0

СИМУЛАЦИЈА ВУЧЕСИМУЛАЦИЈА ВУЧЕ

У У OpenTracOpenTrackk

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

3.Предмет: Вучни прорачуни (104)

2/21/2015

У У OpenTracOpenTrackk

СИМУЛАЦИОНОМ СОФТВЕРУ СИМУЛАЦИОНОМ СОФТВЕРУ

Предавач:

др Зорица Милановић, дипл.инж.саобр.

Професор струковних студија

2014./2015.

Open Track Open Track СимулацијаСимулација железничкихжелезничких мрежамрежа

OpenTrack је програм (софтвер) за симулацију железничког саобраћаја.

Развијен је као део истраживачког пројекта Швајцарског федералног

Технолошког Института за транспортне системе и планирање (ETH IVT)

Циљ истраживачког пројекта био је да се развије "user-friendly" програм за

симулацију железничких процеса, који може да ради на различитим

компјутерским платформама.

OpenTrack апликације раде под

2/21/20152

OpenTrack апликације раде под

Windows NT, Windows 2000,

Windows XP i MacOS X

оперативним системима.

OpenTrack кориснички интерфејс за Windows (Windows 2000)

Основни модули (системски делови) OpenTrack софтвера су:

модули

улазних

података

модули за

OpenTrack је програм за мешовите дискретно/континуалне симулационе

процесе. То значи да се у оквиру процеса симулације:

израчунавају различите једначине кретања возила (возова) – израчунавање

нумеричких вредности континуалних процеса

прате стања сигналних блокова и додељују расподеле кашњења који спадају

у дискретне процесе.

2/21/20153

модули за

спровођење

симулације

модули

излазних

резултата

У оквиру модула са улазнимУ оквиру модула са улазним подацима подацима у OpenTrack креиране су базе за

унос података о:

ВОЗНИМСРЕДСТВИМА,

ИНФРАСТРУКТУРИ и

РЕДУ ВОЖЊЕ.

Када корисник унесе податке у базе ових модула може да се покрене

симулација.

Улазне податке дефинише сам корисник.

Претходно дефинисани возови крећу се по дефинисаној колосечној

ситуацији према условима који су дефинисани редом вожње.

Излазни подаци, Излазни подаци, као резултат процеса симулације, су бројни и могу да се

прикажу на разне начине и у различитим форматима, као што су:

"ПРОСТОРНО-ВРЕМЕНСКИ” ДИЈАГРАМИ

ТАБЕЛЕ и

ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ (СЛИКЕ).

2/21/20154

Подаци о локомотивама претходно се уносе у базу података која се зове

“Depot".

У ову базу података уносе се сви могући типови локомотива које једна

железничка управа експлоатише на мрежи пруга, и то према техничким

БАЗЕ СА ПОДАЦИМА ОБАЗЕ СА ПОДАЦИМА О ВОЗНИМВОЗНИМ СРЕДСТВИМАСРЕДСТВИМА

(локомотиве и вагони(локомотиве и вагони--железничка кола)железничка кола)

Као и у реалном систему возови се формирају од локомотива и вагона –

железничких кола.

2/21/20155

железничка управа експлоатише на мрежи пруга, и то према техничким

спецификацијама као што су:

вучна снага/дијаграм брзина,

тежина,

дужина,

вредности адхезије итд.

У овој бази се већ налазе подаци о бројним локомотивама које се користе на

мрежи европских пруга, па корисник може да унесе податке за локомотиве које

нису у бази. Подаци се уносе преко посебног едитора.

Активни прозор за унос података о локомотиви/

вучном возилу

ознака или назив локомотиве/

вучног возила

маса локомотиве (t)

адхезиона маса локомотиве

дужина локомотиве

фактори отпора при кретању воза

(формула Штрала –Strahl)

додатни фактори који утичу на

отпоре од ротирајућих маса

2/21/20156

отпоре од ротирајућих маса

максимална брзина (km/h)

максимална вучна сила (kN)

класичан начин обезбеђења

података о стању сигнала

могућност обезбеђења података о

стању сигнала помоћу бализа

обезбеђење података о стању

сигнала преко шинског струјног

кола

могућност обезбеђења података

путем радио везе

Вучна сила (kN)/ дијаграм брзина (“I-V” дијаграм)

Када се активира алат за вучно возило онда се на екрану појављује “Engine

windows” и “I-V” дијаграм.

2/21/20157

Системи напајања енергијом

Опциони избор типа система напајања у оквиру “Engine windows”.

Преко овог прозора корисник бира који ће “I-V” дијаграм бити примењен за

одређени тип вучног возила за време саобраћаја на деоници пруге са

селектованим (одабраним) системом напајања. Постоји могућност да се један

одабрани “I-V” дијаграм користи за неколико различитих система напајања.

2/21/20158

одабрани “I-V” дијаграм користи за неколико различитих система напајања.

Коефицијент адхезије

Примењују се формуле Куртиуса (Curtius) и Книфлера (Kniffler) .

Опције у OpenTrack за различите

услове (временске и друге).

За савремене локомотиве:

� добар150%,

� нормалан 125%,

� лош 80%

Прорачуни отпора

Укупни отпори за време кретања воза су једнаки збиру отпора од вуче и

отпора од убрзања.

При чему су: отпори од вуче једнаки збиру отпора кретања и отпора од

пруге

2/21/20159

Отпори кретања се састоје од:

� отпора ваздуха

� отпора трења у лежајевима

� отпора од возила

� отпора од инерције

У пракси се за отпоре од кретања возила примењују углавном три формуле и

то:

� за локомотиве: формула Штрала (Strahl’s formula)

� за путничка кола: формула Саутхофа (Sauthoff’s formula)

� за теретна кола: унапређена формула Штрала (improved Strahl’s formula)

� за возове Maglev: специјална формула

Или се користи општа квадратна једначина Дејвиса (Davis formula)

Oтпори кретања локомотиве

2/21/201510

Oтпори кретања путничких кола

2/21/201511

Oтпори кретања теретних кола

2/21/201512

Отпори кретања за возове Maglev: специјална формула

2/21/201513

Општа квадратна једначина Дејвиса

2/21/201514

Отпори од ваздуха у тунелу

Отпори од ваздуха у тунелу зависе од:

� површине чела воза,

� облика тунела

� конфигурације терена на прилазу тунелу и

� нивоа храпавости зидова тунела.

2/21/201515

Укупни отпори кретања представљају збир отпора од локомотиве, од вагона

(кола) и отпора од тунела.

Отпори од пруге се састоје од:

� отпора од нагиба

� отпора од кривина и

� отпора од скретница

2/21/201516

Отпори од скретница су занемарљиви при саобраћају воза на великим

даљинама.

Отпори од нагиба

2/21/201517

Отпори од кривине зависе од:

� радијуса кривине и

� ширине колосека

За колосек нормалне ширине

(1435 mm) израчунава се по

формули Рокла (Roeckl’s formula)

Отпори од убрзања су пропорционални маси воза и његовом убрзању и

састоје се делом од:

� транслаторних маса

� ротирајућих маса (уводи се коефицијент ротирајућих маса ρ)

2/21/201518

Коефицијент ротирајућих маса за путничка и теретна кола се креће у опсегу од

6 до 10.

У програму OpenTrack возови се моделују тако што се селектује једна или

више локомотива из базе података о локомотивама и њима се придружују

подаци о дужини и тежини композиције (гарнитуре за воз).

Железнички вагони (железничка кола) се не дефинишу посебно, јер су за

симулацију потребни само подаци о дужини и тежини комплетног воза.

Моделовање састава воза

У програму OpenTrack возови се разврставају у три категорије:

• Брзи возови - "Fast Trains (Intercity (IC))"

• Регионални возови - "Regional Trains"

2/21/201519

• Регионални возови - "Regional Trains"

• Теретни возови – "Freight Trains"

Врста воза утиче на прорачун отпора ваздуха према формулама које су задате

програмом OpenTrack.

OpenTrack има основну базу података о возовима која је отворена за допуну тј.

за креирање нових возова са посебним карактеристикама.

Сваки воз има сопствену табелу са просечним процентом кочења у зависности

од брзине (задата вредност: -0.6 m/s2).

Train list: Списак свих возова дефинисаних у бази

података о возовима "Train Database“

Engines: Списак локомотива за одабрани воз.

Train Load: Укупна тежина локомотиве и кола (са

товаром) (у тонама).

Train Length: Укупна дужина локомотиве(а) и кола.

Train Type: Врста воза (брзи воз, регионални или

теретни воз).

Train Category: Корисник дефинише категорију воза

Equation: Идентификује која формула се користи за

прорачун отпора од ваздуха.

Прозор за возове садржи следеће

информације:

2/21/201520

[New] Бележи нову врсту воза у бази возова.

[Edit] Приказује улазе у базу за одабрани тип воза.

[Duplicate] Прави копију одабраног воза у бази возова

[Calculate] Прорачуни за одабрани воз (прорачун

зауставног пута)

[Delete] Брише одабрану врсту воза из базе возова.

Прозор за возове

Прозор за креирање воза

На панелу за креирање воза "Train Edit Panel" налазе се следеће опције:

Name: Име воза

[Default]: Притиском на ово дугме OpenTrack аутоматски додељује име возу.

Type: Врста воза (IC/Fast Train; Regio Train = Regional Train; Freight

Train);

Category: Категорија воза. Корисници могу да дефинишу категорију воза.

"Preferences"; сви возови исте категорије представљају се на графикону

линијама исте боје.

Acceleration Limit: Максимални проценат убрзања (m/s 2)

Acceleration Delay: Минимално време између краја кочења и поновног убрзања

(u sekundama)

Deceleration Funct.: просечан проценат кочења у m/s 2 (увек негативан)

Corr. Deceleration: Корекција вредности за кретање на успону (m/s 2 /‰)

Min. Deceleration:Mimimalan procenat kočenja (m/s2)

2/21/201521

Min. Deceleration:Mimimalan procenat kočenja (m/s2)

Max. Deceleration:Maksimalan procenat kočenja (m/s2)

Engines: Списак локомотива.

Load: Тежина појединачне локомотиве (t).

Len.: Дужина појединачне локомотиве (m).

∑Load: Укупна тежина локомотива (више локомотива) (t).

∑Length: Укупна дужина локомотива (више локомотива) (m).

[Add] Додавање нових локомотива.

[Delete] Брисање селектоване локомотиве.

Trailers: Вучена средства – железничка кола /групе кола/приколице у

саставу воза).

Name: Назив појединачних кола или групе кола.

Load: Тежина појединачних кола или групе кола (t).

Len.: Дужина појединачних кола или групе кола (m)......

БАЗЕ СА ПОДАЦИМА ОБАЗЕ СА ПОДАЦИМА О ИНФРАСТРУКТУРИИНФРАСТРУКТУРИ

База података о инфраструктури састоји се од физичког описа:

� колосечне ситуације пруга (делова колосека),

� колосечне ситуације станичног подручја,

� сигнала и

� виртуелних елемената.

2/21/201522

Пример станичне колосечне ситуације

Колосечна ситуација се представља и управља графички.

Графички представљеним елементима (деловима) инфраструктуре додељују се

одговарајући атрибути од значаја за симулацију:

� име,

� стационажа (километарски положај) објекта, тачке промене атрибута,

� дужина,

� нагиб,

� максимална брзина саобраћаја преко њега за различите категорије возова и

� информације о скретницама.

2/21/201523

OpenTrack омогућује приказ и избор различитих облика и типова сигнала

СИГНАЛИ

Главни сигнал (може да покаже Стоп)

Главни сигнал са 2 значења (може да покаже Стоп)

Даљински сигнали (приказује стање на наредном главном сигналу)

Даљински сигнал са два значења (приказује стање на наредном главном сигналу)

Комбиновани сигнал (комбинација даљинског и главног сигнала)

Комбиновани сигнал са 3 значења (комбинација даљинског и главног сигнала)

Комбиновани сигнал са 4 значења (комбинација даљинског и главног сигнала)

2/21/201524

Комбиновани сигнал са 4 значења (комбинација даљинског и главног сигнала)

Деоница са кабинском сигнализацијом

Пружна бализа, светлосна ознака (преноси стање наредног главног сигнала на

управљачки пулт воза

Ограничена брзина (Почетак, Крај)

Маневарски сигнал

Општа места заустављања за све дужине возова (Референтна места заустављања: чело

воза, средина воза, крај воза)

Место заустављања за возове различитих дужина (100...800м).

2/21/201525

БАЗЕ СА ПОДАЦИМА ОБАЗЕ СА ПОДАЦИМА О РЕДУ ВОЖЊЕРЕДУ ВОЖЊЕ

Подаци о реду вожње састоје

се од информација о

саобраћају возова:

� жељено време доласка

� минимално време бављења

� жељено време поласка,

� информације о конекцијама

(везама између возова),

� места заустављања и др.

2/21/201526

� места заустављања и др.

Симулација у OpenTrack је мешовита симулација, тј. једновремена симулација

континуалних и дискретних процеса.

Кретање воза је континуални процес. OpenTrack симулира кретање воза

помоћу једначина кретања возила (диференцијалних једначина кретања)

Дискретни процеси су процеси у којима се дешавају промене стања као што су:

� промене стања сигнално-сигурносне опреме,

� појављивање возова на мрежи,

ПРОРАЧУНСКЕ ОСНОВЕ СИМУЛАЦИЈЕПРОРАЧУНСКЕ ОСНОВЕ СИМУЛАЦИЈЕ

� појављивање возова на мрежи,

� кашњења возова (случајна променљива).

За решавање једначина кретања воза користи се нумеричка метода - Ојлерова

метода (Euler Method) јер није могуће наћи решење у чисто аналитичком

облику.

Применом Ојлерове методе у симулацији обезбеђују се егзактне приближне

вредности.

2/21/201527

F: Вучна сила (снага) мотора [F] = N

m: Маса воза [m] = kg

a: Убрзање воза [a] = m/s2

Да би се остварило убрзање воза, вучно возило мора да пренесе силу (снагу)

на обод точкова, а самим тим и на шину по којој се креће, која је већа од

отпора кретања.

Као основа за прорачун кретања воза користи се основна Њутнова динамичка

једначина (Newton) :

2/21/201528

FZ : Вишак вучне силе (снаге) [FZ ] = N

Z: Вучна сила (снага) [Z] = N

RF : Отпор трења [RF ] = N

v: Брзина [v] = m/s

s: Пређени пут [s] = m

отпора кретања.

Разлика између вучне силе и отпора кретањазове се “вишак вучне силе (снаге)

и исказује се помоћу формуле:

Вучна снага се прорачунава помоћу дијаграма односа вучне снаге и брзине и

зависи од брзине и услова спољашње средине (услова адхезије).

Отпор кретању воза зависи од брзине воза и физичких услова колосечне мреже.

Највећа технички могућа стопа убрзања постиже се уколико се сав вишак

вучне снаге (потенције) употреби за убрзање воза; у овом случају отпор

убрзању једнак је вишку вучне силе (снаге). Из овог произилази:

FZ : Вишак вучне силе (снаге) [FZ ] = N

a: Убрзање [a] = m/s2

m: Маса воза [m] = kg

ρ: Фактор ротирајућих маса [ρ ] = 1

Максимални могући проценат убрзања воза у било којој тачки такође зависи од

дефинисане брзине саобраћаја на прузи, максималне брзине локомотиве и

тежине вучених возила.

2/21/201529

Ојлерова метода се занива на принципу прорачуна промена вариабли (брзине

кретања) од задате почетне тачке.

Свака вредност функције оцењује се на основу петходне вредности функције

(почетне вредности) за фиксни временски период.

Пример Ојлерове методе за одређивање промене брзине у зависности од

промене времена:

2/21/201530

Применом једначине кретања актуелна брзина воза израчунава се преко

формуле на бази одређеног интеграла:

2/21/201531

МОДЕЛОВАЊЕ ПРОЦЕСА КОЧЕЊА МОДЕЛОВАЊЕ ПРОЦЕСА КОЧЕЊА

Комплетан процес кочења воза је веома компликован за моделовање и

симулацију.

Модел и симулација би морали да обухвате:

� кочење сваке локомотиве уврштене у воз,

� кочење свих вагона у возу и

� понашање и брзину реаговања машиновође при кочењу.

Из тог разлога, за симулацију кочења се примењује поједностављени модел

заснован на алгоритму времена кретања, за који се показало да даје прилично

2/21/201532

заснован на алгоритму времена кретања, за који се показало да даје прилично

прецизне резултате.

Овај метод је заснован на кочним карактеристикама свих типова локомотива, и

обезбеђује степен кочења за различите интервале брзина.

Пример карактеристика кочења за одређену локомотиву и за одређене брзине.

Стварни прорачун кочења ради се тако што се посматра крајња тачка у којиј воз

мора да се заустави и крајње брзине коју воз треба да достигне у задатој

крајњој тачки.

Пример приказан на слици: прорачуната функција кочења (на слици приказана

као крива кочења) за воз Z1 који се приближава сигналу који показује

забрањену вожњу. Означене тачке на дијаграму зависности брзине и пређеног

пута “V/s дијаграм” симболизују вредности сваког појединачног прорачунског

корака.

2/21/201533

Кочење до заустављања

Када воз Z1 пређе преко укључне тачке за кочење BEP1, он кочи до

заустављања према кочној кривој.

Када воз достигне циљну брзину или ако се акција кочења опозове променом

стања – на пример сигнала, тј. сигнални знак за забрањену вожњу се промени у

сигнални знак за дозвољену вожњу, онда се постојећа апликација кочења

сматра завршеном и воз добија наредбу о даљем кретању (кочењу, тј.

успореном кретању или убрзаном кретању).

Пример криве кочења код приближавања месту на прузи где постоји

ограничење брзине кретања воза.

2/21/201534

Kočenje до постизања вредности ограничене брзине

УПОТРЕБА КОЛОСЕЧНЕ БАЛИЗЕ

Колосечне бализе омогућују директан пренос положаја сигнала и значења

сигналног знака на пулт у управљачници локомотиве. Ако наредни сигнал иза

бализе показује да је просторни одсек који штити заузет, машиновођа не мора

даље да осматра стање на прузи већ смањује брзину до испод минималне

брзине (на пример 40 km/h), и кретање се аутоматски прати. Ако је дошло до

промене стања на сигналу са рестриктивног на мање рестриктивно стање онда

се преко додатне бализе до управљачнице локомотиве пренеси информација у

току кочења (на даљини видљивости сигнала).

2/21/201535

Понашање воза при кочењу у

случају опремања локомотиве

кабинском сигнализацијом и

опремања пруге бализама

СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ВОЗА ПРИ КРЕТАЊУ

Да би се, у току процеса симулације, саобраћај возова одвијао без конфликата

обезбеђени су разни сигурносни протоколи:

� Сваки део колосека резервисан је за кретање највише једног воза или је

резервисан тако да на њему не буде возова;

� Сваки воз мора да има могућност да се заустави на делу колосека који је за

њега резервисан.

� обезбеђено је да растојање испред и иза воза који се креће буде дефинисано

као зона заштите воза. Свака путања (део путање) кретања воза заштићена јекао зона заштите воза. Свака путања (део путање) кретања воза заштићена је

главним сигналом, који спречава даље кретање воза када је постављен да

показује сигнални знак “стој”. Део путање може да буде резервисан и

припадајући главни сигнал може да показује одговарајући сигнални знак за

наставак вожње само ако:

� су сви сигурносни елементи који припадају путањи кретања слободни

или резервисани за задати воз.

� након краја једног дела путање задати воз има слободан наредни одсек.

� је обезбеђен систем блокаде, како би се спречило да се два воза крећу

или резервишу за кретање један исти колосечни одсек.

2/21/201536

Успешно резервисање дела колосека

2/21/201537

Неуспешно резервисање дела колосека

“Moving block” систем карактерише флексибилна дужина просторног одсека.

Дужина просторног одсека израчунава се на бази кочионих карактеристика

воза, брзине кретања воза и колосечне ситуације.

Одговарајућа дужина која је потребна за оптималан режим кретања и кочења

перманентно се испитује тако да се у сваком тренутку одржава безбедна

удаљеност у односу на друге возове који се крећу у истом смеру по истој прузи

(колосеку пруге).

“MOVING BLOCK” СИСТЕМ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ

2/21/201538

Понашање воза при

кочењу код система

“Moving Block”.

Резервисање дела

колосека за кретање

воза.

За време кретања константном брзином или при убрзању постојеће растојање

се стално утврђује како би се обезбедила дужина потребна за заустављање

воза. Уколико се идентификује тачка (положај) могућег конфликта аутоматски

се прелази на следећи безбедни режим вожње.

2/21/201539

Возовима су дефинисана планирана заустављања у службеним местима:

станицам и/или стајалиштима.

Након планираног заустављања воз може да настави уколико се испуне следећи

услови:

� Воз мора да крене након најранијег времена поласка које је корисник

дефинисао редом вожње

� На месту заустављања воз мора да се задржи бар онолико колико износи

задато минимално време бављења.

ЗАУСТАВЉАЊЕ У СТАНИЦАМАИ НА СТАЈАЛИШТИМА

задато минимално време бављења.

� У обзир треба узети и време кашњења услед генерисаног инцидента

(укључено).

� Све везе које су дефинисане за воз морају да буду реализоване.

� Након испуњења свих ових услова и уколико је наредни део трасе за овај воз

слободан, он се резервише пре него што воз почне да убрзава и пре него што

напусти станицу или стајалиште, тј. место заустављања.

2/21/201540

УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА

2/21/201541

Три различите врсте фајлова:

� ДОКУМЕНТИ: информације о колосечним капацитетима и графикону реда

вожње. Број докумената који могу да се користе у симулацији је неограничен),

� БАЗЕ ПОДАТАКА: шест различитих база података (о локомотивама, возовима,

релацијама, реду вожње, станицама и путањама кретања). и

� ИЗЛАЗНИ ПОДАЦИ симулације у различитим излазним фајловима и форматима.

СИМУЛАЦИЈА

Циљ симулационог процеса је да се за дефинисане возове изради дефинисани

сценарио реда вожње на дефинисаном моделу.

Кретање возова се моделује решавањем диференцијалних једначина кретања

(континуални процеси) у комбинацији са информацијама о стању сигнала

(дискретни процеси).

Диференцијалне једначине кретања решавају кретање воза унапред засновано

на максимално могућем убрзању за одређени временски размак (степен

убрзања је одређен карактеристикама воза и колосека као што су: максимална

вучна снага, отпор воза, нагиб нивелете, радијус кривина и максималновучна снага, отпор воза, нагиб нивелете, радијус кривина и максимално

дозвољена брзина преко деоница).

За време симулације за сваки воз региструје се виртуелни тахограф (излазна

датотека), у којем се налазе подаци као што су убрзање, брзина и пређени пут.

На овај начин, по завршетку симулације могу бити приказани различити

подаци о кретању.

2/21/201542

Симулација може бити представљена на класичан начин или путем анимације.

Применом анимације корисник може да види кретање возова, заузете и

слободне делове колосека као и стање сигнала на мрежи пруга.

Излазни подаци могу да се прикажу на неколико различитих начина:

� по возу,

� по путањи кретања или

� по станици.

ПРИКАЗ ИЗЛАЗНИХ ПОДАТАКА

2/21/201543

Приказ карактеристика убрзања и брзине кретања воза који саобраћа на задатој

путањи-деоници пруге (дијаграм брзина – пређени пут)

Графикон реда вожње (просторно – временски дијаграм)

2/21/201544

Графички приказ заузетости колосека у станици

2/21/201545

2/21/201546

Излазни подаци у Excel табелама

ПРИМЕНА ПРИМЕНА OpenTrackOpenTrack

ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

ИЗ РЕАЛНОГ СИСТЕМА ИЗ РЕАЛНОГ СИСТЕМА

“Железнице Србије” а.д.“Железнице Србије” а.д.

2/21/201547

Проблем који је решаван јепланирање одрживе железничке

градско-приградске превозне понудена релацији Панчевачки мост расп. и стај. – станица Батајница

2/21/201548

2/21/201549

СИМУЛАЦИЈА САОБРАЋАЈА НАСИМУЛАЦИЈА САОБРАЋАЈА НАМОДЕЛУМОДЕЛУ

Формулисан је симулациони проблем и за његово решавање разрађен је модел.

Моделовање је урађено у симулационом софтверу OpenTrack. Урађена је верификација, калибрација и валидација модела. Симулациони експерименти су планирани по сценаријима,

постављени су услови за извођење експеримента и дефинисани су очекивани излазни резултати из модела

ДЕТАЉИ

2/21/201550

очекивани излазни резултати из модела�“уска грла” на инфраструктури и предлог мера за њихово отклањање�графикони реда вожње�параметари од значаја за економске анализе

Експлоатација модела: експериментисање на моделу рађено је “корак по корак “

Време трајања симулационог експеримента је 24 часаДобијени жељени резултати су анализирани и дате су препоруке

за њихово даље чување и примену:„УСКА ГРЛА“ НА ИНФРАСТРУКТУРИГРАФИКОНИ РЕДА ВОЖЊЕ

ДЕТАЉИ

ДЕТАЉИ

51

Симулациони модел је изграђен од елемената који су дефинисани са преко

53.175 различитих података.

У модел је уграђено:

36.815 података о инфраструктурним елементима, елементима,

360 података о возним средствима,

преко 15.000 података о возовима за три сценарија саобраћаја чије је

кретање кроз модел дефинисано са преко 1000података.

2/21/2015

ИНФРАСТРУКТУРА СИМУЛАЦИОНОГ МОДЕЛА У ИНФРАСТРУКТУРА СИМУЛАЦИОНОГ МОДЕЛА У СОФТВЕРУ СОФТВЕРУ OpenTrackOpenTrack

Батајница

Земунско Поље

52

Земун

2/21/2015

Нови Београд

Београд Центар

Карађорђев Парк

Вуков Споменик

53

Панчевачки Мост

Распутница Г

2/21/2015

Приказ кретања воза бр 2203 кроз станицу Нови Београд у OpenTrack моделу

54 2/21/2015

55 2/21/2015

56 2/21/2015

РЕЗУЛТАТИ СИМУЛАЦИОНИХ ЕКСПЕРИМЕНАТА - ред вожње -

57

OpenTrack графикон реда вожње за Сценарио 1- Постојећа понуда железничког предузећа -

2/21/2015

58

OpenTrack графикон реда вожње за Сценарио 2-Постојећа понуда заснована на захтеву града Београда -

2/21/2015

59OpenTrack графикон реда вожње за Сценарио 3

- Понуда заснована на захтевима корисника - 2/21/2015

Упоредни приказ неопходних техничких и технолошких мера за реализацију сценарија

Ред.

бр.Сценарио

саобраћаја

Техничко-технолошке мере

1. Сценарио 1 елиминисање узрока који су довели до увођења лаганих вожњи на

прузи

2. Сценарио 2 елиминисање узрока који су довели до увођења лаганих вожњи и

ограничених брзина на прузи;

уградња излазног колосечног сигнала уз 5. колосек станице

Батајница у смеру станице Нова Пазова;

реконструкција дела улазног скретничког грла у станици Нови

РЕЗУЛТАТИ СИМУЛАЦИОНИХ ЕКСПЕРИМЕНАТА - “уска грла”

60

реконструкција дела улазног скретничког грла у станици Нови

Београд од стране распутнице Савски Мост како би се обезбедили

услови за независтан и улазак возова на 2. колосек и паралелне

улазне вожње из правца станице Београд Центар на 3. колосек и

распутнице Савски Мост на 2. колосек и изградња извлачњака у

продужетку 2. колосека;

обустава саобраћаја одређеног броја возова система „Беовоз“ и

померање траса појединих возова из постојеће понуде железничког

предузећа како би се обезбедили интервали слеђење возова који

укључују обавезне временске резерве.3. Сценарио 3 елиминисање узрока који су довели до увођења лаганих вожњи и

ограничених брзина на прузи;

2/21/2015

Литература:

1. Daniel Huerlimann, Andrew B.Nash: “OpenTrack Simulation of Railway Networks”,

Version 1.3, ETH Zurich, Institute for Transport Planning and Systems, 2010.

2. Зорица Милановић: Докторска дисертација “Електронско пословање у планирању

саобраћаја засновано на модуларној примени микро-симулационих модела”,

Београд, 2012.

2/21/201561