da bitrijumfovala Dragutinova æeýa da piãe, “i ãta gabriga ako samo deca razumeju”. Ova drama,meðutim, ne moæe da se razume, bez obzira naoåigledne i neveãte pokuãaje groteske.

Na poåetku drame Aleksandre Iliñ Duça sepita da li smrad potiåe od sviça koje su voæeneu kamionu koji je i çih prevezao ili od çenihnogu, pa ih pomiriãe, a onda umesto serije “Op-stanak” eto jednako popularnog Dejvida Bela-mija, ãto ñe pripremiti pojavu krave sa gas-mas-kom, koja je opet nagoveãtaj da se zapleãe kao u“balu pod gas-maskama”. Uz natpis “uðite sre-ñni i zeleni u treñi milenijum” u pozadini, na

tu i kuvaricu, çenu lepotu i negovanost ona içen muæ divan par. Izmeðu psovke, traæeçatamne strane meseca, Hamleta, Ofelijinog groba,Roza i Gila, ide i citat pesmice o tome kako je zec“poceo da suska kada je pukla puska”. A ondaeto i Staýina i mlade Gojkovice, Ekskalibura,Marka Kraýeviña, Sanåo Panse, Betmena i Robi-na, Flaãa Gordona i “Utve Zlatokrile”, Alana For-da i Hajduk-Veýka, brañe Dalton i Mrçavåeviña,a, “u povereçu, Vila Ravijojla je baã zgodnacupi”, zakýuåuje jedan junak. Samo bi joã nekiturbo-reæiser trebalo da ubaci pesmicu koja seovih dana ne moæe izbeñi ãto god da sluãate iligledate i koja verovatno demonstrira genijalnost

nove muzike, u kojoj se promiãýeno i mudrokaæe: “Ne diraj mi cupi, ti kretenu glupi?”

UKUS: Sve je to, meðutim, viãe nego opasno jer je znak jedne podvrste propadaça kçiæev-nog ukusa koja je mnogo razornija i opasnija ne-

ne snage nuæno prlagano tone, çensve slabiji. Ajnãtajpreuzme çenu unedorastao svom (da prezre predrassavlada otpor profmoguñavaju da bræoðe mora da zañut

je daleko od vrlin

kao otac koji zabonauånik koji u uspili zadræi tako ãto ñvrline, borbe za nOgçenoviñ pri tomove, ne samo da bomoguñila da budeovi ne mogu reñi je

PARALELIZAMvom karakteru, istou karakteru i sudbmoæe premostiti. Zdstva prave traged

mladiñ koji se ludira i ubio pravo na to da ima oviñ mu stavýa u ustaniãta ne znaåe, igrajuñnovih izraza i razdragasmislenih slogova, a naulogu da izveãtava o toda, ãto ãteti dramskoj porodiåna kob Mariñemom, a Ajnãtajnov pýubaznoãñu ili privremæivota u Milevi, osnovnukinuti. Zato ãto joj sedosledno, scena mora

cama, poput laboratoda dramski raspravi oodnosa, ãto ostaje veãdograde na sceni, reå dramskom tekstu.

Onaj ko ne razlikuje veliåine i znaåaj pisa-ca, a to ñe reñi da ne razlikuje vrednostikçiæevnih dela, jednom od najboýih



Rusija nema sreñe s vrhovnim tuæiocima

Skandal do skandala

mali broj sladostrasnnama koje je emitovaija, na tzv.

predsedniåkom kmuãkarac, veoma naSkuratova, zabavýa ukog morala”.

Posle toga se dugo je to on, ili nije on”, a da ta emisija nije tek

ñe biti zadat posledçividelo da su scene proãle godine. Znaåi,Skuratov “ogoýen” te

KRATKA PREDISTdolazak Skuratova nadoåekan sa opãtim çegova tri prethodnsvima. Ili su se meãalizakon, ili im je sluæbabiznis, ili su i neposrenal i korupciju. Stogkao pun pogodak. I bi

pre mesec dana nije oJeýcina zatraæi da gzdravstvenih razloga”tralnu kliniåku bolnicna rehabilitaciji poslena æelucu. Jeýcin se straæio da Skuratova pda ga Savet Federacmeðutim, senatori, kmý, ovoga puta su se uli, sluteñi da sluåaj im

Njihove kolege u ddeputati Dræavne du

dravili odluku gorçegstrane, u takvoj atmoristila svaku prilikuãou sa “boleãñu” i ostvar kojim je Skuratovsusret ali ga niãta vi

SVET



åuva duh po kome je i çen suprug bio tolikopoznat: taj duh je meãavina hrabrosti, ãarma itopline.

Kraýica Nor al Husein (47), i u æalosti zraåilepotom dok u svom domu, Bab al salam, (naarapskom – Vrata mira), prvi put posle smrtisvog supruga daje intervju. Åetrdesetodnevnaæalost zvaniåno je zavrãena samo dan ranije.Novinara “Tajma” ugostila je åorbom od soåivai sendviåima od tuçevine. Njen ýupki osmeh

odaje snagu i nadu. Ipak, dok govori o pos-ledçim danima koje je provela uz svog muæa,pogled joj klizi na çoj omiýenu crno-belu fo-tografiju kraýa Huseina, uokvirenu srebrnimramom, govori o “iznenadnom, zlokobnom

d k ji j i di ” i ki j d

Jordan posle smrti kraýa Huseina

Hrabrost, ãarm i toplina Osloboðena stega koje joj je nametala funkcija supruge kraýa, Nor sada

moæe odluånije da se bavi raznim humanitarnim i druãtvenim pitaçima

im ti trenuci znaåili sve na svetu, jer su znali da

je to bio boæji dar.”Kada se par sredinom januara vratio u Jor-dan, niko nije oåekivao da ñe kraý umreti. Su-protno glasinama, ãezdesettrogodiãçi kraý

mu lekari savetovaliSAD, uæurbano je zavga na jordanskoj televMajo.

Åak i tada, priceñase kraý sasvim oporakako kaæe “postalo je neåega ãto neñe da se u Jordan kako bi kraý Nor ni tada nije æelela

i daýe bio æiv, i daýe såudo, verujuñi da je tokraýica sa svojom decbroju sunarodnika kispred bolnice. “Æelelzamolim da nastave d

Kraýicu Nor (Svepskom) mnogi su krisnob, i ãto kao Amerda razume konzervatka. Ipak, Jordan je otaæbdinu, i çena prosvojila je milione sr

predato çenom posçenom najstarijem Hamzahu, kome je 18na Sandherstu i neveSupruga kraýa Abdultrebalo da bude progpredstavýa problem; Huseinovom majkomstarije kraýice 1949. g

I zaista, sve dvorsktaçe kako tumaåi Huporuci, kada je pomiNore”, kraýica uýudn

no pomena”. No, nemmanipulisala bolesnsinove postavila za duboko pogaðale.

Nor kaæe da bi æeskim radom i pomogn

i onemoguñavaju. A poãto ne moæe da radi kakovaýa, neñe ni da radi. Ali, ako ga senatori po-dræe, on ñe nastaviti borbu za zakonitost, protiv kriminala i korupcije – kao da niãta nije ni bilo.

Tu podrãku je dobio i na osnovu toga seponadao da ñe se skandal izgladiti i u Kremýu.Zaludu se nadao. Pres-sluæba Kremýa je, umes-to blagoslova, koji je Skuratov oåekivao, saopã-tila zajedniåki stav Borisa Jeýcina i premijeraJevgenija Primakova da “borbu protiv kriminala

mogu da vode samo moralno neuprýani ýidi”!To nije moglo da znaåi niãta drugo do da speci- jalna komisija treba da naðe åime je sve uprýanSkuratov i formuliãe razloge za çegovo ko-naåno smeçivaçe.

Posle takvog obrta Savet Federacije se pode-lio. Neki su ostali pri ranijem stavu, a drugi su sepriklonili uvereçu da “åovek koji se jednomuplaãi, moæe ponovo da podlegne strahu”. Na-

jzad, pitali su se senatori, zaãto se Skuratov nijeobratio za podrãku Savetu Federacije pre negoãto se u molbi Jeýcinu pozvao na “zdravstvenostaçe”?

Situacija sa Skuratovim se postepeno okre-tala u korist Kremýa, pa je Jeýcin krajem proãlenedeýe izdao novi dekret – i ne saåekavãi iz-veãtaj specijalne komisije o definitivnomsmeçivaçu kolebýivog vrhovnog tuæioca.

KRIVIÅNI POSTUPAK: U meðuvremenu je,kao da su znali ãta se sprema u Kremýu, çe-gove sopstvene kolege “otvorile kriviåni postu-pak protiv bivãeg(?!) vrhovnog tuæioca”, poprincipu “ko hoñe rat – imañe ga”.

Skuratovýevi protivnici u Vrhovnomtuæilaãtvu su se brzo orijentisali i bukvalno noñuformulisali projekat optuænice na koju ñe se

kasnije pozvati Kremý – da je çihov smeçeniãef poåinio “kriviåno delo zloupotrebesluæbenog poloæaja”.

Usledilo je “savetovaçe” Jeýcina sa prem-ijerom Primakovim, predsednikom Saveta Fed-eracije Jegorom Strojevim i ministrom unu

çe” uæivaça Jurija Skuratova banka je za toinkriminisano vreme utroãila oko sto hiýadadolara, tvrde Putinovi kontraobaveãtajci. Sve totrebalo je da pokaæe javnosti zaãto se vodi kriv-iåni postupak protiv te banke i çenog direktora– osumçiåenih da su kumovali “iãåeznuñu” 200miliona dolara.

Bez obzira na to, Jeýcinova odluka nije ko-naåna, odnosno sve je opet u rukama Saveta

Federacije, poãto je, prema ustavnom ovlaãñe-çu, jedini nadleæan da postavýa i smeçujevrhovnog tuæioca. Situacija je delikatna, da nekaæemo, pikantna. Bilo da se saglase sa pred-sednikom Jeýcinom i smene Skuratova, bilo daga, kao prvi put, ostave na poloæaju vrhovnogtuæioca, ãto je teãko zamislivo, senatori ñe izgu-biti makar deliñ svog autoriteta. s

BRANKO STOÃIÑ

ena marama od bele åipke postala je

simbol nacionalne æalosti. Iz dana udan, na hiýade Jordanaca dolaze da joj izjave sauåeãñe, dok ona briæýivoNj



Telefoni Gradscentara za ob

Uprava ..............................................centar ...................Palilula .................Voædovac...............Zemun ..................Rakovica ...............Åukarica................Novi Beograd .........Obrenovac .............Vraåar ...................Stari Grad ..............Barajevo................Sopot ....................Grocka ..................Lazarevac ..............Savski venac ..........Zvezdara ...............Mladenovac .......................................

VAÆNI- Oba

Vaæni telefoni .........

Razna obaveãteça..Prijava smetçi .......Meðumesni razgovorMeðunarodni razgovoBrojevi pretplatnika .Telegrami ..............Taåno vreme ..........Buðeçe ................Deæurna sluæba SUPVojna policija .........Vatrogasci BeogradaHitna pomoñ ..........Vojna hitna pomoñ..Deæurne apoteke izdravstvene ustanove

DOMOVStari grad ..............pomoñ u stanu .......Zvezdara ...............pomoñ u stanu .......Voædovac, centrala .pomoñ u stanu odras

Visoke Strane Ugovorenice,Konstatujuñi da su kulturnim dobrima, u

toku posledçih oruæanih sukoba, bila nanetateãka oãteñeça, i da su ona, usled razvitaka rat-ne tehnike sve viãe ugroæena od razaraça;

Ubeðene da ãtete nanete kulturnim dobri-ma, ma kome narodu ona pripadala, pred-

stavýaju ãtetu kulturnog nasleða celogåoveåanstva, buduñi da svaki narod daje svojdoprinos svetskoj kulturi;

Smatrajuñi da je åuvaçe kulturnog nasleðaod velike vaænosti za sve narode sveta i da jevaæno osigurati ovom nasleðu meðunarodnu

“Razvoj meðunarodnog sistema zaãtite kulturnih i prirodnih dobara doæivýava svoj procvat posle Drugog svetskog rata, osnivaçem UNESCO-a i drugih odgovarajuñih meðunarodnih organizacija.Ovu fazu razvoja sistema karakteriãe, u prvom redu, usvajaçe, pod okriýem UNESCO-a, Konvencije za zaãtitu kulturnih dobara u sluåaju oruæanog sukoba (Hag, 1954), odnosno od Generalne konferen-cije UNESCO-a – Konvencije o merama za zabranu i spreåavaçe nedozvoýenog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara (Pariz, 1970), ãto je novina u meðunarodnim odnosima.

KONVENCIJA ZA ZAÃTITU KULTURNIH DOBARA U

SLUÅAJU ORUÆANOG SUKOBA Saåiçena u Hagu, 14. maja 1954.



© 1997 Vreme. All Rights Reserved

PDF Edition Developed By:Ivan Hraãovec & Saãa Markoviñ

Documents

Vreme – vanredni broj 4. (1999)