Vreme – vanredni broj 3. (1999)

7/29/2019 Vreme – vanredni broj 3. (1999)

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-vanredni-broj-3-1999 1/17

VANREDNO IZDANJE (UTORKOM I PETKOM) BROJ 3 3. APRIL 1999. CENA 10

Beograd, sastanak SlobodaMiloãeviña i Ibrahima Rugov



Deset dana rata

Proleñe Petra Labovmnogo taåkica. Jugoslovenska strana tvrdi daNATO koristi klaster bombe, a snimci u bliziniGraåanice pokazuju zeleno poýe veliåine ig-raliãta vrlo pravilno izbuãeno serijom malih ek-spozija. U blizini, veñ viðen ratni prizor – kravazaklana gelerom, kuñe razorene do temeýa.

Novinare vode na zgariãte åaåanske fabrike“Sloboda” na kome, preskaåuñi poluizgoreleusisivaåe, neki radnik prikupýa u neku kutijuokrugle ãporetske plotne. Vesti naãih dopisnikas terena ilustruju ponaãaçe naroda u ratu.

Vlasnik nekakve prodavnice kaæçen je sa ãest

Trenutak ruãeça mosta snimila je jedna od trifiksne kamere Televizije Novi Sad koje sa Miãe-luka, brda sa leve obale Dunava (gde je smeãte-na ova TV kuña), osmatraju grad. Stanari zgradaneposredno uz stari most (koji je doskora imaonaziv Most Marãala Tita) kaæu da su prvo åulorafalnu protivavionsku paýbu, zatim su na pro-zorima videli narandæasti odblesak neke (vero-vatno) bombe za osvetýavaçe, a potom su åulidve teãke detonacije i zvuk aviona. Most je nadva mesta pogoðen taåno na mestima najduæih

raspona, oko noseñeg stuba u sredini reke. Ima,istina, onih koji tvrdeda su videli i treñi pro-

jektil (navod no, jarkocrvene boje) koji je ob-orila protivavionska

konstrukcije, koji je montiran neposredno pos-le Drugog svetskog rata, a gradili su ga nemaåkizarobýenici i inæiçeri pod nadzorom ruskihstruåçaka i uz pomoñ radnih brigada Novosa-ðana, vaæio je kao privremeni æelezniåki, drum-ski i peãaåki prelaz (navodno je izgraðen na rok od 10 godina). Podignut je inaåe na stubovimastarijeg mosta koji su bombama razorili Ameri-kanci potkraj tog svetskog rata. Sto metara uz-vodno i danas iz Dunava ãtråe stubovi æelez-niåkog mosta koji je sruãila vojska KraýevineJugoslavije prilikom povlaåeça aprila 1941. god-ine. Otkako je pre 35 godina neãto juænije iz-graðen novi æelezniåko-drumski most od prena-pregnutog betona, i otkako je pre desetak godinapuãten u promet novi dvotraåni drumski mostneãto severnije, stari varadinski most izgubio jebilo kakav strateãki saobrañajni znaåaj i sluæio jeiskýuåivo za gradski prevoz i kao peãaåki prelazizmeðu Novog Sada i Petrovaradina.

Ovaj stari most bio je stalni problem za reånisaobrañaj jer je postavýen nisko nad rekom izbog toga je bio izuzet iz normi Dunavske kon-vencije o plovidbi. Veñ mnogo puta donoãene

ýeva i prvog udara Nuveåe. Od tog dana npalo je, prema nezvdopisnika, najmaçe Beograðanin, meðutilacije: “Ma jok, gluppokrajine, pa umestsevernoj”.

Neãto sa kompjunije u redu, kao da sutorijska mesta pa okovaradinski most koji jmesto tragiånih zbivprolaze i svakodnevnu Pentagonu u glave vili istorijske razgledKragujevcu je viãe desÃumarice na vanredmesta vodi pored muiz 1941. i opet cinizmpored krhotina jednobom NATO-a proãlemesto zovu “Topovs

ãupama” su Nemci p

Nekoliko sati poãto su ministri NATO-a odluåili da “proãire i prodube”bombardovaçe Jugoslavije, bombe su pale na Peñ, za koji je portparolNATO-a, na dnevnom brifingu, najavýujuñi da ñe NATO bombardovativojsku na terenu, tvrdio da liåi na Pnom Pen, tj. da u çemu viãe nemastanovniãtva. Bilo je. Proleñe ãesnaestogodiãçeg Petra Laboviña teåesada na klinici VMA u borbi za æivot – Petar je nastradao od bombe, imavelika oãteñeça u stomaku, stradao mu je i odstraçen mu je jedan bu-breg, a povreðeni su jetra i pankreas.

ledeñe noñi izmeðu srede i åetvrtkabombe su, prema izveãtajima RTS-a,pale na priãtinska naseýa Dragodan i

Vranovac ; kod G çilana su se vi delevelike ekspozije oblika lopte saS

Neãto sa kompjuterima planera ovog rata nije u redu, kao dasu u matricu mapa stavili istorijska mesta pa oko çih gaðaju



G O R A N K A M A T I Ñ

iz Tunguzije nego Miloã Ã ., otac jednog muãkogdeteta koji je zavrãio medicinu prodajuñi paci-fistiåko “Vreme” po beogradskim pijacama usmutno vreme ratne retorike i svakojakihzbivaça tokom jugoslovenskih ratova, u tojvojsci su deca i braña ovih ýudi koji pevaju izprotesta, a da to ãto gori je znoj çihovih oåeva.Najboýu definiciju te serije protesta definisalasu dva transparenta: “Sorry, we’re singing!” (Iz-vinite, mi pevamo), i drugi: “Pevamo, nismo ve-seli, ali smo hrabri!”

Rat – pesme i sahrane. Na grobýu u Leãñu(bez velike ceremonije, sahrane u ratnim okol-nostima odvijaju se po skrañenoj proceduri)

javnost se suoåava s prvom vojniåkom ærtvom uovom ratu. Pilot major Zoran Radosavýeviñ izastavnik Vladimir Vujeviñ...

Ruski ministar spoýnih poslova Jevgenij Pri-makov izjavio je 31. marta po dolasku u Moskvuda je na pregovorima 30. marta jugoslovenska

navodno, hakeri iz Beograda zaguãili kompjuterporukama, jedan iz Beograda ãaýe 2000 porukadnevno, borimo se s virusima itd., itd. Neãto odtih poruka uspeli smo da vidimo – dobro diza-

jnirani video dæinglov i go vore: “Hoñete li j oã jedan Vijetnam?”, “Mission: impossible” (Misi- ja: nemoguña), a kaæu da su se na hiýadama pe- jdæera pojavýiva le por uke: “J este li danas veñubili svog Srbina?”

Agencij a “Beta” prenosi da je francusk idnevnik “Mond”, praveñi paralelu izmedju in-formacija o agresiji na SRJ, koje proteklihnedeýu dana nude sediãte NATO-a u Briselu imediji u Jugoslaviji, kroz analizu Lika Ro-zencvejga (Luc Rosenzweig), zakýuåio da jeNATO “izgubio rat reåima i slikom”. Podseña-

juñi na m edijsko pr añeçe rata u Vij etnamu, azatim i rata u Zalivu od koga je napravýentelevizijski spektakl, autor teksta u “Mondu”konstatuje da uåesnici operacije “Savezniåke

bilo adekvatno da vojni aspket operacije ob- jaãçava predstavnik nacije koja je veñ bombar-dovala Beograd pre pola veka”.

S obzirom na to da je i Solanin portparol Bri-tanac – Dæejmi Ãi (Jamie Shea) – to britanskosadejstvo u “komunikaciji o ratu” moæe svakakoda “zadovoýi” anglosaksonske medije, pre svihCNN, istinski “zvaniåni dnevnik” Pentagona, alito mnogima viãe izgleda kao voýa Amerikanacada “kontroliãu” izveãtavaçe o ratu, piãe“Mond”.

To je poduprto i åiçenicom da se veomamalo informacija stavýa na raspolagaçe iz-veãtaåima o samim operacijama, dodaje autoranalize. Dnevnik piãe da izveãtaåi u Briseludobijaju mahom nejasne i neodredjene infor-macije, a kao jedan od primera kakve odgovoredobijaju od zvaniånika NATO-a navodi da je

Vilbi, upitan o ukupnim tr oãkovima operacije,odgovorio: “Sigurno viãe od moje godiãçe

ka vojnika, na koje je kolima vozili na podrKumanovo – nestala. voj rastuñoj nervozidogaðaj predstavýa su Robin Kuk i drugipriåu o tome da su otdotle da Arkan u intenara u greãki podseñSB-a trupe UN-a viãovom sluåaju moæempovoda za nastavak ra

Vaãington je otklona åijoj strani ratujePredsednik Klinton jevencionistiåkoj jarostmanitarna katastro“srpskog svojataça diktirati ono ãto su Snezavisno Kosovo. Po

BEOGRADSKE ULICE



besmisao, kako su se rezultati “na terenu”pokazivali potpuno suprotnim od onoga ãto jeu najavi rata deklarisano kao ciý, tako je fokuszapadne javnosti pomeran na kolone izbeglicakoje su peãice ili na traktorima stizale u Make-doniju, u Crnu Goru i u albanski grad Kuks.

Talas izbeglica iz Peñi i Deåana zapýuskujeCrnu Goru u kojoj se izmeðu napada NATO-asvakoga dana demonstrira i u kojoj graðanisada izbegavaju svoja ranija politiåka sukob-

ýavaça. Naã dopisnik pomiçe oko 40.000 izbe-glica, a da je tamo veñ ranije bilo registrovanooko 50.000 lica, da je to viãe od 12 odstostanovniãtva ove republike ali da Crna Goraneñe zatvoriti svoje granice. Dok veñina izbegli-ca noñi provodi po razliåitim platoima i po

drumovima najavýuje se brza intervencijameðunarodnih humanitarnih organizacija.

Makedonske vlasti sprovode sporu proce-duru prijema izbeglica oåigledno strepeñi odtoga da im se u izbegliåkim kolonama neproãvercuje i UÅK. Na albanskoj strani prime-ñeni su aktivisti UÅK-a koji izvlaåe iz kolone i“regrutuju” i mladiñe od 15 godina. Priåe izbeg-lica s one strane granice su identiåne: pokupilisu nam dokumenta i rekli nam da beæimo. S ove

strane granice pred kamerama dræavne televiz-ije izbeglice govore kako beæe od bombardo-vaça i kako æele da spasu decu. Politiåki portp-aroli NATO-a zapleteni u sopstvenu zamku(bombardovali da bi izbegli humanitarnukatastrofu, a sada se tek suoåavaju sa pravom

humanitarnom katastrofom) ponavýaju kakopo çima ti ýudi ne beæe od bombardovaça veñod srpske vojske, policije i paramilitarnih grupai kako traæe da NATO nastavi bombardovaçe!

Amerikan ci moæd a najæeãñ e koris te izbeg -liåki problem za jaåaçe intervencionistiåkogduha. Tamo se i najviãe vidi kompromitacijastruåçaka za reãavaçe konflikata (veoma ko-mplikovana tehnologija) sa vojnom maãinom.Dejvid Filips, ekspert za reãavaçe konflikata

na Kolumbija univerzitetu, navodno i savetnik Riåarda Holbruka za balkanska pitaça, lansiraideju o sigurnim zonama (safe haven). ÃepLomen zvaniånik Refugee International kaæeda je on za neku vrstu “drastiåne akcije”.Raspravýaju o trupama na terenu, moæda i ufunkciji pritiska na Jugoslaviju. Jedan naã åi-talac javýa se elektronskom poãtom pa kaæe:“Administracija nema jasnu “politiku”, a to jesa Amerikancima najopasnije... Volim vas, åu-vajte se...” Vidimo i sami, a ãto se drugog tiåe,Beograðani kaæu da se napokon i dobri bogmalo smilovao, pa navlaåi oblake. NATO je

oåigledno konfuznu intervenciju nekolikoputa ozbiýno objaãçavao “loãim vremenskimprilikama i u tom regionu”.

E sad, u jednoj izjavi portparola NATO-a usredu kaæe se da neki albanski lideri uprkos sve-mu – traæe bombardovaçe... To “lideri” moglobi se odnositi na Taåija, zvanog Zmija koji se prenego ãto je sve poåelo sklonio u Albaniju.Dræavna televizija je tvrdila da su uhvañeni leci(prikazan je jedan crveni, sa crnim orlom i Rug-ovinim potpisom u kome se Albancima up-uñuje poziv da beæe u Albaniju i Makedoniju dabi NATO mogao da bombarduje Srbe). Dan

posle toga doãla je vest da se Ibrahim Rugova uBeogradu sastao s predsednikom SRJ Sloboda-nom Miloãeviñem.

Jugoslovenski predstavnici (to su najåeãñebili Vuk Draãkoviñ, Vladislav Jovanoviñ i MilanKomneniñ) ponavýali su da jugoslovenska stra

trofom kao i ostalih dnacionalnosti) Jugosltreba da prestane i damiru da se vrate kuñadoduãe precizirao da emigrante iz Albanijzemýa ne æeli. Vladasredu uveåe proglas svi poseban poziv Albano poziva kosmetsk

nego da i u nesreñi bmognu da agresija pteroriste i ubice u R emesta.”

Dan pre toga przvaniånike doãao je i inavedeno da je protivna podignuta optuænni i Hrvatskoj i da se ivu, a onda je u emisijna ameriåkoj telev

jugoslove nski minisvazduãnim napadim

protiv mira i åoveåno jedna izjava ruskog mIgora Ivanova koji je rodgovara za agresijuOnda je usledio pozivbunala predsedniku Sda, koristeñi svoj polona Kosovu i da kazni v

Prethodne veåeri nije izjavýuje za RTS darasulu i pred potpunipreciznije podatke o deãava. Treña armija

aciji, ona ima zadataodozgo, napade i zastako da izbegne velikefrastrukturu. Jureñi jevuje i po naseýenimmeti je bila posledç

“SLOBODA” ÅAÅAK

O V Ñ



laãavaju da se kosovski problem moæe reãiti samoupornim diplomatskim putem.

zajednica u Rusiji. Uponosti sili i agresiji nad mmetske krize, za ãta su sa, znaåi davaçe odreãereligioznim ekstremisti

Beogradski muftija hiñ je u svojoj poruci nalimani stotinama god

prostorima. Beogradskibre voýe poruåio “da skao dobre komãije i darat nije zavrãila vojska, vEfendija Hamdija JusufKosova da ne dozvole vove iz kojih nema izlazkao topovska hrana –(ærtveni jagaçci), jer sprijateýi muslimana...”

Apele za mir uputioJugoslavije koji najoãtrijsnaga NATO-a:

“Bombardovaçe pslavije. Bombe i rakete nnalnom i verskom merzajednice Jugoslavije zalaæu se za çegovo t

Crkva

Kome zvone

zvona... Verski poglavari najoãtrije osudili bombardovaçe i agr

Mnogi verski poglavari su najoãtrije osud-ili bombardovaçe SR Jugoslavije i usvojim porukama patrijarhu Pavlu nag-

E

M I L V A Ã R E U T E R S

banska sela. Iz velike civilne katastrofe NATOzvaniånici pokuãavaju da izvuku opravdaçesvoje akcije koje tonu u besmislu. Nekoliko na-

jveñih televizijskih mreæa doåekuje izbeglice nagranici – to su æene i deca koji plaåu i ponavýa-

ju priå u da su ote rani bez iå ega. Na ravno, neznamo, a moæemo pretpostaviti kakve je jarostiizazvao ratni poæar na Kosovu i ãta kome dono-si duga noñ pod uzbunom. Igor Ivanov, ruskiministar inostranih poslova izjavio je neuobiåa-

jeno odreðeno da su pripadnici Vokerove Veri-

fikacione misije ostavili “oficire za vezu” u re-dovima UÅK-a, kako bi oni koordinirali ak-tivnosti sa NATO-om.

Ono ãto u datim strateãkim i taktiåkim okol-nostima baca ozbiýnu senku na orkestriranutvrdçu da je na delu etniåko åiãñeçe, genocid

paýena kuña Ibrahima Rugove i da se on krijenegde u ilegali, a da su muãkarci, odvojeni odæena, moæda zatvoreni na stadionu, pet-ãestdana uzimane su zdravo za gotovo i åini sepredstavýale osnovu za eskalaciju agresije.Jugoslovenska strana je nekoliko dana ñutala, aonda je demantijima poåela da razbija tu kon-strukciju. Najpre je slikom pokazano da kuñaIbrahima Rugove nije spaýena, onda je poka-zan prazan stadion Priãtine na kome se vidi datrava nije izgaæena, a onda je grupi novinara

omoguñeno da sasluãa izjavu Ibrahima Rugoveu kojoj on kaæe da je æiv i zdrav i u kojoj pre-poruåuje NATO-u da se prekine stradaçe Alba-naca i svih ostalih i da poånu pregovori u koji-ma opet pomiçe Riåarda Holbruka i ruskogpremijera Primakova.

LESKOVAC



Ponedeýak, 29. mart

•Bugarski autoprevoznici gube dva miliona nemaåkihmaraka svakog dana zbog agresije na Jugoslaviju.

•Kineski predsednik Ðijang Cemin u liånoj poruci Slo-bodanu Miloãeviñu zatraæio okonåaçe napada NATO-a na Jugoslaviju i povratak pregovorima o Kosovu.

•Savezni koordinacioni odbor za humanitarnu pomoñapelovao je na ýude dobre voýe u inostranstvu da seangaæuju u prikupýaçu humanitarne pomoñi SRJ.

•Komandant Ratnog vazduhoplovstva (RV) i Protiv-vazduãne odbrane (PVO) VJ, general-potpukovnikSpasoje Smiýaniñ, rekao je da je u agresiji na Jugo-slaviju angaæovano 430 neprijateýskih aviona odåega 330 borbenih. “Naãa RV i PVO oborila je sedamaviona neprijateýske avijacije, tri helikoptera, tridesetkrstareñih raketa i tri bespilotne letelice”. Smiýaniñ je

kazao da je RV i PVO izgubila sedam ýudi, a 17 ih jepovreðeno. “Razaraça po objektima RV i PVO suznaåajna i iznose oko 300 miliona dolara”. GeneralSmiýaniñ je rekao da su avioni NATO-a do jutros uosam sati izvrãili 1300 poletaça i da je lansirano400 krstareñih raketa. On je rekao da su do 27. mar-ta gaðani objekti RV i PVO, a od tada je teæiãte raz-araça prebaåeno na uniãtavaçe industrijskih objeka-ta, “sve do ãkola, bolnica i izbegliåkih kampova”.“Ukupno je do sada izbaåeno 1900 tona brizantnogeksploziva, ãto je jednako snazi nuklearnog oruæja”.Komandant RVi PVO je rekao da je “svaka srpska icrnogorska glava od ‘svetskih humanista’ dobila po230 grama razornog eksploziva. Ãta mislite koliko ñejoã dobiti do ostvarivaça postavýenog ciýa?”

•Predsednik Belorusije Aleksandar Lukaãenko osudioje, u telefonskom razgovoru sa jugoslovenskim pred-sednikom Miloãeviñem, agresiju NATO-a na Jugo-

Satnica agresije•U Panåevu su odjeknule dve detonacije oko 20.40

sati, kada je i dat signal za vazduãnu opasnost. Pro-jektili su pali na podruåje gde se nalazi fabrikaaviona“Utva”.

•U okolini aeodroma Golubovci kod Podgorice åule suse oko ponoñi tri snaæne detonacije.

•Dve agresorske rakete pogodile su kasarnu “DevetJugoviña” u Ðakovici u toku noñi, a oãteñeni su icivilni objekti i katoliåka crkva Sveti Anton.

•Nad kosovskim pomoravýem oko 22.30 agresor jeoko pola sata sa viãe od 20 raketa gaðao viãe sela(Maliãevo, Koretiãte, Pasjan, Partaã) i periferiju gradaGçilane. Pogoðeni su civilni objekti a ãteta je velika.U Maliãevu (2 kilometara od Gçilana) raçena su trilica.

•Od poåetka agresije NATO-a u Subotici su polupani

izlozi nekoliko pekara åiji su vlasnici Albanci, a polo-mýena su stakla i na viãe drugih objekata.

•Status izbeglice u Maðarskoj zatraæilo 84 Jugoslove-na.

•Ruski predsednik Boris Jeýcin je, u godiãçoj porucinaciji izrazio nadu da se “tragiåna greãka ameriåkeadministracije na Kosovu neñe pretvoriti u dugoroånukrizu u ameriåko-ruskim odnosima”.

•U Solunu protestovalo viãe od 5000 Grka.

•Viãe stotina graðana Velike Britanije jugoslovenskogporekla demonstriralo je u Londonu zbog napadaNATO-a.

•Ameriåka tajna sluæba pokrenula je istragu kako biustanovila da li su antinatovski raspoloæeni hakeriprovalili zvaniåni sajt Bele kuñe.

•Restoran “Mekdonalds” u Åaåku zatvoren je zbograzbijenih stakala.

je Radio Beograd.

•Radio Beograd je javio da je PVO oborila jednu bespi-lotnu letelicu NATO-a kod Oble Glave nedaleko odAleksinca.

•Bivãi naåelnik Generalãtaba francuske armije generalGi Meri ocenio je intervenciju NATO-a u Jugoslavijikao “glupost”.

•Ministar informisaça Republike Srpske Rajko Vasiñocenio je da za emitovaçe programa RTS-a ne pos-toji dozvola.

•Ruska dræavna delegacija, predvoðena premijeromJevegenijem Primakovom, otputovala je u 8.35 izMoskve za Beograd. Delegacija je oko 9.40 sletela naaerodrom u Suråinu.

•Slobodni sindikati Jugoslavije odluåili su da organizu-ju odlazak dobrovoýaca “iz svojih redova” u jediniceVJ.

•Naåelnik Generalãtaba ruske vojske Anatolij Kvaãçinizjavio je da se za sada ne razmatra upuñivaçe uJugoslaviju ruskih vojnih savetnika.

•Savez nemaåkih novinara oãtro je kritikovao iz-veãtavaçe nemaåkih medija o ratu u Jugoslaviji, pro-

cenivãi da oni ne doprinose izgledima za mirnoreãeçe.

•Predsednik Poslaniåkog doma åeãkog parlamentaVaclav Klaus izjavio je da se zbog Kosova ne vodi bor-ba protiv Miloãeviña, veñ protiv celog srpskogstanovniãtva.

•Oko 2000 ýudi demonstriralo je i danas ispred am-basade SAD u Nikoziji, gde su spaýivali ameriåkezastave u znak protesta zbog agresije na Jugoslaviju.

•Milo Ðukanoviñ je ocenio da primena sile na Kosovune samo ãto nije reãila problem, “veñ izgleda da smodanas daýe od reãeça nego ãto smo ikada bili”.

•Direktor Ortopedske klinike Kliniåkog centra u NiãuDuãan Mitkoviñ izjavio je da su u napadu na niãkiaerodrom 28. marta, “po prvi put koriãñena raspr-skavajuña eksplozivna sredstva”. “Od takve bombekoja je baåena na niãki aerodrom vodnik Bojan Sta-

ñ ã å

Nemaåkoj funkcioniãu k

•Bugarski ambasador u Snoñ da prihvati protestnija koristi za vazduãne n

•Viãe desetina jugosloveni uåiteýima protestovalo u Moskvi zbog NATO ag

•Direktor Duvanske indutvrdi da DIN na zalihamnema razloga za nervoz

•Predsednik Saveza sinMitroviñ izjavio je da pogoðeni i brojni civilnkojima i ãkole, zatim preduzeña ’21. maj’, ‘Utva’, deo pogona u zekao i aerodrom ‘Beogra

•U Niãu se u 15.20 åula obaveãtavaçe saopãtiozaostalog eksploziva na

•Beogradska policija saopãna uhapsila 50 lica zbog

•Nekoliko vlasnika veleprobe u Boru ocenilo je oteæano”, zbog nedostaBoru zbog nelegalne trgota.

•Træiãni inspektori u Crniåne prijave, 10 prijavzahteva za pokretaçenepoãtovaça odluke vprodaji namirnica iz rep

•Sindikat zaposlenih u zdSvetsku i druge zdravstv

u spreåavaçu daýih rat•Udruæeçe kompozitora

proteklih dana dobilo pood umetnika iz Italije, Strebalo da nastupe na kompo itora Beograd



ih ne treba lagati, jer su deca pametna, mudra,åitaju izmeðu redova i imaju divne kapaciteteda prepoznaju neverbalnu komunikaciju, znaåiono ãto se ne govori, veñ se izraæava licem, uz-dasima i atmosferom. Åak i deca od godinu-dvedana. Moguñe je dete slagati jednom, ali kadneãto traje danima, u deåjim glavama se stvarasamo konfuzija, i u oseñaçima, i u odnosu pre-ma roditeýu koji laæe.

Kao i u drugim stvarima, jako je b itno koliko

istine kazati detetu. Pretrpati ga informacijama,dati mu detaýe za koje ono nije doraslo, ãtetno je kao i ponaãati se kao da je sve sasvim normal-no. Ono najboýe ãto moæemo uåiniti je daodgovorimo na deåje pitaçe. Jako je bitno daprepoznamo pitaçe u detetovom izrazu lica, upogledu i da kaæemo: “Duão, pitaj to ãto bi hteoda pitaã.” I onoliko koliko dete pita, toliko mutreba reñi. Ako dete mnogo pita, odgovarajte. Esad, ãta pita? Deca åesto postavýaju bujicu zao-bilaznih pitaça, zato ãto ne umeju ili ne smejuda postave kýuåno pitaçe. Onda mu kaæite:“Duão moja, ti mnogo pitaã, ãta te u stvari in-

teresuje?” I dete ñe kazati. Na svim nivoima –emocionalnom, socijalnom i intelektualnom,ogromne su razlike izmeðu dece razliåitog uz-rasta. Ono ãto je sjajan odgovor za dete od petgodina je tupav odgovor za dete od sedam ilidevet godina Zato je veoma bitno d a roditeý

Kako pomoñi deci“Prepoznati oseñaça najmlaðih i pustiti ih da se ispoýe”, kaæe KsenijaKondiñ, deåji psiholog. “Ne treba ih lagati jer su pametna i mudra”

mýiti, pobediti. Treba da detetu omoguñimoda bude pored nekog ko mu uliva sigurnost.Roditeýi, baka, deka, stariji drug ili drugarica...Ne treba se uzdræavati ni da veliko dete, oddeset, petnaest godina ako treba, prigrlimo iuzmemo u krilo. Dodir, zagrýaj, telesni kon-takt, jako mnogo pomaæe da se smaçi napeto-st i strah i pruæa potporu. To mogu da pre-poznaju i odrasli u ovim danima, da se kad sesretnu pozdravýaju mnogo srdaånije nego in-aåe. Grlimo se, ýubimo se, suze su nam u oåi-ma, drugi je kvalitet komunikacije, jer delimozajedniåki strah. Nije sramota pokazati da smo

svi u staçu hroniånog straha koji oscilira zavis-no od situacije. Vrlo je bitno da se deci omo-guñi i kod kuñe i u podrumima, skloniãtima, daimaju svoju omiýenu igraåku, druãtvenu igru,da imaju neãto ãto omoguñava da se sa çimaigraju i odrasli i vrãçaci. Treba decu podseñatina lepe dogaðaje iz proãlosti i planirati nekebuduñe lepe dogaðaje, tako da se na konstruk-tivan naåin izmaknu iz sadaãçe situacije. Ali,bez zavaravaça. Ne treba ih nauåiti na bekstvokao stalni naåin reagovaça, veñ im samo tre-nutno pruæiti oazu mira. Bitno je da bar jedanålan porodice prepoznaje detetova oseñaça i

da mu pomogne da ih pretvori u reåi i da otome razgovara.Odrasli se veoma åesto ponaãaju regre-

sivnije nego deca. Kukaju, psuju prete, pre-priåavaju po stopedeset puta neki traå ili vest,potpuno zanemarujuñi prisustvo dece Odrasli i

je spavalo dok je b ilo maçe. Ili poån e da tepa,poåne da piãki, dobije zatvor. Ili je straãnoplaåýivo, ili razdraæýivo. Vrlo åesta reakcija suoscilacije u raspoloæeçu. Treba detetu dozvoli-ti da se isprazni. I odrasli koji puãe, sada puãeviãe, ili drmnu koju åaãicu viãe, ili jedu viãe, iline jedu uopãte. Psihosomatske reakcije kojemoæemo prepoznati kod sebe se, naravno, odi-

gravaju i kod dece, samo ãto smo mi spremnijida to prepoznamo kod sebe, nego kod dece.Ono ãto ja znam iz svog detiçstva jeste da je lek koji se po pravilu nosio u podrum lek protiv

Ni roditeýima nijeåine iz zle namere, vtrebno vreme da se prstave pod kontrolu svhove. Ljudi se brane nda dramatizuju, vriãteputa istu stvar, do tozaustavýaju se, negira

nabe

nahaon

u dronimnehobapr

jbo

eñmena

vo kad je viãe dec e u skpriåe. Zapoånite priåudoda po neku reåenic

Ima dece koja netakvim sluåajevima saboýe ostati kod kuñe, aåe je to dodatni stres

Treba deci omogigraju druãtvene igreborbe i rata. Podraæ

åuju na ulici ili od rotreba ih u tome spreåizaðe. Treba ih kadnapoýe, ali ih ne trebæele.

Iako ãkole ne rade

SavetovaliãteOd åetvrtka, 1. aprila, beogradsko psiholoãkosavetovaliãte “Dobar dan, kako ste” proãire-no je ekipom od osam vrsnih psihologa, psi-hoterapeuta i psihijatara volontera, meðukojima je i Ksenija Kondiñ. Ukoliko vam jepotreban ma kakav savet, ili vam je prostoteãko, bez obzira na uzrast, moæete se javitisvakoga dana od 9 do 15 na telefone 011 –183-744 i 183-660.

K ako deci objasniti ovo ãto nam sedogaða? To je verovatno kýuåno pitaçekoje sebi postavýaju svi roditeýi. Nikako

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ



Ruske Federacije) “politiåkom prostitutkom”.

•Evropska unija nakon ãto je Primakov izvestio nem-aåkog kancelara Gerharda Ãredera o rezultatimasvojih juåeraãçih razgovora u Beogradu odustala je

æ R

meðunarodne javnosti dauåini sve kako bi bilaobustavýena agresijaNATO-a na SR Jugoslaviju.

•Visoki komesarijat Uje-diçenih nacija za izbeglicesaopãtio je da je od poået-ka agresije NATO-a naJugoslaviju, sa Kosova uAlbaniju prebeglo oko

85.000 ýudi.•Vrhovni komandantNATO-a Vesli Klark imaovlaãñeçe da proãiri broj,vrstu i obim ciýeva u na-padima na Jugoslaviju, jav-ýa Rojters.

•Uhapãeno ãest profitera uNovom Sadu.

•U Vladi Srbije zakletvupoloæilo 26 sudija za pre-krãaje.

•Centar za slobodne izborei demokratiju odluåno jeprotestovao protiv agresijeNATO-a na Jugoslaviju izatraæio hitnu obustavu be-spravnog nasiýa.

•Dræavni mediji u CrnojGori od sinoñ poãtuju sug-estije sa sastanka najviãihskupãtinskih funkcionera,predstavnika parlamen-tarnih stranaka i dræavnihmedija da “selektivnije i sa

veñom paæçom prenoseizveãtavaça stranih medija o aktuelnim dogaðajimau SRJ.”

•Vojna kampaça protiv Jugoslavije mogla bi da koãtaSAD viãe milijardi dolara, oceçuju analitiåari u

matske odnose sa SAD.

•Rusija ãaýe izviðaåki brod u Sredozemýe.

•Vlada Srbije donela mere za poveñaçe isporuke ciga-reta za 50 odsto.

•Predsednica Upravnog odbora Fonda za otvorenodruãtvo Soça Liht izjavila je da NATO bombardo-vaçe samo udaýava zemýu od mira, demokratije itolerancije.

•Bivãi ameriåki dræavni sekretar Lorens Iglberger izjav-

io je: “istorijski gledano Kosovo je deo Srbije” i da je“çen suverenitet na tom podruåju nesporan”.

•Pete glumaåke sveåanosti “Milivoje Æivanoviñ” od-loæene su zbog agresije NATO na Jugoslaviju.

•Italijanski komunisti traæe primirje za Uskrs.

•Ruska pravoslavna crkva je pozvala da se zbog Ve-likog petka i Uskrsa obustave borbe od 2. aprila.

•Oko 150 uåenika sredçih ãkola u Bijelom Poýu pro-testovalo na centralnom gradskom trgu zbog agresijeNATO.

•Demoliran Ameriåki kulturni centar.

•Hakeri iz Jugoslavije upali su i poremetili Internet sajt

i e-mail sistem NATO-a, saopãteno je iz NATO ali-janse.

•Emir Kusturica osudio je agresiju NATO ocenivãi da jeona “iracionalna” i da se ne “moæe opravdati”.

•Miloãeviñ je vanredno unapredio zamenika naåelnikaãtaba Vrhovne komande, general-potpukovnikaSvetozara Marjanoviña i komandanta Treñe armijeVojske Jugoslavije, general-potpukovnika NebojãuPavkoviña u åinove general-pukovnika.

•Potpredsednik jugoslovenske vlade Jovan Zebiñrazgovarao je sa grupom italijanskih parlamentaracasa severa Italije, koji vode akciju za osudu agresijeNATO-a na SRJ. Delegacija Lige za sever obiãlaoãteñene civilne objekte u Beogradu.

•Gradska vlada Niãa najavila da ñe predloæiti Vladi Sr-bije da stavi moratorijum na blokadu raåuna zemýor-adniåkih zadruga.

•General Aleksandar Lebed izjavio je da Jugoslaviji tre

svoju slovensku brañu u

•Kiñanoviñ traæio od SaJugoslavije.

•Sindikati “Nezavisnost” SRJ uputili su zajedniåkzatraæe hitan prekid agr

•Ibrahim Rugova rekaotelevizija Mega i Antena“treba zaustaviti bomstrane NATO-a. Rugova se dobro oseña i da se svu bezbednost.

•Fehmi Agani i urednik dHadæiju za koje je NATOsu æivi, saopãtili su danakao i izvori kosovskih ARojters.

•Komandant Treñe armijeje jedinice Priãtinskog kokao branioci Kosmeta “

•U Priãtini su se oko 21onacije.

•Ministarstvo kulture Srbda zaãtiti kulturne objekda NATO-a, upozorivãspomenika kulture strad

•Republiåki fond za penSrbije saopãtio je da jesubotu.

•Patrijarh srpski Pavle slugradu moleban za spas Bogorodice kazanske kogacija Ruske pravoslavn

•Zbog agresije na SRJ o

NATO-a predviðene za 8•U Boru u 22,10 u snaæ

ana åiji je vlasnik Alban

•Avioni NATO-a nastavilidruåju Priãtine. Prve ek

Glad za informacijama

B R A N I S L A V N A D E Æ D I Ñ



•Dve snaæne eksplozije åule se se neãto pre ponoñiseverno od Uæica, iz pravca Bajine Baãte javila jerano jutros RTS. Jedna detonacija je doãla iz pravcaaerodroma Ponikve.

•Stari petrovaradinski most u Novom Sadu sruãen je ujutroãçim napadima NATO-a. Oba stuba, na kojimaje most stajao su åitava, ali je gvozdena konstrukcijau vodi. Delovi grada su zbog ruãeça mosta ostali bezvode.

•Vazduãna opasnost u Beogradu traje veñ puna 24

åasa.•RTS prikazala je snimke tri zarobýena ameriåka vojni-

ka.

•Predsednik crnogorskog parlamenta Svetozar Maroviñizjavio je da u SR Jugoslaviji svi moraju da budu jed-no u odbrani zemýe.

•Ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov upozo-rio da se kriza na Kosovu ãiri i preko granica Jugo-slavije i najavio da Moskva priprema nove mere kakobi pomogla.

•Prema podacima Ministarstva za civilne poslove i ko-munikacije Bosne i Hercegovine, na podruåju Fed-

eracije BiH boravi oko 18.000 izbeglica iz Jugo-slavije.

•Svetski savet crkava pozvao na obustavýaçe napadaNATO-a.

•Beogradski nadbiskup France Perko åestitao je svimhriãñanskim vernicima Uskrs.

•Predsednik Srbije Milan Milutinoviñ primio je deleg-aciju Vatikana koju predvodi ministar inostranihposlova Æan-Luj Toran.

•Predsednik Veña graðana Skupãtine Jugoslavije Milo-mir Miniñ primio je potpredsednika Dume, SergejaBaburina, koji predvodi delagaciju ruskih parlament-

araca u poseti SRJ.•Na Trgu republike u Beogradu neãto posle podneva

poåeo je peti iz serije koncerata “Pesma nas je odræala”.

•Dileri u Beogradu marku plañaju 9,5 dinara, a proda-ju za deset.

Reagovaçe ruske javnosti, medija i politiåarana rezultate posredniåke misije premijera Jev-

genija Primakova u Beogradu i Bonu veoma jerazliåito. To pokazuje i samo letimiåan pogledna novine, TV ekrane, izjave predstavnikaraznih politiåkih grupa – a vidi se tokom speci-

jalnih debata u parlamentu posveñenih situacijiu Jugoslaviji i oko çe, kao i van tih rasprava.Reåju, Primakovu priznaju liånu hrabrost, poli-tiåku mudrost i diplomatsku umeãnost, na jed-noj strani, a na drugoj, sve mu to negiraju i joãtvrde da je to bilo "nepotrebno riziåno pute-ãestvije".

U parlamentu je, povodom te misije, i çeneprethodnice, koju saåiçavaju tri liberalna re-

formatora, lideri demokratskih pokreta JegorGajdar, Boris Njemcov i Boris Fjodorov, izbionesvakidaãçi incident: prva tuåa u Dræavnojdumi u kojoj su deputati nasrnuli jedan nadrugog. Do sada su se poslanici (istina, malo-brojni i samo iz redova ultraradikala) ob-raåunavali sa novinarima oba pola.

Ni te domañe ne-suglasice i razmimo-ilaæeça, ni negativnoreagovaçe Zapadana çen prvi pokuãajod kraha pregovora u

Rambujeu i Parizu da jugoslove nsku krizu"vrati za pregovaraåkisto", neñe zaustavitiMoskvu. Predsednik B i J ý i i j

Rusija:

Moskva ne odustajei dobro osmiãýen korak Moskve" – i, navodi triargumenta.

Najpre, Primakov je naterao Zapad da s çimraåuna, da ga uvaæava, jer je nad teritorijomJugoslavije leteo u vaæeñem koridoru, kao da seniãta vanredno ne dogaða, ignoriãuñi nametnu-tu trasu "do Budimpeãte, a daýe peãke". Drugipoen ruski premijer je zabeleæio time ãto je nat-erao NATO da ipak obustavi vazduãne udare"bar deo dana " i time, pre svih, jasno stavio doznaça Vaãingtonu da "ne zavise svi planoviagresora samo od agresora".

Drugo (ãto list smatra i najvaænijim), Prima-kovýeva poseta Beogradu potvrdila je da u nas-taloj situaciji, kada su popucale sve spone, jedi-

no Rusija raspolaæe "polugama uticaja i na Srbei na Zapad". Mada, joã nije baã jasno kako seone mogu na najboýi naåin koristiti. Uz to, pao

je u vodu "ameriå ki aksiom" da se sa Milo-ãeviñem ne moæe pregovarati, da se "diplomati-

ja ispucala". Ako i jeste, on da samo ame riåka,ali ne i ruska, piãe "Nezavisimaja ".

Nemaåka:

Kruni se jeNATO je precenio svkanu, a Nemaåka joda se pretvori kao dnovne poruke dva åetvrtak u vodeñemnedeýniku "Cajt". D

ti kao da joã nije zavrãetka Drugog sratuje. Sudeñi po pa

javnost i prvog dana knad SRJ oboren jed(kasnije je opovrgnuka uåestvuje u pravone u kompjuterskimñe doñi kada bude dPolitiåarima je, meðpoåeti ubrzano da skrhko jedinstvo oknemaåkog uåeãña.

Zato se pribegavastar odbrane, socijaling kaæe da ima "oz

jaç u kon cen tra cionministarstvo inostrpolitiåara Joãke Fiãeraciju" o "kontinuitniåkog åiãñeçe od Bkanala nemaåke javnvog programa nemaukor od svog sagovodbrane ãto upotrebvaçe" kada govori o inari iz Beograda, ptelevizijskim rasprapoæeýni. Klasiåan insvim ratovima – podjateý a i ap solutn u m

REAKCIJE IZ SVETA



Brojna su pitaça u vezi sa bombardovaçem Kosova od strane NATO-a(prvenstveno Amerike). Mnogo toga je

napisano na tu temu. Æeleo bih da izloæimnekoliko opãtih zapaæaça, dræeñi se åiçenicakoje nisu ozbiýno osporene Dva su osnovna

tervencije" proizilazi iz te nesaglasnosti. Upra-vo se na pravo "humanitarne intervencije"poziva SAD/NATO na Kosovu i upravo je onoopãte podræano u uvodnicima i novinskim iz-veãtajima (a u ovom posledçem sluåaju, pov-ratno åak i izborom terminologije)

masakra, i to u vreme kad Zapad to nije hteo dauåini. Iste su odbaåene sa podsmehom (u suãti-ni, ignorisane); ukoliko postoji razlog, osimpotåiçavaça sili, on je leæao u tome da nijepostojala pretpostavka iranske "dobre vere".

Racionalna osoba postavýa oåigledno pitaçe:da li je iranski "dosije" intervencija i nasiýa goriod ameriåkog? Drugo pitaçe je, na primer –kako da procenimo "dobru veru" jedine zemýekoja je stavila veto na Rezoluciju Saveta bez-bednosti koja je pozvala sve dræave da se pov

"narko-rata" kojeg skodbacuju. Klintonovano ushiñeno hvaliltokom åijeg mandatama za ýudska prava

nivoa nasiýa", åak i prethodnicima. DetaýU ovom sluåaju,

masakre.Turska. Prema vr

nama turska repres

Jedna analiza postupaka svetske sile

Noam Åomski: Amerika jeizgubila kompasPod Klintonom je prkoãeçe svetskom poretku dostiglo takve krajnosti da je postalo razlogom za brigu åak i jastrebova meðu politiåkimanalitiåarima. U novom broju "Forin Afers"-a, vodeñeg åasopisaestabliãmenta, Semjuel Hantington upozorava Vaãington da kreñeopasnim kursem. On sugeriãe da u oåima dobrog dela sveta – verovatnonajveñeg dela sveta – SAD postaju "huýa super-sila" koja se smatra"najveñom pojedinaånom pretçom çihovim druãtvima"



projektile koji su prodirali u peñine gde su po-rodice traæile zaklon. Trenutno se godiãçe ærtve"bombica" proceçuju u rasponu od viãe stoti-na godiãçe do "godiãçe stope ærtava od20.000" pri åemu – kako je napisao veteranmeðu izveãtaåima iz Azije, Beri Vejn iz "Vol Stritdæornala" u azijskom izdaçu tog lista – viãe odpolovine tog broja åine smrtni sluåajevi. Prematome, konzervativna procena govori da je ovo-godiãça kriza otprilike uporediva sa Kosovom,

mada su – prema procenama Centralnog ko-miteta Menonita, koji tamo od 1977. ublaæavaposledice masakra – smrtni sluåajevi mnogokoncentrisaniji meðu decom (viãe od polovineukupnog broja).

Bilo je pokuãaja da se tome daje publicitet ida se reãava humanitarna katastrofa. Saveto-davna grupa za mine (MAG) sa sediãtem u Brit-aniji pokuãava da ukloni smrtonosne naprave,ali su – kako izveãtava britanska ãtampa – SAD"upadýivo odsutne iz ãake zapadnih organiza-cija koje prate MAG", mada su konaåno pristaleda obuåavaju neke laoske civile. Sa izvesnom

ýutçom, britanska ãtampa takoðe izveãtava otvrdçama struåçaka MAG da SAD odbijaju daih snabdeju sa "uåini-bezopasnim" postupci-ma, ãto bi uåinilo çihov rad "mnogo bræim imnogo bezbednijim". Ti postupci ostaju dræav-na tajna, baã kao ãto je u SAD tajan i ceo sluåaj.Ãtampa u Bangkoku izveãtava o vrlo sliånojsituaciji u Kambodæi, posebno u istoånom po-druåju, gde je ameriåko bombardovaçe bilonajintenzivnije od 1969. godine.

U ovom sluåaju, reakcija SAD je: ne åinitiniãta.

I reakcija medija i komentatora je da ñute, u

skladu sa normama po kojima je rat protiv Laosa obeleæen kao "tajni rat" (ãto znaåi dobropoznat, ali dræan u tajnosti), kao ãto je bio sluåaju Kambodæi od marta 1969. Nivo autocenzurebio je ogroman tad, kao i u sadaãçoj fazi.

Relevantnost ovog ãokantnog primera tre

linijeva invazija Etiopije i Hitlerova okupacijadelova Åehoslovaåke. Sve te akcije bile su pro-prañene krajçe uzviãenom humanitarnom re-torikom, a takoðe i åiçeniånim opravdaçima.Japan je nameravao da uspostavi "zemaýskiraj" dok je branio Mandæurce od "kineskihbandita" uz podrãku vodeñeg kineskog nacio-naliste – mnogo kredibilnije figure od ijednekoje su SAD bile sposobne da proizvedutokom napada na juæni Vijetnam. Musolini je

oslobaðao hiýade robova dok je sprovodio za-padnu "civilizacijsku misiju". Hitler je objavionemaåku nameru da okonåa etniåke napetos-ti i nasiýe i da "osigura nacionalnu individual-nost nemaåkog i åeãkog naroda" u operaciji"punoj iskrene æeýe da se sluæi istinskim inter-esima naroda koji æive na ovim podruåjima", uskladu sa çihovom voýom; slovaåki predsed-nik je traæio od Hitlera da proglasi Slovaåkuprotektoratom.

Joã jedna korisna intelektualna veæba je up-oreðivaçe tih bestidnih opravdaça sa onimakoji se nude za intervencije, ukýuåujuñi "hu-

manitarne intervencije" u periodu nakonstvaraça Poveýe UN.Moæda je u tom periodu najsnaæniji prim-

er vijetnamska invazija Kambodæe u decemb-ru 1978. godine kojom su okonåana zverstvaPola Pota, tada na vrhuncu. Vijetnam sepozivao na pravo samoodbrane od oruæanognapada i to je bio jedan od retkih primera gde

je takv o pozi vaç e bil o uver ýivo : reæ im Cr-venih kmera (Demokratska Kampuåija, DK)izvodila je ubilaåke napade protiv Vijetnamau pograniånim podruåjima. Reakcija SAD jepouåna. Ãtampa je osudila azijske "Pruse"

zbog flagrantnog krãeça meðunarodnog pra-va. Bili su æestoko kaæçeni zbog zloåinaokonåaça masakra Pola Pota, prvo invazijomKine (podræane od strane SAD), a zatimizuzetno oãtrim sankcijama koje su uveleSAD SAD su priznale proteranu DK kao

Ãta je onda sa pitaçem ãta åiniti naKosovu? Ono ostaje bez odgovora.SAD su odabrale kurs koji, kao ãtootvoreno priznaju, "predvidivo" vodieskalaciji; kurs koji takoðe zadaje joã jedan udarac meðunarodnom poretkukoji ostavýa slabima bar neku og-raniåenu zaãtitu od grabýivih dræava

rasporeðivaçe mirovnih snaga NATO. SAD suglatko odbile, insistirajuñi – kako su ob jasnilizvaniånici Stejt departmenta – na "stanoviãtuda NATO treba da ima moguñnost da delujenezavisno do UN". SAD, nevoýne da priznajubilo kakav autoritet Poveýi UN i meðunarodn-om pravu, odbile su da dopuste da se "neural-giåna reå 'ovlaãñuje'" pojavi u zavrãnomsaopãteçu NATO; dopuãtena je samo reå"potvrðuje" (Dæejn Perlez, "Njujork tajms" 11.

februara). Sliåno tome, bombardovaçe Irakabilo je besraman izraz prezira prema UN, åak je i trenutak tako izab ran, a tako je i shvañeno .I naravno, isto vaæi za uniãtavaçe polovinefarmaceutske proizvodçe jedne male afriåkezemýe, da ne govorimo o istorijatu koji bi se u

ovom trenutku morao s izrazitom paæçompregledavati kad bi åiçenice bile bitne zautvrðivaçe "obiåaja i prakse".

Moglo bi se dosta uverýivo tvrditi da jedaýe demoliraçe pravila svetskog poretka

neumesno, upravo kao ãto je bilo beznaåajno ikasnih tridesetih godina. Prezir vodeñe svetskesile prema okvirima svetskog poretka dostiglo

je ta kve k rajno sti d a viãe nema o åe mu da seraspravýa. Pregled unutraãçeg dokumentar-nog "dosjea" pokazuje da takav stav ima

meðu politiåkim ana ju "Fo rin Afe rs"-a, vomenta, Semjuel

Vaãin gton da kreñ esugeriãe da u oåima dvatno najveñeg dela ssuper-sila" koja se smnaånom pretçom çma tom autoru, realiodnih odnosa" predv

alicije koje ñe predstaper-sili. To znaåi da btrebalo preispitati taj vole drugaåiji imidæ çpozivati na takvo prene pragmatiånih, raz

Ãta jeåiniti na odgovorakoji, kao"predvidkoji takudarac m

koji ostavraniåenudræava. Dledice sverodostoka bombsvako etnsugeriãe

da Srbi i Albanci æivnekakvom miru" ("FaNeki od moguñih izuzetno grozni, ãto n

Standardni argum

to da uåinimo: nismstrani dok se masakritaåno. Jedna moguñnHipokratovog princi

Ako ne moæe ã dapridræavaã tog osnovn



ýama, ustavima i sne sme voditi? Zarzato jer tako piãe, dpostalo optereñujuvrede sami po sebivoýe, sposobnosti, delo, obezbeðuje çzuje na to da se poãravan ako bi bio

Uostalom, ko kaæenost nije mogla, na je bilo plañeno uvnarodu? Tada su lmoæda je to neki fonko je jeftinije, ko znmo obeñavati nove

Rat je ovaj, daklmoñen åak i ako se v

krugovima" o çkos tome odasvone koje su tak

tov je cinizam uzvik, jer nijenaåina na koji jska sramota zazira na naåin. naåin voðeça mrtvim, sirotimma i deci koja dnama koji malkoga tiãti sramnije bio sprempomogne slob

noj maloj zemsebe da se ta zeliko joã maçihono ãto je od çza izvesno vre

j i

jer nam se naliåje evropske civilizacije opetprikazuje u bombama. Ali kçige nisu sk-loniãta, veñ æivot sam. Ko ih åita i ne æivi,umesto da ih åita zato ãto æivi, liåi na åovekakoji ne zna ãta je ýubav i ne poznaje ni æeneni strast.

Bio sam na pragu zrelosti, u godinamakoje su vaæne zato ãto se tada svode ideali iraåuni sa svetom, kada je u mojoj maloj bib-lioteci "aleksandrijskih tema" - ãto trebaproåitati kao blagu ironiju nameçenu sop-

stvenom imenu - posebno lepo mesto zau-zela jedna Brehtova pesma, "Ja nemam niãtaprotiv Aleksandra". Traæio sam sopstvenimir i bio raskidan æeýom da upoznam onoãto je u svetu najboýe, ali i da budem sa

i k li B h i ih i ãi ili

Breht, sada i ovde

Osramoñeni ratBrehtov cinizam mora ponovo da oæivi pred toboæe idealno voðenimratom, u rukavicama nove tehnologije, ratom kao iz apotekarske radçe,

åak i zabavnom za gledaçe: prvo je na ekranu sliåica, pritisne sedugmence, zatim se pojavi mutna fleka, pa onda viãe sliåice nema, a svi

navodno zdravi i åitavi, pa joã i veliki humani razlozi da se ãto viãe tihsliåica odlepi sa nekog tuðeg, neprijateýskog tla, koji nastaçuje divýi,

ludi, nezreli i ãta sve joã za nas nije reåeno, narod

Rat je ovaj,

dakle,viðen dabudeosramoñenåak i akose voditako da se"u boýim

krugovima"o çemugovorilepo

dok industrijalci i intelektualci æale ãto suodasvud dovlaåeni radnici-robovi i zbog"nedoliånog postupaça" prema çima, a icrkveni velikodostojnici ograðuju se od"takvog naåina voðeça rata". Stari staleæi,i çihov intelektualni servis, dakle, ne-goduju i neprijatno im je zbog toga kako jerat voðen.

Eto, veli Breht, zato ãto se "naåinom up-

ravo neýudskim" prekardaãilo, rat se "za iz-vesno vreme naãao na zlu glasu". Brehtov cinizam mora ponovo da oæivi pred toboæeidealno voðenim ratom, u rukavicama novetehnologije, ratom kao iz apotekarske rad-çe, åak i zabavnom za gledaçe: prvo je naekranu sliåica, pritisne se dugmence, zatimse pojavi mutna fleka, pa onda viãe sliåicenema, a svi navodno zdravi i åitavi, pa joã i

KULTURA

Odavno æivim sa kçigama i ne mislimdrugaåije da åinim ni sada, kada izgle-

da da je neko boýe skloniãte potrebno,

PONOVO AKTUELAN:

Bertold Breht



K

Srðan Vaýarev

Alo,

tomaovde Nisam nikada

napiãem ovakve reå

lici da gledam raketzatim eksplozije, va

Poneo sam telefgledam bombardovmatram neãto u ãtasu brda u daýini. Niprilici da napiãem sam u prilici da gledsa neba, zatim eksnebo. Ne znam nazi

jem tipo ve avio na. Oteresovalo. Uostalom

sada sam to gledao, da napiãem, iako ismisao u opisivaçufon, sve je obesmiãýtaneã u kontaktu sag k P

prevodu (Paidea, Beograd 1998, sa italijanskogprevela Elizabet Vasiýeviñ) relativno neza-paæeno. Ta åiçenica, veñ sama po sebi do-voýno bizarna – jer, vaýda nikoga ne treba pod-señati na to ko je i šta je dotiåni profesor semi-otike i univerzalni (rado)znalac u današçoj glo-

balnoj “zajednici duha” – utoliko je åudnija štopet çegovih eseja sabranih u ovoj obimom ta-nušnoj kçizi, a pisanih i izgovaranih tokomdevedesetih u formi predavaça, polemiåkihodgovora i sliåno, itekako korespondiraju s na-šom aktuelnom stvarnošñu, podjednako onom(tako dalekom?) pre nego što su “velike vatrenelopte” poletele na nas i ovom sadašçom, kojafundamentalno meça egzistencijalna iskustva,a verovatno i mnoga shvataça, milionaovdašçih ýudi.

Prvi od pet spisa nameñe se åitaocu hic et nunc veñ samim naslovom: O ratu. Ekov ogled,

pisan nedugo nakon åuvenog rata u Zalivu, pr-vog pravog “TV-rata” o kojem je Æan Bodrijarnapisao onolike podsticajne stranice, poåiçerazmatraçem uzroka i posledica tog ratnogsukoba, ali Eko ubrzo prelazi na teren opštijihrazmišýaça o (ne)moguñnosti i (ne)doz

lepoti rata kao jedinoj higijeni sveta, ne bi ušaou istoriju kçiæevnosti veñ u istoriju psihijatrije.S ratom se dogodilo ono što se dogodilo sazloåinom iz åasti ili odmazdom: nije reå o tomeda ih više niko ne praktikuje, veñ da ihzajednica smatra rðavim delima, dok ih

je nekada smatrala ispravnim ”. To jetaåno utoliko što se rata danas svi sgnušaçem odriåu, a najviše upravo oni

koji ga vode: niko lepše ne bi umeo d avam pripoveda o “uæasima rata”. Sdruge, pak, strane, globalni Veåiti Mal-ograðanin zdušno sudeluje u toj esteti-zaciji i video-infantilizaciji rata: šta sudrugo sve one adrenalinsko-erektivneslike raznih tomahawka i ostalih pla-menih sekira u akciji, koje obasipaju svetsa planetarnih satelitskih televizija, akone osavremeçena, veku tehnologije i in-formatike primerena, lekcija o “lepotirata”?! To što u toj “lepoti” poneko iponešto, doslovno, ume i da sagori , to je

samo neophodna ærtva progresa: sve zaumetnost! I, naravno: no hard feelings .Predavaçe “Veåni fašizam” ranije je

objavýeno na srpskom uåasopisnom izdaçu, i izçega potiåe sintagma

fašistiåki reæimi nikli u zoni notornog mediter-ansko-balkansko-levantskog šlamperaja...), ipre svega podseña da ništa nije tako opasno kaogledaçe na fašizam kao na obeleæje Drugog –drugog vremena i drugog prostora. Utoliko jepriåa o svakodnevnom ili Ur-fašizmu priåa oopasnostima i zamkama koje uvek i svugdestoje pred demokratijom: Veåiti Malograðanin(“sitnoj buræoaziji” Eko proriåe status “noveveñine” iz koje se uglavnom regrutuju oni na-

jprijemåiviji za Novi Populizam) i daýe je pod-loæan manipulaciji, soft-core-video-clipindoktr-inaciji i kolektivnom samooboæavaçu grupe. A šta je i rat, “simboliåki”, u današçe doba negosukob dveju ili više narcis-grupa koje za sebeprisvajaju materijalne i moralne Vrednosti? Na-

jteæe je preæiveti i nadæiveti t olike mor alne gi-gante koji su rešili da nas (bilo koje Nas!) spasu

Kçige: Ekovi Spisi o moralu

Zloåin iz åastiPonesite Eka u svoj zaklon: “kultura je” – kaæe Eko ulazeñi u æargon Ur-

fašizma – “sumçiva u onoj meri u kojoj biva poistoveñena s kritiåkimstavovima”

çiga eseja Umberta Eka, draæesno “sta-romodnog” naslova Spisi o moralu (Cin-que scritti morali) prolazi u srpskom

Umberto Eko



Kina-Amerika

Nespretna istraga Neki struåçaci tvrde da bi Kina, pre ili kasnije, i sama savladala sporne tehnologije.

To je najverovatnije i taåno, ali je Kini omoguñeno da naðe preåicu donajsavremenijih tehnoloãkih dostignuña

ersku i satelitsku opnologije. Sada su povpopustýiva prema Knaroåito nakon otkrokasnila da istraæi nav

juniraça Nacionalnesu u Novom Meksikubombe.

Prvi na listi osumgodiãçi Ven Ho Li, ta

SAD, koji u Los Alamdesetih.Dobro obaveãteni

“Tajmu” da je Li najvepodatke kineskim zvseminaru u Hongkonna izradu tada najsav88. CIA je 1995. doãla ta kineske vlade u komzani za W-88.

Dokument nosi dkada je proizvodça bkada je Li, takoðe p

prañeça devet kines1990. do 1995, obaveãotkrila da je u svim p

W-88. Takoðe su zasaopãteno iz dobro oKinezi nabavili podatdrugih tipova ameriåk

POD PRISMOTROna listi osumçiåenih no ispitali vreme çegraåunu, nakon åega jemotru. Otkilo se dazakýuåava poverýiva

trapav”, izjavio je jedaIzjavili su i da je Lçegovo ponaãaçeHongkongu bilo besp

jer su F BI i Min istarsjom se upravom nala

SVET

“MOZAK” AMERIÅKEÃPIJUNAÆE: Zgrada CIA -eu Lengliju



Ko je Ven Ho LiDon Marãal åekao je do duboku u noñ 17. marta, da se gomila no

kuñe, da bi svratio do svog suseda. Ven Ho Li, osumçiåen da je ãpijuje kod kuñe. Marãal je bio zapaçen çegovim stoicizmom. “Rekao je dma”, prisetio se Marãal. “Poricao je da je uåinio bilo ãta pogreãnoumçiåen. U potpunosti se prepustio sudbini”.

Ni Marãal ni çegova supruga, takoðe kompjuterski struåçak u Losçihov komãija sposoban za zlodela za koja ga tereti ameriåka vlada: tajni vezanih za najsavremeniju nuklearnu tehnologiju kineskoj vladi. gu Silviju, Marãalovi znaju joã od 1980. “Najpre sam bila ãokirana, za

ku besna”, izjavila je Dæin Marãal. “To bi znaåilo da uopãte ne poznajPo reåima Marãalovih, Li se ponaãao kao tipiåan pripadnik sredçe

pecaçe, da kuva, ureðuje baãtu. Bio je jako drag komãija, izrazito prýudi koji bi, ako bi kreåio svoju kuñu doãao do vas i pitao – mogu li Liju je bilo najviãe stalo do obrazovaça svoje dece i do blagostaça os“Stalno ih je terao da uåe, a åak je organizovao i teåaj kineskog”, priå

Ali, miran æivot Ven Ho Lija iz korena se promenio. “Za Boæiñ nañerka. Señam se kako je priåala koliko joj se otac raduje penziji krajestigla pre nego ãto joj se Ven Ho i sam nadao.

Karana, bivãeg kontraobaveãtajca FBI koga jeMinistarstvo unajmilo da osmisli bezbednosnemere tajnih programa i da ispita obezbeðeçe ulaboratoriji. Pre dva meseca Riåardson je nano-vo zatraæio da se Li podvrgne testu na detektorulaæi – i, ovaj je pao. U subotu 6. marta “Njujork tajms” je prvi obelodanio skandal, nakon åega

je FBI smesta izbio u prvi plan.Tokom ispitivaça, Li je ostao uporan, a me-

tode FBI postajale su sve grubýe. Li je izjvaio da

niãta neñe reñi i da je spreman da ide u zatvor.Ubrzo posle toga Li biva otpuãten s posla, zbognavodnog krãeça propisa sluæbe, odnosno zatoãto nije prijavio kontakte sa dræavýanima“odreðenih” zemaýa. Åim je skandal obelo-daçen, Klinton, potpredsenik Al Gor i MedlinOlbrajt upozorili su javnost da ova epizoda nesme uticati na remeñeçe konstruktivnihodnosa sa Kinom. Njihova odbrana nove poli-tike pribliæavaça Kini bila je toliko jaka i glasna,da su gotovo priznali da im je viãe stalo do“strateãkog partnerstva” sa Kinom nego do pos-ledica ãpijunske afere.

“Rekao bih da smo brzo delovali”, izjavio jesavetnik za Dræavnu bezbednost Sendi Breger.“Odbijam optuæbe da je istraga bila spora”.Takva izjava sigurno mora zvuåati åudno, akose u obzir uzme åiçenica da potiåe od åoveka

koji je bio obaveãten o sumçama åak pre tri go-dine. Pri tome, ovo nije prvi sluåaj kineskogçuãkaça po ameriåkim laboratorijama zaizradu naoruæaça. Tokom 70-ih i 80-ih,nauånik, takoðe Tajvanac roðen u SAD, odavao

je podatke o izradi neutronske bombe i lasersketehnologije.

Åiçenica da Kina ãpijunira nije sama posebi ãokantana, koliko to ãto se SAD tako leæer-no odnose prema uspesima u takvim kineskim

poduhvatima. KOLIKO ÃTETE: Berger je bioupoznat sa sluåajem joã 1996, i naloæio je F BI is-tragu, ali nije zatraæio da se pojaåaju mere bez-bednosti u Los Alamosu. (“Sliåne prijave dobi-

jam svakog meseca”, reåe jedan sluæben ik sleæuñi ramenima). Berger je predsednika Klin-tona upozorio tek 1997, nakon novih saznaçavezanih za sluåaj. Berger je organizovao grupuobaveãtajaca da izradi plan pojaåanih merabezbednosti i propisa za Los Alamos, a Klinton

je za to dao zeleno svetlo tek u februaru1998. Period od ãest meseci, koliko je

proteklo od upozoreça do naloga,zapravo je “priliåno kratak”, po reåima Klin-tonovog pomoñnika.

Neki izvori u Beloj kuñi krivicu svaýuju nanauånu saradçu. “Nauånici drugaåijerazmiãýaju od bezbedçaka” i æale se na pro

Kini omoguñeno da nmenijih tehnoloãkih glave (poput W-88) zn

jektili bit i lakãi, pokresakriti, i da ñe biti u stciýeve na velikoj daýi

Takvi projektili izvstrateãke planove za ovojska se rapidno mosvajaçe ostrva silom

da odluåi na otcepýeçKineska narodna arm

osti opremýena za izvhova nova nuklearnadovoýan razlog zastpritekne Tajvancimasukob. Kao ãto je jedaniånik predvideo pr



Telefoni Gradscentara za ob

Uprava ............................................centar ..................Palilula.................Voædovac ..............Zemun .................Rakovica ..............Åukarica ...............Novi Beograd ........Obrenovac ............Vraåar ..................Stari Grad .............Barajevo ...............Sopot ...................Grocka .................Lazarevac .............Savski venac .........Zvezdara ..............Mladenovac .....................................

VAÆN- Ob

Vaæni telefoni ........Razna obaveãteça .Prijava smetçi ......Meðumesni razgovoMeðunarodni razgovBrojevi pretplatnikaTelegrami .............Taåno vreme .........Buðeçe ...............Deæurna sluæba SUPVojna policija ........Vatrogasci BeogradaHitna pomoñ .........Vojna hitna pomoñ .Deæurne apoteke izdravstvene ustanov

DOMOVStari grad .............pomoñ u stanu ......Zvezdara ..............pomoñ u stanu ......Voædovac, centrala .

Izvod iz publikacije UNICEF-a opsihološkoj pomoñi deci u ratnimuslovima

STRES I PSIHOLOÃKA PRVA POMOÑ

Optimalni uslovi za razvoj deteta podra-zumevaju stabilnost i predvidýiv tok æivota. Na-gli, neprijatni, nepovezani dogaðaji ugroæavajuoseñaçe sigurnosti koje je vrlo vaæno za detetov pravilan razvoj.

Pravovremena psiholoãka prva pomoñ de-tetu koje je izloæeno stresnom iskustvu omo-guñava neposredno i brzo okrepýeçe i predu-preðuje komplikovaçe moguñih negativnihreakcija.

Stres i psiholoãka prva pomoñ

OSNOVNE

INFORMACIJE

1. U NEMIRNIM I TEÃKIM VREMENIMA DETE NE TREBA

DA SE ODVAJA OD RODITEÝA.

2. INFORMIÃITE DETE O DOGAÐAJIMA KOJI REMETE

UOBIÅAJENE TOKOVE ÆIVOTA.

3. POVRATITE DETETU NARUÃENO OSEÑAÇE

SIGURNOSTI I ZAÃTIÑENOSTI KOLIKO JE GOD TOMOGUÑE.

4. SVOJA NEPRIJATNA OSEÑAÇA MOÆETE DA PODELITE

SA DETETOM, ALI MU IH OBJASNITE I ISTOVREMENO

UKAÆITE NA MOGUÑE POZITIVNE ISHODE.

a) Detetove sopstvene snage i veãtine godi-nama su nedovoýne da bi se ono samostalnobrinulo o sebi i potrebna mu je svestrana brigaodraslih. Oseñaçe da je voýeno, sigurno izaãtiñeno neophodno je za pravilan razvoj. Kadodrasli ne mogu da pruæe detetu oseñaçe sig-urnosti i zaãtiñenosti, usled poremeñenih uslo-va æivota, ono poåiçe da se oseña izrazito be-spomoñnim.

4Svoja neprijatna oseñaça moæete da

podelite sa detetom, ali mu ih objasnite i is-tovremeno ukaæite na moguñe pozitivneishode.

a) Dete vidi svet kroz roditeýsku perspekti-vu, kroz oåi roditeýa. Roditeýev doæivýaj real-nosti i roditeýske reakcije ñe u velikoj meriodrediti intenzitet detetovih reakcija. Ako uprisustvu deteta roditeýi ispoýavaju negativneemocije, ako se prepuãtaju oåaju i beznaðu, akosu sami blokirani od straha, kod deteta se pov-

eñava oseñaçe neizvesnosti i straha.b) U mnogim situacijama nemoguñe je da se

dete u potpunosti poãtedi stresne situacije, ali je zato mogu ñe da se ista situacija sagle da i samoguñim dobrim reãeçem.

5Deci treba da se saopãti ako je umro ili je

ozbiýno bolestan neko od ålanova uæe porod-ice.

a) Mnogi smatraju da decu treba poãtedetiinformacija o smrti. Ustvari, uskrañivaçe

taånih informacija o bolesti i smrti bliskih oso-ba ruãi detetovo povereçe u odrasle i joã viãeoteæava detetovo emocionalno staçe. Dozvoli-ti detetu da uåestvuje u svim dogaðaçima kojapogaðaju porodicu, pa i onim najteæim, pojaåa-va çegovo oseñaçe pripadnosti i lojalnosti

7Dozvolite da deca æale, da slobodno

iskaæu tugu.a) Vrlo je vaæno da se detetu dozvoli i po-

mogne da proðe kroz proces tuge i æaýeçaposle gubitka bliske osobe. Ispoýavaçe tuænihoseñaça kroz plaå, kroz crtaçe, igru, uåe-stvovaçe u ritualima vezanim za sahranu i po-men umrlom kao razgovor o çemu pomaæe

detetu da “obradi” gubitak, da ga prihvati kaorealnost i da se tako vremenom smaçi psihiå-ki bol.

b) Poruke koje nalaæu da se tuga ne iska-zuje, da se señaçe na gubitak bliske osobe po-tiskuje, da se ne treba plaãiti, da treba biti“hrabar” i “jak” samo odlaæu proces æaýeça iprihvataça gubitka

8Prirodno je da deca u teãkim situacijama

promene svoje ponaãaçe i ispoýavaju znake

stresa.a) Deca koja doæive stresna i traumatskaiskustva mogu da postanu povuåena, zaplaãe-na, da izgube voýu da se igraju, jedu, da im seporemeti san, da ponovo poånu da sisaju prst,grizu nokte ili ponovo mokre u krevet.

b) Neka deca pokazuju i jaåe reakcije nastres i traumu, kao ãto su nagla priseñaça ranijedoæivýenog, neprijatnog dogaðaja, poteãkoñe umiãýeçu i koncentraciji, jaka uznemirenost,teãki snovi i noñne more, dugotrajna obuzetost

jednom temom ili jednom vrstom igre.c) Deci i roditeýima treba reñi da su to nor-

malne reakcije na nenormalna dogaðaça koji-ma je dete bilo izloæeno i da takvi znaci i takopromeçeno ponaãaçe ne znaåi da je dete psi-hiåki obolelo. Ukoliko se ovakvi simptomizadræe duæe od nekoliko meseci dobro je da sedete odvede kod struåçaka

ÆIVOTNE PORUKE



© 1997 Vreme. All Rights Reserved

PDF Edition Developed By:Ivan Hraãovec & Saãa Markoviñ

Documents

Vreme – vanredni broj 3. (1999)