Vreme – vanredni broj 2. (1999)

7/29/2019 Vreme – vanredni broj 2. (1999)

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-vanredni-broj-2-1999 1/17

VANREDNO IZDANJE BROJ 2 31. MART 1999.CENA 10 D



Prva nedeýa rata

General koji dobro poSrbe, ser Majkl Rou

izjavýuje da je morastrani Srba i da u ratu moral pobeðuje



Buðanovaca o trenutku kada je oko 22 åasa27. marta Protivvazduãna odbrana VojskeJugoslavije oborila ameriåki avion F-117 A “stelt”. Olupina “noñnog sokola” brzo jepronaðena: oko ponoñi je emitovan videosnimak na kome se jasno video trup sa svimpripadajuñim oznakama osme eskadrile“Crne ovce” 49. puka ameriåkog ratnogvazduhoplovstva.

CNN je odmah prekinuo redovni pro-gram. Potom je åetiri sata razglabano oobaraçu najsavremenijeg i najsofisticir-

anijeg ameriåkog ratnog aviona koji jesmatran nevidýivim i kao takav – neoboriv.Reå je o posebnom dizajnu i “stelt” teh-nologiji koja daje minimalni radarski odraz.“Izvinite, nismo znali da je nevidýiv”,por åili s Beograðani na rok koncert sle

Kako je oboren “voðaå igraåaka doãao do slike (ili nacrta) F-117, ali se kasnije ispostavilo da je model bioveoma veran originalu.

Opsesivna tajnost oko projekta “Noñnisoko” trajala je do proãle subote. Podruåje uNovom Meksiku gde su se prototipoviisprobavali bilo je strogo zatvoreno i klasifik-ovano kao najstroæe poverýivo.

Krajem osamdesetih avion je postao op-erativan i naruåene su (i isporuåene) tri es-kadrile, oko sedamdesetak aviona ukupno.Pojedinaåna cena je oko 45 miliona dolara.Svi su smeãteni u vazduhoplovnoj bazi Hole-man, Novi Meksiko.

Åak i kada su prikazani javnosti, F-117 bili

su strogo åuvani od ãtampe: nije im se smelopriñi niti ih slikati, a sve fotogradije su sve donedavno poticale direktno iz Ratnog vazdu-hoplovstva SAD.

Prvi put je F-117 upotrebýen tokom rata uI k 1991 gd iti j d ij bi b

Vojska Jugoslavije je na najuverýiviji moguñi naåinpokazala da je u staçu kudikamo nadmoñnijem

neprijateýu da nanese gubitke i da je razvilastrategiju odbrane na koju isti

nisu raåunali

“N a nebu je neãto zasvetlelo, aonda se pojavila velika vatrenalopta”, reåi su oåevica iz sela





27. marta (datum kada je 1941. Beograd re-kao Hitleru: “Boýe rat nego pakt”) uskoniãtima dok puca u Rakovici, kod BubaçPotoka, na Suråinu, u Panåevu... Ãteta ãto sunaãe vlasti rigidne u pogledu citiraça ovepropagande, mogao bi da se napravi festi-val. To se uostalom i desilo u Beogradu unedeýu 28. marta u podne. Pored slomý-enog izloga Ameriåkog kulturnog centra jedan mladiñ prolazi i punim ustima pýunena slomýeno staklo. On se uputio na Trg Re-publike gde je u vreme trajaça uzbune zbogvazduãne opasnosti organizovan koncert“Pesma nas je odræala!” na koji je izaãaoonaj svet koji je 1997. nosio transparente“Beograd je svet!” ali je bilo i nekih pred-

Karaðorðevoj ulici, pretvorena je u skloniãteza Savamalce. Naã reporter primeñuje grupupriliåno zbuçenih Ukrajinaca sa dugog lin-ijskog broda. Kad je sirena zasvirala pokazalisu im put do skloniãta.

U Kragujevcu se hiýade radnika okupýana mitingu sa koga se poruåuje da ñe oni kaoæivi ãtit deæurati u fabrici.

Izabravãi albansku stranu za saveznikazapadna alijansa je u Beogradu, kao nekikauboj koji koåijama upada u pozoriãte,sruãila mnogo malih mostova i to je ovde bio

Pismo ministra pravde Srbije nadleænim dræavnim organima

Predlog da se propiãe smrtnakazna za najteæa

kriviåna delaS obzirom na okolnosti u kojima se naãa zemýa naãla usled agresijeNATO-a, ministar pravde Dragoýub Jankoviñ predloæio da Savezna

vlada donese akte kojima bi se sudovima i javnim tuæilaãtvima u Srbijiolakãalo voðeçe kriviånog postupka u uslovima ratnog staça

glavni uzrok potiãtenosti. No za to ãto se zbi-va u duãama moæda ñe biti vremena. Ono zaãta nema vremena je to da iz sata u sat u pla-menu, u noñi, u býesku esplozija, od malihsvetleñih taåkica koje se brzo pribliæavajuýudi gube æivote.

Åudnom igrom podudarnosti datuma(ovi dani asociraju na 27. mart, na 6. april, naDan dræavnosti Srbije) treñeg dana interven-cije na spomenik Neznanom junaku na Avalipredsednik Srbije Milan Milutinoviñ jepoloæio venac. Kolike su nam ãanse da taj

Ministar pravde Srbije DragoýubJankoviñ uputio je pismo nadleænimdræavnim organima u kome predlaæe

da Savezna vlada, s obzirom na okolnos-ti u kojima se naãa zemýa naãla usledagresije NATO-a, donese akte kojima bi

se sudovima i javnim tuæilaãtvima u Sr-biji olakãalo voðeçe kriviånog postup-ka u uslovima ratnog staça, saopãteno je iz ovog ministarstva.

Jankoviñ je predloæio da Saveznavlada za vreme ratnog staça, shodnoçenim ovlaãñeçima sadræanim uålanu 99. taåki 11. Ustava Jugoslavije,izmeni uslove za odreðivaçe i trajaçepritvora i uslove za nepovredivost sta-na i pisama i drugih sredstava oba-veãtavaça.

Buduñi da je Ustavom Jugoslavijeukinuta smrtna kazna za kriviåna delapredviðena saveznim zakonima, mini-star pravde Srbije predloæio je i daSavezna vlada za vreme ratnog staçapropiãe smrtnu kaznu za najteæa kriv-iåna dela predviðena saveznim zakoni-ma, kaæe se u saopãteçu.

bivãi neznani junakPatrijarh srpsk

ponedeýak 29. marta da bombardovaçi da se pregovorimza izlazak iz krize. mýe i sveta, pozvvlasti Srbije i SRJ da doðe do mira. “postavýa se uvekpravedan rat ? Evpadaåki, osvajaåkOdbrambeni je praPavla ovde, umestolosti: “U nesreñiotadæbinu napadNATO-a, obrañamsveta za dejstvo dai da se pregovorimza izlazak iz nastal

Obrañam se vojnSrbije i Jugoslavijeguñe da doðe do mtom postavýa se upravedan rat ? Evpadaåki, osvajaåkOdbrambeni je prau svesti naãeg naromýa na kojoj su naona nauka kojoj suknez Lazar i naãi brane svoju zemýbrane svoju slobodsvoju veru, ne nam

ima pravo i duænoMolimo sve Epai inostranstvu, sveãnevoýi koja nas molitve Gospodu,

d ã i



koja je posledçe åetiri godine harala evrop-skom i svetskom koãarkaãkom scenom, nijeizdræao: javno je zaplakao. Nekoliko minutapre kraja meåa u Seviýi u kome je samo fiziåkibio prisutan, bez imena na leðima (isto kao iGuroviñ i Lonåar iz Huventuda) izaãao je izigre, pokrio glavu trenerkom i zaplakao. Oko7000 ýudi ispratilo je ovacijama velikog majsto-ra, ali uåinilo nam se da je taj aplauz bio nekakodrugaåiji od onog kojim se nagraðuje sportskomajstorstvo. Bio je to aplauz poãtovaça i sa-oseñaça sa liånom dramom velikog sportiste koji

je slavu svoje zemýe proneo ãirom sveta. Ista sce-na ponovila se i na konferenciji za ãtampu:- Igrao sam jer su to traæili moj narod i moja

familija – bilo je sve ãto je izgovorio pre negoãto su grunule suze.

Zbog utakmice u Seviýi Saãa Ðorðeviñ i

od Madrida ali su doSlika sa zastavom svim novinama, istokojoj ogrnut jugoslota protest. Isto je Barseloni gde je “slBranko Brnoviñ i Dna kome piãe “SolBarseloni su od Miloãeviñ (EspaçolKalina.

CESID SNIMA, moguñim medijimMadridu i Barselonplavili su ãpansku s

novina dominira pagresije NATO-a.List “El mundo

veka”) objavio je nvom “CESID nadzita” A CESID je C

U nedeýu, 28. marta, proslavýeni jugoslovenski koãarkaãki as Saãa Ðorð-eviñ, neustraãivi kapiten “plave” åete

Sportisti brane zemlju

Njihova najva

utakmica U nedeýnim demonstracijama Jugoslovena u Madridredovima bili su naãi fudbaleri. List “El Mundo” iz ãpanska tajna sluæba “prati agresivne aktivnosti Jugi prisluãkivaçe mobilnih telefona”

Komandant RV i PVO general Spasoje Smiýaniñ

Ne pitajte – kakoto da teæiãte napada sa vojnih pomeraju na in-dustrijske i civilne objekte. Na SRJ je do sadaK ad god da se okonåa ovo preteñe us-

tremýivaçe svih tih supermoñnih i su-

Po reåima generala Smiýaniña, jedinice pod njegovom komandom oborile

su do sada sedam neprijateljskih aviona, tri helikoptera i tri bespilotne jedinice. Uniãteno je viãe od 30 krstareñih raketa i projektila



Fudbaleri (ne) igrajuDok su naãi koãarkaãi, rukometaãi i vaterpolis-ti u Ãpaniji odluåili da ipak igraju sa crnim flo-rom i bez imena (mada Miña Beriñ iz TauKeramike jednostavno nije imao snage da nas-tupi), naãi fudbaleri u Ãpaniji u velikoj veñiniodluåli su se za bojkot ali on nije u celostisproveden. Prva liga nije igrana mada su sviprvoligaãki igraåi odluåili da se pridruæe inicija-tivi koju su pokrenuli Stojkoviñ, Saviñeviñ i Mi-jatoviñ i bojkotuju klubove iz zemaýa ålanicaNATO-a. Meðutim, u Drugoj ligi igraåi su sepodelili. Odbili su da igraju Gluãåeviñ (Seviýa),Peroviñ (Sporting), Cicoviñ (Las Palmas) i Lek-oviñ (Malaga) dok su igrali, ili bili na klupi,Viãçiñ, P. Stankoviñ i Ðukanoviñ (Herkules),Markoviñ (Osasuna), Ãaula (Kompostela),Raduloviñ i Stolica (Lerida), Veliñ (Leganes),Vuleviñ i Vaniñ (Albasete) i Ðurðeviñ (Orense).Svi su nosili crni flor a Markoviñ je posle golasvoje ekipe podigao dres i pokazao svojuporuku: “Klintone, ostavi nas na miru”.

Atletiko Madrid je igrao prijateýski meå uEngleskoj protiv Midlsbroa, Jugoviñ i Njeguã suputovali ali su odbili da nastupe dok je Vukiñ,koga je Antiñ pozvao iz B tima, igrao. Naã tren-er, koji je imao dosta rezervi prema bojkotutvrdeñi da je uvek boýe “biti prisutan negoodsutan” i da je moguñnost za poruke veñakada se igra, nosio je na rukavu crnog kaputabelu traku.

bi se proverio “moguñ transfer ãifrovanih poru-ka”. Sasvim otvoreno list kaæe da se predviða iprisluãkivaçe mobilnih telefona uz dodatak dañe ta operacija biti “veoma skupa”.

U celoj priåi dve stvari nikako ne staju upriåu: Koja to tajna sluæba preko novina objav-ýuje da namerava da kontroliãe bilo koga?Drugo, jugoslovenski sportisti i graðani to ãtorade rade veoma javno i za “prisluãkivaçe” on-oga ãto kaæu nisu potrebne tajne sluæbe veñobiåno presluãavaçe javno izgovorenih reåi saæeýom da one ãto daýe stignu i bar malopromene medijsku sliku o “zlim Srbima i ærtva-ma Albancima” koja se ovde formira napredçim stranicama listova.

Pre ñe biti da se radi o nekoj vrsti pokuãajazaplaãivaça jugoslovenskih sportista i graðanai psiholoãkom pritisku. Nekome je, oåito, zas-metao ogroman medijski prostor koji su naãisportisti zauzeli od poåetka agresije na Jugo-slaviju jer ono ãto oni naãiroko i nadugaåko go-vore na TV, radiju i u novinama sasvim je su-protno politici koju ti isti mediji vode na svojimpredçim stranama ili u svojim informativnimemisijama. Nekome je taj evidentni raskorak zasmetao i smislio je naåin da bar pokuãa da gareducira. Videñemo kakvi ñe rezultati biti, alipoznajuñi naãe sportiste sigurni smo da ñe biti joã glasniji i jasniji.

LAÆI:Teãko je nabrojati sve evidentneneistine koje su ãpanski mediji posledçih danaobjavili, svesno ili nesvesno nije bitno, o zbiva-çima u Jugoslaviji i korenima sukoba. Za de-mantovaçe neistina, poluistina ili tendenci-oznih montaæa trebalo bi mnogo prostora, ali

jedna priåa – kao generator javnog mçeça –zasluæuje da bude preneta. U jednom vrlo gle-danom tv-programu proãlog petka, u diskusijio Kosovu, jedan “struåçak” je ispriåao sledeñe:

- Ljudi sa tih prostora su jako grubi, svirepi.Svi znamo za primer Srba koji su u jednom

Ubrzo je ta ruæna i tuæna priåa preneta nenekoliko radija i verovatno ñe nastaviti da seãiri... A koga interesuje istina ima nebrojenonaåina da sazna legendu o posledçem make-donskom caru Samuilu koji je u osmom veku,povlaåeñi se pred Vizantincima posledçu ve-



Åetvrtak, 25. martNeãto posle 19 åasova otpoåeo je novi talasvazduãnih napada NATO-a. Najæeãñi napadi bili suu Priãtini i Kraýevu.

•RTS javýa da je uveåe NATO bombardovaoPriãtinu, okolinu Kraýeva, Kosovske Mitrovice,Prizrena, Leskovca, Niãa, periferiju Beograda okoJajinaca, Batajnicu, Podgoricu... Isti izvor javýa daje protivvazduãna odbrana oborila iznad FruãkeGore dva aviona NATO-a. U ponoñnim vestima jejavýeno da je oboren jedan NATO avion na podruå-ju izmeðu Priãtine i Podujeva kao i da je VJ oborilai viãe od 15 krstareñih projektila.

•Radio Niã javio je da su sa viãe projektila pogoðenivojni aerodrom u Niãu, kasarna "Mija Stanimiroviñ"i TV relej na Jastrepcu.

•U napadu NATO-a na SRJ u 20.15 sati jedna rake-ta je pala u stari deo Ðakovice.

•Na podruåjima Kosovske Mitrovice, Podujeva,Vuåitrna, Istoka, Drenice i drugih mesta na Kosovui Metohiji "teroristi pojaåano napadaju pripadnikeMUP-a i VJ ", javýa Radio Beograd.

•Vlada Jugoslavije prekinula je u åetvrtak diplo-

matske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Nem-aåkom i Francuskom zbog agresije NATO-a na SRJ.•

Vlada Jugoslavije donela Uredbu o finansiraçuvanrednih troãkova odbrane zemýe kojom se uvodiposeban porez na promet po stopi od 0,6 do 4 ods-

Satnica agresijeRuski ministar odbrane Igor Sergejev izjavio je daRusija raspolaæe podacima da se NATO pripremaza kopnenu operaciju u Jugoslaviji.

•Rusija je u Savetu bezbednosti UN-a objavila nacrtrezolucije kojom se poziva na çihovo obustavýaçenapada na Jugoslaviju.

•Predsednik doçeg doma ruskog parlamentaGenadij Selezçov uveren je da ñe Rusija uputitiJugoslaviji vojnu i tehniåku pomoñ kako bi joj po-mogla u odbrani od napada NATO-a.

•Libijski lider Moamer Al Gadafi osudio je vazduãneudare NATO-a na Jugoslaviju i zatraæio da hitnobudu zaustavýeni.

•Ministarstvo za informacije Srbije odluåilo je da pro-tera novinare inostranih glasila iz åetiri zemýe kojesu uåestvovale ili je çihova teritorija koriãñena uagresiji snaga NATO-a na SRJ, a sa kojima suprekinuti diplomatski odnosi..

•Vlada Crne Gore saopãtila je da je od danas u stal-nom zasedaçu.

•Savezni ministar inostranih poslova Æivadin Jo-vanoviñ izjavio je prvom kanalu francuske televizije

da je u napadima "agresorske NATO avijacije naSRJ pogoðeno 11 civilnih objekata i da je poginuoveliki broj civila".

•Preko 2000 graðana Skopýa protestovalo je ispredambasada SAD i Nemaåke u Makedoniji zbog

•Stotinak Jugoslovena je odræalo protestni marãpored ambasada SAD i Nemaåke u Pragu.

Petak, 26. martTokom dana gaðano je 40-ak objekata i naseýenihmesta, a na meti su pre svega bile vojne kasarne.Jedinice odbrane nanele su znatne gubitke agreso-ru, saopãtio je Generalãtab.

•U Novom Sadu je u 11.40 oglaãen prestanakvazduãne opasnosti, koja je poåela u 10.20.

•U Priãtini se u 11.45 oglasila sirena za poåetakvazduãne opasnosti.

•Boris Jeýcin je sa dræavnim i vojnim vrhom Rusijerazmatrao situaciju nastalu napadima NATO-a naSRJ, rekao je Jeýcinov portparol.

•Rusko ministarstvo odbrane smatra da glavni ciýprva dva udara po sistemima protivvazduãneodbrane u SRJ nije postignut. Moskva ukazuje da jeu prva dva udara uåestvovalo 220 aviona i 10 bro-dova, koji su gaðali sa 250 krstareñih raketa.

•Bugarski premijer Ivan Kostov je demantovao da jeNATO koristio vazduãni prostor Bugarske za napade

na Jugoslaviju. •Ambasada SRJ u Parizu je zatvorena.

•NATO je izvrãio treñi talas napada na SRJ izmeðu16 i 18 åasova. Izmeðu 15 i 16 åasova u najveñim

å

dovoýne za uredno tiåuñi da postoje i zMinistar odbrane Iambasadorom SRJ ñem.

Ãef ukrajinske diploodbrane Aleksandarza Beograd.

Moskva je naloæilapuste zemýu i prekizbog agresije na Juglomatije Igor IvanoGenadij Kulik je saguñnost da vrati dug

Ministar inostranih pio je da je Rusija u sBeogradu, ukýuåujuMiloãeviña.

Patrijarh moskovskpatrijarhu Srpske ppismo u kome Srbslavnog sveta.

Bratstvo manastira narodu da se moli zazla golemoga u nam

Savet bezbednosti Urezolucije kojom se



snaæno antiameriåki obojene, rasturene su suza-vcem nakon sukoba policije i demonstranata ispredameriåke ambasade.

•Viãe od hiýadu Srba demonstriralo je u Beåu protivagresije NATO-a na Jugoslaviju.

•U Torontu su tokom demonstracija zbog agresijeNATO-a na SRJ povreðena dva policajca i ãestdemonstranata.

•Bugarska socijalistiåka partija je organizovala pro-test u Sofiji i Plovdivu zbog napada NATO-a naSRJ.

•Viãe stotina demonstranata protestovalo je ispredameriåke ambasade u Slovaåkoj u znak protestazbog agresije NATO-a na SRJ i odluke slovaåkihvlasti da podræe intervenciju.

•Oko hiýadu radnika, meðu kojima su bili i ålanoviporodica sa decom, okupilo se u krugu "Zastave"dok je na snazi bio znak vazduãne opasnosti, naåin-ivãi "æivi ãtit" oko fabrike.

•Viãe snaænih detonacija åulo se oko 22.40 u Beo-gradu. Detonacije su odjekivale iz pravca Suråina,Zemuna, Topåidera, Baçice, Banovog brda, Avale,Rakovice, Miýakovca, naseýa Brañe Jerkoviñ, Voæ-dovca i Resnika.

•Jugozapadno od Niãa neãto posle 20 sati, åule suse tri detonacije. Radio Niã javio je da je u napaduNATO snaga pogoðena kasarna VJ u Aleksincu.

•U napadu NATO-a na Kosovo i Metohiju pogoðenesu stambene zgrade, ãkole, studentski domovi imanastiri, javila je RTS. U izveãtaju se optuæuju

generali NATO-a da su "namerno i planski gaðalicivilne objekte radi zastraãivaça stanovniãtva". Pra-voslavni manastir Graåanica pogoðen je u napadi-ma NATO-a. Na Priãtinu su oko 23.30 ispaýenadva projektila agresora.

•

tog grada i detonacije su dolazile iz zone gde jesmeãten vojni aerodrom.

•Radio Zajeåar javýa da je na podruåje ove opãtinebaåen veliki broj lokatora.

•Sa Beogradske autobuske stanice je otkazano sto-tinak polazaka.

•Naåelnik sluæbe za informisaçe GÃ VJ, pukovnikMilivoje Novkoviñ izjavio je da u agresiji na SRJuåestvuju avijacije deset zemaýa sa 100 do 200aviona.Novakoviñ je rekao da je od poåetka akcije "agresorispalio od 250 do 300 krstareñih raketa i projektilana 90 vojnih objekata na celoj teritoriji SRJ". Poçegovoj oceni uspeãno je prevladana psiholoãkafaza masovnih vazduãnih udara.

•Francuski vojni zvaniånici saopãtili su da çihoveobaveãtajne sluæbe nepotvrðuju tvrdçe da susrpske snage na Kosovupokrenule ãiroku i brutal-nu ofanzivu protiv kos-ovskih Albanaca.

•U znak protesta zbogvojne akcije NATO-a naciýeve u Jugoslaviji ruskoMinistarstvo odbrane od-luåilo je da prekine sa-radçu sa SAD na reãa-vaçu "kompjuterskog pro-blema 2000. godine".

•Jeýcin je uputio pismoMiloãeviñu, saopãtila je

press sluæba Kremýa, upismu se oãtro osuðujevojna akcija NATO-a.

•U Moskvi na protestnommitingu u organizaciji

Predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanoviñ i pred-sednik Skupãtine Srbije Dragan Tomiñ åestitali supredsedniku Srbije Milanu Milutinoviñu Dan dræav-nosti Srbije.

•Priãtinski Medija centar saopãtio je da su prethodnenoñi i danas albanski teroristi izveli viãe od 20 na-pada na policiju, u oblastima Drenica i Lab i okoVuåitrna i Prizrena. Viãe od 20 lica uhapãeno jezbog pýaåki tokom vazduãne uzbune. Isti izvorsaopãtio je da je popodne, nedaleko od jugosloven-sko-makedonske granice, odbrana VJ oborila avionagresora. Albanske teroristiåke bande izvele su usubotu uveåe nekoliko sinhronizovanih napada napatrole MUP-a Srbije i pripadnike VJ u Prizrenu,javio je radio Studio B.

•Viãe od 1000 izbeglica sa Kosova stiglo je u Roæa-je, u Crnoj Gori, reåeno je Beti u Komesarijatu zaraseýena lica Crne Gore.

NATO-a dejstvovalblizu koga nema ni v

U Mladenovcu poluåiji su vlasnici etniMladenovac.

CNN je direktno preSrbije uz simultani p

Vazduãna opasnost najduæe do sada – civilne zaãtite Ugýepadima NATO-a naogromna materijalna

Ponos ameriåke avij

Protvvazduãna odb117 A "najthok", av



Nedeýa, 28. martU dva sata posle ponoñi, prelazi se na letçe raåu-naçe vremena, ãto znaåi pomeraçe kazaýki zajedan sat unapred.

•Agresija NATO-a na Jugoslaviju nastavýena je idanas – ovo je peti uzastopni dan. Sirene kojeoznaåavaju vazduãnu opasnost oglasile su se uBeogradu ponovo ujutro u 8.05, nakon troåasovnepauze. Åulo se nekoliko snaænih detonacija.Vazduãna opasnost oglaãena je i u Kragujevcu iNiãu.

•U napadu NATO-a na ciýeve na podruåju Batajnicei Suråina dva projektila pala su vrlo blizu suråinskogcivilnog aerodroma. Eksplozije u napadu NATO-ana Rakovicu oãtetile su zidove i razbile stakla ma-nastira u Rakovici.

•Fabrika "Sloboda" u Åaåku pogoðena je rano ujutrou napadu snaga NATO-a.

•Milan Milutinoviñ, predsednik Republike Srbije jepovodom Dana dræavnosti poloæio venac na Grobneznanog junaka na Avali. "U ovom trenutku, pre-sudnom po Srbiju, klaçam se senima onih koji suje junaåki branili i odbranili", upisao je Milutinoviñ.

•Na Trgu Republike u Beogradu odræan rok-koncertpod nazivom "Pesma nas je odræala". Viãe od15.000 Beograðana okupilo se na rok koncertu,izraæavajuñi tako protest zbog agresije.

•Jugoslovenska vlada objavila je niz uredbi koje vaæeza vreme ratnog staça, kojima se ureðuju pravnipoloæaj i aktivnosti finansijskih organizacija. Vladaje pozvala Vladu Crne Gore da u punoj meri ispoã-tuje zakonske obaveze koje proizilaze iz ratnog

staça. •Bivãi premijer Rusije Jegor Gajdar i bivãi potpred-sednici vlade Boris Njemcov i Boris Fjodorov – ot-putovali su na Balkan. Gajdar je izjavio da ruskipolitiåari æele da izdejstvuju obustavýaçe napada

U Salcburgu je demonstriralo oko 3500 ýudi zbogagresije NATO-a.

•Francuska policija je upotrebila suzavac kako birasterala oko 300 demonstranata koji su bacali ka-menice na ameriåku ambasadu u Parizu. Nekolikouåesnika demonstracija je uhapãeno.

•U Stokholmu i Malmeu su peti dan uzastopce,odræane demonstracije Srba zbog napada NATO naJugoslaviju.

•Protesti zbog agresije NATO na Jugoslaviju odræanisu u Sidneju i Melburnu.

•Osnovni prehrambeni proizvodi u crnogorskim pro-davnicama biñe dostavýani iz robnih rezervi, odluåi-la je republiåka vlada.

•Izlozi ameriåkog, britanskog, francuskog i nemaå-kog kulturnog centra u Beogradu iprozori poslovnice "Er Fransa"razbijeni su u popodnevnim sati-ma.

•U 16.49 pogoðen je niãki aero-drom, javila je niãka "TV 5" i emi-tovala snimak na kome se vidi gus-ti crni dim iz pravca niãkog aero-droma, navodeñi da je poæarugaãen u roku od 20 minuta.

•Znak za vazduãnu opasnost pono-vo je u nedeýu oznaåen u Beo-gradu u 16.52, treñi put u tokudana. Znak za vazduãnu opasnostponovo je oznaåen i u Kragujevcu iNiãu, desetak minuta pre 17 sati,

kao i u Novom Sadu.•Snage NATO-a nastavile su agresi-ju na Crnu Goru. Iznad aerodromaGolubovci vidi se gust crni dim.Radio Crne Gore javio je da je

GÃ VJ upozorio je graðane da kada naðu ili primeteradio lokator obezbede mesto pronalaæeça i da otome obaveste policiju ili vojsku. U saopãteçu sekaæe da se "na podruåju Vaýeva, Loznice, Ljiga,Uba, Avale i ãirem rejonu jugozapadno od Beogra-da vrãi masovno rasturaçe radio lokatora koji su ufunkciji navoðaça borbene avijacije NATO-a".

•Bivãi komandant trupa Unprofor, britanski generalMajkl Rouz izjavio je da se NATO prevario u state-giji.

•GSP "Beograd" je u dogovoru sa gradskim ãtabomzapoåelo normalni jutarçi red voæçe.

•Na Trgu Republike odræan drugi koncert. Koncert jepoåeo u 12,30. Trg Republike je gotovo potpunoispuçen graðanima, a saobrañaj je obustavýen.

•Patrijarh Pavle apeluje da bombardovaçe prestane

Moskovske vlasti sumere bezbednosti aameriåkih predstavn

Republiåki zavod zabije saopãtio je da sna Jugoslaviju nanejnim spomenicima knicima iz Prvog i D

Slobodan MiloãeviñVJ i pripadnika artiskazane "hrabrostisnaga NATO-a. Ukaka, Ordenom za hraban prve klase ZoranMilutinoviñ, major NBeriñ, major Iýo Ariijsko-raketnih jediniovaçem – Medaýomovnik artiýerijsko-raMiloãeviñ je pohvakolu Grujina, naåelnvazduhoplovstva.

Policijski izvori na ameriåki avion u 14viteza, 12 kilometar

Oko 2000 graðanAmeriåkog informavazduãnih udara NA

Za vreme trajaça rama VJ, starosti od 1çuje se putovaçe u i

Italijanski telekomuija saopãtio je da je ovodioce koji su radkompaniji Telekom

Åaåanske gradske mirnica.

Knez Mihajlova ulica u Beogradu



Ne pamti se da je zvaniåna Moskva u ovojdeceniji ikad uãla u tako oãtar klinå sa Vaãing-tonom i çegovim saveznicima, kao povodomraketnih udara NATO-a na Jugoslaviju. Ipak,misija na najviãem raspoloæivom nivou, kojupredsednik Boris Jeýcin u utorak ãaýe u Beo-grad, izgleda viãe kao pokuãaj da se Zapad iz-vuåe iz nevoýe u koju je upao po slobodnom

izboru – intervencijom protiv Jugoslavije – negokao pomoñ napadnutoj Jugoslaviji. U svakomsluåaju svi koji æele da poãteno sagledajusuãtinu i pozadinu najnovijih zbivaça – smatrase u Moskvi – moraju priznati koliko je biladalekovida Rusija kada je od poåetka eskalacije

obustavýaçe raketnih udara na Jugoslaviju i zapristupaçe pregovorima koji bi doveli doreãeça konfliktne situacije”.

Veñ na startu, meðutim, misija nailazi nasmetçu: ne zna se da li ñe uopãte moñi da sletiu Beograd. U Moskvi kaæu da joã nije utvrðenona koji ñe aerodrom çihov avion sleteti, ali seoåekuje da ñe NATO, u najmaçu ruku, biti

spreman da “napravi pauzu” u naletima na jugoslovensku prestonicu.Trojnu misiju je, pre zvaniånog saopãteça iz

Kremýa, u ponedeýak rano pre podne najavioãef ruske diplomatije Ivanov, koji je izjavio da ñeRusija “u najskorije vreme preduzeti dodatne

Reakcije iz sveta

Rusija

Nova diplomatska inicijativa

a, tek, ãef ruske diplomatije je faktiåki deza-vuisao çihovu misiju.

U razgovoru sa novinarima, posle redovnogsavetovaça ministarskog “kriznog ãtaba” kodpremijera Primakova, Ivanov je – na pitaçe ukojem svojstvu Jegor Gajdar, Boris Njemcov i

Boris Fjodorov posreduju u Beogradu, Rimu i Vaãingtonu – rekao da oni “ni od predsednika,ni od vlade nisu dobili nikakva uputstva, ni ov-laãñeça za pregovore u ime Rusije”. On je, me-ðutim, potvrdio da su çih trojica posetili Mini-starstvo inostranih poslova i da su razgovarali“o pitaçima u vezi sa suituacijom oko Jugo-slavije”. “Na liånoj osnovi, privatno”, rekao jeIvanov – “oni imaju pravo da se sastaju sa stra-nim posrednicima.”

Ruski ministar je, meðutim, izrazio åuðeçeãto se ameriåki specijalni izaslanik Riåar Hol-bruk juåe “sluåajno naãao na budimpeãtan-

skom aerodromu baã u trenutku kad su izMoskve stigli Gajdar, Njemcov i Fjodorov”.Neãto naroåito ih nije podræala ni ovdaãça

ãtampa primeñujuñi da su se ruski liberali an-gaæovali da spasavaju drugu zemýu, nemajuñirecept za spas svoje sopstvene (pogotovo ãto ihkritikuju da su odgovorni ãto su – dok su bili navlasti – uåinili sve ãto su mogli da je upropaste):“Nejasno je da li naãi ‘pravednici’ imaju istotako detaýan plan da odbrane demokratiju uRusiji, kakav su veñ razradili za spasavaçeJugoslavije od aviona NATO-a” – ironiånoprimeñuje list “Vremja” (Vreme).

Inaåe, uz nepodeýenu osudu agresije ãto jevidýivo i iz svakodnevnih demonstracija predzgradom ameriåke ambasade koja je u nedeýubila izloæena i pucçima- na svim nivoima, usvim granama vlasti i onima bez vlasti, meðugraðanima i vojnicima levoj i desnoj opoziciji

Kanada

Sve viãe nepitaça

Ispred zgrade kglavnom gradu Otatestni miting Srba nadu, kako kaæu tam

lepo vaspitanih ýuameriåke ambasadeputa zgrade Parlamzuba naoruæanih podenta nije doãlo.

Sudeñi po komsmima åitalaca u kanoseña duboka sumçavo, ali sve åeãñe, posagresija na Jugoslasliku straviånog, siNATO-trupe bezop jedne, i navodnih s

sela, s druge stranesada pod kontrolommçeçe, ali ne onolikKanadi se, naime, svna pitaça i za ovdaãçadministraciju: akoåavaça genocida nbombarduje jedna snije preãla nijednu gu Ruandi, Sudanu, ilcivilima masovni i bombardovaça? Dasavez ili globalna “s

izazivaju rat i poåiçu

Slovaåka

Indirektno

PREMIJER IPRATILAC: JevgeniPrimakov i IgorSergejev

F

O T O G R A F I J E :

R E U T E R S



J

Pozoriãte: Srbi i melodrama

ProvociraçeBalkanaca

Sluåaj drame i predstaveSuze su O.K.ponovo je afirmisao ideal MajkeJugoviña koja je postala paradigma srpske æene-heroja koja plaå ne

priznaje i suzama ne veruje. Sve do samog kraja. A ãto se muãkaraca tiåe,o çima je veñ bilo reåi. O çima je, uostalom, uvek reå i u melodramama

U teatar se ovde oduvek ulazilo sneskrivenim strahopoãtovaçem, sasveãñu da je tu jedino prijatno izuti

b t i l ili k d t

M I Ã A M U S T A P I Ñ

baåkom salonu Ðorðe zvani Dæandar, çegovaæena Katarina i çena tetka Slavka i – razgovaraju.Ðorðe moli, Katarina mu saopãtava da ga nikadanije ni volela, a tetka se samo iskaãýava i ne os-tavýa ih nasamo. Dostojevski bi takvu scenu naz-vao "kidaçe duãe". Najednom muæ u oåajaçuizvadi piãtoý, tetka vrisne i zakloni sestriåinu.

Smalaksao, Ðorðe seda. Sve se odvija po klasiån-om melodramskom obrascu. Sledi kýuåni dija-log. Muæ kaæe da ñe se ubiti i dodaje: "Kaña... jate... ja te..." Ona mu s distance persira: "Recite?" /Ðorðe: "Ja te..." / Katarina: "Ãta?" / Ðorðe: "Jate mnogo " / Katarina: "Vi mene volite?" /

edna od antologijskih scena u komaduSveti Georgije ubiva aædahu Duãana Ko-vaåeviña jeste i ona u kojoj je opisan susretæene koja je pobegla od kuñe s muæem koji je moli da se vrati. Sede tako u nekom ãa-

pomiçaça besmisla (proãlih, ali i danaãçih)mirjamovskih prostora krije se zapravo ideoloãkidiskurs, bojazan da bi se s melodramom (makari u formi karikature) na pozornicu (i ne samoçu) moglo vratiti i poneãto drugo iz proãlih vre-mena. A s çima smo, barem tada, definitivnoraskinuli. U tom kontekstu najbezbolnije je bilokonstatovati da je ovaj æanr æenski. Iz toga sledida je melodrama deo korpusa tzv. æenskog pis-ma (ma ãta to znaåilo) i, napose, da kao takva pri-pada trivijalnoj kçiæevnosti. Jednom ovakvoklasifikovana, smeãtena u "æensku" fijoku, melo-

drama je bila osuðena na smrt. Srbin jemogao da odahne. Tek iz te pozicije, jas-no ideoloãki i kulturoloãki (civilizacijski,takoreñi) opredeýen i distanciran uodnosu na supkulturu, ãto ñe reñitrashiliti ðubre On mirno moæe sebi dozvoli-

oduãnost, kukiviåki, defetistiåki nudi eskapizam.Kada se ovih dana na sceni "Raãa Plaoviñ"

beogradskog Narodnog pozoriãta pojavila melo-drama Suze su O.K.koja je veñ svojim naslovomstavila do znaça da je piãåev naum, izmeðu os-talog, provociraçe Balkanaca, odmah je posta-lo jasno da ñe uslediti reakcije. Uostalom, nijesluåajno sama spisateýica komad potpisalapseudonimom Aleksa Saviñ, svesna povlaã-ñene pozicije muãkarca u ovom druãtvu, s jedne strane, ali i sluteñi odijum (dela) javnostiizazvan prisustvom novinara na teritoriji

meje melodramu, paovom æanru zastaloveka. Istini za voýu, su i oni koji su odmeovali i tekst i predstarametre, svesni taånokomada koji veli damoæe imati hiýadu mima samo jednu – ãðutim, smetnula s uizuzetaka, ne funkcioda tolika strogost nij

biýke koja joã nije cvDruge je prirodeukýuåuje u ovu priåukon premijere Suza(poput salivacije Pavno-gud-a æeýnih d

KO ÑE ZBOGPREDSTAVEPOSTATIKALIF UMESTOKALIFA:"Suze su OK"

KULTURA



Ajnãtajn piãe: "Dragýutim ãto sirota DZapravo, sreñan samrazmiãýao zaãto to

"Ogovori svog sina od braka sa Milevom Mariñ. Donas one stiæu posredno, preko Ajnãtajnovog pi-sma Milevi, poslatog iz ãvajcarskog gradiña Me-lhtala najverovatnije 29. jula 1900. Citirane su,

pripisane majci, a nije iskýuåeno i da ih je Al-bert izmislio kako bi çu ocrnio a sebe predstav-io kao heroja koji se rve sa autoritetima i ærtvuneizmerne ýudske gluposti; moæda je tim reåi-ma æeleo, isto tako, da indirektno da kompli-

Kçiæevnost: Prepiska Ajnãtajna i Mileve Mariñ

Dnevnik jedne ýubaviZbirka od pedeset åetiri pisma Alberta Ajnãtajna i Mileve Mariñ ("Ljubavna pisma1897-1903", Matica Srpska, 1998) neñe nas uveriti da je mladi nauånik svoju supruguposmatrao na isti naåin kao çegova majka. Iako starija åetiri godine, i pri tom hroma,Mileva ñe ispuniti sve zahteve koje Ajnãtajnova majka pred çu postavýa kao izazov

na je jedna kçiga kao i ti – a tebi treba æe-na". Ovim je reåima Paulina Ajnãtajn,mati Alberta Ajnãtajna, pokuãala da od-

strasti i braånog brodoloma.DETALJI:Zbirka od pedeset åetiri pisma Al-

berta Ajnãtajna i Mileve Mariñ ("Ljubavna pis-ma 1897-1903", Matica Srpska, 1998) neñe nasuveriti da je mladi nauånik svoju suprugu pos-matrao na isti naåin kao çegova majka. Iakostarija åetiri godine, i pri tom hroma, Mileva ñe

ispuniti sve zahteve koje Ajnãtajnova majkapred çu postavýa kao izazov time ãto je trpameðu "kçige" – podariñe svom muãkarcu sek-sualni uæitak i moralnu podrãku, roditi mu trojedece, od kojih je jedno upravo "dete ýubavi".

sklonostima, doprineli da åetiri stotine pisama Alberta Ajnãtajna na aukci ji u Njujorku budeprodato za 900.000 dolara – po ceni dvostrukoveñoj od one koja je plañena za rukopis teorijerelativnosti. Pisamce iz 1914, u kome Ajnãtajnobaveãtava suprugu (koja viãe nije Dokserl) daod çega ne sme oåekivati izlive oseñaça, veñda je duæna da izaðe iz spavañe ili radne sobeåim joj on to naloæi, prodato je za dvadeset hiý-ada dolara! Ali, zanimýivo je da su najveñu cenu

(gledano i apsolutno i relativno) ipak postiglaýubavna pisma Milevi sabrana u ovoj kçizi – 43pisma prodata su za skoro pola miliona dolara.To su pisma u kojima je ona "lutkica" i "kçiga",Ja naðeno u Drugom, obeñaçe tela i potpunos-ti za kojima se æudi, ali i obeñaçe umnog pros-vetýeça. "Kada tebe nema, oseñam se nekakokao da nedostaje deo mene, kao da to nisam ja", napisañe Ajnãtajn u avgustu 1900, opet izMelhtala, gde letuje sa roditeýima. Nekolikodana docnije, iz Ciriha, napisañe: "Bez tebe minedostaje samopouzdaça, bez tebe ne oseñamæeýu za radom, niti se radujem æivotu – ukratko,

bez tebe moj æivot nije æivot." Milevina odsut-nost je odsustvo kçige, æeýe za saznaçem. I nesamo to: çenom odsutnoãñu se zamalo zabo-ravýa identitet (kao da to nisam ja ) i ukida æivot(moj æivot nije æivot ).

TRAG:Pisma objavýena uizdaçu Matice srpske obuh-vataju period çihovog æivotau kojem je ýubav bila najjaåa,a iskuãeça najteæa – od 1897,kad su se Ajnãtajn i Mariñevaupoznali u Cirihu u Saveznojtehniåkoj visokoj ãkoli, do

1903, prve godine çihovogbraka. Pisana su iz Hajdelber-ga, Ciriha, Milana (gde su æive-li Ajnãtajnovi roditeýi), Kaña(Milevinog rodnog mesta), ali iiz nekolikih ãvajcarskih grado

Zoran KostiñCane za “Vre

Demonske "Ovo je grozn

bezduãnici koji ho'De-Bil' Klinton ñsu demonske sile. ka – nije. Obuzeloneãto ãto oni neguinstveni. Srbija izn

Evo, upravo seNaravno da ñemo okupimo u Beogra

UZBUDLJIVO PUTOVANJE:Mileva Mariñ i Albert Ajnãtajn



razliåitih dræava i ni u jednoj od çih. Lojalni susvakoj dræavi i nijednoj. Njihov jezik postoji uãest razliåitih verzija; u ñiriliånoj varijanti, ali i ulatiniånoj. Neki od çih sebe smatraju Ukrajin-cima, drugi Slovacima, Poýacima, Rumunimaili Jugoslovenima. Mnogi, meðutim, insistiraju

na tome da su oni “Rusini”, ili “Karpato-rusini”,ili “Rusnatsi”. Ili nemoñno sleæu ramenima iodgovoraju kao çihovi preci sa pograniånihpodruåja Evrope: “Mi smo upravo odavde”.

Danas imaju privremenu vladu i æele daformiraju novu nacionalnu dræavu. Dræavu podimenom Rutenija.

Razgovaram sa premijerom dotiåne pri-vremene vlade. Nalazimo se u çegovoj kan-celariji u velikoj bolnici u Uzhorodu (gde on ra-di kao farmakolog), glavnom gradu oblasti kojuUkrajinci smatraju Transkarpatskom Ukraji-nom (Supkarpatska Rutenija – kaæu oni). Profe-

sor Ivan Turjanitsa je odvaæan, vedar, energiåani razgovorýiv åovek crne kose i svetlih oåiju. Od-even je po modi koja je u trendu meðu Rutenij-cima: sintetiåka jakna preko pantalona sa uza-nim nogavicama. Upravo me je upoznao saministrom inostranih poslova koji je netom sti

Saga o Ruteniji

Izmeðu ãest granica "Dræavotvorna" strast u istoånoj Evropi je neiscrpna, baã kao i strast

Engleza za otkrivanjem "egzotiånih" naroda i dræava. O jednoj takvoj,"virtuelnoj" - Ruteniji, sa lica mesta piãeTimoti Garton Eã

“Kako je ukrajinska vlast reagovala na

to?”, upitao sam.“Normalnie!”, odgovara premijer. (Kako idolikuje situaciji odgovara mi na nekoj vrstimeãavine slovaåkog i poýskog jezika.) “Naçihov, normalan naåin. Udesili su da mi sedogodi saobrañajna nesreña ” Neãto kasnije

reveru sa oznakama çihovog nacionalnog sim-bola: æuta i zlatna traka sa crvenim medvedomkoji se propiçe. Vrlo simpatiåno.

Da li imaju nacionalnu himnu? Da, naravno.Mogu li da vidim tekst? Pa, hm, izgleda da imnije baã pri ruci. “Ali”, predusretýiv je ministarspoýnih poslova, “moæemo da vam otpevamohimnu.” Zamolio sam ih da to uåine. Naæalost,postideli su se, i umesto pesme iskopali suodnekud reåi, delo Aleksandra Dukhnoviåa,

sveãtenika iz 19. veka koga smatraju ocemnacije. “Supkarpatski Rusini”, poåetne su reåihimne, “probudite se iz dubokog sna.”

Shvatiti sve ovo kao ãalu bila bi velika zablu-da, iako Rutenija åak i zvuåi kao neãtoiz Tintin kçiga: “U Ruteniji, zemýi ususedstvu Ruritanije...” Privremenavlada je u najmaçu ruku komiåna.Ipak, pitaçe Rutenije je sræ najvaænijegproblema u meðunarodnoj politici udanaãçe vreme. Deceniju nakonzavrãetka hladnog rata, u vreme noveslobode, nacije poput ovih, zabraçiv-

ane i napola formirane, vaskrsnule suna politiåkoj sceni i ispoýile svoje aspi-racije ãirom Evrope.

DRVOSEÅE:U nonaroda je æiveo uBavili su se uglavnodrva u gustim ãum(Joã uvek moæemoãumskim selima – izka.) Habsburzi su ihi tu reå su kasnije prsvetskog rata i rasprasuo po teritorijam

munije, Jugoslavijecentrisao se u najveNajdemokratiåni

svim naslednim dromoguñila je ovom ju u okviru provincpatska Rutenija. Kçnacionalnu himnu iznoj Åehoslovaåkojvodila se debata izsmatrali da su Rutenfila koji su smatrali inofila koji su govo

drugo. Sa povratkoaktuelizovana je starivalske organizacijeno-ukrajinaca, koji udruæeçe pod nazivåiji portparol govoriistovremeno Rutenij

Priåa o autonomdostigla je svoj vrhuFrancuske o ukidaçuMinhenu 1938. godizasebna politiåka jenoj dræavi Åehosl

naziv za ovu jedininacisti umarãirali u Maðarska. Ali to nrata Staýin ih se dokom Savezu. Nakonsu deo Ukrajine

O dakle su doãli – niko to ne moæe pouz-dano reñi. Niko ne zna taåno ko su, koli-ko ih je i gde se taåno nalaze. Æive u ãest

SVET

Saga o Ruteniji je, u svakompogledu, karakteristiåna isuãtinska istoånoevropskapriåa. Ali to nije samo prob-lem istoåne Evrope. Zapad-na Evropa takoðe ima svoje

narode i narodnosti razliåitogformacijskog nivoa, koji teæe zaautonomijom ili dræavnim statu-som Setite se Ãkotske i Velsa u

AUTOKEFALNOST: Rutenijska crkva



tivno skoraãçim iskustvima u predratnoj Åeh-oslovaåkoj? Formiraju li moæda i ostali za-braçeni narodi privremene vlade u zabaåenimbolnicama?

Proceçeno je da oko 800.000 Rutenijaca, odukupno milion, æivi u Ukrajini. Ostatak æivi uSlovaåkoj (oko 100.000), u Poýskoj – gde ih zovu“lemkosi” (oko 60.000), a maçe su brojni u Ru-muniji, Maðarskoj i Vojvodini, provinciji krçe

Jugoslavije. (Znatnu prednost u odnosu na os-tale narode za formiraçe “potencijalne dræave”imaju zahvaýujuñi jakoj organizaciji uSjediçenim Dræavama.) I tako oni æive izmeðuãest granica. Svoju dramatiånu sudbinu izjed-naåavaju sa sudbinom Kurda nazivaju sebe

ka planinska sela u istoånoj Slovaåkoj, åestomoæete videti dve crkve jednu pored druge: sta-ru, od drveta sagraðenu unijatsku, i novu pra-voslavnu. Komunisti su 1945. godine nezakoni-to predali sve drvene crkvepravoslavnom sveãtenstvu, dabi ih kasnije, nakon sloma ko-munizma, ponovo vratili uni- jatskoj crkvi. Pravoslavna za-

jednica je neãto kasnije izgra-dila potpuno novu crkvu sas-vim blizu stare drvene crkve.

Izvesno je da ñe Rutenijauskoro biti u procepu, ok-ruæena novim evropskim

noevropska priåa. Nekoåudan i izopaåen moædañe reñi “to je dobro”, zar-ad sopstvenih interesa. Ali to nije samo problemistoåne Evrope. ZapadnaEvropa takoðe ima svojenarode i narodnosti ra-zliåitog formacijskog ni-voa, koji teæe za auto-

nomijom ili dræavnimstatusom. Setite se Ãko-tske i Velsa u Britaniji,Katalonije ili Baskijaca uÃpaniji. I to nije sluåaj sa-mo sa Evropom. Pitaosam premijera da li jeçegova zemýa dobilameðunarodno prizna-çe, ponosno je izjavio:“Da, postali smo ålanoviUPROFOR-a.”

“UNPROFOR-a? Pa to

je vojna snaga u Bosni!”“Izvinite, mislio samna UPRO.”

Najzad, utvrdili smoda se radi o UNPO-u, organizaciji nepriznatih nar-oda (Inrepresented Nations and Peoples Organi-zations).

Svuda u svetu postoje ovakvi narodi koji iz-

dinicama, kao ãto jtoånim Timorom. Unarod æeli da ih u v“govore istim jezikoæda ipak najveñi plomýiva prelazna fa ju. Nije redak sluåaUNPO-om zavrãi sa

Rutenijci su joãsada, çihovi pred

nekih osnovnih maobrazovaçe na çihoPolitiåki uspesi u Slnegodovaça u Ukraoni, uzeti ceo ruteniukrajinskog popisa takoðe od ukrajinskmpanija da zaustavçe drveña sa çihovãume su çihovo naBore se takoðe da skarpatske oblasti sa sediãtem u Lvov

formi dræavne admoni kaæu, primoranodnog monetarnog viãe saradçe sa zepatskog regiona.

Dug je i mukotrpstatusa dræave. Alidemagog. Ako bi ok

voýen prise zamislmu, kakooradnike,graðanstv

velike trativniji i slvaåke prenalne ãovýava åestokriviti za



Telefoni Gradskcentara za obav

Uprava ..........................................centar .................Palilula ...............Voædovac ...........Zemun ...............Rakovica ...........Åukarica ............Novi Beograd ....Obrenovac .........Vraåar ................Stari Grad ...........Barajevo .............Sopot ..................Grocka ...............Lazarevac ..........Savski venac ......Zvezdara ............Mladenovac ..................................

VAÆ- Ob

Vaæni telefoni ...

Razna obaveãteçaPrijava smetçi ....Meðumesni razgoMeðunarodni razBrojevi pretplatniTelegrami ..........Taåno vreme ......Buðeçe ...............Deæurna sluæba Vojna policija ....Vatrogasci BeogrHitna pomoñ ......Vojna hitna pomoDeæurne apotekezdravstvene ustan

DOMOStari grad ...........pomoñ u stanu ...Zvezdara ............pomoñ u stanu ...Voædovac, centrapomoñ u stanu od

F O T O G R A F I J E :

D R A

Ã K O G A G O V I Ñ

Trg Republike,28. i 29. martTrg Republike,28. i 29. mart



© 1997 Vreme. All Rights Reserved

PDF Edition Developed By:Ivan Hraãovec & Saãa Markoviñ

Documents

Vreme – vanredni broj 2. (1999)