Vreme - Ateisti – Ugrožena Manjina- Stradanje Nevernika

1/9/15, 12:04 AMVreme - Ateisti Ugroena manjina: Stradanje nevernika

Page 1 of 4http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1259220&print=yes

VREME 1253, 8. januar 2015. / SVET

Ateisti Ugroena manjina: Stradanje nevernikaPruski kralj Fridrih Veliki u pismu upuenom Fransou Mari Arueu,poznatijem kao Volter, zakljuuje da e religija ubrzo doiveti svoj krah.Godina je 1760. U odgovoru, Volter ide korak dalje. On kae kraj religijee nastupiti u roku od pedeset godina. Nekoliko vekova kasnije, ateistitvrde da su ugroena manjina u svetu proetom religijom i pravilima kojeona namee

U Izvetaju o slobodi misli za 2014. Meunarodne humanistike i etike unije (MHEU),objavljenom u prvoj polovini decembra, naglaava se da veina zemalja ne potuje prava ateista.Poev od zakona koji ograniavaju njihovo pravo da se venaju, zaposle u javnoj slubi, rade bilokoji dravni posao ili odredbi koje kritiku religije ocenjuju kao kriminalnu delatnost. U nekimdravama to ak ide toliko daleko da se deca oduzimaju roditeljima koji se izjasne kao ateisti.Prethodna, 2014. godina je u Izvetaju obeleena kao "godina u kojoj su dravne vlasti i politikevoe nastupale protiv nereligioznih ljudi, samo zbog toga to oni nemaju religiozna uverenja, nanain koji bi se uobiajeno okarakterisao kao govor mrnje ili drutveni progon", a broj drava ukojima su ateisti slobodni i ravnopravni sa drugim grupama je ocenjen kao veoma mali.

Poetkom 2014, jedan mladi iz Avganistana postao je prva osoba u Velikoj Britaniji kojoj je datazil na osnovu ateistikog uverenja. Naime, doavi u Britaniju kao esnaestogodinjak, on se, kakoje pisala tamonja tampa, "za vreme svog boravka u Engleskoj, postepeno okretao ateizmu".Tvrdio je potom da e, ukoliko se vrati u otadbinu, biti progonjen jer se odrekao svoje vere.Imigracione slube prihvatile su ovaj argument.

Broj ateista je poslednjih godina u porastu. Oni ine 13 odsto svetske populacije, dok se 23 odstodeklarie kao nereligiozno. U periodu izmeu 2005. i 2007, njihov broj u svetu je porastao za triodsto. Ipak, istorija je pokazala da predvianje o buduim religijskim kretanjima i trendovima naosi religioznost-ateizam nije ba zahvalna rabota. irom planete, okupljaju se grupe udruene usvojim ateistikim uverenjima koje ak oponaaju pojedine religijske rituale i slave "ivot bezBoga".

U zapadnim zemljama, Velikoj Britaniji, irom amerikih gradova, povremeno se zbivaju pravireklamni okraji izmeu onih koji veruju i onih koji ne veruju u Boga. Na metro stanicama,autobusima, bilbordima po ulicama, stoji: "Ne veruje u Boga? Join the club." Britanskahumanistika asocijacila je 2009. u takvoj kampanji oblepila grad sa porukom: "Verovatno nemaBoga. Sada prestani da se nervira i uivaj u ivotu." Dve nedelje kasnije, na 175 autobusa poulicama Londona je pisalo: "Bog sigurno postoji", negde sa dodatkom: "Zato se pridruiHrianskoj partiji i uivaj u ivotu", a negde, kao na onima koje je "bukirala" Ruska pravoslavnacrkva: "Bog postoji, VERUJ. Ne brini i uivaj u ivotu".



Sudei po pomenutom Izvetaju, broj nereligizonih u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) je u velikomporastu, iako je UK okarakterisana kao zemlja sa sistemskom diskriminacijom. SAD su ocenjeneneto bolje, na granici izmeu sistemske diskriminacije i, uglavnom, potovanja prava ateista.Veinom se kritikuje praksa da na svakom dolaru i u svakom sudu postoji ono uveno "U Boga miverujemo", jer to dovodi do zakljuka, ma kako simbolino bilo, da je dobar Amerikanac onaj kojiveruje u Boga, a da su oni koji ne veruju graani drugog reda. Drugim reima, svako ima pravo daiskae svoje ateistiko uverenje u SAD, ali e mu to dobrano oteati anse da se, recimo, uspenobavi visokom politikom. Vie od polovina graana SAD ne bi podrala predsednikog kandidatakoji se izjanjava kao ateista, dok se nijedan od 535 lanova Kongresa ne izjanjava kaonereligiozan (svakako, ovde nije re o otvorenoj dravnoj diskriminaciji, ve o drutvenoj atmosferii predrasudama).

Meutim, jasno je da je ova diskriminacija skoro pa sitnica kada se uporedi sa deavanjima udravama Afrike i Azije.

I JAPANCIMA TREBA BOG: Na mapi sveta koju je iscrtala Meunarodna humanistika i etikaunija, u skoro svim zemljama Azije vlada jaka diskriminacija i ozbiljno krenje prava ateista, aslino je, uz nekoliko izuzetaka, i sa afrikim kontinentom. Ni Evropa ne deluje ba ohrabrujue na delu je ozbiljna i sistemska diskrminacija (koja se ovde karakterie kao blai, "bolji" oblikugroavanja prava ateista).

itava kampanja u zapadnim medijima je pokrenuta kada je sredinom 2014. Nigerijac MubarakBala zatvoren u psihijatrijsku bolnicu jer je izgubio veru u Boga. Nakon to ga je doktor pregledao ikazao da je sve u redu sa njim, porodica se obratila za drugo miljenje. Sledei doktor je zakljuioda je ateizam jedan od simptoma promene linosti. "Najvei dokaz moje psihike bolesti je bilablasfemija. Doktor je kazao da svakome treba Bog, ak ga i u Japanu imaju", prepriao je kasnijesvoje iskustvo Bala. On tvrdi da je zatvoren jer se njegov otac bavi politikom i stoga ne moe sebida dozvoli lana porodice koji nije musliman. Otac, meutim, objanjava da nije bio problemnjegovo odbijanje muslimanstva u etiri zida ve da se, nakon to je mladi poeo da "tvituje" iiznosi svoje ateistike stavove u javnosti, uplaio za njegovu bezbednost i bezbednost celeporodice. Ma koji od njih dvojice govorio istinu, situacija je jednako zastraujua.

U pojedinima dravama sveta ateisti su progonjeni zbog "otpadnitva" i "blasfemije". U najgoremsluaju ljudi provode godine u zatvoru ili bivaju ubijeni. Prelazak u drugu veru ili naputanjeodreene vere je u 19 drava zakonski kanjivo, a u 12 islamskih zemalja kazna moe biti i smrtnapresuda. Kako je "Vreme" ve pisalo, Pakistan, na primer, ne predvia smrtnu kaznu za"otpadnitvo", ali njihov zakon o blasfemiji je ukljuuje, a on je vrlo "irok" u svojoj primeni.Uvreda verskih oseanja ili huljenje na sveto je zloin u 55 drava, a u 39 e ljudi zbog togazavriti u zatvoru. U Saudijskoj Arabiji je ateizam izjednaen sa terorizmom, pa je tako protivzakona pozivati se na ateizam u bilo kojoj formi.

Malezijski premijer je u maju oznaio humanizam, sekularizam i liberalizam kao izopaene pojavekoje predstavljaju pretnju islamu i stoga pretnju dravi.

Primera koji se navode u Izvetaj MHEU na vie od pet stotina strana je mnogo, i uglavnom sebave diskriminacijom koju vri dravna vlast. U Maroku je usvajanje dece dozvoljeno jedinomuslimanima, a vlast ima prava da proverava da li se usvojena deca odgajaju u islamskoj veri. Unekim dravama, kao to je Brunej, "otpadnici" od islama gube starateljstvo nad decom i svuimovinu. Kada se pomenu Maldivi, verovatno veini ljudi padaju na pamet prizori iz turistikihreklama. Malo je onih koji znaju da po tamonjem zakonu svaka javna izjava koja je protivnaislamu moe doneti kaznu od minimum dve pa do pet godina u zatvoru ili kunom pritvoru, a svi



graani ove zemlje moraju biti muslimani.

to se tie regiona, Bosna i Hercegovina i Hrvatska su veoma loe ocenjene, kao zemlje u kojimapostoji ozbiljna diskriminacija. U BiH se ona ogleda u tesnoj povezanosti religijskog i etnikogidentiteta, te su oni koji ne pripadaju dominantnoj religiji odreene zajednice, bilo ateisti ilipripadnici druge religije, suoeni sa diskriminacijom. Crna Gora i Srbija su za jednu ocenu boljeokarakterisane, dok je Slovenija meu retkim dravama u kojim je situacija uglavnomzadovoljavajua. Zauujue, ali kako je naglaeno i usled nedostatka informacija, Kosovo jeopisano kao zemlja bez diskriminacije.

MI I ONI: Izvetaj o slobodi misli daje primere krenja prava koje vri drava prema svima koji nepripadaju vladajuoj veini bili to ateisti, hriani, muslimani ili neka etvrta grupa. U Izvetajuse naglaava da diskriminacija prema onima koji nisu religiozni nije uzrokovana eljom da sepovrede ateisti, ve da se podri jedna odreena religija, i to naglaavanje privilegija jednih nautrb ostalih je najei oblik diskriminacije protiv ateista. "Kada drave ponu da definiu graanepo pripadnosti religijskoj grupi, diskriminacija je istog trenutka tu", kae se izmeu ostalog. Kadase jedna religija izdvoji kao posebna, onda njeni pripadnici dobijaju prednosti nedostupne ostalima poev od obrazovanja, zaposlenja..., a drutvene predrasude prema religijskom Drugom, u ovomsluaju ateistima, dobijaju na zamahu.

Ovaj izvetaj je vaan jer prepoznaje ateiste kao ugroenu grupu. U njemu se ne tvrdi da su samooni ugroeni u veini zemalja, ve da su oni preesto deo manjina koje su diskriminisane. Imajui uvidu da ateisti ine 13 odsto svetske populacije, to ih stavlja na tree mesto po brojnosti svih grupau svetu koje se odreuju prema religiji, neophodno je da se uje i njihov glas, pogotovo ako je toglas onih koji stradaju.Jelena Jorgaevi

Svet je religiozan kao to je oduvek bio

Jedan od najuvenijih sociologa religije Piter Berger je 1968. u intervjuu za "Njujork tajms"izjavio, izmeu ostalog, da e "do 21. veka, vernici najverovatnije postojati samo u malimsektama, uureni zajedno da bi se oduprli svetskoj sekularnoj kulturi." Meutim, ba Berger jenekoliko decenija kasnije uveo termin desekularizacija, mnogo puta naglasivi u svojimradovima da je pogreio smatrajui da e religija odumreti. Njegove rei iz 2005. to opisuju nasledei nain: "Pretpostavka da ivimo u sekularizovanom svetu je pogrena. Dananji svet, sanekoliko izuzetaka (...) je religiozan kao to je oduvek i bio, a ponegde religiozniji nego ikada."

Daleko od toga da je on jedini smatrao da e se vernici uuriti po obodima sveta. Brzamodernizacija, ideal svemogue nauke, urbanizacija, i uopte itava predstava oveka viena izugla prosvetiteljstva, vodila je ka zakljuku da e religija biti izbaena iz ljudskih ivota ilipostati potpuno nevana, privatna pojava. itava plejada naunika pretpostavljala je da se ovekkree ka svetu nesputanog i sveprisutnog ateizma. Poetkom osamdesetih godina prolog veka,naunici su govorili da situacija nije tako jednostavna i jednosmerna. Pomenuti Berger jenaglasio da je u samo dve oblasti ateizam ostao nedodirljiv: u Zapadnoj i Centralnoj Evopi i usupkulturi akademskog sveta. Objanjenja za povratak religije su bila mnogobrojna od onihbanalnih da je to iracionalni odgovor na savremenu nesigurnost, na fluidni svet i razoaranje unauku i njena neispunjena obeanja; antropolokih po kojima je religiozna dimenzija neizbenakod ljudi kao odgovor na potragu za smislom; a onda je dola i Hantingtonova teza o sudarucivilizacija, gde su linije razgranienja religije koja se potom rabila nakon 11. septembra. Kada



je re o Evropi, teko da bi iko mogao da tvrdi da, na primer, katoliki biskupi imaju politikumo kakvu su imali nekada, ali ne moe se ni prenebregnuti da uticaj religije svakako postoji.ini se da zaista nigde ne postoji model u jednom pravcu u nekom delu sveta religioznostopada, ateizam raste, u nekom drugom je obrnuto, pa se onda to preokrene...

Copyright 1998-2015 Vreme, Beograd

Documents

Vreme - Ateisti – Ugrožena Manjina- Stradanje Nevernika