181

Savremeni fiziåari smatraju da je vreme åetvrta dimenzija, koja je po mnogoåemu sliåna sa prve tri, prostorne dimenzije. To ne znaåi da kroz vreme mo-æemo da šetamo kako nam se prohte, napred-nazad kao kroz prostor, bar neu svetu u kome vaæe Njutnovi zakoni. Meðutim, ajnštajnovski svet u komeje vreme kao i sve ostalo (osim brzine svetlosti) relativno, moguñe su neke vr-lo ograniåene manipulacije. Da li to znaåi da smo na pragu da nauåno objas-nimo sposobnost nekih ljudi da pogled upiru kroz vreme kao kroz prostor ida nam kaæu šta nas åeka u buduñnosti?

Zasad odgovora na ovo pitanje nema ali, dok ga ne dobijemo, moæemobar da pokušamo da proverimo koliko istine ima u tvrdnjama nekih ljudi,koji sebe proglašavaju za proroke, da poseduju sposobnost prekognicije (vi-ðenja buduñnosti). Najprostiji metod koji moæemo ovde da upotrebimo u istovreme je i najsigurniji: nikome neñemo ništa verovati na reå nego ñemo upo-rediti njihova proroåanstva sa stvarnim dogaðajima.

Da bismo objektivno procenili koliko su se vizije nekih proroka ispu-nile, najpre ñemo da svrstamo sva proroåanstva u tri kategorije:

1. Retrodatirana proroåanstva, koja se odnose na period pre nego što se po-javilo svedoåenje o njima. Recimo, ako neko posle Åernobiljske katastrofetvrdi da je te dogaðaje njegov deda do detalja “video” i priåao o njima pre 30godina, da li to znaåi da je on zaista bio vidovit ili je svedok preuredio priåujer mu je stalo do vaše paænje? Ovde ñemo zanemariti pitanje da li je on sves-

PROROÅANSTVA

5

5“Pomislite na to koliko se reli-gija oslanja na proroke. Kolikoljudi veruje u proroåanstva,mada nejasna i neispunjena,samo da bi podræali svojaverovanja. Pa ipak ne postojireligija åija su proroåanstvatako taåna i pouzdana kao štosu nauåna.”

(Carl Sagan)

no “preradio” ili je izmislio priåu svoga dede, ili je pak nenamerno postaoærtva uobiåajenih psiholoških zabluda o kojima detaljno govorimo u poglav-lju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja.

2. Verifikovana proroåanstva, koja govore o periodu koji je bio buduñnost uodnosu na trenutak kad su izreåena ili dokumentovana, a prošlost kad sesudi o njima. Da bi zasluæila svrstavanje u ovu grupu, vaæno je da o auten-tiånosti izjave proroka postoji nesumnjiva potvrda. Za dokaz se ne uzimajuanegdote i legende, svedoåenja (åak ni ako iza njih stoje autoriteti), spisi kojinisu prošli ekspertizu objektivne struåne ustanove i sliåno.

3. Neverifikovana proroåanstva, koja se odnose na buduñi ili neodreðeni pe-riod. Pošto nemamo moguñnost da sa sigurnošñu utvrdimo šta ñe se dogo-diti, ovakve prognoze ne treba uzimati u razmatranje do isteka perioda nakoji se proroåanstvo odnosi. Ako taj period nije bar grubo odreðen onda tonije proroåanstvo nego neoboriva tvrdnja. Naime, proroåanstvo mora dabude tako formulisano da postoji realna moguñnost da se ono ispuni, ali istotako i da se ne ispuni. Proroåanstvo koje nije vremenski definisano ne moæe“da se ne ispuni”! Ako neko kaæe da ñe se Sunce ugasiti to onda nije pro-roåanstvo nego nauåna åinjenica; a ako tvrdi da ñe se to sutra dogoditi, ondaipak jeste proroåanstvo. Taåno ili pogrešno - videñemo sutra.

S obzirom na to da nam je zadatak da utvrdimo åinjenice kako bismorazdvojili mitove i legende od stvarnih predskazanja, najvaænije je da prvoutvrdimo koja proroåanstva pripadaju grupi verifikovanih, da odvojimo os-tvarena od neostvarenih (pogotke od promašaja), pa da onda procenimokoliko je bilo verovatno da proroci postignu taj rezultat sluåajnim pogaða-njem, a koliko ga treba pripisati vidovitosti. To je jedini naåin da utvrdimo dali neki od proroka zaista poseduje dar koji mu se pripisuje.

Ovo åesto nije lako kao što na prvi pogled izgleda. Åak i prvi korak, ukome treba odvojiti falsifikate od originalnih proroåanstava, postaje teškopremostiva prepreka jer treba se boriti ne samo protiv agresivnog nastupasamozvanih proroka, nego i protiv onih koji im nekritiåki veruju, pa i medijakojima pogoduje senzacionalizam zbog åega se ponekad sluæe i falsifikatima.

182

Biblijska proroåanstva

Proroåanstva su svedoåenja o buduñim dogaðajima. S obzirom da ljudi nisuu stanju da vide buduñnost, oni mogu da proriåu samo ako kroz njih govoriBog ili neko drugo biñe sa natprirodnim sposobnostima. Pa pošto je Biblijasastavljena od poruka koje posredno dolaze od Boga, onda nije åudno to štou njoj ima mnogo proroåanstava.

Vernici tvrde da Novi zavet predstavlja hronologiju dogaðaja koje sustarozavetni proroci vekovima unapred najavili u Starom zavetu. Po njima,sva su ova proroåanstva ispunjena ili ñe to biti, što bi trebalo da je nesumnjivdokaz da Biblija predstavlja autentiånu Boæiju reå. U knjizi “Dokaz koji za-sluæuje potvrdu” (1972) Dæoš Mek Dauel (Josh McDowell) tvrdi da “Stari za-vet sadræi nekoliko hiljada proroåanstava koja najavljuju dolazak Mesije. Svaona su ispunjena u Hristu i to je åvrst dokaz da je on otelovljenje Mesije.” Sdruge strane, skeptici smatraju da nije ispunjeno nijedno, ili bar da rezultatnije ništa bolji nego što bi bio pri nasumiånom pogaðanju. Tomas Pejn (Tho-mas Paine) u knjizi “Analiza proroåanstava”, objavljenoj 1925. godine, kaæe:

“Ispitao sam sve delove Novog zaveta koji se odnose na Stari zavet, kao inavodna proroåanstva koja se tiåu dolaska Isusa Hrista i nisam naišao nina šta što bi najavilo pojavu takve osobe, zbog åega poriåem postojanje ijednog proroåanstva”

Gde je istina? Da li je baš toliko teško uporediti proreåene dogaðaje sa stvar-nim i tako oceniti taånost proricanja?

Izgleda da jeste. Prvi problem nastaje veñ pri najavi ideje da nešto trebaproveriti; kritiåko razmišljanje podrazumeva da se u neku tvrdnju veruje tekkad se ona dokaæe i tako oslobodi svake sumnje, a za veru veñ sama reå kazu-je da ona nije nešto što se dokazuje nego nešto u šta se veruje.

Nas, sreñom, zanima samo faktiåka ispravnost biblijskih proroåanstava,a to stvar åini znatno jednostavnijom. Tvrdnja da neko moæe da “vidi” bu-duñnost na svaki naåin je neobiåna, a u poglavlju Nauka i pseudonauka / Oka-mova oštrica izneñemo stav, koji je omiljeni credo skeptika: neobiåne tvrdnjezahtevaju neobiåne dokaze.

Nije lako sloæiti se oko toga koliko neobiåan dokaz mora da se pruæi zadokazivanje tvrdnje o sposobnosti viðenja buduñnosti. Naravno, ako nekupojavu moæemo da objasnimo na obiåan naåin, nema potrebe objašnjavati jena neobiåan. Ipak, ozbiljnost ove teme, kao i brojnost ljudi koji imaju bezgra-niåno poverenje u slovo Biblije, obavezuju nas na detaljniju analizu ovihproroåanstava. Prilikom bilo kakve analize religijskih knjiga najbolje je oslo-

183Proroåanstva

niti se na struåne analitiåare koji nude veliki broj studija o raznim temama,pa i o biblijskim proroåanstvima. Na æalost, kao što smo upravo videli, oni sudo te mere podeljeni (u zavisnosti od toga da li dolaze sa religijskim ilinauånim obrazovanjem) i rezultati njihovih analiza tako su razliåiti, da pore-ðenje ponekad dovodi do apsurdnih situacija. Nama je cilj da doznamo fak-tiåku istinu i zato ñemo podvrgnuti proroåanstva kritiåkoj analizi, tako što ñenas zanimati samo åinjenice a ne dogmatski stavovi o tome kako šta mora dase shvati. Osloniñemo se, dakle, na nauåna tumaåenja.

Jedan od åesto pominjanih biblijskih analitiåara je Forel Til (Farell Till).Po njemu, biblijska “proroåanstva” dobila su taj epitet samo zato što su ihpisci Biblije proglasili za proroåanstva; isto tako, jedini dokaz o njihovomispunjenju su tvrdnje pisaca Novog zaveta da su se proroåanstva ispunila.

Neproroåanstva

U detaljnoj analizi velikog broja proroåanstava, Forel Til je za svako od njihponudio objašnjenje koje ga demistifikuje. U prvoj grupi nalaze se takozvananeproroåanstva. To su tvrdnje pisaca Novog zaveta da su neki dogaðaji na-vodno bili predskazani u Starom zavetu, a u stvari ih nigde nije moguñe pro-nañi. Navešñemo ih nekoliko (u citatima ñemo zacrnjenim slovima naglasitidelove na koje treba obratiti posebnu paænju).

U Novom zavetu postoje dva svedoåenja o jednom “ispunjenom” pro-roåanstvu (da ñe Isus vaskrsnuti treñeg dana), mada to proroåanstvo zapravonigde ne postoji. U prvom se åak citira sam Isus:

I reåe im: Ovo su reåi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da svetreba da se ispuni što je za mene pisano u zakonu Mojsijevu, u prorocimai u Psalmima. Tada im otvori um da razumeju Pismo. I reåe im: Tako jepisano, i tako je trebalo da Hristos pretrpi i da uskrsne iz mrtvih treñi dan(Jevanðelje po Luki, 24:44-46)

Predadoh vam najpre kako i sam primih da Hristos umre za grehe naše poPismu, i da bi ukopan, i da uskrsnu treñi dan, po Pismu (Korinñanimaposlanica prva, 15:3-4)

Nije jasno zašto je sam Isus (bar po Lukinom svedoåenju) nedvosmisleno tvr-dio da postoji proroåanstvo o njegovom vaskrsnuñu treñeg dana, jer ta tvrd-nja nije taåna.

Od svih spisa iz Novog zaveta, analitiåari najmanje kredibiliteta daju Je-vanðelju po Mateju jer je njegov autor, naprosto, u svemu video proroåans-tvo. Evo jednog od “neproroåanstava”:

184

Tada se izvrši ono što je javljeno preko proroka Jeremije: i uzeše tridesetsrebrnika, cenu ucenjenoga, koga uceniše sinovi Izraelovi (Jevanðelje poMateju, 27:9)

Ovo proroåanstvo neñemo nañi nigde u Jereminijim spisima, jer naprosto nepostoji. Sledi još jedan primer iz istog jevanðelja:

I namesti se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni ono što beše javljenopreko proroka: nazvañe se Nazareñanin (Jevanðelje po Mateju, 2:23)

Ne samo da u Starom Zavetu nema ovog “proroåanstva”, nego u njemu seåak nigde ne pominje ni Nazaret ni Nazareñanin. Mada su neki branioci Bi-blije u raspravama iskoristili terminološki gaf, da se ne tvrdi da su proroci tonapisali nego rekli, ipak se na svim drugim mestima u Bibliji reñi koristi uznaåenju tvrditi (u spisima). Ne postoji naåin da Jeremija ili bilo koji drugiprorok nešto tvrdi a da o tome buduñe generacije (pa i sam Matej) pouzdanoznaju, osim ako je on to zapisao. Usmeno prenošenje proroåanstava (što bi ihautomatski svrstalo u grupu retrodatiranih) åak ni u to vreme nije se smatra-lo pouzdanim, pa se Biblija na ovakva svedoåenja i ne poziva.

Neispunjena proroåanstva

Vejn Dæekson (Wayne Jackson) je u tekstu “Biblija - Bogom inspirisana: pre-gled dokaza”, objavljenom u ameriåkom Hrišñanskom kuriru, izneo tri pra-vila koja svako proroåanstvo mora da ispuni da bi bilo “ispravno”. Poreduslova da postoji definisano vreme i da ispunjenje bude potpuno, postoji ipravilo koje glasi: “Treba da sadræi precizne detalje, a ne maglovite, uopštene idaleke moguñnosti”. U daljem tekstu, u kome brani autentiånost proroåansta-va u Bibliji, ni sam Vejn Dæekson nije poštovao pravilo koje je propisao: zanjega, recimo, Psalmi (16:8-11), koje je pisao car David, sadræe precizne deta-lje o buduñem Isusovom vaskrsnuñu:

Svagda vidim Gospoda pred sobom: dok je on kod desnice moje, ne kolebamse. Zato se raduje srce moje i veseli duša moja, i spokojno telo moje diše. Jerti neñeš dušu moju Šeolu predati, neñeš dati da miljenik tvoj truljenje gle-da. Pokazañeš ti meni put æivota. Obilje radosti pred licem je tvojim, veånesu utehe u desnici tvojoj.

Nije se Vejn Dæekson sluåajno opredelio za ovo “proroåanstvo”, jer je i Luka(kroz reåi svetog apostola Petra) najpre citirao iste Psalme u Delima apostol-skim (2:25-28) i potom (2:31) zakljuåio:

To on uskrsenje Hristovo predvide i objavi, govoreñi da se neñe ostaviti du-ša njegova u Adu, niti ñe telo njegovo truljenja videti.

185Proroåanstva

Otkud uskrsenje Hristovo? Psalme je car David pisao u prvom licu, pa jeiznad svega jasno da je govorio o sebi a ne o Isusu. Apostol Petar ovo jepokušao da ospori, a kao argument izneo je åinjenicu da je David ipak umroi da je ukopan (Dela apostolska, 2:29), što ga je navelo na zakljuåak da nijemislio na sebe nego na Isusa. Moæemo li da se sloæimo sa ovako nategnutimobjašnjenjem? Teško, jer bez obzira na autoritet svetog Petra, David je nedvo-smisleno govorio o svojoj besmrtnosti. Pošto je ipak umro, to je samo dokazda je negde pogrešio. Ovo proroåanstvo je “ispunjeno” samo zahvaljujuñi Pe-trovim i Lukinim intervencijama, i ne postoji ni najmanji detalj koji bi ukazaona vezu izmeðu njega i Isusovog vaskrsnuña.

Sliåno vredi za veñinu proroåanstava iznetih u Bibliji. U Jevanðelju poMateju (2:17-18), na primer, opisano je kako je razljuñeni Irod naredio da sepobiju sva deca mlaða od dve godine, i dodao:

Tada se zbi ono što je javljeno preko proroka Jeremije koji reåe: Vrisakzaåu se u Rami, plakanje i jaukanje silno; Rahela za decom svojom plaåe, ine htede da se uteši, jer njih više nema.

Ovo je u Knjizi proroka Jeremije (31:15) zaista napisano, ali je kontekst pre-inaåen: Rahela jeste plakala “za decom svojom”, ali ne zato što su ona pobi-jena nego zbog raseljavanja Jevreja pod vavilonskim zarobljeništvom. Veñ u31:16 Gospod je teši obeñanjem da ñe se “deca” (što je u sklopu Jeremijinepriåe stilska figura za sav narod) “vratiti iz zemlje neprijateljske”, ali to Matejnije proglasio za proroåanstvo jer je iz konteksta izvadio samo ono što jepodræavalo tezu o ispunjenju Jeremijine vizije.

Proroåanska najava Isusovog roðenja u Betlehemu (Vitlejemu) uzima sekao primer taånog predskazanja ovog vaænog dogaðaja :

A ti, Betleheme Efrato, najmanji með’ hiljadama Judinim, iz tebe ñe me-ni iziñi onaj koji ñe Izraelom vladati, åije je poreklo od starih vremena, odiskonskih dana (Knjiga proroka Miheja, 5:2).

Matej se pozvao na ovo proroåanstvo u svom jevanðelju (2:5-6):

Rekoše mu: u Betlehemu, u Judeji; jer evo šta je preko proroka napisano: Iti Betleheme, zemljo Judina, nisi zaista najmanji izmeðu glavnih gra-dova Judinih; jer iz tebe ñe iziñi Voða koji ñe moj narod Izraela napasati.

Na prvi pogled reklo bi se da je reå o nepogrešivom proroåanstvu, ali paænjuprivlaåe naoko nevaæne intervencije koje je Matej uneo u jevanðelje. Zašto zaBetlehem, koji je u citiranom tekstu bio najmanji, menja navod tako da sadanije zaista najmanji, i šta znaåi ono Efrato, koje je promenjeno u zemljo Judi-na? Zašto je sveti Matej netaåno citirao proroka Miheja? Brojne rasprave vo-ðene su na ovu temu, a rezultati istraæivanja po mnogo åemu su zanimljivi.

186

Betlehem (Vitlejem) Efrato koga u “proroåanstvu” pominje Mihej nijegrad nego osoba, taånije glavešina porodiånog klana! Prva knjiga dnevnika(2:19 i 2:50-51) otkriva nam da je Halev, posle smrti æene Azuve, oæenioEfratu. Ona mu je, kao prvenca, rodila Ora, ovaj je imao sina Salmu, koji jena kraju dobio sina Betlehema. Otud je Matej morao da izostavi ono “Efrato”iz proroåanstva jer bi to paæljivom åitaocu razotkrilo Betlehemovu genezu, a“hiljade Judine” izbaåene su zato što bi bilo jasno da grad Betlehem nikakonije mogao da bude jedan meðu hiljadama drugih, jer je Judeja bila suvišemala i sadræala je premalo gradova da bi takva stilska figura bila moguña.

Zato se u nekim prevodima Biblije (kao što je Brentonov), knjiga proro-ka Miheja (5:2) prevodi kao: “A ti, Betleheme, kuño Efrate...” (And thou, Beth-lehem, house of Ephrathah...). Izraz kuña se u Hebrejskom åesto koristi da seoznaåi porodica ili klan, a nikako grad.

Od svih je najpoznatije proroåanstvo u kome prorok Isaija predskazujebezgrešno zaåeñe, Isusovo roðenje i njegovo ime (Emanuilo). Ponovo ga citi-ra Matej u svome Jevanðelju (1:22-23):

To je sve bilo da se ispuni ono što je Gospod javio preko proroka koji reåe:“Gle, devica ñe zatrudneti, i rodiñe sina, i njemu ñe nadenuti ime Ema-nuel”, koje znaåi: s nama Bog.

Knjiga proroka Isaije sadræi deo (7:14) u kome se taåno tako kaæe. Sve ostalone ide u prilog Matejevoj tvrdnji da je reå o proroåanstvu koje se na bilo kojinaåin odnosi na Isusa. Prvo, Isus verovatno nikada nije ni dobio ime Emanui-lo: u celoj Bibliji ovo ime pominje se samo tri puta, dvaput kod Isaije (u po-menutom delu proglašenom za proroåanstvo) i jednom kad ga Matej citira.Uzgred, ako umesto Matejevog svedoåenja uzmemo Lukino, anðeo je isprav-no prorekao devici Mariji: “I evo zatrudneñeš i rodiñeš sina, i nadenuñeš muime Isus”, (Jevanðelje po Luki, 1:31) ali je to retrodatirano proroåanstvo jer jeLuka svoje jevanðelje pisao posle Isusovog raspeña. Ovo potvrðuje indika-tivnu åinjenicu s kojom ñemo se åesto susretati, ne samo kod biblijskih negoi kod ostalih proroåanstava: sva retrodatirana proroåanstva, bez izuzetka, nepo-grešivo su “ispunjena”!

Matejeva tvrdnja, da pomenuto proroåanstvo treba shvatiti kao najavuIsusovog roðenja, ima više nedostataka, a mi ñemo pomenuti samo još jedan.Ovaj citat, naime, uopšte se ne odnosi na Isusa niti na bilo koju osobu iz da-leke buduñnosti, nego na proroåanstvo (uzgred, dobrim delom neispunjeno)koje ni po åemu ne izlazi iz konteksta dogaðaja toga vremena (osmi vek preHrista). Knjiga proroka Isaije (glave 7-12) i Druga knjiga dnevnika (glava 28)precizno nam opisuju o åemu je reå. Evo saæetog pregleda dogaðaja koji suod vaænosti za razumevanje ovog proroåanstva.

187Proroåanstva

188

Naglo širenje i jaåanje Asirske imperije predstavljalo je pretnju severnimsusedima, Izraelu i Siriji. Zato su oni ušli u savez kako bi ujedinjeni poraziliAsirce. Ali za leðima im je bila Judeja, pa su izraelski i sirijski carevi pozvalijudejskog cara Ahaza da se prikljuåi ovoj palestinskoj alijansi koja bi delovalaprotiv Asiraca. Ahaz je ovaj poziv odbio åime se automatski deklarisao kaoprotivnik izraelsko - sirijske alijanse. Zbog toga se oåekivalo da Judeja, kaoslabiji protivnik, postane njihova prva meta.

Strah je zavladao kod Judejaca. Da bi umirio cara Ahaza, prorok Isaijamu je rekao da nema razloga za strah jer mu se javio Bog i poruåio da ñe mupomoñi u ovoj borbi. A znamenje koje treba da umiri Ahaza biñe to što ñe,nakon što se Isaija “pribliæi proroåici” (Knjiga proroka Isaije, 8:3) ona roditi si-na! Ovo se, istina, i ostvarilo (kao da je åudno što je Isaija, ærtvujuñi se za zna-menje, “pristupio” devojci pa je ona posle devet meseci rodila sina), ali sve tonema nikakve veze sa Isusom. Zanimljivo je da Isaija nije dao svome detetuime Emanuilo (kao što je sam predskazao) nego ga je, navodno po sugestijikoju je dobio od samog Boga, nazvao Maher-Šalal-Kaš-Baz, što znaåi Poæurina plen, pohitaj u pljaåku (Isaija, 8:3). Sve u svemu, uzimanje ovog proro-åanstva za dokaz da je Isusovo roðenje najavljeno celih sedam vekova ranije,u suprotnosti je sa åinjenicama. Tim pre što njime navodno najavljuje bez-grešno zaåeñe, a Isaija u svojoj knjizi (8:3) jasno je rekao “Pribliæih se proroåi-ci, i ona zatrudne i rodi sina”. Vuk Stefanoviñ Karadæiñ je u prevodu Novogzaveta na mestu na kome se Matej poziva na Isaijino proroåanstvo (1:23)upotrebio kompromisni termin “Djevojka ñe zatrudnjeti”, (što je prihvañeno iu prevodu Svetog arhijerejskog sinoda SPC) ali skoro svi prevodi sa engles-kog govornog podruåja navode “The virgin shall conceive”, što znaåi “nevinadevojka” ili “devica” ñe zatrudneti. Ovaj poslednji izraz upotrebio je i dr LujoBakotiñ u svom prevodu Biblije (koji smo, kao najrazumljiviji i najbliæi da-našnjem jeziku, koristili u svim citatima).

Iako je sveti Matej preinaåio kontekst ovog proroåanstva, pogledajmobar da li se ono ispunilo u okvirima svoga vremena, na koje se i odnosi.

Teško da se moæe govoriti o ispunjenju, jer nam Druga knjiga dnevnika(28:6-8) govori da su vojske Izraela i Sirije u jednom danu pobile 120 000Judejaca i povele u zarobljeništvo 200000 æena i dece! Istina, posle nekog vre-mena došlo je do preokreta ali ne uz boæiju pomoñ kako je prorok Isaija toprorekao, nego zato što se Ahaz, umesto za religijsko, opredelio za politiåkorešenje: podmitio je Asirskog kralja zlatom i srebrom, åime je stupio u savezsa Asirijom. Posle toga, vojno nadmoñniji Asirci porazili su izraelsko-sirijskualijansu. Svih 200000 robova bilo je i pre ove pobede osloboðeno zahvaljujuñi“diplomatskoj” akciji proroka Odida (Druga knjiga dnevnika, 28:9-15). Ipak,za 120 000 pobijenih ljudi bilo je kasno-njih ništa nije moglo da vrati u æivot.

Najpribliænije ispunjeno biblijsko proroåanstvo koje su analitiåari pro-našli potiåe iz Knjige proroka Jeremije (25:11-12), gde je opisan poraz i odvo-ðenje u ropstvo Jevreja od strane Vavilonaca 586. godine pre nove ere:

Sva ñe ta zemlja biti pustoš i åudo, i ti ñe narodi sluæiti sedamdeset godi-na kralju Babilonskome.

Ali kad se navrši sedamdeset godina, onda ñu kazniti cara Babilonskoga ionaj narod, govori Gospod, za bezakonja njihova; kazniñu zemlju Haldej-sku, i obratiñu je u pustoš veånu.

Ovo proroåanstvo govori o odvoðenju Jevreja u ropstvo, što se dogodilo 586.godine pre Hrista, kad su Vavilonci uništili Jerusalim. Ipak, uz malo dobrevolje, mogli bismo da smestimo njegov poåetak u 605. godinu pre Hrista kadje, u prvoj godini svoje vladavine, vavilonski car Navuhodonosor porazioegipatsku vojsku i pokušao prvi napad na Jerusalim. Dominacija Vavilonazavršena je u oktobru 538. godine, kad ga je persijska vojska konaåno porazi-la i car Kir trijumfalno ušao u osvojeni grad. To bi bilo 67 godina “sluæenjanaroda caru vavilonskom” što se ne slaæe sa proreåenih 70 godina. Ali poštosu Jevreji osloboðeni tek 536. godine, kad je Kir objavio svoj dekret u komeje dozvolio robovima da se vrate u Jerusalim (Knjiga Jezdrina, 1:3), doñiñemo do perioda od 69 godina. Ako se zanemari åinjenica da su poslednjedve godine oznaåile sluæenje caru persijskom, a ne vavilonskom, ovo Jeremiji-no proroåanstvo moglo bi se uzeti kao priliåno taåna najava jevrejskog rops-tva. Neki analitiåari su ovo proroåanstvo proglasili za jedino ispunjeno iz celeBiblije, ali ima i takvih (Farell Till) koji se sa ovim nisu sloæili jer su se uspro-tivili pristrasnom podešavanju cifre. Treba ipak u odbranu ovog proroåan-stva reñi da su tada vaæili razliåiti kalendari u kojima poåetak godine nijeraåunat od istog dana, pa je postojala moguñnost da je prorok uzimao u obzirkalendar u kome je proroåanstvo dao na kraju, a Kir izdao dekret poåetkomgodine. Pod tim uslovom stigli bismo do famozne cifre od 70 godina, ali odproroka kroz koga govori sam Bog moglo bi i više da se oåekuje.

S obzirom da se pad Jerusalima oåekivao i da je njegovo osvajanje odstrane Vavilonaca bilo samo pitanje vremena, za njega je vezan veliki brojproroåanstva. U jednom od njih prorok Jeremija proriåe Judejskom caru Se-dekiji da ñe ga zarobiti vavilonski kralj, ali da nema razloga za zabrinutost jerga on neñe ubiti nego ñe mu smrt biti laka i åasna:

Ali åuj reå Gospodnju, Sedekija, kralju Judin; ovako govori Gospod za te:Neñeš poginuti od maåa. Umreñeš na miru, i kao što pališe mirise ocimatvojim, ranijim kraljevima, koji su pre tebe bili, tako ñe paliti i tebi, i opla-kañe te govoreñi: jaoh gospodaru! jer ja izgovorih ovu reå, govori Gospod.(Knjiga proroka Jeremije, 34:4-5)

189Proroåanstva

Jerusalim je, naravno, pao i car Sedekija je zarobljen, ali kako je završio æivot?I o tome nešto kasnije u istoj knjizi svedoåi prorok Jeremija:

Kralj Babilonski dade poklati sinove Sedekijine na njegove oåi, i dade pokla-ti i sve poglavice Judine. Zatim uåini da se Sedekiji iskopaju oåi, i svezanau dvoje bakrene verige odvede ga u Babilon i metnu ga u tamnicu, gde ostado dana smrti svoje. (Knjiga proroka Jeremije, 52:10-11)

Ako je Sedekija ovako “umro na miru”, onda nije lako ni zamisliti kakva biga sudbina snašla da mu je Jeremija prorekao tešku smrt.

U “proizvodnji” proroåanstava, åest manir koji su pisci Novog zavetaimali bio je da pronaðu neku reåenicu u Starom zavetu koja je odgovarala ne-kom od kasnijih dogaðaja i proglase je za proroåanstvo bez obzira što je onapisana u formi hronike i odnosila se na nešto što nema nikakve veze s timdogaðajima. Ovaj recept åak je i lakši nego što na prvi pogled izgleda. Akose, recimo, prisetimo teške oskudice koja je u Sarajevu pod ratnom opsadomdovedena do vrhunca u zimu 1993. godine, lako ñemo nobelovca Ivu Andriña(1892-1975) proglasiti za proroka jer je u romanu “Omerpaša Latas” nekolikodecenija unapred do tanåina opisao sve patnje civilnog stanovništva:

Kakav je mesec februar te godine u Sarajevu, to je teško zamisliti i nemo-guñe opisati. Åim je prošao, ono što je najgore bilo u njemu zaboravljenoje. Ali nekad, dok je postojao i trajao, taj mesec je bio strašan i svakom æi-vom stvoru izgledao beskrajan i neizdræljiv.

Ograniåenja i oskudica vladaju gotovo u svima, a glad i bolest u mnogimaod njih. Studeno i posno. Ogreva nema, ni volje ni moñi da se kupi ili do-nese. Ljudi razvaljuju ograde i seku jedini dud u avliji, noñu se åuje kakoprigušeno puca daska koju neko krade u susedstvu. Seljak ne silazi u grad,a iz grada se ne moæe nikud. Vreme podesno za crne misli, ruæne i bezumnepostupke.

Ko je govorio kroz proroke?

Biblijski proroci su tvrdili da kroz njih govori Bog. Veliki broj današnjih “pro-roka” tvrdi isto, ali njih malo ko shvata ozbiljno. Zašto se današnja “bogo-javljanja” olako proglašavaju za halucinacije i simptome psihiåkih oboljenja,a drevni proroci se poštuju i izuåavaju bez kritiåke analize taånosti njihovihproroåanstava? Crkva je doskora surovo kaænjavala i najmanju sumnju u is-tinitost Biblije i zabranjivala kritiåka pitanja, a strahopoštovanje je hiljadamagodina usaðivano u ljudski duh. Svaki pokušaj analize proroåanstava uzpoštovanje åinjenica uglavnom se proglašava za nepoštovanje Boga i jeres,pa se vernicima sugeriše “zatvaranje ušiju” pred svakom argumentacijom.

190

A kakav kritiåki prilaz proceni taånosti proroåanstava sugerišu samistvaraoci Biblije? U Petoj knjizi Mojsijevoj (18.21), sam Gospod Bog krozMojsija postavlja pitanje “Kako ñemo poznati reåi koje nije Gospod rekao?” i veñu sledeñem pasusu (18.22) odgovara:

Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne ispuni se, to je reåkoju nije rekao Gospod. To je iz drskosti rekao onaj prorok: ne boj ga se.

Nema sumnje, kad se pravila ovako postave, promašaja ne moæe da bude.Ipak, da bi se otklonila svaka dilema, u prethodnom pasusu (18.20) nedvo-smisleno je odreðeno kakva ñe sudbina snañi onoga ko laæno prorokuje (dru-gim reåima, åija se proroåanstva ne ispune):

Ali prorok koji bi se usudio govoriti u moje ime reå koju ja njemu nisamzapovedio da izgovori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, taki prorokñe se kazniti smrñu.

Zaista je bilo samozvanih proroka koji su proglašeni za laæne i platili glavombavljenje ovim poslom. Oni sreñniji (ili veštiji), umesto toga, slavljeni su i poš-tovani, a da nisu bili ništa uspešniji od prvih. Verovatno je da se razjašnjenjeovoga više tiåe politike nego religije; prorok koji je dovoljno “vidovit” da znašta odgovara potrebama klase na vlasti, imañe sve privilegije pa ñe se njego-va proroåanstva vremenom doterivati ili ñe se bar nañi vešta tumaåenja kojañe sugerisati da su ispunjena. Nedostaci tih tumaåenja i “pukotine” u njimapokrivañe se neprestanim ponavljanjem teze da su proroåanstva ispunjena,kao i dogmatskim zaziranjem od detaljnih analiza.

Naravno, ovde nismo pomenuli sva biblijska proroåanstva, nego smodali samo kratku ilustraciju najpoznatijih kako bismo videli do kakvih rezul-tata dovodi njihova malo paæljivija analiza. Treba ipak reñi da je jedan manjibroj proroåanstava delimiåno ispunjen; naveli smo 70 - godišnje ropstvo izknjige proroka Jeremije, koje je najpoznatiji primer kakvog - takvog ispunje-nja. U tako velikom broju moralo je da se naðe i nekoliko sreñnih koincidenci-ja, naroåito uz moguñnost da se za proroåanstvo proglasi bilo koja od nekoli-ko desetina hiljada reåenica i da se po potrebi slobodno izvuåe iz konteksta.

U Bibliji se pominju 34 proroka. Petorica od njih (Semaja, Natan, Gad,Ido i Jehu) napisala su knjige, ali one nisu našle svoje mesto u Bibliji zbogåega im se gubi svaki trag - nije poznato da li su one prosto izgubljene ili jeto bila odluka cenzora Biblije. Ma kakva sudbina da ih je snašla, velika ješteta što ih nemamo jer za istoriåare Biblija je dokument od neprocenjivevrednosti, ne zbog åuda i proroåanstava koja opisuje nego zato što ona pred-stavlja dragocenu hroniku dogaðaja iz toga vremena i autentiåno svedoåenjeo raðanju jedne kulture.

191Proroåanstva

Smak sveta

Ništa nije veåito. Knjiga koju dræite u rukama jednom ñe se pretvoriti u prahi molekule njenih listova vetar ñe odneti negde daleko. Grad u kome æivimopostañe niz sumornih ruševina, tada više neñe postojati naši bliski roðaci iprijatelji, a ni nas neñe biti. Åak ñe i Zemlja jednom prestati da se obrñe okosvoje ose i ni po åemu neñe liåiti na planetu kakvu poznajemo.

Sve je izvesno, osim jednog: Kada ñe to biti? Za godinu, dve, ili za mili-on godina? Moæda neñete uspeti ni da proåitate ovu stranicu do kraja prenego što se to dogodi. Zaista, zna li neko kad ñe nastupiti kraj sveta?

Mnogi ljudi mislili su da znaju odgovor na to pitanje. Neki od njih izra-åunali su to na samo njima poznat naåin, neki su videli znake i rastumaåili ih,a nekima se Bog javio i saopštio im svoju nameru. Sreñom, pokazalo se da ni-ko od njih nije bio u pravu, bar od onih koji su tvrdili da ñe kraj nastupiti predanašnjeg dana.

A hoñe li do toga doñi u skoroj buduñnosti? Niko ne zna sigurno, ali jemalo verovatno. Ne treba sumnjati u to da su svi dosad objavljeni naåini“izraåunavanja” ovog dana netaåni i proizvoljni, kao ni da su zasnovani nafikcijama i sumanutim idejama svojih autora. Ako sudimo po ispunjenju dosad objavljenih proroåanstava, mirne savesti moæemo da tvrdimo da ni onekoje se odnose na blisku buduñnost nisu taåne. Imamo razloga da verujemoda ñe biti dovoljno vremena ne samo da proåitamo ovu stranu nego i celuknjigu do kraja. Reke ñe još dugo teñi svojim koritima i mnoge generacije po-sle nas gledañe izlazak i zalazak Sunca.

Analitiåari su prikupili nekoliko hiljada proroåanstava koja najavljujusmak sveta. Neki ljudi nisu verovali ovim najavama, ali neki jesu. Efekti nji-hovog verovanja bili su uglavnom lokalni, ali su neke reakcije bile veomadramatiåne, sa masovnom histerijom, pa i grupnim samoubistvima.

Najstarija poznata najava smaka sveta datira iz 2800-te godine pre No-ve ere. Na asirskoj glinenoj ploåi sledeñim reåima se najavljuje apokalipsa kaokazna za moralno propadanje koje je zahvatilo ljude:

Zemlja se izobliåila poslednjih dana. Najave govore da se svet sve bræe pri-miåe svom kraju. Korupcija i odsustvo morala glavni su znaci.

Ovo moralno opravdanje biñe model na kome ñe se zasnivati i mnoga kasni-ja proricanja smaka sveta. Osim toga, najavljivañe se i pojava Antihrista, kaoi drugi dolazak Isusa Hrista, novi Veliki potop (ovoga puta bez Nojevebarke), ili neka druga kataklizma. U novije vreme, zahvaljujuñi prodoru pse-

192

udonauke, u modu ulaze najave kosmiåkih tragedija - sudari sa nebeskim te-lima, transformacija Mleånog puta u kvazar, crna rupa koja ñe progutatiZemlju i sliåno. Kad su u modu ušli svemirski brodovi i leteñi tanjiri, savre-meni proroci su predskazivali dolazak vanzemaljske civilizacije koja ñe nasporobiti ili uništiti, a tokom perioda hladnog rata veliki broj apokaliptiånihpredskazanja imao je u svom scenariju nuklearnu katastrofu.

Najava smaka sveta u godini koja se iskazuje “okruglim” brojem nijeizum dvadesetog veka. Još 634. godine pre Nove ere, Rimljani su oåekivali dañe njihov grad biti sravnjen sa zemljom jer je to bila 120. godina od osnivanjaRima (1. godina AUC, ab urbe condita, isto je što i 753. godina pre Hrista).Zašto baš 120? Zato što je postojao mit po kome je 12 orlova Romulu otkriloåarobni broj u kome se krije tajna trajanja njihovog grada, a svaki orao, po tu-maåenju ondašnjih mistika, predstavljao je po 10 godina. Kad se to pokazalokao laæna uzbuna, smak sveta je najavljen godine 365. AUC (389. pre Hrista)jer toliko dana ima u godini, pa 1000. AUC (247. posle Hrista) i tako dalje.

Godine 500. posle Hrista takoœe je najavljena kataklizma jer je rimski te-olog Sextus Julius Africanus objavio uåenje po kome je to 6000. godina odstvaranja sveta. Smatralo se da ñe tada Isus siñi na zemlju i da ñe to biti krajsveta kakvog mi poznajemo. Mnoge kasnije najave takoœe su se zasnivale na“okrugloj” godini od stvaranja sveta, mada je ta referentna godina varirala uzavisnosti od trenutno aktuelnog uåenja.

Svaki put kada je svet preæiveo “okruglu” godinu, smak sveta je najav-ljivan 33 godine kasnije, jer je ta godina opet bila zaokruæena, ovoga puta ra-åunato od Hristovog raspeña.

U spisima iz 793. godine toledski biskup Elipandus opisao je paniku unarodu do koje je doveo govor jednog španskog monaha. On je 6. aprila tegodine rekao da je to poslednji dan i da ñe u ponoñ doñi do smaka sveta. Pa-nika je trajala celu noñ i ljudi su besciljno jurili pokušavajuñi da uteknu oduæasa koji ih åeka. Spis se završava time što je Hordonije, jedan od meštana,u zoru povikao: “Hajde da jedemo i pijemo, pa da umremo siti”.

Veliki broj priåa opisuje masovnu paranoju koja je vladala uoåi 1000. go-dine. Legenda kaæe da je panika zahvatila celu Evropu nekoliko godina una-pred. Treba reñi da ima i istoriåara koji smatraju da ta godina nije donela ništaviše straha nego bilo koja druga “okrugla” godina, tim pre što je u to vrememalo ljudi znalo da kaæe u kojoj se godini vremenski nalaze. Ipak, saåuvanisu spisi u kojima se baš za tu godinu najavljuje Isusov dolazak. Kasnije se po-javljuju spisi kojima se Isusov silazak sa neba najavljuje za 1033. godinu. Bur-gundijski monah Radulf Glaber slikovito opisuje psihozu straha u narodukoja je trajala neprekidno od 1000. do 1033. godine.

193Proroåanstva

194

Londonski astrolozi su sedam meseci unapred izraåunali da ñe do sma-ka sveta dovesti Veliki potop koji poåinje 1. februara 1524. Oko 20 000 ljudipobeglo je iz svojih domova, ponevši sa sobom rezerve hrane. Mnogi su ušliu åamce i mudro åekali potop na Temzi. Ironijom sudbine, toga dana u Lon-donu nije bilo ni kiše. Posle ovoga, isti astrolozi priznali su grešku i sa si-gurne distance od 100 godina najavili veliki potop za 1. februar 1624.

Francuski teolog Pjer d’Ajli (Pierre d’Aily) je 1400. godine napisao da ñesmak sveta nastupiti 1555, jer se tada po njegovoj raåunici navršava 7000. go-dina od stvaranja sveta. Ovo moæda ne bi bilo vredno pomena da d’Ajlijevouåenje nije imalo snaæan uticaj na Kristofera Kolumba, koji je naåinio svojekalkulacije i u Knjizi proroåanstava objavio da je, po njemu, svet stvoren 5343.godine pre Hrista pa ñe do njegovog kraja doñi 1658. godine.

Rabin Sabatai Zevi iz Smirnije (Turska) otkrio je da ñe se Mesija (koji ñe,naravno, biti otelotvoren u samom Zeviju) pojaviti 1666. godine. Mada je zasobom veñ imao nekoliko neostvarenih proroåanstava, sakupio je dosta sled-benika. Uhapšen je, optuæen zbog “izazivanja nereda” i dato mu je da biraizmeœu prihvatanja Islama i smrtne kazne. Izabrao je Islam, što je bila prak-tiåna odluka, mada ne baš u maniru Mesije.

Dæon Nepier (John Napier) je matematiåar koji je izumeo logaritmova-nje. On je svoj talenat iskoristio da izraåuna godinu u kojoj ñe nastupiti smaksveta. Najpre je to bila 1688. pa, pošto se tada ništa znaåajno nije dogodilo,oglasio je da ñe to biti 1700 godina.

Proroåica Dæoana Sautkot (Joanna Southcott) objavila je da je u drugomstanju i da nosi Isusa Hrista koga ñe roditi na Boæiñ, 25. decembra 1814. godi-ne i da ñe taj drugi Isusov dolazak biti poåetak kraja. Svedoci su tvrdili da jezaista bila trudna, mada je bila stara 64 godine i klela se da je devica. Na Bo-æiñ je, umesto da se porodi, umrla! Autopsija je pokazala da nije bila trudna.

Viljem Miler (William Miller), voða Mileritske sekte, objavio je rezultatesvojih proraåuna po kojima ñe ñe se Isus Hristos vratiti na Zemlju izmeðu 21.marta 1843. i istog dana sledeñe godine. Po isteku ovog perioda, sekta jezapala u krizu poverenja svojih sledbenika, ali je iz nje izašla zahvaljujuñiuticajnom ålanu Semjuelu Snou (Samuel Snow). On je pronašao grešku uMilerovim proraåunima i najavio da ñe kraj sveta biti 22. oktobra 1844. godi-ne. Miler je toga dana sakupio ålanove sekte i poveo ih na planinu sa koje ñese svojim oåima uveriti da ovoga puta nema omaške. Veñ sutradan, ovaj do-gaðaj dobio je naziv “veliko razoåaranje”.

Preko 100 ålanova sekte Ruska braña i sestre crvene smrti izvršilo je sa-moubistvo 13. novembra 1900. godine, jer su oåekivali da ñe toga dana biti

smak sveta. Ovaj manir ñe, naæalost, još nekoliko puta biti ponovljen u dru-gim svetskim sektama.

Halejeva kometa se pojavila 1910. godine i sa sobom donela strah da ñe18. maja otrovati sva æiva biña jer ñe tada Zemlja navodno proñi kroz njen reppun cijanida. U Nemaåkoj su prodavane dopisnice na kojima je bilo naštam-pano “Kraj sveta 18. maja”, kao i tablete koje su åinile ljude otpornim naotrovni gas (ili su tako bar tvrdili njihovi prodavci).

Ameriåka proroåica Dæin Dikson (Jean Dixon), o kojoj opširnije govori-mo na kraju ovog poglavlja, najavila je da ñe Antihrist biti roœen 5. februara1962. godine. Zbog autoriteta proroåice, verovanje u ovo i danas je veoma ra-šireno kod poklonika Novog doba. Ona je takoðe najavila drugi Hristov do-lazak za period izmeðu izmeœu 2020. i 2037. godine.

UFOlog Dæordæ Van Tasel (George Van Tassel) obelodanio je rezultatetelepatskog dijaloga sa vanzemaljcem koji se zove Aštar. Tasel je tvrdio da ñe20. avgusta 1967. godine SSSR izvršiti nuklearni napad na Ameriku i da ñe todovesti do treñeg svetskog rata i do uništenja sveta. Pošto se ta najava poka-zala kao netaåna, drugi UFOlog, Robin Mek Ferson (Robin McPherson) oba-vio je telepatski razgovor sa još jednim vanzemaljcem, po imenu Oks-Ho. Onmu je poverio tajnu da je ovaj napad odloæen za 22. novembar 1969. godine.

Dæim Dæons (Jom Jones), osnivaå sekte Hram naroda (People’s Temple),bio je dobitnik mnogih nagrada za humana dela, pa mu je dat i mandat ugradskoj vladi San Franciska. Bio je opsednut vizijom nuklearnog rata koju jeimao u mladosti. Ideja sa kojom je osnovao sektu bila je da spase jedan brojljudi od sigurnog uništenja åoveåanstva do koga ñe dovesti treñi svetski rat.Meðutim, paranoja koja ga je sve više opsedala uåinila je da sebe vidi kao bo-æanstvo i zbog njegovog ponašanja napustilo ga je dosta ålanova, a broj ne-prijatelja i kritika upuñenih na njegov raåun sve više je rastao. Zato je Dæonspoveo preostale ålanove u Gijanu, gde je osnovao koloniju Dæonstaun (Jones-town) u kojoj su obitavali ålanovi sekte. Oni ñe, po Dæonsovoj tvrdnji, jedinina svetu preæiveti nastupajuñu nuklearnu katastrofu. Meœutim, njegova pa-ranoja sve više je pokazivala svoje opako lice i jedan broj ålanova je iskoris-tio posetu ameriåkog kongresmena ne bi li pokušao da pobegne iz kolonije.Naoruæani Dæonsovi åuvari su reagovali i åetvorica “dezertera” su ubijena, auz njih i sam kongresmen. Dæons je dobro znao šta ga posle toga åeka i nare-dio da svi ålanovi sekte popiju otrov. Oni koji na to nisu pristali, našli su smrtpod paljbom åuvara. Æivot je izgubilo 913 ljudi, od toga oko 300 dece mlaœeod 18 godina. Bilo je to 18. novembra 1978. godine.

Edgar Vajznant (Edgar C. Whisenant) objavio je knjigu 88 razloga zaštoñe Dan spasenja biti 1988, koja je odmah postala bestseler. U njoj je izneo

195Proroåanstva

tvrdnju da ñe to biti 13. septembra 1988, a posle toga je pomerao datume, naj-pre na 15. septembar pa na 3. oktobar iste godine. Pošto su i ti dani prošli kaoi svi drugi, objavio je knjigu Konaåni usklik: Dan spasenja 1989!

Pastor Dæon Hinkl (John Hinkle) tvrdio je da mu se Bog javio i rekao dañe 9. juna 1994. godine “oåistiti svo zlo sveta”. Toga dana se, naravno, ništaposebno nije dogodilo pa je Hinkl izjavio da je to samo poåetak i da se najav-ljena stvar veñ uveliko dogaœa, samo u nevidljivoj ravni (moæe li neko da do-kaæe suprotno?)

Sestra Marija Gabrijel Paprocki (Marie Gabriel Paproczki) objavila je još19. jula 1993. podatak da ñe kometa udariti u Jupiter nešto pre 25. jula slede-ñe godine, što ñe izazvati “najveñu kosmiåku eksploziju u istoriji åoveåan-stva” i smak sveta. Nije se dogodilo ništa znaåajno za æivi svet na Zemlji, alije dæinovska kometa zaista udarila u Jupiter 16. jula 1994. To je izazvalo bur-nu reakciju u štampi i donelo veliki publicitet sestri Paprocki. Malo ko je ta-da preneo i informaciju da je ona to proroåanstvo izrekla dva meseca posleobjave astronoma Brajana Mardsena (Brian Mardsen) da ñe se kometa Šu-mejker-Levi 9 (Shoemaker-Levy 9) toga dana sudariti sa Jupiterom.

U martu 1997. godine Sunåev sistem posetila je kometa Hale-Bopp. Kaoi Halejeva, i ona je donela proroåanstvo o smaku sveta, ali ovoga puta sa tra-giånim ishodom. Sve je poåelo kad se astronomu - amateru Åaku Šremeku(Chuck Shramek) uåinilo da u repu komete vidi “objekat sliåan Saturnu”. Ovavest najpre je obišla svet i pojavilo se mnogo smelih pretpostavki o porekluzagonetnog objekta, ali sve je ubrzo demantovano jer se pokazalo da je to bi-la obiåna zvezda. Kao i mnogo puta ranije (a i kasnije), dalji razvoj dogaðajapokazao je da nije nimalo lako zaustaviti glasine o paranormalnim pojavamakad jednom poånu da se šire...

Posle ovoga, najpre je Riåard Majkl Šiler (Richard Michael Schiller), po-znat kod poklonika Novog doba pod pseudonimom Eliyehova, proglasio za-gonetni objekat “sliåan Saturnu” za asteroid koji ñe doneti kataklizmiåke pro-mene na Zemlji, a da ñe smak sveta doñi 9 meseci kasnije, kad Zemlja budeprolazila kroz zatrovani rep komete. Ništa novo u odnosu na neispunjenoproroåanstvo koje se odnosilo na Halejevu kometu iz 1910. godine!

Ålanovi sekte Nebeska kapija (Heaven’s gate) imali su nešto drugaåijatumaåenja objekta koji je video Åak Šremek. Za njih, to je bio svemirski brodvanzemaljske superinteligentne civilizacije, koji ñe primiti na sebe svakogako u odreœeno vreme napusti ovaj svet. Oni su smatrali da je taj vremenskiokvir izmeœu 24. i 26. maja 1997. godine, i u tom periodu 38 ålanova sekteizvršilo je samoubistvo. Pored svakog od njih bio je prtljag spremljen za put.

196

Ålanovi sekte Sunåani hram (Solar Temple), koje je predvodio nemaåkipsiholog Heide Fittkau-Garthe, oåekivali su da ñe se 8. januara 1998. godineu 8 satu ujutro dogoditi smak sveta i da ñe spas nañi samo onaj ko u odreœe-no vreme izvrši samoubistvo, jer ñe time biti premešten na spasilaåki vanze-maljski svemirski brod. Za ovo su odabrali Tenerife, na Kanarskim ostrvima,ali ih je u oåekivanju pravog trenutka za samoubistvo iznenadila i uhapsilalokalna policija. Cela sekta (ukupno 31 ålan), umesto na vanzemaljskom bro-du, našla se u zatvoru.

Od svih sekti, po broju najavljenih predviðanja smaka sveta prednjaåeJehovini svedoci. Oni su prognozirali Sudnji dan za 1874, 1878, 1881, 1910,1914, 1918, 1925, 1941, 1975, 1984 i 1999. godinu.

Stigla je i famozna 2000. godina. Ni Isus ni Antihrist nisu sišli na Zem-lju, Sunce nije eksplodiralo, Severni i Juæni pol nisu izmenili mesta, nuklear-ni projektili nisu ispaljeni. Nisu se srušili ni avioni ni sateliti, svetski ekonom-ski sistem nije doæiveo krah, a elektriåna energija nije nestala u celom svetu.Åak i kompjuteri rade.

Zaista ima neåeg fascinantnog u nizu nula kojima se taj broj ispisuje. Ve-kovima unazad smak sveta je najavljivan baš za tu godinu. Na åaroliju ovecifre nije bio otporan ni Isak Njutn (Isaac Newton), jer je u knjizi Zapaæanja oDanilovim proroåanstvima i o apokalipsi po svetom Jovanu predvideo da ñeIsus Hristos siñi na Zemlju taåno 2000. godine.

Najavljeno je mnogo toga, ali se ništa posebno nije dogodilo. Åak se i zaåuvenu grešku u nekim “na brzinu” pisanim kompjuterskim programima (ukojima se godina memoriše sa samo poslednje dve cifre, pri åemu se za prvedve podrazumeva “19”), zvanu milenijumska buba ili “greška Y2K”, isposta-vilo da je strah bio neosnovan. Neki su tvrdili da je milenijumska buba deoplana koji je Bog sproveo da bi åoveåanstvo konaåno priveo kraju. Mediji suprenosili prognoze struånjaka da ñe ova greška dovesti do teških softverskihhavarija na svim informatiåkim sistemima pa su vlasnici odvojili pozamašnasredstva da se posledice koliko - toliko ublaæe, a sada je od svega toga ostaosamo utisak da su taj strah širili sami informatiåari jer su videli moguñnostda deo sredstava sliju u svoje dæepove. Da li su time pokazali da su nauåili iponešto od “prodavaca magle” u domenu paranormalnog?

Postoji još mnogo proroåanstava koja smak sveta predviðaju u bliskoj ilidalekoj buduñnosti. Od svih ovih najava pomenuñemo samo jednu, i to jedi-nu koja ñe se, po svoj prilici, i ostvariti. Prognoza se odnosi na 4 500 000 000(åetiri milijarde i petsto milionitu) godinu. Tada ñe se, u jedinom nauånomproroåanstvu, Sunce pretvoriti u crvenog dæina i progutañe Merkur, Veneru,Zemlju, a verovatno i Mars. Biñe to pravi smak sveta.

197Proroåanstva

Nostradamusova proroåanstva

Ako se izuzmu biblijski proroci, najpoznatiji prorok u istoriji je francuskilekar i astrolog iz 16. veka Nostradamus (1503-1566). On je prorekao svevaænije svetske dogaðaje: ratove, katastrofe, pojavu Napoleona i Hitlera, padSpejs Šatla - jedino je u svojim proroåanstvima propustio åinjenicu da ñeposle skoro pola milenijuma od njegovog imena biti napravljena vrlo tiraænai unosna industrija.

Nostradamus je iza sebe ostavio neka delakoja se bave medicinskim pitanjima (koja, narav-no, danas malo koga interesuju), kao i neka lite-rarna dela koja su u isto vreme i proroåanska. Ta-kozvane prognostikacije odnose se samo na do-gaðaje za jednu godinu unapred, pa ni to danasnije zanimljivo, ali je zato interesovanje za njego-vih 10 centurija (ili stoleña, nazvanih tako zbog to-ga što svako sadræi po 100 proroåanstava pisanihu po 4 stiha) zaista veliko. Osim ove forme, kojase zove katrena, Nostradamus je za svoja pro-roåanstva ponekad koristio i formu od 6 stihova.

Izvori iz kojih dobijamo Nostradamusova proro-åanstva jesu originalni spisi, tako da ovde nemaretrodatiranih proroåanstava; jedini problem je

što skoro nigde nema preciznih vremenskih odrednica, pa je nemoguñe pro-ceniti da li su predskazanja ispunjena ili nisu. Postoji manje od deset dati-ranih proroåanstava i moæe se dati ocena da su ona uglavnom neispunjena.

Samo u dva proroåanstva precizno je navedena godina u kojoj treba oåe-kivati ispunjenje. Jedno od njih navodi jul 1999 (uz malo “natezanja” oko ka-lendara moæe da se shvati i kao avgust) i mnogi su ga tumaåili kao najavusmaka sveta. Baš ništa vredno paænje nije se tada dogodilo, osim što je do-bro profitirala industrija koja raåuna na ljudsku lakovernost. Recimo, francu-ski proizvoðaå modnog rublja “Triumph” poåetkom leta te godine ostvario jeneoåekivano dobru prodaju specijalnog æenskog “grudnjaka za sudnji dan”.

S obzirom na popularnost ovih proroåanstava, nije åudo što su onapostala pravi intelektualni izazov za veliki broj ljudi. Neki su åak smatrali dasu Nostradamusova proroåanstva pisana u šifrovanoj formi, pa su poku-šavali da otkriju “kljuå” za dekodovanje. Savremeni analitiåar Piter Leme-sirije u knjizi “Nostradamusova proroåanstva - stvarnost i mit” napisao je:

198

Nostradamus

Åinjenica da bi proroåanstva mogla da budu kodirana ne znaåi i da jesu!Oni koji razvijaju specijalne šifre za åitanje Nostradamusa i onda ih pri-menjuju na njegova proroåanstva obiåno na kraju otkriju u njima svoje, ane njegove ideje.

Problem koji se postavlja pred svakog istraæivaåa-amatera jeste u tome što seNostradamusova dela do te mere falsifikuju i dopisuju, da je postalo ozbiljanproblem odvojiti verodostojno proroåanstvo od laænog. Oåigledan dokaz zaovo je VII centurija, koje sadræi samo 42 umesto 100 katrena (iz nepoznatograzloga sam Nostradamus nije napisao katrene od 43 do 100), ali to se nijedopalo nekim izdavaåima pa su se njihova izdanja pojavila sa kompletnomVII centurijom. Ne treba ni reñi da dopisana proroåanstva sadræe upravo naj-taånije predikcije “kasnijih” dogaðaja.

Osim direktnog postoji i prikriveno falsifikovanje, još pogubnije poistinu: netaåan i proizvoljan prevod. Nostradamus je pisao svoja proroåan-stva u ranom modernom francuskom jeziku, sadræanom od mešavine arha-iånih izraza koji uglavnom vode poreklo od latinskog i gråkog. Takoðe jekoristio izraze iz lekarskog æargona toga vremena, kao i provansalski jezikkoji se u to vreme koristio u nekim delovima Francuske. Tako je prevodproroåanstava sa originala zapravo priliåno maglovit i nedefinisan posao sapuno nejasnih mesta, pa su prevodioci åesto prinuðeni da se koriste intuici-jom. Zato se verzije raznih izdavaåa uglavnom ne poklapaju, a najveñi brojprimedbi skeptika odnosi se upravo na tendenciozan i netaåan prevod.

Za jedno od poznatih Nostradamusovih proroåanstava tvrdi se da je unjemu najavljena pojava Adolfa Hitlera. Evo originalnog teksta i prevoda:

Bestes farouches de faim fleuves tranner Zveri divlje od gladi pregaziñe rekePlus part du champ encore Hister sera Najveña bitka biñe protiv HitleraEn caige de fer le grand sera traisner Zbog njega veliki åovek nañi ñe se u

gvozdenom kavezuQuand rien enfant de Germain observa. Kad se nemaåki sin odmetne od zakona

Ovaj prevod, sa manjim varijacijama, mnogi svetski izdavaåi priznali sui smatraju ga verodostojnim, mada struånjaci skreñu paænju na to da u njemupostoji veliki broj grešaka. Najpre, zveri neñe pregaziti reke nego ñe plivatiniz njih, umesto odmetnuti od zakona u ispravnom prevodu bi trebalo dastoji posmatrati, a Germain (zapravo Germania) tada nije bila samo oblastseverno od Dunava nego i deo tadašnje Rimske imperije na kome se danasnalazi severoistoåna Francuska i deo Belgije i Holandije. A najvaænije odsvega, Hister je tada bio naziv za donji tok Dunava, pa tako ni uz puno dobrevolje ne moæe da se prevede kao Hitler.

199Proroåanstva

Kad je u januaru 1986. godine Spejs Šatl eksplodirao samo nekoliko se-kundi posle lansiranja i poveo u smrt sedam ålanova posade, tumaåi Nostra-damusovih proroåanstava poåeli su grozniåavo da tragaju za stihom koji ovonajavljuje. I našli su ga u 1. centuriji, katrena 81:

D’humain troupeau neuf seront mis a`part Od ljudskog stada devetoro biñeodvojeno

De iugement & conseil separez: Bez pomoñi i savetaLeur sort sera diuise’ en depart Njihova sudbina biñe zapeåañena veñ

na polaskuKappa, Thita, Lambda mors bannis esgarez. K-Th-L je pogrešio, mrtvi su prognani.

Bio je to još jedan trijumf onih koji su verovali da svaka Nostradamuso-va strofa opisuje po jedan buduñi dogaðaj i da se samo åeka da se i ostali do-gode. Dæejms Flenegen (James Flanagan), iz istraæivaåkog instituta ResearchTriangle Park, dao je svoj doprinos analizi ovih stihova:

1. Broj poginulih ljudi je pribliæan (Nostradamus najavljuje devet, a poginulo jesedam). Ova mala greška moæe da se toleriše.

2. “Od ljudskog stada odvojeno”, kao pesniåki izraz, ipak je dovoljno taåan.3. Njihova sudbina jeste bila zapeåañena na polasku. Snimak lansiranja pokazao

je da je na jednoj od buster raketa gorivo poåelo da curi, zbog åega je posle po-letanja došlo do eksplozije.

4. Nikakva pomoñ nije mogla da im se pruæi.5. K-Th-L su suglasnici kao u nazivu proizvoðaåa raketnih motora (“Thiokol”).6. Neko je napravio grešku (verovatno K-Th-L).

Da li je to dovoljno da se proroåanstvo smatra ispunjenim? Izgleda dajeste, ali Flenegen ipak ne misli tako. Kao i sva druga Nostradamusova pro-roåanstva, i ovo je toliko maglovito i nedefinisano da je moglo sa istom taå-nošñu da se odnosi i na neki drugi dogaðaj u istoriji. Recimo, ubistvo ruskecarske porodice Romanov od strane revolucionara 1917. godine:

1. Ubijeno je taåno devet osoba: car, carica, princ, tri ñerke, dve sluge i porodiånilekar.

2. Odvojeni su od ljudskog stada (uhapšeni i odvedeni u Jekaterinburg gde su ubi-jeni).

3. Bili su izolovani, dakle bez iåije pomoñi i saveta.4. Sudbina im je bila zapeåañena na polasku (od strane revolucionara).5. K-Th-L: za ubistvo mogli bi da budu odgovorni Kalinjin (ili Kerenski), Trocki

i Lenjin (Nostradamus je definisao prva slova: Kappa, Thita, Lambda6. Neko je poåinio grešku (komunizam?)7. Mrtvi su prognani iz politiåkog æivota.

200

I gde smo sada? Da li je Nostradamus bio tako vidovit da je u jednomproroåanstvu predvideo dve katastrofe? I ako neko pronaðe i treñu podudar-nost, hoñe li to još više uveñati uspeh ovog proroka ili ñe ga demistifikovati?

Mnogi entuzijasti u svetu trude se da u Nostradamusovim proroåans-tvima pronaðu podudarnost sa svakim novim dogaðajem. Da li je to zaludanposao? I da li je moguñe da je ceo trik bio samo u neodreðenim i nedefini-sanim stihovima?

Po Flenegenovom mišljenju, to je jedno od objašnjenja, ali ne i jedino. Zadrugo je potrebno osloniti se na matematiku. Raåunica, zapravo, i nije takosloæena: Nostradamus je iza sebe ostavio nešto preko 1000 proroåanstava. Odtada do danas prošlo je blizu 500 godina, a na svetu se dogodilo oko milionmanje ili više znaåajnih dogaðaja, koji bi mogli da budu kandidati zadovoðenje u vezu sa nekim od proroåanstava. Treba imati u vidu da su svaproroåanstva data u vrlo neodreðenoj formi (kroz stilske figure) i da ogrom-na veñina nije vezana za neki odreðeni datum (Nostradamus je tvrdio da jetako morao da uradi kako bi zavarao inkviziciju). Ova “maglovitost” i neo-dreðenost u iznošenju predskazanja do te mere je izraæena, da istraæivaåi nataj naåin åak odreðuju autentiånost citata: ako je nedvosmisleno i jasno iska-zana misao onda je verovatno reå o falsifikatu, jer Nostradamus (uz manjeizuzetke) nije tako radio.

Da se vratimo Flenegenovoj analizi. Uzmimo hiljadu vremenski nede-finisanih proroåanstava na milion dogaðaja: to je milijardu moguñih podu-darnosti. Koliko se proroåanstava od tih 1000 ispunilo? Neke procene govoreda se kakva-takva podudarnost moæe priznati za 30 do 50 procenata, ali bise za 10% (dakle, 100 proroåanstava) moglo reñi da je priliåno uspešno. Dak-le, 100 pogodaka od milijardu moguñnosti. To je jedan pogodak na deset mi-liona nasumiånih pokušaja!

Ova raåunica pokazuje kolika je uspešnost Nostradamusovih proroåan-stava i na osnovu nje treba proceniti da li je reå o “viðenju” buduñnosti ili onasumiånim pokušajima. Šta praktiåno znaåi jedan pogodak na deset milionapokušaja? Da li je to rezultat vidovitosti ili neizbeæna koincidencija, uzro-kovana velikim brojem moguñnosti? Zašto, na kraju krajeva, ne bi mogla bilokoja od mnogo nasumiåno izgovorenih (i priliåno nedefinisanih) reåenica dase poklopi sa bilo kojim od mnogo proizvoljnih dogaðaja?

Bez obzira da li je Nostradamus zaista mogao da vidi buduñnost ili jevešto baratao reåima, ipak je on ne samo junak svoga nego i našega doba.Mnogi današnji majstori za marketing dobro bi platili takav talenat da se uljude usadi uverenje koje ñe se, kao virus, širiti samo od sebe i pet vekova ihuveravati u to da su aktuelni dogaðaji oko njih davno bili viðeni i proåitani.

201Proroåanstva

Kremansko proroåanstvo

Novinar Pera Todoroviñ je 1902. godine u “Malim Novinama” objavio krataktekst o Milošu i Mitru Tarabiñu iz Kremne, sela pored Uæica. Ovo izdanje iza-zvalo je pravu jagmu kod publike i bukvalno je bilo razgrabljeno, pa je on istitekst objavio i sledeñe godine u svom “Ogledalu”. Pošto je Pera Todoroviñ biodvorski novinar, bile su mu dostupne mnoge delikatne informacije a on ih jeobogañivao svojom maštom, i sve to iznosio u takvoj formi da je za tadašnjupubliku bilo teško da razlikuje istinu od izmišljenog.

Sva kremanska proroåanstva on je predstavljao iskljuåivo kroz politiåkenaoåari što je åitaocima, u vreme velikih previranja, svakako odgovaralo. Sti-åe se utisak da se istorija, bar što se tiåe kremanskih proroåanstava, ponavlja.Skoro ceo vek kasnije ponovo su upotrebljena da bi zadovoljila prohtevednevne politike. To ñe nam uveliko oteæati posao oko odvajanja istine od fal-sifikata, pa ñemo neka pitanja morati da ostavimo i bez odgovora.

Profesor Añim Stevoviñ, koji je liåno poznavao Mitra Tarabiña, priåao jeda je u Kremni i u njenoj okolini dugo postojao kult proricanja, pa su se mno-gi meštani time bavili. Tarabiñi su se iz Hercegovine doselili krajem 18. veka.Neki izvori tvrde da su to prezime naknadno dobili po tome što su u Krem-nu doneli novitet - tarabe oko dvorišta, ali jedan broj meštana sela Tarabiñiipak misli da je stvar u tome što su se nastanili na prvim obroncima Tare.

Miloš Tarabiñ (1809-1854) bio je glavni kremanski prorok. Po prirodi jebio povuåen i ñutljiv i u selu su ga smatrali åudakom, a po nekim svedoåe-njima bolovao je od padavice (epilepsije). Umro je na svoj 45. roðendan. Nje-gov sinovac Mitar Tarabiñ (1829 - 1899) bio je komunikativniji, pa tako odnjega potiåe mnogo više svedoåenja. Po Mitrovom pripovedanju, tridesetgodina pošto je Miloš umro, poåeo je noñu da ga poseñuje i da mu odaje tajnebuduñih dogaðaja. Mitar ñe kasnije sve te podatke dobijene s onog sveta pre-toåiti u predskazanja, zaåinjena legendarnim reåima “Tako mi je kazato”.

Autorska sloboda ili ignorisanje åinjenica

Najstarije pisano svedoåenje o kremanskom proroåanstvu do koga smo uspe-li da dopremo potiåe iz 1940. godine. To je knjiga “Tajanstvene pojave u na-šem narodu - Kremansko proroåanstvo”. Treba reñi da je autor ove opseæne iizuzetno zanimljive studije, dr Radovan Kazimiroviñ, bio doktor prava Ti-bingenskog univerziteta i kandidat bogoslovlja Kijevske Duhovne Akademije.Knjiga je prava riznica svedoåanstava o verovanju našeg naroda u natpri-rodne sile, pri åemu dominira i verovanje samog autora u natprirodno. Paæ-

202

nju posebno privlaåi afirmativno, skoro idolopokloniåko predstavljanje“nauke metapsihike”, kako je pisac nazvao parapsihologiju. Naime, za njegazadatak ove “nauke” nije da utvrdi da li natprirodne sile postoje nego im onodmah dodeljuje status nespornih åinjenica:

Današnja metapsihika priznaje proricanje kao nesumnjiv fakt. Ona tu po-javu uvršñuje u pojavu vidovitosti i uporeðuje sa pojavama pogaðanja mi-sli na daljinu (telepatija), koje su takoðe fakta... Predoseñanja, pretskazanjai proricanja, doduše, nisu u protivreånosti sa naukom, ali se naša savestteško miri sa idejom unapred odreðene buduñnosti (sudbina). Ipak to netreba da nas buni. Naše je da znamo ne ono što pretpostavljamo, veñ onošto je stvarno.

Poåetkom aprila 1915. dr Kazimiroviñ je razgovarao sa protom ZaharijemZahariñem. Bilo je to 16 godina posle smrti Mitra i 61 godinu posle smrtiMiloša Tarabiña. Iste godine dr. Kazimiroviñ je u Niškom Glasniku o tomeobjavio tekst i tu åinjenicu, u knjizi “Tajanstvene pojave u našem narodu - Kre-mansko proroåanstvo”, iskoristio kao dokaz teze da su svi navodi taåni:

A onaj koji ne veruje da su se reåi Miloša i Mitra Tarabiña ispunile - moæenañi moje zapise iz 1915 god. i proåitati...

Na æalost, nema ni najmanjeg citata tog teksta što je åudno, jer se u ovoj obim-noj knjizi autor rado sluæio citatima. Naravno da bi nam to pomoglo da seuverimo u autentiånost predskazanja o burnim dogaðajima (naroåito onimizmeðu 1915. i 1918), ali je to sada nemoguñe. On pominje još jedan tekst naistu temu u “Vremenu” iz 1929. godine ali je, zaåudo, i ovde izostavljen citat.Samo tri meseca kasnije u istom listu pojavio se i tekst u kome je publicistaDragan Aleksiñ izneo svoje dokaze da je Kremansko proroåanstvo “tenden-ciozno i izmišljeno” od strane prote Zaharija i radikalskog tribuna prote Mi-lana Ðuriña.

Kad je 1851. godine u Kremnu, kao svoju parohiju, došao prota Zaha-rija Zahariñ, Miloš i Mitar su se odmah sprijateljili i okumili s njim. Oba pro-roka bila su nepismena, ali je (po nekim vrlo spornim i nepotvrðenim tvrd-njama) prota Zaharija zapisivao sve što su mu govorili, pa tako savremenianalitiåari navode podatke “iz prve ruke” o proroåanstvima. Uz to, neki au-tori tvrde i da je Miloševe reåi zabeleæavao uæiåki prota Gavrilo Popoviñ.

Ako ovi zapisi zaista postoje, šta se dogodilo s njima? Sudeñi po sve-doåenju Dejana Malenkoviña, unuka prote Zaharija, rukopisi su skrivani isaåuvani “na raznim stranama” (mada se ne navodi ni jedna), posle åega ihje on navodno prikupio i, zajedno sa novinarom Dragoljubom Goluboviñem- Piæonom, objavio u knjizi “Kremansko proroåanstvo; šta je bilo - šta nas

203Proroåanstva

åeka”. Ova knjiga je kod nas doæivela veliku popularnost, o åemu svedoåinjenih dvanaest izdanja u razdoblju od 1982. do 1998. godine.

Ono što pada u oåi prilikom åitanja razliåitih izdanja ove knjige, jeste dase u svakom od njih pojavljuju uglavnom predskazanja za protekli period.Mada je poslednja decenija dvadesetog veka bila krcata znaåajnim dogaðaji-ma, u svim proroåanstvima neñete nañi ni najmanju najavu o njima! Postoji inekoliko izuzetaka o kojima ñemo govoriti, ali oni uglavnom ne potvrðujutezu o vidovitosti proslavljenih kremanskih proroka. Osim toga, ista pred-skazanja u kasnijim izdanjima prepravljaju se i menjaju, a neka dobijaju iz-menjena tumaåenja ili se prosto u jednom izdanju pojavljuju pa u sledeñemvolšebno nestaju, tako da je posle svega ovoga teško razdvojiti autentiånevizije proroka od naknadnih intervencija izdavaåa.

U istoj knjizi priloæeni su i faksimili nekoliko strana zapisa prote Zaha-rija, a o njihovoj autentiånosti svedoåi sledeña tvrdnja u uvodnoj reåi knjige:

Ekspertizom hartije, mastila i rukopisa, koja stoji na raspolaganju izdava-åu, utvrðeno je taåno vreme zapisa kazivanja kremanskih proroka, koja sepotpuno poklapa sa vremenom u kome su oni æiveli.

Ovaj podatak mogao bi da razreši dilemu oko autentiånosti zapisa. Predgo-vor (iz pera dr Veselina Saviña) obiluje åudnim kvalifikacijama upuñenimåitaocu koji bi eventualno posumnjao u verodostojnost ovih proroåanstava(“Samo glup åovek moæe na to tako da gleda. Sa glupima ne treba diskutovati...Budalu nikada ne moæeš spreåiti da misli šta hoñe. Glupak je neuništiv.”), alinigde nema kljuånog podatka - ko je izvršio ekspertizu ovog vaænog doku-menta. Moæda bi najbolje bilo obratiti se izdavaåu i zatraæiti od njega bliæepodatke, ali se pokazalo da je to zaludan posao jer izdavaåa skoro da ima višenego izdanja ove knjige a nigde se ne kaæe ko je od njih izvršio ekspertizu ikome ona “stoji na raspolaganju”.

Posmatrajuñi pet izdanja knjige do kojih smo došli (1, 3, 6, 11, i 12) izbro-jali smo šest razliåitih izdavaåa (jedanaesto izdanje ima dva izdavaåa). Uñi utrag bilo kome od njih danas je nemoguñe jer su se svi pokušaji završili åuðe-njem ljudi na tim adresama i njihovim tvrðenjem da tu sada ne postoji izda-vaå pod bilo kojim od navedenih imena.

Bez obzira na sve sumnje, sa velikom verovatnoñom moæe se pretposta-viti da je autentiåan jedan broj predskazanja Miloša i Mitra Tarabiña o burnimpolitiåkim dogaðajima koji su u Srbiji obeleæili kraj 19. i poåetak 20. veka.Sada je teško reñi kakve su modifikacije ova proroåanstva doæivela posle do-gaðaja na koje su se odnosila, ali ipak nema sumnje da su neka od njih bilaispunjena. Nije bez osnova pretpostavka da, kao i veñina drugih, i legenda o

204

kremanskim prorocima ima svoj koren u realnim i istinitim dogaðajima.Borba izmeðu razliåitih politiåkih struja toga vremena imala je åeste obrte isvako ko je tokom tako burnih previranja prognozirao smene vlasti, imao jemanje ili više šanse da bude proglašen za proroka. Åak nije bilo neophodnoni rizikovati sa suviše detaljnim i preciznim prognozama, jer je sklonost na-roda ka senzacijama i ka stvaranju mitova uvek pomagala da se detalji doda-ju naknadno.

Tarabiñi su, oåigledno, u ovome imali uspeha. O njima su pisale domañei strane novine, a još više se priåalo u narodu. Svi uslovi za lanåanu reakcijuu javnosti bili su tu; narodni duh nikad nije propuštao priliku da od ovakodobrog polaznog materijala naåini mit. Ovaj mit i danas traje, a od zamora ga(kao što ñemo upravo videti) åuva neprestano dodavanje novih detalja, kojiga povezuju sa zbivanjima na politiåkoj i društvenoj pozornici.

Miloš Tarabiñ

Dr Kazimiroviñ u svojoj knjizi iz 1940. godine iznosi 18 Miloševih i 26 Mitro-vih detaljnih proroåanstava. Za Miloša kaæe da je dao “skoro 20 raznih pro-roåanstava”, što bi moglo da znaåi da je u knjizi navedeno sve što je Milošpredskazao. Prvih 15 odnosi se na dogaðaje koji su prethodili objavljivanjuknjige (reå je, dakle, o retrodatiranim proroåanstvima) i za svako od njih mo-æe da se izvede zakljuåak da se savršeno ispunilo, bukvalno do poslednjereåi. Navešñemo preostala tri, koja su u trenutku objavljivanja knjige govorilao buduñnosti:

Sudbina Carigrada. “Kad Turska bude sasvim išñerana iz Evrope, ondakarñe Carigrad uzeti Rusija. Ona ñe biti najsilnija dræava na svetu. Ali gajopet ni ona neñe u svojim rukama imati, no ñe tu, kume, i druge dræavevladati, dogovorno kao na saboru. Carigrad ñe biti “svaåiji i niåiji!”

Ovo pripada grupi neverifikovanih proroåanstava pa tako ne znamo da li ñese ispuniti, ali ga ne treba pripisati samo Tarabiñima jer je ono mnogo starijeod njih. Još se u knjigama starostavnim, naroåito apokrifnim (kojima se nezna poreklo) navodi isto predskazanje. Oåigledno da je ova stara rana na srcusvakog pravoslavca leåena tako što je proricano da ñe jednoga dana saåuvene Aja Sofije biti skinut polumesec i vrañen krst. Dolazak cara Mihailau Carigrad, koji se u našim (a i ruskim) knjigama starostavnim opširno najav-ljuje, verovatno je posluæio kao osnova nekim proroåanstvima koja su predve ili tri decenije pripisana Mitru Tarabiñu.

Proglas srpske carevine. “Naša ñe vojska, kume, dugo u Višegradu zasta-ti. Višegrad ñe dugo biti ni u našim ni u neprijateljskim rukama. Ali, kad

205Proroåanstva

jednom velike sile nadjaåaju, kad neprijatelju pukne po glavi, ondakar ñenaša vojska lako preñi i uzeti cijelu Bosnu i Hercegovinu... Tada ñe se našaSrbija mnogo proširiti. Povratiñemo jopet granice, koje smo nekada podcarevima imali, Bosna i Hercegovina biñe naše. Gde je srpska kuña biñe srp-sko. Kad sve to bude i svrši se, neñe dugo potrajati i Srbija ñe biti carevina.”

Ovo proroåanstvo najpre je bilo vezano za Prvi svetski rat, ali je dobilo pose-ban znaåaj (i novo tumaåenje) posle poåetnih uspeha koje je srpska vojskaimala u graðanskom ratu u Bosni u prvoj polovini devedesetih godina, jer jenekako automatski Višegrad prihvañen kao eufemizam za celu Bosnu i Her-cegovinu. Kasniji preokret situacije na ratištu (a naroåito veza izmeðu nad-jaåavanja velikih sila i “napretka” naše vojske) ipak nije podræao ovu tezu, paje proroåanstvo pretrpelo još jedan “premeštaj”, iz verifikovanih u kategorijuneverifikovanih. Istini za volju, ono bi moglo da se dovede u vezu i sa ranijimzbivanjima, åak i pre perioda u kome je Miloš Tarabiñ æiveo... da li se opetradi o “staroj rani”? Znajuñi etniåki sastav stanovništva u tom regionu, netreba biti prorok da bi se pretpostavilo da ñe se ovo proroåanstvo i u buduñ-nosti manje ili više ispunjavati. Što se preostalog dela proroåanstva tiåe, onotakoðe pripada grupi neverifikovanih, pa nema svrhe analizirati ga.

Buduña prestonica. “Pošto Srbija postane carevina, ondakar neñe dugoproñi pa ñe i prestonica prijeñi iz Beograda u Kruševac. Kruševac ñe, kume,biti carska prestolnica!”

Ovde je problem isti kao i sa svakim drugim proroåanstvom za koje nije datavremenska odrednica. Mada se dosad nije ostvarilo, nemoguñe je oboriti gajer niko ne bi mogao da dokaæe da se neñe u buduñnosti ostvariti. Dr Kazi-miroviñ je šansu za ostvarenje ovog proroåanstva video u tome što ñe Kruše-vac biti geografski centar buduñe “integralne Jugoslavije” kad “jednog lepogdana pristupi Jugoslaviji i Bugarska”. Treba li da iznesemo procenu koliki suizgledi za ostvarenje ovoga?

Sve u svemu, od Miloševih proroåanstava o kojima svedoåi Dr. Kazi-miroviñ imamo veliki broj retrodatiranih i nešto neverifikovanih, moæda i po-neko verifikovano ali ne i ispunjeno ili bar vredno paænje. Ipak, ponavljamoda se u grupi retrodatiranih (za koja su svedoåenja izneta posle dogaðaja)svakako nalaze i proroåanstva koja su bila izreåena na vreme i pokazala sekao taåna. Na æalost, posle svih intervencija koje su unosili maštoviti autori,nemoguñe je reñi koja su to proroåanstva, koliko detaljna su bila i koliko jemeðu njima bilo netaånih, što znaåi zaboravljenih.

206

Mitar Tarabiñ

S obzirom da je Mitar bio komunikativniji od svog strica, o njegovimkazivanjima imamo više podataka. Dr. Kazimiroviñ u svojoj knjizi navodi 26proroåanstava, koja su veoma pregledna i numerisana, pa je lako pratiti ih. Iova proroåanstva autor je dobio 1915. godine u razgovoru sa protom Zahari-jem Zahariñem, a objavio celih 25 godina kasnije. Ovaj poslednji podatakveoma je vaæan jer je (kao što ñemo videti u poglavlju “Åuda”), posle tolikovremena nesvesnog “bojenja” dogaðaja u señanju, malo šta moglo da ostaneod njegovog izvornog oblika.

Od svih Mitrovih proroåanstava koje navodi Dr Kazimiroviñ, samo petse odnose na period posle objavljivanja knjige; sva ostala spadaju u grupuretrodatiranih proroåanstava, pa tako ni ovde nemamo previše materijala zaprocenu stvarnih proroåkih moñi.

Buduñi da je knjiga napisana pred sam poåetak Drugog svetskog rata,najzanimljivije je da vidimo sa koliko taånosti se ovaj rat najavljuje, jer svakasnija izdanja sloæna su u tome da su Tarabiñi nedvosmisleno “videli” ovajrat i priåali o njemu.

Evo jednog dela svedoåenja iz 1940. godine (pojmovi “evropski rat” i“svetski rat” odnose se na Prvi svetski rat, a “opšti rat” na kasniju seriju lo-kalnih ratova, mada je u kasnijim analizama uglavnom tumaåen kao Drugisvetski rat):

10) Posle rata. “Srbi ñe se ujediniti, ali ñe posle toga nastati mrzija u na-rodu”. Pomenuo je i “Mitrovsku skupštinu” u kojoj ñe se nešto strašno de-siti. Srbija ñe biti veña nego što je ikad bila: “gde je srpska kuña biñe srp-sko”. Pojaviñe se i “car na Istoku”, koji ñe nas pozvati da uzmemo ono štoje naše. Ove se reåi, izgleda, odnose na Rusiju, jer i mi nismo sve završili.

11) Izborni sud. Po svršetku evropskoga rata više se neñe ratovati, veñ ñenastati “izborni sud”, kao što i mi pravimo izabrani sud, koji miri i sudizavaðenim stranama.

12) Opšti rat. Mitar Tarabiñ je govorio da se posle evropskog (prvog svet-skog) rata neñe više ratovati, imajuñi u vidu poznate organizovane ratovejednih dræava protiv drugih; ali je rekao da ñe nastati: bune i revolucije i dañe tada izginuti više ljudi nego u velikom svetskom ratu. To ñe biti “opštirat!” Nastañe strašno vreme. Tada ñe narod “pozavideti onima što pomri-ješe”, jer ñe nastati strašniji dani nego što behu za vreme svetskog rata.Narod ñe tada reñi mrtvima: “blago vama što pomreste te ne gledate ovenaše muke”; ili “ustanite vi mrtvi da legnemo mi æivi!”

207Proroåanstva

13) Naša zemlja - carevina. Mitar je stalno govorio da ñe posle (prvog)svetskog rata nastati “strašno vrijeme”; da ñe u narodu biti uæasna nesta-šica novaca; da ñe se ljudi “ubijati za æuto dugme”; da ñe Srbija trista åudapretrpljeti; ali da ñe zatim doñi “åovjek iz naroda”, koji ñe umiriti narod ida ñe tek posle svih åuda i pokora nastati “slavno vrijeme”. Blago onomeko to doåeka. Tek tada ñe narod reñi: “ustanite mrtvi da vidite kaki je sadæivot”.

14) Buduñnost Carigrada. Mitar Tarabiñ je u svojim proricanjima jasnorazlikovao svetski rat od opšteg. Za svetski rat je rekao da ñe se završiti bezRusije, jer ñe se “ona o svome jadu zabaviti”, a za opšti, da ñe on bitimnogo strašniji od njega. “Ali kad se Rusija od svoga zla izbavi, ondakarñe biti najmoñnija sila na svetu i svaka ñe se o njeno prijateljstvo otimati!”Rusija ñe uzeti i Carigrad, ali tek onda “kad car ponovo doðe!..”

Kad je ovo Mitar govorio, seljaci su se smejali, jer nisu mogli verovati da ñeRusija biti bez cara, pa su ga pitali: “Zar ñe Rusija pre zauzimanja Ca-rigrada biti bez cara?!” Ali Mitar je samo ñutao i ponavljao: “Tek kad beocar doðe, posle opšteg rata, uzeñe Carigrad!” Još je rekao: “Posle svetskograta Turci ñe još malo ostati u Evropi pa ñe posle i oni, koji su ostali, otiñi usvoju staru otadæbinu” (kazivanja Dim. Kariña, biv. dræavnog savetnika).

Ovo je sve što je, po dr Kazimiroviñu, prota Zaharija ispriåao o Mitrovim pro-roåanstvima koja se odnose na period posle Prvog svetskog rata (koji je, sobzirom da u vreme objavljivanja knjige još nije bilo Drugog, prosto nazvansvetski ili evropski rat), kao i na sve buduñe ratove i dogaðaje. Drugog, da-kle, neñe ni biti kao “organizovanih ratova jednih dræava protiv drugih” negoñe “nastati bune i revolucije” (koje se po svoj prilici odnose na neskrivena oåe-kivanja dr Kazimiroviña o produæenju sovjetske Oktobarske revolucije i pre-rastanju u globalni svetski proces), a o treñem tek nema govora. Sve to ipakneñe zasmetati da se u svim kasnijim izdanjima autora Goluboviña i Ma-lenkoviña pojavi masa detalja o Drugom svetskom ratu i da se lokalni ratovismeste iza njega:

Pošlje drugog velikaåkog rata ljudi takom silom neñe ratovati za dugo vre-mena... Biñe ratova, ali nekako malijeh...

Izroniñe odnekud i navodno proroåanstvo o obliku kukastog krsta (“krivognekrsta”), o Staljinu kao “crvenom caru”, Uæiåkoj republici i još mnogo toga.Tako se i jedan skroman podatak da ñe (doduše, još posle Prvog svetskog ra-ta) “doñi åovjek iz naroda koji ñe umiriti narod” u novim izdanjima pretvara uepopeju o åoveku plavijeh oåiju na belom konju koji ñe doneti u Srbiju nekunovu veru, na åijem åelu ñe sijati zvezda, koji ñe vladati Uæicem ravno 73 dana,skupiti veliku vojsku, šnjome na Biograd udariti i protjerati dušmanina iz zem-

208

lje... Nekoliko godina posle Titove smrti u istoj knjizi åitali smo i o pred-skazanju kojim je “najavljeno” koliko ñe on æiveti i kako ñe umreti, s tim štoovde autori uvode i jednu inovaciju: paæljivo doziranu razliku izmeðu proro-åanstva i stvarnog dogaðaja! Po njima, Mitar je predskazao da ñe åovek nabelom konju “...pasti sa svoga konja bjelca i nogu izgubiti. Od toga gubitkanoge ñe i umrijeti, a ne od starosti svoje”. Ovako ugraðene nesavršenosti uproroåanstva åine da im se više veruje i stvaraju privid autentiånosti.

Kad su se izmenili politiåki uslovi i kad je “ljubav prema drugu Titu”prešla iz nesumnjive u spornu kategoriju, u knjizi se pojavilo i poglavlje o to-me da neki analitiåari smatraju da se ovde ne govori o njemu nego o nekom“åoveku buduñnosti”. Inaåe, proroåanstvo o “åoveku na belom konju” koji ñeosloboditi narod, prisutno je kod nas još od 17. veka. Kad je austrijski vojs-kovoða Pikolomini 1689. godine stigao do Skoplja, ljudi su verovali da je ontaj o kome proroåanstvo govori i koji ñe ih osloboditi od turskog ropstva. Svisu se digli na oruæje, jer je Pikolomini vešto iskoristio to narodno verovanje.

Danas se dosta govori o dramatiånom proroåanstvu u kome se navodikako ñe “celo nebo nad Poæegom goreti jednog dana kao zapaljeno i ozgo padañeu plamenu laðe i ljudi i biñe puno polje izgorijelih kao ugljen”, mada ga dr Ka-zimiroviñ nigde ne pominje. Kod Goluboviña i Malenkoviña ono se bez izme-ne provlaåi od prvog do poslednjeg izdanja knjige, ali postoje znaåajne raz-like u naåinu kazivanja. U prvom izdanju, citira se dobar deo knjige “OjUæice mali Carigrade” u kojoj Mladen St. Ðuriåiñ opisuje ratne dogaðaje iz1915. godine. Ovde je celo proroåanstvo ispriåano kroz reåi junaka knjigeÅedomira Zahariña (unuka prote Zaharija), koji u dramskoj radnji knjigeiznosi priåu Mihailu Zotoviñu, uz nedvosmislenu tvrdnju da je Zaharija nijezapisao. Izgleda kao da su autori veñ u sledeñem izdanju knjige zaboravilišta su napisali u prvom, pa su tvrdili da o tome “imamo saåuvan zapis proteZaharija”, posle åega sledi isto proroåanstvo, samo što je dogaðaj vremenskiprenet iz Prvog u neki buduñi Treñi svetski rat, a kao izvor više se ne pomi-nje Ðuriåiñeva knjiga. O tom izvoru ostao je da svedoåi samo uoåljiv knji-æevni jezik i stil kojim je dogaðaj ispriåan, za razliku od konciznog novinar-skog naåina iznošenja svih drugih proroåanstava.

Naravno da sada moæemo samo da nagaðamo koji je razlog ovog “pre-domišljanja”, ali lako je moguñe da je problem bio u vezi sa autorskim pravi-ma Mladena St. Ðuriåiña, pisca knjige “Oj Uæice mali Carigrade”, zapravopravog autora ovog “proroåanstva”.

Evo još jednog proroåanstva koje je doæivelo veliki publicitet, a s obzi-rom da se odnosi na dogaðaj iz bliske prošlosti, dobro ñe posluæiti za ocenuautentiånosti kazivanja:

209Proroåanstva

Kad Drina kod Bajine Bašåe bude premošñena na dva mjesta i kada potekneuz Taru, a u istom danu se poklope Veliki petak i Ðurðevdan - tih godinañe nastupiti nekakav velikaåki belaj.

Ova navodna vizija kremanskih proroka dobila je znaåajno mesto u knjizi.“Velikaåki belaj” se, doduše, pojavio tek tokom devedesetih godina, ali je tros-truka koincidencija (dva mosta, reverzibilna elektrana i poklapanje dva praz-nika), koja je doæivela svoje ispunjenje 1983. godine, bila impresivan pogo-dak. Priåa je u knjizi dopunjena i opširnim iznošenjem señanja autora na ma-le kremanske “diskusione tribine” koje su se pred Drugi svetski rat vodilepred seoskom kafanom upravo na temu ovog proroåanstva, pa se navode åakizjave i imena diskutanata. Utisak uverljivosti bio bi potpun kad ne bi posto-jalo, detektivskim æargonom reåeno, mesto na kome priåa “curi”: u prvomizdanju knjige (iz 1982. godine) baš ništa od ovoga se ne pominje! Da li daverujemo da bi autori, tako sigurni u proroåku moñ Tarabiña, propustili dapomenu ovako fantastiåno proroåanstvo samo godinu dana pre njegovogispunjenja - naravno, ako je ono i tada postojalo? Treba li reñi da ovo proro-åanstvo ne pominje ni Dr Kazimiroviñ, niti bilo ko drugi pre 1983. godine?

Uporeðujuñi Kazimiroviñevo izdanje Kremanskog proroåanstva sa izda-njima današnjih autora, moguñe je pronañi još mnogo zanimljivih nepodu-darnosti. Posebno je indikativna ona koja se tiåe proroåanstva o kremanskojcrkvi. Evo kako u oba izdanja svoje knjige (1940. i 1941. godine) dr. Kazimi-roviñ citira protu Zaharija:

Tada naiðem na Mitra, koji ñe mi reñi: “E kume! Nit’ je bilo nit’ ñe tu kad-goð crkve biti. Crkve ñe biti, al’ ñe biti podignuta na drugom mestu, posleopšteg rata, kad Srbija bude carevina!”

Odista, crkve ni danas u Kremnima nema.

Ali crkve je ipak bilo! Autor knjige nije imao informaciju da je njena gradnjazapoåeta 1938. godine i da su u martu 1941. veñ bili završeni svi radovi osimenterijera. Kako bi ovo Mitrovo proroåanstvo glasilo da je dr. Kazimiroviñznao da je zgrada crkve podignuta pre opšteg (uslovno reåeno, Drugog svet-skog) rata? Da li bi dozvolio da ono bude jedino netaåno meðu desetinamasavršeno taånih, ili bi ga ipak “malo” doterao?

Sad dolazi ono najinteresantnije. Kasniji autori (Goluboviñ i Malen-koviñ), znajuñi kada je crkva sagraðena, jednim potezom pera ispravili sugrešku; ne samo Kazimiroviñevu, nego i Mitrovu. Po njima, Mitar je rekao:

Tek izmeðu dva velikaåka rata, kada mir meðu ljudima budne trno ko æiæadogorjele svijeñe, Kremanci ñe otpoåeti sa zidanjem crkve te još malo dabudnu gotovi pa ñe stati. Sprijeåiñe ih rat.

210

Ova dva svedoåenja, mada se odnose na isto proroåanstvo, ne samo da su di-jametralno razliåita nego su i oba savršeno prilagoðena onome što su autoriznali o åinjenicama.

Proroåanstvo koje Dr Kazimiroviñ ne pominje, a koje je sve do poåetkagraðanskog rata 1991-1994 u knjizi autora Goluboviña i Malenkoviña nalazi-lo svoje mesto u poglavlju “O æivotu u našoj carevini”, zapoåinje ovako:

Vrijeme mira i izobilja trajañe dugo. Rodiñe se mlogo koljena koja ñe æivjetii umrijeti u miru, a da za rat budu doznavali samo preko mudrijeh knjiga,rijeåi i raznijeh prikaza... Naša carevina ñe ojaåati i ðe se god budne åuloime naše, svi ñe nas cijeniti i voljeti.”

S obzirom da autori zastupaju tezu da su sva kremanska proroåanstva nepo-grešiva, ovo je (zajedno sa celim poglavljem) išåezlo iz svih kasnijih izdanjajer se odjednom pokazalo da se baš ništa iz njega nije ostvarilo - vreme izo-bilja se nenadano brzo završilo, posle Drugog svetskog rata kod nas nije nijedno koleno “æivelo i umrlo u miru”, a postala je deplasirana i tvrdnja da ñe“naša carevina ojaåati” i da ñe nas “svi ceniti i voleti”.

Postoji još jedno proroåanstvo za koje je teško reñi ko ga je lansirao, alipošto je u poslednje vreme aktuelno, åesto se navodi. To je zloslutno predska-zanje o tome kako Srba neñe ostati ni “za pod jednu šljivu”. Ovaj detalj se unovijim izdanjima ne pojavljuje, ali nedavno su autori umesto njega ponudilinaoko sliånu (mada suštinski razliåitu) legendu, takoðe pripisanu Milošu iMitru Tarabiñu, da ñe “doñi dan kada ñe svi Srbi opet stati pod jedan barjak”.Ne treba biti ekspert pa u ovim intervencijama prepoznati politiåke motive.

Savez boraca NOR-a je 1981. godine objavio knjigu “Zlatibor u ratu irevoluciji 1941-1945. godine”, u kojoj se tvrdi da je Miloš Tarabiñ rekao danarodu “valja preseñi jabuku napola popreåice, pa ñe ondakar ugledati ðe im jespasenje”. Ovo proroåanstvo ne pominje ni dr. Kazimiroviñ niti bilo ko drugi,ali u njemu nije teško videti aluziju na oblik petokrake koji åine preseåene se-menke jabuke. Nije, sreñom, teško videti ni kuda vodi zloupotreba slave kojusu ovi åestiti ljudi iz Kremne, verovatno i protiv svoje volje, stekli.

Izgleda da se kremansko proroåanstvo polako ali sigurno pretvara udæoker kartu na koju svako dopisuje ono što mu treba za ostvarenje ciljeva.

Na licu mesta

Poåetkom januara 2000. godine posetio sam Kremnu, u æelji da na licu mestaupotpunim sliku o åuvenom proroåanstvu. Kao saradnika pozvao sam Ne-nada Veljkoviña, jer ovde je od koristi bio njegov talenat za komunikaciju sa

211Proroåanstva

ljudima. Ljubazni meštani bili su raspoloæenida naširoko priåaju o Tarabiñima, ali smostekli utisak da svako ima svoju verziju pro-roåanstava jer su razlike bile više nego pri-metne. Ne bi se reklo da je reå o sluåajnimneslaganjima, jer su nas sagovornici ponegdeupuñivali i na “autentiåne i originalne zapi-se”, pri åemu su sve druge bez rasprave pro-glašavali za “sumnjive”. Na jednom mestudobili smo i instrukciju gde da potraæimo 12listova spisa koje je sam Mitar pisao, a nanašu primedbu da je Mitar bio nepismen,sagovornik je ostao zbunjen i gledao nas snevericom.

Pošto smo pronašli razliåite podatke naviše strana, bilo nam je jasno da u stvari ništa

nismo našli. Sve što smo dobili od razgovora s meštanima bilo je samo zgod-na ilustracija naåina na koji se u narodu stvaraju i, u stalnom prepriåavanju,menjaju legende. Zato smo doneli odluku da informacije potraæimo na mestukoje je malo dalje od åaršije, a bliæe nekadašnjem centru zbivanja. Otišli smodo zaseoka Tarabiñi (koje je zapravo nekoliko kilometara udaljeno od sameKremne) i upoznali se sa åovekom koji je najbliæi æivi roðak prorocima:Milošu je potomak u åetvrtom kolenu, a Mitru u treñem. To je Jovo Tarabiñ(na slici), roðen 1922. godine.

To je bio pun pogodak. Ovaj ljubazni åovek, i pored duboke starosti,potpuno je saåuvao sveæinu duha i britku pamet. Uz domañu rakiju i zlati-borski sir sedeli smo i satima razgovarali o proroåanstvima njegovih prade-dova. Bio je sunåan januarski dan, neuobiåajeno topao za to doba godine, pasmo dosta vremena proveli i u dvorištu iz koga nam je pokazivao kuñu ukojoj su æiveli Miloš i Mitar, zatim zaseok iz koga ih je poseñivao prota Zaha-rija, kao i kuñu u kojoj je Mitar æiveo posle æenidbe. Pošto se sve ove kuñenalaze na strmim obroncima u podnoæju Tare, stiåe se utisak da su nadohvatruke, mada put do njih preko potoka u dnu obronka ne bi bio ni malo lak.

Tokom razgovora postojao je åudan, zapravo neverovatan utisak: našdomañin, za razliku od svih drugih meštana sa kojima smo bili u kontaktu, upotpunosti je saåuvao kritiåki stav prema proroåanstvima svojih predaka! Nesamo da je odoleo iskušenju da doteruje i da “dopisuje” proroåanstva ili damistifikuje i najmanji deo priåe, nego je svaki detalj dopunjavao primedbom“to se tako govori, a ja ne znam da li je zaista bilo tako”. Kao da smo slušaliåuvene reåi njegovog pradede Mitra: “Tako mi je kazato”.

212

Jovo Tarabiñ

Upitan o drugim verzijama proroåanstava svojih predaka o kojima sunam priåali meštani u Kremni, Jovo je odgovorio da o tome ne moæe ništa dakaæe jer na zna šta je od svega toga taåno. Kad je poveden razgovor o knjizi“Kremansko proroåanstvo; šta je bilo - šta nas åeka”, bio je znatno govorljivijijer su autori (Goluboviñ i Malenkoviñ) pre poåetka rada na knjizi dolazili kodnjega na razgovor. Naš sagovornik nije mogao da sakrije ogoråenje koje jeosetio kada je video knjigu: “Na svaku moju reå dodali su njihovih deset”.

Razgovor se nije vodio samo o Milošu i Mitru, jer je u familiji (uprkostvrdnjama savremenih hroniåara), bilo još ljudi sklonih proricanju. Æivko Ta-rabiñ (brat Jovinog dede Obrena) imao je takvih sklonosti, ali on nikada nijeizašao iz anonimnosti jer glasovi o njemu nisu prešli “kritiånu masu” poslekoje legende u narodu poåinju same da se šire i umnoæavaju.

Pošto smo i sami napravili istu grešku pa smo o ljudima sudili na osno-vu njihove popularnosti, u razgovoru smo insistirali na detaljima koji se tiåuMiloša i Mitra. Tako nam je Jovo Tarabiñ opširno govorio o tome kako je Mi-loš kao deåak zaspao kraj krava na paši. Kad se probudio nije ugledao kravenego tri vile koje su mu obeñale pomoñ u predskazivanju buduñnosti i da ñemu doneti knjigu koja ñe za to biti potrebna (mada je ovde nejasno od kakvebi koristi bila knjiga nepismenom åoveku). Kad je to ispriåao majci, saveto-vala ga je da o tome nikome ne govori.

Naravno, i ovu priåu pratila je primedba da je reå samo o legendi kojase sa kolena na koleno prenosi u porodici. Zanimljivo je da ni jedno izdanjekremanskog proroåanstva ne pominje ovu legendu - moæda se autorima uåi-nilo da bi ona umanjila verodostojnost ostalih proroåanstava, jer danas u vileveruje malo ko iz ciljne grupe åitalaca za koje su pisane ove knjige.

213Proroåanstva

Savremeni proroci

Mnogi zapadni tabloidi imaju posebne rubrike u kojima grupe vidovnjaka iproroka redovno objavljuju svoje prognoze. Kod nas se ove rubrike tekstidljivo pojavljuju, ali stiåe se utisak da su zapadni vidovnjaci hrabriji odnaših jer daju proroåanstva koja zvuåe kao potpune besmislice, ali i kao vizi-je pravih proroka. Recimo, za 1995. godinu iznete su prognoze da ñe nekivunderkind od stare mikrotalasne peñnice napraviti vremeplov , kao i da ñe me-teor veliåine automobila udariti u auto-pijacu u Las Vegasu i napraviti rupu izkoje ñe pokuljati åista voda, pa ñe tako biti rešen problem manjka pijañe vode uovom gradu.

Naši vidovnjaci više vole da igraju na sigurno. Oni najradije daju ma-glovite i uopštene najave dogaðaja koji se manje - više i oåekuju. Pa i poredtoga, podjednako su neuspešni kao i njihove zapadne kolege.

Zašto onda to rade? Odgovor je jednostavan: oni se, kao pasioniranikockari, nadaju glavnom zgoditku. Promašaji im ne donose štetu, jer ih nikoi ne pamti; uostalom, štampa je takav medij da malo ko åita novine stare ponekoliko meseci ili godina. Ali kad u moru pokušaja postignu jedan pogo-dak, ulaze u legendu i o njima se dugo priåa.

Lav Geršman

Dobar primer za ovo je ruski “beli mag” Lav Geršman, koji æivi u Beogradu.Kad se politiåka situacija na Kosovu zaoštrila toliko da je NATO zapretiobombardovanjem Beograda, on se jedini usudio da ovu pretnju shvati oz-biljno i da pokuša da javno prognozira vreme poåetka rata. Još u oktobru1998. godine objavljeno je da komandant vojnih NATO snaga ima ovlašñenjeda naredi vazdušne napade, a u decembru (tri meseca pre agresije) Lav Gerš-man je najavio da ñe poåetkom proleña bombe padati po Beogradu. Neštokasnije, kad se na vidiku pojavila varljiva moguñnost politiåkog rešenja ovekrize, pokušao je da ublaæi i izmeni izjavu. Bilo je to u februaru 1999. godine,samo mesec dana pred poåetak bombardovanja:

Rekao sam poåetak marta - kraj maja... I stoji krv. Da li su u pitanju bombeili policija puca na demonstrante, ne znam.

Šteta je što je korigovao prvu tvrdnju, åime se udaljio od priliåno uspešnenajave koja glasi “poåetkom proleña”, jer je bombardovanje poåelo 24. martapa bi greška iznosila samo tri dana! Kad su prve bombe poåele da padaju,štampa je zaboravila na poslednje proroåanstvo a prethodno je malo dotera-la, pa je svaku sledeñu storiju o Lavu Geršmanu zapoåinjala podatkom da je

214

on pogodio ovaj datum “u dan”. Posle nekog vremena, kad je najåešñe pos-tavljano pitanje bilo kada ñe rat prestati, veliki broj domañih vidovnjaka po-æurio je da se posluæi drugim delom Geršmanovog “proroåanstva” (koje seodnosilo na kraj bombardovanja) i da ga proglasi za svoje. Tako je poplavaraznih najava o kraju rata liåila na konsenzus: bombardovanje ñe prestati taåno21. maja! Greška je iznosila cele tri nedelje.

Svejedno, po završetku vazdušnih napada (poslednje bombe pale su 11.juna) prvi ålanak u novinama o Lavu Geršmanu zapoåeo je reåima:

Ovako Lav Geršman, åuveni ruski beli mag, koji je pogodio datume poået-ka i kraja rata...

Geršman, zapravo, jeste tokom rata dopunio svoju izjavu o datumu pres-tanka bombardovanja: biñe to kad padne drugi sneg! Ponovo promašaj. Na-ravno da je danas veñ zaboravljeno ne samo to, nego i deo proroåanstva ukome se kaæe da ñe “kad se sve ovo završi u Jugoslaviji, neminovno poåeti Treñisvetski rat”. Oblikujuñi svoje izjave u maniru veštog proroka, on nije precizi-rao šta znaåi odrednica “sve ovo”, ali treba imati u vidu da je izjava datatokom bombardovanja. Meðutim, ideja o famoznom “drugom snegu” kojidonosi olakšanje ipak nije davala mira proroåkom duhu ovog åoveka. Nije seostvarila za sneg na proleñe 1999. godine, ali ništa zato - politiåka kriza poslerata bila je još dramatiånija, pa mu je to dalo nadu da ñe se proroåanstvomoæda ostvariti sledeñe zime:

Šta da vam kaæem, åekajte drugi sneg. To sam rekao ove godine u martu,tvrdim i sada da ñe se najveñe nevolje našeg naroda tada okonåati. Podse-ñam, to ñe biti kada se prvi sneg otopi, a na vlaænu zemlju padne novi sneg.I to ovde, u Beogradu, jer sam tu viziju imao gledajuñi kroz prozor svogstana.

Opet promašaj, ali ne treba oåajavati - biñe još zima i snegova, moæda ñe nekibiti i svedok neåega dobrog. Hoñe li se tada neko setiti izjave ovog ambicioz-nog åoveka i proglasiti je za “nepogrešivo ispunjeno proroåanstvo”?

Izgleda da u Srbiji, bar u ovo nesreñno vreme, daleko bolju šansu zaispunjenje imaju pesimistiåka nego optimistiåka proroåanstva. Ovu prostulekciju Lav Geršman je trebalo da nauåi još kad je omanuo sa onim što je re-kao 1993. godine:

U naredne tri godine to što ostane od Jugoslavije i što bude nosilo njenoime, biñe meðu najbogatjim dræavama Evrope.

Sve u svemu, priliåno slab rezultat za “maga” sa tako visokim rejtingom unarodu, ali to mu ipak nije umanjilo samopouzdanje:

215Proroåanstva

Znate li koliko to košta? Privatna konsultacija sa obiånim astrologomjednog biznismena košta 100000 dolara. A specijalna konsultacija, gde dauloæite svoje akcije, košta 300000 dolara. To je ozbiljan novac, ozbiljan po-sao koji rade struånjaci. Nikako amateri koji nanjuše lovu i pomisle: Ah,sad je magija u modi, hajde da i ja budem vidovnjak.

Efekat “Dikson”

Manir masovnih medija da potenciraju (ili åak laæiraju) pogotke vidovnjakaa promašaje zaboravljaju, dobio je naziv efekat Dikson, po Dæin Dikson (JeanDixon, 1917 - 1997), åuvenoj ameriåkoj proroåici. Ona je najavila da ñe treñisvetski rat poåeti 1954 (pa onda 1958) godine, da ñe Fidel Kastro umreti 1969,da ñe se Rusi prvi iskrcati na Mesec i još dosta toga, ali najveñi publicitetdonelo joj je navodno predskazivanje atentata na ameriåkog predsednikaDæona Kenedija, izvedenog u novembru 1963. u Dalasu. Ovo predskazanje,u kome se kaæe da ñe na izborima 1960. pobediti kandidat demokrata koji ñeumreti ili ñe biti ubijen “u kancelariji, mada ne obavezno u prvom mandatu”,Dæin Dikson je objavila još 1956. godine. Izgleda da je, u moru ostalih tvrd-nji, kasnije na ovu zaboravila pa je pred izbore 1960. godine (na kojima jeKenedi došao na vlast) izjavila da on neñe postati predsednik.

Ipak, novinari åasopisa The Sacramento Bee nisu zaboravili predskaza-nje staru åetiri godine (mada su “zaboravili” ne samo neostvarenu prognozuo izgubljenim izborima nego i mnogo drugih). Izostavili su iz njega neispu-njene detalje o “umiranju u kancelariji” i o “prvom mandatu”, pa su je pro-glasili za potpuno ispunjeno proroåanstvo. To je proslavilo Dæin i ona je dokraja æivota vaæila za proroåicu broj jedan na ovom kontinentu. U svojimproroåanstvima åesto se sluæila neobavezujuñim reåeniånim konstrukcijama,na primer, da bi Tajson “uskoro mogao da se oæeni u zatvoru i da bi mogao dapostane otac u bliskoj buduñnosti”. Ostvarila je samo nekoliko kakvih - takvihpogodaka na više hiljada pokušaja.

Nema sumnje, dogodi se (mada ne åesto) da se javno proricanje nekogod “vidovnjaka” ostvari. Ponekad se, isto tako, dogodi i da se ostvari nekopredviðanje svakog od nas. Pa ipak, umetnost proricanja buduñnosti ne osla-nja se samo na puku sreñu, nego je to veština u kojoj treba imati oseñaja zaljudsku psihologiju, teoriju velikih brojeva, verovatnoñu dogaðaja i za veštoplasiranje tvrdnje.

Robert Tod Kerol (Robert Todd Carrol), profesor filozofije u SacramentoCity College, u svom Reåniku skeprtika (Skeptic’s dictionary) kaæe:

“Ako se ujutru probudim pre svoje æene i pretpostavim da ona oåekuje od

216

mene da stavim oprano rublje u mašinu za sušenje, da li to znaåi da samvidovit? Ako predvidim da ñe se dogoditi snaæan zemljotres u oblasti Ma-motskih Jezera pa se on zaista dogodi, da li sam vidovit? Ili samo koristimto što znam da se tamo svake godine dogode stotine zemljotresa? Ako pred-vidim da ñe se u aprilu srušiti avion sa crvenim detaljima na repu, jesamli ja vidovit? Ili koristim podatak o uåestalosti avionskih nesreña i uobi-åajenim bojama koje se nalaze na oznakama na repu aviona?”

Uspešnu demonstraciju veštine “proricanja sudbine” izveli su 1993. godine uradio emisiji ålanovi ekipe Indeksovog radio pozorišta. Samo jedan danreklamirali su izmišljenu agenciju “Sudbina”, a rezultat je bio da se više oddvesta ljudi javilo telefonom. Popularni Dragoljub Ljubiåiñ - Miñko proricaoje buduñnost iz dlana, kafe i izmišljenog Etrurskog horoskopa. Njihovi “kli-jenti” nisu shvatali da on s njima zbija šale, prislanjali su dlan na telefonskuslušalicu da im “vidi” liniju sudbine ili su buåno srkali kafu ne bi li im pozvuku prorekao šta ih åeka u ljubavi i poslu. Ovaj “vidovnjak” se izvinjavaošto mu “decometar” ne radi pa ne moæe da vidi buduñnost dece, ali za uzvratje numerološki sabirao godine sankcija i meseånu inflaciju od 22 000 proce-nata da bi izraåunao procenat sramotnosti - u kom stepenu moæe da pocrveniklijent. Telefon je zvonio još dva meseca, jer su se javljale æene po preporucisvojih zadovoljnih prijateljica.

Nije teško postati prorok

U celom svetu je vidovnjaštvo, proricanje sudbine i skidanje åini unosan po-sao. Træište je veliko, uz malo truda ostvaruju se velike zarade a troškoviovakvog poslovanja su minimalni: nešto reklame u štampi i plañene emisijena televiziji koje su reæirane tako da se stekne utisak teku “spontano”. Ipak,konkurencija u ovom poslu danas je velika i savremeni proroci moraju da sedovijaju na razne naåine ne bi li “isplivali na površinu” i osvojili poverenjepublike. Jedan od dobrih naåina za ovo je davanje prognoza u štampi o nas-tupajuñem periodu. Ovakvi nastupi su besplatni, štampa ih rado prihvata apublika ih prati i komentariše. Jedini problem je što treba biti vešt i imatisreñe, pa pogoditi šta ñe se zaista dogoditi.

Prorokovanje je ipak lakše nego što to na prvi pogled izgleda. Trebaimati talenta za komunikaciju sa publikom i malo šarmantne razmetljivosti,a uspeh ñe doñi sam od sebe åim takva osoba obnaroduje da poseduje pro-roåke sposobnosti. Razni vikend - kursevi iz okultnih delatnosti mogu dabudu korisni jer donose šarene diplome i zvanja za koja publika ne zna nakoji naåin i uz koliko truda su steåeni. Proroåanstva treba preteæno da buduuopštena i da dozvole široke moguñnosti, tako da bilo kakav razvoj dogaða-

217Proroåanstva

ja moæe da im osigura ispunjenje. Pored ovakvih, treba da postoji i izvestanbroj konkretnih i riziånih predskazanja, od kojih se veñina neñe ispuniti, aliñe uz malo sreñe jedan “superpogodak” takvom proroku osigurati mesto me-ðu besmrtnicima. Ne treba se plašiti promašaja, jer su proroci miljenici medi-ja pa ñe svaki neuspeh ubrzo biti zaboravljen.

Robert Tod Kerol je pokušao da demonstrira ovu veštinu tako što jepoåeo svake godine da objavljuje svoja “proroåanstva”, ali za razliku od vi-dovnjaka on priznaje da nije reå o natprirodnim sposobnostima nego o pros-tom balansiranju izmeðu izbora dogaðaja sa velikom verovatnoñom i uver-ljivosti da iznosi malo verovatnu prognozu. Evo nekoliko primera koje je daona pragu 2000. godine:

1. Poznati sportista biñe optuæen za silovanje svoje supruge ili devojke.2. Poznati politiåar biñe ærtva seksualnog skandala.3. Dogodiñe se zemljotres u Kaliforniji, a poplave i nevreme svuda po svetu.4. Monika Levinski ñe nadoknaditi izgubljene kilograme.5. Neñe doñi do smaka sveta 5. maja 2000, a ni 1. januara 2001.6. Niko neñe osvojiti nagradu od milion dolara koju nudi Dæejms Rendi.

Voli Hartšorn (Wally Hartshorn) je u svom biltenu Skeptiåke novosti (Skep-tic News) od 17. januara 2000. naveo ova Kerolova “proroåanstva” (dakle,ubrzo po njihovom objavljivanju) i pridodao im jedno svoje, koje glasi: Barjedno od šest navedenih proroåanstava neñe se ispuniti! Åak i ako se ispostavida nije bio u pravu, treba mu åestitati zbog dobrog oseñaja za kombinatorikui ispravno korišñenje teorije velikih brojeva.

218