CCIIJJIINN MMAAJJOORRGGRRUUJJIICCAA SSPPAASSOOVVII]]

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq

Srpska rradikalna sstrankaBeograd 22003.

PPRREEDDGGOOVVOORRUU ssiilloovviittoomm nnaassttuuppuu kkrreeaattoorraa nnoovvoogg ssvveettsskkoogg ppoorreettkkaa ii iiddeeoollooggaa nnoovvoo-

kkoommppoonnoovvaannoogg ttoottaalliittaarrnnoogg gglloobbaalliizzmmaa pprroottiivv ssrrppsskkoogg nnaarrooddaa,, wweeggoovvee nnaaccii-oonnaallnnee ssvveessttii ii ddrr`aavvnnoossttii,, nnaajjppooddmmuukklliijjuu uulloogguu jjee ooddiiggrraallaa ppeettaa kkoolloonnaa ddoo-mmaa}}iihh iizzddaajjnniikkaa,, kkoojjuu ssuu pprreeddssttaavvqqaallee pprroozzaappaaddnnee ppoolliittii~~kkee ppaarrttiijjee,, nnoovvii-nnaarrsskkii ppllaa}}eenniiccii ii kkvvaazziiiinntteelleekkttuuaallnnee kkrreeaattuurree iizz {{ppiijjuunnsskkee mmrree`ee ttaakkoo-zzvvaanniihh nneevvllaaddiinniihh oorrggaanniizzaacciijjaa.. PPrrootteekklliihh ddvvaannaaeesstt ggooddiinnaa iinntteennzziivvnnoo ssaammrraasskkrriinnkkaavvaaoo ii aarrgguummeennttoovvaannoo jjaavvnnoo iiggoossaaoo wwiihhoovvee ppooddrriivvaa~~kkee aakkttiivvnnoossttii..NNeeoozzbbiiqqnnoo{{}}uu,, nneessmmoottrreennoo{{}}uu ii nneepprroommii{{qqeennoo{{}}uu MMiilloo{{eevvii}}eevvoogg rree`ii-mmaa,, aammeerrii~~kkee ii oossttaallee zzaappaaddwwaa~~kkee oobbaavvee{{ttaajjnnee sslluu`bbee uussppeellee ssuu ddaa oovvaajj qquudd-sskkii {{qqaamm ii oottppaadd uu ppeettooookkttoobbaarrsskkoomm pprreevvrraattuu 22000000.. ggooddiinnee ddoovveedduu nnaa vvllaasstt,,pprroovvooddee}}ii pprreekkoo wwiihh pprriikkrriivveennii oobblliikk ookkuuppaacciijjee ii nnaassttaavvqqaajjuu}}ii ggeennoocciidd-nnii ppoossaaoo,, oottppoo~~eett oottiimmaawweemm mmnnooggiihh ssrrppsskkiihh zzeemmaaqqaa ii ssuurroovviimm bboommbbaarrddoovvaa-wweemm SSrrbbiijjee.. OOggrroommnnee ssuummee nnoovvccaa ssuu uullaaggaannee uu ssuubbvveerrzziivvnnee ppoolliittii~~kkoo-pprrooppaa-ggaannddnnee ddeellaattnnoossttii,, ppaa jjee nnaa ssttoottiinnee nnoovviinnaarraa ppoottkkuuppqqeennoo ddaa ssiisstteemmaattsskkii ddee-lluujjuu pprroottiivv ssooppssttvveennoogg nnaarrooddaa ii wweeggoovviihh eeggzziisstteenncciijjaallnniihh iinntteerreessaa..

NNaakkoonn {{ttoo jjee SSrrbbiijjaa ppoonnii`eennaa ii ppoott~~iiwweennaa,, vvllaasstt nnaadd wwoomm jjee uu ppoottppuu-nnoossttii uussppoossttaavviioo,, kkaaoo ookkuuppaacciioonnii gguuvveerrnneerr,, aammeerrii~~kkii aammbbaassaaddoorr uu BBeeooggrraa-dduu VViilliijjaamm MMoonnttggoommeerrii.. WWeeggoovvii ppllaa}}eenniiccii ii ddoouu{{nniiccii ppoottoomm ssuu ssee bbeesskkrraajj-nnoo oossiilliillii,, kkiiddii{{uu}}ii nnaa ssvvee {{ttoo jjee ssrrppsskkoo,, ppoossttaavvqqaajjuu}}ii ssvvoojjuu iizzddaajjnnii~~kkuu ddee-llaattnnoosstt kkaaoo oollttaarr nnaajjvvii{{iihh mmoorraallnniihh vvrreeddnnoossttii.. EEttiikkaa uu ddaannaa{{wwoojj ooffiiccii-jjeellnnoojj SSrrbbiijjii bbuukkvvaallnnoo dduubbii nnaa ggllaavvii.. OOnnoo {{ttoo jjee nnaajjlleepp{{ee uu ssrrppsskkoojj nnaarroodd-nnoojj ttrraaddiicciijjii pprrooggoonnii ssee kkaaoo zzlloo~~iinn iillii ssvveettooggrr||ee,, aa oonnoo {{ttoo ssuu nnaajjnnaakkaazznnii-jjee mmoogguu}}ee qquuddsskkee nneeggaattiivvnnee ooddlliikkee,, ppoossttaajjee pprrooppiissaannii oobbrraazzaacc ppoo`eeqqnnoogg ppoo-nnaa{{aawwaa uu jjaavvnnoomm iivvoottuu..

SSvvee oovvee ggooddiinnee ssrrppsskkee nnaacciioonnaallnnee ttrraaggeeddiijjee ttrrii ggllaavvnnee nnoovviinnaarrsskkee iizz-ddaajjnnii~~kkee cceennttrraallee pprreeddssttaavvqqaallii ssuu RRaaddiioo-tteelleevviizziijjaa BB-9922,, ddnneevvnnii lliisstt ““DDaa-nnaass”” ii nneeddeeqqnniikk ““VVrreemmee””.. NNeeddaavvnnoo ssaamm iizzjjaavviioo ddaa jjee ““DDaannaass”” ggllaassiilloo CCIIAA,,aa nnaaddoobbuuddnnii ggllaavvnnii ii ooddggoovvoorrnnii uurreeddnniikk GGrruujjiiccaa SSppaassoovvii}} llaakkoommiisslleennoo mmeejjee ttuu`iioo ii uubbrrzzoo ssee zzbboogg ttooggaa ppookkaajjaaoo.. JJeeddvvaa ssaamm ddoo~~eekkaaoo wweeggoovvuu ttuu`bbuu ddaa bbiihhssee uu oovvaajj ssppeekkttaakkuullaarrnnii ssuuddsskkii pprroocceess uuppuussttiioo ss vveelliikkiimm eennttuuzziijjaazzmmoomm ii aarr-gguummeennttoovvaannoo ddookkaazzaaoo ddaa jjee wweeggoovvoo ggllaassiilloo {{ppiijjuunnsskkoo ii aannttiissrrppsskkoo,, aa ssaamm SSppaa-ssoovvii}} bbeeddnnii iizzddaajjnniikk ii mmoorraallnnaa nnaakkaazzaa..

UU oovvoojj kkwwiizzii ““CCiijjiinn mmaajjoorr GGrruujjiiccaa SSppaassoovvii}}”” ppuubblliikkuujjeemm cceellookkuuppnnuu ddoo-kkuummeennttaacciijjuu iizz oobbiimmnnoogg ssuuddsskkoogg ssppiissaa,, ddaa bbiihh jjaavvnnoossttii ii bbuudduu}}iimm ggeenneerraaccii-jjaammaa pprruu`iioo jjoo{{ jjeeddnnoo uuppee~~aattqqiivvoo ssvveeddoo~~aannssttvvoo qquuddsskkee bbeeddee ii ppoonnii`eewwee kkoo-jjeemm ssuu nnaass gglloobbaalliissttii iizzlloo`iillii,, aallii ii ssooppssttvveennee ooddlluu~~nnoossttii ddaa ssee ttoomm zzlluu oodd-uupprreemm ssvvee ddookk iimmaamm ddaahhaa..

BBeeooggrraadd,, 1177.. ffeebbrruuaarr 22000033.. ggooddiinnee PPrrooff.. ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq3

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqqCCIIJJIINN MMAAJJOORR

GGRRUUJJIICCAA SSPPAASSOOVVII]]

RReecceennzzeennttiiVjerica RadetaZoran Krasi}

DDiirreekkttoorr iizzddaavvaa~~kkoogg sseekkttoorraaOgwen Mihajlovi}

GGllaavvnnii ii ooddggoovvoorrnnii uurreeddnniikkSa{a Radovanovi}

RReeddaakkcciijjaaVesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac,

Milica [e{eq, Severin Popovi}, Qubica Davidovi},Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi},

Zorica Ili}, Zlata Radovanovi}

IIzzddaavvaa~~Srpska radikalna stranka

Beograd, Trg pobede 3, ZemunZZaa iizzddaavvaa~~aa

Dr Vojislav [e{eq

[[ttaammppaa“Etiketa”, Bole~

ZZaa {{ttaammppaarriijjuuMilenko Dramli}

TTiirraa`1000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

929 : 32 [e{eq V. (093.2)323.2 (497.11) (046)[E[EQ, Vojislav

Cijin major Grujica Spasovi} / Vojislav[e{eq. - Beograd [tj.] Zemun : Srpska radikalna stranka,2003 (Bole~ : Etiketa). – 213. ; 21 cm

Tira` 1000.

ISBN 86-83451-31-3a) [e{eq, Vojislav (1954-)b) Srbija - Politi~ke prilike

COBIS.SR–ID 104429324

I.. DDaa llii }}ee CCiijjiinn mmaajjoorr ddoobbiittii uunnaapprree||eewwee

1. TTu`ba GGrujice SSpasovi}aVVii{{ee ppuuttaa ssaamm jjaavvnnoo iizznnoossiioo ~~iiwweenniiccee oo aannttiissrrppsskkoomm ddeelloovvaawwuu GGrruujjiiccee

SSppaassoovvii}}aa ii ii wweeggoovviimm iizzddaajjnnii~~kkiimm nnoovviinnaammaa.. ZZaattoo jjee CCiijjiinn mmaajjoorr ooddlluu~~iioo ddaassee oobbrraa~~uunnaa ssaa ~~eettnnii~~kkiimm vvoojjvvooddoomm.. PPoossrreeddssttvvoomm aaddvvookkaattaa GGoorraannaa DDrraaggaannii}}aa,,GGrruujjiiccaa SSppaassoovvii}} jjee ppooddnneeoo ttuu`bbuu pprroottiivv mmeennee rraaddii nnaakknnaaddee nneemmaatteerriijjaallnnee {{ttee-ttee.. TTuu`bbaa jjee,, uu ^eettvvrrttoomm oopp{{ttiinnsskkoomm ssuudduu uu BBeeooggrraadduu,, pprriimmqqeennaa 1133.. sseepptteemm-bbrraa 22000022.. ggooddiinnee ii zzaavveeddeennaa ppoodd bbrroojjeemm PPXVII 44449966//0022..

^etvrtom op{tinskom sudu u BeograduTu`ilac: Grujica Spasovi} iz Beograda, ulica Nova skojevska bb, koga za-

stupa advokat Goran D. Dragani} iz BeogradaTu`eni: Vojislav [e{eq iz Beograda, ulica Trg pobede br. 3, ZemunTu`ba radi naknade nematerijalne {teteTu`ilac je glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Danas” iz Beograda.Dokaz: Fotokopija impresuma lista “Danas”Dana 27. avgusta 2002. godine, u listu “Svedok”, strana 4, u delu teksta ko-

ji je posebno uokviren i naslovqen “Mediji”, tu`eni Vojislav [e{eq je da-ju}i svoj intervju ovom listu, izme|u ostalog izjavio slede}u re~enicu: “A po-stoje i oni koji su direktno re`imski poput “Politike” ili “Danasa”, koji je~isto ameri~ko glasilo, ure|uje ga CIA”.

Dokaz: Fotokopija strane 4. lista “Svedok” od dana 27. avgusta 2002. godine.Na navedeni na~in, tu`eni je izneo neistinite navode, koji se direktno

odnose na tu`ioca, kao na lice koje obavqa funkciju glavnog i odgovornog ured-nika lista “Danas”, ~ime je tu`iocu na jedan grub i neprimeren na~in povre-|ena ~ast i ugled, odnosno naneta nematerijalna {teta.

Citiranim delom svog intervjua, tu`eni zapravo sugeri{e da je tu`ilac kaolice koje je po svojoj funkciji odgovorno za ure|ivawe i ure|iva~ku politiku li-sta “Danas” ~ovek “CIA-e”, te da zapravo CIA ure|uje dnevni list “Danas”.

^lanom 200 Zakona o obligacionim odnosima je, izme|u ostalog, predvi-|eno da }e sud dodeliti pravi~nu naknadu za pretrpqene du{evne bolove usledpovrede ugleda i ~asti, odnosno povrede prava li~nosti.

^lanom 200 istog Zakona je tako|e predvi|eno da }e sud prilikom odlu-~ivawa o zahtevu za naknadu {tete i visini morati da vodi ra~una o zna~ajupovre|enog dobra.

Tu`ilac je u {iroj, a posebno u medijskoj javnosti poznat kao glavni i od-govorni urednik lista “Danas”, kao lice koje se u najte`im periodima po no-

54

Pre po~etka raspravqawa sud upoznaje tu`ioca da je potrebno da na imetakse na tu`bu uplati na iro ra~un suda 50.000 dinara, u roku od 15 dana, a do-kaz o uplati sudu dostavi.

@iro ra~un 40815-840-013-3338 dokaz o uplati dostaviti sudu s pozivom nabroj predmeta.

Zbog nepostojawa procesnih pretpostavki ro~i{te se odla`e za 27. decem-bar 2002. godine u 9,30 ~asova, {to je prisutnima saop{teno, te ih ne pozivati.

Tu`enog pozvati preko dostavqa~a.Dovr{eno u 9,10 ~asova.PPrriipprreemmnnoo rroo~~ii{{ttee ppoo ttuu`bbii GGrruujjiiccee SSppaassoovvii}}aa pprroottiivv mmeennee ooddrr`aannoo

jjee 2277.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee..Re{ewe: Da se pripremno ro~i{te odr`i.Punomo}nik tu`ioca izjavi da ostaje kod tu`be i tu`benog zahteva i is-

ti~e da }e dostaviti naknadno dokaz o upla}enoj sudskoj taksi, a predloga zadopunu dokaznog postupka nema, osim predloga za saslu{awe stranaka. Na pi-tawe suda ko su lica navedena u tu`bi, izjavi da }e se o tome sam tu`ilac pri-likom saslu{awa izjasniti.

Tu`eni izjavquje da osporava tu`bu i tu`beni zahtev u celosti. Predaje su-du protivtu`bu sa protivtu`benim zahtevom koji je za milion dinara ve}i od tu-`io~evog. U slu~aju da do|e do poravnawa predla`e da mu se isplati razlika.

Konstatuje se da je primerak protivtu`be uru~en neposredno punomo}ni-ku tu`ioca.

Tu`eni za ovim predaje sudu i odgovor na tu`bu u kome je dokazao da je list“Danas” antisrpski i da ga ure|uje CIA i druge obave{tajne slu`be. Isti-~e da “je list Danas tako prqava novina da kada vidi ~ituqu odmah zna da jeumrlo neko veliko |ubre”. Predaje sudu odgovor na tu`bu primerak za sud itu`ioca.

Konstatuje se da je primerak odgovora na tu`bu predat neposredno puno-mo}niku tu`ioca.

Tu`eni isti~e nedostatak aktivne legitimacije tu`ioca on nije ovla{}enda podnosi tu`bu, jer je pomenut list “Danas”, a ne tu`ilac.

Tu`ilac izjavi da je wegova adresa Batajnica, ul. Posavskog odreda br. 36i isti~e da je za dana{we ro`i{te saznao slu~ajno.

Sud donosi re{ewe:Pripremno ro~i{te je zakqu~eno. Glavna rasprava se zakazuje za 27. fe-

bruar 2003. godine u 9,00 ~asova, {to je prisutnima saop{teno te ih ne pozi-vati.

Nala`e punomo}niku tu`ioca da svoj eventualni odgovor na protivtu`budostavi sudu u roku od 15 dana.

Dovr{eno u 9,45 ~asova.SSaa pprrvvoogg pprriipprreemmnnoogg rroo~~ii{{ttaa ppoo ttuu`bbii GGrruujjiiccee SSppaassoovvii}}aa,, ggllaavvnnoogg ii oodd-

ggoovvoorrnnoogg uurreeddnniikkaa aannttiissrrppsskkoogg lliissttaa ““DDaannaass””,, oobbeezzbbeeddiioo ssaamm ii sstteennooggrraammsskkeebbeellee{{kkee..

Su|ewe prof. dr Vojislava [e{eqa sa Grujicom Spasovi}em u etvrtomop{tinskom sudu odr`ano 27. decembra 2002. godine

SSuuddiijjaa RRaaddmmiillaa \\uurrii}}:: Ovde je neko vi{ak.DDrr [[ee{{eeqq:: Ko?

7

vinarsku profesiju principijelno borilo za nezavisnost medija od svakog uti-caja centara mo}i, za slobodu novinarskog izve{tavawa, ali i za odgovornostza ta~nost onoga {to se javno iznosi.

Kao takvoj li~nosti, tu`iocu su neistinite i krajwe uvredqivr tvrdwekoje je tu`eni izneo u svom intervjuu, a kojima se potencira povezanost tu`i-oca i dnevnog lista koji on ure|uje, sa najmo}nijom stranom obave{tajnom agen-cijom na svetu, povredile ugled i ~ast, i sledstveno tome nanele veoma inten-zivan du{evni bol.

Re~i koje je tu`eni izgovorio su posebno odjeknule u novinarskoj javno-sti, u ivotnom i profesionalnom krugu u kome se tu`ilac kre}e, ivi i ra-di, {to je za tu`ioca kao ~oveka od ugleda i ~asti u novinarskoj profesiji bi-lo posebno bolno i neprijatno. Tu`ilac je protiv svoje voqe, zbog objavqenihneistina u inkriminisanom intervjuu, morao da u razgovoru sa drugim qudi-ma i svojim kolegama vodi razgovore, obja{wava i raspravqa o tu`io~evim ne-istinitim tvrdwama, ~ime je povre|ena wegova privatnost i du{evni mir.

Ono {to je tu`iocu nanelo posebne du{evne patwe je ~iwenica da su ova-kve ni~im potkrepqene i ni~im dokazane tvrdwe, kakve je izneo tu`eni, tu-`ioca podsetile i probudile kod wega veoma neprijatna se}awa vazana za pret-hodni vremenski period, u kome su tu`ilac, list u kome je on glavni i odgovor-ni urednik, kao i mnogobrojni drugi medijski delatnici bili bez razloga i do-kaza prozivani, i osu|ivani na veoma visoke nov~ane kazne, uz primenu neustav-nog Zakona o javnom informisawu.

Dokaz: Saslu{awe tu`ioca Grujice Spasovi}aTu`ilac principijelno smatra da javno izgovorena re~ obavezuje onoga ko

je izgovara, te da tu`eni mora da odgovara za istinitost onoga {to iznosi.Zbog svega navedenog, tu`ilac predla`e da naslovni sud, nakon odr`ane

glavne rasprave, i izvo|ewa svih predlo`enih dokaza, donese slede}u presudu:Obavezuje se tu`eni Vojislav [e{eq da po pravnom osnovu naknade nema-

terijalne {tete isplati ovde tu`iocu Grujici Spasovi}u iznos od 7.865.348,00dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravosna`nosti presude pa svedo isplate, kao i da mu nadoknadi sve nastale parni~ne tro{kove, a sve ovo uroku od petnaest dana od pravosna`nosti presude pod pretwom prinudnog iz-vr{ewa.

PPrrvvoo pprriipprreemmnnoo rroo~~ii{{ttee ppoo ttuu`bbii GGrruujjiiccee SSppaassoovvii}}aa zzaakkaazzaannoo jjee zzaa 1133..nnoovveemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee,, pprreedd ssuuddiijjsskkiimm vvee}}eemm RRaaddmmiillee \\uurrii}},, ssuuddiijjee eettvvrrttooggoopp{{ttiinnsskkoogg ssuuddaa uu BBeeooggrraadduu.. ZZaa oovvoo rroo~~ii{{ttee nniissaamm ddoobbiioo ppoozziivv,, {{ttoo jjee GGrruu-jjiiccaa SSppaassoovvii}} oo~~iigglleeddnnoo zznnaaoo ppaa jjee oorrggaanniizzoovvaaoo tteelleevviizziijjsskkee eekkiippee ddaa bbii mmoo-ggllii llaa`nnoo ddaa oobbaavveessttee jjaavvnnoosstt ddaa ssee nniissaamm ooddaazzvvaaoo ppoozziivvuu.. MMee||uuttiimm,, ssuuddiijjaa RRaadd-mmiillaa \\uurrii}} jjee uu zzaappiissnniikkuu oodd 1133.. nnoovveemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee kkoonnssttaattoovvaallaa ddaa ssuudd nnee-mmaa ddookkaazzaa ddaa ssaamm pprriimmiioo ppoozziivv zzaa oovvoo rroo~~ii{{ttee,, ppaa jjee sslleeddee}}ee zzaakkaazzaallaa zzaa 2277.. ddee-cceemmbbaarr 22000022.. ggooddiinnee..

Zapisnik o glavnoj raspravisastavqen na dan 13. novembra 2002. godine. Predsednik ve}a otvara glavnu

raspravu, objavquje predmet raspravqawa i utvr|uje da su na raspravu do{li:za tu`ila~ku stranu, li~no, sa punomo}nikom advokatom Dragani} Goranom,po punomo}ju u spisima, za tu`enu stranu: niko, nema dokaza da je poziv primqenuredno. 6

DDrr [[ee{{eeqq:: I to je sve. I to je sve.SSuuddiijjaa:: E, dobro.DDrr [[ee{{eeqq:: Ali to vi morate da im predate, a ne ja, ako im se pribli`im

mo`da }e pobe}i.SSuuddiijjaa:: Tu`eni izjavquje da osporava tu`bu i tu`beni zahtev.DDrr [[ee{{eeqq:: U celosti.SSuuddiijjaa:: U celosti. Predaje sudu protivtu`bu.DDrr [[ee{{eeqq:: I moj protivtu`beni zahtev je samo za milion dinara ve}i od

tu`ila~kog.SSuuddiijjaa:: Sa protivtu`benim zahtevom koji je za milion dinara ve}i od tu-

`ila~kog.DDrr [[ee{{eeqq:: A ako do|e do poravnawa nama }e biti dovoqno da nam upla-

te taj milion i da sve zavr{imo.SSuuddiijjaa:: Predla`e sudsko poravnawe...DDrr [[ee{{eeqq:: Ne, ne ako do|e, nisam predlo`io.SSuuddiijjaa:: Odnosno, ako do|e do sudskog poravnawa predla`e da mu se ispla-

ti razlika. Ovo je sve protivtu`ba.DDrr [[ee{{eeqq:: To je sve protivtu`ba.SSuuddiijjaa:: Dobro.DDrr [[ee{{eeqq:: Ali pored toga, gospo|o sudija...SSuuddiijjaa:: Nov stav, ta~ka. Sa~ekajte malo, molim vas. Konstatuje se da je pri-

vatna tu`ba uru~ena punomo}niku tu`ioca.DDrr [[ee{{eeqq:: A pored toga ja podnosim danas i odgovor na tu`bu.SSuuddiijjaa:: Tu`eni daqe predaje sudu odgovor na tu`bu.DDrr [[ee{{eeqq:: Na 164 gusto slo`ene strane kojom dokumentujem da sam sasvim

u pravu kada izjavqujem da CIA i druge zapadne obave{tajne slu`be ure|ujulist “Danas”. To je izrazito antisrpski list, najprqaviji antisrpski list ko-ji je ikada izlazio.

SSuuddiijjaa:: Predaje odgovor na tu`bu.DDrr [[ee{{eeqq:: ^ekajte prvo da objasnim sve.SSuuddiijjaa:: Da. U kome je dokazano...DDrr [[ee{{eeqq:: U kome sam dokazao da sam sasvim u pravu, da je list “Danas”

izrazito antisrpsko glasilo koje ure|uje CIA i druge zapadne obave{tajneslu`be.

SSuuddiijjaa:: Da ga ure|uje CIA i druge obave{tajne slu`be.DDrr [[ee{{eeqq:: List “Danas” je toliko prqava novina, ja kad vidim da su ob-

javili neku ~ituqu znam da je neko veliko |ubre umrlo ~im mu tamo objavqu-ju ~ituqu, toliko je to prqava novina. Neka to u|e u zapisnik.

SSuuddiijjaa:: Isti~e da je list “Danas” tako prqava novina da kada vidi ~itu-qu odmah zna da je umrlo neko |ubre...

DDrr [[ee{{eeqq:: Veliko |ubre.SSuuddiijjaa:: Veliko |ubre.DDrr [[ee{{eeqq:: A ja sam mnoge stvari dokazao u ozbiqnom odgovoru na tu`bu.SSuuddiijjaa:: Predaje sudu za sud i tu`ioca odgovor na tu`bu.Konstatuje se da je primqen odgovor na tu`bu.DDrr [[ee{{eeqq:: Jo{ dve stvari, gospo|o sudija.SSuuddiijjaa:: Izvolite.

9

SSuuddiijjaa:: Vide}emo. Tu`eni Vojislav [e{eq li~no, sa punomo}nikom advo-katom Jerkovi} Slavkom po punomo}ju u spisima. Sud donosi re{ewe. Oni su,oprostite.

DDrr [[ee{{eeqq:: Oni su publika.SSuuddiijjaa:: Ne}e biti svedoci.DDrr [[ee{{eeqq:: Ne. PPuunnoommoo}}nniikk ttuu`eennoogg aaddvvookkaatt SSllaavvkkoo JJeerrkkoovvii}}:: Ja se izviwavam, ako mo-

`e samo kopija zapisnika.SSuuddiijjaa:: Kopija zapisnika. Oni ne}e biti svedoci. Sud donosi re{ewe da

se pripremno ro~i{te odr`i.Punomo}nik tu`ioca, izvolite.PPuunnoommoo}}nniikk ttuu`iiooccaa aaddvvookkaatt GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Ostajemo kod svih navoda.SSuuddiijjaa:: Da li ste platili sudsku taksu?GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Oti{la je na pogre{an ra~un, bi}e vam dostavqeno, sa-

mo zbog jednog broja...SSuuddiijjaa:: Dobro.GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Tako da, bar prema re~ima slu`benika po{te bi}e do-

stavqeno u roku od 48 sati.SSuuddiijjaa:: Dobro. A ka`ite mi jo{ ne{to, ovde vi govorite o nekim licima

pred kojima je tu`ilac pri~ao u vezi ovoga. Da li imate ne{to konkretnije dami ka`ete? Ko su ta lica? Mo`da predla`ete wihovo saslu{awe?

GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Pa mi se pozivamo na tu okolnost i predla`emo saslu-{awe tu`ioca, pa }emo na osnovu wegovog saslu{awa i do}i do zakqu~ka o ko-jim licima se radi. A u formalnom smislu...

DDrr [[ee{{eeqq:: Psihi~ke patwe, je li to?GGoorraann DDrraaggaannii}}:: ...smatram da je to necelishodno.SSuuddiijjaa:: Punomo}nik tu`ioca izjavquje da ostaje kod tu`be i tu`benog zah-

teva i isti~e da }e dostaviti naknadno dokaz o uplati sudske takse. Predlogza dopunu dokaznog postupka nema sem sasli{awa parni~nih stranaka. Na pi-tawe suda ko su lica na koja se poziva tu`ilac kada pri~a o doga|aju iz tu`be,izjavquje da }e se o tome sam tu`ilac prilikom saslu{awa najboqe izjasni-ti. Punomo}nik tu`enog izvolite.

DDrr [[ee{{eeqq:: Prvo }u ja.SSuuddiijjaa:: Izvolite.DDrr [[ee{{eeqq:: Ja osporavam i tu`bu i tu`beni zahtev. Ali vrlo }u rado u~e-

stvovati u dokazivawu psihi~ke patewe koju je pre`iveo tu`ilac, jer o~iglednoje po wegovom izrazu da on mnogo pati i da pati jo{ uvek. Patwa je o~igledna, da-kle. Patwa kao ~iwenica postoji. Me|utim, gospo|o sudija, ja sam vam doneo da-nas protivtu`bu, s obzirom da je tu`ilac, Grujica Sapsovi}, vi{e puta u svojimnovinama mene te{ko oklevetao. Ja nisam du{evno patio, po{to ja nisam sklontakvim du{evnim patwama kao Grujica Spasovi}, me|utim, iznosio je pre neko-liko dana da sam zlo~inac po definiciji, a pre toga da sam pretio da ako se Cr-na Gora odcepi da }e svi Crnogorci u Srbiji morati da nose ute zna~ke i takodaqe {to je sve dokumentovano u protivtu`bi. To vam je u dva primerka.

SSuuddiijjaa:: Ovo je i za tu`ila~ku stranu, odmah.DDrr [[ee{{eeqq:: Naravno, naravno, ali to morate vi da im...SSuuddiijjaa:: Da li je isto sve i {to i za sud...

8

DDrr [[ee{{eeqq:: Novine su neke objavile da je slede}e ro~i{te 26. I ja sret-nem Grujicu Spasovi}a na nekom prijemu, mislim BK grupa je pravila prijemi ka`em mu da dolazim 26, a on ka`e: “Nije 26, nego 27.”. Onda sam poslao svogadvokata da proveri u sudskom spisu i ka`e da je danas ro~i{te. Ja ni za danasnisam obave{ten, ali po{to }ete sada vi svaki put zakazivati usmeno...

SSuuddiijjaa:: Jeste.DDrr [[ee{{eeqq:: Ne}emo imati problema te vrste. A vidite simptomati~no

je {to danas skoro uop{te nema novinara, a pro{li put su bile i kamere i sve.Zna~i, znali su da ne}u do}i, znali su da nisam obave{ten, a hteli su paradu.Ako su hteli paradu, sada }e imati paradu.

SSuuddiijjaa:: Imate li vi ne{to da dodate?SSllaavvkkoo JJeerrkkoovvii}}:: Nemam. Ja sada nemam ni{ta da ka`em.SSuuddiijjaa:: Dobro. Sud donosi re{ewe pripremno ro~i{te je zakqu~eno. Glav-

na rasprava se zakazuje za...DDrr [[ee{{eeqq:: Samo ako mo`e u devet sati ujutru, molim vas, da ne bi bilo

nekih...SSuuddiijjaa:: U devet?DDrr [[ee{{eeqq:: Da. Jer mi to vreme odgovara, a mo`e se desiti da budem zau-

zet, a ne bih hteo da se odla`e.SSuuddiijjaa:: Dobro. Pa ne bi to ni sud eleo. 27. februara, onda u devet, ne mo-

gu pre. Da li mo`ete svi?SSllaavvkkoo JJeerrkkoovvii}}:: Mo`e.GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Mo`e.SSuuddiijjaa:: Glavna rasprava se zakazuje za 27. februar u devet ~asova. Nala`e

se punomo}niku tu`ioca da svoj eventualni odgovor na danas primqenu pro-tivtu`bu dostavi sudu u roku od 15 dana. Da li mo`e kolega?

GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Kako da ne.SSuuddiijjaa:: Da ne bih onda slede}i put ja dala kolegi, pa opet sve ovako.DDrr [[ee{{eeqq:: Ali ako se to i desi, mi }emo se odmah izjasniti na ro~i{tu,

nemojte se sekirati ne}e tu biti odugovla~ewa.GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Mi }emo dati odgovor na podatke vezane na aktivnu le-

gitimaciju.SSuuddiijjaa:: Naravno, {ta vi smatrate da treba, samo da ne bude opet.GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Eventualno, sudijo, samo jedan trenutak, ako mo`e da se

toleri{e rok od 15 dana zbog Nove godine i praznika da bude tolerancija mo-`da pet dana, ali bi}e odgovora.

DDrr [[ee{{eeqq:: Jesmo li zavr{ili?SSuuddiijjaa:: Da, izvolite samo potpi{ite zapisnik.DDrr [[ee{{eeqq:: Hvala, dovi|ewa.SSuuddiijjaa:: Dovi|ewa.SSllaavvkkoo JJeerrkkoovvii}}:: Samo vas molim za kopiju zapisnika.SSuuddiijjaa:: Uzmite.DDrr [[ee{{eeqq:: Ako mo`ete i pro{li zapisnik samo da iskopiramo. Va`no

nam je zbog toga {to je konstatovano da...SSuuddiijjaa:: Mo`ete, samo neka ide neko od mojih pripravnika sa vama i kopi-

rajte, pa da vrati.DDrr [[ee{{eeqq:: E, dobro. Dovi|ewa.

11

DDrr [[ee{{eeqq:: Po{to ja nisam ni{ta, koliko se se}am, dosada govorio o Gru-jici Spasovi}u, a tek }u, jer pripremam kwigu pod naslovom “Cijin major Gru-jica Spasovi}” kwiga }e iza}i do slede}eg ro~i{ta, pa se postavqa prvo pi-tawe pravne legitimacije, jer ako postoji uvreda ili kleveta, ona je izre~enanovinama, listu “Danas”. Da li je ovla{}en Grujica Spasovi} ispred vlasni-ka lista da ga zastupa ovde ili {ta je ve}. To pitawe ostaje nerazja{weno.

SSuuddiijjaa:: Osporava tu`ioca smatraju}i da on nije ovla{}en za podno{eweovakve tu`be, jer je u ~lanku pomenut list “Danas”, je li tako?

DDrr [[ee{{eeqq:: Da. Ako se prepoznao Grujica Spasovi} kao Cijin major on-da samo da se to konstatuje, ni{ta drugo. Mo`da je unapre|en u potpukovnika,ni{ta drugo.

SSuuddiijjaa:: Daqe.DDrr [[ee{{eeqq:: I daqe, ja zahtevam da mi omogu}ite uvid u dostavnice sudskih

poziva.SSuuddiijjaa:: Mo`ete, vi ste stranka u postupku.DDrr [[ee{{eeqq:: Dobro, ali odmah.SSuuddiijjaa:: Izvolite.DDrr [[ee{{eeqq:: Da li je ovo za dana{we ro~i{te?SSuuddiijjaa:: Da.DDrr [[ee{{eeqq:: A za prethodno ro~i{te?SSuuddiijjaa:: Nije ni odr`ano ranije ro~i{te.DDrr [[ee{{eeqq:: Ali meni nije ni uru~en poziv.GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Neko je potpisao.DDrr [[ee{{eeqq:: Pa, znate {ta ja nisam pozvan, a vi ste pompu od toga napravili.GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Ne, ne, pi{e u pozivu, pogledajte pozadi.DDrr [[ee{{eeqq:: Nigde nema dokaza da je poziv uru~en.GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Neko je potpisao u va{e ime.DDrr [[ee{{eeqq:: Mo`da ste vi potpisali. Recite mu da mi se ne me{a u razgo-

vor sa sudijom.SSuuddiijjaa:: Dobro, nemojte, molim vas.GGoorraann DDrraaggaannii}}:: Ja se izviwavam.SSuuddiijjaa:: Kolega zastupa interes svog klijenta.DDrr [[ee{{eeqq:: Pa, znam, ali on vodi sa mnom dijalog.SSuuddiijjaa:: Nemojte sada, molim vas.DDrr [[ee{{eeqq:: Gospo|o sudija, iako ja uop{te nisam dobio poziv, oni su na-

pravili pompu od toga i predstavili javnosti kao da ja be`im od suda, a vi zna-te da ja nikada u ivotu nisam be`ao od suda.

SSuuddiijjaa:: Dobro.DDrr [[ee{{eeqq:: I drugo, oni su mi pro{li put zakazivali ro~i{te preko no-

vina, ja nisam dobio poziv ni za ovo ro~i{te.SSuuddiijjaa:: Poslat vam je poziv.DDrr [[ee{{eeqq:: Moja adresa je u Batajnici, Posavskog odreda 36.SSuuddiijjaa:: Tu`ilac izjavquje da je wegova adresa Batajnica...DDrr [[ee{{eeqq:: Posavskog odreda 36.SSuuddiijjaa:: Posavskog odreda broj 36.DDrr [[ee{{eeqq:: I za dana{we ro~i{te ja sam slu~ajno saznao. Da je ono zaka-

zano.SSuuddiijjaa:: I za dana{we ro~i{te slu~ajno sam saznao.

10

dan dokaz, te se s pravom postavqa pitawe kako }e sud na wegov poziv, a to jetu`ba, da proveri navode iz tu`be.

Tvrdwu da je list “Danas” ~isto ameri~ko glasilo, protivtu`eni Gruji-ca sigurno ne smatra klevetni~kom izjavom. On kao zastupnik i borac za de-mokratiju i qudska prava u ~isto ameri~kim glasilima vidi profesionalniideal kome te`i i prema kome vodi ure|iva~ku politiku lista “Danas”. To jesli~no kao sa peva~ima ili fudbalerima. Za{to bi se uvredio peva~ povodomnovinskog teksta u kome ga neko hvali da je najboqi peva~. U na{oj sudskoj prak-si nije zabele`en slu~aj da je peva~ pokrenuo sudski postupak za naknadu ne-materijalne {tete zato {to je neko izjavio, a novine objavile, da je taj peva~najboqi u dr`avi. Sli~no je i sa fudbalerima, niko nije pokrenuo parnicu pro-tiv navija~a koji je izjavio da je taj fudbaler najboqi u dr`avi. Zato je pri-li~no ~udan ose}aj, pa i pobude koje su naterale protivtu`enog Grujicu da pod-nese tu`bu zbog iznete tvrdwe da je ~isto ameri~ko glasilo, a to prema ana-logiji doti~nog peva~a, ili navedenog fudbalera, trebalo bi da zna~i da je naj-boqi u zemqi i to ba{ prema kriterijumima onih kojima i Grujica pripada.

Ko dr`i do demokratije i qudskih prava, i istrajava na tome ne mo`e dado`ivi kao negativnu asocijaciju ako ga porede sa ~isto ameri~kim glasili-ma. Za ovu parnicu nije od presudnog zna~aja mi{qewe i ose}aj prof. dr Vo-jislava [e{eqa o ~isto ameri~kim glasilima, ve} mi{qewe i ose}aj onogako smatra da su mu tim delom izjave i na taj na~in povre|ena prava li~nosti,i na kome je teret dokazivawa. Na ovo treba da odgovori i da obezbedi dokazeprotivtu`eni Grujica. O ovome sud mora da vodi ra~una i sve {to utvrdi tre-ba da stavi u kontekst “pri~e” koju Grujica stalno ponavqa o slobodnom, ne-zavisnom i odgovornom novinarstvu.

Slobodno novinarstvo ne zna~i apsolutna sloboda do te mere da se ugro-`avaju ustavom garantovane slobode i prava drugih. Slobodno novinarstvo pod-razumeva i pravo i slobodu drugih da na adekvatan na~in odgovore, pa ako je po-trebno i istim sredstvima. To pitawe je odavno re{eno odgovaraju}im odred-bama Ustava i zakona o istinitom, potpunom i pravovremenom obave{tavawu.Za ovu parnicu je va`no da li se i u kom relativnom odnosu za list “Danas” mo-`e re}i da ga odlikuje slobodno novinarstvo? Pri tome treba da se vodi ra-~una da se ne padne pod uticaj zabluda i predrasuda. Pojam slobodnog novinar-stva, bez obzira koje mu se zna~ewe da, kada je u pitawu list “Danas” ne trebavezivati za samoreklamirawe tog lista da je slobodan, jer se upada u te{ku za-bludu i predrasudu. Sli~no je kao i sa zloupotrebom re~i demokrata, ili de-mokratski. Mnogi u svom nazivu koriste ove re~i, ili svakodnevno po neko-liko hiqada puta za sve {to urade, saop{te i pomisle odmah ko iz topa saop-{te da je ba{ to demokratski, a sve drugo nije.

Tako je i sa listom “Danas”. Na gotovo svakoj stranici lista po nekoli-ko puta se objavi wihova tvrdwa da su ba{ oni, ili samo oni slobodni list. Ka-da se to stalno ponavqa, onda se za svaki tekst bez obzira na sadr`aj isti~e daga je sastavio slobodni novinar, a on je slobodan zato {to mu se tekstovi ob-javquju u listu “Danas”. Na velikom broju primera, a to su novinski tekstoviobjavqeni u listu “Danas” koji se prenose u ovom podnesku, mo`e da se utvrdida je od slobode novinarstva ostala samoreklama, a da su tekstovi toliko jed-nostrani da izazivaju ose}aj gadosti, zbog morbidnosti, mr`we i gotovo pato-

13

2. EEkspertska aanaliza llista ““Danas”NNaa rroo~~ii{{ttuu kkoojjee jjee ooddrr`aannoo 2277.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee pprreeddaaoo ssaamm ssuudduu oodd-

ggoovvoorr nnaa ttuu`bbuu GGrruujjiiccee SSppaassoovvii}}aa..Protivtu`ilac – tu`eni: Prof. dr Vojislav [e{eq iz Batajnice, ul. Po-

savskog odreda br. 36, koga zastupa Slavko Jerkovi}, advokat iz Zemuna, ul. Sa-ve Kova~evi}a br. 28

Protivtu`eni – tu`ilac: Grujica Spasovi} iz Beograda, ul. Nova skojevskabb, koga zastupa Goran D. Dragani}, advokat iz Beograda, ul. Kolar~eva br. 5

Odgovor prof. dr Vojislava [e{eqa na tu`bu Grujice Spasovi}a radi na-knade nematerijalne {tete

Protivtu`eni Grujica Spasovi} je u jednoj re~enici intervjua prof. drVojislava [e{eqa koja glasi: “A postoje i oni koji su direktno re`imski po-put “Politike” ili “Danasa”, koji je ~isto ameri~ko glasilo, ure|uje ga CIA”,prona{ao povredu ~asti, ugleda, sloboda i prava koja ima kao li~nost, usled~ega trpi du{evne bolove za koje je specifi~nom matemati~kom metodom do-{ao do zakqu~ka da iznose 7.865.348,00 dinara. Dakle, problem je {to protiv-tu`ni Grujica smatra da tvrdwa, ili tvrdwe, u zavisnosti kako se posmatrajudelovi izjave: “~isto ameri~ko glasilo” i “ure|uje ga CIA” nisu istinite.

Da ne bude zabune, protivtu`eni Grujica prihvata, pristaje, potencira ili~no saop{tava da izme|u lista “Danas” i wega, kao glavnog i odgovornosg ured-nika tog lista, ne postoji nikakva razlika. Smatra se li~no odgovornim i sapunim imenom, prezimenom i reputacijom stoji ispred i iza svakog teksta ko-ji je objavqen u listu “Danas”. To priznawe je dragoceno za ovu parnicu, jer sena taj na~in izbegavaju svi eventualni prigovori u pogledu individualnog od-re|ivawa parni~nih strana.

Ovim podneskom protivtu`ilac prof. dr Vojislav [e{eq }e sa nekoli-ko desetina dokaza da omogu}i i sudu da utvrdi da su sve tvrdwe izre~ene na ra-~un lista “Danas” istinite i ta~ne. Preciznije ovim podneskom }e i sud bi-ti u prilici da potvrdi da su iznete tvrdwe notorna istina. Kada je u pitawuprof. dr Vojislav [e{eq, wegove izjave uvek mame pa`wu i razli~ite komen-tare. Nekada su wegove izjave bile osporavane, ali po{to su se protekom iz-uzetno kratkog vremenskog perioda od nekoliko dana skoro sve potvrdile dasu istinite, danas povodom dnevnih izjava vi{e niko ne sumwa u istinitost,ve} izra`ava divqewe kako se dolazi do ta~nih podataka i kako se uporno de-monstrira hrabrost. Naro~ito, danas kada je svima jasno da postoji organskasprega organizovanog kriminala sa pojedincima na vlasti.

To {to je protivtu`eni Grujica u jednom trenutku pomislio da ga je na-vedenom re~enicom prof. dr Vojislav [e{eq oklevetao i na osnovu toga sku-pio hrabrost da podnese tu`bu, sa gledi{ta utvr|ivawa ~iweni~nog stawa nezna~i ni{ta vi{e od obi~nog poziva sudu da proveri ono {to je Grujica naveou svojoj tu`bi. Dakle, nema zakonskih, niti bilo kakvih drugih prezumpcija ko-je bi onemogu}ile sud da utvrdi istinu i relevantno ~iweni~no stawe. Sa po-zicija odgovornosti za nematerijalnu {tetu protivtu`eni Grujica je du`anda doka`e postojawe povrede, odnosno radwe kojom je pri~iwena {teta, liceko je u~inilo {tetu, kako je utvrdio visinu {tete i sve drugo {to je zna~ajnoza naknadu nematerijalne {tete. Za sve {to je po zakonu potrebno kada je u pi-tawu naknada nematerijalne {tete protivtu`eni Grujica nije ponudio ni je-12

no ponovqena tvrdwa, makar bila i najo~iglednija besmislica, vremenom po-staje navodno kvalitet kao znak raspoznavawa.

O nezavisnosti nekog medija, a naro~ito finansijskoj nezavisnosti, naj-boqe govore tekstovi, prilozi, informacije, teme i boje kojima se slu`i me-dij. Sude}i prema koli~ini antisrpskih tekstova koji su objavqeni u listu “Da-nas” lako mo`e da se utvrdi da se ti tekstovi ne razlikuju od tekstova koji seobjavquju u inostranstvu po nalogu CIA-e. Eventualna razlika postoji samou koli~ini uvek antisrpskih tekstova koje mo`e da saspe jedan list u inostran-stvu u odnosu na list “Danas”. Naravno, u toj svojevrsnoj trci novina list “Da-nas” je na prvom mestu u svetskim razmerama. Koli~ina mr`we prema svemu {toje srpsko u tekstovima objavqenim u listu “Danas” prevazilazi sve doma}e me-dije i sve medije u inostranstvu. Tu samoprogla{enu navodno nezavisnost list“Danas” napla}uje tekstovima koji prevazilaze minimum ukusa, tolerancije ipodno{qivosti.

Obi~ni ~italac koji je pre ~etiri godine kojim slu~ajem pro~itao nekitekst objavqen u listu “Danas”, pa nakon ~etvorogodi{we pauze ponovo sku-pi hrabrost da prelista neko dana{we izdawe lista “Danas” ne}e da primetirazliku u na~inu pisawa temama i kontekstu u kome se predstavqa sve {to jesrpsko. Ako pogleda zaglavqe lista, ili datum izdawa mo`e da primeti da je2002. godine, a sve ostalo isto kao i recimo 1998. godine.

To {to pi{e list “Danas” mo`e precizno da se opi{e sa re~ima “uvek suSrbi krivi”, “za sve su Srbi krivi”, “sve {to je srpsko lo{e je”, “Srbe trebauni{titi” i sli~no iz repertoara naj~uvenijih srbomrzaca. Najve}i i doka-zani srbomrsci, a to su dokazali i delom, je zvani~na vlast Sjediwenih ame-ri~kih dr`ava, a u wihovo ime ozlogla{ena CIA. U tvrdwi da list “Danas”ure|uje CIA sve je istina i istinito. Da nije tako onda bi se listu “Danas”omakao i po neki tekst u kome se ne okrivquju Srbi za sve i sva{ta. Po{to ta-kvih tekstova nema, ili ih je bezna~ajno malo, a oni se obi~no pojave kada Gru-jica zakqu~i da treba malo da se priko~i, jer ne mo`e apsolutno sve da budeumetnost novinarskog pakovawa mentalnih manipulacija o de`urnoj srpskojkrivici, onda je svima jasno da je list “Danas” glasnogovornik ameri~ke zva-ni~ne i nezvani~ne CIA politike.

Sud bi morao da vodi ra~una i o sklonosti lista “Danas” da koristi li~-nosti iz politi~ke i nau~ne javnosti, i javne li~nosti da navodno one saop-{tavaju i prenose stavove i mi{qewa lista “Danas”. Ovim manevrom se slu-`e da bi stvorili privid otvorenosti, preno{ewa izjava i izve{tavawa, aliuvek i povodom svakog pitawa koriste priliku da objave tekst po`eqne sadr-`ine i prepoznatqivo negativnog konteksta o svemu {to je srpsko. Dakle, nebira se povod, prilika, mesto, vreme i doga|aj da se ne saspe gomila la`i i op-tu`bi na ra~un srpskog naroda, wegovog mentaliteta, a naro~ito na ra~un odnaroda izabranih predstavnika vlasti. To isto radi i CIA. Iz vi{e kolonai sa svih strana, i pravaca, po svim dru{tvenim vrednostima, a naro~ito iza-branim predstavnicima vlasti, CIA {iri mr`wu i netrpeqivost kako bi iza-zvala nemire, nestabilnost, propadawe i uni{tewe du{e srpskog naroda. Ni-je kriv onaj koji bombarduje, ve} onaj ko se brani od agresije. Kao da je bombar-dovawe i agresija normalna i dozvoqena pojava, a odbrana i za{tita intere-sa, a naro~ito prava na ivot i dostojanstvo ka`wivo delo. Tu CIA strate-

15

lo{ke eqe da se sve karikira, ponizi, uni{ti ili omalova`i. Slobodno no-vinarstvo po scenariju i ure|iva~koj politici lista “Danas” je toliko anti-civilizacijsko, netolerantno, zatvoreno ~ak i za pravo na druga~ije mi{qe-we i prepoznatqivo obojeno negativnim kontekstom prema odabranim ciqe-vima, do tako o~iglednog stepena naru{avawa, ugro`avawa, pa i kr{ewa slo-boda i prava drugih.

Onaj ko to prepozna i nazove ga pravim imenom je “krvni neprijateq” li-sta “Danas” i jedino {to mo`e da o~ekuje od “lidera slobodnog novinarstva”po uzoru na ~isto ameri~ka glasila, kao {to je to list “Danas”, je omalova-`avawe, pretwe, medijski progon i bla}ewe. Prof. dr Vojislav [e{eq je i uovome bio prvi, pa je pre svih prepoznao i utvrdio koji zapadni vetar i za{todonosi list “Danas”.

List “Danas” ima problem {to smatra da je nedodirqiva veli~ina i “pra-vi” standard slobodnog novinarstva, i zato tra`i da se svi uklapaju premawegovim kriterijumima i merilima. Tako se slobodom predstavqa ~ista sa-movoqa, odnosno nalog sa strane. Ono {to se predstavqa slobodom novinar-stva lista “Danas” je ~isto najamni{tvo i to mnogo jasnije ako se samo u tek-stovima lista “Danas” izbri{e re~ “slobodno”. Dakle, bez te samoreklameu gotovo svim tekstovima, osim meteorolo{kog izve{taja, list “Danas” seprema izboru tema, rasporedu stranica, jednostranom pisawu i uvek protivsrpskih nacionalnih interesa ne razlikuje od istih ili sli~nih listova ko-ji se izdaju u Sjediwenim ameri~kim dr`avama. Zna~i, bez navedenih zablu-da i predrasuda da je slobodno novinarstvo prepoznatqiv znak lista “Danas”,a koje je usiqenim ponavqawem nametnuo javnosti list “Danas”, on se pre-ma objavqenim tekstovima ne razlikuje od ~isto ameri~kih glasila, a wihdirektno, ili indirektno, odnosno javno ili tajno ure|uje CIA, {to je op-{tepoznato.

Za sud je bitno da ne postoje vrednosne prezumpcije. Autosugestija da je ne-ko navodno slobodan je vrednosni stav, a ne ~iweni~no stawe. Kada je u pita-wu list “Danas”, odnosno ovde protivtu`eni kao wegova paradigma za sve tek-stove koje je “Danas” objavio, ~iweni~no stawe koje mo`e da se utvrdi na osno-vu objavqenih tekstova, a pogotovo u ovom podnesku citiranih tekstova, je za-visnost i nesloboda, i to kako u pogledu tema, na~ina pisawa, pa sve do jedno-stranog i negativnog konteksta za sve {to je srpsko. Ta stalno negativna bojanamewena da prati i da se wome opisuje sve {to je Srbin, srpsko ili Srbija,je op{tepoznata ~iwenica koja se nalazi u svakom tekstu, u svakom redu, izme-|u redova, a prema koli~ini i intenzitetu mr`we koja izvire prema svemu {toje srpsko, gotovo i iz zapete, ta~ke, na~ina i mesta boldovawa teksta, do obi~-ne interpunkcije.

Ako kojim slu~ajem promakne neki tekst za koji mo`e da se konstatuje daje neutralan kada su u pitawu Srbi, ili Srbija, ~itaoci s nevericom komen-tari{u da je u pitawu {tamparska gre{ka ili je Grujica bio opravdano odsu-tan prethodnog dana pa se prosto omakao taj tekst.

Da li je list “Danas” nezavisan? Svi stru~waci tvrde da nema nezavisnognovinarstva i nezavisnih medija, a list “Danas” uporno istrajava na ponavqa-wu tvrdwi da su nezavisni. Opet uporno i tvrdoglavo ponavqaju ono {to je te-oretski i fakti~ki nemogu}e. Radi se o istoj matrici, da vi{e puta ili stal-14

od wih ne mo`e ~uti ili pro~itati ono {to plasira “Danas” to je zbog toga {toje “Danas” dobitnik nagrade “Pionir slobodnih medija 2002” {to tendencio-zno objavquju u svakom broju lista. I onda oni kao “pioniri” doga|aje vide dru-ga~ije i slobodnije od ostalih koji jo{ uvek nisu toliko “oslobo|eni”. Pod ovomskoro histeri~nom interpretacijom “slobodnog medija” redakciji “Danasa” jesama sebi dala za pravo da bez imalo muke plasira {ta god `eli. Ne mora ni-kome da se pravda zbog toga. Dok ostali doma}i mediji koji se nisu “oslobodi-li” izve{tavaju , kao {to to rade i srodne ku}e u svetu, kao mawe-vi{e neutral-na strana na doma}em terenu, dotle je “Danas” obavezno na strani onih koji ugro-`avaju interese Srbije pa bilo da je to NATO, SAD, neki svetski dr`avnik,separatista... Opsednuti su i ugro`eno{}u nacionalnih mawina.

Tako da su brojevi dnevnog lista “Danas” prepuni izjava izaslanika i ~la-nova ameri~ke administracije i drugih stranih dr`ava, alavih albanskih, voj-vo|anskih ili sanya~kih separatista, re~i i dela SFOR-a i KFOR-a i oba-vezno je tu neko ko ka`e da su visoki dr`avnici krivi za nacionalisti~ke ra-tove na teritoriji biv{e Jugoslavije. Kao da se netrpeqivost ovih naroda po-javila prvi put pre nekoliko godina, nikada je ranije, istorijski posmatrano,nije ni bilo. Nego su se, eto, pojavili neki nacionalisti~ko razjareni poli-ti~ari koji su za tili ~as nagovorili stanovnike ovog dela balkanskog pro-stora de se ubijaju. Pri tom naravno me|u Srbima su glavni krivci. Jer, poputone pri~e koja je omiqena u Evropi i Americi Srbi su gladni ratovawa i uveksu oni ti koji zapo~iwu. Svi ovi drugi nisu ni pomislili na to.

Izdava~ dnevnog lista “Danas” je Preduze}e za novinsko-izdava~ku delat-nost DAN GRAF d.o.o. Predsednik Upravnog odbora je Radomir Li~ina, direk-tor DAN GRAF-a je Du{an Mitrovi}, glavni i odgovorni urednik je GrujicaSpasovi}, a redakciju dnevnog lista “Danas” ~ine: Radovan Bala}, BranislavLudvik, Visenti Gadomski, Zdravko Huber, Milovan Jaukovi}, Jelka Jovano-vi}, Gordana Logar, Dragana Lukovi}, Stanislav Milojkovi}, Zagorka Milo-{evi}, Aleksandar Nika{inovi}, Vesna Ninkovi}, Svetozar Rakovi}, VesnaRoganovi}, Mirjana Stevanovi}, Dragan Sto{i} i @iva Vekecki.

Me|u nabrojanima nije doajen dnevnog lista “Danas” Ivan Torov. Nemo-gu}e je makar povremeno imati “Danas” u rukama, a ne upamtiti pero, kamu zaSrbe, Ivana Torova. U skladu sa “pionirskim slobodnim” novinarstvom po-red Torova tu su i neki drugi. Naro~ito se isti~e i Gordana Logar koja ne za-ostaje ni stopu. Za ova dva novinara bismo mogli re}i da su oni osovina okokoje se formira javno mwewe ipak odabranih ~italaca “Danasa” koji su eq-ni tih i takvih informacija i komentara po kojima je list “Danas” prepozna-tqiv. Wihovo pisawe, po pravilu, predwa~i u “slobodnom”, a ne objektivnomizve{tavawu. “Sloboda” im raste`e okvir koji opravdava sve aktivnosti i iz-jave pre svega ~lanova administrativnog aparata SAD, ostalih zapadnih ze-maqa, NATO ili koga ve} treba. Neshvatqivo je da dok su se stanovnici poje-dinih zapadnih zemaqa bunili protiv NATO agresije na na{u dr`avu, u istovreme novinari “Danasa” smatraju da je ubijawe na{ih civila opravdano, jerje odgovoran Milo{evi}, a ne zlo~ina~ka politika SAD. Zlo~ina~ka poli-tika SAD je odgovorna za ubistvo civila i za bolesti koje uzimaju i maha i i-vote, a nastale su kao posledica navodno “opravdanih” NATO dejstava kako to“slobodni” novinari lista “Danas” tvrde ve} godinama.

17

giju primewuje list “Danas”, s tom razlikom {to du{u srpskog naroda uni{ta-va mirnodopski. Kao {to CIA naoru`ava {iptarske teroriste i {aqe na sve{to je srpsko, tako list “Danas” daje logisti~ku i medijsku podr{ku {iptar-skom terorizmu. Osim podr{ke {iptarskom terorizmu list “Danas” {iri iapatiju i poru~uje da je besmisleno da se borimo za pravo na `ivot i {titi-mo svoju slobodu.

Tako list “Danas” predstavqa efikasno sredstvo u rukama CIA-e ko-je za relativno male pare zamewuje stotine aviona i hiqade tenkova, a svepod pla{tom borbe za demokratiju i qudska prava, kako to voli da ka`eGrujica, kao {to je i Klinton znao da ka`e “humano bombardovawe i hu-mana agresija”.

Analiza tekstova lista “Danas” koju je izvr{io ekspertski tim Srpske ra-dikalne stranke dokazuje ta~nost tvrdwe prof. dr Vojislava [e{eqa da list“Danas” prema temama, na~inu pisawa, kontekstu u kome se pojavquje sve {to jesrpsko i svaka prilika koristi da se estoko raspali po svemu {to je srpsko,uvek pronalazi opravdawe za teroriste i agresore, i naro~ito daje prostor sva-kome ko }e i na najobi~nijim sitnicama da izvla~i negativne zakqu~ke o naci-ji i mentalitetu, predstavqa ~isto ameri~ko glasilo koje ure|uje CIA, kao gla-silo ameri~ke zvani~ne i CIA nezvani~ne politike. On je usmeren protiv vi-talnih interesa srpskog naroda i kao takav predstavqa sredstvo CIA-e.

List “Danas” gotovo redovno ~itaju sledbenici ideja Nata{e Kandi}, Bi-qane Kova~evi} – Vu~o, Sowe Biserko, Sowe Liht, pojedinih nevladinih or-ganizacija za dekontaminaciju, u crnom, kruga dvojke i svi drugi koji su sprem-ni da navodno ekspertske sposobnosti stave u funkciju tu|ih interesa na {te-tu svog naroda, a za bednu apana`u, put u inostranstvo, prisustvo na navodnostru~nim te~ajevima gde se obnavqa znawe o subverzivnom radu na uni{tewuduha i ponosa srpskog naroda. Drugi ~itaoci, osim ve} pomenutih sledbenika,ne prihvataju pisawe lista “Danas”, ali ga ~itaju kako bi na vreme saznali {tato CIA najavquje, kada }e da krene novi talas napada, na koju dru{tvenu vred-nost i kako da se qudi za{tite na vreme. Dakle, strah je ta pobuda koja mamiobi~ne i normalne qude da ~itaju list “Danas”, kako bi na vreme zadovoqiliradoznalost i strepwu nad sudbinom.

U ovom podnesku je navedeno samo nekoliko desetina objavqenih teksto-va, prete`no uglednih pera lista “Danas”, onih ispred kojih i iza kojih po sop-stvenom priznawu identifikacije sa listom stoji protivtu`eni Grujica. Iz-bor je mogao da bude i druga~iji, ali to ne bi uticalo na su{tinu i osnovnu an-tisrpsku poruku lista “Danas”. Ovako pore|ani tekstovi deluju inspirativ-no da svaki ~italac lista “Danas” mo`e da napravi i svoj izbor tekstova, s tim{to }e do}i do istog zakqu~ka da CIA ure|uje list “Danas”.

““EEkkssppeerrttsskkaa aannaalliizzaa tteekkssttoovvaa lliissttaa ““DDaannaass””Dnevni list “Danas” po~eo je da se objavquje 1. jula 1997. godine. “Danas” je

korporativni ~lan Medijske organizacije za Jugoisto~nu Evropu (SEEMO) iAsocijacije listova Proyekt Sindikejts. Iza ovog pretenciozno zvu~e}eg ~lan-stva ni{ta drugo ne stoji do velika mogu}nost navodno “demokratskog” plasi-rawa navodno “istine” {to je ovakvoj novini i ciq. Pri tome kao pokri}e zasve {to tvrdi, izjavquje ili prenosi, zloupotrebqava da “slobodna” novina .Ukoliko i neke druge redakcije smatraju da su slobodne u svom poslu, a ipak se16

nim listama osumwi~enih, da nisu bili “za{ti}eni” pa se ~ak i u delu {tam-pe, od dopisnika s lica mesta stavqalo pod navodnike da su britanski vojni-ci pucali u samoodbrani. Bar zasad bi se moglo zato re}i da jo{ niko nije ospo-rio dobrobit za Dejton specijalnih jedinica NATO, ali se tra`i da to izve-du dobro, efikasno i ako mo`e bez rtava”.

Ovo nije samo tekst izve{taja iz Va{ingtona, ve} i komentar i najava od-lu~nosti da se po svaku cenu Srbi izvedu pred Ha{ki tribunal.

“Danas” od 15. jula 1997. godine u rubrici “Li~ni stav” objavio je tekst podnaslovom “Vreme za spa{avawe”, povodom dileme - Da li je [esta flota do-nela presudu o Kosovu”. Oglasio se veliki poznavalac “pokrajinskih” (ne)pri-lika, Dragan Veselinov. Ovaj tekst je mogao da se objavi samo u listu “Danas”,jer se ne razlikuje od zvani~nog stava SAD. Taj tekst glasi:

“Predsednik nepriznate vlade Kosova, Bajram Buko{i, koji ivi u ino-stranstvu i preko koga u Pri{tinu sti`e veliki novac od dijaspore za finan-sirawe paralelne kosovske dr`ave, sve je mawe zadovoqan s namerama Rugoveda pregovara s beogradskim re`imom. Izgleda da emigracija jedino tra`i ne-zavisno Kosovo i o~ekuje od Amerikanaca i me|unarodne zajednice da oni ta-ko i presude. Ona jo{ ne razume antisecesionisti~ku odluku Amerikanaca itra`i od Rugove da nastavi s politikom ekonomskog i kulturnog `rtvovawaAlbanaca. Time su Albanci upali u veoma ozbiqne raskole, koji mogu ubrza-no oslabqivati wihove pregovara~ke pozicije prema Beogradu. Nije nemogu-}e da deo dijaspore zapo~ne i s aktivnim finansirawem oru`anog otpora naKosovu, kao {to nije nemogu}e ni da Buko{i zavrne slavinu Rugovi. Me|utim,te{ko je pretpostaviti da bi on oti{ao toliko daleko i li~no ugrozio para-lelnu kosovsku administraciju, jer bi time sru{io infrastrukturu koja mo-`e automatski na Kosovu da preuzme vlast, ma kakva ona u budu}nosti bila. Tomu ogroman deo emigracije ne bi ni dozvolio.

Albanci za sada nemaju viziju kako smestiti Kosovo u novi politi~ki si-stem. Sa srpske strane je veoma va`no da se oni ne tretiraju kao strana kojabi trebalo da se neprekidno kaje, jer je navodno kriva. Malo ko je u Srbiji okoKosova nevin. Najgore je da se od Albanaca tra`i da unilateralno priznajugranice Srbije, kao preduslov da se s wima razgovara. Samim tim {to razgo-varaju o svom povratku u politi~ki ivot Srbije, oni i priznaju teritorijuSrbije za okvir re{avawa svog pitawa. Daleko vi{e od wih moraju da u~inesrpski politi~ari, pred kojima je zadatak da osude protivustavno ukidawe ko-sovske (i vojvo|anske) autonomije 1988-1990, koje je direktno katapultiraloalbanski nacionalizam i separatizam. Srpski politi~ari ne bi smeli da osu-de albanski secesionizam pre nego {to napadnu nasilno ukidawe kosovske auto-nomije i centralizaciju vlasti u Beogradu na velikosrpskoj nacionalisti~-koj platformi. Ne mo`e se osu|ivati albanski nacionalizam, a da se ne osu-di srpski, koji je prouzrokovao rat u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a Sr-biju zarobio u antialbanski {ovinizam. Dok se politi~ari u Srbiji ne ob-jasne sa svojom “jedinstvenom Srbijom”, ne}e ni s Albancima posti}i isto-rijski sporazum.

Dragan VeselinovAlbanci moraju dobiti ve}u autonomiju od one iz 1974. To zna~i i to da

bi jedino parlament u Pri{tini imao pravo da je {iri, su`ava i ukida. Za-19

List “Danas” je zaslu`io da dobije priznawe pionir slobodnih medija, jerje redakcija izvr{ila svaki nalog srpskih neprijateqa.

Dokazi za ove konstatacije se nalaze u tekstovima. Kao primer se navodeslede}i tekstovi:

“Danas” u broju od 14. jula 1997. godine u tekstu pod naslovom “NATO mo-ra da krene u hvatawe ratnih zlo~inaca” pi{e o reakcijama iz Va{ingtona, aGordana Logar ne skriva pristrasnost. Iako je tek tajno optu`eni Simo Dr-qa~a zverski ubijen, ova ~iwenica ne zavre|uje komentar (kao ni kasnija sm-rt doktora Kova~evi}a u [eveningenskoj }eliji), ve} naprotiv daje pokri}eza objavqivawe ovog teksta, koji glasi:

“Gordana Logar, Va{ington Reagovawa i vesti o reakcijama stanovni{tvau Republici Srpskoj na ubistvo Sime Drqa~e i hap{ewe dr Mi}e Kova~evi-}a u bolnici u Prijedoru zasenili su evropsku turneju Bila Klintona.

Naga|awa o tome {ta prijedorska akcija stvarno zna~i preokupacija su mno-gih analiza, uvodnika i tekstova relevantnih autora. Me|u wima su svakako Ri-~ard Holbruk i Karl Bilt, li~nosti prominentnih uloga Dejtonskog mirov-nog sporazuma. Wih dvojica ogla{avaju se, specijalnim prilozima na strani-ci “Wujork Tajmsa” otvorenoj za razli~ita mi{qewa, a wihova su upravo takva.

Za Ri~arda Holbruka je doga|aj u Prijedoru ne{to {to je ne samo oprav-dano ve} je trebalo da se odigra i ranije. Po Holbruku time su kona~no sru{e-ni mitovi o ograni~enom mandatu NATO snaga, o navodnoj potrebi da se NA-TO vrh ponovno oglasi posebnom dozvolom i uverewu da bi svaka takva akcijaneminovno izra`avala i vatreni odgovor druge strane. Da se ovo tre}e ne bi ine}e dogoditi Holbruk nalazi potvrdu u Kraji{nikovom apelu na uzdr`ava-we od sli~nih aktivnosti, ali i poru~uje da bi u svakom slu~aju NATO bio ja-~i. Holbruk bez okoli{ewa ka`e da su potpisnici u Dejtonu, ukqu~uju}i i Slo-bodana Milo{evi}a potpuno oglu{ili o sopstvene obaveze. Upravo zbog togaNATO mora da krene u hvatawe optu`enih za ratne zlo~ine kao {to moraju dabudu ostvareni i drugi ciqevi Dejtona. Milom, dakle, ili silom. Prili~no jejasno tako|e da Holbruk ne deli mi{qewe onih koji smatraju da se Amerikan-ci neminovno moraju vratiti iz Bosne idu}eg juna. Ukoliko se vi{e na tome in-sistira, utoliko je odlu~nost NATO potrebnija, da bi Dejton bio ostvaren.

Ovde je sve vi{e onih, naro~ito u Stejt departmentu, koji nisu protiv du`egostanka ameri~kih vojnika, {to potvr|uje i subotwa izjava predsednika Klin-tona da bi ponovni sukobi posle povla~ewa bila ve}a cena nego bilo {ta drugo.

Karl Bilt u principu nema ni{ta protiv NATO akcija sli~nih onoj u Pri-jedoru, smatra ih krajwe opravdanim, ali o{tro kritikuje {to je prva izvede-na protiv Drqa~e i Kova~evi}a umesto da je to u~iweno protiv glavnih gospo-dara rata. Karayi} i Mladi}, po Biltu, ovako }e jo{ vi{e da se okru`e poli-cijom i vojskom i odmazda mo`e da dovede do nepotrebnog krvoproli}a.

Najverovatnije je da }e se ovakva vrsta rasprave, javno i iza scene ovde jo{voditi. Nasilno hvatawe osumwi~enih ovde je uglavnom prihva}eno s odobra-vawem, mada se pojavila i jedna veoma ozbiqna i nova nedoumica: da li }e NA-TO snage uvek biti tako uspe{ne kao u slu~aju Prijedora, da li su to zaista naj-boqe obu~eni specijalci za ovu svrhu, jer ako nisu – krvoproli}e se mo`e po-kazati neminovnim. Sumwa ove vrste je izazvana ne samo okolno{}u da su uhva-}eni lako, qudi koji nisu, prema novoj praksi Ha{kog tribunala, bili na jav-18

s Kosova preneli u Austriju i Ugarsku. Posle stvarawa obrenovi}evske Sr-bije, on je postao deo velikosrpske ekspanzije i revan{izma, ~ime je od simbo-la svesrpskog otpora Turcima prerastao u instrument poziva na rat. U kultur-nom smislu, ovaj je mit antimoderan. Srbi su napu{tali Kosovo iz ekonomskograzloga zbog te`we da se na severu pribli`e razvijenijim sredinama ostalihSrba. Istina je ova: kosovski Srbi su prodali Kosovo, dok danas na wemu i-ve od fiskalne pomo}i Vojvodine i [umadije. @ive isto kao i Albanci, ko-ji se izdr`avaju od emigrantskog novca, koji se unutar Kosova trgova~ki pre-raspodequje i stvara iluziju da je albanska nacionalna grupa stvorila svojuekonomsku nezavisnost. Ni kosovski Srbi ni Albanci nisu nezavisni, oba na-roda ive od spoqne pomo}i svoje bra}e i vreme im je da spasu svoj obraz i slo-`no preuzmu upravu nad autonomnim Kosovom”.

U tekstu objavqenom 18. jula 1997. godine pod naslovom “Klatno do kraja,a nu`da ga vra}a” sa nadnaslovom “Nakon nepodno{qive logike raspadawa sta-rih struktura Isto~ne Evrope”, koji je potpisala Jelica Mini}. U pitawu jejedan tekst u kome se glorifikuje regionalizacija, a su{tinski introvertnapri~a, koju obavezno koristi CIA kao reklamni pano. Pobedom dosmanlija Sr-bija je postala laboratorija u kojoj se ispituje CIA projekt. Ovaj tekst glasi:

“Danas je Srbija najve}e krizno ari{te na Balkanu – “crna rupa” koja pre-ti da povu~e svoje okru`ewe. U woj se prelamaju neizvesni bosanski mir i mo-gu}i sukob na Kosovu, koji preti da zahvati Makedoniju i Albaniju. Iz Srbi-je se indukuju sukobi u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. U Vojvodini ja~a auto-noma{ki pokret. Sanyak preti autonomijom. Uzbunili su se mnogi gradovi Sr-bije koje sve otvorenije gu{i centralizovana, autoritarna vlast, i ono malolokalnih razvojnih resursa nema nikakvih {ansi u propaloj, korumpiranoj, de-moralisanoj dr`avi u kojoj vlast nema nikakve vizije. Prostor se daqe frag-mentira do apsurda. Deluje logika po~etnog udarca i klatno ide do kraja. On-da dolaze neizbe`ne reforme, probu|eni lokal-patriotizam i spoqni priti-sci kao protivte`a lo{em nacionalnom projektu.

Ipak, radi se o problemu koji nije samo balkanski. Problem ima evrop-ske dimenzije i zahteva evropska re{ewa. U ~itavoj Isto~noj Evropi preure-|uje se jedna raspadnuta struktura. Pojavilo se 14 novih evropskih zemaqa ukojima se uspostavqaju novi dru{tveni, politi~ki i ekonomski sistemi. Svezemqe biv{eg Isto~nog bloka utvr|uju ili jo{ tra`e odgovaraju}i me|una-rodni polo`aj. U evropskim organizacijama i institucijama izmeweno je ~lan-stvo i sprovode se neophodna prilago|avawa.

Sada{wa Jugoslavija (SRJ) nalazi se u potpuno druga~ijoj istorijskoj si-tuaciji od prethodne. SFRJ je bila ve{ti korisnik tzv. politi~ke rente, ko-ja je predstavqala jedan od va`nih uzroka dobrog ivota Jugoslovena u biv{ojdr`avi. Svojevrsno politi~ko “mezim~e” Zapada i istaknuti lider nesvrsta-nog sveta potpuno je nespremno do~ekala veliku promenu – prethodni dobicinisu bili kapitalizovani u vitalnu privredu i stabilne institucije.

Politi~ku rentu su koristile i druge zemqe koje su svoju privremenu po-ziciju iskoristile za trajnije dobitke. Tako je neutralna Finska, koja je tako-|e balansirala izme|u dva bloka, ekonomski i politi~ki probita~no iskori-stila svoj polo`aj u posleratnoj Evropi. To su na drugi na~in uspeli i azij-ski “mali tigrovi”, posebno Ju`na Koreja, koji su svoj procvat do`iveli kao

21

jedni~ka vlada u Beogradu mora imati prava da garantuje opstanak Kosova u gra-nicama zajedni~ke zemqe, ali se ne sme ponoviti nasiqe vlasti iz 1990. kadaje ona novim i nezakonito donetim ustavom preuzela potpunu upravu na Koso-vu. Dema}ijev predlog da Kosovo iza|e iz Srbije, postane dr`ava i ~lanicaOUN, ali i zemqa u konfederativnoj zajednici sa Srbijom i Crnom Gorom je,verovatno, te{ko prihvatqiv za srpsku stranu. Ni Amerikanci ga ne bi lakoprihvatio, budu}i da se zasniva na secesiji Kosova i na veoma labavoj vezi Pri-{tine s Beogradom i Podgoricom. Nije nemogu}e da se elasti~nost vlasti uBeogradu stavi na probu predlogom mawe snage: da se u`a Srbija pretvori uzasebnu republiku, a Kosovo i Vojvodina u zakonodavne autonomije. Svaka je-dinica bi imala svoj parlament, a sve zajedno centralni parlament. Granicebi ostale na nivou sada{wih granica Srbije. Naziv “Srbija” za ovu dr`avubiobi te{ko prihvatqiv i trebalo bi ga promeniti – mo`da u “Savez Srbije, Voj-vodine i Kosova”. Ovaj bi savez imao jedinstvenu valutu i spoqnu politiku.Dr`ava bi ostala u federaciji s Crnom Gorom i s wom imala zajedni~ku voj-sku. Federacija ne bi vi{e mogla da nosi ime Jugoslavija, ne samo zbog Alba-naca, ve} i zbog toga {to je to ime pokrivalo zajednicu s Hrvatima, Sloven-cima, Makedoncima i muslimanima (Bo{wacima). Albancima bi se morala ga-rantovati nepovrediva autonomija i nemogu}nost pretvarawa zajedni~ke voj-ske u antialbansku. Istorija JNA i JA ne sme da se ponovi. Takve garancije bijedino mogle da daju velike sile: Amerika, Engleska, Nema~ka, Francuska i Ru-sija. Vojni ciq ovog saveza izme|u Srbije, Vojvodine i Kosova bio bi da u|e uNATO, a politi~ko–ekonomski, da se integri{e s briselskom Evropom. Akobi Kosovo postalo “dr`avna autonomija”, dakle dr`ava, ispunilo bi se pra-vo Albanaca na samoopredeqewe, ali u okvirima biv{e dr`ave Srbije. U tomsmislu stara Srbija vi{e ne bi postojala, ali bi postojale wene granice i za-jedni~ka centralna administracija za sve tri ravnopravne jedinice.

Nije te{ko}a politi~kog sistema Srbije iz 1974. bila u autonomijama Ko-sova i Vojvodine, ve} u tome {to sama Srbija izme|u Vrawa i Drine nije bi-la dr`ava. [umadinci nisu imali ni{ta, dok su Vojvo|ani i Albanci pose-dovali teritorijalnu vlast. Gre{ka sa [umadincima vodi poreklo jo{ iz 1918,od onda, kada su se sami Srbijanci odrekli svoje dr`ave i utopili u jedinstve-nu Kraqevinu bez federalnog koncepta. Veruju}i da }e se preko srpske naci-onalne mase pod kontrolom Beograda odr`avati bez te{ko}a na celoj jugoslo-venskoj teritoriji, srpski nacionalisti~ki politi~ari nisu primetili da odsamog stvarawa te dr`ave neprekidno rastu hrvatski, slovena~ki, vojvo|anski,a potom crnogorski, albanski, makedonski i bo{wa~ki zahtevi za priznava-we teritorijalnih posebnosti. Ovi politi~ari ne uvi|aju ni sada da }e se isada{wa Srbija raspasti ukoliko se ne federalizuje, i da }e se time vratitina po~etak svoje ekspanzije od 1912. na ovamo. Koncepcija integracije Srbijes drugim narodima i drugim srpskim kulturama bila je pogre{na. Bude li da-nas mudrosti me|u srpskim politi~arima, oni }e pravoj Srbiji vratiti dr`a-vu i prestati da wenim imenom i wenom silom kolonizuju vojvo|anske Srbe ikosovske Albance. O dva problema }e se Srbi dugo suo~avati kako bi se hra-brili mogu}no{}u zajedni~kog ivota s Albancima: s osloba|awem od kosov-skog mita i s neistinitom da su se iseqavali s Kosova zbog albanske prinude.Kosovski mit je imao najvi{e ute{nog smisla za vojvo|anske Srbe, koji su ga20

Po svemu sude}i, perspektiva regiona, vi|ena spoqa je, u razvoju infra-strukture”.

U broju od 3. septembra 1997. godine, komentari{u}i “Pozadinu novih dra-mati~nih doga|aja u trouglu Beograd-Pale-Bawaluka” u tekstu pod naslovom“Odbrana ratnih dosijea”, autor Ivan Torov pi{e o sukobu Kraji{nik – Plav-{i} koji je trasirao budu}nost. “Danas” je ovim tekstom na vreme prikazao Bi-qanu Plav{i} kao “yokera” me|unarodnih snaga, najavio falsifikat izbora,nova uslovqavawa i razvoj doga|aja. Ova preciznost dokazuje da je tekst napi-san tamo gde je i kreirana politika rasturawa i uni{tavawa srpskih nacio-nalnih interesa. Po{to se SAD hvale da se kreatori te politike, onda je wi-hov zadu`eni organ za pripremu terena CIA. Dakle, ovo je tekst ispod kogabi CIA mogla slobodno da stavi svoj pe~at, a on glasi:

“Kraj jedne zagonetke ili po~etak nove drame? Tako bi se otprilike mo-glo definisati trenutno stawe u politi~kom obra~unu u Republici Srpskoj.Niti ima nagove{taja da bi se kriza u odnosima Pala i Bawaluke mogla usko-ro rasplesti u nekom povoqnijem obliku, jo{ mawe naznaka da je jedna ili dru-ga strana, posle serije dramati~nih i krajwe riskantnih poteza, stekla nekuodlu~uju}u prednost

Najnovija optu`ba predsednike RS Biqane Plav{i} da su nedavni “spon-tani otpor” gra|ana Br~kog jedinicama SFOR-a organizovali {efovi sa Pa-la i obave{tajni krugovi iz Beograda, uz du`nu opreznost, otklawa neizvesnostoko prave uloge Slobodana Milo{evi}a u sukobu Plav{i} – Kraji{nik. Tajzakqu~ak poja~avaju i izjave pojedinih predstavnika me|unarodne zajednice ~i-ji je smisao da uka`u da se “posredni~ka i pomiriteqska misija Beograda za-vr{ila i pre nego {to je po~ela”.

Osmi{qena konfuzijaVi{ednevno {pekulisawe oko navodnog Milo{evi}evog odlaska u Bawa-

luku pokazalo se kao ve{t propagandni manevar. Bar u po~etku. Dok su jednimaltene ve} gledali kako predsednica RS do~ekuje predsednika SRJ, Milo{e-vi} je u svom novom rasko{nom domu na Dediwu ugostio Kraji{nika, Kalini-}a i Kli~kovi}a. Iz Bawaluke, iz {taba gospo|e Plav{i}, ujedno sti`u ka-tegori~ni demanti da je Milo{evi} trebalo da doleti, kao i da je predsedni-ca RS uop{te pozvana na dediwske razgovore.

Konfuzija je, dakle, potpuna i ona ima svoj odre|eni smisao: protivre~-nim informacijama stvoriti utisak kako predsednik SRJ zaista eli da svo-jim posredovawem smiri tenzije u RS, a konkretnim potezima (otkazivawemodlaska u Bawaluku, ako je uop{te bio planiran, i razgovorima s paqanskomvode}om trojkom “K”) otkloniti svaku sumwu u prave Milo{evi}eve namere.

U stvari, istinske neizvesnosti nije ni bilo. Jo{ pre nego {to }e MedlinOlbrajt telefonom ozbiqno upozoriti predsednika SRJ, Robert Gelbard za-pretiti novim sankcijama, pre nego {to }e se u Br~kom desiti “bliski susret”jedinica SFOR-a i “naroda”, iz Milo{evi}evog kabineta stigla je jasna “pre-poruka” – spor u RS mo`e se “demokratski re{iti” samo istovremenim odr-`avawem lokalnih, parlamentarnih i predsedni~kih izbora. Takav model, ra-zumqivo, na Palama je oberu~ke prihva}en, u Bawaluci bez kolebawa odba~en,a me|unarodna zajednica vi{e nije imala nikakvu sumwu oko toga na ~ijoj je stra-ni Milo{evi}. Time {to poku{ava da na~ini kompromis oko ne~ega {to je

23

va`ne isturene ta~ke na granicama vojnopoliti~kih blokova (ameri~ka po-mo}, vojne baze, izvozno tr`i{te, japanska i ameri~ka tehnologija).

Takve istorijske {anse zavise od konkretnih me|unarodnih i unutra{wihkonstelacija. One nikada ne predstavqaju krajwu mogu}nost, tim pre {to zna-~aj pojedinih zemaqa i regiona ~esto zavisi, u velikoj meri, od vanregionalnihaktera i interesa. Takva situacija je, po pravilu, neponovqiva. Dakle, mi vi-{e ne}emo mo}i da ra~unamo na nekada{wa pravila igre. Treba mnogo truda,znawa i ume{nosti da se zarade solidne pozicije na Balkanu, u Evropi i svetu.

Tu po~iwe poznata pri~a o klijentelizmu i hijerarhijskom ustrojstvu sve-ta, tj. odnosima centar-periferija. Taj odnos se razli~ito interpretirao u te-oriji i politi~koj praksi (me|unarodna eksploatacija, zavisnost i sli~no, ilimodernizacija, “ima ne{to {to je gore od biti eksploatisan, a to je ne bitieksploatisan uop{te” i dr). Danas se hijerarhijsko ustrojstvo sve mawe mani-festuje kao odnos zemaqa, a sve vi{e kao odnos regiona. Tako Evropska unijaima svoju regionalizovanu (grupisanu) periferiju, kao {to je imaju i SAD iJapan. To su: balti~ke, centralnoevropske, balkanske, mediteranske, crnomor-ske zemqe. EU ne mo`e da se bave s mno{tvom malih zemaqa pojedina~no. Onavr{i pritisak da se one organizuju u regionalne celine i onda se odnosi i pro-cesi mogu boqe i lak{e kontrolisati u svojevrsnom “timskom radu”, kako unu-tar EU, tako i zajedno s tim grupama zemaqa i unutar wih. Tu se uspostavqajuslo`ene strukture igra~a me|u kojima se istovremeno primewuju i koopera-tivne i kompentitivne strategije.

Uz to, tu su i sveevropske strukture, kao {to je Savet Evrope, Evropskabanka za obnovu i razvoj i dr. ili OEBS i NATO, koje nisu samo evropske.Kroz evropske i me|unarodne institucije nastoji se da se inauguri{e sistemprincipa, pravila, normi, standarda, koji se zatim preko me|unarodnih, re-gionalnih i subregionalnih mehanizama uvode i u evropsku periferiju. Ta-ko se putem “jurisdikcijske integracije” {iri i ujedna~ava evropski ekonom-ski prostor, uz neophodne politi~ke i bezbednosne okvire i institucional-ne inovacije. U me|uvremenu, va`no je iza}i u susret ogromnim aspiracija-ma novih pretendenata na ~lanstvo u EU, ali ih istovremeno amortizovatipreusmeravawem trgovinskih tokova i na druga tr`i{ta, pre svega u nepo-srednom okru`ewu.

Tako }e i biv{e jugoslovensko tr`i{te imati rastu}i zna~aj za novona-stale dr`ave s politi~kim smirivawem u regionu. Ve} sada je Srbija najzna-~ajniji trgovinski partner Makedonije, a Slovenija me|u tri najzna~ajnija part-nera Hrvatske. U regionu se ne mogu stvarati ~vrste nadnacionalne struktu-re, bar ne u doglednom vremenu. Ali je sigurno da }e se stvarati fleksibilnemre`e po razli~itim osnovama. Indikativna je “regionalna inicijativa” EU,ameri~ka inicijativa i brojni regionalni aran`mani uspostavqani uo~i ras-pada SFRJ, od kojih su mnogi pre`iveli, ali bez Srbije i Crne Gore: Central-noevropska inicijativa, Radna zajednica, Alpe-Jadran, Jadranska inicijati-va, Radna zajednica podunavskih regija. Crnomorska ekonomska saradwa i dr.

Balkanske zemqe imaju mno{tvo zajedni~kih problema: nerazvijenu i ru-iniranu infrastrukturu, ekolo{ke probleme, prohodnost granica i dr, u ~i-jem }e re{avawu morati da sara|uju. Navedene inicijative i aran`mani usme-reni su na uspostavqawe mre`a saradwe.22

Interesna o{trina. Na me|unarodnoj zajednici je da sve te motive i po-zadine blagovremeno prepozna i ona to nesumwivo ~ini, ali selektivno i u skla-du s wenim trenutnim ili dugoro~nim interesima. Woj nije nepoznata ulogai udeo Biqane Plav{i} u raspirivawu nacionalisti~ke, pa i rasisti~ke mr-`we, ali }e tu istu predsednicu prigrliti kao svog pouzdanog saveznika akojoj to donosi prednost u uklawawu Radovana Karayi}a. Woj je, tako|e, savr{e-no poznat Milo{evi}ev predratni i ratni anga`man, ali je isto tako sprem-na da ga ima uza sebe, sve dok pokazuje znake kooperativnosti u sprovo|ewu Dej-tonskog sporazuma i eventualnom isporu~ivawu osumwi~enih za ratne zlo~i-ne Ha{kom sudu. U tom smislu, prevladava uverewe da Milo{evi}a treba jo{ohrabrivati i podsticati epitetima “kqu~ne balkanske figure”, “garanta Dej-tona”. Zato se kontakt s wim ne prekida i ne}e biti prekinut sve dok postojii najmawa {ansa da predsednik SRJ ponudi ono {to se od wega tra`i. Sprem-ni su ~ak i da za`mure, bar na jedno oko, u wegovom nastojawu da izbore u Sr-biji dobije po svaku cenu, ra~unaju}i da bi posle 21. septembra bio kud i kamokooperativniji i odre|eniji.

Sve dramati~niji, i samim tim opasniji doga|aji u Republici Srpskoj, ipak,kao da remete takve ra~unice. Ratobornost paqanskog dela rukovodstva i od-lu~nost Biqane Plav{i} da ne pristaje na bilo kakav kompromis, prevelikasu isku{ewa i rizici i za Milo{evi}a i za me|unarodnu zajednicu. Republi-ka Srpska je trenutno raspolu}ena na dva dela po svim osnovama: dva politi~-ka rukovodstva, dve policije, dve imitacije dr`ave, podeqen vojni vrh i samoje pitawe povoda koji bi mogao tu ukupnu konfrontiranost da pretvori u ne-milosrdni oru`ani obra~un. U tom slu~aju, sve Milo{evi}eve {pekulacije ikombinacije padaju u vodu, jer ne samo {to bi rizikovao da bude optu`en da jeodabrao “pogre{nu” stranu, ve} bi izazvao dubqe podele i unutar Srbije, {tobi mu se pred srpske izbore sasvim sigurno vratilo kao opasan bumerang.

Najnovije izuzetno o{tre pretwe Olbrajtove, Gelbarda, Holbruka, Kin-kela, Solane da se vi{e ne}e tolerisati “fa{isti~ko pona{awe Pala” i “pro-vocirawe snaga SFOR-a”, kao i eventualno “zbacivawe Biqane Plav{i}”, mo-gle bi ostati u domenu verbalnog delikta, ali nema garancije da se ne}e pre-tvoriti u novi sukob sa snagama NATO-a ukoliko se budu reprizirali doga-|aji poput onog u Br~kom. U tom slu~aju, Milo{evi}evi sada{wi politi~kimanevri bili bi na duga~kom {tapu i on bi do kraja rizikovao da mu defini-tivno bude oduzeta titula “glavnog garanta Dejtona”. Tim pre {to je ve} poo-davno jasno da je wegov uticaj na doga|aje i pona{awe glavnih aktera u RS vr-lo ograni~en, selektivan i naj~e{}e – kontra produktivan”.

U broju od 4. septembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Za par-lament obavezno” u kome se prenosi da su “Vestendorp i Klajn razgovarali oizborima u RS”, ali istovremeno isti~e i ozbiqnost do pretwe {ta sve mo-ra da se uradi. Tekst je neprihvatqivo naredbodavan za jedan izve{taj sa ko-mentarom, {to pokazuje, a nakon toga su i doga|aji dokazali da je ovim tekstomsaop{tena naredba. Ovaj metod ~esto koristi CIA kao sredstvo propagand-nog rata, da se unapred najavi ono {to }e da se desi nezavisno od voqe akterakonkretnog doga|aja. Ti tekstovi, svojevrsne najave naloga koji }e da se ispu-ne, ~esto deluju benigno, neupadqivo, a prepoznatqivi po imenu autora ili sa-govornika. Taj tekst glasi:

25

savr{eno jasno, da relativizira legalne odluke legalnog predsednika RS, sta-vqaju}i u isti rang me|usobno protivre~ne odluke bawalu~kog i paqanskogcentra, Karayi}u i Kraji{niku se prakti~no daje mo`da i posledwa prili-ka da pre`ive. Odnosno, da naknadnim manevrima, kao {to je odluka Ustavnogsuda RS, iscenirawem “{ireg nezadovoqstva” poput onog u Br~kom, Doboju, Bi-jeqini i u drugim gradovima i instrumentalizacijom dr`avnog aparata spre-~e evidentno rasulo vladaju}e Srpske demokratske stranke, ograni~e domet uti-caja predsednice Plav{i} i izbori pripreme i organizuju po ve} ranije vi-|enom modelu.

Ako je takvo razmi{qawe sasvim logi~no za ugro`ene i uzdrmane paqan-ske lidere, koji svakim danom gube poneku polugu vlasti, postavqa se pitaweza{to to ~ini Milo{evi}. I nije li on u povoqnijoj poziciji da bira stra-nu kojoj }e se prikloniti, pogotovo kad je o~igledno da je Biqana Plav{i} svo-jom najnovijom, “preporoditeqskom ulogom”, osvojila dobar deo vlasti, naklo-nost dela naroda i potpunu podr{ku me|unarodne zajednice. Otkud tolika Mi-lo{evi}eva odlu~nost da u ovom slu~aju ide do kraja staje na stranu koja evi-dentno gubi, ali koja mo`e izazvati pravi srpsko-srpski gra|anski rat.

Izborne i druge kalkulacije: Pozadina ovakvog Milo{evi}evog stava je,ipak, prizemnija nego {to bi se u prvi mah nekima u~inilo. ak ako i svesnozanemarimo wegovu sklonost ka pogre{nom procewivawu situacije i odnosasnaga u RS, ostaju razlozi koji su za predsednika SRJ mnogo relevantniji. Presvega, Milo{evi} se nalazi pred parlamentarnim i predsedni~kim izbori-ma u Srbiji i doga|aji u RS, kao i oni u Crnoj Gori, mogu imati velikog uti-caja na raspolo`ewe ovda{weg bira~kog tela. Eventualna prevaga politi~-ke struje Biqane Plav{i} mogla bi se negativno odraziti na wegov imiy glav-nog koordinatora zbivawa na “srpskim politi~kim prostorima” i sugerisa-ti zakqu~ak kako Milo{evi} vi{e nije dominantna politi~ka figura. S dru-ge strane, u po~etku diskretnom, a kasnije i sve otvorenijom podr{kom Pala-ma, ra~una na jo{ uvek vitalnu nacionalisti~ku svest u delu naroda u Srbijikoji opstaje na velikodr`avnoj opciji beogradskog re`ima od po~etka dramebiv{e jugoslovenske dr`ave. Po toj matrici, Milo{evi} je i daqe “svesrpskiujediniteq”, Karayi}, Kraji{nik, Kli~kovi}, Buha wegovi do kraja verni sled-benici, a Biqana Plav{i} “izdajnik”, “zaverenik”, koji se “stavio u slu`bume|unarodnog antisrpskog lobija”. Dakle, “psihijatrijski” slu~aj.

Pri~a, me|utim, ima i drugo lice. Eventualni poraz paqanske struje pre-ti da do kraja otvori ratni i kriminalni dosije glavnih aktera, razobli~i udeoBeograda u inspirisawu i inscenirawu zbivawa iz proteklih godina, poka`eko je bio naredbodavac, a ko egzekutor. Bitka protiv kriminala koju je Biqa-na Plav{i} zapo~ela, ve} ukazuje na duboku povezanost Beograda i Pala, a ne-}e biti potrebno mnogo da se ona pro{iri i na teren konkretne odgovorno-sti za rat, etni~ko ~i{}ewe i ratne zlo~ine. Ukoliko bi Milo{evi} uskra-tio podr{ku Palama, preuzeo bi prevelik rizik da mu se u odre|enom trenut-ku Karayi}, Kraji{nik i ostali pojave kao veoma neprijatni svedoci. Zato,koliko je trenutni obra~un na relaciji Pale – Bawaluka proizvod sukoba dve-ju, gotovo istovetnih vlastodr`a~kih totalitaristi~kih logika, mo`da je ivi{e poku{aj da se istina o ratu i zlo~inu zaba{uri ili prebaci na teren ne-kakvog “principijelnog” obra~una “demokratskih i antidemokratskih snaga”:24

“Poku{aj dr`avnog udara i opkoqavawe sedi{ta Biqane Plav{i} s tristrane: Br~kog, Modri~e i Dervente spre~eni su zahvaquju}i akcijama NATOsnaga, ali i podr{kom predsednici Republike Srpske – s druge strane. Na ovajna~in, okvalifikovano je ono {to se, po ovda{wem vremenu, doga|alo kasnou ponedeqak uve~e, a u Pentagonu bilo pra}eno iz minuta u minut.

U prvim reakcijama isticano je da su demonstracije ne{to {to ne bi bi-lo neuobi~ajeno da su demonstranti dolazili mirno i spontano, naro~ito ne-naoru`ani. Upravo zbog ~iwenice da su odbijali da ih pregleda me|unarod-na policija, bilo je jasno da ne dolaze samo sa zastavama i parolama ve} i na-oru`ani, ako ne svi, onda odre|eni broj koji svakako nije do{ao u normalnu“civilnu” akciju. Iako me|unarodne vojne snage, kako se tvrdi iz Pentagona,nisu imale nameru da upotrebe silu, “pucwava u gume na autobusima” bile suneminovne. Dolazak autobusa, ra~una se da ih je bilo oko 80, tako|e je izazva-lo “opravdanu sumwu da cela stvar nije tek protest gra|ana i da je organiza-cija potekla iz vi{eg nivoa”. Prema ovda{wim izvorima Mom~ilo Kraji-{nik je prakti~no inicijator svega {to se de{avalo iako }e “najverovatni-je na kraju izgledati da je bio posrednik u smirivawu situacije koju je sam or-ganizovao”.

Ovakve sumwe koje su bile izra`avane tokom ~itave ve~eri i no}i izme-|u ponedeqka i utorka na izvestan na~in potvrdio je izve{taj reportera “Va-{ington posta” kome su u~esnici u demonstracijama priznavali da su za dola-zak u Bawaluku dobijali 120 nema~kih maraka s obe}awem da }e dobiti jo{ 80kad se vrate posle obavqenog posla. U o~ekivawu zvani~nog saop{tewa Stejtdepartmenta i posebno Pentagona {to }e najverovatnije biti u utorak kasnoposle podne po jugoslovenskom vremenu, iz dobro obave{tenog diplomatskogizvora ovde re~eno nam je, pod uslovom anonimnosti sagovornika: “Zar vam svene li~i u prili~noj meri da na red dolazi dokumentacija o zlo~inima nad Sr-bima u Gospi}u, Pakra~koj Poqani i Marinom Selu. Hag poseduje i izve{ta-je o zlo~inima koje je hrvatska vojska po~inila nad srpskim stanovni{tvom useptembru 1993. godine na podru~ju Meda~kog yepa, ali, tako|e, nije do sada po-krenuo ni jednu optu`nicu.

Na ju~era{wi dan, 9. septembra 1993. godine, 9. gardijska brigada hrvat-ske vojske u akciji “Spr`ena zemqa”, krenula je u etni~ko ~i{}ewe na srp-ska podru~ja ju`no i jugoisto~no od Gospi}a, koja su dotle 18 meseci bila “za-{ti}ena” UNPA zona. Za tri dana ubijeno je 71 lice srpske nacionalnosti,a sela itluk, Po~iteq, Medak i Divo selo do temeqa su spaqena. O zlo~i-nima nad nedu`nim srpskim stanovni{tvom interesuju se oni drugi, naoru-`ani i kako je u prvim izve{tajima bilo re~eno “pod o~iglednim uticajem al-kohola, koji su bili spremni na svaku vrstu nasiqa”. Odavde, me|utim, dola-zi, ba{ kao i iz sedi{ta NATO-a i prestonica drugih savezni~kih snaga, po-ruka da nikakvo nasiqe ne}e ostati neka`weno. S izvesnom dozom nezadovoq-stva u prvim elektronskim izve{tajima navodilo se da me|unarodne jedini-ce nisu imale odgovaraju}e oru je kojim bi se o{trije suprotstavili “demon-strantima”. NATO snage o~igledno, ka`e se, pru`aju jo{ {anse pristalica-ma tvrde linije Karayi}–Kraji{nik da prihvate normalno i izbore slede-}eg vikenda i Dejtonski sporazum. Koliko }e jo{ ovakve {anse trajati te{koje re}i, ali pro{lonedeqna izjava generala Klarka da poseduju i smrtonosno

27

“Izbori za lokalne organe vlasti u oba bosanska entiteta moraju se odr-`ati u septembru, bez obzira na najavqeni bojkot dela rukovodstva RS na Pa-lama, istakao je u sino}wem razgovoru sa novinarima u hotelu Hajat, posle vi-{e~asovnog dijaloga sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milo{e-vi}em, visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu Karlos Vestendorp.

Primena Dejtonskog sporazuma i otklawawe znatnih usporavawa mirov-nog procesa u Bosni, bili su glavna tema susreta Vestendorpa i wegovog po-mo}nika generala @aka Klajna sa Slobodanom Milo{evi}em i ministrom ino-stranih poslova Milutinovi}em. “Me|unarodna zajednica je na organizacijuizbora u Bosni potro{ila stotine hiqada dolara, a slede}e nedeqe vojnim sna-gama UNPROFORpridru`i}e se jo{ {est bataqona koji }e biti dodatno obez-be|ewe izbora. Svi koji tra`e odlagawe izbora ne razumeju odlu~nost me|u-narodne zajednice da obezbedi mir u regionu”, istakao je Klajn.

UN i me|unarodna zajednica }e insistirati i na izborima za parlamentRS, prema odluci predsednice Biqane Plav{i}, a {to se ti~e inicijative pred-sednika Milo{evi}a o paralelnim izborima i za predsednika RS “ne}emo ima-ti ni{ta protiv ako se predsednica Plav{i}, na kojoj je odluka, sa tim pred-logom slo`i”, rekao je Vestendorp.

Odgovaraju}i na novinarsko pitawe, visoki predstavnik UN za Bosnu jerekao da postoje ideje i o paralelnom odr`avawu izbora i za kopredsednikaBiH iz Republike Srpske (pozicija koju sada dr`i Kraji{nik) i da Me|una-rodna zajednica ne}e imati ni{ta protiv ni takvog sporazuma, jer obezbe|u-je izra`avawe slobodne voqe gra|ana.

Povodom pro{lonedeqnog incidenta u Br~kom i izjava nekih me|unarod-nih zvani~nika da je podstreka~ incidenta jugoslovenska tajna policija, Ve-stendorp je rekao da je o tome bilo re~i u razgovoru sa Milo{evi}em, ali dane postoje dokazi o jugoslovenskoj upletenosti u te doga|aje, te da su svi takviizve{taji samo glasine. Ve~ita tema razgovora o primeni Dejtonskog ugovo-ra je i biv{i predsednik Karayi}. “Nema mira u Bosni dok se on ne pojavi uHagu. Ako ne bude dobrovoqnog re{ewa situacije, mora}emo da razmotrimoi neke druge solucije”, rekao je @ak Klajn, stavqaju}i do znawa da su izbori,a ne hvatawe osumwi~enih za ratne zlo~ine, prioritet wihove ju~era{we mi-sije u Beogradu.

Svim stranama u Bosni dat je rok do 13. septembra da zavr{e pripreme zaizbore. Eventualni bojkot samo }e dovesti do ve}e izolacije onih koji se nawega odlu~e, upozorili su na kraju sino}weg razgovora sa novinarima predstav-nici UN za BiH”.

U broju od 10. septembra 1997. objavqen je ~lanak Gordane Logar pod na-slovom “Poku{aj dr`avnog udara”. Bez obzira na na~in izve{tavawa pa`wuskre}e onaj deo teksta koji predstavqa komentar i nezvani~ni stav neimeno-vanog lica. Taj deo teksta nepogre{ivo asocira na informaciju za koju CIAima poseban interes da se objavi kao nezvani~no, kao razmi{qawe, a su{tin-ski kao najava onoga {ta }e da se desi. Naravno, Srbi su opet u negativnom kon-tekstu i uvek uzrok nestabilnosti. Interesantan je tada izneti stav o mirnimokupqawu gra|ana i demonstracijama, koji je o~igledno promewen prilikompetooktobarskog preotimawa vlasti u Beogradu. Taj izve{taj CIA-e, odnosnotekst glasi:26

ma. Znawe engleskog i francuskog, kao i diploma ekonomiste i iskustvo ak-tivnog borca za qudska prava poma`u joj u osetqivom poslu. O tome svedo~i i~iwenica da je zahvaquju}i woj i Odboru, sudbina izbeglica sa podru~ja SFRJpred doma}u i svetsku javnost stigla pre Dejtona. Uprkos tome {to su leva idesna krila, glavari i vo`dovi, kandidati i sledbenici, hteli da ih sakrijuod o~iju javnosti”.

Koliko je sukob izme|u dveju srpskih opcija u Republici Srpskoj zabrinuoAmeriku potvrdio je izve{ta~ “Danasa” iz Va{ingtona, Gordana Logar, u tek-stu objavqenom 11. septembra 1997. godine pod naslovom “Karayi}-tigar od pa-pira”. U tekstu CIA najavquje tri sasvim izvesne opcije i dodatno produbqu-je krizu u Republici Srpskoj. Dakle, pored pretwi podsti~e se i sva|a da bi sepoliti~ki dezorijentisali Srbi u Republici Srpskoj. Taj tekst glasi:

“Va{ington – O{tre re~i Palama, zbog doga|aja u Bawaluci, spletom okol-nosti u utorak su upu}ene sa tri strane. Pentagon je zvani~no najavio mogu}-nost da prekine emitovawe televizije sa Pala, {to – ako se sudi po izvoru upo-zorewa – sigurno ne}e biti izvedeno “mirnim putem”. Sli~na poruka iz Stejtdipartmenta, zbog o~igledne namere da se ne samo ometu izbori ve} i ukloniBiqana Plav{i}, tako|e nije bila nimalo diplomatska. Tre}a poruka, tako-re}i slu~ajna, stigla je od novog {efa ameri~kog zdru`enog General{taba, ge-nerala Henrija [eltona.

U ovom ~asu isti~u posledwi dani generala Yona [alika{vilija. Na we-govo mesto predsednik Klinton je predlo`io generala [eltona, koji je uto-rak pre podne bio pred Kongresnim komitetom zadu`enim za wegovo kona~nopostavqewe. U masi pitawa kongresmena bilo je i onih o Bosni: da li mislida }e mo}i i da li }e biti spreman da ameri~ke vojnike povu~e odande u odre-|enom roku, slede}eg juna. General je bio i jasan i oprezan. Svakako je za to datrupe budu povu~ene u predvi|enom roku, ali tek po{to budu ispuweni svi uslo-vi predvi|eni Dejtonskim mirovnim ugovorom.

Ose}awe krivice zbog Kraji{nikaOvakav odgovor mogao je da zna~i dve stvari: da novi {ef General{taba,

zahvaquju}i “udvostru~enim naporima” – kako se sada ovde ~esto isti~e – ve-ruje da stvari mogu biti zavr{ene o roku. Ukoliko se to ne bi dogodilo, voj-nici mogu da ostanu i du`e.

Okolnost da o “zavr{avawu poslova” govori general, a ne diplomata si-gurno ne podrazumeva pre svega pregovara~ke aktivnosti. Ako ni{ta drugo, onobar “zdru`ene akcije” diplomata i snaga NATO. Kako se dosad pokazalo da ovedruge imaju sve prominentniju ulogu, a da je general [elton veteran iz Vijet-nama, da se isprobao u Zalivskom ratu i na Haitima, sigurno se ne}e ustezatida primeni i “specijalne mere” u slu~aju potrebe, kako je to uostalom rekao iu Kongresu.

Propagandna misija televizije sa Pala kao da je vi{e razqutila Penta-gon i zvani~ni Va{ington uop{te od samih doga|aja u Bawaluci. Mo`da i za-to {to ose}aju izvesnu krivicu {to su, kako se iza scene isti~e, “ipak vero-vali Kraji{niku, koji je uostalom tako|e izabrani predstavnik RS”, da medi-ji ne}e i daqe biti zloupotrebqavani u {irewu mr`we prema SFOR i Dej-tonu. Uz to, ovde se procewuje da Pale prakti~no nemaju vojsku, da im je osla-bqena policija i da im je sada najubojitije sredstvo – propaganda.

29

oru je sigurno nije bila bezna~ajna. Zasad je o~igledna uzdr`qivost da se ovavrsta oru ja upotrebi, jer ni SAD, ni druge ~lanice NATO-a nisu spremneda olako stupaju u sukobe.

Neosporno je ipak da su dobro “opremqeni” i da se, kako se ovde isti~e “So-malija ne}e ponoviti, mada bi bilo alosno da ponovo bude rtva na obe stra-ne”. Na wihovoj bi sigurno bilo mawe”.

“^vrsta kao prezime” je nadnaslov za “Sowu Biserko” teksta koji je obja-vqen 10. septembra 1997. godine. “Nacisti~nost”, “fa{izacija”, “bolestan duh”– to je re~nik Sowe Biserko, a kojim je zaslu`ila da joj se omogu}i prostor ulistu “Danas”. Ovo je re~nik CIA-e, te ne ~udi kako je jedna tako marginalnaosoba dobila ekskluzivni prostor u listu “Danas”. Naravno, uredniku nije nipalo na pamet da proveri tvrdwe, uvrede i klevete koje su iznete, a druga stra-na i kada bi htela ne bi mogla da dobije prostor da odgovori ili demantuje. Po-znato nam je barem danas kako su pro{le izbeglice o kojima je brigu vodila So-wa Biserko. Ovim tekstom se i promovi{e Sowa Biserko i wena nevladinaorganizacija, a wene poruke imaju navodno kompetentnost i upu}ene su prepo-znatqivoj grupi, sa ~ijim ose}awima niko ne bi smeo da se poigrava. Tako CIApreko odabranih dezavui{e svoje protivnike, a neka`weno i neodgovorno ob-javqivawe ovakvih tekstova posebno uti~e na formirawe javnog mwewa. Tajtekst glasi:

“Javnost vi{e {titi nego }utwa, moto je predsednice Helsin{kog odbo-ra za qudska prava i slobode u Srbiji Sowe Biserko. Gospo|a plemenitog pre-zimena nastupa u skladu sa ~vrstinom bisera - pla{i se “bolesnog duha i apa-tije u ovoj zemqi”, ali ne strahuje za sebe. Predsednica Helsin{kog odbora jesigurna da samo javna re~ delotvorno tera strah od malih qudi. Ona smatra daje posledwi ~as za odbranu i negovawe multietni~ke zajednice, jer se vlast, po-deqena na levu i desnu, trudi da dostigne ideal “~iste” Srbije.

Najnoviji hod ka ovda{woj nacisti~nosti po~eo je 1991. iseqavawem Hr-vata iz wihovih domova, a storija zvana Srbislavci izvori{te je i ishod ta-kvih ideala. Helsin{ki odbor u Srbiji nastao je tri godine kasnije na ru{e-vinama Helsin{kog odbora Jugoslavije, koji se i sam raspadom zemqe podeliona nacionalisti~ka i liberalna krila. Kako u novim balkanskim dr`avica-ma, ovaplo}ewu vekovnih snova glavara i vo`dova, qudska prava nisu temeq`ivota, zagovornici ~ovekovih sloboda okupili su se prvo u Sloveniji, pa Hr-vatskoj, potom Srbiji. Na koncu su stigli i do Bosne.

U Hrvatskoj zahvaquju}i Helsin{kom odboru delo`acije nisu vi{e jav-na tajna pred kojom svi zatvaraju o~i. Ovda{wi pobornici qudskih prava ni-su mogli organizovano da ometaju delo`acije s po~etka devedesetih, kada suvelikosrbi raznih fela atakovali na stanove tzv. saveznih organa. Nisu to-liko mo}ni ni danas, kada desno krilo vlasti ispuwava eqe levog i izbacu-je qude iz domova. Ipak, gospo|a Biserko se nada da }e dva oka takve Srbijepostati razroka, pa }e predsedni~kog kandidata koji se hvali mr`wom pre-ma Hrvatima tokom kampawe upravo idejni tvorci i pokroviteqi le~iti “odbolesnog duha”.

Kao slu`benik u diplomatiji, sa bogatom karijerom, gospo|a Biserko jekvalifikovana da sudi o Srbiji izlo`enoj fa{izaciji. Predsednica Helsin-{kog odbora za Srbiju upoznala je dejstvo autokratije na mnogim meridijani-28

uspe{nog poku{aja anti–Plav{i}–mitinga, za~iwenog gomilom pro{verco-vanog oru ja.

Vru} ispra}aj bosanskog “obrvana” u re`iji Bawalu~ana, uz pomo} poli-cije lojalne predsednici RS i snaga SFOR, najavquje i rasplet vi{emese~nekrize vlasti, ~ime }e Kraji{nikov stav da se ne mo`e vladati i sa Pala i izBawaluke, biti kona~no operacionalizovan.

Poslanike RS na Jahorini upozorio je da predsednica slu{a belosvetskesavetnike, zaobilaze}i ve{to pri~e o kriminalu, {to cinici tuma~e wego-vom strahom od ponovqenog iskustva. Kao preduzima~ svojevremeno je bio u za-tvoru.

Suprotno Biqani Plav{i}, Kraji{nik je u vi{e navrata tokom krize po-tvrdio da su wegovi mentori mnogo bli`e, na desetak kilometara od Pala iu Beogradu. Bawalu~ka kajgana sa kamewem svedo~i da tako ispaqeni patrio-tizam nije po meri svima. Postaje sve o~itije da nema odvi{e istine u tvrd-wi “jedna glava nije dovoqna Republici Srpskoj”, jer i diplomatsko vojni lo-to i sve brojniji Kraji{nici KK-kombinaciju ne smatraju dobitnom, poseb-no u konkurenciji sa Biqanom Plav{i}. Najtra`eniji Srbin u RS raskol sadoskora{wom saradnicom definisao je uzvikom “prodala me Hagu”. I sam Kra-ji{nik je zametak razlaza sa Biqanom Plav{i} na{ao u Karayi}evoj sudbi-ni, ne veruju}i da }e vo|ina glava i usud bivati sve mawe va`ni umornim rat-nicima, ~ime je ujedno obezvredio i sopstvenu bojazan: “Ne daj Bo`e, ali ova-ko je po~eto i u Republici Srpskoj Krajini.”

^lan trojnog Predsedni{tva ima i dodatno obja{wewe - belosvetski me-{etari ele poni{tewerezultata lawskih izbora. Pitawe je samo se}a li seiko tvrdwe Alekse Buhe da me|u 95 hiqada izbegli~kih glasova pristiglih izSRJ tada najva`niji RS-kadar nije inkasirao niti jedan jedini? Zvani~ni bi-ra~ki skor od 103 odsto za telo ~iji je srpski stub Kraji{nik iz te vizure ma-lo zna~i. Ukoliko se ne kombinuje sa javnom tajnom da na predstoje}im izbo-rima me|unarodni kontrolori imaju zadatak da {irom otvorenih o~iju bro-je glasove za paqanske vo|e, Kraji{nika pre ostalih”.

U ~lanku pod naslovom “Smje{i li se to demokratija”? koji je objavqen16. septembra 1997. godine, autora Mladena [ipke, list “Danas” izve{tava dasu uspeli izbori u Republici Srpskoj i to ba{ prema o~ekivawu predstavni-ka me|unarodnih snaga koji vladaju. U tekstu se iznosi ocena CIA-e da su iz-bori bili demokratski i uspeli u zapadnom delu Republike Srpske gde su po-bedili kandidati me|unarodnih snaga, a da nisu zadovoqni rezultatima na is-toku. To je ta tako nametqiva vrednosna ocena koja je prisutna u svakoj re~i isvakom redu kada informaciju daje CIA. Taj tekst glasi:

“Bawaluka – Osu|ivan na bojkot dva dana uo~i odr`avawa, lokalni izbo-ra u BiH su, prema ocjenama svih me|unarodnih zvani~nika, uspjeli iznad sviho~ekivawa.

Na ju~era{woj konferenciji za novinare u Bawaluci, OEBS-ov portpa-rol Johan Ferhajden, ~estitaju}i gra|anima na uspje{no okon~anim izbori-ma, obi~nim je bula`wewem okvalifikovao zloguke nagovje{taje da OEBS ne-}e uspjeti da inplementira rezultate izbora.

– Govoreno je – ka`e – kako zara}ene strane nikada ne}e posti}i spora-zum, a dogodio se – Dejton. Samo nekoliko dana uo~i wihova odr`avawa, ovi

31

Ono {to bi se moglo nazvati ne novom, ali svakako vi{e nagla{enom po-javom jeste odnos prema Kraji{niku. Sve ~e{}e se mo`e ~uti i pro~itati daje Karayi} zapravo “tigar od papira” i da ni{ta ne bi mogao da u~ini bez Kra-ji{nika. Na Kraji{nikovo prisustvo u Bawaluci ne gleda se kao na nekog koje do{ao da posreduje ve} da u~estvuje. Podse}a se da je javno rekao da se “hero-ji ne mogu slati u Hag”.

Iako je dosad uglavnom, kao i ostali potpisnici Dejtonskog sporazuma izSrbije i RS naro~ito, kr{io obe}awa, “data mu je jo{ jedna {ansa”. Najvero-vatnije u vidu vra}awa releja za paqansku televiziju. Iako su ovda{wa obja-{wewa za takav postupak bila da je to u skladu sa namerama da izbori budu fer,pogotovo {to je izgledalo da }e biti emitovane i druge, ako ne druga~ije ve-sti, ~iwenica je da je “posledwa {ansa” bila inspirisana i eqom da se sa~u-vaju savezni~ki vojnici od mogu}ih tragi~nih posledica.

Naj~e{}i komentari su, ina~e, da su ovog puta “Srbi ustali protiv Srba”.U podtekstu se krije poznata podela na dobre i lo{e momke. Lo{i su oni ko-ji nisu za Dejtonski sporazum, iako se sada ve} sve vi{e javno priznaje da je ovimaktom, uprkos svemu “zajedni~kom u BiH”, dr`ava podeqena na tri dela.

Diplomatiju mewa sila?Ovo je, uostalom, razlog vi{e {to se ne razume-ju potezi sa Pala. Ako su eleli srpsku dr`avu u dr`avi, prakti~no su je do-bili. Ako su se borili za prava srpskog naroda da bude izra`en u posebnom en-titetu, i to su postigli. Ako su eleli da budu saveznici sa Slobodanom Mi-lo{evi}em, ni to nije izostalo. Ne samo, kako nam je re~eno, zbog sporazumakoji je me|usobno potpisan, ve} i zbog toga {to su “oni sa Pala, jer imaju podkontrolom duga~ke lance {verca i novca”, tako|e potrebni Slobodanu Mi-lo{evi}u. [tavi{e, smatra se da je Biqana Plav{i}, kao nepopravqivi na-cionalista, spremna da “svaki cent pomo}i zadr`i za RS”.

Zbog svega toga, u jednoj od uglednih TV-emisija o diplomatiji i spoqnojpolitici komentator je rekao da su “razgovori Gelbarda i Holbruka u Beogra-du bili li{eni diplomatskog jezika, ali ono {to je izgovoreno ne mo`emo dacitiramo ne zbog toga {to nam to nije dopu{teno ve} zbog jezika kojim se jav-no ne govori”.

Jezik pretwi iz Pentagona i Stejt dipartmanta povodom Bawaluke, upr-kos ~estoj uzdr`anosti Va{ingtona da uradi ono {to zapreti, danas je mnogoozbiqniji iz prostog razloga {to stvari idu lo{e i na Bliskom istoku gde jesada dr`avni sekretar Medlin Olbrajt i {to istinski postoji mogu}nost dadiplomatija bude zamewena silom”.

U broju od 11. septembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Kaj-gana od kamewa” i nadnaslovom “Qudi danas” autora Jelke Jovanovi}. To je jo{jedan uvredqivi tekst kojim se podsti~u podele i sva|e u Republici Srpskoj.Tamo gde su ugro`eni vitalni interesi srpskog naroda list “Danas” posve}u-je posebnu pa`wu i uvek objavquje filigranski upakovane tekstove koji odra-`avaju zvani~ni stav CIA-e. Tekst glasi:

“Amaterizam - presudio je Mom~ilo Kraji{nik, ~lan Predsedni{tva BiHiz Republike Srpske, Radovanu Karayi}u u no}i izme|u juna i jula, povodom ne-spretnog hap{ewa Biqane Plav{i}. Onda je preuzeo glavnu ulogu u RS kri-zi, veruju}i da }e mu iskustvo gra|evinskog preduzima~a biti dovoqno u te{komposlu razgradwe RS i Dejtona. Da je to bio odvi{e krupan zalogaj za jednog Kra-ji{nika, pokazala su jaja i kamewe, kojima je iz Bawaluke ispra}en nakon ne-30

Od stranaka, prvi su u Bawaluci reagovali socijalisti. Predsjednik So-cijalisti~ke partije RS, @ivko Radi{i}, dvodnevne izbore nazvao je velikompobjedom demokratije, uz pohvale me|unarodnim organizatorima izbora.

Neboj{a Radmanovi}, kandidat ove stranke za gradona~elnika, izjavio jeju~e da je izlazak glasa~a na birali{ta i promjena raspolo`ewa glasa~kog kor-pusa u korist demokratske alternative nagovje{taj da }e se sli~ni procesi pro-{iriti i na druge dijelove RS.

Ovda{wi socijalisti, naravno, nisu zaboravili ni ulogu nezavisnihmedija...”

Andrija Reqi} je autor ~lanka pod naslovom “Istorija se ponavqa ali nekao farsa” koji je 1. oktobra 1997. godine objavqen u listu “Danas”. Zavadi pavladaj je parola i su{tina ovoga teksta. U wemu je prepoznatqiva naklonostsamo jednoj strani, i to onoj koju je nepogre{ivo izabrala CIA. Dominira na-klonost najavqenom putu ka samostalnosti i nezavisnosti Crne Gore. Za obez-be|ewe elementarne potrebe ozbiqnosti teksta malo je izvu~eno poluistinaiz istorije koje u kombinaciji sa neodgovornim izjavama nekih aktera poputNovaka Kilibarde, slu`e za prikaz osnovanosti kontinuiteta ideje osamosta-qivawa i za dezavuisawa svake li~nosti koja se javno oglasi da je protivnikcepawa dr`ave. Taj tekst glasi:

“U Crnoj Gori se do sada nikada tako otvoreno nije pisalo i govorilo oCrnogorcima (ili ve} kako se oni sami opredequju) izvan Crne Gore, uglav-nom o onima koji ive u Beogradu, a koji, kad god osjete potrebu ili kad im seda signal da to u~ine, s distance savjetuju Crnu Goru i Crnogorce kako da po-stupe i {ta da urade u odre|enim politi~kim situacijama.

Podgori~ki mediji ovih dana objavquju komentare svojih novinara, ali iintervju s pojedinim Crnogorcima izvan Crne Gore koji ne pripadaju raznimbeogradskim plemenskim udru`ewima, Srpskom saboru crnogorske sloge, Ju-goslovenskom pokretu Crnogoraca i drugim organizacijama, porijeklom Cr-nogoraca o ~ijoj se aktivnosti zna tek kada oni sami oglase s ocjenama da ne-{to nije u redu s Crnom Gorom.

Novi crnogorski dnevni list “Vijesti” ve} danima objavquje feqton o pr-voj velikoj anticrnogorskoj kampawi u Srbiji, jo{ po~etkom 20. vijeka, kad jeCrna Gora najavila progla{ewe za kraqevinu. Poseban dio feqtona odnosise na politi~ko djelovawe crnogorskih momaka u Beogradu.

Odjeci i reagovawaNeke beogradske novine, jo{ od qetos imaju ~itavu mre`u saradnika ko-

ji pi{u samo o Crnoj Gori, a zapravo, iskqu~ivo protiv jedne politi~ke op-cije, one koju sada predstavqa Milo \ukanovi}. Ispod ovih ~lanaka su pot-pisi potpuno nepoznatih qudi, pseudonimi koji nemaju nikakve veze s crno-gorskim prezimenima. Radovan Majkin, Klaudija Krnovska, M. Stefanov, itd.koji su, po odobrewu kwaza Nikole Petrovi}a, oti{li u Srbiju na {kolo-vawe, da bi radili za dobro Crne Gore. Oni su se, pak, ukqu~ili u tada{wianticrnogorski pokret, ~iji je ciq bio da se sprije~i progla{ewe Crne Go-re kraqevinom. Takav dr`avni status je do`ivqen kao “opasnost za Srbi-ju”. U feqtonu, zapravo u stenografskim biqe{kama diskusije u tada{wojcrnogorskoj skup{tini na Cetiwu, opisani su razni na~ini vrbovawa Cr-nogoraca u Beogradu za kampawu protiv Crne Gore i wene vlasti.

33

su lokalni izbori bili osu|ivani na bojkot, a uspjeli su iznad svih o~ekiva-wa. Re~eno je da u Mostaru nikada ne}e biti zajedni~ke policije, a u subotuje hrvatski policajac prisko~io u pomo} svom bo{wa~kom kolegi, kad su ovo-ga napali huligani hrvatske nacionalnosti. OEBS i daqe prati i nadzire iz-borni proces i – inplementira}e rezultate – kategori~an je Ferhajden.

Poslovi~no oprezni u izjavama, me|unarodni predstavnici su ju~e reklida je na izbore u Bosni i Hercegovini iza{lo oko 70 odsto registrovanih gla-sa~a, a nisu rijetki krajevi u kojima je taj procenat ve}i. Podsje}amo samo napreksino}nu izjavu upravo tog Johana Ferhajdena, Belgijanca po paso{u, da se,na primjer, u Holandiji svaki izlazak na birali{ta iznad 30 procenata sma-tra uspje{nim, a u wegovoj se zemqi neopravdan neizlazak na birali{te ka-`wava visokim nov~anim kaznama: u Belgiji je to i obaveza, a ne samo pravo.

Doma}i zvani~nici operi{u mnogo uspje{nijim rezultatima. Petko an-~ar, predsjednik Republi~ke izborne komisije RS, izjavio je preksino} da je uRepublici Srpskoj na bira~ka mjesta iza{lo 90 odsto bira~a.

^lan OEBS-ove privremene izborne komisije iz RS, Slobodan Kova~, ni-je krio iznena|ewe ovolikim odazivom bira~a.

Na preksino}noj konferenciji za {tampu u Bawaluci, Johan Ferhajdenje ovoliki odaziv bira~a na izbore okvalifikovao kao odgovor naroda na po-zive nacionalnih partija, nacionalista i qudi optu`enih za ratne zlo~inena bojkot.

OEBS rezultate izbora ne namjerava da saop{ti prije idu}eg vikenda.Interes potro{a~a informacija o izbornim rezultatima komunalnih iz-

bora – mada izborni dani nisu pru`ili takvu sliku zanimawa, osim na bira~-kim mjestima – preduhitrio je, me|utim, ovakvu opreznost ovla{}enog orga-nizatora izbora.

Ve} se saop{tavaju prvi, nepotpuni, i jo{ nepouzdani rezultati izboraza nove stanovnike op{tinskih skup{tina. Naklonost bira~a prema stranka-ma, naravno, pru`a razli~itu sliku u razli~itim krajevima RS.

Do poslijepodne pregledane glasa~ke liste u Bawaluci, najve}oj izbornojop{tini u BiH, pokazuju da su ovda{wi bira~i bili nakloweniji opozicio-nim strankama. Me|u prve ~etiri stranke nema, prema tim prebrojanim gla-sovima, dosad neprikosnovene Srpske demokratske stranke.

Vodi Socijalisti~ka partija Republike Srpske, a slijede je Srpska stran-ka Krajine i Posavine, Demokratska patriotska stranka i Koalicija za Ba-waluku.

Izvjesno je, me|utim, da u Bawaluci od sada nijedna stranka ne}e mo}i sa-ma da vlada gradom. Stranke ve} najavquju koalicije. Nezavisni socijaldemo-krata Milorada Dodika vode u Srpcu i Lakta{ima.

Zanimqivo je, prema izjavama lidera Socijalisti~ke partije i vijestimaovda{wih medija, da su socijalisti u Mrkowi} Gradu i [ipovu osvojili ap-solutnu ve}inu.

Kako se kre}e prema istoku RS prvi prebrajani rezultati pru`aju druk-~iju sliku. SDS-u su najvi{e povjerewa dali glasa~i u Prwavoru, Doboju, Te-sli}u, Bijeqini... U ve}ini tih op{tina i dosad vladaju}u stranku slijede ra-dikali. U sada{woj politi~ko-medijskoj slici Republike Srpske to i nije ne-ko naro~ito iznena|ewe.32

Nijesu rijetka mi{qewa da upravo ovakva “pomo}” iz Beograda mo`e i do-bar dio istinski jugoslovenski orijentisanih Crnogoraca prelomiti i okre-nuti ih na stranu onih koji od ranije smatraju (i o tome javno govore i pi{u)da treba potra`iti novi model odnosa sa Srbijom, ukqu~uju}i, ~ak, i dr`av-no osamostaqewe. Pri tome, oni upozoravaju da se takav potez ne mo`e nika-ko nazvati separatizmom. Jer, ka`u, Crna Gora nikada nije bila dio Srbije, dabi se od we separirala.

Rije~ je, kako se obja{wava, samo o tome da Crna Gora povrati dr`avni sta-tus kakav je nekada imala i da s takvim polo`ajem odre|uje svoj odnos prema Sr-biji, ne iskqu~uju}i ni mogu}nost nekog ~vr{}eg me|udr`avnog saveza, ali ta-kvog koji ne}e biti diktiran iz Beograda”.

“Etni~ka ~i{}ewa su razlog, a ne posledica rata” naslov je teksta auto-ra Bogdana Deni}a koji je objavqen 1. oktobra 1997. godine. U ovom tekstu sesvi izbegli gra|ani trpaju u isti ko{, da su svi odgovorni, nezreli, urbane se-qa~ine, pqa~ka{i i krvo`deri. Tom i takvom porukom CIA kao ameri~ka agen-cija zadu`ena za razdor, nemire i rasturawe dr`ava i naroda opravdava svojeu~e{}e i izazivawe rata. CIA ima poseban interes da takvu informaciju pla-sira preko domicilnih novina i autora kako bi to delovalo kao saznawe ko-je je formirano na tom prostoru, jer samokritika je uvek efikasnije oru je odbilo koje kritike sa strane. Takve izjave na po~etku obi~no izazivaju revolt,ali protekom vremena i upornim ponavqawem preko velikog broja autora do-bijaju na te`ini i ozbiqnosti. Zato CIA ima poseban interes da finansi-ra i u svakom pogledu odr`ava listove kao {to je “Danas”. Jeftiniji su i efi-kasniji tekstovi koje besomu~no ponavqa u razli~itim formama izra`avawalist “Danas” od bilo kakvog anga`ovawa okupacionih snaga, a efekti su isti.

“Se}am se mi{qewa jedne Amerikanke, antropologa, koja je rekla da za wuBalkan po~iwe sa prqavim “zahodima” negde u Sloveniji. Ona je, tako|e, re-kla da nema neke velike razlike u tome od Slovenije pa do \ev|elije, kao {tonema razlike ni u patrijarhalnom stavu prema enama, niti u ~iwenici da jeogroman broj stanovnika koji je uvu~en u ovaj rat novodoseqeno seqa~ko sta-novni{tvo koje se nije adaptiralo u gradovima. Oni su bili qudi koji su na-pu{tali jedan i tra`ili novi identitet. Elite su svesno stvarale i proizvo-dile kod wih nacionalni identitet. Na po~etku rata markantnu ulogu su igra-le navija~ke grupe fudbalskih ekipa. Navija~ke grupe postoje i u Engleskoj,probajte zamisliti kako bi se one pona{ale da su dobile {majsere i porukuda je klati susede veliko i plemenito delo; kao {to su to dobile na{e “Deli-je” i “Bed Blu Bojsi”. Ovo nije bio popularan nacionalisti~ki rat. Ogromanstepen dezerterstva bio je i kod Srba i kod Hrvata. U ovom ratu su u~estvova-li i predvodili ga marginalci, za razliku od Balkanskih ratova, za razlikuod Prvog svetskog rata gde je uglavnom sredwa klasa i elita morala da u~estvu-je u ratu. U sred rata u Hrvatskoj – zarad wenog opstanka, kako se govorilo –na primer u Zagrebu se prodavalo vi{e “mercedesa” i ,,BMV” nego u Minhe-nu, a pri tom se nagla{avalo da tobo`e nema dovoqno novca za municiju za Vu-kovar. Tako|e, ~iwenica da su se za vreme blokade Srbije, kada je upropa{te-na i sredwa i radni~ka klasa, stvorili novi bogata{i i multimilioneri.

U pravom nacionalnom ratu mobilizira se celo stanovni{tvo, ste`u sekai{evi, oporezuju se bogata{i. Mi to nismo imali ni u Hrvatskoj ni u Sr-

35

Podsje}a se, u crnogorskim medijima, da se sli~an medijsko-propagandniudar na Crnu Goru dogodio 1918. pa 1988. i 1989. godine, a “sinteza” takvog od-nosa i djelovawa je ono {to se sada ~ini iz pojedinih beogradskih centara imedija.

Podgori~ka “Pobjeda” pi{e: “Uvijek kada je dediwska centrala procije-nila da se krene s etapnim realizovawem projekta disciplinovawa Crne Go-re, na scenu su stupali “porijeklom Crnogorci”, od ~ijih vrijednosti je, u ta-kvim prilikama, na najve}oj cijeni bila upotrebna”.

Neki “porijeklom Crnogorci” ve} su se deklarisali i specijalizova-li za takve potrebe, Vlado Strugar, Jovan Strikovi}, Milija Ze~evi}, a sa-da se pojavio i jedan novajlija Jovo Vukovi}, koji se predstavio kao osniva~Jugoslovenskog pokreta Crnogoraca. On je poru~io da }e (ako pobijedi Mi-lo \ukanovi}) u Crnu Goru do}i “tri miliona Crnogoraca” iz Srbije, obe-}avaju}i da “mogu sti}i za {est ~asova”, da bi odbranili Crnu Goru od se-paratista.

Crnogorsku javnost je iznenadila ve} sama ova brojka. Do sada se pomi-wao podatak da u Srbiji ivi oko 150.000 Crnogoraca. Kao jedan od perjani-ka anticrnogorskog djelovawa, nedavno je ozna~en pjesnik Matija Be}kovi},kome je dr Novak Kilibarda uputio otvoreno pismo, pozivaju}i ga na dijalo-{ki duel “pred icom crnogorske javnosti i javnosti Srbije” o svim aktuel-nim (crnogorsko-srpskim) politi~kim i drugim temama. Kilibarda je Be}-kovi}u poru~io da on na svojim, tobo`e poetskim tribinama po Crnoj Gori,u stvari, Crnogorcima dr`i politi~ke lekcije – ko su i {ta im je ~initi, akad se vrati u “topli beogradski stan” onda “dobija pohvale i priznawa” za“uspje{nu misiju”.

U Crnoj Gori je ve} na|ena duhovita oznaka za “Crnogorce porijeklom”koji, stalno ili povremeno, rade protiv Crne Gore. Oni su nazvani “kolo srp-skih (ili srbijanskih) Crnogoraca”.

Me|utim, tako|e, “Pobjeda” ovih dana objavquje i reagovawa protiv anti-crnogorske kampawe, me|u wima i Crnogoraca koji ive u Srbiji. Tako, na pri-mjer, prof. dr Janko Nicovi} o “grmqavini beogradskih Crnogoraca”, pi{eda su to “~uvari pro{lih vremena”.

“Radi se o metafizi~arima nepogre{ive partije i zavisnicima od dnev-ne politike” – ka`e Nicovi}. Ti isti, po rije~ima Nicovi}a, “prema politi-ci zvani~ne Srbije ne izra`avaju ~ak ni sumwu, jer je upravo ta politika omo-gu}ila reprodukciju wihovih privilegija”.

“Uskoro }emo ponovo gledati uru~ivawe odlikovawa, poveqa i zahvalni-ca” – napomiwe dr Nicovi}.

Objavqen je i razgovor s profesorom Filozofskog fakulteta u Beogra-du dr Aleksandrom Dra{kovi}em, koji u “Pobjedi” ka`e, a {to se uklapa u ak-tuelni politi~ki kontekst, da je Crna Gora uvijek bila i da je toliko puta do-kazala da eli ivot sa Srbijom, ali da ne podnosi osionost ja~eg.

U istim novinama, ovih dana, zabiqe`en je i jedan tipi~an primjer me|u-dr`avnog prebjega, gotovo azila. Objavqen je razgovor sa dr Zoranom Radovi-}em s beogradske Klinike za digestivne bolesti koji tvrdi da mu je ministarzdravstva Srbije, dr Milivoje Stamatovi}, dao otkaz, jer, kako se navodi, ni-je pristalica koalicije SPS–JUL–ND.34

nik pi{e da su i pre toga, u nizu programa SRTV Pala, britanske jedinice uBiH optu`ene da se pona{aju kao nacisti, a SFOR je optu`en za korupcijui {pijuna`u. Uprava Srpske RTV predala je u ruke Srbima u Bawaluci, a iz-vori bliski NATO izjavili su da }e program biti pa`qivo pra}en, javqa Be-ta iz Londona.

Amerikanci su pomno vrebali priliku da sprovedu operaciju zauzimawa~etiri predajnika u RS, iako je TV sa Pala u posledwe vreme ubla`ila kri-tike prema NATO i snagama SFOR-a. Takvu ocenu iznosi “Va{ington post”,koji prenosi i izjavu jednog neimenovanog diplomate iz Evrope, koji tvrdi daje ~itava operacija izvedena uprkos tome {to su bosanski Srbi “uglavnom sa-ra|ivali” i po{tovali dogovor o emitovawu televizijskog programa, preno-si Tanjug pisawe ovog lista. Ta prilika, koju su Amerikanci ~ekali, ukazalase pro{le nedeqe kada je na TV Pale emitovan sporni izve{taj sa konferen-cije za novinare glavnog tu`ioca Ha{kog suda, poznate gospo|e Luiz Arbur,konstatuje “Post”.

“Wujork tajms”, kako tako|e prenosi Tanjug, pi{e da je sada glavni ciq “re-konstrukcija” televizije na Palama. Na taj na~in dva ugledna ameri~ka dnev-nika predstavqaju svojim ~itaocima akciju NATO u Bosni, a voditeq jutar-weg programa TV-mre`e En-Bi-Si, gde je gostovala dr`avni sekretar MadlenOlbrajt, pitao je: “Zna~i, ciq upotrebe sile bio je iskqu~ivo program samoiz Bawaluke”.

Program Srpske radio-televizije i ju~e je emitovan iz studija u Bawalu-ci, iako je posle pono}i emitovawe programa trebalo da preuzme studio naPalama. Kako Beta nezvani~no saznaje, kancelarija visokog predstavnika UNza BiH “kaznila je studio SRTna Palama jednim danom neemitovawa progra-ma”, zbog neprihvatqivog preno{ewa konferencije za novinare tu`ioca Lu-iz Arbur.

Tanjug sa Pala izve{tava da se program SRTju~e emitovao iz studija u Ba-waluci, a da su u wega ukqu~eni studiji na Palama i u Bijeqini, kao i infor-mativno-tehni~ki centri iz raznih krajeva Republike. Ina~e, dogovorena {e-ma u Beogradu o naizmeni~nom emitovawu programa SRTiz Bawaluke i Palaje naru{ena, po{to je SFOR preuzeo kontrolu nad predajnicima.

Srpska radio-televizija, Studio na Palama, ne}e se ukqu~iti u mre`u SRTsa svojim programom sve dok kancelarija visokog predstavnika UN u Saraje-vu ne bude sigurna da se promenila ure|iva~ka politika tog studija, rekao jeDankan Bulivan, portparol visokog predstavnika, javqa Beta. Kancelarija pred-stavnika UN eli da do|e do “duboke reorganizacije” ure|iva~kog tima SRT- Studio Pale. Dok se to ne dogodi sva ~etiri predajnika, koje je zaposeo SFOR,“osta}e u rukama Bawaluke”.

Po re~ima Bulivana, me|unarodna zajednica, uprkos preuzimawu predaj-nika, kojim je, kako ka`e AFP, “u}utkana propaganda s Pala”, ostala privr-`ena ideji stvarawa “pluralisti~kih medija” u Bosni i zato eli “duboku re-organizaciju ure|iva~kog tima u redakciji SRT na Palama i potom wenu re-integraciju u sistem SRT”. “To se, me|utim, ne}e desiti sve dok ne budemo si-gurni da je SRT dobro shvatio da su se pravila igre promenila”, rekao je Bu-livan, i dodao da je “te{ko zamisliti dubinske promene bez promena u sada{wemtimu”, izve{tavaju AFP i Beta.

37

biji. Imali smo pqa~ku od strane dr`ave sopstvenog i, naravno, “neprijateq-skog” stanovni{tva. [ta re}i na ~iwenicu da su u ovom sramotnom ratu u Bo-sni dobrovoqa~ke jedinice i{le na front vuku}i za sobom kamione radi pqa~-ke. U jednom normalnom ratu ni jedna vojska ne dozvoqava silovawe i maltre-tirawe civilnog stanovni{tva. Naravno, ne iz nekih plemenitih pobuda, ve}zato {to je to lo{e za moral vojske. Moram naglasiti da etni~ka ~i{}ewa uovom ratu nisu bila posledica rata ve} su ona bila razlog za rat. Ve} kada ni-je “uspelo” humano preseqewe trebalo je pobiti, sru{iti, razoriti i uni{ti-ti i nasilno preseliti.

Ovih dana hrvatske vlasti prepune su “slatkih” obe}awa da za wih ne pred-stavqa nikakav problem povratak izbeglih Srba. Verujete li u wihov lak po-vratak?

– Najve}i broj izbeglica ne}e se vratiti ni pod najidealnijim uslovima.Kada to ka`em, mislim i na hrvatske izbeglice koje su za vreme postojawa Re-publike Srpske Krajine izbegle u dalmatinske gradove.

Dakle, kako onda o~ekivati da se Srbi vrate u srpska sela? ak i da je hr-vatska Vlada iskrena u obe}awu da }e prestati sa nasiqem prema Srbima, oni}e u to veoma te{ko poverovati posle svega {to im je u~iweno. Vlada bi mo-rala da vodi aktivnu kampawu za smawewe mr`we i za smawewe neformalnihotpora prilikom zapo{qavawa Srba, da bi qudi mogli da razmi{qaju o po-vratku. Vra}ati se tamo gde ne postoje ekonomski uslovi za rad i ivot je ve-oma te{ko. Na`alost, najlak{e }e se vratiti stari qudi koji se vra}aju da um-ru tamo gde su vek pro`iveli.

A ako qudi poveruju u smirewe, najlak{i povratak }e biti u gradove. Ve-rujem da }e se u najboqem slu~aju vratiti jedna tre}ina izbeglih Srba. Ja li~-no i moja organizacija za put u demokraciju, zala`emo se za principijelan stavda su izbegli Srbi gra|ani Hrvatske i da je wihovo elementarno pravo da mo-gu da ive gde god po`ele u Hrvatskoj”.

U broju od 3. oktobra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Reago-vawa na zauzimawe TV predajnika u RS” . Televizija i predajnici su osvojeni,a u to vreme “predpionir slobodnog novinarstva” list “Danas” nije iskoristiopriliku da ovo oru`ano nasiqe nad profesijom osudi. Samo za CIA-u i Ma-dlen Olbrajt je ova akcija bila opravdana, a kada je za wih onda se podrazume-va da je bila opravdana i prema kriterijuma lista “Danas”. Ovim tekstom naslist “Danas” obave{tava da mogu da se emituju samo oni programi koji ispu-wavaju kriterijume CIA-e. Taj tekst glasi:

“Akcija SFOR-a u Republici Srpskoj je sprovo|ewe u delo davne pret-we da }e me|unarodna zajednica “u}utkati”, kako su to nazvale SAD, “otvore-nu bujicu nacionalisti~ke srpske propagande”, pi{e u ju~era{wem broju lon-donski “Fajnen{el tajms”. U operaciji zauzimawa predajnika u blizini Sa-rajeva, Bijeqine, Doboja i Trebiwa u~estvovalo je nekoliko stotina vojni-ka SFOR-a, koji nisu nai{li na otpor pristalica Radovana Karayi}a, pi{ebritanski dnevnik, a prenosi radio Bi-Bi-Si. Ovaj list podse}a da je akci-ju naredio visoki predstavnik UN u Bosni Karlos Vestendorp, nakon {to jepaqanski studio SRT emitovao emisiju u kojoj su pogre{no prevedene re~iglavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Luiz Arbur, pa je ispalo da je ona reklada je taj sud “politi~ki instrument koji mora da se koristi protiv Srba”. Dnev-36

Kakva je, po va{em mi{qewu, uloga mitropolita Amfilohija Radovi}ai Crkve na koju se on, u svom pismu javnosti, poziva?

– Ne bih hteo da se ponovo upu{tam u polemiku oko toga. Pona{awe mi-tropolita Amfilohija odraz je, po mom mi{qewu, stawa i crkvi uop{te. Nesamo u crkvi ~iji je dostojanstvenik mitropolit Amfilohije ve} i u drugim.I u katoli~koj, naravno. To je te`wa da se bude blizu vlasti, politi~kih pi-tawa i problema kroz poku{aje da se svemu tome da naro~iti smisao. To su gre-{ke koje ~ine sve velike crkve i tako se sve vi{e udaqavaju od svake spiritu-alnosti. To se, zaista, ne odnosi samo na slu~aj Cetiwskog manastira. Po me-ni, radi se o izra`enoj pojavi na kraju ovog veka. Pojava religioznog radika-lizma predstavqa opasnost za dru{tvo. To je ono {to bi trebalo prevazi}i.Po mom mi{qewu, takva interpretacija religije je i suvi{e zavisna od vre-mena u kome je nastala. Religioznost je duhovnost koja bi trebalo da qude u~i-ni bliskim, da doprinese boqem razumevawu razli~itih, da uspostavi odnose,da bude momenat komunikacije. Poruke vere, Boga i Jevan|eqa su “Volite jed-ni druge”, “Ne {irite nasiqe”... Ja ne poku{avam da sudim onome {to je u vi-du javne poruke do{lo iz Cetiwskog manastira, elim samo da ka`em da a-lim {to je tako. Uticaj crkava na rat u biv{oj Jugoslaviji nije bio mali. Mo-`da je u tom pravcu jo{ ve}i i katastrofalniji bio uticaj Katoli~ke crkveu Hrvatskoj, ili uticaj crkava na bosanski rat. U takvoj situaciji kakva je da-nas, crkve su nu`no u poziciji rivalstva i one onda prave nekakav marketingpreko razli~itih vladaju}ih struktura od kojih su neke nacionalisti~ke {toje pozicija, po mom mi{qewu, bez ikakvog humanizma. To je veoma opasno za re-ligiju jer ona je, kao i umetnost, jedan od izraza visokog stepena razvoja duhov-nosti ~oveka. Ja po{tujem svaku religiju i mogu da zamislim kakve bi reakci-je ova izlo`ba izazvala u Francuskoj ili [paniji i Italiji gde ima mnogo prak-tikuju}ih vernika. Verovatno bi do{lo do reakcije koje bi sve to skandali-zovale ali ne i do nu`nosti da se izlo`ba zatvori, ne do uni{tavawa ekspo-nata. Jer to su zemqe gde su qudi navikli na pluralizam mi{qewa i izra`a-vawa, iako ni to ne bi smetalo onima koji su spremni da od toga naprave skan-dal. Ako takve reakcije jesu, me|utim, najuticajnije kao {to je ovde slu~aj, toje znak da je razvoj dru{tva u opasnosti, da se zatvaraju putevi izlaska iz op-{te krize pa i krize duhovnosti.

Koliko dobro poznajete mitropolita Amfilohija, li~no?– S wim sam se sretao vi{e puta u Parizu, na Cetiwu... Na mene je ostavi-

la utisak wegova inteligencija, kultura, wegovo dobro znawe francuskog... Na`alost, wegovo pona{awe u aktuelnoj krizi stavilo je crkvu na stranu naci-onalista i tako je blokiralo wenu pravu ulogu. Ja, jednostavno, nisam podr`a-vao takve stvari. Volim svoju zemqi i smatram da je treba braniti, da trebazastupati wene vrednosti, wene interese, ali ono {to se doga|alo posledwihgodina nije bilo to {to je trebalo braniti, {to je trebalo podr`avati. Cr-kva je previdela mnogo toga. Previdela je rtve, samu sebe je opozvala, uradi-la je stvari koje ne mogu biti u interesu zajednice, ne mogu doprineti ujedi-wavawu qudi oko pravih zajedni~kih interesa. Sve to me je udaqilo od Cetiw-skog manastira koji je, ina~e, jedno divno mesto koje volim.

Do{li ste iz Pariza da biste glasali na izborima u Crnoj Gori. Kako gle-date na aktuelnu politi~ku situaciju? [ta je, po vama, najboqe za gra|ane Cr-ne Gore?

39

Portparol multinacionalne divizije SFOR-a, danski major Bjorn Soren-sen, odbio je ju~e da saop{ti detaqe operacije zauzimawa predajnika Srpskeradio-televizije, jer je, kako je rekao, “akcija u toku”. Sorensen je na konferen-ciji za novinare u Doboju samo pro~itao saop{tewe da su zauzeti predajniciUdrigovo i Duga wiva, izvestila je Beta.

Kako izve{tava Montena-faks, {ef Kluba poslanika SDS u Skup{ti-ni Republike Srpske, Vojislav Maksimovi}, izjavio je da su “zauzimawem pre-dajnika radio-televizije trupe SFORprekora~ile mandat koji im je poverenDejtonskim sporazumom”. “Koliko ja znam sadr`aj Sporazuma, oni nemaju pra-vo na takvo pona{awe. SFORse, zauzimaju}i objekte TV-predajnika, potpunookrenuo podr{ci Biqani Plav{i}, daju}i joj mogu}nost da pri~a {ta ho}e,dok se druga strana uop{te ne ~uje”, rekao je poslanik Maksimovi}”.

Nastasja Radovi} je autor teksta “Princ Nikola Petrovi} Wego{: Mi-tropolit Amfilohije je stavio crkvu na stranu nacionalista” koji je objavqenu broju od 3. oktobra 1997. godine. U formi kratkog intervjua nastavqeno je ob-javqivawe, naravno samo u negativnom kontekstu, stava i mi{qewa kojim seosu|uje sve {to je nacionalno i omalova`avaju svi koji se osmele da javno uka-`u na potrebu za{tite nacionalnih interesa. Dakle, prema CIA scenarijulist “Danas” objavquju svaki tekst kojim se uporno podsti~u podele i {iri mr-`wa, i tako priprema javnost za slede}e poteze CIA-e. Taj tekst ma koliko daizra`ava li~ni stav i mi{qewe pojedinca, sa gledi{ta ure|iva~ke politi-ke lista “Danas” predstavqa po`eqni materijal za objavqivawe, jer se u pot-punosti uklapa u medijsku matricu CIA-e. Tekst glasi:

“Mo`da se donekle mo`e razumeti reagovawe crkve kao i onih kojima suna taj na~in bili povre|ena religiozna ose}awa iako mi, zaista, nikako ni-smo eleli da vre|amo ma koga. Izviwavam se onima koje smo u tom smislu ugro-zili. Ja respektujem religije i nisam, kao direktor Bijenala, `eleo da u od-nosima sa crkvom stvaram nekakve probleme. Crkva, na alost, kao da nije raz-umela nameru ove izlo`be i htela je, sem toga, da “vidi” samo jedan wen deo. Po-red proskribovanih eksponata, bilo je mnogo vi{e onih koji su delovali, la-i~kim jezikom govore}i, veoma simpati~no i mogli su izazvati samo prijatando`ivqaj. Ali, okolnosti kao {to su predizborna utakmica, medijsko “aktu-elizirawe” svega kao velikog skandala, transformisali su sve reakcije u jed-nu negativnu ocenu.

Ose}ate li vi li~no, ipak, izvesnu odgovornost za sve ovo {to se oko Bi-jenala doga|a?

Ja sam sigurno odgovoran kao direktor Bijenala i kao neko ko bira wego-ve komesare. Odgovoran sam za izbor tema koje }e na Bijenalu biti zastupqe-ne i oko kojih se dogovaram sa komesarima. Mislim da smo, za ovaj tre}i po re-du Bijenale, imali izuzetno cewene stru~wake za selektore. Mislim ne samona glavnog komesara Jerofejeva ve} i na druge komesare. Poku{ali smo ne sa-mo da okupimo umetnike koji se zaista bave odre|enim oblastima i temama, ve}i da ih bude sa svih strana, a da teme koje ih vezuju budu one koje su okosnica sa-vremenog dru{tva. Tema seoba je ona koja je oduvek zanimala Evropu. Danas jeto, na primer, tema evropskog ujediwewa koje prate mnogobrojne te{ko}e. Na-mera Bijenala nije jedino da poka`e lepa i uspe{na ili, pak, samo {irokoj pu-blici dopadqiva dela, ve} i da konfrontira razli~ite rezultate istra`iva-wa u umetnosti.38

“Upravo su ovih predizbornih dana predsjedni~ki kandidati nekih pa-tuqastih srpskih stranaka u Crnoj Gori, u svojoj predizbornoj kampawi, opetna{iroko obrazlagali uvredqivo bajate teorije o navodnoj propasti i zlojsudbini srpskog naroda, odnosno “vaskolikog srpstva”, pod kojim se automat-ski podrazumijeva i Crna Gora kao dr`ava i wen ve}inski narod. Stvariukratko izgledaju ovako: srpski narod je odavno ugro`en svjetskom zavjeromVatikana i Kominterne, silama koje odvajkada rade na uni{tavawu srpstvai pravoslavqa. Naravno, tu je i agresivni islam koji odavno vreba po svojprilici samo Srbe kao tobo`we jedine prave zastupnike hri{}anske civi-lizacije.

Da za sada ostavimo po strani nevjerovatnu pretencioznost po kojoj se ~i-tavo pravoslavqe izjedna~ava samo sa krajwe diskutabilnim pojmom srpstva,pa da postavimo logi~no pitawe da li je petovjekovno srpsko ropstvo pod Tur-cima, koje je vaqda nesporno, proizvod mrskog Vatikana ili, ne daj Bo`e, Ko-minterne? Vatikan se mo`da i mogao dogovoriti s Turcima da “opasne” SrbeTurci samo pet vjekova dr`e u ropstvu, ali Kominterna zaista u tako naopa-koj antisrpskoj namjeri, s obzirom na ~iwenicu da je weno postojawe datira-no znatno kasnije, tu ni{ta nije stigla da pomogne. Zanimqivo je da istom la-ko}om ovakvu zbrku pojmova o vatikansko-kominternovskoj zavjeri protivu Sr-ba upotrebqavaju i brojni srpski akademici i polupismeni politi~ari i pi-smeno{}u krajwe oskudni neki pjesnici. Sporedno je {to se u Srbiji, po re-lativno op{tem mi{qewu, sve sli~ne “stvarala~ke” individualnosti ubra-jaju u nacionalno-intelektualnu elitu.

Uz vatikansko-kominternovsku zavjeru, zatim zavjeru novog svjetskog po-retka (tako|e pojam koji ni{ta precizno ne ozna~ava) ide i jo{ jedna stra{naoptu`ba za antisrpstvo, iako nije jasno kome je upu}ena. Rije~ je o horskoj kuk-wavi nad “belom kugom”, odnosno potencijalnoj opasnosti nestajawa Srba podnaletima “biolo{ke eksplozije” nacionalnih mawina u samoj Srbiji.

[to se nas Crnogoraca ti~e, nikada nam ta fama o “beloj kugi” nije biladovoqno jasna. Ko to Srbima smeta da se razmno`avaju, kakve ih to neprijateq-ske sile {kope, ko im otima plemenite spermatozoide? Takva pri~a se u Cr-noj Gori smatra ne samo nepristojnom, nego i krajwe inferiornom, pogotovuu nazo~nosti na{ih sugra|ana i kom{ija druge vjere i nacionalnosti. Nas Cr-nogoraca ima samo nekoliko stotina hiqada, pa ipak nam ne pada na pamet po-misao da }e nas na{i sugra|ani i kom{ije, a uz to dr`avqani na{e domovine,jednog dana istrijebiti. Da li je tu rije~ prosto o ~vr{}em nacionalno-isto-rijskom identitetu i iskustvu u odnosu na Srbe, ili o druk~ijoj kulturi i men-talitetu - mo`da nije lako odmah odgovoriti, ali Crnogorcima jednostavnonije svojstveno da prosta~ki zaviruju u tu|i krevet i otuda izvla~e dalekose-`ne i pateti~ne zakqu~ke o svojoj bliskoj propasti. Daleko od toga da Crno-gorci ne weguju neke druge ne mawe primitivne mitove, kao {to je kult, pri-mjera radi, mu{kog potomstva, za {to su u svojoj ratni~koj istoriji nekada ima-li dovoqno opravdawa, ali to zaista nema nikakve veze s zamjerawem kom{i-jama {to se, navodno mimo na{e voqe, razmno`avaju. Crnogorska porodica sejo{ uvijek, bez ikakvih nacionalnih programa i ideolo{kih dekreta, relativ-no normalno reprodukuje, ne ~uvaju}i roditeqski komfor po kome je “jedno de-te” preko vrh glave. Uostalom, i da nije tako Crnogorci, bar ovi koje smo do

41

Ovo je prvi put – da glasam u Crnoj Gori. Do{ao sam da ispunim svoju gra-|ansku obavezu, {to je za mene veoma va`no. Ja nemam nikakav li~ni politi~-ki projekat. Mislim da gra|ani Crne Gore, zaista, imaju mogu}nost izbora. Po-stoji veoma iva politi~ka scena u posledwih godinu dana, osobito. ini mise da je ovde sve u pokretu, da se, ipak, ide ka demokratizaciji, promenama, dase tra`i alternativa u odnosu na ranije stawe. Srbija i Crna Gora su jedinezemqe starog re`ima, komunisti~kog, kolektivisti~kog, a sada i nacionali-sti~kog. U kontekstu iskustva koje su Crnogorci imali u posledwih sedam go-dina, mislim da je mogu}e izabrati. Odgovornost koju sa drugim delim kad je upitawu sudbina Crne Gore i moja savest, ka`u ti da postoji nada, da stvari mo-gu krenuti naboqe. Za Crnogorce je otvorena mogu}nost da mewaju i da krenuka otvarawu, da obnavqaju veze sa Evropom, sa drugim zemqama. U Srbiji je si-tuacija sasvim druga~ija jer, u su{tini, na ovim izborima nije bilo pravih mo-gu}nosti da se bira. U Crnoj Gori ima mogu}nosti. Postoji jedna `iva ener-gija, dinamizam, moglo bi se po~eti sa demokratizacijom institucija. Srpskiizbori gde se bira izme|u g. [e{eqa i g. Lili}a nisu dobra perspektiva i bu-du}nost ne samo kada se radi o Srbiji.

Da li ste spremni da podr`ite nekog na crnogorskoj politi~koj sceni?Ovih dana je princ Aleksandar Kara|or|evi}, na primer, otvoreno podr`aogra|ane i partije koji su protestovali protiv najnovijih doga|aja u Beograduvezanih za smenu gradona~elnika i promene u Studiju B.

– Nisam ~uo za tu poruku Aleksandra Kara|or|evi}a. [to se ti~e Srbi-je, ovde je jedina prava opozicija ona demokratska, a ne nacionalisti~ka. U Be-ogradu se pokazalo da nisu vi{e va`ni lideri, da qudi tra`e duboke, ozbiq-ne promene. Najiskrenije `elim da u Srbiji do|e do pravih reformi, do jed-nog ozbiqnog politi~kog pokreta. Lideri, o~igledno, nisu uspeli u tome. Ni-je ta~no da ne postoji prava alternativa. Ona postoji. Nu`na je reforma svihoblasti ivota, od kulture do vojske i policije. Kada su u pitawu odnosi sa Cr-nog Gorom, zala`em se za jedan konfederativni projekat zajedni~ke dr`ave ko-ji bi {titio i Crnu Goru i Srbiju podjednako. Qudi u Srbiji zaista trpe i mi-slim da moraju na}i pravu alternativu ovom stawu u kome su. Drago mi je da iAleksandar Kara|or|evi} vidi da se u Srbiji mora na}i prava alternativavelikim nacionalisti~kim projektima.

A Vi? Koga vi podr`avate u Crnoj Gori?– Ja se ne opredequjem strana~ki. Ali u ovoj situaciji je prili~no jasno

{ta gde vodi. ^ak i kada se radi o li~nostima na politi~koj sceni. Jasno je,na primer, da je g. Bulatovi} ~ovek koji predstavqa stari sistem mi{qewa ivladawa, da zastupa projekat politike g. Milo{evi}a. On, u stvari, nije ni zani protiv ovog i onog. Jednostavno, realizuje Milo{evi}ev program. Sa dru-ge strane, postoji ~itav jedan pokret koji predvodi g. \ukanovi}. To nije on sam,tu je ~itav niz crnogorskih partija koje ga podr`avaju. Oni se pojavquju kaoqudi sa voqom da mewaju zaista te{ke okolnosti u kojima se ivi”.

U rubrici “Li~ni stav” sa nadnaslovom “Srpski strahovi od Vatikana, Ko-minterne i Bele kuge” i pod naslovom “Neuni{tivi mit o uni{tewu” 3. okto-bra 1997. godine objavqen je tekst Rajka Cerovi}a. Iza ovako uvredqivog i bez-obraznog teksta mogu da stanu CIA i list koji uvek ima rezervisanu rubri-ku za razne li~ne opservacije kojima se vr{i napad na sve {to je srpsko. Tajtekst glasi:40

}e i demokratskoj Srbiji sve mawine u`ivati prava po me|unarodnim standar-dima? Vaqda je i pravo razmno`avawe tako|e qudsko pravo i jo{ zagaranto-vano me|unarodnim standardima? Jedan od tri predsjedni~ka kandidata u Cr-na Gori, a sva trojica predstavqaju bukvalno nepostoje}e politi~ke partije,ponosno je u svojoj izbornoj kampawi isticao da se zala`e za srpsku nacional-nu dr`avu, ili savez srpskih dr`ava, u koje ubraja i Crnu Goru formulacijom“srpski i crnogorski narod kao jedan narod”, sa samo srpskom vojskom i tako-|e nacionalno ~istom policijom. Taj jo{ uvijek aktivni univerzitetski pro-fesor i doktor nauka, iznad ~ije glave je u ~itavoj kampawi visio poster Ra-dovana Karayi}a, tako|e nije zaboravqao da ustvrdi da }e u takvoj srpskoj dr-`avi sve nacionalne mawine imati pravo po me|unarodnim standardima. Za-mislite gra|ane svoje dr`ave koji u`ivaju sva qudska prava po me|unarodnimstandardima, a zabrawuje mu se da slu`i vojsku, odnosno brani vlastitu dr`a-vu? [ta je drugo no potencijalni izdajnik? Nije problem {to dobar dio srp-ske inteligencije odavno weguje ovakav politi~ki folklor, ve} prije u ~iwe-nici {to se, izgleda, radi o neizqe~ivoj bolesti: trajnoj opsesiji!

Bilo bi zaista nu`no i mo`da krajwe vrijeme da Crnogorci jednom iskre-no ka`u svojoj milionskoj bra}i: Ostavite se i Vatikana, Kominterne i svjet-skih zavjera, a ako dr`ite da je to nu`no, pripazite na potpuno slobodno i sa-moinicijativno razmno`avawe. Ostavite na miru i Crnu Goru, pa da stvarnobudemo bra}a i da se me|usobno sokolimo u svim isku{ewima. Posebno bi Cr-nogorci morali zamoliti da ih Srbi i Srbija vojno ne poma`u, jer su uspome-ne na takvu pomo} u Crnoj Gori suvi{e bolne i uznemiruju}e”.

U broju od 1 i 2. novembra 1997. godine objavqen je intervju sa DraganomVeselinovim pod naslovom “^anak ho}e Vojvodinu republiku”. Stavove izne-te u tom tekstu jedino je list “Danas” mogao da neutralno oboji i umesto da i-go{e politi~ku nedoslednost pa`wu ~itaoca usmeri prema osnovnoj poruciborba za autonomiju i napad na demokratsku izbornu voqu gra|ana. Sve {to sene uklapa u kriterijume i standarde CIA-e mo`e slobodno sa stranica lista“Danas” da se napada. To je ciq ovog teksta koji glasi:

“Sjajno je kada se qudi razvode, udaju se, koalicije rasturaju, da to izgledasa stilom koji daje svakom od wih {ansu za budu}e delovawe. Ja sam eleo po-liti~ki sporazum, ali imamo razlaz u mi{qewu. Na`alost, stvari su se odvi-jale na mnogo sumwiv na~in, i mada to bitno ne mo`e da oslabi na{u pojedi-na~nu snagu, ao mi je {to je koalicija Vojvodina, koja je u jednom momentu po-digla vojvo|anski duh, proradila vojvo|anski romantizam, dala qudima novunadu, do`ivela tako ru`ne unutra{we sukobe. Ali, idemo daqe – ka`e u raz-govoru za “Danas” Dragan Veselinov, predsednik Narodne seqa~ke stranke ijedan od ~elnih qudi koalicije Vojvodina.

Neke od biv{ih ~lanova koalicije Vojvodina ovih dana u{le su u Savezdemokratskih stranaka. Da li bi taj savez mogao da predstavqa neku vrstu al-ternative koaliciji Vojvodina?

–Ne, prvo zato {to koalicija Vojvodina deluje samo na vojvo|anskom pro-storu. Vanvojvo|anski savez koji bi zastupao ideje autonomije Vojvodine biobi protivan politi~kom razumu. No, wihovo je legitimno pravo da se udru`u-ju, to su stranke koje su i ranije sara|ivale, poznajem {efove tih stranaka, samnogima sam prijateq, i ja tu nemam {ta da dodam. Koje politi~ke snage danas

43

sada poznavali, sigurno za eventualni pad vlastitog nataliteta ne bi optu`i-vali nikoga drugog.

Ista pri~a se ponavqa i sa Vatikanom. Ako je Vatikan zaista takva alada ni ore ni kopa nego svakog sekunda pakosno snuje kako da uni{ti pravosla-vqe – Crnogorci bi u toj paklenoj strategiji, vaqda, morali biti prvi na uda-ru. U svakom slu~aju, i teritorijalno su bli`i Vatikanu od Srba, mediteran-ska su zemqa, relativno malobrojna populacija, strategijsko-geografski iz-uzetno zanimqivo i zna~ajno podru~je. No, pored svega te{ko da se mo`e sre-sti intelektualac crnogorske nacionalne svijesti i provenijencije koji osje-}a ma kakav strah od Vatikana. Vatikan je bio i ostao, ali su bili i ostali pra-voslavni Crnogorci. I ako nijesu Bog zna koliki vjernici, volio bih vi|etitoga ko bi probao da ih ubijedi da se manu pravoslavqa, odnosno odreknu svo-je pravoslavne tradicije. Naravno, ima Crnogoraca koji su spremni da sli~-nu beogradsku bajku ponavqaju, ali se oni izja{wavaju kao Srbi i dr`e za nor-malno da sve {to ~uju u Beogradu hitno umno`e u {to vi{e primjeraka. Onise mogu sresti me|u onom mawinom od 9,5 odsto koji su se na popisu od 1991. go-dine izjasnili kao Srbi, ili me|u dijelom crnogorskih intelektualaca u Be-ogradu. Nije, dakle, nama Crnogorcima ba{ do kraja jasno po ~emu su oni Sr-bi, i ako im se pravo na takvo ili drugo nacionalno izja{wavawe ne pori~e– Bo`e sa~uvaj – nig|e su to vi|eli toliki strah od Vatikana da po svu no} usta-ju kako bi odagnali stra{ne vatikanske no}ne more.

Mo`da Crnogorci kojima je vjerska tolerancija sastavni dio vlastitogistorijskog iskustva, i ne umiju da vide koliko ih Vatikan navodno ugro`ava,ali te{ko da i Vatikanu pada na pamet poku{aj katolizovawa anarhi~nih Cr-nogoraca s kojima lako nije mogao izlaziti na kraj ni wihov sveti Petar Ce-tiwski. Izgleda, ipak, da su samo bra}a Srbi na udaru i od odavno mrtve Ko-minterne i “opasnog” Vatikana i sila takozvanog novog svjetskog poretka i nakraju samo wima spremqene lukave “bele kuge”. Crnogorcima to sve nije do-voqno jasno, tim prije {to se wihova bra}a stalno prse svojom desetomilion-skom cifrom, dodu{e nikada preciziranom da li je rije~ o srpskom nacionuili prosto stanovni{tvu. Ako bi usvojili sli~nu logiku permanentnih stra-hova od svog navodnog nestajawa crnogorski bi se vapaji morali do neba ~uti.Mo`da nije jednostavno objasniti da po istoj logici po kojoj se Crnogorci ni-jesu pla{ili ni kad su svojevremeno sami stajali pred zastra{uju}om turskomimperijom, ne pla{e se danas susjedne Albanije, velike ili male Hrvatske, niBosne i Hercegovine, ~ak i da je sva muslimansko {erijatska zemqa, a ni na-vodne “biolo{ke ekspanzije” svojih sugra|ana ili susjeda. Prosto, i ako mo`dagrije{e, nemaju sli~nih kompleksa i frustracija.

To, me|utim, ne zna~i da Crnogorci koji svakodnevno slu{aju beogradskuintelektualnu kukwavu nad sudbinom srpskog naroda nijesu li{eni dubokogsaosje}awa, ali nemaju ideju kako da pomognu. U ovom najnovijem ratu, naivnovjeruju}i srpskim mitovima i optere}ewima, pomogli su bra}i na tako naopakna~in da im Srbi to dugo ne mogu zaboraviti, bez obzira na neosporno dobrecrnogorske namjere.

Kako zaista objasniti stalne vapaje srpske kvaziinteligencije, izricanei s oficijelnih dr`avnih govornica i na nau~nim javnim skupovima navodnoprve vrste, sra~unate na stalno zapla{ivawe Srba “biolo{kom eksplozijom”gra|ana wihove dr`ave, tim prije {to odmah zatim uslijede fraze o tome da42

– Ako Milo{evi} ne stane aktivno uz Milutinovi}a i krene da mu vodikampawu, kao da se on (Milo{evi}) kandidovao, Milutinovi} }e biti rtvo-van. Predstavqa}e samo golu figuru, da bi se spasila ~ast SPS, da se ka`e daje imala svog kandidata. Ali, tako|e, ako Milo{evi}, ne stane u potpunostiiza Milutinovi}a, a znamo {ta to zna~i, bi}e to i pokazateq da eli [e{e-qa za predsednika Srbije.

Mnogo se ovih dana naga|a ko bi mogao biti tajanstveni predsedni~ki kandi-dat opozicije. Imate li neku ideju o tome, i kakve bi mogle biti wegove {anse?

– Mi smo eleli da na pro{lim izborima to bude Milan Pani}. Bilo jevremena da mu se izgradi odli~na kampawa i on bi sigurno u{ao u drugi krugda smo svi stali iza wega.

Ne verujem da ijedna partija mo`e da istakne posebnog kandidata. I da-qe mislim da je neophodno da se oko jednog zajedni~kog kandidata ujedine be-ogradska i vojvo|anska demokratska opozicija. Ja ne vidim da je bojkot izbor-nog sistema razuman. Kona~no, pokazalo se da ovaj izborni sistem nije bio smet-wa da socijalisti izgube za Republi~ku skup{tinu. Izgubio je i wihov pred-sedni~ki kandidat. Samo je ~udo spasilo socijaliste da [e{eq ne postane pred-sednik. Pod ovim izbornim sistemom je mogu}e boriti se sa vla{}u, bojkot bihmogao da prihvatim samo pod uslovima otvorene diktature. Ali ako demokrat-ska opozicija i daqe bude razjediwena i daqe bojkotovala izbore, mi u koali-ciji Vojvodina bojkotova}emo sve predsedni~ke kandidate, sve dok se svi ne oku-pimo oko jednog zajedni~kog. Recite nam, da li je mogu}e da se koalicija Voj-vodina ponovo okupi u starom sastavu?

Novi Sad – Predsedni{tvo Saveza vojvo|anskih Ma|ara podr`ao je ini-cijativu poslanika SVM u Skup{tini Vojvodine, predsednika skup{tinskogodbora za me|unacionalne odnose [andora Egere{ija o uvo|ewu instituci-je ombudsmana u Srbiji. Kako pi{e u narednom broju “Ma|ar So” ta inicija-tiva }e biti prosle|ena Skup{tini Srbije, a poslani~ka grupa SVM }e za-tra`iti weno uvo|ewe u proceduru. U intervjuu za list, Egere{i je rekao dabi uvo|ewe ombudsmana, odnosno republi~kog komesara za pitawa qudskih pra-va i prava nacionalnih mawina, pove}alo pravnu sigurnost u Srbiji i dalo in-stitucionalne mogu}nosti za re{avawe problema u toj oblasti. On je dodaoda u Srbiji “nema pravne sigurnosti, postoje brojni problemi u ostvarivawuqudskih prava, ali i u oblasti koje reguli{u prava nacionalnih mawina, ko-je ~ine jednu tre}inu stanovnika Srbije”. “Institucija ombudsmana je ve} uve-dena u 85 dr`ava, a uvo|ewe te institucije kod nas bi doprinelo demokratskimprocesima. Po zamisli, ombudsman bi imao tri zamenika za Vojvodinu, Sanyaki Kosovo. Imao bi pravo da stekne uvid u rad dr`avnih institucija i da pokre-ne postupak u svakom slu~aju koji dospe do wega i u kojem se `ali na kr{eweprava”, rekao je Egere{i.

– Ne bih imao ni{ta protiv, jer kona~no mi smo ipak ideolo{ki bliski, alibi lopta morala da se spusti, da se stane iskqu~ivo na programu Vojvodina – auto-nomija. To je jedini koncept koji svi qudi u Srbiji mogu da razumeju i prihvate.

Ako nije uspeo savez tri stranke, mo`da bi uspeo savez deset stranaka. Mo-`da }e veliki meki savez da bude boqi od tvrdog saveza. Mo`da }emo se jednomponovo okupiti oko “Vojvodine”, jer upravo sudbina koalicije Zajedno poka-zuje, koliko tu`no mo`e da izgleda politi~ki zavr{etak velikog po~etka”.

45

~ine koaliciju Vojvodina koliko je va{e ~lanstvo, i koja je najbitnija razli-ka izme|u vas i biv{a dva koaliciona partnera?

– Koaliciju Vojvodina danas ~ine Narodna seqa~ka stranka sve nestrana~-ko ~lanstvo (samo na podru~ju ju`nog Banata ima preko hiqadu ~lanova), sviqudi koji su se u~lawivali u koaliciju Vojvodina. Oni me podr`avaju stoga{to sam upravo ja bio promoter ideje da ne treba da se u~lawuju u na{e stran-ke, ve} da sama koalicija Vojvodina kao partija bude ta koja }e okupqati qu-de. anak je, me|utim, zastupao stav da su stranke sve, a koalicija Vojvodina ni-{ta. Mislim da su izlaskom iz koalicije Vojvodina, on i wegovi istomi{qe-nici, na vrlo surov, hladnokrvan i politi~ki svirep na~in okrenuli le|a, presvega ogromnom broju tih vanstrana~kih ~lanova Koalicije, koji su eleli dapripadaju jedinstvenom vojvo|anskom frontu i bore se iskqu~ivo za autonom-nost Vojvodine. anak je hteo koaliciju samo na nivou labavog tehni~kog iz-bornog saveza, koji mo`e da se raspadne kada ho}e.

Imate li evidenciju o trenutnom broju ~lanova koalicije Vojvodina?– Da, taj broj iznosi oko 35 hiqada ~lanova.Raspad prvobitne koalicije Vojvodina izazvao je, bez sumwe, veliko raz-

o~arewe va{ih bira~a. Izme|u vas i gospodina ^anka bilo je mnogo ru`nog“prepucavawa” putem medija. Kako biste danas, u najkra}em, definisali raz-loge za raspad Koalicije?

^anak i Isakov nisu hteli da koalicija Vojvodina bude izgra|ena, jedin-stvena politi~ka snaga. Nisu eleli zajedni~ke organe. A, kona~no, anak jepre{ao na program “Vojvodina republika”. Ja sam za modernu, regionalnu, eko-nomsku autonomiju Vojvodine, ~iji }e prirodni resursi pripadati Skup{ti-ni Vojvodine. Ja sam za Vojvodinu ~iji }e sekundarni prihodi, od poreza i ca-rina, pripadati Vojvodini u skladu sa nacionalnim dohotkom. Ali sam za Voj-vodinu u Srbiji. Za Srbiju kao jedinstvenu dr`avu, sa jednom vojskom, jednompolicijom, jedinstvenom spoqnom politikom. To je i bio na{ dogovoreni pro-gram, a zagovarawe projekta “Vojvodina republika”, nije samo izdaja na{ih bi-ra~a, nego predstavqa realnu opasnost od novih me|unacionalnih sukoba. O~i-gledno je dakle, da smo se i koncepcijski i regionalno razi{li.

Kada govorite o statusu Vojvodine, kako gledate na problem Kosova?– Pitawe Kosova mora se kona~no otvoriti. Ja sam za to da se albanskim

politi~arima otvoreno ka`e da secesionisti~ka politika ne dolazi u obzir.Kao {to nisam za koncept Vojvodina republika, isto toliko nisam za konceptKosovo republika.

S druge strane, re`im u Srbiji mora postati svestan toga da politika cen-tralizma i negacije albanskog pitawa ne vodi re{ewu situacije u Srbiji. Eko-nomska i kulturna samostalnost, moraju biti osnovna polazi{ta i za Vojvo-dinu i za Kosovo. Srbija ne mo`e da negira postojawe kosovskog problema, aline shvatam, za{to srbijanski re`im ne bi potra`io saveznike za re{ewe ko-sovskog pitawa u nama koji ne zagovaramo projekat Kosovo republika, ali smoza jedno pravedno re{ewe toga pitawa. A uveren sam da nema tog albanskog po-liti~ara koji mo`e da prihvati ~iwenicu da secesija Kosova nije mogu}a nisada ni ikada.

^iwenica je da je na posledwim predsedni~kim izborima ogroman brojqudi dao svoj glas Vojislavu [e{equ. Kako, imaju}i to u vidu, gledate na raz-voj doga|aja u Srbiji, i kakav ishod o~ekujete posle decembarskih izbora?44

iznelo na povr{inu problem Roma u naj e{}oj formi. To je jedan veliki pro-blem, ne samo kod nas, ve} i u e{koj, Slova~koj, u svim zemqama tranzicije,jer su oni sad kategorija preko koje se prelama mnogo nezadovoqstva, koje do-lazi uz jednu novu situaciju. Postoji mnogo diskriminatorskih mera kada suoni u pitawu. Me|utim, do ovih doga|aja, nisu nam se puno obra}ali za pomo},jer mislim da postoji jedno elementarno nepoverewe” prema svemu {to je iz-van wihove grupe. Veliki broj Roma nema dr`avqanstvo, mnogi se ra|aju, a ni-su registrovani. Ne zna se wihov ta~an broj i mislim da }e to tek postati pro-blem. Oni se te{ko organizuju, ive u strahu, a javno mwewe ne reaguje na wi-hove neda}e.

Mislim da u ovoj fazi ne mogu da uznapreduju mnogo bez podr{ke nevla-dinih organizacija i adekvatne politike same dr`ave i wenih institucija. Po-sledwi doga|aji su samo upozorewe za ono {to se de{ava ispod povr{ine i tre-ba svi da se zapitamo {ta se de{ava u ovom dru{tvu. Sama pojava skinhedsa, kosu oni, iz kakvog miqea oni dolaze, za{to su oni u tome.

^ime obja{wavate pove}an stepen nasiqa kod mlade populacije?– Zabriwavaju}e je toliko prisustvo nasiqa me|u tinejyerima. Oni su pro-

izvod ne~ega. Odrasli su na modelu nasiqa. Ceo rat su pre`iveli u atmosfe-ri gde je nasiqe bilo neka`wivo i dozvoqeno pona{awe. Raspalo se dru{tvo,institucije, porodice... Oni nemaju nekih uzora na kojima mogu da neguju odre-|ene vrednosti niti da ih usvajaju. Zna~i, uop{te ta dru{tvena slika je dostanepovoqna i zabriwavaju}a i zahteva suo~avawe svih, ne samo dr`avnih insti-tucija, ve} celokupnog dru{tva. Policija ne mo`e sve da uradi. Ona je samojedna mala kockica u tom sistemu”.

U broju objavqenom 5. decembra 1997. godine objavqen je tekst pod nazivom“Fehmi Agani: Srbija intenzivira teror na Kosovu”. Radi se o klasi~nom pri-meru antisrpskog teksta koji je mogao samo u listu “Danas” da se objavi, jer jeto glasilo otvoreno za sve koji su spremni da saspu najodvratnije la`i i uvre-de na ra~un svega {to je srpsko. U tekstu se prenosi stav jednog proverenog sr-bomrsca, ali da je kojim slu~ajem ispod ovog teksta stajao i naziv CIA nikose ne bi iznenadio, jer i CIA tvrdi da je Srbija okupirala Kosovo i Metohi-ju. Taj tekst glasi:

“Rukovodstvo DSK nije donelo kona~ni zakqu~ak o posledwim doga|awi-ma na Kosovu. Na{ osnovni stav jeste da je najva`niji razlog koji uslovqavaovaj negativan trend u ~iwenici da Srbija svojom politikom blokira ivotna Kosovu i maksimalno reducira politi~ko delovawe, i da onemogu}ava na-la`ewe mirnog re{ewa. Karakteristika ovih novih doga|awa jeste ~iweni-ca da Srbija intenzivira dr`avni teror na Kosovu.

^iwenica da ima toliko ubijenih i rawenih tokom samo nekoliko dana:da se rawavaju deca u dvori{tu, da se ubija nastavnik u {koli, da se ubija na ta-ko okrutan na~in Ismet Gjocaj – pod torturom, sa iskopanim o~ima itd., sve todokazuje da Srbija intenzivira teror na Kosovu. Tako|e je karakteristi~no dase svakim danom sve vi{e ispoqava nedostatak strpqewa ili boqe re~eno ne-dostatak spremnosti da se otrpi dr`avni srpski teror bez odgovora. To doka-zuje i velika manifestacija tokom sahrane u selu Lau{a. Napomiwem da je me-|unarodni faktor mnogo pomogao da se situacija odr`i u tolerantnim okvi-rima. Me|utim, stvarni doprinos i pomo} me|unarodne zajednice bi}e onda

47

U broju od 20. novembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ma-wine su u najgoroj poziciji” u kome se prenose stavovi Sowe Biserko. Umestoda se otvori pitawe povratka izbeglih u ovom tekstu se izbegla lica predsta-vqaju kao faktor koji mewa nacionalnu strukturu stanovni{tva i ugro`avaprava mawina u Srbiji. Tako monstruozni stav se potkrepquje i uobi~ajenomkritikom na ra~un vlasti u Srbiji. Ovakvi tekstovi mogu da iza|u samo iz pro-pagandne kuhiwe CIA-e. Taj tekst glasi:

“Pru`ate pomo}, dajete neophodne savete i izbeglicama.– Izbeglice nisu samo humanitarno, ve} politi~ko i moralno pitawe, ne

samo za nas ve} i za ~itavo dru{tvo, a posebno za re`im koji ih je doveo u tusituaciju.

Re`im do sada nije pokazao da ima neku adekvatnu politiku, kojom bi do-kazao da zna {ta ho}e sa izbeglicama, tako da su se one na{le u jednom proce-pu, iznena|eni do~ekom ne samo re`ima ve} i obi~nih gra|ana ovde. Kad su do-{le izbeglice iz Krajine, postojala je ideja da se po{aqu na Kosovo, kako bise, promenila demografska struktura. Me|utim, vi{e od 25.000 nisu uspeli dapo{aqu, od ~ega se 10.000 vrlo brzo iselilo. Onda su poku{ali da ih {aqu uisto~nu Srbiju, {to je ve}ina wih odbila, a najve}i broj izbeglica je naseqenpo Vojvodini u onim krajevima, gde su Ma|ari i Hrvati, tako da se promeni-la demografska struktura pojedinih op{tina i regiona, gde su sad izbegliceu ve}ini, {to opet mo`e da bude veliki problem u opstanku Hrvata i Ma|a-ra. Naime, postoji tendencija odlaska mawina, pogotovo Hrvata, iz pograni~-nih oblasti, ili iz mesta gde su pobedili radikali. Dosta wih stalno dolazikod nas, poku{avamo da im pru`imo informacije gde mogu da re{e svoje pro-bleme i objasnimo {ta su wihova prava u ovoj zemqi i {ta mogu da o~ekuju.

Helsin{ki odbor za qudska prava je osudio ubistvo romskog de~aka Du-{ana Jovanovi}a, kao i sve u~estalije napade na wih. Da li su se Romi i rani-je obra}ali Odboru za pomo}?

Opasne teroristi~ke igre^iwenica je da postoji terorizam na Kosovu.– Terorizam na Kosovu o~igledno postoji. S obzirom na neadekvatno po-

na{awe na{ih vlasti, nedostatak dokaza na sudovima, torturu i mu~ewa tihqudi, {to sve skupa baca jedno svetlo na celu tu problematiku, ne mo`e se iz-ri~ito imenovati ko to radi. O~igledno je da i na jednoj i na drugoj strani po-stoje takve grupe. Koliko su one jake, organizovane, koliko su zna~ajne, o to-me nema prave informacije. Terorizam je opasan i za jednu i za drugu stranu ismatram da bi ovaj re`im trebalo da se mnogo ozbiqnije bavi tim pitawem, ane da ga koristi u politi~ke svrhe i od toga pravi fantomsku pri~u. Sigurnoje da kod gra|ana na Kosovu ima oru ja, me|utim cela Srbija je naoru`ana, nesamo Albanci. Stoga bi to pitawe trebalo mnogo doslednije sprovoditi u svimgrupacijama stanovni{tva. To je ozbiqan problem za obe strane i wemu moramnogo ozbiqnije da se pri|e.

– Retko. Dodu{e, imali smo kontakte sa nekoliko wihovih organizacija,jednom iz Kragujevca i Dru{tvom Roma iz Beograda, jer smo bili svesni da tajproblem postoji. Po{to pratimo stawe qudskih prava mawina, znali smo dasu oni najugro`eniji. To pitawe rasizma prema wima je tiwalo i latentno bi-lo prisutno, i na`alost u posledwe vreme prelomio se preko smrti de~aka i46

da se povu~e sa Kosova, a niti da sama oslobodi univerzitetske objekte. Me-|utim, mislim da jedna dobra koordinacija u okviru mnogostranih delovawana Kosovu, kao i kompleksni me|unarodni pritisci na Srbiju mogu doprine-ti u razre{avawu kosovskog ~vora”.

U broju od 12. decembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ra-sim Qaji}, predsednik SDA: Qudska prava nisu samo unutra{we pitawe”. Utom tekstu novinar Safeta Bi{evac koristi priliku da jedan razgovor pre-to~i u pri~u o ugro`enosti prava nacionalnih mawina. Ovaj tekst ima ciqda potvrdi odavno poznati stav CIA-e da su u Srbiju ugro`ena qudska pravai da je to problem ~ove~anstva, a ne jedne dr`ave. Ovaj tekst ujedno predstavqai poziv navodno me|unarodnoj zajednici da se ukqu~i u re{avawe problema qud-skih prava u Srbiji. Ovakvi tekstovi su specijalnost lista “Danas”. Taj tekstglasi:

“Kada je u pitawu jugoslovenska diplomatija, napu{tawe Bonske konfe-rencije nije neuobi~ajen potez. Predstavnici jugoslovenske vlasti, kad god imnedostaju argumenti, napu{taju sastanak, poku{avaju da upla{e me~ku re{e-tom. Taj potez je kontraproduktivan i dokaz nedostatka jasne politi~ke stra-tegije jugoslovenske diplomatije, ocewuje Rasim Qaji}, predsednik Strankedemokratske akcije u izjavi za “Danas”.

– Pomiwawe Sanyaka na Bonskoj konferenciji vi{estruko je zna~ajan re-zultat na{e diplomatske aktivnosti koju smo imali posledwih godinu dana nainternacionalizaciji sanya~kog pitawa. Kao dokaz te konstatacije je ~iwe-nica da su Sanyak najvi{e pomiwali Strot Talbot, pomo}nik ameri~kog dr-`avnog sekretara, britanski i nema~ki ministri inostranih poslova RobinKuk i Klaus Kinkel, predstavnici zemaqa sa kojima odr`avamo stalne kon-takte. Ova vlast je na najboqi na~in internacionalizovala sanya~ki problem.Onemogu}avawem povratka svojih gra|ana u zemqu, uvo|ewem prinudne upra-ve u Novom Pazaru, usvajawem niza zakona kojim se reduciraju prava nacional-nih mawina, fakti~kom institucionalizacijom kr{ewa qudskih prava, dopri-neli su raspravi o Sanyaku na ovom nivou. Pitawe qudskih prava nije vi{eunutra{we pitawe ni jedne dr`ave, pa ni Jugoslavije, koja je potpisnik KEBS-ove Deklaracije.

Re{avawe u paketu problema etni~kih zajednica u SRJ i svih regija, ili“za nas nepovoqnije” insistirawe samo na kosovskom pitawu, dva su puta ko-jim se svet mo`e baviti ovda{wim nacionalnim problemima, ka`e Qaji}”.

Novinar A. Kelmendi uvek dobija prostor u listu “Danas” da se objave we-govi tekstovi kako }e {iptari da ostvare “civilizacijske” ciqeve. U broju od31. decembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Novi sukobi poli-cije i studenata na Kosovu”. U tekstu se intervencija policije osu|uje i pred-stavqa brutalnom, a ni jednom re~ju ne ukazuje na osnovni uzrok problema. Ta-ko radi i CIA. Plasira informaciju koja mo`da ima potvrdu u spoqa{wemizgledu, ali se posebnim opisivawem predstavqa u negativnom kontekstu. Za-to je taj tekst mogao da se objavi u listu “Danas”, jer se podudara sa ure|iva~-kom politikom CIA-e. Taj tekst glasi:

“Ju~e, ne{to pre jedanaest sati na glavnom {etali{tu u Pri{tini, po-~elo je okupqawe studenata Pri{tinskog univerziteta na albanskom jeziku.Po slobodnim procenama, okupilo se vi{e od 2.000 qudi, kad je po~ela inter-

49

kada ona pomogne u pronala`ewu re{ewa za problem Kosova, ka`e u razgovo-ru za Danas potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani, povo-dom najnovijih doga|aja.

Otvoreno pojavqivawe pripadnika Oslobodila~ke vojske Kosova, prili-kom sahrane nastavnika u selu Lau{a novi je momenat na politi~koj sceni Ko-sova. Kako to komentari{ete?

– Javno pojavqivawe pripadnika Oslobodila~ke vojske Kosova, tokom sa-hrane u selu Lau{i jeste spektakularan doga|aj. On je bio iznena|uju}i za ko-sovsku javnost. Ako se mo`e re}i da je bilo sumwe – a bilo ih je – vezanih zapostojawe takvih vojnih formacija, te sumwe danas su mawe, iako li~no mislimda ima elemenata za sumwu da je dobar deo akcija koje su bile pripisivane ovojvojsci, zapravo bile provokacije srpske policije. Mislim da je u interesu Sr-bije bilo da na taj na~in skrene pa`wu na Kosovo, legalizuju}i tako svoj dr-`avni teror. Posle ovog javnog pojavqivawa pripadnika Oslobodila~ke voj-ske Kosova, jo{ uvek se ne mo`e dati neka ta~na ocena o profilu i prirodiove vojske, wenoj dimenziji i wenim mogu}nostima. Uslovno re~eno, ovo pred-stavqa novi element u politi~kom ivotu Kosova. Svi politi~ki subjekti naKosovu imaju u izvesnom smislu problema oko izja{wavawa povodom ovog no-vog elementa u situaciji koja je i ovako komplikovana.

DSK se smatra za najve}u partiju koja okupqa Albance na Kosovu. Tokomovih godina izjavqivala je da dr`i pod kontrolom situaciju, da podr`ava mir-no re{avawe problema. Me|utim, posledwi incidenti stvorili su utisak mo-gu}e eskalacije stawa na Kosovu. Koliko je rukovodstvo Albanaca na Kosovuu stawu da kontroli{e doga|aje?

– Ja i danas smatram da je DSK, ne samo najve}a stranka na Kosovu, nego daona u`iva i najve}u podr{ku naroda, kao i wena opcija za mirno re{ewe pi-tawa Kosova. Mora se eliminisati jedna nejasno}a. Na{ anga`man za mirnore{ewe ne zna~i da pacifiziramo Kosovo da bi Srbija mogla vladati mirnoi bez problema. Opcija za mirno re{avawe mo`e opstati i ima}e podr{ku to-liko koliko uspe da ostvari te`we Albanaca na Kosovu. U ovoj blokadi i u sta-wu te{ke okupacije od strane Srbije, i kad me|unarodni pritisak nije toli-ki da uslovi Srbiju da ona tra`i dijalog i mirno re{ewe problema Kosova,prirodno je da }e biti radikalizacije, hteli mi to ili ne. Ponavqam, iako DSKi ostali politi~ki subjekti na Kosovu imaju odre|enu kontrolu situacije, pri-rodno je da ova kontrola nikad ne mo`e biti potpuna.

Rukovodstvo Nezavisne unije studenata Pri{tinskog univerziteta na al-banskom jeziku nedavno je posetilo Va{ington. Studenti su najavili da }e uo~ibo`i}nih praznika ponovo pokrenuti studentske proteste za bezuslovni po-vratak u univerzitetske objekte. Mogu li studentski protesti, u tako napetojsituaciji doprineti radikalizaciji situacije na Kosovu?

– U indirektnom smislu mirni protest studenata se mo`e povezati sa ra-dikalizacijom situacije. Brutalni slom mirnog protesta, pospe{uje tenden-ciju za radikalizacijom. Ne sumwam da studenti i Univerzitet ne}e preduze-ti mere i da ne}e na}i druge forme da bi iskazali svoj protest. Sada ve} zna-mo pozitivne efekte, ali i limite ovih formi. Prirodno je da one zbog for-me i na~ina iskazivawa u`ivaju i me|unarodnu podr{ku, i na ovaj na~in vr{ejednu va`nu funkciju. Svesni smo da sami protesti ne mogu naterati Srbiju48

nije godine. Za sada je neosporno da smo zaokru`ili jedan od dosad najambici-oznijih projekata, mre`u otvorenih klubova, koji smo zapo~eli pre dve godi-ne. Krajem pro{le godine imali smo ih {est ili sedam, sada ih imamo 12, a upripremi su jo{ tri, ~ime }emo ispuniti plan koji je predvi|ao ukupno 15 klu-bova. Krajem pro{le godine klubovima je bilo obuhva}eno oko 1.500 dece i mla-dih, a ove godine se ta brojka popela na vi{e od 5.000 stalnih ~lanova, plus svioni koji povremeno gravitiraju ka klubovima, ili sara|uju. To sve zna~i mno-go vi{e saradnika, mnogo ozbiqniju logistiku i dodatni napor na nala`ewunovih programa.

Kad smo po~eli, eleli smo da klubovi budu mesta socijalne integraci-je izbegli~kog i neizbegli~kog stanovni{tva, pre svega mladih, da i wihoveporodice budu ukqu~ene u stvarawe te nove forme zajedni{tva, uzajamnog raz-umevawa, pomo}i jedni drugima, ali smo znali da }e to biti mesto gde }e se mla-di obrazovati, stvarati, zabavqati i igrati. Od po~etka nam je ideja bila i daklubovi budu institucije koje }e u potpunosti biti okrenute lokalnoj zajed-nici, ali nismo mogli ni da zamislimo do koje mere }e svaka sredina uspeva-ti da iznedri specifi~ne programe. Zbog toga smo izuzetno zadovoqni jer ose-}amo da klubovi podsti~u stvarala~ki napor u lokalnoj sredini i da istovre-meno, {to tako|e nismo mogli predvideti, deluju kao pozitivna stimulacijaza druge institucije. U nekim mestima je prezentovawe rezultata rada klubaprobudilo neke “uspavane” organizacije, koje su u novostvorenom duhu kreativ-nosti i zajedni{tva ponovo krenule sa radom.

Kakve programe Fond sprema za 1998. godinu?– Nameravamo da u jo{ ve}oj meri pru`imo pomo} sposobnim, mladim, kre-

ativnim qudima. Ponekad nam se stavqa primedba da previ{e insistiramona mladima, ali ovo dru{tvo se suo~ava sa ~iwenicom da mladi i daqe odla-ze. Uvereni smo da na{ rad zaista ima smisla samo ukoliko barem za jedan brojtih mladih qudi otvorimo mogu}nosti koje }e ih zadr`ati. Nekoliko dese-tina hiqada zahteva po stranim ambasadama pokazuje da mladi svet jo{ jednomgubi nadu da je mogu}e ostvariti promene u ovom dru{tvu. Mnogi od tih qu-di odlazi iz ne samo ekonomskih razloga. Odli~no su informisani i znaju daih svuda ~eka ogromna neizvesnost, ali ovde ne vide nikakvu perspektivu, na-du, ni {ansu za sebe. To je za nas kao Fond najosnovniji problem. Mi ne mo`e-mo da obezbedimo druga~iju privatizaciju, da u~inimo da ova zemqa ekonom-ski stane na noge, da budu skinute sankcija. Mo`emo samo da otvorimo pro-grame i obezbedimo podr{ku onima koji `ele da ostanu ovde i da se bore zabudu}nost. To je na{ imperativ za 1998. godinu. Zbog toga }e biti ne{to ma-we programa na koje su navikli na{i dosada{wi saradnici, jer je i na{ buyetograni~en i prinu|eni smo da nove programe zapo~iwemo tako {to privodi-mo kraju stare.

Pre neki dan sam bila u Novom Sadu, dr`ala sam predavawe na publici-sti~kom kolokvijumu za desetak mladih qudi, koji organizuje Katedra za ma-|arski jezik. To je taj svet kome je podr{ka najvi{e potrebna. To su pametnemlade glave koje su odlu~ile da pored svih svojih obaveza na fakultetu poha-|aju jedan dvogodi{wi kolokvijum, jer imaju ogromnu e| za znawem. Sigurnasam da }e, dok taj kolokvijum traje, ti mladi vrlo ozbiqno tragati za na~ini-ma svog ostanka u svojoj zemqi.

51

vencija policijskih snaga koje su ve} bile raspore|ene po glavnoj ulici. U sve-op{toj jurwavi po~elo je sabijawe studenata u pravcu hotela “Grand”, gde je bioraspore|en duga~ak kordon policije. Ne{to iznad “Granda” studenti su sta-li i uprkos visokoj tenziji, mirno po~eli da ~itaju u jedan glas svoj letak s je-danaest na~ela. Vi{e policajaca je pendrecima nateralo studente da se razi-|u, me|utim, oni su se opet vra}ali da bi produ`ili ~itawe letaka. Velikibroj novinara koji su pratili doga|awa u jednom trenutku su glasno reagova-li na intervenciju dvojice civila koji su po~eli da biju ispred wih dve stu-dentkiwe. U me|uvremenu, po svim ve}im ulicama u gradu nastavqeno je oku-pqawe studenata. Policija je intervenisala na vi{e mesta okupqawa, ali stu-denti nisu odustajali. Ta~no u dvanaest sati ispred Palate {tampe, dok se kor-don policije pribli`avao, studenti su polo`ili letke na zemqu i po~eli dase razilaze. U izjavi za Danas, Driton Qaji}, potpredsednik Unije nezavisnihstudenata ocenio je studentske proteste uspe{nim. – Ovi protesti su jedan unizu akcija studentskog pokreta za povratak u {kolske i univerzitetske objek-te – rekao je Qaji}, dodaju}i da je wihova poruka jasna: studenti ne}e odusta-ti od puta koji je pravi i civilizacijski.

Informativni centar Kosova obavestio je javnost da je tokom interven-cije, policija upotrebila i suzavac. Kako se navodi, desetine studenata zado-bilo je lak{e i te`e povrede tokom intervencije. Prema saznawima ovog no-vinara, policija je intervenisala tokom studentskih protesta i u \akovici,a protesta je bilo i u ostalim gradovima na Kosovu, gde postoje vi{e {kole”.

U broju od 31. decembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “So-wa Liht: Prolazimo tranziciju na najbolniji mogu}i na~in”. Naslov tekstai ime sagovornika bude prepoznatqivu asocijaciju na Soro{ i druge koji suspremni da ponude sredstva za realizaciju naloga CIA-e. Nekada je taj spoqaosnovan i nametnut sektor nevladinih organizacija krio podatke o osniva~ui finansijerima, ali od kada je po~eo da izlazi list “Danas” dobio je i svoj in-formativni prostor i mogu}nost da se stalnim tekstovima predstavi kao na-vodno du{ebri`nik ovog naroda. To je jo{ jedna kolona i pravac sa koga se na-padaju dr`avni i nacionalni interesi. U tome se jasno prepoznaje politikai dela CIA-e. Zato list “Danas” i objavquje ovakve tekstove, a ovaj glasi:

“Pro{li smo kroz razna ludila i kroz izuzetno temeqne, tu`ne i ru`nemanipulacije o na{em Fondu. I onda odjednom vidite kako se qudi bude iz togpolusvesnog stawa i po~iwu da razmi{qaju svojom glavom. Va`no je samo da mo-`emo da radimo i da ima sve vi{e onih koji mogu da ka`u da su u~estvovali unekom od na{ih programa. Oni veruju u filantropiju, donatorstvo, bezuslov-nu pomo}. Neka svakog od wih po nekoliko qudi pita: “[ta su tra`ili od vaszauzvrat”, pa kad odgovori krenu da se sti~u u ne{to {to je kriti~na masa, ta-da nu`no koprena pada. Qudi se sve mawe pitaju za{to mi poma`emo, jer je tuodgovor vrlo jednostavan – zato {to to neko mora da ~ini, ka`e u intervjuu za“Danas” Sowa Liht, predsednik Fonda za otvoreno dru{tvo Jugoslavije.

Na kraju smo 1997. godine. Kako ocewujete rad Fonda u woj?– ^iwenica je da je 1997. godina, to je postalo ve} tradicionalno za ovaj

Fond, burnija i intenzivnija od prethodne. I broj projekata i raznovrsnostonoga {to je Fond podr`avao, ili i sam u~estvovao ili osmislio, svake je go-dine sve ve}i. Ova godina je bila i u smislu stvarala~kog napora te`a nego ra-50

izuzetno poreme}eni. Nevladin sektor je vrlo zna~ajan potencijal, ali je u ce-lom regionu do{lo vreme za stvarawe novih univerziteta, instituta, kultur-nih centara...

To je taj sredwi sloj koji je neophodno izgraditi da bi se uop{te moglo o~e-kivati da imamo nove politi~ke forme. Kompletna tranzicija je krenula ta-ko da su se napravile politi~ke partije, pa je onda krenula gradwa svega dru-gog. Mislim da nema vi{e vremena za ~ekawe. ^iwenica je da u ovom trenut-ku postoji jedan Paviqon Veqkovi}, galerija Dodona u Pri{tini, Apostrofu Novom Sadu, bioskop Reks, mre`a nezavisnih radio stanica, ~etrdesetak ne-zavisnih listova, lokalnih i nacionalnih, {iroka lepeza malih izdava~a, ne-zavisne televizijske produkcije. Sve to pokazuje da se i ta institucionalnastruktura razvija, ali i daqe sporo u odnosu na potrebe. Sve ovo {to mi ra-dimo ima smisla, ali to ne mo`e zaista da izmeni dru{tvo, moraju se stvori-ti nove institucije pluralnog, demokratskog dru{tva”.

U broju od 8. januara 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Mogu} re-ferendum o osamostaqivawu” i sa nadnaslovom “Napetost u Crnoj Gori uo~ismene na ~elu dr`ave”. Voqa naroda ako se ne poklopi sa interesima i nalo-zima CIA-e je opasnost, a ga`ewe Ustava Savezne Republike Jugoslavije je po-`eqno ako se uklapa u strategiju CIA-e. To je poenta ovoga teksta koji glasi:

“Povodom najava predsjednika Crne Gore Momira Bulatovi}a da }e ovihdana sa svojim pristalicama organizovati proteste, ju~e su se saop{tewimaoglasili Ministarstvo unutra{wih poslova i dr`avni tu`ilac Crne Gore.“Potpuna i iskqu~iva odgovornost, ukqu~uju}i i krivi~nu, za naru{avawe ustav-nog poretka i ugro`avawa bezbjednosti je na organizatorima i u~esnicima sku-pa”, precizira se u saop{tewu MUP-a Crne Gore.

Ministarstvo, tako|e, saop{tava da su protestna okupqawa najavile i raz-ne politi~ke organizacije i udru`ewa radi suprotstavqawa zahtjevima i ak-tivnostima u~esnika skupova Momira Bulatovi}a i apeluje da od wih odusta-nu “jer je izvjesno da bi mogu}i sukobi imali rizik tragi~nih posqedica”.

– Na{i politi~ki protivnici, izjavio je za na{ list potpredsjednik po-liti~ke partije Momira Bulatovi}a – Predrag Bulatovi} - mirne demokrat-ske proteste unaprijed progla{avaju opasnim, tvrde da }e oni proizvesti gra-|anske, ~ak i oru`ane sukobe. To je, u stvari, uno{ewe nemira me|u gra|ane Cr-ne Gore. S na{eg stanovi{ta, ti protesti }e biti mirni i mi na tome insisti-ramo. A na{a partija, kao najja~a partija, bez obzira {to nije na vlasti, svje-sna je odgovornosti za Crnu Goru i SR Jugoslaviju i u tom ciqu mi }emo ura-diti sve da ti gra|anski protesti budu mirni. Me|utim, ka`e Bulatovi}, upra-vo uvjeravaju da su oni spremni da upotrijebe silu i da mirne proteste pretvo-re u ne{to {to niko ne bi elio.

Potpredsednik crnogorske vlade Miodrag Vukovi} najavio je mogu}nostda se gra|ani Crne Gore na referendumu izjasne da li su za samostalnu CrnuGoru, ukoliko vlast u Srbiji nastavi da “sputava politiku Crne Gore, u ciqustvarawa unitarne jugoslovenske dr`ave”. Srbiji je potreban izlaz na more,a crnogorska privreda bi te{ko sama podnela tro{kove dr`avne administra-cije. Ipak, ako bi Srbija nastavila da sputava politiku Crne Gore radi stva-rawa unitarne dr`ave, bili bismo primorani da organizujemo referendum dabi od gra|ana dobili odgovor da li ele da ive u dr`avi u kojoj vi{e ne biimali svoje dr`ave, izjavio je Vukovi} pariskom Liberasionu”.

53

Da li ose}ate da se u jugoslavenskom dru{tvu promenila atmosfera pre-ma Fondu i da li jo{ ima skepticizma prema bezuslovnoj pomo}i?

– Sve je vi{e qudi koji Fond vide onako kako smo mi to eleli – kao or-ganski deo dru{tva i koji su se uverili da postoji ne{to {to se zove bezuslov-na podr{ka. Bilo je mnogo skepticizma, jer je institucija dobrotvorstva u ovojzemqi postojala, pa se izgubila. Sasvim je bilo razumqivo da su se mnogi pi-tali – a za{to bi nama neko pomogao, a da ne}e ne{to za uzvrat, ali rezulta-ti na{eg rada su dovoqno govorili. Zna~ajna je bila i poseta Yorya Soro{a,jer su oni koji su ga videli, ~uli, pro~itali ono {to je rekao, shvatili da jefilantropija wegovog tipa ne{to bez ~ega je te{ko zamisliti kraj dvadese-tog veka. Ona je deo civilizacije u kojoj ivimo. Gospodin Soro{ sve ~ini izuverewa da svoje pare tro{i na najboqi mogu}i na~in – poma`u}i da svet bu-de boqi. Mnogi sigurno misle da je lud zbog toga, ali bez takvog “ludila”, bezuverewa da je svet mogu}e u~initi boqim, na{a bi vrsta odavno nestala. Uve-rena sam da je sve vi{e qudi koji razumeju da je na{a osnovna deviza “`elimoda ovo dru{tvo bude boqe, sre}nije, pristojnije, zadovoqnije”, jer samo takomo`emo iza}i iz krize.

Srela sam se pre neki dan sa vi{e od 150 studenata izbeglica, koji su u Fon-du potpisivali ugovor o stipendiji. Bilo mi je drago {to ni ja ni moji sarad-nici nismo ~uli nijedno pitawe “za{to vi nama dajete stipendije, {ta o~eku-jete zauzvrat”. Qudi su, kao pojedinci, sa jedne strane mnogo skepti~niji nego{to to misle propagandisti, ali su, s druge strane, i mnogo pametniji. Mo`e-te vi zavesti nekog, mo`ete manipulacijom nekoga ubediti neko vreme, mo`e-te prosto navu}i koprenu qudima preko o~iju, ali to nisu dugotrajne stvari.Mi smo pro{li kroz razna ludila i kroz izuzetno temeqne, tu`ne i ru`ne ma-nipulacije. I onda vidite kako se qudi bude iz tih polusvesnih stawa i po~i-wu da razmi{qaju svojom glavom. Va`no je samo da mo`emo da radimo i da imasve vi{e onih koji mogu da ka`u da su u~estvovali u nekom od na{ih progra-ma. Mi jednostavno poma`emo zato {to to neko mora da ~ini. Mogla bih da na-vedem mnogo primera koji pokazuju da postoji ogromna masa qudi koja je uve-rena da kao pojedinci mogu ne{to da u~ine u svojim sredinama. Veoma mi se do-pada film Gorana Markovi}a “Poluludi qudi” i mislim da je to jedan od naj-zna~ajnijih dokumentarnih filmova koje smo uspeli da podr`imo. Na jedan sup-tilan na~in Markovi} je uspeo da poka`e da to nije bio pokret lidera (u tomfilmu se nijedan lider ne vidi), ve} hiqada i hiqada pojedinaca. U ovoj zemqiima mnogo qudi koji su sposobni da razmi{qaju na jedan normalan kreativanna~in i to je ono {to mojim saradnicima i meni daje snagu da radimo.

Kako obja{wavate ~iwenicu da i daqe nema sposobnosti da se prakti~-ki stvari poprave i ivot u~ini boqim?

– Mi prolazimo tranziciju na najbolniji mogu}i na~in, kroz rat, sankci-je. Nismo imali neku vrstu tog politi~kog preloma koji su sve druge zemqe ima-le. Kakav god on bio, bar se politi~ko klatno zaklatilo na sve strane. Na{eklatno se klati u jednom stra{no uskom krugu. Na{e se civilno dru{tvo raz-vijalo u okviru jednog civilnog rata, koji na neki na~in i daqe traje, kao i svewegove posledice. Mi u biti imamo problem ne nedostatka formi, koliko pro-blem nedostatka novih institucija. U{li smo u tranziciju potpuno naglava~-ke. Kasnimo sa izgradwom institucija, jer su sve stvari i sistemi vrednosti52

U broju objavqenom 21. januara 1998. godine objavqen je tekst novinara Iva-na Torova pod naslovom “Otvarawe zakqu~anih kapija” i sa nadnaslovom “Iz-bor Dodikove vlade - uvod u novo izdawe Republike Srpske”. Ovim tekstom sestavqa do znawa da sve {to se de{ava na politi~koj sceni Republike Srpskeje pod direktnom kontrolom me|unarodnih snaga, a kada se ispuni nalog tih stra-nih slu`bi, a pre svih CIA-e, onda sledi ohrabrewe kao {to se to iznosi uovom tekstu. List “Danas” to uredno registruje i op{irnim tekstom podr`a-va, ali istovremeno koristi i priliku da osudi sve {to se ne uklapa u plano-ve CIA-e. Taj tekst glasi:

“Da li je izbor Milorada Dodika, lidera Stranke nezavisnih socijalde-mokrata, za mandatara nove Vlade Republike Srpske i wen ve} poznati sastav,taj dugo o~ekivani politi~ki preokret u srpskom (bosanskom) entitetu? Imali osnova za nagla{eno optimisti~ko zakqu~ivawe pojedinih me|unarodnihzvani~nika da je u nedequ ujutru u Bijeqini u~iwen korak koji bi se ~ak mo-gao meriti sa zna~ajem Dejtonskog sporazuma?

Utisak je da su mnoga reagovawa vi{e plod razli~itih emocija i, narav-no, politi~kih i drugih interesa, nego realnog procewivawa neuobi~ajenogtoka i dometa odluke Skup{tine RS. Me|unarodna zajednica ne krije svoje za-dovoqstvo {to je kona~no postigla ciq i, makar formalno, izbegla nagove-{tenu drasti~nu meru, uspostavqawe direktnog protektorata nad RepublikomSrpskom. Biqani Plav{i}, pak, prija ~iwenica da je i ovog puta odnela pre-vagu i da je Dodikovim izborom demantovano mi{qewe da je ve} pomalo po~e-la da gubi teren i prednost. Tzv. Karayi}eva linija (Kraji{nik, Kalini}, Kli~-kovi} i Buha) izgleda da je previ{e verovala u kontinuitet svog do skora ne-prikosnovenog monopola vlasti i u tom uverewu precenila svoje snage i mo-gu}nosti, a potcenila spremnost i odlu~nost me|unarodne zajednice da u~inikraj ve~itom pregawawu sa preostalom ratnom garniturom u paqanskom ruko-vodstvu. Uslovno re~eno, ~etvrta strana, srpska nacionalisti~ka elita, pri-rodno sasvim bliska Palama, razo~arana je spoznajom da su pe~at na tzv. inter-ni srpsko-srpski sukob stavili upravo wihovi najqu}i ratni neprijateqi, mu-slimanski i hrvatski poslanici iz Koalicije za jedinstvenu i celovitu Bo-snu i Hercegovinu.

Selidbom vlasti i politi~ke mo}i sa Pala u Bawaluku, tako ne napu{tase samo ratna simbolika, koju je ovo selo nadomak Sarajeva steklo od po~etkaoru`anog sukoba 1992. godine, ve} i bitno umawuje opasnost da Republika Srp-ska bude pocepana..

U neraskidivoj vezi s ovim svakako je i utisak da je izborom ove, uslovnore~eno, nenacionalisti~ke vlade, u~iwen prvi, ali i prili~no zna~ajan ko-rak ka uspostavqawu unutarsrpskog nacionalnog i politi~kog kompromisa iz-me|u razli~itih, u nekim razdobqima ~ak i suprotstavqenih politi~kih i na-cionalnih platformi. Ve} sama najava da bi mandatar mogao biti Mladen Iva-ni}, jedna od retkih nekompromitovanih li~nosti, protivnika Karayi}eve rat-ne politike i zagovornika umerene gra|anske opcije, umnogome je poremeti-la ustaqene politi~ke i nacionalne {eme u srpskom entitetu. Ujedno, stvo-rila je {iri prostor da lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata, Milo-rad Dodik, kudikamo lak{e dobije ono {to Ivani} nije mogao zbog naciona-listi~ke i vlastodr`a~ke tvrdoglavosti SDS i SRS. Nakon bijeqinske skup-

55

U dvobroju za 17 i 18. januar 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom“Reporter “Danasa” u Vukovaru na dan okon~awa mandata Ujediwenih nacija”.Ovaj tekst koristi navedeni datum kao povod da opet saspe gomilu optu`bi nara~un pojedinih politi~ara koje je narod izabrao. Tako radi i CIA. Kada is-pune sve wihove naloge, onda se ona okre}e protiv doju~era{wih saveznika iplasira informacije da su oni krivi, a ne neko sa strane po ~ijem nalogu susve to uradili. Interesantno je da se dve zlikova~ke oru`ane intervencije usta-{a predstavqaju odlu~uju}im faktorom uspostavqawa dr`avnosti. U to vre-me navo|ewe tih oru`anih akcija usta{a je bilo u funkciji smirivawa i za-stra{ivawa srpskog stanovni{tva koje je bilo u Vukovaru na dan primopre-daje vlasti. Ameri~ka zvani~na politika i CIA su imale interes da se obja-vi ba{ ovakav novinski tekst. Naravno, on je mogao da se na|e samo na strani-cama lista “Danas”. Taj tekst glasi:

“Hrvatskoj }e trebati dve i po milijarde dolara, tvrdi Hrvoje [arini},predstavnik hrvatske Vlade na ceremoniji primopredaje vlasti. VukovarskiSrbi sumwaju da }e wima pripasti i{ta od dobijenih sredstava.

– Ne spadamo u one koji }e dobiti dr`avnu pomo}. Hrvati }e dobiti ve-like novce, a mi }emo iveti od velike qubavi prema nezavisnoj dr`avi Hr-vatskoj, smatraju ove izbegle Srpkiwe. Kako pre`iveti u gradu koji i daqe pred-stavqa gomilu ru{evina, uz tek poneki soliter, ~iju gradwu finansiraju me-|unarodne humanitarne organizacije, pitaju se i ovda{wi Hrvati.

Specijalnim vozom iz Zagreba u Vukovar su, uz brojne zvani~nike, stiglipredstavnici hrvatskih prognanika. Grupa wih nosila je portret Frawe Tu|-mana i slavila dan kada je “Hrvatska iza{la na svoje isto~ne granice”.

– Pozdravi sve u Beogradu. Reci im da su svi qudi isti. Vo|e su krive, ane obi~an svet. Meni je sin poginuo u Vukovaru, 91. godine, ali nisam na Srbequta zbog toga. Bio je rat, ginulo se na sve strane. Ja u svom Slavonskom [am-cu ivim sa Srbima celog ivota i ne bih mogla da im ne{to prigovorim. Kadsu nas granatirali iz Republike Srpske, zajedno smo se krili po podrumima.Kod nas nema nikakve razlike izme|u Srba i Hrvata, pri~a Marta Deli}, ko-ja je do{la da poseti sinovqev grob u Vukovaru.

Ispred bioskopske sale, u vreme ceremonije primopredaje vlasti, okupi-lo se jedva desetak znati`eqnika koji su mirno i nezainteresovano posmatra-li dolazak visokih zvani~nika. Pripadnika snaga bezbednosti zato nije nedo-stajalo. Da bi predupredili neprijatno leto{we iznena|ewe, kada su Tu|ma-nov vlak mira kamenovali lokalni Srbi, hrvatski policajci rasporedili suse du elezni~ke pruge i to na svaka dva-tri metra. [palir je napravqen ioko bioskopa i Doma kulture, a mogli su se videti specijalci i na vrhovimapreostalih solitera.

“Bqesak” i “Oluja” razbili su iluziju o stvarawu velike Srbije na tlu Hr-vatske, rekao je Hrvoje [arini} u Vukovaru. U znak se}awa na takve iluzije,na nekoliko ku}a u Negoslavcima i Tovarniku jo{ stoje }irili~ni natpisi“Ovo je Srbija”. Vukovarski Srbi ne ive vi{e u takvom ube|ewu, a, na`alost,ni u nadi da im je siguran opstanak i ostanak u Hrvatskoj.

Politi~ki predstavnici Srba u Hrvatskoj razli~ito gledaju na svoju i bu-du}nost svojih sunarodnika.

Milenko Vu~i} “nije odu{evqen situacijom” i siguran je da }e “krenutival iseqavawa iz ovih krajeva”.54

~ila i naoru`ala predstavi borcima za qudska prava. Zato je op{irni izve{tajsa sastanka istomi{qenika koji prizivaju strane trupe i krivca pronalaze u sr-bijanskoj vlasti morao da se objavi u listu “Danas”. Ovaj tekst glasi:

“Dominacija, kao jedini model, obezbe|uje dominantan polo`aj, koji se u~vr-{}uje represijom dru{tva, jeste eliminacija dijaloga i komunikacije me|u raz-li~itim narodima - ~ulo se na skupu albanskih i srpskih analiti~ara koji jeokupio Odbor za qudska prava u Leskovcu. Kosovo: zablude i istine.

Ve} je tri i po meseca kako se Kosovo nalazi u neobjavqenom ratu. To ni-je klasi~ni, kwi{ki i frontovski rat, ve} je to klasi~an primer ustanika nakoji su se digli Albanci na zapadu Kosova, pre svega u pograni~nom pojasu, kaoi na podru~ju Drenice - napisao je Ismet –Ha{dari, dopisnik Slobodne Evro-pe iz Pri{tine, u~esnicima okruglog stola “Kosovo: zablude i istine”, kojije 17. jula organizovao Odbor za qudska prava Leskovac. ,,Vo`d je preko no}iuveo Srbiju u rat na Kosovu”, Hajdarijev je stav, uz dodatak da Oslobodila~kavojska Kosova mora biti pregovara~.

– Ja mogu biti kriti~an prema srpskom praktikovawu modela dominaci-je, kriti~ar sistema represije re`ima u Srbiji i Kosovu, ali ne mogu da bu-dem na strani primene tog istog modela dominacije u ime albanskog nacio-nalnog interesa - rekao je na ovom skupu Neboj{a Popov. “Ako mogu i moramda budem kriti~an prema paroli ,,Svi Srbi u jednoj dr`avi”, ne mogu da bu-dem ravnodu{an ili da podr`avam parolu ,,Svi Albanaci u jednoj dr`avi” ili,,Svi Hrvati u jednoj dr`avi”. Ne govorim o simetriji, samo ka`em da konta-minacija kulture etno-nacionalisti~kom ideologijom blokira ne samo di-jalog me|u pripadnicima razli~itih naroda, nego blokira i budu}nost vla-stitog naroda.

Oru`ana pomo}: Nekoliko vekova na Kosovu se reprodukuje model domi-nacije, nasuprot kooperaciji. Po ustaqenoj {emi, kada neka vojska pobedi, onana|e oslonac u delu stanovni{tva i tako obezbedi etni~ki osnov za identi-fikovawe modela dominacije. Su{tina problema krije se u negovawu takvogustrojstva, “jer se bez kritike modela dominacije u ime vlastite nacije ne mo-`e ni govoriti o demokratiji i osloba|awu kulture od ideolo{ke kontami-nacije”.

Nesumwivo srpski re`im godinama, pa i decenijama, trenira strogo}u, alikosovski ~vor nije mogu}e razre{iti bez analize modela dominacije u kojemu~estvuje i albanski etnos. Gospodin Popov podse}a da je nakon 1966. godine ipada Aleksandra Rankovi}a, aparaturu vlasti preuzela albanska partijska ipoliti~ka elita, da bi se nakon toga nastavilo sa reprodukovawem modela do-minacije. Posledice borbe za predominaciju su danas na Kosovu o~igledne.

“Rat se zaista vodi!”, utvrdio je Beri{a Paqoka, jedan od aktivista hu-manitarne organizacije ,,Majka Tereza”, a najva`niji argument je brojka od65 hiqada formalno naoru`anih lica, “ravnopravno” podeqenih izme|u Voj-ske Jugoslavije i MUP Srbije, i ilegalne OVK. Mesecima Paqoka i wego-ve kolege obilaze Kosovo, kratak izve{taj sa terena izre~en je tvrdwom “ratse vodi”:

– Ratna atmosfera se mo`e osetiti i u Kosovu Poqu, a to je predgra|e Pri-{tine. Tamo su i Srbi i Albanci evakuisali svoje porodice. Preko no}i Sr-bi naoru`ani automatskim pu{kama ~uvaju stra`e, oru je im je podeqeno jo{

57

{tine, Kraji{niku i Buhi, ali i Popla{enu, Ivani} se ~ini mnogo prihva-tqivijim re{ewem, vaqda iz uverewa da nametawe Dodika, u stvari, u neku ru-ku Slobodanu Milo{evi}u i zvani~nom Beogradu omogu}ava ja~u kontrolu nadpona{awem Bawaluke.

I sama ta spoznaja mogla bi da uti~e na pora`eni paqanski vrh i na amor-tizovawe wegove tvrdokornosti, jer postaju svesni da je protiv sebe okrenuogotovo sve: i me|unarodnu zajednicu, i Milo{evi}a, a i ve}i deo srpske popu-lacije i politi~ke elite Republike Srpske. U izboru izme|u prilago|avawanovonastalim okolnostima i sopstvene i potpune eliminacije sa politi~kescene, Kraji{nik i ostali bi}e prinu|eni da ubudu}e sa mnogo vi{e politi~-kog realizma i suptilnosti (ako su joj uop{te skloni) prihvate neminovnostkompromisa i kakve-takve sinteze {to im se pru`a dolaskom Dodika na ~elovlade. Jer, ve} sama ~iwenica da je Biqana Plav{i}, iz pragmati~nih razlo-ga, jo{ poodavno napustila teren ekstremno-militantnog nacionalizma i pre-strojila se na kolosek konstruktivnog realizatora Dejtonskog sporazuma i ume-renog politi~ara, spremnog i na saradwu sa do ju~e “izdajni~kim antisrpskim”gra|anskim opcijama u RS, bi}e dovoqna da paqanska optika preispita i ra-dikalno izmeni svoju }ud i su{tinu.

Za vladu Milorada Dodika ve} sada se ka`e da je prakti~no prelaznog ka-raktera i da je wen ciq prvenstveno u tome da stvori {to povoqniji politi~-ki, ekonomski i socijalni ambijent za planirane septembarske parlamentar-ne izbore u RS. To je ujedno prava prilika predsednici Plav{i} da oja~a svo-ju i poziciju stranke koju vodi, ali i drugih politi~kih partija i stranaka, ~i-je je delovawe sve daqe od ratne psihoze, a sve bli`e otre`wewu od naciona-listi~kih iluzija, snova i planova i uspostavqawu jednog novog, civilizova-nijeg i podno{qivijeg kvaliteta ivota.

Moglo bi se re}i da je to, u stvari, glavni ciq i me|unarodne zajednice,jer im to umawuje rizike od obnavqawa ratnog sukoba i stvara mogu}nosti zaneke nove, demokratskije opcije. U tom smislu, ovih dana u prvi plan izbija di-lema da li }e nova vlada RS izi}i u susret me|unarodnoj zajednici i isporu-~iti Karayi}a i druge osumwi~ene za ratne zlo~ine Ha{kom tribunalu. I Bi-qana Plav{i} i Milorad Dodik na}i }e se u delikatnoj situaciji da proce-ne {ta im je ~initi: da li da ve} na startu poka`u svoju punu kooperativnosti tako, s jedne strane, stvore povoqniju klimu za izbore, a s druge, izazovu besi estoku reakciju nacionalisti~kih krugova u RS, Srbiji i Crnoj Gori. Ilida taj nezahvalni zadatak prepuste vladi koja bi se formirala posle septem-barskih izbora i na taj na~in razo~araju svet i obnove wegova razmi{qawa ouspostavqawu protektorata nad Republikom Srpskom. To je zasigurno predmetoko kojeg }e neminovno morati da se u~ini kompromis kako se nekim ishitre-nim akcijama ne bi tek zapo~eti proces konsolidacije Republike Srpske po-novo destabilizovao. U svakom slu~aju, Radovan Karayi}, Ratko Mladi} i osta-li ne}e imati miran san”.

U dvobroju za 25 i 26. jul 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Do-minacija kao jedini model”, kao op{irni izve{taj sa skupa koji je odr`an u or-ganizaciji Odbora za qudska prava. Poenta ovog teksta je da navodno i stru~wa-ci smatraju da je jedini put re{ewa krize na Kosovu i Metohiji pozivawe stra-naca koji imaju autoritet. I CIA koristi ovaj metod da teroriste koje je obu-56

– Za nas istori~are je interesantno, ali i zbuwuju}e kako dva naroda naKosovu vekovima ive zajedno u me|usobnom nepoznavawu i me|usobnom me|u-`ivotu, da tako ka`em, jedni pored drugih, bez prozivawa. Vekovi su pro{li,a niti su Srbi ~estito upoznali Albance, niti su Albanci upoznali Srbe iupravo je to nepoznavawe uzrok velikih nesre}a i velikih zala.

Izvesno je da samo zato {to nismo deo Evrope i {to se ne pona{amo poevropskim standardima, da za Jugoslaviju, odnosno Srbiju, ne va`e evropskistandardi u re{avawu kosovskog problema, smatra dr Pavlovi}. Mo`emo po-miwati sli~ne primere, milion argumenata, vlast mo`e potezati Baskiju isli~ne primere, ali “samo zato {to nismo deo Evrope, kod nas va`e poseb-ni ar{ini”:

Ni Srbija, ni Jugoslavija, ni Albanija nisu prosperitetne dr`ave, ni dr-`ave od ugleda, nisu dr`ave koje mogu da ponude boqitak. Samo modernim dr-`avama, efikasnim upravama, demokratskim pre svega, mogu biti relativizo-vani i albanska preterivawa, i srpska represija. I tek tada se ovaj problemmo`e re{avati na na~in na koji to ~ine civilizovane dr`ave. Pri tome je sa-svim sigurno da ni ekscesi, ni terorizam, ni represija ne}e odmah prestati,ali ne}e naru{avati integritet dr`ave ili mewati granice - smatra dr Pa-vlovi}.

Od Drenice do Drenice: Posle dono{ewa Obznane protiv komunista, par-lament onda{we Jugoslavije je doneo Obznanu o tako va`nom razbojni{tvu najugu Srbije. Naime, ~ak do 1926-27. godine postojale su naoru`ane grupe koje suoperisale u Sanyaku i na Kosovu i vlast je te{ko mogla sa wima da se izbori- objasnio je dr Pavlovi}. – Parlament je doneo drasti~nu Obznanu, taman to-liko drasti~nu kao i onu koja se odnosi na komuniste, i shodno woj od stranevlasti su vr{ene velike represije. Prvog jula 1924. godine u Drenici se desioizuzetno krvav obra~un gde je, posle stradawa nekoliko andarma, odgovor on-da{wih vlasti bio tako estok da je oko 60 Albanaca pobijeno, na{ta su svionda{wi evropski politi~ari reagovali.

Drenica je postala simbol za albanski otpor i drasti~nu represiju. Mar-ta ove godine scenario se ponovio.

U periodu izme|u dva rata svaki oblik iskazivawa albanskih nacional-nih te`wi tretiran je kao razbojni{tvo. Posle rata je to tretirano kao kon-trarevolucija, a kasnije se govori o iredentizmu, separatizmu, a danas o tero-rizmu – ka`e dr Pavlovi}, i zakqu~uje “za lo{u dijagnozu tra`eni su pogre-{ni lekovi”.

List “Danas” zloupotrebqava pravo informisawa javnosti. To posebnodolazi do izra`aja u razdobqu neobjavqenog rata, kada se ne pravi razlika,niti po{tuju obaveze koje propisuje profesionalna savest. List “Danas” na-stavqa sa ulogom promotera ideja i ideologija koje nisu slu~ajno pod pre}ut-nim embargom. Pore|ewa radi, bilo bi to kao da glasila, makar se deklarisa-la i kao najnezavisnija, recimo u Irskoj, objavquju saop{tewa IRE! [to se,naravno, ne mo`e dogoditi. List “Danas” daje prostor A Kelmendiju da obja-vi izve{taj sa odr`ane skup{tine DSK i u tekstu pod naslovom “Legalne in-stitucije Kosova deluju devet godina”. Taj tekst glasi:

“Po~ela je tre}a Skup{tina Demokratskog saveza Kosova. Skup{tini pri-sustvuje 237 od 261 delegata.

59

pre deset godina, a ko je slu~ajno “omanuo” sada ima {ansu da nabavi automat-sko i poluautomatsko oru je. Albanci su isto naoru`ani, ali oni su u ku}a-ma... “A mo`da i policija i OVK ho}e da rat prenesu u velike gradove”, ka`ePaqoka, i upozorava na “sigurno saznawe da OVK dobija oru je preko Alba-nije, to je trenutno najlak{i put”. – Nisam siguran da se sutra ne}e otvoritidrugi putevi, I preko Crne Gore, i preko Makedonije, ~ak i preko Srbije – ka-`e Paqoka.

Uzroke kosovskih razmirica on pronalazi i u ~iwenici da je albanskinarod, kao najmla|i narod u Evropi politikom sistema osu|en na bezperspek-tivnost: – Mladi qudi jednostavno ne vide perspektivu, 150 hiqada radnikaje izba~eno s posla, oni su bez sigurnosti. S druge strane, {kole ne rade, izinostranstva nema dovoqno para... Neki mladi Albanci su se vratili, oseti-li su miris baruta, a miris suzavca su davno osetili i vrlo je te{ko to kon-trolisati.

Bez pobednika i gubitnika: Smatram da je jedini spas za Rugovu i Milo-{evi}a da do|u Amerikanci - misli Paqoka. Svi su drugi neozbiqni, potreb-no je da do|e neko ko }e da lupi {akom o sto, ko }e da ka`e da niko nije izgu-bio rat - da Srbi nisu izgubili Kosovo, a da su Albanci dobili republiku.

I beogradski analiti~ar dr Predrag Simi} smatra da se kqu~ nalazi uameri~kim rukama, ali:

– Iskreno govore}i, mislim da postoje dva pregovara~a – Milo{evi} iAmerikanci - stav je profesora Simi}a, uz ocenu da je dejtonsko zaobila`e-we Kosova Ibrahima Rugovu ko{talo ugleda me|u sunarodnicima i potpomo-glo radikalizaciju. Druga bitna ~iwenica jeste da se u Albaniji desilo ono{to se desilo u prole}e pro{le godine, sa Beri{om i piramidalnim siste-mima, uru{avawem sistema vlasti, {to je moglo da deluje obeshrabruju}e naone koji su mislili da }e Albanija biti okosnica nekakvih promena. Istovre-meno, u me|unarodnoj zajednici postoji ono {to se zove zamor Balkana, smatraSimi}.

Ove godine sa promenama u samoj Srbiji, formirawem Vlade, smatra drSimi}, dolazi do naglog zao{travawa na samom Kosovu, a po~etna iskazana sa-mouverenost Kontakt grupe po~iwe polako da erodira, iako ima znakova iz-vesnog smirivawa, nakon toliko rtava sa obe strane, suo~avamo se s pitawem{ta daqe, ili - kako ka`e dr Simi} – “{ta u ovom trenutku mo`e biti pri-hvatqivo i za jednu i za drugu stranu?”. Povratak na status kvo, stawe pre su-sreta Milo{evi} - Rugova nije realno. Izvesno je, me|utim, “da Zapad ne}e Ko-sovo izvan Jugoslavije, jer se pla{i da bi Kosovo izvan Jugoslavije bilo mag-net za zapadnu Makedoniju i da bi to vodilo gra|anskom ratu izme|u Beri{ei Nanosa u Albaniji”.

– Pitawe je da li je pravi ciq OVK Pri{tina ili Tirana? Mislim daje realno o~ekivati raspored vojnih snaga NATO na severu Albanije i du gra-nica Makedonije sa Albanijom i Jugoslavijom. I sam albanski premijer Fa-tos Nano moli boga da do|e NATO, jer se Beri{a vra}a na politi~ku scenukao figura od nacionalnog zna~aja - smatra dr Simi}.

“Problem Kosova je vi{evekovni i znam da ne}e mo}i da se re{i ni za dvadana, ni za dve decenije”, smatra dr Mom~ilo Pavlovi} sa Instituta za savre-menu istoriju u Beogradu:58

tak da je pro{logodi{wi broj srpskog stanovni{tva u Slavoniji prepolovqen.Nigde ni re~i o tome da su se, kao sad ve} pristojni susedi, na tu temu povelii razgovori na liniji Beograd–Zagreb.

U isto vreme, svet sa svih strana kritikuje nedemokratsku politiku zva-ni~ne Hrvatske, opozicija se tamo zbog toga sprema na udru`ivawe, a predsed-nik Tu|man – ina~e sklon govorima i po kazivawima u javnosti – poku{ava daubla`i ono {to je nesmotreno rekao, ovog puta, o Bosni.

Za ovda{wu javnost, me|utim, va`nije od toga {ta se de{ava u Hrvatskoj,moralo bi da bude pitawe – {ta se de{ava u Srbiji i Jugoslaviji? U poku{a-jima da se na to na|e odgovor, mora se i priznati, neuporedivo je te`e. Za raz-liku od hrvatske sklonosti za dr`awe govora ili davawe izjava sa samog vrha,ovde je }utawe zvani~na politika, samim tim, neka vrsta osnovanih naga|awane mogu da se iskqu~e.

Mo`e se pretpostaviti, na primer, da zainteresovanost za srpsku mawi-nu u bilo kojoj susednoj zemqi prestaje onog trenutka kad vi{e ovde nema in-teresa ili mogu}nosti za osvajawe teritorija na kojima Srbi tamo `ive. Naovakvu pomisao navodi i se}awe s po~etka 90-tih kad su Srbi iz Hrvatske u ~am-cima dolazili u vojvo|ansko selo Ba~, o ~emu se na doma}oj televiziji svedo-~ilo par dana, da bi posle toga sve nove prido{lice bile brojke na ekranu. Ta~-no se bele`ilo koliko ih je napustilo Hrvatsku – da bi se pokazalo kako je ta-mo represivan re`im. Niko nigde iz Srbije nije iza{ao na svetsku scenu (jo{je SFRJ bila u svim me|unarodnim organizacijama) da poku{a da egzodus zau-stavi i – rat spre~i!?

Mo`da su Srbi iz Slavonije ostali bez dvojnog dr`avqanstva, jer ovde ni-su dobrodo{li, o ~emu svedo~i i izbegli~ka sudbina onih koji su danas u SRJ?Ili, {to je verovatnije, da na tako neverovatnu ideju o dvojnom dr`avqanstvune bi do{li Albanci s Kosova, Ma|ari iz Vojvodine, i druge nacionalne ma-wine ~ija je matica u sferi “dobrosusedstva i kojima se garantuju sva prava”?

Postoji li onda razlog za ~u|ewe, {to po re~ima portparola OEBS Mar-ka Tomsona, srpski Slavonci poku{avaju da odu u Nema~ku, Norve{ku ili tre-}e zemqe, kad ve} matici ne mogu da donesu ni par~e teritorije”?

U broju od 24. aprila 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Vlastiu Beogradu du`ne su da promene Ustav”. To je klasi~an tekst kojim se uti~e na~itaoce da postoji nalog da vlast u Beogradu mora da promeni Ustav i da ohra-bruje dobrovoqnu predaju Ha{kom tribunalu. Prilika se koristi i da se pla-sira navodno konstatacija, a su{tinski la , kako se optu`eni u Republici Srp-skoj dobrovoqno predaju Ha{kom tribunalu. Tako CIA poku{ava da najjedno-stavnijim i najefikasnijim sredstvom ostvari postavqeni ciq. List “Danas”je sredstvo da se to prenese u tekstu koji glasi:

“Vlasti u Beogradu du`ne su da promene Ustav. Ne `elim da zvu~im ci-ni~no, ali mislim da optu`eni iz Republike Srpske shvataju da je daleko ne-prihvatqiva alternativa da ih uhapsi SFOR. Vlasti u Beogradu bi “moraleda preduzmu korake koji }e omogu}iti promenu Ustava u skladu s me|unarod-nim obavezama, a dok to ne bude ura|eno du`ne su da ohrabruju dobrovoqnu pre-daju optu`enih za ratne zlo~ine”, rekla je Luiz Arbur, glavni tu`ilac Me-|unarodnog suda za ratne zlo~ine, u odgovoru na jedno od pitawa koja su posta-vili beogradski novinari tokom boravka u sedi{tu Ha{kog tribunala.

61

Predsednik DSK Ibrahim Rugova je, izme|u ostalog, rekao da DSK u de-vetoj godini postojawa nastavqa politiku zbli`avawa qudi i ostvarivawe vo-qe naroda za slobodom, nezavisno{}u i demokratijom, mirnim i politi~kimsredstvima. Rugova je naglasio da je DSK izme|u dve skup{tine nastavio s osta-lim partijama aktivnost na izgradwi demokratskog `ivota i civilne dr`a-ve na Kosovu.

Svih ovih godina funkcionisale su legalne institucije Kosova. Na me-|unarodnom planu DSK je, uz ostale partije i dr`avne institucije, radio naafirmaciji Kosova. DSK je odr`ao i produbqivao kontakte sa partijama, in-stitucijama i vladama Evrope i SAD. Pro{le godine DSK je postao ~lan De-mohri{}anske internacionale. Danas mo`emo re}i da je pitawe Kosova po-znato u diplomatskim i vladinim krugovima SAD, evropskih zemaqa, UN iOEBS, rekao je Rugova.

Rugova se zahvalio SAD na neprestanom anga`ovawu u re{avawu pitawaKosova. On je zahvalio i EU, u prvom redu Nema~koj, Francuskoj, Velikoj Bri-taniji, te Papi i Vatikanu.

Rugova je poru~io delegatima Skup{tine da ih o~ekuju novi parlamentar-ni i predsedni~ki izbori da DSK treba da pobedi u toj trci i s ostalim par-tijama izgra|uje i ja~a legalne demokratske institucije na dobrobit Kosovai nezavisnosti pokrajine. Rugova je zatra`io da se prekine novi talas nasi-qa na Kosovu i preventivne korake me|unarodne zajednice u tom smislu.

Skup{tinu su pozdravili funkcioneri albanskih politi~kih partija sKosova, Crne Gore i Makedonije. Skup{tina nastavqa rad”.

U broju od 2. marta 1998. godine objavqen je tekst Gordane Logar pod na-slovom “Zabrinutost matice”. U ovom tekstu se i pitawe dvojnog dr`avqan-stva toliko kompromituje do nametawa jedinog zakqu~ka da po{to i Srbi nemogu da dobiju dvojno dr`avqanstvo u Srbiji, onda ne ~ude problemi pripad-nika nacionalnih mawina. Primer klasi~ne mentalne manipulacije koju ~e-sto koristi CIA kada eli da nametne nestabilnost, nespokojstvo i da kriv-ca prona|e u aktuelnoj vlasti. Taj tekst je morao da se objavi u listu “Danas”kao jo{ jedan dokaz da su na pozicijama ure|iva~ke politike CIA-e. Taj tekstglasi:

“Jedan termin iz re~nika diplomatije – dobrosusedski odnosi, naj~e{}elift za frazu, a to odista – postaje kad je jedna zemqa, kakva je na primer sadaSRJ, obilato, ali i, neiskreno koristi. Dobri odnosi sa susednim zemqama, os-im bezbroj drugih stvari, obi~no su veoma va`ni za nacionalne mawine kojene `ive u zemqi matici. S tim su svakako ra~unali i Srbi iz Slavonije kadsu tra`ili pravo na dvojno dr`avqanstvo za{ta je Zagreb uglavnom tvrdio danema ni{ta protiv. Da li je to bilo i ta~no nikad se ne}e mo}i saznati, jer Be-ograd na to nije pristajao. I u tome ostao krajwe dosledan.

Doslednost o brizi za sopstvene mawine u drugim zemqama ovde se ispo-qava i u nedavnom memorandumu me|unarodnim organizacijama poslatom iz fe-deralne, beogradske vlade. Ne samo {to je upozorewe na kr{ewe Erdutskog spo-razuma, kojim Hrvatska garantuje ravnopravnost Srbima u Slavoniji, stiglotek posle ve} sli~nih iz OEBS i raznih komiteta za qudska prava, ve} se – dabi se vaqda pokazala briga – navode i precizni datumi ugro`avawa prava srp-ske mawine, ukqu~uju}i ubistva. Najcini~nije u ed-memorandumu deluje poda-60

istragama, ali sami po sebi nisu dovoqni za pokretawe slu~aja i optu`be. Onitako|e znaju da mi imamo veoma ograni~ena sredstva, Mi nemamo sredstava da~ak i u uverqivijim slu~ajevima uradimo sve {to treba... Uvek im govorim ioni to znaju da bih im ja po{teno rekla kada ne bih elele da pokrenem odre-|eni slu~aj, pa ~ak i ako bi razlog bilo to {to je slu~aj za na{ Sud mali, od-nosno nedovoqno va`an. Bilo koji da je razlog da bih im to rekla. Drugo, s ob-zirom na na{e mogu}nosti sada dajemo prioritet slu~ajevima optu`enih ko-ji su u pritvoru. ^esto moramo da pokre}emo celu istragu od po~etka, poslegodinu ili dve i to tra`i mnogo truda. Oni dakle znaju da smo mi voqni da na-stavimo s istragama koliko god smo to u stawu. S druge strane oni znaju da janisam zainteresovana za zaustavqawe istrage u trenutku kada imamo dosta in-formacija o tome {ta je ko u~inio, ~ak i u slu~aju lidera... Mislim da }e seistrage pro{iriti i u tom smisli, i rad ovog Suda ne}e prestati u tom smi-slu ma koliko da za to bude potrebno vremena i u to niko ne treba da sumwa.

Prema nekim mi{qewima, Radovan Karayi} se dok je `iv ne}e predatiHagu?

– Postoji mnogo raznih naga|awa o tome da li }e se on predati ili ne. Jane elim da se bavim naga|awima, ja radim s ~iwenicama. Ja mislim da }e onovde do}i i da bi bilo boqe da do|e pre nego kasnije”.

U broju od 4. juna 1998. godine objavqen je tekst Jelke Jovanovi} povodomrazgovora sa Blerimom [aqom, portparolom pregovara~kog tima kosovskihAlbanaca, pod naslovom “Oru je odla`e pregovore”. U tekstu su nadle`ni or-gani predstavqeni kao krivci za odlagawe razgovora i kao strana koja izazi-va nemire sa te{kim posledicama. Ni jednom re~ju se ne navodi da na tom pro-storu deluju {iptarski teroristi. To je primer kako se upakovanom informa-cijom plasira stav CIA-e. List “Danas” je uvek spreman da ovako oboji, upa-kuje i objavi tekst, koji glasi:

“Intenzivirawe vojnih operacija oru`anih formacija SRJ u jednom de-lu Kosova supstancijalno ote`avaju pregovara~ki proces. One za posledicuimaju civilne rtve, ru{ewe celih naseqa, stvarawe reka albanskih izbegli-ca, sve s ciqem etni~kog ~i{}ewa Kosova - ka`e Blerim [aqa, portparol Pre-govara~kog tima kosovskih Albanaca, obrazla`u}i ju~era{wu odluku da se nepojave na pregovara~koj rundi zakazanoj za sutra. Ovako pona{awe srpskog re-`ima dovodi u sumwu izja{wavawe jugoslovenske i srpske strane o re{ewu pro-blema Kosova pregovorima i upu}uje na zakqu~ak da SRJ i Srbija `ele da ganametnu silom, upotrebqavaju}i kao podlogu pregovara~ki proces.

Pregovara~ki tim Kosova jednoglasno “smatra da je u ovim okolnostimagotovo nemogu}e odr`ati slede}i sastanak pregovara~kih grupa zakazan za 5.jun”: ,,Mislimo da dramati~no pogor{awe stawa na Kosovu mora izazvati hit-no reagovawe SAD, Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN”.

Potpredsednik Vlade Srbije, prof. dr Ratko Markovi}, ju~e je bio na slu-`benom putu, a ~lan tima, dr Milovan Boji}, na dvonedeqnom odsustvu, sazna-je “Danas” u Vladi. Pregovori zvani~no nisu odlo`eni”.

U dvobroju od 6 i 7. juna 1998. godine objavqen je tekst Nade`de Ga}e podnaslovom “Gargalimero”. Tako list “Danas” nastavqa sa objavqivawem teksto-va u kojima su predstavnici vlasti krivi za sve i sva{ta i to samo zato {tone prihvataju ili preispituju naloge koji dolaze iz inostranstva. CIA je po-

63

Da li od va{eg posledweg boravka u Jugoslaviji vidite neki napredak usaradwi jugoslovenskih vlasti i Ha{kog tribunala?

– Da, skromni, mali napredak. U najmawu ruku, u vezi s mojim zahtevom dau javnosti bude objavqeno moje pismo i to je ura|eno iako sa zaka{wewem, alije ura|eno. S druge strane, nema mnogo napretka na poqu kriti~nog pitawa hap-{ewa (optu`enih). Razo~arana sam zbog toga {to vlasti nisu prihvatila su-gestije koje sam iznela prilikom boravka u Beogradu. Oni i daqe govore o ustav-nim preprekama za izru~ewe optu`enih u Hag, {to ja razumem, ali bi onda unajmawu ruku trebalo da poka`u da ohrabruju dobrovoqnu predaju optu`enih.Mislim da je posebno va`no da Republika Srpska preduzima takve korake, iakoje {to se ti~e ustavnih prepreka u potpuno istom polo`aju.

Za{to qudi iz Republike Srpske veruju Sudu i predaju se, a optu`eni izJugoslavije ne?

– Ne elim da zvu~im cini~no, ali mislim da optu`eni iz RS shvataju daje daleko neprijatnija alternativa da ih uhapsi SFOR. To je zna~ajno ohrabre-we, to {to se gleda malo pozitivnije na ono {to je neizbe`no. Nisam u mogu}-nosti da pratim kvalitet slobode {tampe u tim regionima, ali mogu}e je i toda je u pitawu i imiy Suda u Republici Srpskoj, {to je posledica odnosa jav-nosti prema Sudu koja vi{e veruje u wegovu otvorenost i po{tewe. Mislimda je to kombinacija faktora, ali veoma je te{ko zamisliti da }e se dobrovoq-no predati neko ko se ose}a apsolutno sigurnim i bezbednim.

Da li to zna~i da bi vlasti trebalo optu`enima da predo~e posledice uslu~aju da ne ele da se dobrovoqno predaju Ha{kom tribunalu?

– Mislim da nisu u pitawu posledice, jer, po logici vlasti u Beogradu po-sledica apsolutno nema, barem ne dok (optu`eni) ne iza|u iz zemqe. Mislimda je stanovi{te slede}e – ako su ove vlasti ozbiqne kada ka`u da sve druge ze-mqe moraju da predaju optu`ene, ali da postoje ustavne prepreke za to, onda bibar trebalo da poka`u da preduzimaju korake da promene Ustav. Po me|unarod-nom zakonu sve vlade moraju da sara|uju (sa sudom). Nije dovoqno re}i {ta Ustavspre~ava. Ova vlada bi morala odmah da preduzme korake koji }e omogu}iti pro-menu Ustava u skladu s me|unarodnim obavezama i da dok to ne bude ura|eno ohra-bruje dobrovoqnu predaju, i to ne zbog nekakvih prednosti u slu~aju predaje,jer beneficija za wih nema. Postoji samo prednost, ogromna prednost za na-rod u Srbiji.

Sud je najavio da }e preduzeti neke korake u vezi sa zbivawima na Kosovu?– Ja sam imala jedno javno saop{tewe kojim sam elela da pojasnim da Sud

ima kompetenciju i nad doga|ajima na Kosovu i da istra`ujemo pro{le, sada-{we i potencijalne budu}e prekr{aje me|unarodnog humanitarnog prava.

U nedavno objavqenom novom izve{taju jugoslovenski Komiteta za istra-gu ratnih zlo~ina ali se da Sud godinama ignori{e podatke Komiteta o zlo-~inima po~iwenim nad Srbima.

– Nisam videla posledwi izve{taj, ali ja pose}ujem Komitet svaki put ka-da sam tamo i oni dolaze ovde tako da imamo mnogo interakcija. Nisam vide-la posledwi izve{taj, ali me ne iznena|uje da tako ka`u i ja razumem to {tooni ose}aju. S druge strane oni znaju kakva je na{a pozicija. Oni su pravnicii oni znaju da dokumenti koje nama podnose ~esto nisu dovoqni da pokrenemoslu~aj. Podaci koje nam oni godinama dostavqaju jesu velika podr{ka u na{im62

mela. Dr`avni projekti Hrvatske, Slovenije, Bosne i Makedonije verovat-no danas imaju svoje junake, ali ne bi smeli da zaborave na neizmerqiv dopri-nos takvim sopstvenim uspesima, gargamelizma srpskog politi~kog ekperi-mentisawa.

Kosovo je slede}a stanica na kojoj se provereno lo{a re{ewa mogu pono-vo potvrditi. Zapravo, Kosovo nije jo{ dr`ava samo zato {to se me|unarod-na zajednica pla{i lan~ane reakcije u susednim zemqama, ali objektivne {an-se ne}e nestati dokle god je gargamelizam jedina ponuda sa srpske strane.

U korpus potencijalno novih dr`avica koje bi se mogle izroditi u dogled-no vreme upornom primenom istog metoda politi~kog delovawa je, svakako,i Crna Gora. Politi~ko omalova`avawe i ignorisawe, nametawe re{ewa izBeograda, nepriznavawe realnih odnosa snaga u samoj Crnoj Gori - dakle ver-balni gargamelizam, uskoro }e biti zamewen birokratsko-pravni~kim gar-gamelizmom i, kao i obi~no, blokadom. A blokada je provereno najlo{iji po-tez i provereno omiqen potez slobokratije. Osim ako nije tajni ciq srpskogpoliti~kog eksperimenta stvarawe bezbroj dr`ava umesto jedne Jugoslavije,odnosno umesto jedne Srbije. Blokada, na jednoj strani, Crnu Goru bi natera-la na nasilno otvarawe na drugoj strani, dakle na slovena~ki scenarij preu-zimawa grani~ne i carinske vlasti na svojoj teritoriji u svoje ruke, a odatledo otcepqewa skoro da nije ni ceo korak, iako deluje da je kraj mogu}e proiz-vodwe dr`ava i dr`avica iscrpqen, iskustvo nala`e oprez. Sanyak, Vojvo-dina, Dimitrovgrad i ko zna {ta jo{, mo`e se na}i u i`i srpskog politi~-kog eksperimenta.

Efikasna proizvodwa poraza: Paralelno sa tim ide kalimerov{tina. Ne-dosledno i nedostojno igrawe sa asocijacijama na temu ugro`enosti i strada-wa ima metafori~nu potku u crtanom filmu. Pali kod dece, ali odrasli zna-ju da nije ba{ sve tako pojednostavqeno i takve stvari ih se naprosto ne ti~u.Upornim ponavqawem poruka iz crtanog filma, u srpskom politi~kom ekspe-rimentu se igra sa emocijama i lako prelazi granica dobrog ukusa. Proizvod-wa onih kojima metafora postaje jedina objektivna stvarnost posustaje, ali tra-je ve} godinama. Virtuelno postaje vera odraslih, a ne dece koja na to imaju pra-va. Efekat je, na`alost, jednak udru`ivawu de~je pameti i odraslog tela. To{to ta implementacija nezrelosti u tela bira~a daje sve mr{avije rezultateima svoje sporedne efekte. Eksperimentatori su prinu|eni, da bi odr`ali eks-periment, da izmene obrazovni i informativni sistem. Izabran je najdirekt-niji na~in: birokratizovawe Univerziteta sa ~inovni~kim profesorskim ka-drom i hara~ewe medija, a to onda mogu da podnesu samo oni mediji koji se iz-dr`avaju sredstvima ba{ tog ili nekog sli~nog hara~a.

Na drugoj strani je logi~an potpuni izostanak Kalimero efekta u svetuodraslih, pa je verovati da eksperiment nije ni eleo da ubedi dr`ave, dr`av-nike i zrelo javno mwewe Zapada u svoju interpretaciju nepravde, ve} se zado-voqio zablu|ivawem sopstvenih, ionako potro{wi namewenih podanika.

U sredi{tu eksperimenta su se na{li neprikladni Gargamel i nedoli~-ni Kalimero efekat. Po idejnoj strukturi realsocijalizma ro|en je jedinstve-ni Gargalimero efekat, poguban po proklamovane ciqeve, ali vrlo efikasanu proizvodwi istorijskih, nacionalnih, moralnih i emotivnih poraza. Ako jeto bio ciq srpskog politi~kog eksperimenta, onda je uspe{no ostvaren i si-

65

znata po tome {to podsti~e i plasira alegori~ne i krajwe uvredqive teksto-ve. Takav tekst je mogao da se objavi u listu “Danas”, a on glasi:

“Puks, kvazimodo nastao u ma{ti ukr{tawem paradajza i krompira, mo-gao bi biti simbol sovjetskog tragawa za perpetumobile principom opstanakna vlasti uprkos neispuwenih obe}awa, uprkos otu|ewu vladara od onih u ~i-je ime su se domogli vlasti i uprkos svakovrsnom poni`avawu naroda zarad vla-sti i u ime vlasti. Korisno i pod zemqom i nad zemqom, ne zahteva ni{ta, amnogo daje. ,,Puks” je ba{ sovjetski, vrlo materijalisti~ki, i nazvan kao skra-}enica sintagme ,,Put ka socijalizmu”.

Matrica koja je provocirala ovakvu ma{tu je, takore}i, i{~ezla. Napro-sto su vladari u ime naroda, koji vladaju potro{wom i zloupotrebom naroda,do`iveli istorijski poraz. Bolni proces prelaska iz kapitalizma u kapita-lizam preko socijalizma je, u Evropi, nazvan tranzicijom i zahvatio je, mawe-vi{e sve biv{e totalitarne re`ime biv{eg isto~nog bloka.

Zakasneli put na istok: Jugoslavija, i u okviru we Srbija, nije bila deoIsto~nog bloka i nije bez dilema i zadr{ki ubrajana u zemqe totalitarnogporetka. Bar ne dok je Isto~ni blok postojao. Srbija se zadesila na Istoku tekkada su ga svi ostali napustili, a prozvana je za totalitarizam kad je u Evro-pi skoro potpuno i{~ezao. Kop~a starog nestalog Istoka i Srbije i nestalihtotalitarnih re`ima i slobokratskog vladawa kod nas je na|ena, ne u konti-nuitetu te dve, geografski i vremenski izdvojene pojave, ve} u mentalitetu vla-sti i maniru vladawa. PUKS je simbol besmislenog napora, ali i optimizmanastalog, pre svega, na uspehu trajawa. Na{ slu~aj, nastao kao krasta na nesta-ju}em sovjetskom modelu vlasti, za sebe je prigrabio tako|e model dvojstva, sa-mo bi to bio model dvojnog moralnog {tita i izgovora, sadr`anog u istorij-skoj i svemirskoj pravdi na jednoj, i bahatoj uobraziqi mo}i, na drugoj strani.U srpskom politi~kom eksperimentu, ~iji je rezultat zakasneli ulazak u Is-to~ni blok, simboli nisu krompir i paradajz, ve} Kalimero i Gargamel. Jed-nom re~ju - ne tra`i se PUKS, ve} se igra Gargalimero.

Deci, naravno nije bilo te{ko da poveruju u razornu bahatu mo} Garaga-mela, niti im je bilo te{ko da se u`ive u nepravedna stradawa Kalimera. Do-sledno tome, ona Gargamela nisu volela, a Kalimera su volela. Da im je nekoponudio Gargalimera ne bi znala {ta da ~ine i najverovatnije bi zaboravilaprotuvu koja kuka i preti istovremeno.

Gargamel u politi~kim, me|udr`avnim i me|uetni~kim odnosima je te{kozamisliv, pa ako bi i postojao pre bi se pomislilo da je to Amerika sa svojomrealnom vojnom nadmo}i, nego neka mala zemqa na Balkanu. Demonstracija si-le, sa ili bez potrebe, u dru{tvu mnogo silnijih deluje neukusno i besmisleno,pri ~emu se mogu}i kre{endo nalazi negde izme|u ismejavawa i najurivawa. Na{gargamelizam sadr`an u pri~i o najsna`nijoj armiji i najjuna~kijoj tradicijirazbio se kao mehur od pene u sudaru sa realno{}u. Srpsko juna{tvo je posto-jalo i srpska armija je bila sna`na, ali kada je kontekst bio odbrana srpstva,a ne odbrana vlasti i vladarskih pozicija. U proteklih par godina uz porazeide i hiperinflacija pretwi, te je wihov efekat postao skoro zanemarqiv.

Junaci novih dr`ava: Zapravo jedini realni rezultat koji je slobokrati-ja postigla osionim odbijawem razgovora o svakom drugom interesu osim sop-stvenom, jeste da su se svi koji su imali iole snage sklonili od takvog Garga-64

U dvobroju od 20-21. juna 1998. godine objavqen je tekst sa nadnaslovom “OdOsme sednice do aktuelne kosovske krize” i naslovom “Decenija naopake po-litike”. Autor ovog teksta je bio potpredsednik Savezne vlade dok joj je na ~e-lu bio Milan Pani}. Utoliko sramno zvu~i svaka wegova napisana re~, koja umomentu direktnih pretwi silom, kao da govori da je budu}a intervencija putka izbavqewu. Ilija \uki} pi{e kao da je diktirao u CIA-i ili FBI-u. Ar-gumentacija zvani~nika koji su pokrenuli NATO suvi{e mnogo podse}a na ovukoju iznosi nekada{wi visoki dr`avni funkcioner, da bi ostalo prostora zasumwe i nedoumice. Taj tekst glasi: “Da li je mir ikad stanovao na Balkanu –to pitawe mo`e sebi postaviti i najozbiqniji istra`iva~ istorije modernogvremena na Balkanu. Postojali su samo kra}i ili du`i prekidi, predasi u oru-`anim sukobima, u ratovawima, u nasiqu najrazli~itijih strana, u nasilnomprekomponovawu granica i ina~e krhkih dr`ava i dr`avica od kojih su se ne-ke krvavo gasile tek {to bi nastale, u nasiqu etni~kog grupisawa (danas se tozove etni~ko ~i{}ewe). Mir je ovde oduvek bio nedovr{en.

Tako je i sa najnovijim ili posledwim, sa dejtonskim mirom za Bosnu i Her-cegovinu i Balkan. On je nedovr{en i nesavr{en. Izme|u ostalog i zato {to ni-je uklonio ratoborce, odnosno wihove vo|e, a nije obavezao izri~ito ni na miru Srbiji, pre svega na Kosovu. Dok Evropa i svet ula`u napore da ga stabilizu-ju i u~vrste, preko wega kao mesto, nad balkanskim meandrom nasiqa usmere Bo-snu i Hercegovinu ali i wihovo susedstvo na nivo civilizovane evropske demo-kratije, ve} smo na ivici novog rata, ve} smo u wegovom oru`anom predvorju.

Velika potra`wa patriotizma: Ovog puta to se sve doga|a na prostori-ma, na teritoriji dr`ave ~iji su se glavni ratoborac i mirotvorac i wegovaoligarhija do ju~e hvalili kako nisu u~estvovali u svim nedavnim balkanskimpostjugoslovenskim ratovima i kako su (,,u prkos svemu”) sa~uvali mir na ,,svo-joj” teritoriji, da su faktor mira i stabilnosti na Balkanu. Sad smo pred ra-tom u kome ne}e mo}i da se ne u~estvuje, a {to se ti~e mira – ve} smo u polu-ratnom stawu. Opet je velika potra`wa patriotizma, odbrane domovine i gra-nica; opet su svi protiv nas, opet smo sami protiv svih, opet jedini u pravu. Uop-{te, Srbija i wen lider su uglavnom u jednini. Nikako da prona|u mno`inu!Anahrone ideje o nacionalnim dr`avama kao terapija za sva dru{tvena zla iautoritarnom vladawu, o vo|ama, ovde imaju duboke korene i neiscrpnu mo} ob-navqawa. Mitovi umesto realisti~nog i kriti~kog mi{qewa, pro{lost u ma-gli mitova i predrasude umesto objektivnog i kriti~kog pogleda u sopstvenupro{lost radi budu}nosti i uklapawa u dominantne pozitivne tokove sopstve-nog okru`ewa, geopolitika umesto realpolitike, samo su izvrnuta ogledalavoqe za vladawem i `eqe za mo} vo|e i wegove oligarhije. Svet je pun najra-zli~itijih protivre~nosti i interesa ali i golim okom vidqivog civiliza-cijskog napretka. Mi, Srbija s Kosovom, srpska Jugoslavija, Srbi i Albanci– mi smo zajedno i pojedina~no anahronizmi Evrope i kao da ~inimo sve da toi ostanemo.

Gde se to nalaze, kakvu politiku vode zvani~na Srbija i wena Jugoslavi-ja? Za{to su i daqe (ili opet) pod sankcijama me|unarodne zajednice. Za{toovog puta niko u okru`ewu, u susedstvu – ~ak ni Gr~ka – ne pokazuje razumeva-we za politiku Slobodana Milo{evi}a. Kakve su nam, stvarno, me|unarodnepozicije. Za odgovor su dovoqni naslovi vesti ovih nedeqa i dana i wihovikqu~ni termini.

67

gurno je da }e biti ubele`en zlatnim slovima u neke istorije sada{wih sused-nih dr`ava, kao i istorije dr`ava koje se jo{ mogu stvarati u retortama zadu-`enih eksperimentatora”.

U broju od 19. juna 1998. godine pod naslovom “U o~ekivawu mandata za voj-nu intervenciju” i nadnaslovom “Govor nema~kog kancelara Helmuta Kola uBundestagu” objavqen je tekst u kome se najavquje “novo ubijawe na Kosovu iMetohiji”. Ultimatumi, pretwe i pritisci su teme o kojima izve{tava list“Danas”. One dobijaju prioritet, jer je listu “Danas” kao ~isto ameri~kom gla-silu dobro poznato {ta je vest koja mora da se plasira. Taj tekst glasi:

“U ju~era{wem govoru u Bundestagu, koji je najve}im delom bio posve}ensastanku na vrhu EU u Kardifu, nema~ki kancelar Helmut Kol ocenio je i raz-voj situacije na Kosovu. Prema wegovim re~ima, doga|aji na Kosovu pokazuju daEvropa mora biti efikasnija na poqu spoqne politike i politike bezbedno-sti. Kol je, tako|e, rekao da Nema~ka pozdravqa napore Velike Britanije da,kao predsedavaju}a u EU, obezbedi mandat Saveta bezbednosti OUN za vojnu in-tervenciju NATO na Kosovu. Povodom obe}awa koja je jugoslovenski predsed-nik Slobodan Milo{evi} dao u Moskvi, nema~ki kancelar je rekao: “Ne bez skep-se ~ekamo da obe}awa i ispuni”. Kol je, tako|e, rekao da je apsolutno neprihva-tqivo ukoliko je namera Milo{evi}a da na taj na~in samo poku{a da odugovla-~i sa ispuwavawem preuzetih obaveza. “Moramo ga ocewivati prema delima. Sva-kodnevni izve{taji o novom ubijawu apsolutno su nepodno{qivi”, rekao je Kol.

Istovremeno, Kol je ukazao da je Nema~ka posebno zainteresovana za re-{ewe krize na Kosovu, jer je ve} prihvatila tako veliki broj izbeglica (350hiqada) iz ratova koji su vo|eni na podru~ju biv{e Jugoslavije izme|u 1992.i 1995. godine. Kol je rekao da Nema~ka ne mo`e sama da snosi teret prihvataizbeglica i da bi druge evropske zemqe tako|e morale da, otvore vrata”.

Kol je ponovio i zahteve koji su postavqeni na sastanku na vrhu EU, ukqu-~uju}i i obustavqawe operacija protiv civila, povratak izbeglica i omogu-}avawe pristupa stranim posmatra~ima na Kosovo. “Ukoliko ti zahtevi ne bu-du ispuweni, spremni smo da preduzmemo niz akcija - akcija koje ukqu~uju i voj-nu intervenciju”, upozorio je nema~ki kancelar. Me|utim, on je jasno saop{tioda se Nema~ka ne zala`e za nezavisnost Kosova i dodao da je politi~ko re{e-we mogu}e samo na osnovama autonomnog statusa Kosova.

Ju~e se u minhenskom listu “Zidoj~e cajtung” oglasio i nema~ki ministarspoqnih poslova Klaus Kinkel.

Na pitawe nije li Milo{evi}u ostavqen otvorenim “sporedan izlaz” ti-me {to je re~eno da }e snage bezbednosti biti povu~ene samo u meri u kojoj pre-stanu teroristi~ke aktivnosti kosovskih Albanaca, ministar Kinkel je od-govorio: “Da, u tom pogledu sporazum je nezadovoqavaju}i. Ali, sada bi, prvo,{to pre trebalo sprovesti u praksi ono {to je obe}ano. Re~ je i o tome da ko-sovski Albanci prekinu sve nasilne akcije i da se obe strane uzdr`e od zao-{travawa situacije. Ne smemo sada raspravama pokvariti moskovski spora-zum. Moramo se koncentrisati na wegovo sprovo|ewe”.

Najzad, na pitawe {ta }e se dogoditi ako se nastave ubijawa i razarawasela, Klaus Kinkel je odgovorio: “Mi i daqe razmatramo mogu}nost vojnih ak-cija u ciqu pritiska na Beograd. Ostajemo odlu~ni u nameri da spre~imo dru-gu Bosnu”.66

kako je po~eo. Istina, te{ko da }e tamo biti zapadni ambasadori kao {to ni-su bili 1989. godine. Oni }e opet odsustvovati, ali mo`e biti NATO. Srbi iAlbanci su ,,osu|eni” od sveta, od Evrope i SAD, od Rusije da `ive zajedno uistoj ku}i. I daqe nema promena granica. Boqe je onda da povedu ozbiqne raz-govore o podeli prostorija unutar te ku}e nego da ih neki drugi Dejton useqa-va u entitetske. Mogu}e je, bivalo je to i ranije, da se Milo{evi} iz Moskvevrati sa obe}awima i obavezom pa i izgledima za mirno re{ewe krize. Da seopet oglasi kao mirotvorac. Ostaje pitawe ko }e mu i koliko verovati. [ar-garepe te{ko da }e biti. Politika i politi~ar koji svesno idu u samodestruk-ciju te{ko mogu ponovo postati uverqivi i postati nezaobilazni faktor mi-ra i stabilnosti. Treba}e ~itave vazduhoplovne divizije NATO da to osigu-raju. Upravo zbog toga, mo`e se smatrati da pona{awe, ~iwewe srpsko-jugoslo-venskog vrha u posledwih pola godine vi{e ne spadaju u oblast politike. Toje pre{lo u neke druge oblasti, u sociologiju ili psihologiju, na primer. Krivje – Kapor”.

U broju od 25. juna 1998. godine u rubrici “Pred rubikonom” objavqen jetekst Ivana Torova pod naslovom “Re~nik pomra~enog uma”. Kada i pisac po-digne glas i saop{ti da i Srbima treba po{tovati qudska prava, odmah usle-di o{tar tekst prepun uvreda i omalova`avawa. Moralne pridike dr`e samoodabrani novinari koji su poznati da uvek kritikuju sve {to asocira na srp-stvo. Tako se sputava stav jedne javne li~nosti i svima stavqa do znawa da toCIA ne dozvoqava. Taj tekst glasi:

“Za{to nam je ovako kako nam je? Tu dilemu verovatno ne}e nikad nijed-na nauka do kraja odgonetnuti, ma koliko se trudila. Naprosto, neki ovda{wifenomeni su i neobja{wivi i neuhvatqivi. Samo {to pomisli{ da si ne~e-mu u{ao u {tos, ono ti se izmigoqi, na~ini dar-mar i nastavi da ivi, nekadkao fenomen, naj~e{}e kao najobi~nija, primitivna - qudska mr`wa.

Elem, tek {to smo po~eli da se - posle Slovenije, Hrvatske i Bosne - po-lako treznimo, nai|e Kosovo i sve - Jovo nanovo. Opet nas neka “probu|ena svesti savest” podse}a na Lazarevu kletvu, opet se ~iste topovske cevi koje trebada zadovoqe umetni~ke i patriotske porive likova poput Kalaji}a, Kapora,Uli}a, Da~i}a, Dra{kovi}a... Samo vaqa odrediti novu poziciju, kao onu svo-jevremeno paqansku, sa koje je “slavni ruski poeta” Limonov svojevremeno sanesputanim sloveno-patriotskim zanosom pucao u sarajevske “muyahedine”.

U toj suludoj razdraganosti ili, pak, razularenosti, “rat je igra”, ista onakoju je, rekao kwi`evnik i slikar Momo Kapor dalekih pedesetih godina do-`ivqavao igraju}i se kauboja i Indijanaca. “Rat je”, ka`e on.

To je “prirodna pojava”, odnosno “dimenzija mira i tako je to Gospod smi-slio”. Majke, koje ovih dana pitaju za svoje sinove na Kosovu, ukoliko im je Sve-vi{wi merilo u wihovoj filozofiji ivota, morale bi da Kaporovu fasci-niranost ratom shvate kao ozbiqno upozorewe i da se okanu zablude kako je Go-spod mirotvorac. Pa ~ak i da su one zaista majke svojih sinova. Jer, ako se “pro-tiv rata bune `ene koje nemaju decu, razna udru`ewa i sifra`etkiwe”, ondase ovim buntovnim majkama ili privi|a da su nekad ra|ale, ili, u najboqem slu-~aju, “izigravaju petu kolonu”, kako sugeri{e slavni pisac “lakih komada”.

U svakom slu~aju, Kaporova finalna poruka da je “rat neophodan, s vreme-na na vreme, zbog opstanka”, mogla bi i danas poslu`iti kao idealan alibi za

69

,,Posledwa opomena Milo{evi}u” – ka`e dr`avni sekretar SAD Olbrajt;,,Nastavqeni sukobi na Kosovu – drama bez kraja” – naslov dnevnog izve{tajau {tampi; ,,Sve ve}i jaz izme|u Atine i Beograda” – izve{taj sa balkanske kon-ferencije; ,,svak pla}a svoje odluke” – ka`e gr~ki ministar jugoslovenskom nabalkanskoj konferenciji jer prvi odbija i pomisao da se usvoji deklaracija oKosovu: ,,Intervencija NATO ne brine [tambuka i Da~i}a” – ka`e, posle raz-govora s wim, direktor Me|unarodne helsin{ke konferencije; ,,Vojni mane-vri NATO u Makedoniji i Albaniji – u~estvuje 14 zemaqa”; ,,Ameri~ke sank-cije stupile na snagu”; ,,Vojna intervencija izvodqiva za nekoliko dana”;

Danas je Kosovska kriza paradigma, ali i vrhunac razorne politike kojase u zvani~noj Srbiji i iz we vodila jo{ od tzv. istorijske 8. sednice i poto-we gazimestanske proslave Kosovske bitke. To je cela jedna decenija li~ne po-litike, politike vo|ene od strane jednog ~oveka i wegovog najneposrednijegokru`ewa izraslog u vladaju}u oligarhiju, politika stvorena i vo|ena van imimo institucija, bez parlamentarne i dru{tvene kontrole. To je politikakoja je shva}ena kao ve{tina nadmetawa, ~ak kao ve{tina nametawa, zatvara-wa i samoizolacije, odbijawa, a zatim izvrdavawa, izvr{avawa preuzetih oba-veza – politika inata, cenkawa i politi~ke trgovine, politika zakasnelih iriskantnih poteza. Jednom re~ju politika svedena na taktiku osvajawa i o~u-vawa vlasti kao takve. Za tu politiku svaka liberalizacija, svako otvaraweprema svetu, vra}awe legalitetu i legitimitetu predstavqa protivotrov. Za-to je uvek u senci postignute nagodbe sa svetom, odnosno wegovim posrednici-ma, grozni~avo vra}ala sama sebi u nastojawu da se u~vrsti. U senci Dejtonaje izvr{ena kra|a glasova na lokalnim izborima, u seni pristanka na dijalogMilo{evi}–Rugova poku{an je obra~un sa proreformskim snagama u CrnojGori i zatezani {rafovi u samoj Srbiji. Zbog takve politike su Srbija i we-na Jugoslavija postali anahronizam u Evropi. Evropska civilizacijska kre-tawa teku mimo wih. Me|unarodni polo`aj takvog politi~kog fenomena, fe-nomena koji neprekidno generi{e samoizolaciju, probleme i krize nije vi{esamo ,,slo`en i te`ak”. Problemi koje proizvodi i stawe u kome se nalazi pre-staju da budu samo wegovo unutra{we pitawe. On sam po sebi objektivno po-staje problem svog u`eg i {ireg okru`ewa. Time postaje sve vi{e, i objektiv-no i subjektivno, neprihvatqiv, ~ak neodr`iv i za ,,svoju” zemqu i wene gra-|ane kao i za me|unarodni ambijent.

Genije razarawa zatvara krug: destrukcija na kraju ra|a samodestrukciju.Zar kosovska kriza ovo ne potvr|uje! Zar razvoj sa Republikom Srpskom to nepotvr|uje. A pobeda proreformskih snaga Crne Gore na vanrednim izborimaza Skup{tinu! Samo u Srbiji ,,pleme moje snom mrtvijem spava”: ostatak de-mokratske opozicije je van parlamenta (svojom voqom) i uz to je fragmanti-ran. Najnovija nastojawa da se okupi i formira demokratski front, tre}i ta-las – nek to zovu kako ho}e – predstavqa wihovu moralnu i politi~ku obave-zu pred svim onim {to je bilo ali, i pred svim onim {to }e tek do}i.

Milo{evi} ponovo na Gazimestanu: Bilo kako bilo, neki zakqu~ci se na-me}u sami. Pogre{no re{avawe kosovske krize, nasilno re{avawe, samo po-di`e cenu re{ewa jer do wega }e do}i a mo`e biti i doneto spoqa. Milo{e-vi} se vratio na Kosovo. Ovog puta ne da bi se uzdigao ve} da spre~i svoj mo-gu}i pad. Na Gazimestanu ga ovog puta Zapad ne}e ostaviti samog, ako nastavi68

u radikalizaciji, koja }e dovesti do spoqne intervencije. A onda }e svojim na-rodima re}i kako su spre~eni da ostvare prvobitne namere. U tom smislu, i akodo|e do intervencije NATO snaga, ona ne}e biti izvedena u ciqu ostvarewaalbanskih zahteva, smatra Tani}.

Za wega je sastanak Ri~arda Holbruka sa lokalnim liderima OVK dokazda su Amerikanci preuzeli obavezu da privedu Albance za pregovara~ki sto,dok sa Srbima istu stvar poku{avaju Rusi.

– Temeqna gre{ka srpske politike je u tome {to odbija dobre usluge me-|unarodne zajednice. Na taj na~in sami se~emo granu na kojoj sedimo, odnosno,po prvi put u istoriji moderne Srbije ignori{emo ~iwenicu da se va`ne od-luke donose na Zapadu. Srbija treba da se dogovori sa zapadnim silama o po-deli uticaja na Balkanu, {to je jedan od preduslova za re{ewe sada{we kri-ze, rekao je Tani}”.

U broju od 1. jula 1998. godine objavqen je tekst autora N. Briskog pod na-slovom “OVK ne mo`e biti samostalan partner”. Ovim tekstom se pripremana{a javnost da je oru`ana agresija neminovna ukoliko se dobrovoqno ne pri-hvate svi ultimatumi. Teroristi to vi{e nisu, ve} provereni borci za qudskaprava, a organi vlasti - oni koji sprovode teror. Tako CIA mewa stvarnost,ali i obi~no priprema javnost i slabi pomisao na otpor radi za{tite pravana ivot. O srpskim rtvama nema ni jedne re~i. List “Danas” je otvoren zaovakve najave, a ovaj tekst glasi:

“Rugova, ali moramo i druge ukqu~iti u pregovore – izjavio Klaus Kin-kel specijalno zaDanas. ,,Za Zapad vi{e ne postoji nijedan ubedqiv argumentda unapred iskqu~i Oslobodila~ku vojsku Kosova kao partnera u pregovori-ma. Ona je samo, istina ne lep i militantan, odgovor na dugotrajnu represiju,u toj oceni jednog od nema~kih komentatora mo`da je najboqe sa`et stav zapad-nih diplomatija, odnosno Evropske unije prema najnovijem razvoju situacijena Kosovu.

Posle prekju~era{weg sastanka EU u Luksemburgu, nema~ki ministar spoq-nih poslova Klaus Kinkel izjavio je: “Moramo da razgovaramo sa svima koji ima-ju mogu}nosti da zaustave nasiqe na Kosovu”. Me|utim, za Kinkela – kao i za do-ju~era{weg, odnosno novog predsedavaju}eg u EU – Robina Kuka i Volfganga Pe-tri~a, glavni partner u pregovorima ostaje Ibrahim Rugova. ,,Mi ne elimo daRugova padne, ali moramo i druge ukqu~iti u pregovore”, rekao je Kinkel”.

U broju od 1. jula 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Breg ide pre-ma Milo{evi}u” i nadnaslovom “Da li }e Srbi sa Kosova i Metohije do}i uBeograd i kona~no razgovarati sa predsednicima Srbije i SRJ”. Tako se na dru-gi na~in i sa druge strane podsti~e problem na Kosovu i Metohiji. Dok tero-risti uzimaju danak, politi~ari pritiskaju me|unarodne snage, ultimatumi-ma i pretwama se najavquje i oru`ana agresija, list “Danas” koristi prilikuda otvori temu i da se preko pojedinih Srbi sa Kosova i Metohije prika`e dasu svi protiv vlasti u Beogradu. Takvu poruku CIA stalno {aqe, ali ona do-bija na zna~aju kada je prenesu doma}i mediji i kada je iznesu oni koji imenomi prezimenom pripadaju srpskom narodu. List “Danas” je medij koji }e to naj-boqe da upakuje i prenese. Taj tekst glasi:

“Po{to se predsednici SRJ i Srbije, Slobodan Milo{evi} i Milan Mi-lutinovi}, nisu odazvali pozivu na razgovor, Srbi sa Kosova i Metohije, sa

71

one koji su opstanak i ~istotu svoje nacije i svoje vlasti uslovqavali uni{ta-vawem i progonom miliona Jevreja, Cigana, Srba, Hrvata, Jermena, muslima-na, Albanaca, Kurda, patwama onih kojima je, eto, Gospod, kao osvedo~eni rat-nik, oduzeo ono najdragocenije.

Vaqda }e se neko kona~no dosetiti da je zrelo da Srbija jednom dobije jed-nu pravu antologiju. Zbirku gluposti i idiotizama, re~nik pomra~enog uma.Da se bri`qivo pokupi sve ono {to se godinama unazad izlagalo i danas i pri-kazuje na ovda{wim nacionalisti~kim buvqadama”.

U broju od 30. juna 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Lideri pri-`eqkuju rat”, kao svojevrsni izve{taj sa pres kluba na temu “mo} i nemo} si-le na Kosovu”. Poenta teksta je da na{i po imenu i prezimenu napadnu zvani~-nu politiku i najave haos, jer se ne po{tuje ultimatum sa strane. Tako CIAkoristi svaki doga|aj da plasira vesti. Taj tekst je objavio list “Danas” da bidokazao da je na putu tendencija i pakosti koje su pripremqene za discipli-novawe Srba. Rasprava i ideje na sastanku su identi~ni kao da se vode u nekojod kancelarija CIA-e. Jednom u~esniku pres kluba je posve}en zna~ajan pro-stor u ovom tekstu, a razlog je verovatno tek danas svima dobro poznat, jer jeba{ taj Ratomir Tani} bio svedok na su|ewu u Ha{kom tribunalu. Ovaj tekstdokazuje da je taj svedok na vreme pripreman, a taj tekst glasi:

“Nivo terorizma je prevazi|en pre dva meseca i sada je na Kosovu u tokuoru`ani ustanak. U tom smislu, tvrdwa re`ima u Beogradu da se radi o tero-rizmu predstavqa apsolutnu glupost, rekao je vojni analiti~ar Qubodrag Sto-jadinovi} tokom ju~e odr`anog Pres kluba u Medija centru na temu “Mo} i ne-mo} sile na Kosovu”.

On je ocenio da srpski re`im do sada nije u~inio ni{ta racionalno ka-ko bi se re{ila kriza. Holbruk se susreo sa predstavnicima takozvane Oslo-bodila~ke vojske Kosova, ~ime je me|unarodna zajednica fakti~ki priznalaweno postojawe, smatra Stojadinovi}.

– OVK tako postepeno postaje sve legalnija, a na{a vojska sve vi{e gubilegitimitet jer nema dozvolu me|unarodne zajednice da interveni{e. A {tose ti~e nepromewivosti granica, setimo se slu~aja biv{e SFRJ, pa }e nam bi-ti jasno da tu pri~u mo`emo oka~iti ma~ku o rep. Na{ re`im je pokazao da jenemo}an u pogledu Kosova, pa ga svetske sile vi{e ne}e ni pitati za kona~nore{ewe. Pesimista sam zato {to smo Kosovo ve} izgubili, ka`e Stojadinovi}.

Bogdan Ivani{evi} iz Fonda za humanitarno pravo, saop{tio je novina-rima da su srpske snage u februaru ubile oko 80 civila u dreni~kom kraju.

– Zbog tih akcija srpskih snaga OVK je od marginalne organizacije pre-rasla u opasnu oru`anu silu. Da su dejstva na Kosovu ozbiqna svedo~i i ~iwe-nica da predstavnici Ha{kog tribunala tvrde da dole ima dosta posla za wih,kazao je Ivani{evi}.

Ratomir Tani}, savetnik predsednika Nove demokratije, rekao je kako suse na Kosovu sudarila dva naroda u poku{aju svakog da re{i svoje nacionalnopitawe. Albanci su posle raspada SFRJ postavili sebi za ciq otcepqewe, dokSrbi delimi~no re{ewe svog nacionalnog pitawa vide u nepovredivosti te-ritorije Savezne Republike Jugoslavije.

– Lideri na obe strane }e morati da odustanu od maksimalisti~kih zah-teva, za {ta im treba alibi. Nije nemogu}e da }e ga i jedni i drugi potra`iti70

stereotipa koji va`i za izve{tavawe lista “Danas” re~i koje su ovom tekstuposebno izdvojene navodnicima treba da skrenu pa`wu i zbune ~itaoce. Pre-nosi se razgovor i zabrinutost. Najavquje humanitarna katastrofa svih `i-teqa, zbog prekomerne upotrebe sile i sti~e utisak da nadle`ni organi pro-gawaju i Srbe. Ni jednom re~ju se ne navodi {ta je uzrok i protiv koga se pred-uzimaju operacije na terenu. Ta vrsta manipulacije je karakteristi~na za in-formacije koje poti~u od CIA-e. Ta vrsta pakovawa i plasirawa samo za CIA-u eqenih informacija, kao svojevrsna najava akcije “milosrdni an|eo”, do-lazi do izra`aja u ovom tekstu koji glasi:

,,Videli smo uni{tene i o{te}ene {kole, i bolnice koje su pretvoreneu policijske stanice, sela u kojima nema ivota osim pasa lutalica. Na hiqa-de Kosovara, Srba i Albanaca, spavaju pod vedrim nebom i nemaju ni{ta izu-zev ode}e koju su imali na sebi kada su be`ali iz svojih ku}a” rekao je ju~e ame-ri~ki ambasador za qudska prava Yon [atak, i zakqu~io da se situacija na Ka-sovu pribli`ava humanitarnoj katastrofi, da su po~iwene ozbiqne povredequdskih prava, i ratni zlo~ini, te da me|unarodna zajednica ne}e tolerisatitakvu situaciju.

Ambasador [atak se zajedno sa ameri~kim senatorom Bobom Dolom obra-tio novinarima posle trodnevnog boravka na Kosovu i neposredno posle ,,otvo-renih i prijatnih razgovora” koje su ju~e vodili sa predsednikom SRJ, Slobo-danom Milo{evi}em. U tim razgovorima bilo je izvesnih neslagawa oko si-tuacije na Kosovu, recimo oko ,,dimenzije problema”, ili oko broja izbegli-ca. S tim u vezi predsednik Milo{evi} je ameri~ke izaslanike uverio, kakoje rekao [atak, da }e se zalo`iti za ,,povratak ku}ama raseqenih i izbeglihlica” suo~enih sa pretwom zime. Preduslov re{ewa tog prioritetnog proble-ma u ovom trenutku je, prema Dolovom i [atakovom mi{qewu, da jugosloven-ske vlasti ,,povuku policijske i vojne snage”, da obustave granatirawa civila,te da se tako qudi oslobode straha i vrate svojim ku}ama”.

U broju od 1. oktobra 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Nema~-ka odvojila 14 aviona i 500 vojnika”. Odluka o vojnoj intervenciji je doneta, asve {to sledi je medijska i svaka druga vrsta pripreme. To je provereni stilrada obave{tajnih slu`bi, a posebno CIA-e, da mesecima pre brutalne akci-je najavquje. Naravno list “Danas” je uvek otvoren za ovakve i sli~ne, a uvekcrne najave. Zbog ovog i postoji list “Danas”, kao informativno glasilo CIA-e. O slobodnom i nezavisnom novinarstvu nema ni govora kada je u pitawu list“Danas”, jer smisao, sadr`ina i uvek prepoznatqiva boja lista otkriva pravupozadinu svih pisawa. Taj tekst glasi.

“Nema~ka }e staviti na raspolagawe Severnoatlanskom savezu 14 avionatipa ,,tornado” i oko 500 vojnika u slu~aju vojne intervencije na Kosovu, odlu-~eno je na ju~era{woj sednici vlade pod predsedni{tvom Helmuta Kola. Ogra-ni~ena vazdu{na operacija bi se sastojala iz vi{e faza sa ciqevima obusta-viti neprimerenu primenu nasiqa spre~iti humanitarnu katastrofu i podr-`ati politi~ko re{ewe krize.

Ministar odbrane Folker Rije rekao je da je od generalnog sekretara OUNKofi Anana ponovo zatra`io da se ubrza dono{ewe odluke o vojnoj interven-ciji. Rije smatra da je ,,krajwe vreme” da se i zvani~no zakqu~i da se predsed-nik Milo{evi} ne pridr`ava zahteva svetske organizacije u pogledu re{a-

73

zbora odr`anog u nedequ u manastiru Gra~anica, obojici su uputili ,,ultima-tum” da se najkasnije do danas izjasne o re{avawu kosovsko-metohijske krize.Od Milo{evi}a se jo{ tra`i da se u istom roku javno odrekne svog anga`ma-na u tome.

– Problem Kosova i Metohije nije pitawe Jugoslavije, ve} Srbije. Tra`i-mo da se time bave institucije u Srbiji - predsednik, Skup{tina, Vlada i dase okupe sve demokratske snage kako bismo zajedno tra`ili re{ewe. Da se u svebudu}e pregovore obavezno ukqu~e kosovsko-metohijski Srbi. Ukoliko dva pred-sednika ne ispune navedene zahteve, Srbi }e masovno do}i u Beograd da ispredPredsedni{tva Srbije i rezidencije predsednika SRJ potra`e odgovor, sto-ji, izme|u ostalog, u Saop{tewu sa Vidovdanskog zbora.

Po{to nekada{wi predsednik Srbije, a sada Jugoslavije, godinama una-zad “nema o~i da vidi, niti u{i da ~uje narod preko ~ije tragedije je do{ao navlast”, Srbi sa Kosova i Metohije sada nagove{tavaju da bi scenario ,,rasple-ta” mogao da ide i po onoj narodnoj: “Ako ne}e Muhamed bregu, onda }e breg do-}i Muhamedu”.

Srpske vlasti gotovo sva nastojawa Srba sa Kosova i Metohije da se pro-blem ovog dela Srbije re{i mirno, u dr`avnim institucijama i demokratskimdijalogom sa albanskom stranom, stvarawe srpske platforme za pregovore saAlbancima u vidu nacionalnog konsenzusa o pitawu Kosova i Metohije, re`imne zanima ba{ koliko ni razgovor sa tamo{wim Srbima.

Vlast je ignorisala gotovo sve pozive za mnogobrojne skupove (crkveno-narodne sabore, srpsko-srpske dijaloge, savetovawa) koje su u posledwih ~eti-ri godine u Pri{tini i Beogradu organizovali Srpski pokret otpora i Epar-hija ra{ko-prizrenska u nadi da }e se na}i miran izlaz iz krize. Nije pomo-gao ni poziv Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve, na ~elusa patrijarhom Pavlom, na razgovor o Kosovu i Metohiji. Za proteklih mesecdana doga|aji na Kosovu i Metohiji su do{li do usijawa, dok re`im, odbijaju-}i da ~uje glas kosovsko-metohijskih Srba, svesno dr`i tamo{wi narod veza-nih ruku.

Nedolazak Milo{evi}a i Milutinovi}a u manastir Gra~anicu za Vidov-dan, sude}i po Saop{tewu sa Vidovdanskog zbora, ovog puta pokrenu}e Srbesa Kosova i Metohije za Beograd. Da li }e im biti i dopu{teno da do|u u pre-stonicu, ostaje da se vidi. Mada im je Milo{evi} davno obe}ao da “niko ne smeda ih bije”, istina je da su “srpski pendrek” na “srpskim le|ima” ve} osetilistudenti u Pri{tini, slede}i sudbinu Beogra|ana.

– Mi }emo krenuti i raditi svoj posao, a dr`avni organi neka rade svoj.Ako do|e do upotrebe sile, mi }emo i to podneti. Tuku nas teroristi, pa mo-`e da nas bije i re`im. Wihov odnos prema nama je sli~an. Mi smo u ~equ-stima izme|u albanskog terorizma i aktuelnog re`ima u Srbiji i znamo sa-mo jedno - ne dolazimo da ru{imo dr`avu, ve} da izvr{imo demokratski pri-tisak na re`im i probudimo narod u Beogradu, obja{wava za “Danas” Mom-~ilo Trajkovi}. Prema wegovim re~ima, ta~an datum dolaska kosovsko-me-tohijskih Srba u Beograd bi}e utvr|en po~etkom jula, po povratku vladikeArtemija iz Berlina”.

U broju objavqenom 7. septembra 1998. godine objavqen je tekst novinaraSowe ]osi} pod naslovom “Kosovo na putu katastrofe”. Osim ve} izgra|enog72

Zlo~in bez kazne je kao besan pas bez lanca. Ako vi{e nema koga na kraju}e ujesti svog gazdu. Zato u takvu ku}u gosti nerado dolaze”.

U broju objavqenom 28. septembra 1998. godine objavqen je tekst nepotpi-sanog autora pod naslovom “Nemci i lososi”. Verovatno je osnovni ciq ovogteksta da uvredqivom i bezobraznom sadr`inom izazove reakciju i skrene pa-`wu da su Srbi predodre|eni da sami sebe mrze, a da druge koriste kao izgo-vor. Ovaj tekst se pojavio nakon {to je do{lo do gu{ewa {iptarskog terori-zma na Kosovu i Metohiji, obnove poru{enih objekata i smirivawa uslova i-vota. Ovim tekstom se plasira poruka mr`we prema svemu {to bi zna~ilo pra-vo na odbranu i samopomo}. Pore|ewa koja se iznose u tekstu su vrlo indika-tivna, jer imaju za ciq da poistovete odgovornost srpskog naroda sa provere-nim zlikovcima {irom sveta. Kada takvu vrstu informacije plasira uslov-no re~eno doma}a novina, onda je CIA zavr{ila vi{e od pola posla. Narav-no list “Danas” plasira ove informacije, a ovaj tekst glasi:

“Formalna logika i normativna etika behu nekad prezirane od strane ne-{to komplikovanijih i dekadentnijih misli koja su tra`ila slo`enija re{e-wa. Avaj, gde je formalna logika i gde je normativna etika. Me|utim, ono {toneko} nije bilo po ekstremno ,,marksisti~kim misliocima” koji nikada nisupro~itali, recimo, Marksove antropolo{ke eseje, a na prste bi se mogli iz-brojati oni koji su pro~itali Kapital, bila je svakako genetika.

Kad odjednom, kod predstavnika levice, dakle nastavqa~a i ponavqa~aMarksove misli sa kurseva evo genetike u neograni~enim koli~inama. Oni ustvari ka`u nema nikakve logike i nikakve etike. Postojimo samo mi koji smogenetski predodre|eni da radimo {ta ho}emo. Davno se nije moglo ~uti ne{totako rasisti~ko kao izjave da je nema~ki narod, ne nacisti, nego nema~ki na-rod u celini genetski predodre|en da istrebquje srpski narod koji je opet ge-netski predodre|en za, znamo {ta, ,,nebeski narod”.

Prvo su svi Slovenci bili cicije i pijandure, pa su svi Hrvati bili ge-netske usta{e, pa svi Bosanci genetski pokvareni, pa su se svi [iptari ,,raz-mno`avali”, pa je sve to po~elo da se igra u ,,praksi”, jo{ jedan omiqen Mark-sov pojam. Pa kada se nakupila silna odgovornost zastvorenu situaciju, u prak-si, mislim sa ~etiri miliona raseqenih qudi, onda je trebalo na}i odgovorekoji bi osloba|ali vladaju}e strukture, re`ime od odgovornosti. Onda su sejavile iracionalne teorije o ratnom, o antropolo{kom, o verskom, o zadatom,o genetskom. Dakle, na{i su narodi genetski mrzeli jedni druge i bilo je shod-no tome prirodno da se samo me|u sobom poubijaju u gra|anskim ratovima. Izverskih, nacionalnih, kulturnih i drugih razloga, kako niko ne bi dopao sudaHa{koga, formiranog ba{ u ~asu formirawa na{ih novih genetski ~istih dr-`ava. Ili privatnih, mafija{kih preduze}a koja su iz ,,nacionalnih razlo-ga” upropastili svoje nacije i etni~ki o~istili ,,one druge”.

Genetika je tako druga re~ za etni~ko ~i{}ewe, etni~ko ~i{}ewe posle-dica genetskih razloga, bez u~e{}a militarnih jedinica koje su izmislile pa-ramilitarne, opet da niko ne bi bio odgovoran, plus apsolutno “~ovekoqubi-va” propaganda.

To {to smo u~ili da je porodica osnovna dru{tvena }elija, to da je detetabula raza u koju i dru{tvo upisuje svoj slikopis, sve to je li{eno formal-ne logike i normativne etike.

75

vawa kosovskog problema. Istovremeno, ministar odbrane je odluku nema~kevlade ocenio kao upozorewe jugoslovenskom predsedniku. Milo{evi} ne bi tre-balo da misli da zbog izbora jedna od najva`nijih ~lanica NATO nije sposob-na da deluje i da, zahvaquju}i tome, mo`e da dobije na vremenu, rekao je Rije.

“Dosije iks” je naslov teksta autora Mihajla Kova~a. Ovaj tekst je obja-vqen u broju od 2. oktobra 1998. godine. Samo odabrani i od CIA-e dani zna-ju i pre bilo kog tribunala ko su ratni zlo~inci. Ovim tekstom se to saop{ta-va da su ratni zlo~inci svi oni koji ne slu{aju navodno me|unarodne snage. Dabi se tekst objavio u listu “danas” podrazumeva se da nije smela da postoji nijedna re~ koja bi asocirala da su sukobi nametnuti ba{ od strane tih me|una-rodnih snaga. Mihajlo Kova~ po prepoznatqivom stilu uvek i za sve pronala-zi krivce samo ovde. Tekst je prepun uvreda i omalova`avawa svega {to je srp-sko, a sve to samo sa vrednosnih pozicija CIA-e. Taj tekst glasi:

“Stvari najzad treba uprostiti, re~nik pojednostaviti, istinu ogoliti dokraja. Ono {to su nekada bili ^ile, Argentina i Bolivija, danas su Srbija,Bosna i Hrvatska – skloni{te za ratne zlo~ince. Jasno je da se sa ovom tvrd-wom ne}e slo`iti oni pravednici koji svu onu klanicu i danas vide kao nevi-no nadmetawe nacionalnih projekata u kome, Bo`e moj, kada se etni~ki ~istinema {ta da se pita! ujem kako ve} {krgu}u zubima svi oni koji zaborav nadzlo~inima ,,svojih” smatraju jednom od najve}ih nacionalnih vrlina, pogoto-vo {to je sve to ionako plod zlo~ina~ke, zapadne propagande.

Nema sumwe da su CNN i ostalo dru{tvo spremni na kojekakve propagand-ne psine. Ali, gospodo, {ta }emo sa ~etvrt miliona mrtvih mrtvaca i jo{ dvamiliona `ivih mrtvaca, prognanih, obesku}enih, raseqenih? Sve te kosti unedrima na{e biv{e domovine su stvarne, kao {to je stvaran pla~ pre`ive-le dece, izgubqeni pogled obe{~a{}enih ena i umornih staraca. Zvu~i pa-teti~no? Izvolite, probajte.

Ubice i wihovi nalogodavci postoje, ive u miru, me|usobno za{ti}enii svojevrsnoj zaveri }utawa. Tu i tamo, odigraju poneku sudsku lakrdiju, a onikoji tu igru ne razumeju zavr{e kao Lugar i wemu sli~na sabra}a u BiH i Hr-vatskoj. Siguran sam da vo|e u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu i wihove tu`be ima-ju boqu i kompletniju dokumentaciju, o ratnim zlo~inima, no {to }e je Tri-bunal u Hagu ikada imati, ali, avaj, ona je duboko zakopana poput opasnog nu-klearnog otpada. Sklopqen je |avolski sporazum o recipro~nom }utawu i za-boravu, vaqda i zbog mnogih biografskih podataka rasutih na putu od strate-gije do strati{ta. Koliko u takvom nepo~instvu odnosi mogu da budu topli isrda~ni, govore i vesti o idili~nim odnosima i me|usobnom razumevawu srp-sko-hrvatsko-muslimanskih zato~enika u ha{kom zatvoru. Pi{u zajedni~ka sa-op{tewa i na dobrom su putu da stvore i sindikat ratnih zlo~inaca.

Od ratnog zlo~inca ima samo jedan ve}i i stra{niji. To je wegovo prikri-vawe i za{tita po~inilaca. Upravo to rade na stotine politi~kih i pravni~-kih huqa koji su se, ne trepnuv{i, zakleli pred ustavima i zakonima ove tri,,demokratske” dr`ave da }e {tititi svoje gra|ane ma koje vere i nacije bili,te goniti one koji vr{e zlo~ine protiv ~oveka i ~ove~nosti. Na nesre}u, u to-me u`ivaju pre}utnu podr{ku ve}ine medija, intelektualaca i nacionalnihinstitucija. Ne retko, me|u wima je na delu ~udovi{na preporuka da je mili-ji sopstveni izrod nego dobar, ali tu| ~ovek.74

tama, ina~e, imao je jo{ predsednik Regan kad je jednu vrstu krstio imenom –,,~uvari mira”. Bilo je to ba{ u Orvelovoj 1984. godini.

Doga|a se tako da sa obe strane – jedni brane}i domovinu, a drugi civil-no stanovni{tvo – za svoje ciqeve, paradoksalno, biraju ba{ domovinu i ci-vile. Ne stradaju oni {to izdaju nare|ewa i zovu uz ratne domovinske pokli-ke, iako oni spoqa prete ba{ ,,wima”. Tako je uvek bilo i tako }e i biti, pa ,,oniili on” postaju neka vrsta nedodirqivih oko kojih je dobro grupisati se. Izinata, iz straha, iz besa. ak i revolta koji ose}aju drugi nimalo krivi za sve{to se doga|alo posledwih desetak godina, mada sada mogu postati najlak{e`rtve. Ovi posledwi, uz to, naj~e{}e gledaju u Irak. Kako on oja~ava. Javnomwewe – otrovano do besvesti propagandom, ali i ,,juna~kim juri{ima” OVK– biva uz to dovedeno u nedoumicu: gde je stvarno veliki rat. Jedni ka`u pre-ko Atlantika, definitivno. Drugi – tu je i stalno nas gleda”.

Gordana Logar, dopisnik dnevnog lista “Danas” iz Va{ingtona je ime ko-je bi, ukoliko bismo nabrajali autore onih tekstova koji su se, najbla`e re~e-no, ogre{ili o Srbe i srpstvo bilo me}u onima koji se naj~e{}e pomiwu, ilibi sa Ivanom Torovim delila prvo mesto po osudama svega {to je vezano za po-jam nacionalnog u Srbiji. Istovremeno za sve one koji su nas bombardovali padanas, nekoliko godina kasnije, zbog toga stradaju i pred{kolska deca (od ma-lignih oboqewa i posledica stresa), ima dovoqno re~i opravdawa za ono {tosu uradili. Koje to pravo ka`e da se mogu bacati bombe na jedan narod, srpski,jer politika predsednika dr`ave ne odgovara interesima SAD na Balkanu? Naovo pitawe list “Danas” nikada nije dao ni jedan odgovor, osim manipulaci-je da je rtva kriva {to je navodno isprovocirala silnika.

List “Danas” je prepoznatqiv po tome {to jedini tako o~igledno poznajeneko takvo pravo koje opravdava gori zlo~in od onoga za koje se optu`uju Srbi.

Nacionalni konsenzus u ameri~kom senatu u kojem su u pogledu opravdano-sti bombardovawa Jugoslavije i demokrate i republikanci na{li zajedni~kijezik dali su ideju Gordani Logar i listu “Danas” da preporu~e specijalni re-cept i ~itaocima u Srbiji. U broju od 01. novembra 1999. godine objavqen je tekstpod naslovom “Paqba za novi milenijum”, u kojem se opisuje politi~ka svako-dnevica u SAD i najavquju novi sukobi. Kao da nema mesta odmoru, ve} pre sve-ga razvoju modernog naoru`awa koje bi se upotrebilo prema neposlu{nim. Ta-ko CIA obi~no na prvi pogled neutralnim tekstovima potvr|uje ono {to jepostigla i podse}a da je uvek prisutna i da samo posmatra. Taj tekst glasi:

“Rat i rtve u e~eniji, atentat u Jermeniji, vojni udar u Pakistanu, pro-du`etak nesre}e na Bliskom istoku i krajwe nestabilan Balkan koji vi{e ni-ko ni ovde ne izbegava da nazove starim nesre}nim imenom – bure baruta, sva-kodnevne rtve na Kosovu i ovda{wa opsednutost mogu}no{}u da razni tero-risti, uz pomo} biolo{kog ili nekog drugog oru ja ugroze ivote nedu`nogstanovni{tva ba{ kao {to se de{avalo ili de{ava na svim ovim ve} vru}imi svakodnevno pomiwanim mestima su trenutna politi~ka slika kojoj je veo-ma te{ko dodati malo svetlih boja. Uprkos izvanrednim usponima u ameri~-koj ekonomiji, {arolikom prazniku Ve{tica (31. oktobra) i ve} prvim svetle-}im telima po robnim ku}ama i ulicama gde se sme{i rumeni Bo`i} Bata. Vi-delo se to i po debati u Kongresu oko buyeta, ali i u predsedni~koj kampawikoja }e se voditi, zahuktavati i mewati jo{ punu godinu dana.

77

Sada su Nemci ti koji kao lososi putuju da se omreste ba{ u na{im voda-ma. Genetski.

Nacisti~ka propaganda izme|u tridesete i ~etrdesete bila bi odu{evqe-wa kako se tako uspe{no zapatila ba{ na Balkanu. Dakle, Jevreji su bili svi-we, ni`i narod, narod za koncentracione logore, a slovenski narodi su bili|ubre koje }e na|ubriti wive, a tako|e su bili i za koncentracione logore,plus Cigani, jer je to sve tako genetski.

Shodno tome ne nacisti, nego su Nemci dawu i no}u sawali i sawaju kakoda pobiju Srbe, kao {to su Hrvati u celini, a ne usta{e genocidni, kao {tosu muslimani kao entitet, ili [iptari kao entitet, tako dolazi do etni~kog~i{}ewa i rata protiv civila.

Pa su i svi Srbi ti koji koqu i ubijaju dawu i no}u, nema ,,vojske Republi-ke Srpske”, ili su svi Srbi o~istili sve muslimane u Srebrenici. Nisu Sr-bi, nisu Nemci, to nije genetika, nego politika, za koju se snosi istorijska od-govornost, kad-tad. Kad-tad odgovara se za teoriju i praksu upotrebe genetikekao {irewe rasne, verske i nacionalne mr`we”.

U broju od 28. septembra 1998. godine objavqen je tekst Gordane Logar, do-pisnika lista “Danas” pod naslovom “Ja~awe predsednika”. Orvel kao simbolbezna|a i bezperspektivnosti ivota je iskori{}en za neumesna i podmuklapore|ewa. Nema ni jedne ~iwenice osim najave otvorenih pretwi i bombar-dovawa. I ovim tekstom se priprema javno mwewe i ujedno sugeri{e da je bez-vredno da se pru`a bilo koji otpor svetskim mo}nicima. Ovaj tekst vi{e li-~i na tekstove koji se objavquju u SAD ili Nema~koj i drugim zemqama kojesu odlu~ile da bombarduju, nezavisno od toga da li postoji i da li je bila hu-manitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji. Tako CIA priprema svoju jav-nost, a list “Danas” na{u. Taj tekst glasi:

“Po cenu trivijalne asocijacije, jer ni vreme ne oskudeva trivijalno{}u,mora se re}i da je kona~no i sigurno – Orvel me|u nama. Ne samo kroz novogo-vor. U smislu rat je mir i obrnuto {to je, ina~e, Dobrica ]osi} ve} nadgra-dio onim ,,da Srbi gube u miru, a dobijaju u ratu”, mada bi se to sada, ako nijeranije, moglo istinski dovesti u pitawe posle Bosne i Hrvatske.

Orvel je ovde – na delu. I, kako stvari stoje ne}e se brzo iseliti. Ne}eto dozvoliti ni gostoprimqivi doma}ini, ali ni oni drugi kojima se mo`e.Primera ili boqe re}i dokaza ima na pretek. Kod ku}e se narodu poru~uje izdr`avnih institucija, ali i onih najvi{ih u strana~koj koaliciji – da je sta-we na Kosovu stabilizovano i da je pitawe trenutka kad }e otpo~eti periodizgradwe i obnove. Nije obja{weno za{to je to neophodno kad, sude}i po zva-ni~nim dokumentima, razarawa i nije ba{ bilo. Za teroriste se ka`e da susabijeni u }orsokak, uni{teni, naro~ito u tre}oj ofanzivi, na planini i-~evica. Ostaje onda nepoznat uzrok pogibije ~ak sedmorice policajaca u jed-nom danu.

Spoqa stvari stoje sli~no. Savet bezbednosti, a naro~ito NATO – da biza{titili nedu`ne civile i spre~ili humanitarnu katastrofu – spremni suda se oglase oru jem, ako je potrebno, i severnije od Kosova. Avijacija je, do-du{e, jo{ od Drugog svetskog rata imala i humanitarnu ulogu ponovqenu u Bo-sni: unesre}enima su stizali paketi hrane i lekova, bacani iz vazduha. Sada iz-gleda da bi rakete mogle da zamene taj dragoceni tovar. Sli~nu ideju o rake-76

nu” rupu – ne poma`e – tamo je propast ve} stigla makar se proro~ice na kra-ju i obrukale predvi|aju}i ukupnu svetsku katastrofu, onu kad svi jednostav-no – nestanu. Zasad izgleda da }e nestati samo – poneko i ponegde, gde su stva-ri ve} krenule tim pravcem.

O susretu ameri~kog dr`avnog sekretara sa liderima Saveza za promene,kojima je pobeda nad Milo{evi}em ultimativno definisana kao cena za ski-dawe sankcija, izve{tava list “Danas” u broju od 9. novembra 1999. godine u tek-stu pod naslovom “Bro{ gospo|e Olbrajt”. Pri~a o bro{u kao izraz po{to-vawa sagovornika kojima }e da se pomogne da preuzmu vlast u Srbiji. O tomemo`e nakon bombardovawa sasvim otvoreno da se pi{e, jer su sankcije i da-qe tema koja mami posebno interesovawe javnosti u Saveznoj Republici Jugo-slaviji, a nikome nije jasno za{to su i daqe na snazi, pogotovo kada su Ameri-kanci gotovo u celosti ostvarili zacrtane ciqeve na Balkanu. Pitawe sank-cija se izvla~i kao glavna tema razgovora predstavnika Saveza za promene, dabi se prikrilo da je susret bio organizovan da bi amerikanci izdali posebnenaloge kako da se obori re`im u Srbiji. Metode CIA-e sledi i list “Danas”u ovom tekstu, koji glasi:

“Dr`avni sekretar SAD Medlin Olbrajt pojavquju}i se sa prvacima Sa-veza za promene pro{le nedeqe u Stejt dipartmentu, nosila je na reveru tam-nog, sve~anog kostima – efektni okrugli biserni bro{. Samo pre nekolikomeseci na jednoj dizajnerskoj izlo`bi bro{eva u Wujorku dr Olbrajt – kakoje od nedavno titulira Wujork tajms posle izjave ovom listu da nema ni{ta pro-tiv da se upotrebqava akademska odrednica koju je davno dobila – objasnila jeda za politi~ke susrete bri`qivo bira bro{eve kao svojevrsni simbol. Jed-nom prilikom na Bliskom istoku je, na primer, wen rever krasio lepo obli-kovan golub, vaqda u znak – mira.

Biserni krug i bri`qivo odabrani kostim, dopuwen bisernom ogrlicomne samo {to je odudarao od poznatog imiya gospo|e Olbrajt, ve} je nosio i sim-boli~nu poruku koja bi se mogla protuma~iti kao izraz po{tovawa za sagovor-nike, ali i za wihove istomi{qenike u Beogradu koji su za prevremene i slo-bodne i po{tene izbore u Srbiji. I, bez preterivawa, mo`e se re}i da je to za-pravo i jedino {to se stvarno dogodilo. Obe}awe o ukidawu sankcija pod is-kazanim uslovima te{ko bi se moglo shvatiti kao obrt u ameri~koj politiciprema Srbiji, pogotovo {to je ostalo nejasno da li bi doprema goriva i otva-rawe internacionalnog avio–saobra}aja bila i obaveza Va{ingtona.

Na na~in kako je to re~eno, pre bi se moglo protuma~iti kao izvesna po-pustqivost prema evropskim saveznicima me|u kojima zaista ima prili~noupornih (kao ministar Jo{ka Fi{er koji je istog dana bio ovde i izjavio dato sa sankcijama i sve ostalo “malo ovde – malo tamo” zapravo je sasvim nedo-voqno, da ne bi rekao – ni{ta) da se politika sankcija druk~ije defini{e. Akoni zbog ~ega drugog, ono {to i sami ose}aju pritiske osiroma{enih balkan-skih zemaqa i blokiranog Dunava, a i srpska opozicija – ujediwena ili razje-diwena stalno govori po svetu da privredni embargo u~vr{}uje vlast i osi-roma{uje narod. Bio je, dakle, to jedan va{ingtonski takti~ki potez, ni ma-we ni vi{e od toga. Omek{avawe saveznika u odre|enim trenucima svakakoje dobrodo{lo, pogotovo ako je re~eno na na~in da ga svako od wih mo`e pro-tuma~iti – po voqi.

79

Vi{e nego ikad, mada je to te{ko zamisliti, predsednik Klinton se ob-ru{io na republikance u Kongresu koji nisu pre desetak dana izglasali zakono zabrani nuklearnih proba i {to je jo{ gore – nisu spremni da ni{ta ozbiq-no u~ine sve dok novi stanovnik Bele ku}e ne bude izabran. Odgovor republi-kanaca nije bio ni{ta ne`niji, sa izri~itim naglaskom da “ova administra-cija nema {ta da zameri sada{woj republikanskoj ve}ini, jer je predsednikKlinton vodio ~etiri rata dosad i svaki put kad je do{ao u Kongres, bilo uSenat ili Predstavni~ki dom, za to je dobio – podr{ku”.

Odbrana je re~ koja ~ak ni u buyetskoj debati ne deli demokrate i repu-blikance po e{}oj liniji neslagawa. Mada bi se, kao uostalom i gotovo u svimzemqama sveta, “odbrana” mogla nazvati u ovom vremenu vru}ih ratovawa po-sle zavr{enog hladnog, ~istim eufemizmom. Svako od ne~eg po~iwe da stra-huje i ispada da je najsigurnije vreme, bar {to se ratnih sukoba ti~e za koje sene zna u kojem ~asu i gde }e kao vulkan izbiti, bilo ono “hladno”, kad su moglida se bore samo Rusi i Amerikanci, ali pred saznawem da bi uni{tili svojimnuklearnim oru jem i “okolinu” – uspe{no ga izbegli.

Sr~ano i odlu~no – prekrajaju}i ina~e teme o socijalnom osigurawu, penzi-jama medicinskoj za{titi i obrazovawu – i demokratski i republikanski kandi-dati za predsednika SAD bore se za boqu borbenu pripremqenost “na{ih hra-brih momaka i devojaka u vojsci”, za boqe oru je, za razvoj tehnologije koja }e on-da naravno dobro poslu`iti i u civilne svrhe. Po tome nema razlike ni kod za-sad vode}ih predsedni~kih kandidata demokrate Ala Gora i republikanca YoryaBu{a, s tim {to je ovaj drugi ve} sakupio za kampawu vi{e od 50 miliona dola-ra {to je nezabele`eno u dosada{woj istoriji predsedni~ke kampawe. Kako naberzi vrtoglavo rastu akcije najve}ih tehnolo{ki razvijenih kompanija za kojestru~waci tvrde da se najve}i progres u nauci posti`e ba{ zahvaquju}i novimoru jima (“za odbranu”) nije te{ko odgonetnuti i ko su najboqi donatori.

Na taj na~in, kad se stvari malo razgrnu – sve kritike republikanaca zbogNATO bombardovawa “na Balkanu” su bile samo inat demokratskom predsed-niku, ni mawe ni vi{e od toga.

Zato je danas sigurno samo to da Rusi i Amerikanci ne}e zaratiti, da Ki-nezi ma koliko bili dobro naoru`ani jo{ vredno rade u sopstvenu korist naekonomskom prosperitetu, ukqu~uju}i i oru je (zbog napretka nauke) i da }ebiti jo{ mnogo “malih sukoba” gde }e ginuti civili. I jo{ ne{to – tamo gdesu se ne~ije trupe ukotvile, bilo oko Kavkaza ili Balkana nameravaju da osta-nu bar jo{ celu prvu dekadu nadolaze}eg milenijuma.

Ako u svemu postoji i ne{to “relaksiraju}e” svakako je opsednutost viru-sima i “biologijom”. Dok se na Balkanu pretpostavqa da su sa bombama do{lei neke nove “`ive vrste” koje uni{tavaju plodna poqa, naru{avaju klimu i {i-re bolesti i Amerikanci imaju svoga kowa za trku. Virus “najl” koji prenoseptice na komarce, a oni na qude (umrlih ve} ima u Wujorku), a ptice su stiglei u blizinu Va{ingtona (u dr`avu Merilend), kako se sumwa poti~e iz nekeneprijateqske zemqe i ~isto je biolo{ko oru je!!!

U takvoj atmosferi mogu se naslutiti samo neke poruke za politi~are udrugim dr`avama sveta: ako nisi Rus ili Amerikanac gledaj da za svoju naci-ju obezbedi{ ne{to sre}e ra~unaju}i sa obe ove strane ili poveruj da }e se svesre}no zavr{iti proro~anstvima o – propasti sveta! Zakopavawe u “za{tit-78

~una kriminalaca zbog neispla}enih ra~una. U sli~nim, brojnim, scenama, ~e-sto su pravqena i pore|ewa sa iznenadnim ubistvima me|u novonastalom ma-fijom, povezanom ~esto sa dr`avnim poslovima i {vercom, u zemqama Isto~-ne Evrope, posebno u Rusiji. Ovog puta niko se toga ne se}a niti pomiwe. Re~obra~un se, uglavnom, ne upotrebqava, ali visoko mesto zauzima termin – aten-tat. Od CNN se masovno pozajmquje Arkanov intervju za vreme NATO napa-da na Jugoslaviju, gde ka`e “vojnik sam i ne predajem se, ali sam pre svega pa-triota” koji, dakle, voli svoju zemqu i narod i samim tim je spreman – po ov-da{wim shvatawima – da u~ini ono {to je dobro za zemqu i narod i iskupi gre-he otkrivawem istine.

Ako su izostala pore|ewa sa mafija{kim obra~unima, nisu izostala jed-na druga. Sa Radovanom Karayi}em i Ratkom Mladi}em koji su, kako se da za-kqu~iti, osim {to su tako|e osumwi~eni za ratne zlo~ine najgore vrste ta-ko|e i izvr{ioci i komandanti i – svedoci. Ta~no pre mesec dana, a sada se nato ovde svi podse}aju, Amerikanci su o{tro zamerili francuskim snagama Sfo-ra da su ne`ni prema mogu}nim zlo~incima na teritoriji Bosne pod wihovomkomandom i da ~ak ponekad ne samo {to okre}u glavu kad ovi prolaze, ve} sawima popiju i poneko pi}e ili ih ~ak i otprate do granice da pre|u u Srbijugde je “nebo za wih bar dosad bilo sigurno”. Francuzi su se, dakako, `estokonaqutili i podsetili da su ba{ oni zaslu`ni za poku{aj hap{ewa Dragana Ga-govi}a, biv{eg {efa policije u biv{oj Fo~i i da je ~ista slu~ajnost {to jeovaj osumwi~eni od Ha{kog tribunala tom prilikom bio ubijen.

Pri tome su sa indignacijom odbili tvrdwu ovda{we predsednice Koali-cije za me|unarodnu pravdu gospo|e Nine Beng Jensen da po pravilu Francuzikad ve} moraju da hapse osumwi~ene onda izgleda da radije ubijaju svedoke. Iliih, ka`e, prebacuju preko Drine u Srbiju gde “komandant Mladi} ba{ ~esto bo-ravi”. Ova vrsta prepucavawa izme|u Evropqana (izuzimaju}i Britance) i Ame-rikanaca – koja nije ba{ retka pojava – svakako bi se zavr{ila na tome da se ni-je pojavio advokat iz Milvokija Nikola Kosti}, Amerikanac srpskog poreklai zastupnik Dragana Gagovi}a da posvedo~i kako je u ime svog klijenta prego-varao sa Hagom o predaji, {to se sada ovde tuma~i i o svedo~ewu”.

Nakon {to su dosmanlije nasiqem i paqewem javnih objekata preuzelevlast, list “Danas” je promenio teme interesovawa. Sada se o novoj nazovi de-mokratskoj vlasti sasvim drugo pi{e. Daje im se podr{ka, pronalazi razume-vawe za te{ko}e, ali istovremeno ~itaoci podse}aju da treba i daqe i vi{eda mrze one koji su smeweni. U broju od 12. novembra 2000. godine je objavqentekst pod naslovom “Dinar za izvoz”. Pored blage kritike pronalazi se oprav-dawe, a list “Danas” po~iwe i da objavquje analiti~ki zrelije tekstove. Na-ravno, ta doza analitike je podr{ka dosmanlijskoj vlasti, za razliku od pret-hodne prema kojoj su bile usmerene otrovne strele lista “Danas”. Takav je i me-tod CIA-e da svoje izabranike {titi dok ne zavr{e najprqavije poslove. Tajtekst glasi:

“Tvrdwe da je dinar precewen i da to destimuli{e izvoz ~ule su se uvekkada je u kratkotrajnim periodima jugoslovenska doma}a valuta bila stabil-na. Nije, dakle, nikakvo ~udo {to se takva tvrdwa ponavqa i danas, a razlikaje jedino u tome {to je predsednik Programskog saveta Centra za liberalno–de-mokratske studije (CLSD) i saradnik beogradskog Ekonomskog instituta Bo-

81

Drugi razlog za taktizirawe je tragi~ni kosovski haos o ~emu se ovde ne-rado javno govori, iako je predsednik Klinton pre par dana na jedno usputnopitawe novinara rekao da se politika prema Kosovu mora revidirati, ali usmislu – jo{ jednom dobro prostudirati, a ne neminovno i promeniti.

[to se ti~e novih uslova – prevremeni, slobodni i po{teni izbori kojipretpostavqaju i strane posmatra~e – po te`ini zahteva svakako je u istoj rav-ni kao prethodni stav Va{ingtona: promena re`ima u Beogradu, a naro~ito pred-sednika SRJ, pa sankcija ne}e biti. Po logici stvari i vladawa prevremeneizbore bi trebalo da raspi{u vlasti i jo{ da pozovu OEBS(!) kao verifika-tore izbornog po{tewa kako je to svojevremeno u~iweno u Crnoj Gori.

Uprkos tome, oni koji su ovde bili mogu da budu zadovoqni, kao i oni ko-ji su izostali, jer simboli~na najava iz Stejt dipartmenta ima jasnu odredni-cu: zasad ne}emo vi{e napadati i stalno kritikovati opoziciju onako kako smoto ~inili dosad. [to je, pri tom, upotrebqen opis srpske opozicije kao “uje-diwene” ne bi trebalo prihvatati verovatno kao lo{u procenu stawa ne te-renu – kona~no Va{ington se i sam, ba{ kao i kod svojih saveznika, ukqu~uju-}i i Izrael ne sre}e sa opozicionarima koji mar{iraju pod jednom “bratskom”zastavom – ve} postignute saglasnosti ili bar sveop{teg uverewa da su pre-vremeni izbori neminovni i da se gubitnik unapred zna.

Zato op{te uzbu|ewe i buka koja se digla na svim beogradskim zaintere-sovanim stranama ne izgleda u dovoqnom balansu sa va{ingtonskim navodnimobrtom, iako je ta~no da se mo`e ra~unati na ne{to evropske trgovine “gre-jawa za demokratiju” protiv ~ega ne bi trebalo da bude zvani~no niko poslesvih zakletvi da se sve radi za dobrobit srpskog naroda spremnog na `rtve ivelike pobede u ratu i obnovi”.

U broju od 17. januara 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Patri-ota ili svedok”. To je svojevrsni izve{taj iz Amerike o reakcijama povodomubistva Arkana. Ubistvo je povod da se proguraju i drugi komentari i sve srp-sko po ko zna koji put na stranicama lista “Danas” predstavi u negativnom kon-tekstu. Negativni kontekst je ure|iva~ka politika lista “Danas”, te se zatoi sporedna tema koristi za uvrede i omalova`avawe. Ovim tekstom se podsti-~e mr`wa prema svemu {to je srpsko, ba{ kao {to to isto radi i CIA. Tajtekst glasi:

“Arkanovo ubistvo je i ovde udarna vest, a zbog vremenske razlike ve} sui prva pore|ewa i analize dobile prominentno mesto u medijima. Zvani~ni-ci su, prirodno {krtiji, ali u wihovim izjavama kao i u medijskim storijamaima ne~eg pomalo bizarnog i ne~eg – moglo bi se re}i ~ak i neo~ekivanog {tose name}e kao zakqu~ak ili sugerira me|u redovima.

Bizarno je svakako to {to se uglavnom izra`ava aqewe zbog smrti ~o-veka koga je upravo ovaj svet ovde osumwi~io za najgore ratne zlo~ine. Zvani~-no se ka`e da je tako ostao neispuwen dug prema Arkanovim rtvama u Bosni,Hrvatskoj, a mo`da i na Kosovu. Nezvani~no se govori i pi{e da je to smrt kqu~-nog svedoka, “koji je mnogo znao i postao krajwe opasan za sve one koji su dosadzvani~no osumwi~eni od Tribunala UN iz Haga, pa ga je shodno tome trebaloukloniti”.

Za razliku od svih ranijih iznenadnih smrti na beogradskom asfaltu, ovoje jedina koja se ne povezuje sa poslovima mafije i ne stavqa u kontekst obra-80

sta “Danas” serijom tekstova bio predstavqen da je narodni heroj. Dakle, osno-va ure|iva~ke politike lista “Danas” je ista kao i CIA-e. Ovaj tekst glasi:

Za novinarski zakqu~ak bi svakako bilo nedopustivo tvrditi da se pro-tekle nedeqe ovde “dogodio presedan u redovima Dr`avne bezbednosti”, po{to}e to boqe znati vojni stru~waci, a naro~ito istori~ari. Ipak, te{ko je pri-setiti se i jednog slu~aja u nekoj zemqi u ovim modernim vremenima da je ne-ko iz redova i najelitnijih – naro~ito wih – policijskih ili vojnih redova iza-{ao u javnost, tek tako da bi optu`io jednu Vladu (Srbije), odnosno wenog mi-nistra za protivustavno(!) delovawe, kao {to je to uradio jedan major iz Jedi-nica za specijalne operacije Resora dr`avne bezbednosti nazvanog “crvene be-retke” u centru “Stolc” u Kuli. Povod hap{ewe bra}e Banovi} i wihovo is-poru~ivawe Ha{kom tribunalu.

Dosad se uglavnom u svim pristojnim dru{tvima gde nije vladala ni voj-na niti bilo koja druga hunta ili “civilna” diktatura smatralo da je to stvarpravnika, odre|enih institucija, a u demokratskim sredinama u najmawu rukuparlamenta. Policija i vojska – osim ako nisu bili spremni na pu~ s nekim ge-neralima ili narednicima – slu{ali su naredbe i uputstva legalno i demo-kratski izabranih vlasti kojima su bili odgovorni bez obzira na ideolo{kuopredeqenost koja je u demokratiji mogla da bude samo malo vi{e levo ili de-sno ili centar. I vojska i policija morali su da budu dakle potpuno politi~-ki neobojeni. Ovakav wihov polo`aj je imao i ima sva `iva opravdawa u ~i-wenici da su tu da slu`e gra|anima, narodu ako je tako razumqivije, preko na-rodnih izabranika na slobodnim izborima.

^ak i ako je dolazilo bilo gde do sukoba vojnih, policijskih ili civil-nih vlasti stvari su se re{avale me|u wima izvan o~iju javnosti, jer svaka jav-na rasprava ove vrste upozoravala je gra|ane da je ne{to nestabilno, a mo`dai trulo u dr`avi i da se ne mogu ose}ati ni bezbednim, ni sigurnim, a naro~i-to ne i savr{eno mirnim i sre}nim. Iz jednostavnog razloga {to je svaka jav-na rasprava ove vrste mogla da zna~i i zauzimawe strana i ne~iji, u po~etkuskriveni, poziv na pobunu koji ne deluje ni malo umiruju}e kad jedna strana imaoru je, pa mo`e da se rodi i osnovana sumwa da bi mogla da ih upotrebi i u po-liti~ke svrhe.

[to je najzanimqivije major–specijalac je oti{ao jo{ daqe. Nije dao sa-mo jednu politi~ku izjavu – da je ~in hap{ewa bio protivustavan, ~ak sramani nezakonit – ve} je davao politi~ke karakteristike Tribunala pozivaju}i sepri tom ~ak i na pravoslavne sve}e, slave i praznike.

Sve to zajedno sigurno }e se razjasniti – na ovaj ili onaj na~in – izme|uodgovornih na liniji dr`ava–vojska i policija. Ostaje, me|utim, ~iwenica daje ovo jedan od najozbiqnijih poteza u gotovo svakodnevnom nizu nesuglasicau politi~kom vrhu Srbije i Jugoslavije. Da nije tako, bilo bi te{ko zamisli-ti majora – ma koliko bio pun hrabrosti i li~nog ega – da iza|e i napadne ci-vilnu vlast pod ~ijom kontrolom bi morao da bude. [to je najtu`nije, za mi-ran ivot u ovoj napa}enoj zemqi major }e sigurno imati podr{ku u nekom cen-tru mo}i nasuprot drugog zbog ~ega se zaista mo`e postaviti i {ire pitawe,koje }e ostati bez odgovora, kako to SRJ i Srbija pokazuje i obe}ava svetu daje faktor stabilnosti na Balkanu (omiqena ina~e teza biv{eg predsednika,Sl. Milo{evi}a)?

83

{ko Mijatovi} izjavio da i MMF savetuje devalvaciju dinara. Demanti je sti-gao najpre od guvernera Dinki}a, a potom ne{to uvijeniji i od beogradske kan-celarije MMF, posle ~ega ostaje uverewe da se u najmawu ruku MMF umere-noj devalvaciji ne bi protivio.

Statistika pokazuje da su za proteklih godinu dana cene udvostru~ene, ada se za isto vreme kurs od 30 dinara za marku gotovo i nije pomerio. Tvrdweda smo tako postali jedina zemqa na svetu koja je uspela da devalvira nema~kumarku naprosto nisu ta~ne. I u Crnoj Gori su kada je uvedena marka tvrdilito isto, a re~ je bila samo o tome da su i tamo – kao i sada u Srbiji – morali dapla}aju realne cene hleba, {e}era, uqa, struje... Otkloweni su, dakle, unutra-{wi dispariteti cena i to sa konkurentno{}u doma}e privrede na svetskomtr`i{tu nema nikakve veze.

Glavno pitawe, pri tom, je kako utvr|ivati realni kurs. Da li tako {tobismo utvrdili nekakvu korpu izvoznih proizvoda, pa utvrdili wihove pro-izvodne cene, uporedili ih sa proizvodnim cenama u razvijenim zemqama i nataj na~in izmerili koliko dinar stvarno vredi, ili tako {to }e i za dinar (ane treba zaboraviti da je i novac roba) va`iti tr`i{ni principi tako {to}e se vrednost doma}e valute meriti ponudom i tra`wom deviza? Sada{wi ni-vo kursa je upravo ova druga vrednost koju je odmerilo tr`i{te o ~emu svedo-~i i podatak da devizne rezerve rastu, {to zna~i da je ponuda deviza ve}a od po-tra`we. Narodna banka bi mogla ~ak da revalvira dinar i utvrdi kurs od re-cimo 28 dinara za marku, ali to doista ne bi bilo racionalno.

Odustajawe od tr`i{nog kursa dinara bi sve svelo na voluntarizam. Tvrd-wa da bi to podstaklo izvoz izgleda logi~na, ali sva dosada{wa iskustva go-vore da su se izvozni efekti devalvacija u Jugoslaviji (a to va`i i za podatkeiz SFRJ) topili ve} posle mesec ili dva. U me|uvremenu je skupqi uvoz, ra-~unaju}i tu i repromaterijal za izvoznu privredu, uticao na inflaciju i krugse zatvarao time da je izvozna privreda opet postajala nekonkurentna. Veomabrzo ponovo bi se ~uli zahtevi za novom devalvacijom.

Sasvim sigurno je da bi se isti scenario ponovio i sada, a ne treba zabo-raviti da je jugoslovenski uvoz dvostruko ve}i od izvoza i da efekti devalva-cije na inflaciju ne bi bili mali. Karakteristi~no je svakako Mijatovi}e-vo obja{wewe da iza svega stoji politi~ka pozadina – G17 Plus najavquje pre-rastawe u politi~ku stranku, pa Dinki} dr`awem fiksnog kursa i stabilno-{}u dinara poku{ava da pove}a svoj politi~ki rejting i rejting organizaci-je iz koje dolazi, G17 Plus. Nije li to zapravo priznawe da su koristi od sta-bilnog dinara ipak ve}e od onoga {to bismo do`iveli posle devalvacije?

A {to se izvoza ti~e, glavni problem nije dinar nego nizak obim proiz-vodwe i niska produktivnost. Druga~ije re~eno, jugoslovenska privreda nijeu stawu da proizvede dovoqno robe za izvoz, a i ono {to proizvede ne mo`e daproda po cenama koje bi pokrile sve neracionalnosti doma}e privrede”.

Promena na~ina pisawa lista “Danas” nakon dosmanlijske buldo`er re-volucije prime}uje se i u tekstu pod naslovom “Crveni major – u ime naroda”.Protest pripadnika “crvenih beretki” zbog toga {to su zloupotrebqeni dahapse one koje }e dosmanlije da isporu~e Ha{kom tribunalu iskori{}en je zapreno{ewe poruka upozorewa. Da je kojim slu~ajem ovakav protest bio orga-nizovan za vreme prethodne vlasti, ovaj “crveni major” bi na stranicama li-82

I upravo o wima sada{wa vlast vodi ra~una, da bi wihovo protivqeweKo{tunici, bez iznena|ewa, podr`avale niko drugi nego stranke “pobedni-ka NATO na Kosovu”, zbog ~ijih su zala i oterani.

Predsednik Ko{tunica, od trenutka kad je na ~elu DOS pobedio Milo-{evi}a, o rtvama koje je skrivila srpska strana pod budnim okom Milo{e-vi}evog re`ima, od vojske do paravojske i policije, govorio je uglavnom kroz“ha{ko pitawe” {to je – koliko se zna za wega li~no ne{to neizbe`no, ali ne-pravedno, marginalno i ko zna {ta jo{. U svakom slu~aju, trudio se da uvek na-pravi neki balans u smislu – da su i drugi ubijali. esto to veliki deo stanov-ni{tva koji je glasao za DOS, pa samim tim i za predsednika Ko{tunicu, ni-je mogao i ne mo`e da prihvati, opravda ili shvati, makar se ve{to krilo i izanekog legalizma koji je bar retori~ki ovde toliko zloupotrebqavan da mo`dazbuwuje i neke ozbiqne pravnike svojim tuma~ewima.

Jedino {to nikad nije Ko{tunica radio – nije zapostavqao “srpsko pi-tawe” i naro~ito ne na Kosovu, a posebno ne u pregovorima sa stranim trupa-ma koje su tamo zahvaquju}i Milo{evi}u.

Neizvesno je {ta }e sutra sve neslo`ne kosovske srpske strane da se do-govore u Gra~anici ili razi|u zbog preporuke o izborima, ali }e svaki zakqu-~ak i ~in biti posledica wihovog delovawa. Pogotovo {to je predsednik SRJapsolutno u pravu kad odbija da je preporuka donesena “pod stranim pritiskom”.U svakoj diplomatiji, u dru{tvima gde je demokratija tradicija ({to nije bioslu~aj Milo{evi}evog vremena), “strani uticaji”, posebno ako nisu bili po-vezani sa novcem ili nekim drugim materijalnim interesom na bilo koji na-~in, smatrani su prijateqskim razgovorima, sugestijama ili ube|ivawima.

^uvena pri~a o {argarepi i {tapu u ovom slu~aju je neprimenqiva. Ko-na~no i predsednici Bu{ i [irak i kancelar [reder imaju svoje baze i qu-de na Kosovu koji isto tako mogu na ovaj ili onaj na~in da postanu `rtve ne-pravde, kad su ve} pristali da podele “izbornu odgovornost” s predsednikomKo{tunicom, Srbijom i Jugoslavijom.

Srbima bez izbora mo`e da bude samo isto ili gore. Sa izborima, u naj-mawu ruku ne}e biti zauvek, po sopstvenoj odluci, izbrisani sa mape Kosovakao {to se desilo drugim Srbima iz drugih krajeva biv{e Jugoslavije”.

U broju od 28. februara 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ge-neral Klark i predsedni~ka naredba”. U tekstu se iznosi zvani~ni stav SAD,izra`ava zabrinutost i najavquju nove i poja~ane mere koje }e da se primenena Kosovu i Metohiji. Sve je novinarski profesionalno upakovano da delujekao gotova stvar, odnosno opravdani izgovor za dodatno uplitawe i stacio-nirawe snaga. Pretwa su na{e policijske snage van Kosova i Metohije, a ne{iptarski teroristi koji na prostoru pod kontrolom Kfora ugro`avaju bez-bednost Srba koji su ostali na Kosovu i Metohiji. Nekada su samo Srbi i dr-`avni organi Srbije bili krivi, a sada se Srbi predstavqaju kao oni koji na-vodno prete, i zato se stavqaju u istu ravan sa {iptarskim teroristima kojii daqe pod okriqem okupatora sprovode nasiqe. Tu svojevrsnu zamenu ~iwe-nica i vrednosnih sudova CIA redovno koristi kao sredstvo propagande ko-jim se najavquje novo osvajawe, a list “Danas” je najpogodniji da to saop{ti na-{im gra|anima. Taj tekst glasi:

“Jo{ nije sasvim jasno da li je general Vesli Klark pred svoj kona~ni od-lazak iz Evrope u aprilu, pro{le nedeqe alarmantnim zahtevom – uz uvek elo-

85

Ba{ kao {to je ostala enigma da li je {ef General{taba general Pavko-vi} ostao na istom polo`aju zato {to je 5. oktobra pro{le godine (za razlikuod majora sa crvenom beretkom) po{tovao princip da vojska slu`i narodu i ono-me koga narod izabere ili zato {to je procenio da je ipak te{ko pucati na dvamiliona sopstvenih gra|ana? Mada se stvari mogu i obrnuti: mo`da je “crve-ni major” ohrabren javnom ulogom generala Pavkovi}a shvatio da ni vojska nipolicija zaista jo{ nisu pod civilnom kontrolom, a ne zna se ni kad }e biti”?

Pojedini novinari lista “Danas” su eksperti za sve aspekte srpskog na-cionalnog pitawa. Nakon dolaska dosmanlija na vlast, ti novinari koji suse trudili da oklevetaju i omalova`e sve srpsko vezuju}i ga za prethodni re-`im, sada ponovo brinu o Srbima, ali ne mewaju}i generalni stav o Srbi-ma pokazuju upornost u za{titi svih protagonista mondijalisti~ke politi-ke. Tako je Vojislav Ko{tunica do{ao u priliku da ga list “Danas” brani pre-ko proverenih srbomrza~kih pera. Tekst koji odra`ava svojevrsnu eutanazi-ju nad srpskim nacionalnim pitawem u vreme okupatorskih izbora na Koso-vu i Metohiji objavqen je u listu “Danas” pod naslovom “Klevetawe Ko{tu-nice”. Taj tekst glasi:

“Izbeglica u Srbiji ima verovatno oko pola miliona iz razli~itih kra-jeva biv{e Jugoslavije. Mo`da je zato surovo, pa ~ak i neprimereno, poredi-ti kome je gore ovde, kome je kako bilo tamo i, naro~ito, koliko je ko zauvekizgubio svoje najbli`e, bilo da ne zna gde su, bilo da je ponekad i sam bio sve-dok wihovog kraja. Ipak, posle preporuke jugoslovenskog i srpskog vrha da Sr-bi iza|u na izbore na Kosovu i pod najte`im uslovima, {to je obrazlo`io pred-sednik Ko{tunica postaje neshvatqivo da mu odande ili odavde Srbi sa Ko-sova poru~uju da su izgubili poverewe u wega. Pogotovo, {to kako ka`e pred-stavnik Udru`ewa Srba koji ne znaju za sudbinu svojih najbli`ih, ni{ta ni-je uradio za wih!

Predsedniku Ko{tunici se mo`da mo`e prebaciti {to odluku ili pre-poruku o izlasku na izbore – kojom kona~no nikoga na to ne prisiqava – nijedoneo ranije. ^ak iako je bilo o~igledno da su pojedine li~nosti iz srpskogvrha kojima se mo`e odati najve}e priznawe za poznavawe situacije i na juguSrbije i na Kosovu i za sve {to je tamo ura|eno to sugerisale, bar izme|u re-dova. Moglo bi mu se mo`da i prebaciti da nije na vreme mogao da obezbedi barneke od mno{tva postavqenih uslova, jer mu je i samom nedostajalo uverewe dabi, uprkos svemu kako tamo dole izgleda, izbori bili realan i pragmati~an po-liti~ki potez.

Jedino {to mu se nije moglo i ne mo`e zameriti jeste da se nije brinuo opolo`aju Srba na Kosovu, ~ija sudbina apsolutno nije posledica wegove “vla-davine”, ve} Slobodana Milo{evi}a ukqu~uju}i i NATO bombardovawe ko-je je biv{i predsednik mogao da spre~i da je hteo. Prili~no je jasno da su on-da{we pri~e o kle~awu pred strancima, za svakog ko normalno razmi{qa ibez ijednog razreda {kole, bile samo floskula koja je trebalo da bude patri-otska, a zapravo je bila u slu`bi o~uvawa prethodne vlasti, pa makar {ta sedesilo Srbima ne samo na Kosovu ve} bilo gde. I kad su ubijani i u grobnicepohrawivani albanski civili, onaj koji je to ~inio znao je da }e revan{ sti-}i Srbe i to, kao po pravilu, one nedu`ne koji }e morati da odu sa Kosova spa-savaju}i sopstveni ivot.84

metawe radikalnih grupa {to ne po{tuju ni primirja ni dogovore, ali i no-va okolnost da postoje osumwi~eni za ratne zlo~ine koje bi morala zaista dahvata policija, a ne vojnici mirovnih snaga.

Za civilpol su ve} obezbe|ena delimi~no sredstva u ameri~kom buyetu ito ona namewena borbi protiv internacionalnog kriminala (droga, oru je,teroristi), a postoje i qudi koji to umeju da rade od aktivnih, preko penzio-nisanih i dobrovoqno obu~enih policajaca.

Mada to niko nije zvani~no rekao, ne iskqu~uje se mogu}nost da se usko-ro upravo ameri~ki policajci i pravnici na|u u ve}em broju na Kosovu i ma-lo rasterete Kfor, kad su ve} sa brojem policije i pravnog poretka Evropqa-ni zatajili, {to se posebno odnosi na Nemce i Francuze sa kojima ba{ Ame-rikanci ne izgledaju trenutno mnogo sre}ni bez obzira na javne manifestaci-je. Uz to se priznaje da bi morali da budu za{ti}eni i Srbi, a ne samo Alban-ci na Kosovu”.

U broju od 31. januara 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Kakoodabrati saveznike”. U tom tekstu se daje polovi~na analiza kako Amerika do-lazi do saveznika za najprqavije poslove. Ne iznosi se ni{ta novo, ali sa gle-di{ta ure|iva~ke politike lista “Danas” ovaj tekst je objavqen da bi se ~i-taocima u Srbiji jasno stavilo do znawa da Amerikanci mogu sve, a da je ne{topozitivno ili negativno zavisi samo od wihove voqe. Dakle, demonstrira sesila koja treba da odvrati svakoga od pomisli da se suprotstavi Americi. Tekstkoji treba da izazove strah kod Srba i svojevrsno preispitivawe da li vredida se {tite nacionalni interesi mo`e da se objavi u listu “Danas”, jer je tosu{tinski nalog CIA-e. Taj tekst glasi:

“Kosovo, a posebno Bosna, ba{ kao i Srbija su teme koje su ve} mesecimaovde preseqene za nau~ne okrugle stolove ostaju}i gotovo potpuno izvan po-liti~ke, a naro~ito medijske javnosti. Nau~ne rasprave u pojedinim institu-tima ne dobijaju nikakav ili tek sporadi~an publicitet i to, naj~e{}e, pot-puno drugim povodima koji gotovo da nemaju nikakvu, naro~ito ne direktnu ve-zu sa zbivawima u zapaqivoj balkanskoj regiji. Jedan takav, opet uzgredni, po-vod je i nedavno pokrenuta rasprava u jednom komentaru Va{ington posta o te-rorizmu koji preti – Americi.

Za vreme Golfskog rata ovde se ~esto podse}alo da je Va{ington bio nastrani Sadama Huseina naoru`avaju}i ga u sedmogodi{wem ratu protiv Ho-meinija. Uvek uz obja{wewe da je, sre}om, ira~ki diktator ostao bez rezervnihdelova za zapadno oru je.

Sa teroristima stvari stoje druga~ije. Umesto oru ja oni su od Zapada do-bijali obuku i znawe. Olak{avaju}ih okolnosti i potrebe za rezervnim delo-vima nije bilo. Naro~ito sada u vremenu globalizma (ako se izuzme Srbija) ko-ji je osnovna karakteristika dana{weg sveta. Davno poznata i ~esto pomiwa-na ~iwenica da je Osama bin Laden bio i |ak i saveznik SAD protiv Sovjetau Avganistanu dobila je ovih dana na te`ini. Otkri}em najpre da je al`irskiterorista Ahmed Re{am, uhap{en pred Novu godinu na ameri~ko–kanadskoj gra-nici u neposrednoj vezi sa izvesnim Fatehom Kamelom, Al`ircem i avgani-stanskim veteranom, {to u stvari zna~i i sa Bin Ladenom ovde ina~e najtra-`enijim teroristom zbog krvavih napada od ~ije {iroke me|unarodne mre`eprete najmasovniji zlo~ini.

87

kventni kre{endo lorda Robertsona u NATO – da se zna~ajno pove}a broj tru-pa na Kosovu razqutio, ali je jasno da jeste iznenadio najve}i deo zvani~nogVa{ingtona. Predsednik Komiteta za odbranu senator Vorner je ~ak zapre-pa{}eno rekao da je bio uveren da “smo tamo u~inili sve {to je do nas”, {toje naravno moglo i da zna~i da su Evropqani zatajili, ali je izvesno da se ov-de ba{ nikome ne {aqu vojnici na Kosovu pogotovo sada kad je u Mitrovici– kao svojevrsnom simbolu da se jedva {ta od obe}anog i obaveznog istinski u~i-nilo bez obzira na razloge – postalo jasno da tamo mogu i stradati. O tome seovde uvek vodilo ra~una, a naro~ito je sada to va`an elemenat u predizbornojgodini.

[to se posebno videlo na dva prili~no mu~na brifinga za novinare pro-{log ~etvrtka u o~ekivawu briselske odluke na Klarkove zahteve.

Kenet Bejkon u Pentagonu je pritisnut pitawima na kraju priznao da ne-maju ba{ uverqive podatke da su pove}ane snage MUP i Vojske Jugoslavije na“jugu Srbije koji se grani~i sa Kosovom u Pre{evskoj dolini”. Ipak, postojestrahovawa da bi srpske snage mogle da otpo~nu ~i{}ewe od Albanaca tog de-la Srbije, ba{ kao – {to je prethodnog dana upozorio ministar odbrane Koen– {to bi radikalne albanske grupe mogle da se prebace tamo i da stradaju Sr-bi. Uobi~ajene optu`be da je Slobodan Milo{evi} organizator svega {to sede{ava u severnom delu Mitrovice, kad se u Stejt dipartmentu ili Pentago-nu razgovara “nezvani~no” uglavnom se obja{wava da je to ne{to {to se pod-razumeva, jer “tamo se svi svugde me{aju i prave nesre}u, radikalni i prepunimr`we i u takvim situacijama svako ho}e da izvu~e korist za sebe, {to je na-ro~ito lako zbog odsustva policije i pravnog poretka”.

Istog dana ameri~ki predsednik je, vaqda kao posredni odgovor genera-lu Klarku, ali i Evropqanima, sasvim neo~ekivano – i u ovda{woj javnostizasad malo pomiwano – potpisao predsedni~ku naredbu takozvanu PPD i po-slao da je novinarima razjasni li~no gospo|a Olbrajt sa grupom saradnika istru~waka. Iako je naredba izuzetno duga~ka sa mnogo obrazlo`ewa, cela stvarse svodi na to da }e Stejt dipartment, Ministarstvo pravde i Agencija za raz-voj zajedni~ki biti odgovorni za takozvani civilpol koji se ovom naredbomosniva, a {to je “kvazi–civilno–pravna policijska formacija” koja }e u sva-ko doba imati dve hiqade qudi {to lako mogu da otputuju ma gde bilo gde sumirovne snage ukqu~uju}i i Kosovo i Isto~ni Timor, na primer.

Wihov posao bi bio zavo|ewe gra|anskog reda i poretka za {ta vojni-ci Kfora ina~e nisu ni obu~eni, a {to je apsolutno neophodno u novim uslo-vima odr`avawa mira. Novinari ovda{wi bukvalno su bili zate~eni ovomve{}u i pokazuju}i ogromno nerazumevawe ~ak su pitali “da li mi to stvar-no postajemo svetski policajci”. Gospo|a Olbrajt i stru~waci iz Ministar-stva pravde su objasnili da ni{ta od toga nije u~iweno bez znawa Ujediwe-nih nacija, da su u raspravama o “civilpolu na raspolagawu” u~estvovali iRusi i Kinezi i da su se svi, mawe–vi{e slo`ili, da posle hladnog rata ulo-ga mirovnih snaga UN jeste promewena, pa se tra`e i novi na~ini da bi semir sa~uvao.

Mirovne snage jednostavno nisu dovoqne {to se videlo i u Mitrovici isa celim Kforom, pre svega zbog uobi~ajenog etni~kog ~i{}ewa, osvete kojazatim sledi, kriminala koji neminovno sve prati, prodaja oru ja i droge, od-86

napada na vlast, ali se za sve propuste i te{ko stawe i daqe napada prethod-na vlast. Vlast po eqi amerikanaca koju je formirala CIA ne sme da se na-pada, niti da se o woj pi{e u negativnom kontekstu. Taj nalog sprovodi list “Da-nas”, a pravi primer za to je navedeni tekst, koji glasi:

“Bez ikakve sumwe socijalisti su u Srbiji ve} po~eli svoju predizbornukampawu za decembarske izbore. U~inili su to na sebi svojstven na~in – na ra-~un drugog, ali to im je uspevalo 13 (nepoznato je za{to svi govore deset) godi-na, pa za{to ne bi i sada. Kona~no, negativna kampawa, osim ako pristojnost kan-didata ne nala`e druk~ije, nije ni{ta nepoznato ni u svetu ni u demokratijigde se tek posle vidi ko je lagao, a ko nije. To je vaqda jedna od dobrih strana de-mokratije, tako|e. U drugim sistemima la se mora prihvatati kao istina.

Kampawa je po~ela podizawem cena najneophodnijih namirnica. Najpre ce-na uqa nije mnogo dirnula narod – napravqene su prili~ne zalihe, a i zejtinmo`e da stoji. Ali, kad su se stvari pro{irile i na sve ostalo, ukqu~uju}i hlebkoji je u ovom podnebqu jo{ merilo “dobrog `ivota” i odsustva gladi makaruz wega ne bilo gotovo ni~eg ozbiqnog da se doda, u prodavnicama je najpre bi-lo }utawe i polako se osmeh zbog promena pretvarao u kiselu grimasu, a ondasu kupce u samoposlugama do~ekivali poznati zvuci onog “ure|aja” klip–klopza promenu cena ili kako se to nekad zvalo – nivelaciju! Na razna pitawa pro-davci su slegali ramenima, a kupci komentarisali sa izvesnom jo{ dozom do-bre voqe, ali i malo cinizma na sopstveni ra~un; “hteli smo promene, pa evovide}emo po~elo je ovako, vaqda }e se zavr{iti boqe, sve je ka`u pokradeno,mo`da ne mo`e druga~ije”.

Ubrzo su i ovi dobronamerni komentari izostajali.U autobusima, privatnim, ni{ta nije bilo druga~ije.O poreklu pove}awa cena se uglavnom ni{ta nije znalo prvih dana, a da-

nas zna mawe qudi i mawe izbornog tela od onoga {to DOS misli. Vi{e se nesedi i ne slu{a svaka emisija na svakom radiju ili televiziji, narod jo{ ne-ma para za redovno kupovawe novina (ne}e se ubrzo ponoviti ona jagma iz pr-vih dana “buldo`erske revolucije”). Zato se i ne ~uju tako {iroko i daleko niDinki} ni drugovi ni svi oni koji obja{wavaju da su te cene bile u nadle`no-sti Mirka Marjanovi}a (i [e{eqa), da ih je sada vaqda ve} biv{i predsed-nik oslobodio stega ukqu~uju}i i hleb, da vladini slu`benici iz materijal-nih rezervi ne daju bra{no pekarima i sli~ne horor–pri~e sa dokazima.

Narod koji je tako masovno glasao za DOS, jer bez te {irine koja podra-zumeva i one {to svakog dana ne ~uju vesti i ne ~itaju novine samo vide da imje te{ko i veruju jo{ izgleda jedino Ko{tunici, uglavnom ne zna za sve te uj-durme i zna samo poneko da ka`e, pa ako se ovako nastavi u decembru mo`emoopet malo vi{e glasova da damo onima {to su bar hranu dr`ali pod kontro-lom. Neupu}eni, nepismeni, o~ajni, svejedno, ali to je realnost u kojoj jo{ DOSnije izgubio glasove, ali ako se stvari produ`e ovako – ho}e.

Kad se sve to zajedno stavi u jednu ravan onda se mo`e postaviti i pitaweda li je revolucija bila samo demokratska kako su mislili glavni akteri i za-slu`nici koje danas slavimo s pravom ili i – socijalna? Da li je zato va`ni-je biti fer sa gubitnicima ili onima koji su glasali za promene?

I na kraju: nije li trenutak, uprkos svim fer–plej demokratskim potezi-ma, procedurama i zakonsko–ustavnim postupcima da sam predsednik SRJ, dr

89

Ovom u~eniku koji je izgleda prevazi{ao i svoje u~iteqe ciq nije samoSAD i Zapad ve} i svaki, po wemu, islamski izdajnik koji Kuran ne tuma~i naekstreman na~in svetog rata. Uz to, osim {to kraci wegove mre`e dose`u doSenegala, Jordana, Pakistana, na ruku mu posebno idu razbuktale nacionali-sti~ke strasti i u Evropi, posebno na Balkanu. Wegovi qudi, sumwa se ovde,sti`u i do Kosova i Bosne, ba{ kao i do savezni~kog Izraela i umerenih arap-skih zemaqa. Za ovu pojavu CIA je skovala i izraz “povratni vetar”, {to bise moglo prevesti i kao – bumerang.

Uprkos ovoj novoj realnosti i kraju hladnog rata “eksperti za obuku” su unajve}oj meri ostali verni zastareloj praksi, naro~ito poznatoj iz vremena Ro-nalda Regana i direktora CIA Vilijema Kejsija. I daqe obu~avaju po svetumawe grupe pre svega islamskih terorista u uverewu da je re~ iskqu~ivo o bor-cima za slobodu. U tome ih o~igledno nijedna administracija nije zna~ajno spre-~avala koriste}i wihova dostignu}a tamo gde im se ~inilo da imaju politi~-ki interes. Prema va{ingtonskom dnevniku, ova praksa nije promewena ni uBosni ni na Kosovu, iako se na starim lo{im iskustvima moglo poku{ati saprepoznavawem ko su zaista ekstremisti, a ko su oni koji se bore protiv etni~-kog ~i{}ewa.

Pogotovo {to se sada (za okruglim stolovima) priznaje da je zapadna jav-nost bila u po~etku iznena|ena izgledom bosanskih muslimanki i Albanki bezfereya i marama poznatih sa iranskih i al`irskih scena.

Politi~ari su to najpre zanemarivali, a zatim je sa porastom etni~kog ~i-{}ewa zaista i rastao broj pokrivenih enskih glava. Istovremeno danas seovde pomiwe da se na svakom zapaqivom mestu u celom svetu mogu sresti, u ma-wem ili ve}em broju, prisustvo “avganistanaca” kako se obi~no nazivaju “muyahe-dini”. Sa wima neminovno dolaze i verni pratioci – kriminalci raznih na-mera i {to je jo{ va`nije raznih nacija. Od {vercera oru ja i droge do obi~-nih lopova koji ne prezaju i od paqevina i ubistava ne haju}i za islam.

Sva ova saznawa u~inila su da je sve vi{e, mada prigu{enih, glasova da Za-pad, a posebno Va{ington sa vi{e opreza mora da bira svoje saveznike. Nepo-znanica je da li je to uticalo da se ne retko pripadnici OVK ili e~eni svemawe nazivaju ustanicima ili borcima za slobodu, a sve ~e{}e samo – pobuwe-nicima. Daqe od toga te{ko }e se mo}i oti}i i to zbog one druge strane kojusu obele`ila ili obele`avaju stradawa civila i etni~ka ~i{}ewa.

U ovu sliku na indirektan na~in se ukqu~uje i sve ~e{}e nezadovoqstvokosovskih Albanaca pona{awem ameri~kih vojnika {to Pentagon bri`qi-vo sada ispituje, ba{ kao {to, prema dobro obave{tenim izvorima koji eleda ostanu anonimni, Zapad poku{ava “da prepozna sa zaka{wewem ko su na Ko-sovu stvarni saveznici, a ko ratnici svetog rata {to je krajwe te`ak posao zbogvelikih stradawa i masovnih grobnica, pa je i obi~an svet spreman da ih iz-jedna~i, jer su ih – kako ka`u – branili”.

U broju objavqenom 23. oktobra 2000. godine objavqen je tekst pod naslo-vom “Hleb i obra}awe naciji”. Ovaj tekst upe~atqivo svedo~i da je osnova ure-|iva~ke politike lista “Danas” da je prethodni re`im lo{, a da su dosmanli-je dobre, ~ak i kada je u pitawu cena hleba. Do buldo`er revolucije vlast je kri-tikovana zbog cena i navodno nesta{ica i redova, bez i trunke pomisli na ne-ko opravdawe da sankcije nisu skinute. Od kada su na vlasti dosmanlije nema88

da se podsete {ta su wihovim sunarodnicima u biv{im jugoslovenskim repu-blikama doneli tvrdoglavost i bojkoti. Srba u Hrvatskoj danas bi sigurno bi-lo vi{e da su prihvatili plan Z4 mrske me|unarodne zajednice, a ni onima uBosni ne bi bilo lo{e da su prihvatili Vens–Ovenov plan.

Pre novog “istorijskog” NE kosovski Srbi i oni koji misle da ih pred-stavqaju treba da stave prst na ~elo i ozbiqno razmisle {ta im donosi even-tualni bojkot”.

U broju od 20. decembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom “Po-ruka via Zagreb”. U tekstu se iznose stavovi zvani~ne Amerike i upore|uje opo-ziciona situacija u Hrvatskoj i Srbiji. Ovaj tekst je svojevrsno uputstvo kakotreba da se promeni vlast u Srbiji. itaoci se na vreme obave{tavaju {ta }eda se desi za godinu dana, po{to je prethodna faza instalirawa mr`we premapostoje}oj vlasti pri kraju po mi{qewu stru~waka CIA-e. Taj tekst glasi:

“Izbliza stvari mogu da izgledaju, a i budu druk~ije. [to se ti~e Va{ing-tona, ina~e u prili~noj meri posve}enog prilikama na Balkanu kao celini,Hrvatska postaje sve zanimqivija posle smrti predsednika Tu|mana. Uz stal-no ponavqawe teze o tome da joj se danas otvara put demokratiji, ukqu~uju}ii pristupawe Evropskoj uniji, uz neprestano pore|ewe Srbije i Hrvatske, na-ro~ito predsedni~kih li~nosti i vrste, kako se navodi, autoritarne vladavi-ne gde je i novac bio pod potpunom kontrolom malog kruga iz politi~kog vr-ha, sve ~e{}e se prostor u medijima i vi{e nego ranije analiti~kim teksto-vima, posve}uje hrvatskoj opoziciji. Glavna napomena je pri tome da sam ~inodlaska predsednika Tu|mana ne mora da bude garant novom, demokratskom raz-voju, ako je opozicija u “stalnom stepenu raskola i liderskog rivalstva”. Tvr-di se, me|utim, da to nije hrvatski slu~aj.

Ameri~ka politi~ka scena ili preciznije javno mwewe mo`da vi{e odbilo kojeg evropskog ne ra~una sa ~vrstim opozicionim ili bilo kojim dru-gim ujediwewima, jer ih to vi{e podse}a na odsustvo prava na sopstveni izbori ~vrsta pravila koja imaju ponekad i te`inu dogme. Gotovo u istoj meri te{korazumevaju potpuno odsustvo smisla za pragmatizam pogotovo u opozicionimredovima ako su izlo`eni samovoqi vladara. I upravo zbog toga, hrvatska opo-zicija, iako ne ~vrsto zbijenih redova je ono na {ta se ovde ra~una da }e done-ti demokratske promene i ~ak uticati na mewawe politike u samom HDZ. “Hr-vatska opozicija je uspela da se u bitnim stvarima slo`i i da na tome insisti-ra uprkos razli~itim programima pojedinih partija {to spada u budu}e stra-tegije, ali kad je re~ o taktici – ne ele Tu|manovu HDZ”, ka`e se u komenta-ru nacionalnog radija.

Kao pre svega rezultat nekih koalicionih opozicionih partnera u Hrvat-skoj, ra~una se da je poquqana i vladaju}a stranka, da je me|usobno podeqena ida bi umerena struja vi{e misle}ih qudi, a mawe nacionalisti~ka u Tu|ma-novom smislu u HDZ mogla odneti pobedu bar na predsedni~kim izborima. Uovom slu~aju ra~una se na Matu Grani}a, s pravom ili ne.

Za po~etak promena, smatra se, dovoqno je da dve uticajne opozicione stran-ke istupe zajedno i u taktici i u strategiji i da pokolebaju ono {to je najva-`nije – dosada{we glasa~e HDZ. Poznavaoci balkanskih prilika koji nera-do ele da im se pomene ime, jer kako je jedan od wih iz uglednog Instituta ob-jasnio “tamo ~esto ~ovek mo`e da proma{i u proceni” sve mawe razumeju li-

91

Vojislav Ko{tunica, iza|e na sve televizijske kanale po{to prethodno budenajavqen i u obra}awu naciji ka`e ko je podigao cene hrane ili ho}e da to pre-uzme na svoju odgovornost.

Hleb na ovim prostorima nije sramota ni ispod bilo ~ije ~asti da budetema jednog ovakvog ~ina uprkos svim velikim poslovima i idealima”.

U broju od 5. novembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Heke-rup nije Milo{evi}”. U tekstu se hvale dosmanlije koji su pozvale Srbe da iza-|u na okupatorske izbore na Kosovu i Metohiji, jer je to bio navodno zahtevme|unarodne zajednice, a su{tinski nalog okupatora dosmanlijskoj vlasti. Po-{to je nalog ispuwen sledi tekst kao svojevrsna nagrada. O razlozima bojko-ta nema ni re~i, kao ni navoda da okupatori nisu ispunili obaveze iz svoje re-zolucije. Dok se dosmanlije hvale, svi koji su pozvali na bojkot se osu|uju, pa~ak i ma{tovito predla`e da se donese zakon kojim bi se strankama prethod-ne vlasti zabranila upotreba i slova “i”, jer verovatno asocira na izdajnikekoji su sada na vlasti. Dakle, pored pohvala na ra~un dosmanlija seje se i mr-`wa prema druga~ijem mi{qewu koje ne odobrava CIA. Takav tekst tako po-uzdano mo`e da objavi samo list “Danas”, a taj tekst glasi:

“Najvi{e dr`avno rukovodstvo Srbije i SRJugoslavije u petak uve~e ko-na~no je odgovorilo na pitawe koje su ovda{wa javnost i me|unarodna zajed-nica nedeqama postavqali. Nakon celodnevnih pregovora sa predstavnicimaUnmika i Hansom Hekerupom, Savezna i republi~ka vlada na zajedni~koj sed-nici kojom je predsedavao predsednik SRJ Vojislav Ko{tunica, presekle suGordijev ~vor i preporu~ile Srbima da iza|u na izbore na Kosovu zakazane za17. novembar.

Usledile su o~ekivane reakcije. Svet je pozdravio “mudar i hrabar” potezBeograda, deo kosovskih Srba i ve}ina opozicionih stranaka osudili su ovuodluku porede}i je sa izdajom. Ako ~ovek mo`e razumeti pomalo emotivnu re-akciju kosovskih Srba, izjave ~elnika doju~era{we vlasti iako ne iznena|u-ju uvreda su za svakog iole inteligentnog gra|anina ove zemqe. Mada ivimou legalisti~kom dobu, zakonom bi trebalo zabraniti svima koji su ne samo bi-li na vlasti ve} istu podupirali u vreme ratova u BiH, Hrvatskoj, “bqeska”,“oluje” i Kosovu, da pomiwu i “i” od izdaje.

Odluku dr`avnog vrha obrazlo`io je predsednik Ko{tunica, koji je na-glasio da je najve}e dostignu}e sporazuma SRJ i Civilne misije UN na Koso-vu garancija da status Pokrajine ne}e biti mewan nakon izbora. “Uprkos svimte{ko}ama za Srbe je boqe da iza|u na izbore”, poru~io je Ko{tunica, koji jeistakao da je spre~avawe daqeg propadawa dr`ave i odvajawa Kosova od SRJ“pravi smisao sklapawa sporazuma sa Unmikom i odluke da se kosovski Srbipozovu da iza|u na op{te izbore”. Jugoslovenski predsednik je objasnio da priodlu~ivawu nije bio presudan me|unarodni pritisak, ve} “pritisak stvarno-sti, jer te{ke okolnosti name}u izlazak na izbore kao boqe re{ewe od nekogdrugog”.

Taj “pritisak stvarnosti” svi predstavnici Srba koji }e se okupiti danasu Gra~anici treba da imaju u vidu pre nego {to prihvate ili odbiju poziv Be-ograda. Oni koji misle da je za Srbe boqe da primene albanski recept, bojko-tuju institucije i stvore paralelne organe, treba da znaju da niti je sada 1989.godina, niti je Hans Hekerup Slobodan Milo{evi}. Kosovski Srbi treba i90

de) ne ukidaju je po mrazu, a svako mo`e na}i svoj na~in i napraviti sopstveniizbor kako da malo smawi ra~une za struju. U krajwoj liniji, mo`da se mo`e(kao nekad!) sedeti i u jednoj toploj sobi bar dok mrazovi haraju. Dobro je za po-rodicu, ali i za mentalno zdravqe. Sve dok niko iz vrha vlasti ne obe}ava ku-le i gradove, a struje i grejawa nema, autobusa i vozova ni na vidiku uprkos otvo-renim “novim prugama i mostovima” koji nikad nisu proradili, ni na drugu oba-lu pre{li. Biv{a vlast je zaista ismejavala narod.

Ova sada – malo zamazuje, ali i dosta radi, pa bi mo`da nova godina moglai da bude boqa, jer ako ni{ta drugo, sve zavisi s ~im se {ta poredi.

Bilo bi jo{ malih dobrih stvari koje se ne bi mogle pore}i u mno{tvu ma-lo haoti~no izvo|enih reformi, da se kao sudbina svakodnevice ne nadvija sva-|a saveznika i “izbornih istomi{qenika” okupqenih u DOS. Dve velike stran-ke se pregawaju oko bitnih stvari {to poga|aju stanovni{tvo, a mnogi posma-tra~i ~ak misle da oni “mali” u DOS ne vrede ni{ta i da je boqe da se sklo-ne, kao da to nije odraz stawa svesti i podeqenosti. Ovde – svako ima svoju stran-ku, simpatizere i ~lanstvo kakvo–takvo.

Sada bi ove dve velike da sve uteraju u jedan, svoj tabor, makar i na izbo-rima (DSS) na {tetu svakog rada na promenama, a u korist predizborne kam-pawe. Za koju zaista nije potrebno mnogo ma{te da bi se predvidelo kakva bibila: pquvawe, la`i, optu`be, prqav ve{ sa svih strana. Kao posledica, sle-dilo bi neminovno zaostajawe u svemu i zauvek ostajawe u rupi {to se ti~e inajdobronamernijeg sveta koji bi mo`da ovde u dana{wim prilikama ipak ulo-`io ne{to vi{e novca, makar i uz rizik.

Pretwi izborima se ve{to dodaje “nova i iznenadna” pretwa iz Va{ing-tona. Vest iz Kongresa SAD o posledicama, ako izostane saradwa sa Ha{kimtribunalom, plasirana kao ne{to krajwe {okantno i neo~ekivano (greh je ina du{u na{e profesije) divno je pala u krilo “stranama u sporu” u DOS. Oni-ma koji “ne vole Ameriku” zbog nepravednog i u`asavaju}eg NATO bombardo-vawa {to se kao argumentacija u politici mo`e, a o~igledno je i da se zlou-potrebqava, iako su svi ovde bili protiv, a ne samo “pravoverni”. Drugoj stra-ni, onoj koja zaista ho}e da sara|uje sa Hagom, jer je to obaveza ovde prihva}e-na i kroz UN sprovo|ena svi|alo se to nekima ili ne, bilo opravdano ili ne.Pri tome se ve{to zaobilazi da je ameri~ki Kongres ista merila – nema in-vesticija ni podr{ke finansijskim institucijama ako se sa Tribunalom ne sa-ra|uje – primewuje i na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Za to ovde malo ko mari, ako ho}e da se prika`e da je sve protiv Srba (iliprotiv Hrvata kad se oslu{kuju malo i oni tamo), pa bili krivi ili nevini( rtve i zlo~inci se, uostalom, ve} dugo izjedna~avaju). [to je najgore i sasvimnedopu{teno, jeste ~iwenica da ameri~ki Kongres donosi uvek buyet 1. okto-bra i da pomo} stranim zemqama ve} godinama proverava posle {est meseci(31. marta). Izme|u ostalog i zato {to taj novac ide iz yepova wihovih gra|a-na, a kako je gospo|a Pak iz Saveta Evrope slikovito nedavno ovde rekla “kadve} dajemo pare na{ih poreskih obveznika, da znamo kome, za{to i {ta dobi-jamo zauzvrat, kako sara|ujemo.” Tako ta “pretwa i ultimatum” Srbiji iz Va-{ingtona nije nikakva novost, nije neo~ekivana i za politi~are nije ~ak nivest, jer se politika SAD godinama vodi na isti na~in bez obzira na to ko jeu ve}ini u Kongresu (demokrate ili republikanci).

93

derske rivalitete u Srbiji prihvataju}i pri tom da opozicione stranke ima-ju prava na sopstvene pristupe i izlazak na izbore izvan koalicije, “ali naj-uticajniji to sebi u ovakvim te{kim ekonomskim i drugim neprilikama sebite{ko mogu da dozvole, to sve vi{e li~i na neodgovornost”.

^iwenica je tako|e da se ovde javno sve mawe kritikuje srpska opozici-ja, ali se zato hvali hrvatska koalicija. Najmawe razumevawa se ima za “tvr-doglavosti” Vuka Dra{kovi}a, ali u istom stepenu i za optu`be da je sara|i-vao sa vlastima i ~ak bio u federalnoj vladi Slobodana Milo{evi}a. Mo`dai zato {to je sam Zapad, preko Dejtona, pa i leks specijalisa, tako|e “sara|i-vao” sa predsednikom Milo{evi}em, ka`e na{ sagovornik koji mnogo pamtiiz vremena svog boravka na Balkanu, ukqu~uju}i i “slovena~ki primer” udru-`ivawa pred prve izbore (nikako nije mogao da se seti imena partijskog pr-vaka koji je udru`io i demohri{}ane i liberale”) da bi ubrzo posle pobede sva-ko oti{ao na svoju stranu.

Ovaj primer, tvrdi se, pomalo slede Hrvati, ali ne i Srbi. Pri tome ni-je najva`nije {to su izbori u Hrvatskoj uskoro, a u Srbiji – ne zna se kad }e,“ali uskoro ne izgleda da }e”. Na pitawe da li ni skidawe “nesre}nih sankci-ja u slu~aju pobede opozicione koalicije makar i kroz godinu dana nije dovo-qan poriv za prestanak nadmudrivawa?” ovde jedva da ko mo`e da odgovori, alisvako izra`ava ~u|ewe”.

U broju od 24. decembra 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Upo-treba pretwe iz Va{ingtona”. Ovim tekstom se svima stavqa do znawa da ne-zavisno od toga ko je na vlasti, on mora da ispuwava naloge operativnog telazapadne politike, CIA-e. Ovako koncipiran tekst u kome se pored stavova inaloga sa zapada, prenosi i komentar izve{ta~a dokazuje da je autor teksta naboqem i uglednijem mestu na lestvici CIA-nih slu`benika od ve}ine aktu-elnih politi~ara DOS-a. Autor teksta nastupa kao glasnogovornik CIA-nihnaloga.

“Ako ho}ete da ponizite svoje sugra|ane, svoj narod, samo mu obezvreditedoma}u monetu”, rekla je stara gvozdena dama Margaret Ta~er ~uvaju}i funtuna sve mogu}e na~ine i po cenu mnogo ~ega. Nije podlegala pritiscima nijed-ne vrste da bi je devalvirala ili utopila u evropski sistem.

Ovaj citat i sve ono {to ga prati u politici biv{e konzervativne pred-sednice vlade Velike Britanije ovde i danas ima samo jednu funkciju – da sena kraju godine, u o~ekivawu boqe budu}nosti ~emu se svako nada, na|e i ne{toohrabruju}e {to se ovom doma}em svetu desilo u proteklom vremenu sa novimvlastima. Dinar je stabilizovan, ma {ta govorili izvoznici koji bi da lak-{e, devalvacijom na ra~un cele privrede, budu “konkurentni” i sa lo{ijom ro-bom ako mo`e na stranom tr`i{tu. Dinar je stabilizovan uprkos aferama sasudovima i bankama i pomalo apsurdnoj primedbi da guverner i ostali “favo-rizuju strane banke”. Za{to apsurdnoj? Pa, zar ne bi bilo dovoqno upitati ne-kog pojedinca na ulici ko ima novca: da li bi ra~un otvorio radije u nekoj stra-noj banci koje su ovde nego u bilo kojoj drugoj doma}oj?

U svo|ewu rezultata, kako se to obi~no govori {turim jezikom politi-~ara, mo`e da se ura~una, ma koliko neverovatno izgledalo, ~ak i skupa stru-ja. U krajwoj liniji i uprkos nekim besmislenim uputstvima o {tedwi (“ku-pujte drva i ugaq”, na primer, a dimwaka i podruma u soliterima, uglavnom, nig-92

movine) ima}e propagandnu te`inu naro~ito pred nespornom ~iwenicom dase ekonomija i ivot gra|ana ne}e mo}i poboq{ati u nekoj bli`oj budu}no-sti. Kad se tome doda da je uskra}ena dobrodo{lica gospo|i Del Ponte dobro-do{la o~igledno i albanskim teroristima na jugu Srbije – o jeziku diploma-te i politi~ara mora voditi ra~una ne samo predsednik (koji je sad tek “podB” ustavni pravnik), ve} i svi oko wega koji govore posredno u wegovo ime pritom ne skrivaju}i se iza fraza, ne iskrivquju}i neprijatnu istinu, ali je go-voriti na mawe uvredqiv na~in. Zbog politike u korist SRJ, ma o kome da jeina~e re~ u takvim prilikama.

Druga posledica kontroverznih rasprava o Hagu je vi{e u sferi sociolo-gije nego politike, ali je ministar Svilanovi} u na{em listu posebno o to-me govorio. Za{to oni koji su sada u Hagu u svom narodu (najvi{e je ina~e Hr-vata) postaju heroji, stvaraju se ~ak i mitovi? Ministar sigurno zna o ~emu go-vori, ali je sigurno da ipak nisu heroji u celom svom narodu, jer ni u jednom ni-su ba{ svi podr`avali “politiku” ubijawa. Ali, ako i jesu dobili kod nekihoreol – to je na du{u na{e profesije, na du{u onih koji su, naro~ito sa Mi-lo{evi}evog ili Tu|manovog kontrolisanog tv–ekrana pri~ali pri~e o he-rojstvima i nepravdama. Ponekad su to ~inili istim jezikom i argumentaci-jom tako da nije bilo ekav{tine ili jekav{tine ne biste znali o kome je re~.

^inilo se to na sli~an na~in kao i na po~etku ratovawa. Kad su u istomdanu, za istu, agencijsku, fotografiju ubijenih u slavonskom mestu Daq, beo-gradske “Ve~erwe novosti” tvrdile da je re~ o Srbima, a zagreba~ki “Ve~er-wi list” – o Hrvatima. Kforova hap{ewa tako|e nisu bila naro~ito ve{toizvo|ena (bar po onome {to se iz medija saznavalo), pa je i to moglo da se uklo-pi u ne~iju herojsku sliku. Donedavno, nije se objavqivalo i da postoje i ime-na i mesta i datumi kad su zlo~ini izvr{eni.

Ba{ kao {to su doskora{wi zvani~nici onemogu}avali da se masovno raz-vije pokret za potragom nestalih Srba sa Kosova, ali posle Kumanovskog spo-razuma, iako li~i na slike koje su na ovda{wim ekranima vi|ane veoma ~esto,ali u ileu i zbog generala Pino~ea”!

U broju od 5. marta 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “^emu on-da bager?” Politika CIA-e se dosledno sprovodi preko lista “Danas”, a ovajtekst vi{e li~i na ultimatum CIA-e nego komentar nekog novinara. Svi ovitekstovi dokazuju da ne sme da se sumwa u dobru obave{tenost novinara lista“Danas”. Oni nikada nisu pogre{no objavili naloge i stavove CIA-e. Taj tekst– naredba glasi:

“Izbegavawe takozvanih revolucionarnih metoda u obra~unima sa poli-ti~arima i wima bliskim koji su pali je svakako humani ~in. U istoriji re-volucija je naj~e{}e podrazumevala giqotinu (savremenim modernim jezikomzamewenu svakim vidom – revan{izma.) I to je u redu, bar {to se civilizacij-skih tekovina ti~e i naro~ito smene vlasti u savremenim dru{tvima putem~istih izbora.

Ovde su, me|utim, neke stvari i pojmovi pobrkani {to bi bilo va`no sa-mo za teoreti~are revolucije ili varijacija na temu “smena vlasti” da neke stva-ri – uloga SDB i pojedinih li~nosti i da li je Hag legitiman po na{im zako-nima ili nije – ne skre}e pa`wu i javnosti i novih vlasti, sa bitnih socijal-nih i ekonomskih tema {to mu~e narod, bira~e i ohrabruju {trajkove poni`e-

95

To znaju svi doma}i politi~ari, ali se jednostavno ovde neko pravi lud,a neko navodno zbuwen, pa svi zajedno naizgled nedu`no potpaquju strasti ma-sa, ba{ kao {to su radili biv{i, vaqda odr`avaju}i tako kontinuitet sa so-cijalisti~kom vladavinom?! Mo`e li se tako opet, po starom, a sa drugim qu-dima u sre}nu Novu godinu”?

U broju od 29. januara 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Hero-ji iz Haga”. Ponovo tekst u kome se razvija srbo`derstvo i daje apsolutni pri-oritet zahtevima iz inostranstva. O~ekivano je da se dosmanlijska vlast ne na-pada kao prethodna, ve} upozorava i savetuje da mora da se prihvati prodaja Sr-ba Hagu. Po{to }e do}i i ne{to dolara za jednu {aku, a toliko nam je potreb-no da iza|emo iz krize, opet je krivo samo srpstvo i Srbi. List “Danas” to po-ru~uje u svakom tekstu, a u ovom to glasi:

“Izvesna doza umora od skandala sa gospo|om Karlom del Ponte, predsed-nikom SRJ i svim onim {to se zatim de{avalo, svakako je opravdana. Ipak, ni-je lako zanemariti ovaj proma{eni izlet na Balkan odlu~ne dame iz Haga ko-ja sigurno tako|e, s pravom, misli da bi mogla da podeli pravni~ke lekcije ko-legama makar se oni uzdigli, u odnosu na wu, do predsedni~kih dr`avnih funk-cija. Mo`da je gospo|a Del Ponte malo i po`urila u Beograd – kao {to je Tri-bunal izabrao najnesre}niji trenutak da osumwi~i biv{eg predsednika Mi-lo{evi}a – ba{ kao {to je predsednik Ko{tunica preterao kad je u prvim is-tupima Hag nazvao devetom rupom na svirali.

Odsustvo diplomatije, ne{to malo vi{e ugla|enosti, ma koliko se nepri-jatnih stvari izgovaralo, a naro~ito izbor pravog trenutka su u odsustvu di-jaloga Del Ponte – Ko{tunica svakako glavne karakteristike. Pogotovo akose gleda sa stanovi{ta spoqne politike i svega onoga {to je mladi i ve{tiSvilanovi} uspevao i uspeva za tako kratko vreme. Jer, uglavnom zna {ta i gdemo`e i treba da ka`e i na koji na~in. Za onoga, kao {to je ovaj reporter, ko jepratio spoqnu politiku biv{e i sada{we Jugoslavije, s te strane mo`e se po-rediti mo`da samo sa jednim ili dvojicom najboqih {efova diplomatije, ma-da su komunisti – kako se obi~no govori o SFRJ – vodili u prili~noj meri ra-~una ko ih bar na toj poziciji predstavqa u svetu.

Dve neprijatne posledice – uprkos svih razumevawa gospodina Prodija,Evrope i drugih – “da Hag ne mo`e brzo” ipak su ostale.

Jedna je ona koja, kako se tvrdi, najvi{e poga|a potpredsednika Savezne vla-de Miroquba Labusa. Da li }e odbojnost prema Tribunalu zaustaviti neophod-ne kredite?

To je ujedno i nedoumica najgore vrste po onome kakva tuma~ewa mo`e dado`ivi {to se najvi{e videlo za vreme vladavine Borisa Jeqcina u Rusiji. Sva-ki wihov samostalni korak i svako Jeqcinovo opravdano, sa stanovi{ta unu-tra{we politike iskusnog politi~ara, odlagawe da se uklopi u plan SAD iliEU se zavr{avalo komentarima da }e on to ve} svakako u~initi – zbog kredi-ta i para! Sve ~e{}e ovaj prilaz je glasan i ovde i ako neko – ne mora to da bu-de Milo{evi} – bude isporu~en Hagu ili bar kilogrami materijala ustupqe-ni tamo{wim tu`iocima i sudijama – ovde }e se na}i oni koji }e pri~ati o “pro-daji srpstva” (obi~no se koristi ono “za {aku dolara”!!).

Takva posledica, ma koliko bila nesuvisla, neopravdana (kona~no nisu sviSrbi ni osumwi~eni, niti su ~inili zlo~ine po drugim delovima biv{e do-94

da se skinu table na vojvo|anskim drumovima gde su imena mesta napisana i la-tinicom i na ma|arskom i uop{te na tim “jezicima”. Ne zna se jedino da li suili kad }e biti uklowene”.

U broju objavqenom 25. juna 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ehodevete rupe na svirali”. U tekstu se izra`ava zadovoqstvo i olak{awe {toi na osnovu uredbi mogu Srbi da se isporu~uju Ha{kom tribunalu. Prosto kaoda je CIA odahnula, jer }e napokon da krene masovno isporu~ivawe. Naravnoto mo`e da objavi samo list “Danas”. Taj tekst glasi:

“Svakako bi trebalo verovati Mihajlu Mihajlovu koji je, kao jedan od ret-kih pravih disidenata SFRJ pro{le nedeqe rekao u na{em listu da bi sada-{wi prvi qudi SRJ trebalo u pragmatizmu da se ugledaju na, ni mawe ni vi-{e, Josipa Broza Tita. Trebalo bi verovati ne samo zbog izvanrednog znawai poznavawa prilika u ovom delu sveta, ve} i zato {to je ba{ Tito Mihajlo-va progawao i na kraju ga izbacio iz zemqe proterav{i ga u Ameriku, pa sa-mim tim prognanik nema razloga da isti~e vrednosti lukavih formula svogprogoniteqa.

Mihajlovu je ipak, izgleda, promakla jedna pojava koja, sre}om, izgleda nakraju ne}e postati realnost. Sli~no Titu, ali iz wegovog drugog arsenala ko-ji verovatno jedan biv{i disident i dokazani demokrata ne bi preporu~ivaopune du{e, jesu temeqi bratstva i jedinstva koje uop{te nije bilo lo{a ide-ja da je bilo zasnovano na prvenstvenom ra{~i{}avawu stvari i izbijawu ne-prijatnih istina na videlo. Jasenovac je samo jedan primer, u Vojvodini ih imavi{e u drugom smeru, ba{ kao i u svakoj biv{oj republici ponaosob. Sve se, me-|utim, guralo pod tepih.

Posle subotwe Uredbe donesene na Saveznoj vladi ispostavilo se da za-kon na kojem se tako insistiralo nije neophodan, da postoji {to i jedna drugamogu}nost da osumwi~eni (ne i osu|eni) za ratne zlo~ine mogu biti legalnoisporu~eni Hagu.

Da bi zatim, posle Tita, nastala parola novih demokrata “da ne mo`e daudari Srbin na Srbina” iako bi jedan od wih mogao da bude fa{ista i ubica,a drugi nevina `rtva. Nacija se mora dr`ati zajedno – bila je osnovna poru-ka. I sa~uvati bez obzira ko je ko i kakav je ko (izuzimaju}i, mo`da, samo ko-muniste, makar bili i antifa{isti). Brat mo`e da bude i zlo~inac, ali za-slu`uje za{titu, jer je tvoje krvi i nacije.

I ba{ kao u vreme socijalisti~ke Jugoslavije – u borbi protiv naciona-lizma (!)– najpre Milo{evi}eva dr`ava, a zatim, izgledalo je i sada{wa vlast,nije elela da se razra~unava sa sopstvenim zlo~inima i zlo~incima. Umesto“bratstva i jedinstva” nudila se i nudi se, uglavnom iz sveta, tako|e plemeni-ta ideja “pomirewa” i “multieti~nosti”, da bi se na svim balkanskim strana-ma, sa prili~nom dozom ~u|ewa otkrilo kako ba{ i ne uspeva. I suprotno ne-kim o~ekivawima ~ak eskalira u neredima prilikom poku{aja da se ponovopodigne yamija, sa~uva neka crkva ili manastir, a o qudima da se sada i ne go-vori, jer ovde je ivot ve} vi{e od decenije veoma zanemarqiva vrednost. Posvemu sude}i tepih je jo{ u upotrebi.

Zbog ovakvog prilaza, najsa`etije ili najslikovitije izre~enog u prvimizjavama novog predsednika da mu je Hag deveta rupa na svirali, dr Vojislav Ko-{tunica, predstavqen i ovde i u svetu ina~e kao legalista prve vrste, zanema-

97

nih, uvre|enih i gladnih. Nije u svakom {trajku najbitnija podzemna voda, ne-ka vrsta reke ponornice {to je tu i tamo podme}e biv{i re`im. Ne iskqu~u-je se da bi toga moglo biti vi{e, jer im doga|awa i odga|awa poziva na odgo-vornost za sopstvena desetogodi{wa nedela (nije ka`u nove vlasti tako ne{topo zakonu i nema dokaza, a mo`da i ne umeju da ih skupe) daju {anse da se osve-`e i krenu i drugim tokovima.

Mogu}nost hap{ewa biv{eg predsednika koji je po svemu zaista biv{i, Tri-bunal u Hagu i potpuno kontradiktorne izjave politi~ara na vlasti sve vi{espadaju u sferu neodgovornosti, makar se obja{wavali i odsustvom radikal-nih, revolucionarnih metoda u korist pravnih koje bi, tek trebalo izgradi-ti, pa ako budu – kako dolikuje parlamentarnoj demokratiji – uop{te usvoje-ni u Parlamentu. Kad se tako gleda na doga|aje ovde, onda bi se dalo zakqu~i-ti da su sada{wi izabranici naroda do{li na vlast jednostavnom izbornompobedom ({to nije uostalom sporno), ali i odmah priznatom, usvojenom od pret-hodnika koji su je izgubili.

Sve to odgovara apsolutno jednoj normalnoj zemqi gde se vekovima vlastsmewuje na izborima bez ikakvih mutnih izbornih radwi, prethodnog prebi-jawa (bukvalno) opozicionih li~nosti i naprednih studenata i gde je sve ap-solutno u redu, pa samim tim i bilo kakav radikalni potez (revolucionarni?)je potpuno bespredmetan i ~ak poni`avaju}i za nekog ko po{tuje pravnu demo-kratsku dr`avu.

^emu je onda bio potreban onaj bager i ona neprospavana no} izme|u 4. i5. oktobra puna neizvesnosti u kakvom }e stawu i gde osvanuti opozicione vo-|e okupqene u zdawu gradske skup{tine. Ako je bio potreban bager – pitaju semnogi (trebalo bi samo malo pro{etati po gradovima Srbije, kakav je [abacna primer, ili se “ubaciti” u neku {trajka~ku gu`vu po pravilu zbog zdravstve-ne “politike”, lekova i plata) koji su nesre}ni i daqe: da li je stvarno potreb-no toliko {tititi staru vlast i wene pripadnike (sve vi{e ih misli da je Hagdobra ideja – {to daqe to boqe makar se ba{ ne odu{evqavali metodama i di-plomati~no{}u gospo|e Del Ponte) ili tu neko s nekim {uruje.

Kurta i Murta su tako|e sve ~e{}a tema. Uz bager.Jer, ako je sve po zakonu, ako nije bilo izbornih mu}ki trebalo je, ka`u, u

drugi krug izbora, pa lepo demokratski (!) zavr{iti stvar. Tada Hag i sve to{to je o hap{ewima danas na dnevnom redu ne bi ote`avalo i polako uni{ta-valo ili bar unosilo sumwu u tek ste~eni ugled ove zemqe u svetu. Mo`da ~akuticalo i na sporiji prelazak s re~i na dela me|unarodne zajednice na jugu Sr-bije (u {ta se ne bi trebalo kladiti, ali ima svako pravo da misli i tako).

Zasad ipak ostaje na snazi da se moraju slu{ati sve izjave, ne samo one odpredsednika SRJ, ve} i wegovih savetnika, a zatim premijera srpskog, pa osta-le i mo`da se i kladiti – ko }e biti u pravu. Ukoliko ta kladionica uop{temo`e da bude masovna, jer jo{ su masovniji oni koji su po~eli zbog sopstvenihneda}a, cena i i svega ostalog da gube strpqewe i sumwaju da – ako ne mo`e pre-ko no}i – ono bar dosad se ne{to i u wihovu korist moglo dogoditi. Me|u wi-ma svakako ima i bezdu{nih, spremnih da zamene krivce – za boqi ivot i bu-du}nost! Mo`da je to i “revolucionarno”, ali jeste stvarnost.

U me|uvremenu – to se svakako mora priznati – stigao je i dokaz da ova ze-mqa zaista po{tuje zakone. Ustavni sud Srbije je naredio, zbog neustavnosti,96

da pronikne u su{tinu ovakve odrednice. Zasad, koliko je u upotrebi, ne izgle-da da je onima koji to razumeju i primewuju – lo{e, ali vaqda imaju neki darbo`iji koji drugima nedostaje, pa nisu uskra}eni za razumevawe ne~eg, izgle-da veoma bitnog u ovoj – ma kakva da je – svakodnevici. Naprosto zato {to sedosad i u najreakcionarnijim (antikomunisti~kim, se}a li se jo{ neko onogizraza “reakcija” za ove qude), ali i gra|anskim i obrazovanim sredinama iporodicama nespremnim da se prodaju i jednom re`imu, shvatalo da se gra|a-nin i nacionalizam iskqu~uju. Sad se ovaj pojam razra|uje i u neke propise iz-gleda ~ak i ugra|uje kao novina koja bi odavde mogla da obogati svet nekim no-vim teorijama i dr`avnim ustrojstvima.

Zato sada{wa Srbija nekima, u nekim trenucima li~i na stari SSSRgdese tvrdilo da je sve izmi{qeno, stvoreno, patentirano, ukqu~uju}i i to da }eju`no vo}e davati plodove pod sibirskim snegom. Mo`da je razlog svemu to-me ~iwenica da se ideja o nebeskom narodu veoma lagano napu{ta, gotovo pu-`evim korakom, ili se mo`da ne napu{ta? To je jedno od saznawa koje bi tre-balo pa`qivo pratiti, jer je izbilo na povr{inu sa odlaskom u Hag i podra-zumeva “~uvawe svega {to je na{e, ma kakvo bilo”.

Druga “pojava” je gotovo uveseqavaju}a u ova haoti~na vremena. Tuma~eweUstava i “protivustavno” delovawe. Kad predsednik SRJ i mnogi ugledni qu-di oko wega osu|uju ispra}aj u Holandiju ba{ s tog stanovi{ta, onda mogu dazaprepaste i pokolebaju dobar deo po{tenog sveta. Jedina je nevoqa, {to do-bar deo sveta ne zna da ovde ima vi{e ustava i pitawe je po kojem ko radi, a mo-`e da radi. Srbi po srpskom (predsedni~kog karaktera), Crnogorci po nekomsvom po kojem mogu da ignori{u federalnu dr`avu i tra`e od pristojnog sve-ta sa severa zemqe da im sve pla}a u markama, na primer.

Ima i drugih stvari u Crnoj Gori, iako se jo{ nije po{teno i iskreno odvo-jila, ali ovde bi trebalo da kona~no po~ne briga o pojedincu i qudskim pra-vima pojedinca kako je to predsednik Ko{tunica objasnio u subotu brane}i do-stojanstvo(!) isporu~enog prethodnika Hagu, odakle, ina~e, potvr|uju da je za-tvorenik nevin i da svakako nije izlo`en nikakvim torturama zato {to je ta-mo najugledniji Srbin dosad.

Posle takovog prilaza “dostojanstvu pojedinca” koje je izrazio predsed-nik SRJ, prose~an ~ovek ima razloga da zaboravi na tri ustava, da prestane da`ali {to nije Britanac, jer Velika Britanija ustava uop{te nema. Na krajui kona~no da se ponada da }e biti tretiran kao dostojanstveni pojedinac u sop-stvenoj dr`avi, iako je “mali ~ovek”, s malim problemima, iako nije napravioni{ta spektakularno u proteklih deset godina i nije se istakao u odbrani svihsrpskih zemaqa. esto je, ~ak, bio spreman i da jo{ vi{e stegne kai{, ako seto uop{te mo`e i koliko mo`e, ali samo da wime ne manipuli{u (ustavno ne-ustavno, na primer) i ne maltretiraju ga vi{e.

Cene i inflacija su mu, zna, zagarantovane kao neminovno nasle|e iz tri-naestogodi{weg prethodnog perioda, ali da li je zadr`avawe svih propisa izakona iz Milo{evi}evog vremena zaista tako korisno kao {to su to tri we-gova ustava?

Za{to jo{ traje propis – pita ~italac, o~ajan, nazivaju}i sebe “malim cr-vom”, u jednom pismu – da uput za lekara specijalistu vredi ~etiri nedeqe i kadse zna da vam je ortopred stavio gips na – {est nedeqa? Za{to recept za lek

99

rio je i UN i me|unarodne obaveze koje “zakonski” proizilaze kad pristupi-te nekim institucijama. Poquqao je u posledwe vreme pone{to i od povere-wa sveta ~iji deo je ve}ina gra|ana ove zemqe verovala da je postala promenomvlasti i ba{ wegovim dolaskom. Pa samim tim da Srbija vi{e nije u sporu same|unarodnom zajednicom koja nije ni malo imaginarna stvar i izmi{qoti-na, ve} je predstavqena pre svega, ba{ UN i OEBS a kojom je Milo{evi}ev re-`im bio u stalnom sporu.

Posle subotwe Uredbe donesene na Saveznoj vladi ispostavilo se da za-kon na kojem se toliko insistiralo nije neophodan, da postoji i jedna druga mo-gu}nost da osumwi~eni (ne i osu|eni) za ratne zlo~ine mogu biti legalno is-poru~eni Hagu. Istovremeno sasvim suvi{na postaje sve vi{e i parola da bi“Milo{evi}u prvo trebalo suditi za ono {to je u~inio sopstvenom narodu”kao da ubijawe drugih od strane qudi pod wegovom komandom diqem stare Ju-goslavije nije zapravo “~iwewe sopstvenom narodu”, dovo|ewe u situaciju daga poistove}uju sa yelatima, sa pohlepnicima i ubicama?

Takvim pona{awem i takvom politikom je na kraju ba{ on ohrabrio, naj-gore i najupornije jastrebove i najekstremnije struje politi~ara na Zapadu iu NATO kakva je bez sumwe, bila gospo|a Olbrajt zastupaju}i najuticajniju inajve}u silu na svetu i – prizvao ih na monstruozni ~in bombardovawa posta-ju}i tako i sam specifi~na vrsta sau~esnika.

I upravo zbog srpskog obraza, zbog demokratije, po{tovawa me|unarod-nih normi, zbog nevinih rtava raznih naroda, masovnih grobnica, NATO bom-bardovawa i jedne sasvim, za Srbiju nepovoqne rezolucije o Kosovu (1244), jerboqu Milo{evi} nije mogao ni da dobije, zbog zlo~ina u ju`noj pokrajini gdeSrbi vi{e nemaju mesta – svi osumwi~eni zaslu`uju da odu u Hag. Tamo }e ih,ako ni{ta drugo, uspe{no braniti advokati koje veoma izda{no placaju UNi koji se istinski trude da nevine vrate ku}i.

Zbog toga je Uredba mogla da bude donesena i ranije, a da ne uprqa i ne ba-ci ponovo ozbiqnu senku na obraz Srbije s opravdanim primedbama mnogih –da prodaje Milo{evi}a, da ho}e samo novac i da ni novu vlast nije briga za ne-vine rtve koje sad otkopavaju. Da je re~ o prodaji ne misle samo Milo{evi-}eve pristalice, ve} i mnogi iz sveta (me|unarodne zajednice!) ~iji deo je sa-da i SRJ, pa na kraju proizilazi da je donatorska konferencija i milijarda do-lara neka vrsta eha devete rupe na svirali. Jedino nije jasno da li bi se, da ze-mqa nije devlastirana i bez prebijene pare, opet bratimili `rtve i yelatina ovom prostoru gde se naviklo na upotrebu tepiha pod koji se gura sve {tone vaqa, a glava okre}e u suprotnom smeru”.

U broju od 02. jula 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Koji do-stojanstveni pojedinac”. Tekst u ~ijoj se osnovi nalazi mr`wa prema svemu srp-skom i primer kako se to mo`e manifestovati povodom svake teme i na svakommestu. Tekst koji doslovno prenosi patologiju CIA-e. Taj tekst glasi:

“Posledice i doga|awa oko “odlaska u Hag” toliko su brojne da postojiozbiqna opasnost da ha{ki zatvorenik uskoro ostane na margini doga|aja, barkao tema u svakodnevnom, uglavnom jo{ prili~no jadnom, ivotu prose~nog gra-|anina.

Pod uslovom da nije “gra|anski nacionalista”, ~ovek nikako ne mo`e od-gonetnuti zna~ewe te “definicije”, makar imao najpo{tenije namere i equ98

dr{ka napadu na sve {to je srpsko. List “Danas” uporno svojim ~lancima {a-qe poruke i ne dozvoqava homogenizaciju gra|ana povodom bilo koje ideje, tena taj na~in ne dozvoqava da se izgradi i o~uva sistem vrednosti. List “Da-nas” takvim ~lancima uni{tava du{u naroda i raznim manipulacijama poli-ti~ki dezorjenti{e, veli~aju}i praznog podanika kome je zabraweno da mislii ose}a. To je ciq i ovoga teksta koji glasi:

“U prili~no velikoj konkurenciji neo~ekivanih vesti pro{le nedeqe pr-venstvo bi mogla da dobije ona da se uvodi veronauka, kao izborni predmet odosnovne {kole pa nadaqe. Ko ne `eli – u~i}e etiku. U oba slu~aja predmetisu obavezni i – ocewuju se. Zna~i, deo su kompletnog dr`avnog sistema obra-zovawa {to neminovno izaziva radoznalost – {ta }e pisati u Ustavu koji senajavquje iz kabineta {efa dr`ave i to po hitnom postupku. Za pet dana po-sle izbora nove savezne vlade! Da li }e tu crkva biti odvojena od dr`ave, kao{to je osim u Gr~koj, u najve}em delu zemaqa evropskog duha koje ni po ~emu ni-su ateisti~ke, a ipak razlikuju veru od institucija i naj~e{}e je smatraju svo-jom li~nom stvari du{e spre~avaju}i tako uzajamnu zloupotrebu (dr`ave ilicrkve).

Radoznalost o ovoj odredbi Ustava najvi{e provocira ~iwenica da se u po-sledwe vreme sve saznaje i prou~ava od svih biv{ih vladika, naro~ito Niko-laja Velimirovi}a, ali se pretposledwi – German ne pomiwe. Vaqda zato {tosu ga nazivali “crvenim”, pa nema od wega ni~eg dobrog za upoznavawe.

Ostaje nejasno da li }e ostati na snazi i wegov dogovor sa “crvenima” dajedino pravoslavni sve{tenici u Jugoslaviji, za razliku od katoli~kih, dobi-jaju plate, zdravstveno i penziono osigurawe kao i svi zaposleni? Kad se to do-godilo mnogi reakcionari su smatrali da je Tito time kupio Germana?! Da lisamo wega, nije ni bitno.

Ono {to je na to vreme podsetilo ovog reportera jeste jo{ postoje}e, u fi-oci sa dokumentima, “Svedo~anstvo o poha|awu veronauke” u osnovnoj {koliu Novom Sadu posle rata. Bilo je to posle redovne nastave, a verou~iteq (sve-{tenik) je tako lepo pri~ao da su dolazila i neka druga deca konstatuju}i datu mogu ~uti i neke sasvim obi~ne i lepe stvari. U~io je o tome kako bi tre-balo ustati starijima u tramvaju, ali i kad ulaze u prostoriju, kako ne bi tre-balo vre|ati nikoga s kim se ne sla`e{, niti govoriti ru`ne re~i i uop{tene{to tako o odnosu me|u qudima. To je iznenada jednog dana jednog samouve-renog ~etvrto{kolca nagnalo da qutito ka`e kako “ovaj” predaje “bur`oazi-ju” i “neki bon”, vaqda je mislio na bonton! Posle su nekako ti ~asovi odumr-li, sve mawe je bilo dece koja su dobrovoqna htela da u~e jo{ jedan predmet.

Nije se moralo, a nije se ni ocewivalo, vaqda pod uticajem “crvenih”.Mada nije sigurno da li je, ispod ita, cela stvar nasilno prekinuta “od

strane vlasti”.[to se ti~e sada ove posledwe odluke o {kolskim programima, naknad-

no }e se pokazati da li }e deca, kad budu odgovarala za ocenu, biti sklona dapobrkaju stvari iz veronauke i biologije, ili }e lukavo pre}utati ~emu vi{everuju? Zbog takve mogu}e zbrke po~etkom 80–ih Ronaldu Reganu nije uspelo dau ameri~ke {kole uvede molitvu. Sada kad postoji takozvani minut }utawa isve vi{e profesora koji predaju o stvarawu sveta za sedam dana i onih drugihiz biologije, genetike, visoke tehnologije – rasprave izme|u liberalnih i kon-

101

vredi dve nedeqe kad lekova nema, pa posle dve nedeqe, kao i zbog onog uputa,nesre}nik ide u dugi nedostojanstveni red ~ekaju}i i po nekoliko sati kod le-kara op{te prakse ~iju `equ da bude ~ovek i qubazan prevazilazi manir ne-po{tovawa li~nosti pojedinca: pacijenta i wega samog.

Za{to mo}ni operater mobilnih telefona prodaje pretplatne karticena jednom mestu, a po{to su redovi duga~ki, slu`benik {apatom upu}uje ner-vozne ~eka~e da to za ne{to vi{e para obave kod tapkaro{a ispred zgrade? Za-{to u klini~kom centru, u pet ujutru svakog 25. u mesecu (jedini dan za zakazi-vawe) stoje sr~ani bolesnici jure}i na dva {altera u sedam sati kad se otvo-re, da zaka`u datum kontrole, kad bi to moglo i telefonom, kao nekad u komu-nizmu? Za{to, kona~no, nema dovoqno crnog hleba svugde, u svako doba, kao {toima onog skupqeg, belog, za{to... Milion za{to od qudi na koje “gra|anski na-cionalisti” ne misle mo`da i zato {to ova Srbija nije ba{ ~ista “arijevska”ili zato {to je velika politika shva}ena na stari na~in: brini se samo o oni-ma na vrhu. Zar ni izbori ovaj odnos ne mogu da promene?

Sve je to dostojanstvo pojedinca koji, ina~e, nije osumwi~en ni za kakav zlo-~in, a za ~ije malo qudsko pravo i nadu ne bi trebalo utro{iti nijedan dinar?

Iz starih propagandnih vremena SSSR–a, ostala je pri~a da se nije mogloslobodno sun~ati na pla`i. Sa uzvi{enog mesta jedan drug sa zvi`daqkom jeopomiwao da se kupa~i okrenu na drugu stranu da ne bi pocrveneli, izgoreliod jakog sunca. Ta tortura se zvala – briga o ~oveku. Danas, kao da je stara i ne-prekidna tortura borbe za vlast, podele na nacionalne demokrate i one dru-ge, samo gra|ane (jo{ malo pa }e se obnoviti i od nenadnog izvora sa vrha ze-mqe, re~nik Milo{evi}ev o izdajnicima i stranim pla}enicima), a zatim i“moderno, novo” sprovo|ewe reformi striktno po uybenicima o porezima iprivatizaciji (“kako u kwizi pi{e”) bez saznawa ili ignorisawa sredine u ko-joj se to radi – ve~na odlika ovih prostora koja se mora negovati.

Ispra}ajem u Hag, me|utim, sre}om, je prekinuta atmosfera koja je li~i-la na ne{to ve} vi|eno ta~no deset godina ranije: mitinzi qudi sa Kosova ko-je je unesre}io ba{ onaj koga brane, stvarawe kruga nau~nika (apologeta ilimo`da zaista sklonih drugoj vrsti teorija prava) na Pravnom koji je imao bla-gi odsjaj memorandumske SANU i nedostajale su samo nesre}ne kosti cara La-zara da bi oko wih, kao u putuju}em pozori{tu, davali zavet. Umesto toga, do-godio se blagoslov jednog vladike zatvoreniku pred put u Holandiju {to je bio~in plemenit, ali i sa “olak{avaju}im okolnostima”. “ pravoslavqu nema in-dulgenicija: opra{tawe grehova zauvek uz razne nadoknade. Ili mo`da sada unovim tuma~ewima, sa novim vernicima ima!

Mo`da zato ima i uverewa me|u starim i pravim vernicima da bi ovomnarodu zaista samo Bog mogao pomo}i, ali ako mo`e iz tajnosti, bez velikogspektakla i kao privatna privilegija dostojanstvenog pojedinca. Jer, ovde jejo{ sve mogu}e, i dobro, i lo{e, mada ima dosta onih koji su spremni da lo{ene postane lo{ije i kao da im je, uprkos svemu, krenulo? Dokle, ne zna se”.

U broju od 9. jula 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Po Bo`i-joj voqi”. Dileme oko uvo|ewa veronauke su iskori{}ene kao povod da se sa-spe gomila la`i i optu`bi na ra~un srpskog bi}a. U tekstu nema mere doklese mo`e i}i sa omalova`avawem i napadima na sve {to je srpsko. Ubacivawemprimera iz inostranstva ne daje se odgovor na postavqenu dilemu nego daje po-100

boqem slu~aju, u novembru ove godine, rekao je \in|i}. Ukoliko odmah ne do-bijemo finansijsku injekciju ima}emo demonstracije i socijalne nemire naj-kasnije u septembru, zakqu~io je on. \eli} je, me|utim, rekao “da smo imali su-ficit od 1,5 milijardi dinara, da }e delegacija MMF boraviti u SRJ do 26.jula i da }e wen izve{taj biti baza za pu{tawe druge tran{e kredita u septem-bru. Zakqu~ak: za tri do pet godina izlazimo iz krize.

Kao da nisu u istoj vladi, ili kao da jedan od wih dvojice nema prave po-datke.

\in|i} je ponovio da izru~ewe Slobodana Milo{evi}a nije akt uslovqenstranom pomo}i, ve} da je to bio gest spremnosti za integrisawe u me|unarod-nu zajednicu. Me|unarodna zajednica je reagovala druga~ije – kao da je obe}a-la pomo} za Milo{evi}evu ekstradiciju, da bi je kasnije uskratila. Sude}i popremijerovim re~ima pare }e mo`da i sti}i, ali nedovoqne i kasno!

To bi u krajwem ishodu moglo da vodi unazad: popularisawu pora`enih napro{lim izborima, {to bi Srbiji zalupilo vrata me|unarodne zajednice. Neo-~ekivanom redukcijom finansijske pomo}i Zapad je ta vrata ve} po~eo da pri-tvara. Za utehu ostaje \eli}ev optimizam, ali i vera da sve ono {to je prote-klih godina Zapad obe}avao onda{woj opoziciji, danas vlasti u Srbiji, nijebila la . Zarad istine, da mir u regionu zaista zavisi od politi~ke i ekonom-ske situacije u Srbiji i SRJ”.

U broju od 23. jula 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Izbor zaomiqenog ministra”. U ovom tekstu se pored blagih kriti~kih tonova na ra-~un transparentnosti dosmanlijske vlasti plasira i informacija o “trule`i”svega {to je nasle|eno prilikom preotimawa vlasti. Ta vrsta trule`i koju stal-no pronalazi i ponavqa u svojim tekstovima list “Danas” koristi se kao iz-govor i opravdawe za bolove koje nanosi dosmanlijska tranzicija. Primeri-ma iz pro{losti, dok je postojalo neko drugo okru`ewe, pravi se neumesna pa-ralela sa stawem koje su zatekle dosmanlije. Svi koji pripadaju DOS-u, wiho-ve sva|e oko podele plena i uticaja predstavqaju se u~esnicima politi~kogprocesa koji demokratski komuniciraju, a sve {to nije u DOS-u je trule i nezaslu`uje pa`wu. Tako se sugeri{e ~itaocima da se samo u DOS-u nalazi ono{to zaslu`uje pa`wu i tako uti~e na gra|ane da prilikom slede}eg opredeqi-vawa samo unutar postoje}eg DOS-a, i nezavisno od na~ina kako }e se podeli-ti, tra`e izlaz iz politi~ke i ekonomske krize. Ovaj ~lanak je jo{ jedan u ni-zu po`eqnih tekstova kojim CIA poku{ava da obezbedi istovremenu kontro-lu nad budu}om vla{}u i nad budu}om opozicijom. Prekompozicija politi~-ke scene u Srbiji mora da se izvr{i, jer vlast koalicije od 18 politi~kih stra-naka nigde ne postoji osim u Srbiji, a iz tog stawa mora da se iza|e tako da istranke na vlasti i stranke u opoziciji budu samo one stranke koje su ~lani-ce DOS-a i, naravno, miqenici Zapada. Tu poruku CIA-e prenosi list “Da-nas” i zato se stranke DOS-a uvek predstavqaju u pozitivnom kontekstu, neza-visno od me|usobnog prepucavawa. Taj tekst glasi:

“Kad je, dok ovo pi{emo, jo{ kandidat za saveznog ministra finansija prof.dr Jovan Rankovi} izjavio da }e se kandidature prihvatiti tek po{to se dr Ko-{tunica i premijer \in|i} dogovore o neophodnoj saradwi dva ministarstva(finansija, podrazumeva se) onda je zapravo, namerno ili slu~ajno, pogodio usredinu dana{we politi~ke atmosfere. Ali ne samo izme|u savezne i srpske

103

zervativnih intelektualaca ve} zamaraju doma}u obavezne i da, ne samo poje-dina~no, ve} i kompletno, po{tuju re~ Bo ju. O toleranciji (da, na primer nebudu tu~eni na ulici protestanti druk~ijeg na~ina ivota priznatog u Evro-pi kojoj se stremi mada ni katoli~ka ni pravoslavna crkva nisu odu{evqenewihovom masovno{}u). Zatim o obavezi da se sara|uje i sa onima sa kojima sene sla`e. Ali i o tome da ne potcewuju druge ako su mawi i ne “ponose se” akoim izgleda da su zato {to su masovni (makar im prilazili i doju~era{wi ate-isti) jedini i – pravoverni. Po Bo joj voqi i reci to ne mo`e biti.

Ili sada mo`e, jer posledwih deset godina najve}e krstove oko vrata, samnogo zlata, nosili su upravo oni koji su tek u~ili da se prekrste. Pa zato ni-je ~udo da upravo resorni ministar zdravqa iz DSS celu lekarsku profesijuproglasi korumpiranom i da vi{e vodi “veliku politiku” nego {to obra}a pa-`wu na unesre}eni bolesni svet koji }e u svom siroma{tvu zaista morati dapotra`i i pomo} ~udotvoraca. Ili priloge u zdravstvene fondove iz crkve-nih kako je to obi~no bivalo i biva u svetu gde se zna ko je kome pomo} i isce-liteq. Iz DSS se, me|utim, ovih dana izlazilo i sa raznim optu`bama na ra-~un drugih i to na konferencijama za {tampu, da bi se zatim rasturilo ono {tobi trebalo da ostane zajedno makar jo{ neko vreme i spajalo ono protiv ~egaje izgledalo da se izborilo.

Kad se veruje i re~ mora biti po voqi Bo joj ukoliko, naravno, nije samona dnevnom redu zgodna sprega izme|u dr`avnih i crkvenih institucija. “^i-sta” politika, dakle, pridobijawu glasova s nadom da }e Bog tako ne{to ipakna kraju – oprostiti. I re~ mora biti Bo ja”.

U tekstu pod naslovom “U raqama donatora” prenosi se komentar lista“Danas” povodom razli~itih tuma~ewa ~iwenice da od obe}ane pomo}i Zapa-da nema ni{ta. U tekstu se ne proziva dosmanlijska vlast koja je zahvaquju}ila`nom obe}awu velike pomo}i sa Zapada, ~im obori prethodni re`im (pre-otela vlast buldo`er revolucijom), ve} uskra}ivawe te pomo}i vezuje za is-puwewe novih uslova. Dakle, ovaj tekst ne sadr`i kriti~ki ton, ve} poziv do-smanlijama da ispune sve zahteve Zapada, kao i upu}ivawe blage molbe nalo-godavcima iz inostranstva da shvate situaciju u zemqi, da pomognu dosmanli-jama, jer u protivnom mogu da se obistine tvrdwe predstavnika prethodne vla-sti da su bila la`na obe}awa pomo}i sa Zapada. Tako list “Danas” apeluje nastrpqewe i dosmanlijskoj vlasti daje alibi da verno slu`i gazdama iz inostran-stva, a gra|ani privikavaju na ucene, pretwe i uslovqavawa, pa i po cenu od-ricawa od nacionalnog identiteta i interesa. Tako CIA demonstrira snagui zahteva apsolutnu poslu{nost, a list “Danas” verno sledi taj nalog tako {tose predstavqa da je malo boqe informisan od predstavnika vlasti. Taj tekstglasi:

“Obe}ali, al nam nisu dali. Bar ne jo{. Ipak, ko ima nadu, ima sve, makarta nada bila uvijena u debelu ~auru razo~arawa.

Tako bi najkra}e izgledala konfuzija premisa koje su minulog vikenda iz-neli srpski premijer Zoran \in|i} i ministar za finansije Srbije Bo`idar\eli}. Prvi je u intervjuu [piglu prebacio razvijenim zemqama Zapada nadvostrukim ar{inima u odnosu na finansijsku pomo} Srbiji. Obe}ana je pr-va rata od 255 miliona dolara do avgusta, ali je odmah odbijeno 180 milionadolara na ime starih dugova, dok }e ostatak od 75 miliona dolara sti}i, u naj-102

postoje portparoli, spouksmeni, qudi koji izlaze svakog dana u ime nekog mi-nistarstva ili vlade i odgovaraju na sva mogu}a pitawa, daju podatke i izvoredo kojih su do{li na zahtev novinara {to je u ovom slu~aju, tako|e, samo mostizme|u bira~a i vlasti.

Ovde se dogodilo da je svaki ministar, svaki predsednik (izuzev srp-skog Milutinovi}a) i premijer zapravo portparol i svako govori neke dru-ge podatke i ima druk~ije prilaze ne odre|uju}i da li ih govori u sopstve-no ime, u ime stranke ili kao zvani~nik. Na stranu to {to predsednik i pre-mijer zaista nemaju prava da govore u ime sopstvene stranke, jer su ih bi-rali razli~iti qudi i oni koji nikad ni u jednoj stranci biti ne}e. Ali,kako je mogu}no da qudi iz bliskih resora imaju razli~ite podatke o istimstvarima, kako je mogu}no da jedan ministar, pa ~ak i ~inovnik–savetniksamo dan kasnije dezavui{e ~lana iste vlade? To mo`da jeste, tako|e, ne-ka demokratija i mora se priznati u krajwoj liniji ~ak je zabavna – ako seima vremena – da se slu{a. Ipak, kako }e ~ovek saznati {ta je istina i ko-me }e verovati?

Prema nekim povr{nim novinarskim utiscima, qudi uglavnom bira-ju “svog omiqenog ministra”, pa wemu veruju. Druk~ije ne ide, ka`e jedan~italac na{eg lista koji se jo{ ~udi kako predsednik SRJ nije znao za is-poru~ewe Milo{evi}a. Kad je, ka`e on, potpredsednica Skup{tine Srbi-je (dodu{e iz Vojvodine, pa mo`da autonoma{ica) javno potvrdila da je zato zajedno sa Ko{tunicom saznala dok su sedeli tog prepodneva u francu-skoj ambasadi. Uz to je i ministar za zdravqe (prosto je neprijatno pome-nuti uni{teno zdravstvo i zdravqe obi~nog naroda i ovog ministra) oba-vestio promptno o tome predsednika Ko{tunicu sa sednice srpske vlade.Zbog tolike konfuzije, zbuwenosti ovom ~itaocu smo morali da objasni-mo “da se to ne ra~una”, jer predsednik SRJ ni{ta ni o ~emu ne zna i nijeobave{ten dok ne dobije zvani~an akt, vaqda sa pe~atom i pravno dobro za-snovan na dokazima i ~iwenicama.

Da li je onda ovda{we stanovni{tvo obave{teno {ta mu se sprema i {taje istina od silne ministarsko–savetni~ke konkurencije u izjavama, a zatimi demantijima sve zbog transparentnosti na taj na~in shva}enoj kod na{ih po-liti~ara?

Zasad su jedino sigurne, ako ve} neko nema svog omiqenog ministra komeveruje, cene u radwama, na pijaci i na ra~unima {to uredno sti`u iz komunal-nih slu`bi. Da ni{ta drugo nije izvesno potvr|uju i prvi glasovi sumwe ~aki u to da ima ba{ toliko hladwa~a i mrtvih i da se Srebrenica stvarno ba{tako desila. Ne bi zato bilo nikakvo ~udo da se i ovde masovnije jave pojedin-ci sli~ni onim antisemitima u svetu {to jo{ tvrde da holokausta Jevreja ni-je bilo i da je to sve smi{qeno da bi se stvorila jevrejska dr`ava”.

U broju od 13. avgusta 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Pro-laz za ekstremiste”. U ovom tekstu se pored uobi~ajenih fraza o za{titi qud-skih prava, obavezi pot~iwavawa interesima Zapada iznose i zakqu~ci o svo-jevrsnom poistove}ivawu {iptarskih terorista u Makedoniji sa prethodnomvla{}u u Srbiji. Ti isti {iptarski teroristi po tekstovima objavqenim ulistu “Danas” na Kosovu i Metohiji su bili borci za qudska prava, a u Make-doniji teroristi. Ne radi se o zabuni ili ure|iva~kom proma{aju lista “Da-

105

vlade, izme|u Ko{tunice i \in|i}a ve} op{teg stawa u kojem prose~an ~o-vek, sam ina~e veoma zainteresovan za sopstvenu sudbinu, ne zna kome da veru-je i {ta je zapravo istina i kakva mu je budu}nost.

Razlog za ovaj mete ne mora se prvenstveno tra`iti, kako je to u posled-we vreme veoma ~esto, u izneverenim predizbornim obe}awima opozicije, wi-hovom navodnom borbom za vlast ili bilo ~emu drugom {to je neminovno ne-gativno i razo~aravaju}e. Nije, tako|e, istina ni da su obe}avali med i mle-ko “preko no}i” (ovaj izraz je naprosto postao toliko otrcan da ga ozbiqan~ovek jedva mo`e upotrebqavati). Upozoravali su na trule gde god se sta-ne i na nasle|e one vrste zbog koje bi svaki naslednik prokleo svog prethod-nika i pretka. Dakle, nije opozicija isplivala na la`ima i la`nim obe}a-wima, bar ne namerno i svesno, ali je posle prve euforije dovela stanovni-{tvo u stawe potpune neizvesnosti i to zbog na~ina na koji vlada i “infor-mi{e” svoje bira~e, a sebe do nekog stepena neverice da se neke neprijatnestvari ipak doga|aju.

Sada se istinski, na primer, mnogi biv{i opozicionari na vlasti zapre-pa{}uju {to je toliko {trajkova, nezadovoqstava, zahteva za boqi ivot i iz-gubqenog strpqewa. Kao da se to nije moglo o~ekivati posle decenijske dik-tature. U stilu u istoriji zabele`ene anegdote o Nikiti Hru{~ovu koji je naKongresu sve najgore govorio o mrtvom Staqinu, a kad ga je jedan skriveni glasiz publike pitao “Gde ste bili da ga kritikujete kad je bio iv?”, odgovorio“Ba{ tamo gde ste vi sada”.

To se najboqe videlo u odjecima kragujeva~kih protesta gde su, priznaliili ne, ministri bili zate~eni. Sigurno je da je tu bilo i politi~kih me{e-tara, ali da li je mogu}no da ne shvataju da je bilo mnogo vi{e radnika upla-{enih za sopstvenu budu}nost. I ma koliko da je ta~no da je ovde bilo i imamnogo sindikata – kao institucija – da su neki bili sasvim bliski, ako ne i deoprethodnog re`ima, ipak se svaka saradwa sa sindikatom sada, na po~etku sve-ga, ne mo`e zanemariti, a najmawe sve proglasiti – samoupravnom logikom ipotom bukvalno pqunuti na strahove koji su legitimni i sve prebaciti na {a-ku buka~a.

Upozoravali su na trule gde god se stane i na nasle|e one vrste zbog ko-je bi svaki naslednik prokleo svog prethodnika i pretka. Dakle, nije opozi-cija isplivala na la`ima i la`nim obe}awima, bar ne namerno i svesno, alije posle prve euforije dovela stanovni{tvo u stawe potpune neizvesnosti ito zbog na~ina na koji vlada i “informi{e” svoje bira~e, a sebe do nekog ste-pena neverice da se neke neprijatne stvari ipak doga|aju Da li se iko od mi-nistara koji sve rade “po kwigama” i uybenicima sa najpresti`nijih univer-ziteta, zapitao kako je to mogu}no da {aka buka~a i manipulanata povede u {tra-jk i nerede bezrazlo`no na hiqade radnika?

Druga stvar koja potpuno slu|uje javnost jesu svakodnevne informacije ko-je dobijaju nedu`ni gra|ani. “Transparentnost” rada, odnosno javnost svega {tose radi u politici, bilo da je re~ o izvr{noj ili zakonodavnoj vlasti sigur-no je velika osobina demokratije. Upravo zbog toga ni u jednoj razvijenoj de-mokratskoj zemqi ne postoji ministarstvo (ni sekretarijat) za informaci-je, jer se takve institucije po iskustvu poistove}uju sa glasnicima, vezama iz-me|u vlasti i medija: {ta se mo`e i {ta se ho}e i eli objaviti, a {ta ne. Ali,104

ju i qudska prava i regionalnu stabilnost ne}e imati prolaz. U slu~aju alban-skog ekstremizma i na Kosovu i u Makedoniji, to se nije potvrdilo.

U prisustvu me|unarodne administracije, vojske i policije, nastavio je dadeluje i razvija se jedan ekstremni nacionalni pokret spreman da vodi klasi-~an rat za teritorije. Sli~ni nacionalni programi nekih drugih balkanskihplemena ve} su pokazali svu svoju destruktivnost, ali su i `estoko sankcio-nisani od strane sveta. Drugi nosioci iste takve politike ne bi trebalo daimaju ni{ta druga~iji tretman, ako su zaista qudska prava i stabilnost u re-gionu ciqevi zbog kojih je Balkan pod poja~anim nadzorom, a neki wegovi de-lovi i pod direktnim protektoratom me|unarodne zajednice”.

U broju od 20. avgusta 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Novimodeli Pontija Pilata”. U ovom tekstu se kriti~ki tonovi upu}uju prema ono-me koji makar i li~i na predstavnika nacionalne politike. Dakle i “[e{equ fraku” je do{ao na red, reklo bi se zato {to nije obave{ten. Nije obave{tenda ne sme da kritikuje Vladu Republike Srbije i radi postizawa politi~kihpoena ko~i reforme. Tako CIA upozorava, a kada se to radi preko ~lanka ulistu “Danas” onda je to najefikasnije. Taj tekst glasi:

“Bila bi potpuna besmislica zauzimati strane u sukobu DOS na temi ma-fije i vlasti, jer je to upravo ono {to DSS eli u nadi da }e uz jo{ ve}i brojprebega iz SPO, a posebno “umerenih” iz SPS i JUL–a (na radikale vaqda jo{ne ra~unaju), i popularnost svog predsednika dr Ko{tunice (za {ta ove prido-{lice uop{te nisu zaslu`ne) postati jedina pravoverna stranka kakva je bilaona koju su sru{ili bira~i na izborima. Samim tim i jedini pravi i prvi sudi-ja. Po{to se, prirodno, pre toga zvani~no, saop{tewem, operu ruke u stilu Pon-tija Pilata iako se ne ide protiv Hrista, ~ak bi se pre moglo re}i da je ciq dase doka`e da su u ovom vremenskom razdobqu ova dvojica na istoj strani.

Neki modalitet jednopartijskog sistema time kao da ovde postaje neizbe-`an. U wemu se institucije uop{te ne razvijaju, ali se i daqe dobro kotira “pa-triotizam”, prisvaja ~ak i preko tv–meteorolo{kog izve{taja Republika Srp-ska (nije jasno za{to se ne daje i vreme u susednom Segedinu i Pe{ti kad na-{i vojvo|anski Ma|ari, ali i drugi, ~esto putuju tamo), osporavaju Hag i rat-ni zlo~ini, zanemaruju grobnice u kojima su pokopani drugi, a oni onda postu-paju isto sa poubijanim na{im. Poku{ava se izvo|ewe “inteligentne demokrat-ske izolacije(!)” od mrskog Zapada, progla{avawe neprijateqima, pa ~ak i lo-povima (dok se ne doka`e svi su nevini, vaqda to legalisti znaju??) one kojimisle i rade druga~ije, {to i nije tako te{ko ako je zale|ina vojna, ona istaiz prethodnog re`ima.

Pitawe je jedino da li ovi drugi imaju policiju, pa se sada tako sukobqa-vaju. Jer, definitivno je jasno da ovde postoje dve vlade. Ne ona savezna i srp-ska, ve} ona Srbije i ona u kabinetu predsednika SRJ kojoj on beskrajno veru-je i koja je zasad savetni~ka u senci, ali i uticajna, ako ne i mo}na bez obzirana legalitet. I tako|e nije nepoznato da u onima iz profiterskog zakona sva-ko ima nekog svog, da ponovimo, Robina Huda, pa se sada i oni mo`da sukobqa-vaju. I kad se sve to {to na povr{ini mo`e svako da vidi, slo`i u jedan sasvimmali koloritni mozaik onda se bez ustezawa mo`e re}i da su ovde na sceni opetrazli~ite, suprotne ideologije i da parlamentarna demokratija jo{ dugo ne-}e imati {anse.

107

nas”, ve} o ~iwenici da ure|iva~ku politiku lista “Danas” vodi CIA i pre-ko tekstova u tom listu izra`ava svoje stavove. Druga~iji zakqu~ak je nemo-gu}. Taj tekst glasi:

“Tragi~no balkansko iskustvo nametalo je jo{ pre par meseci, kada su po-~eli makedonsko–albanski sporovi, bojazni od izbijawa jo{ jednog rata na eks–ju-goslovenskom prostoru. Treba li podse}ati da ni u sukobima tokom devedese-tih godina, zara}ene strane nisu jedna drugoj zvani~no objavqivale rat, ali sui te kako ostvareni svi razorni efekti pravog ratovawa. U Makedoniji se, na-`alost, reprizira ovaj katastrofi~ni scenario. Paralelno teku pregovoripoliti~kih reprezentacija i ratna dejstva sa desetinama mrtvih. To je, bar do-skora, davalo razloga novinskim izve{ta~ima da govore o stawu “izme|u ra-ta i mira”, ali sama ~iwenica da se to nenormalno stawe produ`ava ~ini ratsve ozbiqnijom odrednicom makedonske realnosti.

Ostaje nada da ovaj sukob ne mora eskalirati do razmera koje je imao u ne-kim drugim eks–ju sredinama, ali definitivno, Makedonija je zahva}ena zara-zom me|uetni~kih sukoba. Na`alost, ni ova novostvorena dr`ava nije uspelada sa~uva status tako retkog “dobrog primera” na Balkanu, koji je razumnoj ma-wini u drugim balkanskim zemqama bio kakav–takav argument za tvrdwe da svei nije moralo biti tako kako je bilo. Makedonija je pukla kada se ~inilo da jenajgore pro{lo i da su u drugim zemqama, nekada ratobornim balkanskim “si-lama”, prostrujali novi vetrovi. Jo{ je apsurdnije {to je rat zaigrao u make-donskom dvori{tu u trenutku kada je Balkan prepun mirotvoraca iz celog sve-ta. Po cenu estokog obra~una sa lokalnim vo|ama, prilikom kojeg je bilo imnogo nevinih (tzv. “kolateralnih”) rtava, svetske sile su sa oru jem do{lena Balkan, sa obrazlo`ewem da }e {tititi qudska prava od pomahnitalih lo-kalnih lidera i wihovih ekstremnih politi~kih programa. Te{ko da je po kri-terijumu prisutnosti me|unarodnog faktora neki deo sveta proteklih godi-na bio “za{ti}eniji” od Makedonije, a wenim gra|anima ipak preti da do`i-ve ratne strahote kroz koje su pro{li podanici drugih, sa svetom nekoopera-tivnih i anatemisanih re`ima na Balkanu.

Vlastitom pame}u, balkanski narodi – ukqu~uju}i i aktere sada{wih su-koba u Makedoniji – su pre desetak godina verovatno mogli da izaberu boqusudbinu. Oni su uradili to {to su uradili i sada vi{e nisu u prilici da ra-de samo po vlastitoj pameti. Me|unarodni faktori su ovde preuzeli mnoge in-gerencije i daqi razvoj doga|aja u dobroj meri zavisi od wih. Sa kompletnomvla{}u na Kosovu i trupama u Makedoniji, kao i izrazitom politi~kom domi-nacijom u ~itavom regionu, Zapad postaje odgovoran u~esnik, pa i krivac, zbognovih balkanskih zapleta i kriza.

[ta ho}e balkanski ekstremisti – u ovoj fazi prvenstveno albanski – toje poznato. Oni ostaju zarobqenici mita o nacionalnoj dr`avi kao navodnojedinoj formuli dru{tvenog opstanka i prosperiteta. Ali {ta ho}e me|una-rodna zajednica na Balkanu, koji su weni ciqevi i interesi? Danas je onimakoji ne pate od ksenofobije te`e da odgovore na to pitawe nego pre par godi-na, kada su ovde dominirali nedemokratski, ~esto agresivni re`imi. Jedna gar-nitura balkanskih ratovo|a nestala je sa politi~ke scene, {to je svet i pomo-gao i podr`ao. Logi~no je bilo o~ekivati da sada kada me|unarodna zajedni-ca i fakti~ki i formalno kontroli{e Balkan, ekstremisti koji ugro`ava-106

me predsednikovawa Ronalda Regana, jer se znalo da su ~ak 12 republikanacanekako bli`i – Demokratskoj stranci. Nisu dodu{e ovu pojavu nazivali opo-zicijom u sopstvenim redovima, jo{ mawe neprijateqima, izdajnicima ili pe-tom kolonom, ali se znalo ko je u kojoj stranci levo, ko desno, ko je umerewak.Izgledalo je da bi se to i ovde moglo dogoditi, ili su to tek bila puka pri`eq-kivawa kao posledica potpunog zanemarivawa da ovde mora sve da bude stra-na~ko i – partijsko.

[to je najzanimqivije, partijska disciplina je izgleda neuporedivo ~vr-{}a kod onih koji su naj e{}i kriti~ari starog sistema komunisti~kog gdeni frakcije nisu bile dozvoqene iako su bile samo “misaone”, a ne i antire-volucionarne. Ali ve} i misliti druga~ije li~ilo je na antirevolucionar-ni ~in. Posle je tako bilo i kod Milo{evi}a.

Sukobi u DOS – {to bi mogla da budu normalna stvar neslagawa i pole-mike koje se na kraju razre{e na ovaj ili onaj na~in – dobili su me|utim ne sa-mo strogo strana~ko obele je daleko od demokratske polemike i prijateqskogube|ivawa, ve} su uveli i neki poseban jezik obra~una, neistinitih ili barneproverenih optu`bi i sve vi{e stvorili atmosferu u kojoj }e morati do-}i verovatno uskoro i do toga – ko je za koga i ko je s kim. Za DSS ili DS, zapravovernog Ko{tunicu ili koloritnog \in|i}a. Kad ih je svet birao u~i-nio je to da bi svrgnuo diktaturu Milo{evi}a, ali da bi po~eo da `ivi i po“italijanskom sindromu”. Kad vlada ne vaqa – novi izbori.

Jedina je razlika, sa kojom se nije ra~unalo, da se ovde zapravo i ne zna ko-ja vlada ima koja ovla{}ewa i kome i koliko i u kojem trenutku odgovaraju Mi-lo{evi}evi ustavni postulati, zakoni, pa ~ak i – izborni! Uostalom, ne zna seako bi se ru{ila srpska vlada, za{to bi ostala savezna, kad wu izdr`ava srp-ski gra|anin pla}aju}i porez, jer se s te materijalne strane Crnogorci uop-{te ne me{aju. Bar ne zvani~na Podgorica. Oni u savezni buyet ne daju ni be-le pare.

Tako se gotovo godinu dana posle izbora ispostavilo da ovo ba{ i nije ne-ka pravna dr`ava, bar ne demokratska u bitnim elementima ustavnosti i za-konodavstva i da bi se opet moglo mo`da govoriti – zbog manira vladawa i pre-pucavawa izme|u sebe i mrcvarewa naroda – kao o svojevrsnom partijskom ustroj-stvu. Na to upu}uju, izme|u ostalog, i dve naizgled, marginalne, ali u “dobrim,starim, ~vrstim” sistemima dobro poznate pojave.

Jedna je da su {tampu po~eli politi~ari da ocewuju kao neprijateqsku, akonije na liniji wihovih strana~kih razmi{qawa u svakom momentu, u svakompogledu i na svakom mestu. Druga je da pojedinci u vrhu naglo daju izjave kojesu gotovo {okantno razli~ite od onoga {to su pri~ali pre ili – ako je nekove}i diplomata, `ovijalno se slo`i sa Ko{tunicom ili \in|i}em. Ukoli-ko eli da u|e i u diplomatske redove – ona prva adresa je validnija. To se le-po vidi i ne da se sakriti.

Ina~e, bilo bi ~isto gubqewe vremena da se o svemu ovome uop{te raspra-vqa pored raznih ra~una koji stoje na stolu, a potpuno su neplativi zbog enorm-nih brojki u novoj tr`i{noj privredi, iznu|enoj na najsuroviji na~in zahva-quju}i razorni~koj desetogodi{woj vladavini prethodnika. Uprkos nasle|u,ipak, ova primedba o ra~unima, po novom maniru razmi{qawa je na \in|i}e-vu du{u, reci }e odmah neko, mada bi bilo lak{e da su wih dvojica koliko–to-

109

Najtu`nije u celoj stvari je napu{tawe doskora{wih saveznika {to ni-su ni{ta u~inili protiv kriminala! Da li su saveznici radili zajedno, sara-|ivali i izmewivali informacije ili su se unutar sebe tukli, krili {ta kozna i podmetali noge na poqu opozicije? Da li se kona~no zaboravilo da su svi– svi – svi u DOS govorili kako ne mogu da donesu promene na boqe za kratkovreme. A to {to su mnogi isti jo{ ostali nepromeweni u MUP, zar nisu istiostali i u VJ? Za obra~un sa organizovanim kriminalom vaqda je vi{e negobilo gde drugde potrebno vreme, a ako se pojavio neko nov iz vlasti zaveden le-potama mafija{kog lanca – to je trebalo re}i javno pod uslovom neoborivih~iwenica, pa ma ko to bio.

Najru`nije ipak u svemu je {to DSS pomiwe glad i bedu naroda svaquju-}i sve na le|a srpske vlade i zanemaruju}i nasle|e (vaqda misli na cene i sve{to se u me|uvremenu desilo i u privredi, i u “Zastavi” i drugde) i svoju ne-zaobilaznu ulogu u tome. Vazdu{asti odnosi sa Crnom Gorom i crnogorski part-neri u zvani~noj Saveznoj vladi nikad nisu bili veliki garant demokratije,a posle ovoga {to je sad Predsedni{tvo stranke predsednika SRJ uradilo tre-balo bi zaboraviti i na lude donatore, a naro~ito na pametne investitore izsveta. Ko bi u ovoj zemqi rizika gde svaki ~as iz predsedni~kog kabineta iza-|e neko saop{tewe (u dobrom starom stilu SKJ i SPS) ulo`io svoje pare ipoku{ao da obezbedi malo vi{e vazduha, hleba i mleka za sistematski uni{ta-van narod punih 13 godina.

Ovaj sukob zapo~et iz DSS (a mo`da i iz kabineta Predsednika SRJ) }ezaustaviti i ono malo {to je ovoj zemqi bilo nakloweno iz poslovnog sveta.Jer, kako u takvom ambijentu otvarati fabrike, kad je po svedo~ewu Gorana Pa-skaqevi}a u na{em listu nedavno francuski producent u strahu da }e izgubi-ti kapital odustao da ovde snimi film o Tristanu i Izoldi.

Da li DSS stvarno veruje da }e sa wima i bez ostalih koji druga~ije mi-sle ova zemqa procvetati u sre}no ponovqenom jednoumqu”?

U broju od 27. avgusta 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Opa-sno i za Va{ington”. Opet se iznosi neumesno pore|ewe da bi se poslala po-ruka da }e svim sredstvima biti progawan onaj ko ne slu{a i ne izvr{ava na-loge Zapada. To mo`e da saop{ti list “Danas”, jer je uvek boqe informisanpo{to je na izvori{tu svih CIA naloga. Pore|ewa koja se iznose imaju zada-tak da navodnom “o~igledno{}u” potvrde iznete tvrdwe lista “Danas”. Taj tekstglasi:

“Zanemaruju}i istorijsku (!) ~iwenicu da je Srbija ne{to posebno i dane mo`e samim tim, po svojoj strukturi i “mentalitetu” (uvek se ~ovek morau posledwe vreme da pita {ta ko pod tim podrazumeva) da bude sli~na drugi-ma ili, ne daj bo`e, da ih kopira, posle izbora je na ovom mestu, u ovom listui od istog autora napravqen neoprostiv previd. Izra`ena su o~ekivawa da }e~lanice DOS, pojedinci u skup{tinama naro~ito, glasati po svojoj savesti zaneke propise i zakone i da }e – kako to u drugom svetu parlamentarne demokra-tije biva – nekad biti zdu{no za predloge sopstvenih stranaka, ali nekad i ne.Po{to, prirodno, o tome obaveste svoje u poslani~kom klubu.

Nije nepoznato da u (izgleda jo{ od mnogih zna~ajnih li~nosti ovde) omra-`enoj Americi, ima ~lanova Republikanske stranke koji po obi~aju glasaju zademokratske predloge i – obrnuto. To je ~ak ~esto izazivalo glavoboqu za vre-108

ostatka komunizma, osim ako to nije nesvesno u~inio podr`avaju}i ~in Milo-{evi}evog slawa pred Ha{ki tribunal {to je odgovaralo onim pora`enim saOsme sednice?

Vrlo je verovatno da bi ovu vrstu opomene Va{ington morao ozbiqno darazmotri u stilu dobrih, vekovnih (osim za vreme Sl. M.) odnosa SAD i Jugo-slavije ma koja bila. Pogotovo {to se sad u sve to upleo svojim obja{wewimao centru komunisti~ke opasnosti biv{i ambasador SRJ u Va{ingtonu g. Pro-ti}. Jasno i glasno, na svoj poznati na~in, skrenuo je pa`wu da je vrh sada{weJugoslavije, posebno tandem Ko{tunica– Svilanovi}, zapravo stvorio savezsa komunistima (sad je nejasno kojim, Milo{evi}evim ili pora`enim snaga-ma). Upravo zbog svog antikomunisti~kog (kao {to predsednik SRJ govori zasebe) stava, ka`e biv{i ambasador, povu~en je iz Va{ingtona. Ostalo je, do-du{e, nejasno za{to su pedesetak godina komunisti~ki ambasadori iz Jugosla-vije dobro primani tamo. Sigurno ne zbog uveseqavawa, jer su “nosili bele ~a-rape i po tome upam}eni” kako ka`e gospodin Proti}.

Nova re~ koja kao i svaka druga ima bezbroj sinonima. U bukvalnom prevo-du to je kad je ne{to prozra~no i vidi se, u politi~kom `ivotu to je – javno (uneokomunisti~kom – glasnost), ali mo`e da se ka`e i – providno. Taj pojam imadosta repova, jer mo`e da bude i providna borba za vlast na nedoli~an na~in ina {tetu ove dr`ave i na {tetu diplomatije koja uporno, uz napore Svilanovi-}a i wegovog tima, poku{ava ako ni{ta drugo da ovo ovde pribli`i Evropi. Iuz to nekako zahvaquju}i dobrim odnosima sa svetom malo ekonomski osna`i.

Zabluda je, me|utim, da se to mo`e dogoditi ako stvari idu ovim banana–tokom (pogledati razne konferencije za {tampu–prim.red.) kojim su krenuliunutra. Ekonomska pomo} EU, o ~emu govori predsednik Ko{tunica je drago-cena, ali uni{tenoj zemqi je potreban i privatni kapital. Da li bi predsed-nik ulo`io neki svoj dinar u ovakvu zemqu sada?

A {to se ti~e Evrope, mogla bi se citirati misao nestalog biv{eg pred-sednika, iako pora`enog na Osmoj sednici, Ivana Stamboli}a: “Bojim se damo`e da se desi da se oslobodimo, udaqimo od Milo{evi}a, a ne pribli`imoEvropi!”.

U broju od 3. septembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Mr-cvarewe naroda” kao logi~ki nastavak prethodnog teksta sa osnovnom porukomda svi istinski recepti za demokratiju dolaze iz Va{ingtona. Uostalom te po-ruke po nalogu CIA-e stalno {aqe list “Danas”. List “Danas” je poznat kod~italaca kao glasilo koje verno, jasno i efikasno prenosi sve stavove CIA-e. Zato se de{ava da list “Danas” saop{ti i izda nalog pre zvani~nika SAD-a i pre nego {to dosmanlije dobiju konkretno zadu`ewe. To mo`e da se de{a-va samo ako informativno glasilo ure|uje CIA.

U broju objavqenom 2. oktobra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom“Kad generali moraju da }ute”. Ovaj tekst je mawe - vi{e prihvatqiv zbog sta-va da vojska nije zadu`ena da vodi politiku zemqe, ali ovaj tekst nije nastaozbog toga, ve} zbog potrebe da se saop{ti da na{a vojska nije dorasla da pomog-ne u borbi protiv me|unarodnog terorizma. Za urednika lista “Danas” je pro-blem {to bi na{a vojska povodom velikog iskustva u slamawu terorizma pre-nosila sponzorima terorizma kako je branila dr`avu od {iptarskih terori-sta. Za list “Danas” {iptarski teroristi su uvek bili borci za qudska pra-

111

liko zajedno uprkos ideologijama, kriminalu i mafijama {to }e jo{ neko (du-`e?) vreme biti i neminovna pojava ove svakodnevice.

Nevoqa je samo {to upravo ovih dana izgleda da ima onih koji bi rado da\eli}u (i Labusu) ne uspe varijanta sa Pariskim klubom, kao da bi to bila {te-ta samo za \in|i}a, a ne za stanovnike Srbije. Ba{ kao {to ima jo{ i onih ko-ji tako rado govore o antisrpskom Hagu da im se ~ak dopalo kako se Milo{e-vi} (vaqda kao dokazani Srbin) “branio” i kako Karla del Ponte jo{ nije sku-pila dokaze, {to je ~ista dezinterpretacija onoga {to je rekla.

Zbog svega toga, ne slute na velike dobre promene pohodi po Srbiji gde seopet slu`i poga~a i so kao miqe iz koga ne sme da se iza|e. Mo`da }e se pro-na}i jo{ neke mo{ti, kao one nesretnog cara Lazara, da se pronose po Srbijikao {to je radio sad biv{i, nezanimqivi i sve vi{e zaboravqeni Milo{e-vi}. Ovaj zaborav bi mogao da bude i opomena da stvari ne bi ba{ trebalo – po-navqati. Makar ovo sad bilo “autenti~no patriotsko srpstvo”, a ono Milo-{evi}evo la`no, zloupotrebqeno – da bi se ostalo na vlasti.

Ekonomska pomo} EU, o ~emu govori predsednik Ko{tunica je dragocena,ali uni{tenoj zemqi je potreban i privatni kapital.

Posledwa stvar u koju bi neko mogao poverovati jeste da je danas ovde nadelu restauracija (vaqda?) ni mawe ni vi{e ve} – komunizma. Onog pora`e-nog sa Osme sednice CK Srbije kad se na krilima narodnog srpskog pokretaizdigao Slobodan Milo{evi}. I to ba{ sada po{to je Slobodan Milo{evi}u ha{kom pritvoru od ~ega nije mogao da ga sa~uva (iako je to uspelo u zadr`a-vawu polo`aja sa generalom Pavkovi}em i drugima) ni aktuelni predsednikSRJ. Op{te poznata ~iwenica, koja nema svrhe da se stalno ponavqa, jeste daje dr Vojislav Ko{tunica uvek bio i ostao antikomunista, ali zaista je zbu-wuju}e da je, po sopstvenom priznawu, shvatio 5. oktobra da su najo{triji pro-tiv druga Slobe (~ak revan{isti~ki raspolo`eni) ba{ ti pora`eni komuni-sti na Osmoj sednici.

Posle ove izjave javqa se nedoumica da li su dr Ko{tunicu i DOS izabra-li masovno ba{ ti pora`eni ili je srpsko bira~ko telo u ogromnoj ve}ini od-bacilo Slobodana Milo{evi}a zbog trinaestogodi{we lo{e politike, be-de, zloupotrebe do krajwih granica nacionalizma i nacionalnih ose}awa, ~akpravoslavqa (mada se mora priznati da nije i{ao u crkvu) i vladavine stra-ha upravo primerene komunisti~kom (neka varijanta staqinisti~kog) mode-lu potpomognutom “levicom” kakav je bio JUL. Ako su ti pora`eni od Slobo-dana Milo{evi}a bili za DOS i Ko{tunicu na ~elu liste – da li su oni on-da na neki na~in – osim pretwa kako tvrdi predsednik savezne dr`ave – i uti-cajni i kako ih se sa~uvati da ne obnove dru{tveni sistem koji je svuda ve} ras-turen?

Niko se ne se}a da se tako nosio jedan Nikezi}, Vladimir Popovi}, Moj-sov, Lon~ar, Kova~evi}, ali to je sada neva`no. Vi{e je upotrebqivo kao sli-koviti prikaz koliko je posledwih dana ili nedeqa ovde sve u stilu rekla–ka-zala, u maniru izmi{qotina, name{tawa, podmetawa i navodne – transparent-nosti. Osim ako se ne misli na podr{ku – u toj nameri – velike mo}ne sile ka-kva je Amerika. Sam predsednik ka`e da su “Brione zamenili Va{ingtonom”.Ova opomena je zaista ozbiqna, pa bi i ameri~ki politi~ki vrh morao da bu-de oprezan s kim ima posla, jer je te{ko poverovati da bi pomogao neku vrstu110

bankara, a ako se ba{ kod nas sad mewa i to u dobro poznatoj li~nosti Va{ing-tonu, stvari mogu da li~e i na mali doma}i politi~ki skandal. Pre svega – po-mo} mo`e da nudi {ef dr`ave, a ministri odbrane se posle sastaju dok vojskai generali }ute i rade. Pa i to je je ipak samo jedna strana stvari, ali posto-ji i druga.

Kakve to usluge General{tab VJ mo`e da ponudi SAD? Sigurno ne u ubo-jitom oru ju, ve} u obave{tajnim saznawima. Protiv koga – nije te{ko pogo-diti. Kona~no, sam general ih je sa svojom vojskom vaqda li~no gonio (a nekoje i civile sre|ivao, samo {to se uprkos zakopavawima i otkopavawima na svimstranama sada o tome }uti), pa je sigurno pun ponosa {to mnogo zna i {to mo-`e da pomogne?!

Neva`no je da li su SAD prihvatile ovu pomo}, mada je verovatno da je Va-{ington sve to znao i zna {to i general Pavkovi}, ali je i zbog wemu nadre|e-nih u pro{lom vremenu i wega samog nosio drugi }urak. Va`no je, me|utim, dasu na Kosovu izbori, da tamo i daqe qudi stradaju, da Srbi ne mogu da se vrate,da su upravo ubijeni neki Albanci o vikendu, pa onda i Srbi. Zatim da su tu, nadomak ruke mnoge “koalicione baze”, me|u wima i Bondstil, a da se jo{ povrhsvega mora doneti jedna od najodgovornijih odluka – da li da Srbi iza|u na ko-sovske izbore u novembru. Ostalo je, posle svega nepoznato – da li general sveto zna kad tako govori i kona~no – za{to tako govori i to ba{ sada?

Ako u demokratizaciju vojske i civilnu kontrolu spada i javnost rada, mo-ra}e se ipak generalima re}i kad moraju da }ute”.

U broju od 1. oktobra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Bar ju-bilarni - prekid vatre”. Povod za tekst je godi{wica petooktobarske buldo-`er revolucije. U tekstu nema slavqa, ve} pomen za sve koji ive ivotom ko-ji im je nametnuo DOS. Nije u pitawu nikakva zabuna ili promena ure|iva~-ke politike, ve} prepoznatqiv stil rada CIA-e. Ono {to je o~igledno ne kri-je se, ali se boji bojama i komentarima koji asociraju na staro ili da je besmi-sleno bilo {ta mewati, osim stalno potvr|ivati da smo na kursu politike Za-pada. To nam CIA saop{tava preko lista “Danas”. Ovaj tekst glasi:

“Ve} proteklog vikenda svi postoje}i mediji udru`eni sa politi~arimakoji su hteli da govore, a gotovo svi jesu – obele`ena je godi{wica promenena celu Srbije posle vi{e od decenije autoritarnog re`ima, represije, zabra-na i bede. Vi{e mo`da nego sami novinari, ~esto sasvim improvizatorskimmanirom, {to jeste deo ove profesije, politi~ari su govorili da su mo`da ipaku~inili mawe nego {to su, ne samo obe}avali, nego i mogli.

Sve, naravno, zavisi od toga s ~im se {ta poredi. Ako se poredi ono {toje narod na izborima sru{io septembra pro{le godine, ovde je do danas ura-|eno mnogo, vi{e nego {to se o~ekivalo. Sru{en je betonski zid, ~inilo sedugotrajan i duga~ak kao kineski, oslobo|ena je energija, strah je bio i pobe-|en, mo`da dodu{e i zato {to je ve} bilo toliko represije da je bivalo sve-jedno {ta }e se desiti i “{ta mogu jo{ uraditi svakome ko ne misli kao oni,On pre svega. I jo{ vi{e od toga, oni koji su do{li ako ne rade dobro, mada seuvek ne mo`e ba{ ta~no re}i {ta je to dobro i u kojem trenutku – izgubi}e naslede}im izborima.

Kad se to sve zajedno pogleda, pa jo{ vidi Jugoslavija, koja uprkos svim ne-dore~enim “legalnim aktima” ili mo`da “politici kontinuiteta”– jo{ po-

113

va, pa list zakqu~uje da nije uputno da se neko poigrava i nudi pomo} nad sim-bolima zbog kojih je list “Danas” postao najslobodniji i najnezavisniji medij.Dakle, oficiri mora da }ute ne zato {to nisu politi~ari, ve} zato da se ne~uje prava istina o onima koje je CIA naoru`ala i obu~ila da ubijaju Srbe.taj tekst glasi:

“Mo`da je sve ovo u sferi naga|awa jer po logici stvari u svakoj bici, bor-bi, ratu bilo kakvom, informacije ne mogu biti uvek verodostojne i u potpu-nosti ta~ne. Ipak, dve stvari koje su se ovde ~ule ili dogodile li~e na eho uspe-{ne borbe koalicije u koju mawe ili vi{e spada ceo svet – protiv terorizma.Jedna je zanimqiva i verovatno bi mogla biti i korisna. Druga je zaprepa{}u-ju}a i nikako se ne bi mogla svrstati u ne{to od ~ega bi ova zemqa mogla ima-ti koristi.

Po{to su u svim dr`avama sveta, ali naro~ito na me|unarodnim skupo-vima, po~ev od UN, politi~ari postigli saglasnost da terorizam jeste oru`a-na–ekonomska–mafija{ka–mre`a kojoj iskreno slu`e fanatici, oni koji je vo-de, u }elijama ili pojedina~nim organizacijama, pa i dr`avama, posebno ceneinstituciju tajnosti bankarskih ra~una. Tu se sle`u novci od dobrovoqnih pri-loga “pravednoj borbi”, od prisilno dobrovoqnih priloga (reketa), od drogeili trgovine oru jem i belim robqem. Koliko je tajnost bankovnih ra~una postarim pravilima (sada }e po svemu sude}i posle velikog sastanka nedavno odr-`anog u Montrealu i to biti ne{to promeweno) ~esto bila i pogubna za po-{tene, ali blagodet za kriminalce, pa ~ak i bankare, svakako svedo~i i sve onoblago koje se na{lo na ra~unima nastradalih Jevreja koje su {vajcarske ban-ke pre}utale.

Ali i sve noviji zakoni u svakoj pristojnoj zemqi protiv prawa novca do-veli su do potvrda sumwi da je, vaqda posle nekih latinoameri~kih zemaqa,donedavno pod starom vla{}u teritorija biv{e Jugoslavije, ukqu~uju}i i Sr-biju i Crnu Goru, bila pravi eldorado ili ve{–ma{ina za prqave pare.

Posle 11. septembra 2001. godine, ni svetski bankari nisu ostali mirnii nedodirqivi i logi~no je pretpostaviti da ih je tako|e savladao strah kadsu za samo nekoliko dana mogli biti zamrznuti izvesni ra~uni izvesnih fon-dova i pojedinaca, pa ~ak i humanitarnih organizacija (!) za koje postoji osno-vana sumwa da su finansirali terorizam i razna ubijawa u objavqenim i neo-bjavqenim ratovima, ~emu je naro~ito pogodovalo prawe novca.

Strah izazvan tragedijom od 11. septembra ili nova pravila me|u stranimbankarima su mo`da i razlog za to {to se ovde usput saznalo za neke ra~une na-poqu i ovde, za neke transakcije koje ako nisu teroristi~ke mogu da se svrsta-ju u “pokupqene narodne pare” zbog kojih je, na primer, svet umirao bez dovoq-no lekova? Naga|awa? Mo`da, ali sad se vi{e ni{ta ne da iskqu~iti, svet sezaista mewa i nije ni{ta isto kao {to je bilo, ma koliko to trivijalno zvu-~alo.

Druga posledica 11. septembra jeste da se – umesto bilo kojeg zvani~nog port-parola ili tako nekog zadu`enog u saveznoj dr`avi za informacije – oglasioli~no {ef General{taba {to je ina~e obi~aj u demokratskim zemqama samokad se vodi rat ili se negde u vrhu dogovore da bi bilo zgodno da negde odr`ineki govor – zbog ne~ega. General Pavkovi}, me|utim, lepo ka`e jednoj doma-}oj agenciji – “ponudili smo pomo} SAD!” Vojska je uvek bila }utqivija i od112

bore, jer je besmisleno da neko i pomisli da se suprotstavi voqi CIA-e. Toje poznato listu “Danas” i zato on na stranicama novina to sugeri{e. Ovaj tekstglasi:

“Pozvati na registraciju bilo je neuporedivo lak{e nego Srbe sa Koso-va – vaqda, posledwu tragi~nu skupinu qudi, civila, u dugom nizu vi{egodi-{wih ratnih i operacija mr`we – ohrabriti da iza|u na izbore za institu-cije u kojima znaju da }e biti mawina. Ova okolnost – u odluci glasati ili ne17. novembra – da uvek mogu biti nadglasani nije ni jedini, ni najva`niji raz-log u opredeqivawu za izbore.

Po logici stvari, uvek je boqe biti prisutan tamo gde se odluke dono-se i imati re~, nego se sam odre}i mogu}nosti da se zastupa sopstvena stra-na koja u ovom slu~aju ~esto zna~i i ivot. Da se zatim istovremeno daju ar-gumenti rivalima, drugoj strani ili neprijateqima, svejedno, da je to izborkoji je srpski narod sam napravio i svoja prava ma koliko mala, predao u ru-ke – ba{ wima.

Zato je pravo pitawe – {ta bi se i da li bi se ne{to moglo promeniti na-gore (umesto mo`da naboqe) kad se u~estvuje, nego {to je danas kad se uglavnomsamo ubija?

Da nije drugih ari{ta u svetu, naro~ito posle 11. septembra, Kosovo bibez sumwe moglo na nekoj karti ivota da bude ozna~eno kao svakodnevno po-qe ubijawa. S tim {to u posledwe, nazovi predizborno vreme, rivali iste na-cije poku{avaju da se ubijaju i izme|u sebe. S te strane, veliki boqitak posleizbora verovatno u skorije vreme ne bi bio mnogo verovatan, ali bi se treba-lo i nadati da bi me|unarodne vojne snage mogle i morale da {tite najugro`e-nije vi{e nego {to su to ~inile dosad i to iz mnogobrojnih razloga, mada biverovatno isticale samo jedan, onaj “da je Kosovo multietni~ko” kako su ga onezami{qale.

U takvim uslovima naro~ito, ali kao i u svim drugim, na kosovskim Sr-bima je da sami odlu~e da li }e ili ne}e glasati, {to bi oni i mogli da urade,i to na vreme, da ne dobijaju razli~ite ne samo signale ve} i javne, a sigurno itajne poruke o tome kako bi trebalo da se pona{aju. Beogradske poruke su ne-dopustivo ambivalentne, nerazumqive, ~esto i nerealne.

Jedan od argumenata, da }e izlaskom na izbore “dati legitimitet” alban-skim institucijama na prvi pogled je sasvim ta~na, ali samo kao pusta opaska.Mnogo va`nije pitawe od toga je da li }e ako ne budu “dobili legitimitet odSrba”, Albanci odustati od svojih institucija, ideja o nezavisnosti i naro-~ito oni najradikalniji i terorom zaslepqeni od mu~kog – iza le|a i na wi-vama – ubijawa qudi?

Druga opomena – da u tako jednom multietni~kom Kosovu i institucijama– Albanci, zbog ve}ine koju }e imati mogu “legitimno” proglasiti nezavisnostod Srbije vi{e je nego pod znakom pitawa. Iz prostog razloga {to je Kosovo,hteo to neko da prizna ili ne, zapravo pod protektoratom stranaca koji uveki na svaki na~in mogu da spre~e velike poteze ove vrste. O tre}oj “opomeni”,ili mogu}nosti da Srbi i ostali nezadovoqni uvek mogu da napuste izborneinstitucije kad se majorizacijom pre|e dozvoqena granica malo se ili nika-ko ne govori, u svakom slu~aju s tim se kao s legitimnom mogu}no{}u koja mo-`e da stvori neprilike, izgleda, namerno ne ra~una u Beogradu.

115

stoji kao ravnopravni partner na svetskoj sceni u svim relevantnim institu-cijama, onda je zaista mo`da ovo ~as da i najgori pesimisti, pa ~ak i oni sa pardinara u yepu – na|u lepu re~ na godi{wicu.

Za ovakav prilaz, ohrabrewe, uprkos demantiju, mo`e da se na|e i u subot-wem prebijawu novinara u Novom Sadu na mitingu SPS. Tukli su nas stvar-no godinama na hiqade na~ina, ~im se progovorilo ne protiv wih, ve} samo re-klo {ta se negde ne{to istinski zbilo. Zatvarali su nas i osu|ivali zbog in-formacija – komentari protiv wih nisu ih mnogo uzbu|ivali. Va`no je bilosamo da informacija ne stigne do {iroke javnosti, do bira~a, do naroda.

Zgodno ohrabrewe na godi{wicu je i u pismu jednog ~itaoca upu}enog ovomautoru: “Ej, ne kritikujte vi{e, ja prodao vikendicu i zemqu i kupio stan otkadje onaj u Hagu”. Li~ni pristup, nema {ta, ali li~ni pristupi tako|e odre|ujumesto u glasa~koj kutiji.

Ê politi~ari na vlasti u me|uvremenu svugde skru{eno pomalo priznajuda je narodu jo{ veoma te{ko, da je standard bedan, da su reforme spore, nekiih ~ak osporavaju i time kao da “uzimaju re~ iz usta” prose~nog gra|anina ko-ji bi ipak hteo ili je o~ekivao vi{e i ne}e, s pravom, da se stalno prise}a ono-ga {to je dobro i o ~emu smo “gore pisali”, ali dosad nismo i ubudu}e tako|ene}emo.

Ima, ipak, jedna stvar koju bira~i, svet, pa ~ak i oni ~iji se yepovi pro-vide od besparice te{ko mogu da oproste: nadmetawa politi~ara (navodno, “ukorist glasa~a, bira~a, stanovni{tva, naroda”) inspirisana li~nim presti-`ima, politikom i ideologijom. Znalo se da su u DOS krajwe razli~iti, alise ipak nije moglo o~ekivati da }e sujeta (kao u slu~aju nekada{we koalicije“Zajedno”) biti presudna u politici jedne do krajnosti osiroma{ene dr`ave.Sva priznawa sveta nisu bila dovoqna da se ovo izbegne.

U svemu je mo`da najru`nije i najtu`nije – da ne govorimo o razli~itimideologijama od kojih neka li~i na kontinuitet prethodnog re`ima, a drugana vulgarno tuma~ewe kapitalizma – da teraju narod da se opredequje (u vre-me socijalizma to se zvalo – diferencijacija) za Ko{tunicu ili \in|i}a, amutivoda povrh svega toga je negde na jugu, u Crnoj Gori i te{ko ga je uhvatitiu onome {to ho}e, jer je bio i sa onima i sa ovima i sad bi sam ili mo`da ne?Va`no je da je jedini u svetu koji ne priznaje Jugoslaviju i po tome se stvarnorazlikuje od drugih!

Zato je ovde, mo`da, na godi{wicu potrebna neka nagodba o prekidu vatre,o ve}oj dozi tolerancije i o transparentnosti poslovawa, a ne sva|awa i za-gri`enosti. Sve zajedno, naravno, zvu~i utopisti~ki, ali – sve~arski je. ON-AJ je ipak oti{ao, a narod u Srbiji je ipak odahnuo, a neku drugu dobitnu kom-binaciju ako ho}e mo`e izabrati na slede}im izborima, ma kad bili”.

U broju od 29. oktobra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Sklo-nost izbornim bojkotima”. Ovim tekstom se sugeri{e da bojkot izbora ne vo-di re{ewu problema na Kosovu i Metohiji. Po{to me|unarodne snage navod-no nisu donele odluku o sudbini Kosova i Metohije, isti~e se neophodnost u~e-{}a Srba u novoj vlasti na Kosovu i Metohiji, da bi se izgradile instituci-je po voqi okupatora. Sve razloge zbog kojih ne vredi da se iza|e na okupator-ske izbore list “Danas” i ne poku{ava da ospori, ve} posebnim pakovawem, upo-re|ivawem i sugestijama u stvari izdaje nalog da Srbi moraju da iza|u na iz-114

List “Danas” je odmah nakon odricawa od kontinuiteta i prijema SavezneRepublike Jugoslavije u UN objavio ~estitku Madlen Olbrajt koju je uputilasvom u~eniku Goranu Svilanovi}u. Ovaj tekst sve obja{wava, a izme|u redovadaje i odgovor zbog koga je i ko pobio na{u decu tokom NATO bombardovawa.Jastrebovi ameri~ke zlo~ina~ke politike na Balkanu diplomatskim re~ni-kom pozdravqaju svoje uzdanice. U tekstu nema ni jedne re~i kojom bi se izra-zila sumwa u dobre i iskrene eqe. Prividno se stvara utisak da je sve u skla-du sa uobi~ajenim protokolom i to istim onim protokolom koji je va`io pri-likom bombardovawa. Neprijateqi su postali prijateqi, a oni koji su pru`a-li otpor agresoru su ru`ni, jer nisu prepoznali prijateqa koji vodi “humanirat”. Isti smisao dobija i izve{taj koji se prenosi u navedenom tekstu, a po-qupci zvani~nika kao da su izostavqeni da se ne bi preteralo. To je porukaCIA-e u tekstu koji glasi:

“Neposredno po postavqewu ministra Svilanovi}a, gospo|a Olbrajt je po-slala ~estitku, pre nego {to je jo{ bilo izvesno da }e diplomatski odnosi bi-ti tako brzo uspostavqeni. U ovom tekstu se izme|u ostalog nalazi:

“Radujemo se da obnovimo jake istorijske veze izme|u na{ih naroda i dr-`ava. Sa dobrodo{licom do~eka}emo jugoslovenske diplomate u Va{ingto-nu. Bilo mi je zadovoqstvo da vidim da ste bili prisutni prijemu va{e zemqeu UN i podizawu va{e zastave u Wujorku. Znam za va{e plodne razgovore saYimom O Brajenom, a to je samo po~etak ne~ega za {ta se nadam da }e biti otvo-ren i stalni dijalog izme|u na{ih zemaqa. Stalna komunikacija bi}e od naj-ve}eg zna~aja za zajedni~ke napore da jugoslovenska uloga raste u me|unarod-noj zajednici i za oporavak Jugoslavije posle vi{e od jedne dekade bezakowa,rata ekonomskih tegoba i li{avawa”.

“Na tek zavr{enom sastanku povodom pet godina Dejtonskog sporazuma, ame-ri~ki ambasador Ri~ard Holbruk je, izme|u ostalog, rekao:

– Predsedniku Ko{tunici pru`ili smo ruku nade i prijateqstva za no-vi po~etak. Proveo sam sa wim dva sata u razgovoru pre tri nedeqe u Skopqu.Izuzetno sam bio ohrabren wegovom odlu~no{}u da se pridr`ava pravne dr-`ave i demokratije. Rekao sam da sa velikim zadovoqstvom gledamo na budu}-nost na{ih zemaqa, na mir i saradwu. Mi se sigurno ne}emo u svemu slo`iti,ali on je pru`io svom narodu istorijsku mogu}nost da izgradi wihove `ivo-te u miru i slobodi i da se prvi put wegova zemqa integri{e u mirnu Evropu.U me|uvremenu, Jugoslavija je primqena i u UN i u OEBS.

Na`alost, predsednik Ko{tunica i narodi Jugoslavije imaju ogroman po-sao da urade posle pada Milo{evi}evog korumpiranog re`ima i da le~e dubo-ke srpske rane, mnogo te{kih odluka da donesu, a uz to su pred wima i parla-mentarni izbori u Srbiji 23. decembra. Ono {to me ohrabruje jeste {to mi jepredsednik Ko{tunica rekao u Skopqu, da su za wega tri pravne odrednice: us-tav SRJ, Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i Dejtonski sporazum. Takvim pri-lazom sam naravno veoma ohrabren i elim svu sre}u i uspeh predsedniku Ko-{tunici i srpskom narodu.

Neuporedivo lak{e, sa stanovi{ta vode}e uloge SAD u bombardovawu NA-TO snaga pro{le godine, bilo je uspostaviti odnose sa Nema~kom, Francuskomi ~ak Velikom Britanijom. Ako ni zbog ~ega drugog, uvek je postojala mogu}-nost izgovora da je to deo Evropske unije koja je prva i na najboqi mogu}i na-

117

Naro~ito kod onih stranaka zbog kojih je Kosovo i predato u ruke stranimtrupama, ali koje sada podr`avaju i onu struju u DOS {to ba{ nije izborno ras-polo`ena, da bi joj kasnije mo`da mogli i da ka`u da je Kosovo tek izborimaizgubqeno, a ne politikom Milo{evi}evog diktata.

Zahvaquju}i svemu ovome, Srbi i nealbanci koji ive na Kosovu bez ob-zira na to {ta }e i da li }e DOS ne{to preporu~iti, a predsednik SRJ zai-sta i odlu~iti, pritisnuti tragedijom svakodnevnog ivota, svakim danom po-staju i rtve beogradske podeqene i razjediwene politike.

Uz razjediwenost i neodlu~nost u ovom slu~aju svakako bi trebalo podseti-ti na ovda{wu sklonost da se izbori bojkotuju. Ovde su to godinama radile poje-dine stranke u Srbiji, sti~u}i tako dosta ugodnu poziciju kritike svega {to seradi i u opozicionim, a ne samo u redovima vlasti. Jednom su bojkot poku{ali iudru`enim snagama zbog diktature i izbornih kra|a i zbog izbornog zakona ko-ji je uvek obezbe|ivao one prve dve stvari i na kraju pobedu ve} ustoli~enih {toje, ina~e, bilo logi~no predvideti jo{ tada. Onaj koji je na vlasti i ima sve u ru-kama, a i sklonost ka podmetawu rezultata, uvek mo`e da doka`e da }e vi{e odpolovine bira~kog tela iza}i na izborna mesta, {to je kona~no i ura|eno .

Kad se sve {to je dosad re~eno i ura|eno povodom srpskog izlaska na iz-bore 17. novembra na Kosovu slo`i – dobija se rezultat pome{anih ose}awa;pre svega manipulacija, mo`da i kori{}ewa nenamernih, verovatno tragi~-nih zbivawa, mada sigurno ima i iskrenosti i zabrinutosti. Ali bi posled-wi cinizam bio ako se zakqu~i da su Srbi i nealbanci, pojedinci, sami done-li – bez pritisaka! – odluku da li }e glasati ili ne, i tako sami, po sopstve-noj voqi izabrali svoju sudbinu”.

U broju od 9. novembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Uspe-{na tranzicija Srbije”. Jedan zvani~nik SAD je pohvalio “okon~awe politi~-ke i ekonomske tranzicije u Srbiji”. Kada to objavi list “Danas” onda nema mo-gu}nosti niko da sumwa. CIA redovno pohvaquje najvrednije poslu{nike, a list“Danas” upravo o tome izve{tava u tekstu koji glasi:

“Povodom posete premijera Srbije Zorana \in|i}a Va{ingtonu, koja jezapo~ela 6. novembra ove godine, elimo jo{ jednom da podvu~emo da Sjediwe-ne Ameri~ke Dr`ave odlu~no podr`avaju uspe{no okon~awe politi~ke i eko-nomske tranzicije, koja je u toku ne samo u Srbiji i Saveznoj Republici Jugo-slaviji, ve} i na celom Balkanu – rekao je Filip Riker, zamenik portparolaStejt departmenta, ekskluzivno za “Danas”.

Vi{e nego ikada sada je potrebno da narodi Jugoisto~ne Evrope krenu kastabilnoj i samostalnoj budu}nosti kao moderne demokratije koje su deo inte-grisane, nepodeqene, slobodne i mirne Evrope. U momentu kada smo suo~enisa pretwom globalnog terorizma u interesu je me|unarodne zajednice da zemqeJugoisto~ne Evrope uspostave sveobuhvatne demokratske institucije, i da bu-du stabilne, ekonomski uspe{ne, pravne dr`ave, koje imaju kontrolu nad svo-jim granicama. U tom ciqu }e Sjediwene Dr`ave, zajedno sa svojim evropskimpartnerima, biti i daqe intenzivno anga`ovane na Balkanu. Mi ostajemo re-{eni da pomognemo zemqama ovog regiona da samostalno i poma`u}i jedna dru-goj, u svojim dr`avama razviju demokratske institucije, slobodne tr`i{ne eko-nomije i jaka gra|anska dru{tva i na taj na~in ubrzaju svoju punu integracijuu evroatlantske strukture – rekao je Riker”.116

Va{ington se, zasad, kre}e u krugu: Dejton–Rezolucija UN 1244 o Kosovui ne postavqawu nikakvih uslova novoj demokratskoj vlasti u Jugoslaviji. Mo-`da nije preterano re}i da oni svojim usputnim najavama, da ne}e napustitiCrnu Goru (onakvu kakvu znaju jo{ iz doba Slobodana Milo{evi}a), ni na ko-ji na~in ne ohrabruju secesiju.

^ak se ni u ameri~kim medijima ne mo`e preterano nai}i na zakqu~ke daje politika gospo|e Olbrajt, ukqu~uju}i i bombardovawe, doprinela svrgava-wu Slobodana Milo{evi}a. Ima analiti~ara koji ka`u da je to ~ista sre}aza zvani~ni Va{ington, kojem ne polazi za rukom Bliski istok ni Severna Ir-ska, pa su beogradske promene unele bar malo vazduha u bitne prioritete “Fo-gi botoma” kako se jo{ naziva Stejt dipartment. Ono, me|utim, u ~emu se svisla`u jeste da se politika prema Balkanu ne}e promeniti ni posle ameri~kihizbora, bez obzira da li }e u Beloj ku}i biti Demokratska ili Republikanskastranka, odnosno predsednik. Sve {to je bitno za evropske saveznike bitno jei za SAD. Ne samo zbog savezni~kih odanosti, ve} i zajedni~kih interesa i pre-sti`a”.

Odmah nakon okupatorskih izbora na Kosovu i Metohiji list “Danas” jeobjavio tekst pod naslovom “Puno razumevawe”. U tekstu se {iri optimizam,ali i priznaje na {ta su sve zapadne demokrate i borci za qudska prava, pozna-ti kao zagovornici “humanog rata”, bili primorani da urade da bi u Srbiji do-veli na vlast svoje dosmanlije. To priznawe ne se sugeri{e ~itaocu zbog iskre-nog kajawa “pla}enih ~uvara demokratije”, ve} pre svega i samo kao jo{ jednoupozorewe da mogu da urade {ta im je voqa i to na bilo kojoj ta~ki zemqinekugle. Tako se odr`ava strah i strepi da se slu~ajno ne desi da neko naquti “~u-vare qudskih prava” , a oni bi se naqutili i ako se ~uje alba da vi{e ne mo-`e ovako. Taj tekst glasi:

“Nisu usamqene ni procene me|u diplomatama i poznavaocima ovda{wihprilika i ameri~kih strate{kih pravaca, da je promena u Beogradu mo`da ote-`ala re{avawe kosovske krize na radikalan na~in, ali da je u svakom slu~ajuve}ini, ukqu~uju}i i sam ameri~ki vrh, u~inila i neku vrstu posredne usluge.Veoma je te{ko bilo javno priznati da su me|u ju~era{wim saveznicima (OVK,pre svih) i oni ume{ani u mnoge mutne radwe, dostojne starih i novih mafi-oza, i tek tako im odbiti i najradikalnije zahteve. Sada, bez Milo{evi}a, stva-ri su ne{to jednostavnije, u ~emu svoju ulogu imaju i rezultati posledwih iz-bora na Kosovu, koje je dobio Rugova. Ista ona li~nost koju je Va{ington zao-bi{ao, ako ne i odbacio u korist militantnijih.

Sve ovo se uz to nekako poklopilo i sa izvodima objavqenim u britanskomFajnen{el tajmsu iz kwige Yejmsa Rubina, najbli`eg saradnika i portparo-la gospo|e Olbrajt, koja bar zasad nosi radni naslov “Odbrojavawe li~nog ra-ta”, sa kompletnim svedo~ewima kako je nastajala operacija NATO, {ta je pret-hodilo i {ta se zatim doga|alo.

Nije iskqu~eno da ovakav poredak doga|awa jeste i jedan od glavnih raz-loga {to se iz Va{ingtona pokazuje puno razumevawe za gotovo svaki potez pred-sednika Ko{tunice, ukqu~uju}i i odnos prema Hagu. Logi~no je i istinito dase to obja{wava prioritetima u trenutnoj jugoslovenskoj politici, gde nemanijednog mesta koje nije 13–godi{wim uni{tewima sravweno sa zemqom. Otvo-reno priznawe Va{ingtona da }e se tako pona{ati bar jo{ pola godine ili

119

~in reagovala na promene u Jugoslaviji. Pogotovo, {to je nova jugoslovenskapolitika s pravom evropska, daleko od svake vrste izolacionizma.

Dogodilo se, ipak, da su sve ~etiri zemqe sa kojima je re`im SlobodanaMilo{evi}a prekinuo diplomatske odnose u vreme NATO bombardovawa (iakoje u akcijama u~estvovalo ~ak 19 zemaqa) uspostavile veoma brzo nove i to nasopstvenu inicijativu. Uobi~ajeno je, ina~e, da oni koji prekidaju – tra`e ob-novu. Iako u ovom ~inu mo`e da se na|e doza diplomatske qubaznosti, na ~i-tavu stvar mo`e da se gleda i druga~ije. Da li se sa SRJ diplomatski odnosiobnavqaju ili tek otpo~iwu neki novi? Iz prostog razloga {to }e posle du-`eg vremena, ~ak vi{e godina, predsednik Ko{tunica, za razliku od biv{egpredsednika Milo{evi}a, primati iz Amerike akreditive ambasadora, a neotpravnika poslova ili {efova misija. Eufemizmi su slu`ili da poka`u ka-ko Va{ington i Beograd nisu izjedna~eni na visokom nivou, uprkos ~iweni-ce da se ovde s razlogom zameralo Amerikancima da Milo{evi}u i poma`u.

Primeri za to su bili i u Dejton, zatim dolazak ambasadora Holbruka daprakti~no smeni Karayi}a sa polo`aja {efa SDS, {to je trebalo da uradiMilo{evi}, ali i upornost u sankcijama koje su odgovarale izolacinisti~-koj politici biv{eg re`ima”.

U tekstu pod naslovom “Pristojna uzdr`anost” iznosi se odu{evqewe us-postavqawa diplomatskih odnosa sa silama Zapada. Protokolarna uzdr`anosttreba da poka`e novi partnerski odnos, odnosno da dosmanlije priznaju i pri-hvataju tutore po ~ijim }e nalozima da vr{e vlast. Ponovo se iznosi da je bom-bardovawe bilo u funkciji svrgavawa sa vlasti, a to zna~i i dovla~ewa dosman-lija na vlast. Dakle, padale su bombe da bi do{li na vlast oni koji ne smeju nida razmi{qaju da se suprotstave sili koja gazi sve pred sobom. Zna~i, demokra-tija je ako slu{a{ i hvali{ se da si poslu{an. To CIA eli da ~uje, da se nebi mu~ila. Taj tekst glasi:

“Uprkos svemu, Amerikancima se ovog puta mora priznati doza pristoj-ne uzdr`anosti i shvatawa da su protiv bombardovawa NATO s vode}om ulo-gom SAD (dodu{e uz rame gospo|i Olbrajt bio je i ministar Robin Kuk), ov-de bili apsolutno svi, iako nisu bili i za Slobodana Milo{evi}a. Ovo raz-umevawe je, mo`da, za posledicu imalo, da su u Jugoslaviju dosad do{li samoministri Vedrin i Fi{er. Va{ington je poslao izuzetno sofisticiranog pre-govara~a Yejmsa O Brajena i istinskog poznavaoca prilika i li~nost od ugle-da, ambasadora Vilijema Montgomerija, koji su s novim Beogradom razgovara-li na partnerski na~in.

Ameri~ki dr`avni sekretar Medlin Olbrajt, kojoj se ~esto u svetu, alii kod ku}e, ne pripisuje spektakularan smisao za diplomatski jezik, predsed-niku Ko{tunici je rukom napisala ~estitku, a me|u prvima je reagovala na po-stavqawe Gorana Svilanovi}a za {efa jugoslovenske diplomatije. Prvi su-sret Olbrajt–Ko{tunica odigra}e se, ipak, na neutralnom terenu – u Be~u, namarginama konferencije OEBS. Najverovatnije da }e se tu sresti novi pred-sednik SRJ i Robin Kuk kome se mora odati priznawe da je, me|u prvim “~esti-tarima”, ali da je dosad bio i jedini, dodu{e u prvim danima posle 5. oktobra,koji je izjavio da bi za Balkan bilo pogubno naru{avawe suvereniteta Srbi-je nezavisnim Kosovom, jer bi se time dovela u pitawe i Makedonija i Alba-nija i balkanska politika.118

te (vaqda tu`ioci moraju biti takvi) poma`u}i joj u podizawu sopstvenog zna-~aja. Wen trijumf u Savetu bezbednosti bio je zaista obezbe|en i podr`an in-direktno politikom Beograda, gde nepotrebno obiluje retorika protiv Ha-ga u svakom momentu, poma`u}i istovremeno, na izborima pobe|enoj opozici-ji ovde, ali i tamo u Hagu biv{em predsedniku Slobodanu Milo{evi}u. Jo{samo malo injekcija ove vrste bi bilo potrebno pa da po~ne da li~i na heroj-sku figuru, kad bi se svako mogao upitati – {ta je to, zapravo, on lo{e sve ura-dio ili ~ak – da li je?

Mo`da }e se jednom, u veoma bliskoj budu}nosti, mo}i da se stekne i uti-sak da su on i wegova odbrana va`niji zbog srpskog naroda (da li je stvarno taj~ovek simbol srpstva????,) nego sam srpski narod i tu`na, po standardu i ma-terijalnim nemogu}nostima, ve}ina stanovni{tva Srbije?

Bilo bi, uprkos svemu, neodgovorno i previ{e smelo i mo`da neosnova-no povezivati kritiku politike Beograda prema Ha{kom tribunalu ~ak i uUN sa posledwim teroristi~kim napadima na jugu Srbije gde su “ekstremisti”podmetali bombu pod policijsku stanicu, ali u politici je sve mogu}no isko-ristiti i povezati i upotrebiti kako kome odgovara. Sa uverewem da }e kriv-ci za ovaj teroristi~ki ~in biti otkriveni, da ne}e biti novih sve gorih u sti-lu onih koji se doga|aju u svetu, na Bliskom istoku i daqe, mora se u krugovi-ma (mno`ina je ovde neophodna) vlasti u Beogradu postaviti pitawe i sopstve-ne odgovornosti za ono gde se sada ova dr`ava i wen pojedinac nalaze – u sva-kom pogledu. Naro~ito, za{to svet sve vi{e i ponovo, kao kad je bio biv{i re-`im, ovo ovde po~iwe da procewuje preko Haga, {to savr{eno odgovara oni-ma na koje se odavde zbog wihovih zlo~ina prstom pokazuje.

Za{to se sve vi{e, s pravom proklamovano odsustvo odmazde, pretvara usve {iri zagrqaj “biv{ih” u redovima sada{we nomenklature? Mo`da da bise od wih i pone{to nau~ilo i prenelo u politiku sada{wice zbog kontinu-iteta.

Na kraju, “strani elementi” i me|unarodna zajednica od koje se o~ekuje dase “odrekne jeftinog trijumfalizma iz vremena bombardovawa, upro{}ene se-me o Balkanu i neta~ne slike o Srbima” ({to se zaista ve} doga|a, mada kaoda neki to ne prime}uju) ukqu~uju}i i wihovu preokupaciju Avganistanom, BinLadenom, terorizmom na Bliskom istoku, ne}e biti jedini krivci za to {toovde zora kasno dolazi uprkos obe}awima i iskrenim i{~ekivawima.

Krivci su i me|u nama, mada je ta tema bila dosad istinski predmet samoumetni~kog preispitivawa u filmovima i to autorskim (na Festivalu autor-skog filma u Beogradu), a najvi{e u delima jednog Srbina i jednog Hrvata ko-je su, podrazumeva se, biv{i re`imi u obe dr`ave – progawali”.

U broju od 18. februara 2002. godine objavqen je tekst u kome novinar Gor-dana Logar upozorava i preti, i to svakome ko javno saop{ti ono {to se ne ukla-pa u wen sistem vrednosti. Sistem vrednosti lista “Danas” mo`e da se svedena to da su uvek i na svakom mestu i za sve krivi Srbi. Kao to podse}a na ure-|iva~ku koncepciju CIA-e. Taj tekst glasi:

“Mo`da je Marko Jak{i}, funkcioner DSS, najsa`etije izrazio ne{too Milo{evi}u i su|ewu {to vi{e nije samo ose}awe, uverewe pojedinaca, ve}ima sve {anse da ~ak u|e u zvani~an prilaz, pa i da se odrazi u nekoj vrsti dr-`avnog delovawa Srbije. ^ovek je rekao gotovo neverovatnu stvar, pogotovu

121

ne{to mawe, istovremeno je najava da }e se tada otvoriti bilateralne ili in-ternacionalne rasprave i o ratovima, etni~kim ~i{}ewima, rtvama i zlo-~incima.

U ovom trenutku SAD glasaju u MMF za jugoslovensku stvar, ba{ kao i udrugim finansijskim institucijama i same }e preduzeti neke bilateralne po-teze i daju uveravawe da }e veoma efikasno u~estvovati u radu Me|unarodnekomisije za nestala lica, na ~ijem je ~elu biv{i ameri~ki senator Bob Dolza pronala`ewe nestalih Srba sa Kosova ili saznavawe istine o wihovoj sud-bini. Gospodin O Brajen tvrdi da ih je biv{a vlast onemogu}avala u tome, spre-~avaju}i kontakte sa porodicama nestalih Srba.

Zato su ovi dani dobri dani za spoqnu politiku SRJ i bi}e takvi sigur-no jo{ stanovito vreme, s ve~itom odrednicom da }e sve {to se daqe bude de-{avalo zavisiti u velikoj meri od onoga {to se de{ava unutra”.

U broju od 3. decembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Hagopet - kao nekad”. U tekstu se iznose neke kontraverze, ali i pronalazi oprav-dawe za{to smo pritisnuti pitawem obavezne saradwe sa Ha{kim tribunalom.Po{to je i CIA-i va`niji Hag od bilo kog ivota u Srbiji, odmah je i list“Danas” po`urio da to saop{ti u navedenom tekstu i objasni {ta su priori-teti. List “Danas” odavno zna sve o ratnim zlo~inima i zato ne postavqa di-lemu da li ih je bilo, ko ih je izvr{io, da li ima dokaza, ko je nadle`an i dru-go. List “Danas” u tekstovima prenosi presude i to stavqa svima do znawa, aSrbi su, naravno, uvek krivi, jer CIA ka`e da nema drugog ko bi mogao da bu-de kriv. Taj tekst glasi:

“Kad je pre nekoliko dana g. Dragomir Nedi}, v.d. republi~kog javnog tu-`ioca, na konferenciji za novinare rekao da wemu, odnosno instituciji na ~i-jem je ~elu, nikad niko nije pokazao tajne optu`nice Ha{kog tribunala, pa jo{dodao da nikakvih tajni ne mo`e da bude prema tom me|unarodnom sudu “kad smoim pokazali grobnice”, postalo je jo{ jasnije da }e Hag biti teret na le|ima~itavog stanovni{tva u ovom nimalo lepom “vremenu tranzicije”. Ovakvom uve-rewu doprineo je, iz sasvim drugog ugla i sa – samo naizgled – neo~ekivanog, isavezni ministar za finansije dr Jovan Rankovi} izjavom da ne postoji nika-kva saradwa – o~igledno na privrednom planu – sa republi~kom vladom i re-sornim ministarstvima.

Ovakva priznawa ili opisi situacija, ma koliko izgledali marginalni,svedo~e o tome da se trenutno ovde spoqna politika svela na Hag, a privred-na na – donacije i prodaju (privatizaciju) onoga {to vredi. Jo{ se niko od stru~-waka u republi~koj vladi nije oglasio sa projektom kako i kome da proda onekoji ne rade dobro, ali jo{ imaju i ma{ine i pogone (ma koliko ne bili iz mo-dernije porodice proizvodwe) i znawa da se ne~emu okrenu ili steknu neki ka-pital “od rastura” koji bi bio bar depozit za ne{to novo, mawe, ali ne i ne-profitabilno. Svako, dakle, ide svojom linijom po osnovnom principu “ko uklin ko u plo~u”, ali ne izgleda da ista od toga slu`i “na dobrobit naroda”koji – kako se vidi iz predlo`enih simbola dr`ave, grba na primer – nije odju~e.

Ovakvom politikom prema Hagu koja se zasniva na ~uvawu na{ih qudi, makakve zlo~ine uradili u pro{losti, i prate}im izjavama, pre svega se {titedrugi koji su sva{ta radili nama i daje se za pravo agresivnoj gospo|i Del Pon-120

wegovi zlo~ini kao da su – svih nas! Mo`da bi zato, po ugledu na Crnogorce(ali mawe kolebqivo) ovde trebalo raspisati referendum s pitawem: da lije Srbin Slobodan Milo{evi}, bez trunke sumwe, va{ idol srpstva?

U me|uvremenu bi se moglo zabavqati u novoj igri poga|awa: gde bi to nakugli zemaqskoj mogli da budu Karayi} i Mladi} u`ivo (na slikama su u KnezMihailovoj u Beogradu), kad niko pojma nema, ni ovde ni u Republici Srpskojni u Crnoj Gori, ama ba{ niko i nigde. Mo`da su qudi ve} u Hagu samo to jo{ni oni tamo ne znaju. U toj igri poga|awa zato ne bi bilo suvi{no ni pitawe:za{to se lepo ne ka`e – ne elimo da ih izru~imo, a vi vidite {ta }ete, akovam je stalo, uhvatite ih sami”.

U broju od 11. februara 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Po-liti~ki autogol”. U tekstu se komentari{u reakcije javnosti povodom Ko{tu-ni~inog boravka u Americi, a radi molitvenog doru~ka posve}enog rtvamateroristi~kog napada od 11. septembra 2001. godine. U ovom tekstu se privid-no brani Ko{tunica, da bi se istinski odbranila ameri~ka politika premasrpskom narodu. U tekstu nema ni jedne re~i povodom parastosa koje daju ro|a-ci poginulih u tako|e teroristi~kom napadu, ali NATO avijacije na na{u ze-mqu 1999. godine. Za list “Danas” to ne bi bila vest dostojna pa`we, a vero-vatno kada bi se kod nas na parastosu pojavio neki amerikanac to bi dobilosasvim drugu dimenziju. List “Danas” i ovim tekstom dokazuje da je prqavo sred-stvo medijske manipulacije u rukama CIA-e. Taj tekst glasi:

“Poseta predsednika SRJ Vojislava Ko{tunice SAD gde je u~estvovao naMolitvenom doru~ku koji je organizovao predsednik SAD Yory Bu{ kod ku-}e je do~ekana na no . De`urni kriti~ari optu`ili su Ko{tunicu da je ovaposeta bila turisti~ka, jer se nije sreo sa Bu{om, niti bilo s kim iz wegovogokru`ewa, kao i da je bila mnogo skupqa nego wegov prethodni boravak u Ame-rici. Doma}i zluradi jezici (pro)cenili su da je Ko{tunica i{ao yabe u naj-mo}niju zemqu sveta i da je tamo osramo}en – “do`iveo je {amar”, jer ga, navod-no, niko nije ni primetio, a to je, vele, kazna zbog nedosledne politike save-znog vrha, pogotovo kada je re~ o saradwi sa Hagom.

De`urni kriti~ari saveznog predsednika, ma koliko brinuli za tro{e-we buyetskog dinara, {to je sasvim opravdano, skliznuli su na teren onih ko-ji nas i na{u dr`avu do`ivqavaju kao centar sveta, pa bi po toj logici prvog~oveka na{e zemqe trebalo gde god da se pojavi da do~ekuju sve sami ugledni-ci, a osobito predsednici i premijeri najmo}nijih svetskih sila i time mu sta-vqaju do znawa da ga uva`avaju i cene wegovu i politiku na{e dr`ave. Ako gane prime, to je zato {to im se zamerio ili ne ispuwava “doma}e zadatke” kojenam ispostavqa me|unarodna zajednica, pa je o~igledno da “kriti~ari” samisebi ska~u u usta. Ako smo tako va`ni i ugledni, onda veliki ne bi nama va`ni-ma diktirali {ta nam je raditi po ku}i.

Pre }e biti da smo mi mali i siroma{ni, da moramo da molimo i prosi-mo ne bismo li po~eli da se izvla~imo iz dubokog gliba i bede i, da takvi ka-kvi smo, moramo da slu{amo, a ne uslovqavamo i diktiramo drugima kako dase pona{aju.

Ko{tunica je u Va{ingtonu bio me|u brojnim zvani~nicima iz celog sve-ta, a tradicionalni Molitveni doru~ak protekao je u se}awu na civilne r-tve teroristi~kog zlo~ina u SAD od 11. septembra pro{le godine. Pored su-

123

{to pripada opozicionoj strani biv{em re`imu: “Presudom Milo{evi}u osu-dili bismo sami sebe da smo genocidan narod”. Ostalo je nejasno (ili mo`danekima nije) da se time izgleda u potpunosti odrekao svoje partije ili je mo-`da sad re~ o kontinuitetu sa SPS i JUL {to rado i naizgled nedu`no zastu-pa jedan deo uticajnih li~nosti i stranaka na vlasti koji, bez ustezawa i iz-viwewa, poistove}uju sve Srbe sa Milo{evi}em.

Ovakvih ima nekoliko “struja”. Oni koji misle da ako se otkrije da su po-jedinci i grupe iz biv{e policije i vojske ~inili zlo~ine prema civilima sasuprotne strane – qaga }e pasti na sve Srbe! Prema anketi, dodu{e prili~nonestru~noj, improvizovanoj, mada i masovnoj (telefonskoj) za jednu osobu, pi-sac ovih redova nije nai{ao ni na jednu li~nost koja bi sa biv{im re`imomi Slobodanom Milo{evi}em podelila krivicu za nedela. U anketi su bili sviSrbi (arijevci ~isti, bez me{ovitih brakova i me{awa krvi), rojalisti i ver-nici, republikanci i ateisti, jedino su izostali milo{evi}evci i julovci.

Druga struja koja bi da iznenada poistoveti Milo{evi}a i sve Srbe je, kao{to to obi~no biva, zna~ajna grupa apologeta–stru~waka i nau~nika. Me|u wi-ma je mnogo pravnika, ali ima i filozofa i drugih znalaca {to tvrde da se Mi-lo{evi} svakako mora sa~uvati od osude i presude da Srbija ne bi platila rat-nu od{tetu Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini!

Mawe publiciteta, vaqda i zato {to s vrha dr`ave duvaju dobri vetroviza apologete (vidi se to i po tome koliko je qudi u raznim istra`ivawima bi-lo za Tribunal neposredno po “oslobo|ewu”, a koliko sada), dobijaju pravni-ci, stru~waci za me|unarodno i druga prava koji tvrde suprotno i izri~ito is-ti~u da dr`ava sada{wa nema nikakvu obavezu ni prema kome ako Milo{evi}bude osu|en. Imaju bezbroj dokaza, primera iz sudske prakse, ne govore ideo-lo{ki pre svega motivisani. Neslagawe nau~nih {kola u ma kojoj oblasti ni-je dodu{e ni{ta novo, ali ovde bi mo`da trebalo uneti izvesnu ispravku zaone koji to ne znaju, a apologete ne govore.

U Hagu postoje dva suda. Ovaj tribunal (ad hok) UN i Me|unarodni sud prav-de koji nije ad hok, koji ne odlu~uje o ratnim zlo~inima i koji je nadle`an iza one tu`be o od{teti. Ovde se, me|utim, namerno izgleda stvara uverewe daKarla del Ponte li~no tra`i od sudija Tribunala da odmah po pretpostavqe-no izre~enoj kazni Milo{evi}u odrede sumu koju }e wegov srpski narod, po-istove}en s wim, wegovom ideologijom, vladavinom, delima i nedelima, wego-vom verom u boga i pravdu i srpstvo – morati da plati pod hitno. Iz svoje be-de u koju je namerno s wim zajedno (?) padao, odri~u}i se svojih {tedwi, hlebai soli, zdravqa i lekova, ivota dostojnog po{tovawa.

Dokle sve to ide, svedoci i {ef jugoslovenske diplomatije koji zvani~no,“dopisom”, u ime ove dr`ave, tra`i prisustvo na su|ewu Milo{evi}u. emu uime dr`ave, vaqda to zna~i i u ime naroda, kad se u takvim slu~ajevima prekoambasada, unutra{wih podela u Ministarstvu spoqnih poslova uvek obezbedimesto posmatra~a, po mogu}stvu pravnika (kao {to tamo ima i JU–prijateqasuda) ili ve} nekog znalca. Naro~ito ako se sa tim tribunalom ina~e normal-no sara|uje u svemu (osim izgleda u izru~ewu) kako svi zvani~nici tvrde.

Ovo sve zajedno zato li~i na novu komponentu manipulacija javno{}u kadbi Srbin Milo{evi} mogao da bude i amnestiran za nedela (vrlo va`no akosu ga nekad neki stranci podr`avali, za{to mora i ova vlast?), a poreknu svi122

Ako se utvrdi da je zvani~ni pristup ovde da su|ewe Slobodanu Milo{e-vi}u zaista zna~i su|ewe srpskom narodu i Srbima, onda }e sigurno biti onihkoji }e morati da dignu glas, kao {to su to radili u vreme wegove diktature– po svaku cenu. Brane}i i svoju naciju i svoje sunarodnike iz drugih nacija. Usuprotnom, Srbi, koji prepoznaju qude po wihovim moralnim osobinama, ko-ji ne}e da imaju ni{ta sa ubicama, nikakve veze sa hladwa~ama i masovnim grob-nicama, iako su nastali od srpske ruke, moraju da tra`e da im se politi~arikoje su izabrali, ali i oni iz wihovih okru`ewa – izvine, pa daju ostavke.

Qudi koji poistove}uju Srbe, srpski narod i domovinu sa likom i delomSlobodana Milo{evi}a nemaju nikakvo moralno pravo da se patriotizmom bu-saju u grudi. Pogotovo {to nikad, nigde, od wih ne mo`ete ~uti da su zbog Mi-lo{evi}eve politike ostajala deca bez roditeqa, roditeqi bez dece, sestrebez bra}e. Uglavnom govore samo o poharanim ra~unima.

U aru osporavawa Tribunala u Hagu koji apsolutno ne mora da bude naj-ve}i simbol pravde dana{wice, ali jeste sud gde se brani i optu`uje (kako bise uostalom pojavili toliki braniteqi koje optu`eni ~ak i ne poziva u po-mo}!) sa zvani~nog ju–vrha rtve vi{e nisu samo poistove}ene sa yelatima, ka-ko je to bivalo posledwih godina, ve} se vi{e i ne pomiwu. Wih jednostavnokao da nema. Tako ispada da duboke reke i grobovi i velike hladwa~e kao da ni-su bili ni tako lo{a ideja “nevinog u Hagu”, sve dok je ovde onih koji nisu niJUL ni SPS, ali ne vole da potcene wegovo “patriotsko” delo”.

U broju od 14. februara 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Bes-platan ru~ak i krivica svih Srba”. CIA {titi svoje pulene koje je dovela navlast i `eli da ih odr`i na jednom mestu radi lak{e kontrole. To sprovodilist “Danas” koji ovim i sli~nim tekstovima unutra{we sva|e dosmanlija pri-kazuje perifernim doga|ajem. Za list “Danas” najva`nije je da doprinese di-sciplinovawu dosmanlija kako bi se efikasno sprovodili nalozi CIA-e. Za-to su sada ru~ak i vila na Dediwu sporedne stvari, a pre nekoliko godina i zamnogo mawe nedoumice su se pravili serijali tekstova osuda. Ovaj tekst, per-fektno umiven i sre|en, kao u sedi{te CIA-e glasi:

“Jedna od karakteristika politi~kog ivota u Srbiji je izvesna doza po-novqene banalnosti koja se najvi{e ogleda u dve stvari: pod stalnom lupom supoliti~ari i wihova “tro{ewa i luksuzi” i antikomunisti~ka histerija ko-ja dosti`e takve oblike da bi se mogao ste}i utisak da je ovde, za razliku oddrugih zemaqa biv{eg isto~nog, sovjetskog lagera – sve do dolaska Milo{e-vi}a vladao li~no Staqin.

Pod udarom prve “kontrole” na{ao se sada predsednik Ko{tunica i ce-na aviona kojim je leteo u Kinu. Prizemniji prilaz te{ko je na}i u iole ci-vilizovanoj sredini. A ako neko zaista i istinski eli da kontroli{e even-tualno rasipawe u zemqi (da bi to kasnije iskoristio za sopstvenu propagan-du) gde je beda jedan od na~ina ivota, onda se samo mo`e postaviti pitawe dali je avion bio opremqen svilom i kadifom, da li se jeo kavijar i pio {ampa-wac? Mada, uprkos svemu, jedino pravo pitawe jeste – {ta je predsednik odan-de doneo, politi~ki i ekonomski i da li je to na dobrobit obeju strana.

Istovremeno, u takvoj atmosferi “narodne kontrole” mo`e se ~uti da senegde letelo ili pose}ivalo, pregovaralo – na ra~un doma}ina i da to nije ko-{talo ni prebijene pare srpskih poreskih obveznika {to je sigurno ta~no, bar

125

seda, Ko{tunica se susreo sa ameri~kim dr`avnim tu`iocem YonomEskroftom, senatorima i kongresmenima, qudima koji predstavqaju ameri~-ke dr`ave petostruko ve}e od na{e, a stostruko razvijenije i bogatije. S wi-ma se razgovaralo o rekonstrukciji Federacije, vra}awu na{oj zemqi statu-sa najpovla{}enije nacije u trgovinskim i ekonomskim odnosima sa Ameri-kom, {to je od najve}e va`nosti za na{u propalu ekonomiju, a bilo je re~i osaradwi sa Ha{kim tribunalom.

Mi, koji smo vi{e od deset godina bili izop{teni iz sveta moramo kori-stiti svaku priliku da se pojavimo u me|unarodnoj javnosti da o na{im pro-blemima razgovaramo sa svetskim zvani~nicima bilo kog ranga i od svih tra-`imo pomo}.

Ko{tunicina poseta Americi mogla je biti i efikasnija i boqe organi-zovana, ali kriti~ari zaboravqaju ili pre}utkuju ~iwenicu da ve} nekolikomeseci na{a dr`ava nema diplomatskog predstavnika u najmo}nijoj sili sve-ta, a da su u neke druge zemqe za ambasadore upu}eni biv{i “zaslu`ni” opozi-cionari. To je posledica unutra{wih pregawawa i krize u odnosima izme|uDOS i DSS, koji {tete dr`avnim interesima i o tome treba trezveno i ar-gumentovano razgovarati u vladaju}oj koaliciji, ali i saveznom parlamentu,umesto olakog {amarawa predsednika i kori{}ewa svake prilike da se “pr-qavi ve{“ iz vladaju}e koalicije izlije i na teren gde mu nije mesto, u ovomslu~aju direktno u inostranstvo.

Milo{evi} i wegova ekipa proteklih godina su se nadavali autogolova,a od ove vlasti se o~ekuje da bar, ako ne mo`e da poentira, prestane sa samo-poni`avawem”.

Autor prethodnog teksta dobija prostor da ponovi i potvrdi svoje stavo-ve i to ~ini u tekstu pod naslovom “:Patriota u Hagu”, koji glasi:

“Kad ka`e Ivica Da~i} da }e se u Hagu na su|ewu Slobodanu Milo{evi-}u suditi celoj Srbiji i srpskom narodu, onda je to logi~no i sasvim u stiluvremena vladavine SPS. Tad se veliki vo|a do kraja poistove}ivao s narodom,pa su u narodno ime vo|eni ratovi, ubijani civili, paqene i pqa~kane ku}e,zauzimane teritorije, harale paravojske, pokradeni novci sa ra~una sopstve-nih gra|ana, uni{teno sve {to se dalo i moglo uz nesebi~nu pomo} konfisko-vanih medija kad se RTS jedino mogao videti i ~uti sa svim svojim u`asima iobmanama u najve}em delu Srbije. Ako bi se sve to danas uo~i su|ewa uop{temoglo staviti u neki kontekst apsurda onda bi svakako bila odgovaraju}a onareklama koju nesebi~no koristi EPS – da je sve propalo, od {poreta do ma{i-ne za ve{, struje, kontejnera. Pitawe je jedino – treba li ovo uop{te ponovopisati i pomiwati uprkos 05. oktobru 2000. godine?

Ne bi, kad ne bi sli~ne ili gotovo iste re~i, poput Da~i}evih, dolazileiz samog jugoslovenskog vrha vlasti, bilo od onih koji odlu~uju, bilo od onihkoji savetuju “donosioce odluka”. I odatle se govori da se u Hagu sudi srpskomnarodu i Srbiji i zato je neophodno ra{~i{}avawe – da li je Slobodan Mi-lo{evi} (izgleda ~ak, za razliku od dana{wih jugopoliti~ara u vrhu) jedini,pravi, stvarni i najautenti~niji Srbin, zastupnik svih srpskih interesa i ce-le Srbije? Ukqu~uju}i i onaj isterani deo stanovni{tva sa Kosova iz Hrvat-ske i BiH koji – ako nije deo nekog “establi{menta”, makar i kriminalnog, sadobrim vezama i sa onima pre i sa onima posle – luta po zemqi Srbiji bez ku-}e i ku}i{ta?124

ske “Ve~erwe novosti” i zagreba~ki “Ve~erwi list” doneli istu fotografi-ju ubijenih u Daqu (Slavonija), pa ispod slike jedni napisali da su to Srbi, adrugi da su to Hrvati. Tako su vesti mogle biti razli~ite, a wihov zna~aj biv-{i re`imi su veoma dobro znali. Sam vrh politi~ara lak{e je i bez velikihpotresa prihvatao komentare protiv wih u nestrana~koj {tampi, ili – vesti!To je moralo da bude onako kako je odgovaralo – upotrebi!

Ovih dana, me|utim, ova mawina novinara kojima ne smetaju “iste vesti”– imala je jednu enigmu. Protekle nedeqe elektronski mediji su – zahvaquju-}i dobrim tonskim kamerama – jasno i glasno zabele`ili konferenciju za {tam-pu predsednika Gra|anskog saveza (ali i {efa diplomatije u Ko{tunicinomjugo–timu) o tome da postoji i daqe jezik mr`we, antisemitizam, netrpeqi-vost u najmawu ruku prema svakom ko nije moje nacije i, u novije vreme, moje re-ligije tako|e. Prozvao je Ko{tunicu i \in|i}a “zbog }utawa” i mawe–vi{esve se zavr{ilo na tome.

Pravo iznena|ewe, u enigmati~nom smislu, nastalo je sutradan ako je ne-ko poku{ao da na udarnim ili bar blizu udarnih mesta na|e vest o Svilano-vi}evoj konferenciji za {tampu i malo se detaqnije upozna sa tim {ta je stvar-no rekao. Prevrtali su se listovi ve}ine novina i tra`ilo u kojem uglu je “ta-ko ne{to” moglo biti “plasirano”.

Sama ta ~iwenica dala je dodatnu specifi~nu te`inu Svilanovi}evim re-~ima, pogotovo od kako su se prebrojavawu po naciji, pridru`ila prebrojava-wa i po religiji, zatim ateizmu i agnosticizmu. I pogotovu {to je sve ~e{}eru`nih poruka odande odakle bi se najmawe o~ekivalo, iz krugova vernika zakoje mo`e da postoji i osnovana sumwa u to da li su zaista ono {ta se predsta-vqaju.

Koliko se zna, religije, a naro~ito svetosavska, koja se tako olako prizi-va u pomo} u svakom i najneprikladnijem trenutku, trebalo bi da budu sazdaneod dobre voqe i tolerancije. Umesto toga sve se ~e{}e – bez opro{taja – po-miwe vreme pro{lo “u`asa i bezbo`ni{tva” zbog ~ega }e se izgleda na svakommestu, pa i pokraj puteva, ubrzo morati dizati bogomoqe kao izraz molbe za opro-{taj (pokloni bolnicama, naro~ito ako su mali, u vidu termometara kojih ta-ko|e tamo nema, na primer) po svemu sude}i se ne}e ozbiqno ra~unati.

Ba{ kao ni razbijene glave malih Roma, obja{wewe nedavno u stalnoj emi-siji prosvetiteqa protiv sujeverja na jednom od TV kanala: “da broj 13 su, na-`alost kao baksuzan odredili Jevreji (ne ka`e ovaj Bo ji ~ovek “nehri{}a-ni” tada{wi) zbog 12 apostola plus Hristos”. Ostaju bez zvani~nih odgovora,iz raznih navodno religioznih i patriotskih udru`ewa uvrede koje sti`u odsvetih qudi na ra~un onih koji nisu vernici (nema provere ko je i od kada ver-nik, va`an je {to ve}i krst oko vrata, ali da se vidi!), a naro~ito ako jesu, alipripadaju “drugom, tu|em, stadu”. Demokratija tako izgleda nije ovde mogu}nostpostojawa razli~itih mi{qewa, ve} pogodno tlo za iskorewivawe onih kojidruga~ije misle.

Da stvari mo`da i ne stoje ba{ tako, uprkos “govorqivom }utawu Ko{tu-nice i \in|i}a”, postoji i tra~ak nade zabele`en pre dve godine na jednoj tra-ci kao trajni svedok. I to kao da poni{tava razne anateme {to se ovih danabacaju na “nevernike”, pa ponekad izgleda da je Ru`di me|u nama i to mnogo wihili wemu sli~nih. Dovoqno je ponovo ponekad “upaliti radio” na devedeset-

127

kad je re~ o porezima. Pitawe je, me|utim, da li ovde ne va`e normalne, op{teekonomske i politi~ke zakonitosti poznate u celom svetu – da nema takve stva-ri kakav je besplatan ru~ak.

Nema razloga da neko nekoga pozove, a da to ne ~ini i iz sopstvene kori-sti (budu}e tr`i{te, na primer) {to nikako, ni na koji na~in ne zna~i da jere~ o ne~em lo{em. Naprotiv, sve {to se u sferi politike i ekonomije doga-|a ima svoju svrhu samo ako je u obostranom interesu. Nedavno, to je, drugim po-vodom, najboqe formulisao dr ^ovi}: “Tra`ili su da glasamo za Rugovu, alije bilo nejasno {ta Srbi time dobijaju”.

Bavqewe ovim, u su{tini marginalnim temama, u {ta se sjajno uklapa ipreseqewe premijera Srbije na Dediwe, vi{e pripada tra~u nego ozbiqnomprilazu i analizirawu doga|aja na politi~koj sceni Srbije i Jugoslavije, ma-da mo`e dobro da zameni prave stvari. Jedna od wih se nedavno ~ula na ulica-ma od bankara u {trajku: ka`ite gde su na{i direktori, nigde ih nema.

Sumwa koja se iza toga javqa je opravdana: da li su sada{we vlasti blago-naklone prema bogata{ima iz biv{eg re`ima, da li im odgovaraju neke ban-ke koje imaju novac ma kojeg porekla bio? Ili, da li svaka strana (Ko{tuni-cina i \in|i}eva) ima svoje omiqene qubimce me|u “ekstraprofiterima” zakoje se sve vi{e ispostavqa da ih je sve mawe iako kad se ne{to kupuje u samo-poslugama, na primer, ta~no se zna da pripada “dobro profitnoj firmi iz Mi-lo{evi}evog vremena” koja o~igledno u`iva i poverewe sada{wih vlasti.

Nije te{ko u sve to uklopiti i pregawawe oko “cene” isporuke Hagu osum-wi~enih za ratne zlo~ine. Uporna za{tita pojedinaca od sada{wih vlasti ve}je proizvela dve nedopustive posledice.

Prva je da osumwi~eni putuju u Hag u posledwem trenutku da bi se (namer-no?) stvorio utisak da je ovda{wi politi~ki moral toliko niskog stepena da“srpski zlo~ini” imaju veliku cenu (160 miliona dolara poklona od Kongre-sa SAD) koja se mo`e naplatiti, ina~e ostaju u ulozi “srpskih heroja herojskihpodviga”.

Druga posledica je da su za{titom pojedinaca pred Ha{kim tribunalom,ovda{we vlasti (DOS?) zapravo priznale zvani~no – kolektivnu krivicu svihSrba!?

Da li je, pored svega toga, zaista najva`nija stvar kakav je bio Ko{tuni-cin avion i da li je \in|i} putovao “yabe”?

U broju od 21. januara 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ru`dime|u nama”. Tekst je posve}en apelu da se prekine sa govorom mr`we. Taj tekstje objavio list “Danas” koji predwa~i u sejawu mr`we prema svemu {to je srp-sko. Kao kada bi yelat kukao umesto rtve. Do te mere je list “Danas” sposo-ban da izvede mentalnu manipulaciju, {to dokazuje da je uredni{tvo lista ob-u~eno na elitnim kursevima CIA-e. Taj tekst glasi:

“Ni profesionalna deformacija u jednoj istoj profesiji sigurno nije ista.Svako je deformisan na svoj na~in. Najverovatnije su u mawini novinari ko-jima – za razliku od Milijane Baleti}, ratnog reportera RTS iz vremena naj-goreg jezika mr`we (prva polovina 90–ih) smeta {to sve novine i elektron-ski mediji “imaju iste vesti”.

Iste vesti o bitnim i nezaobilaznim dnevnim doga|ajima su zapravo krun-ski dokaz da se “doga|awa” ne izmi{qaju kao nekad. Kad su, recimo, beograd-126

wih deset godina – krvi kom{ije druge nacije i vere? Vaqda je zbog toga Sa-vet bezbednosti UN, deluju}i politi~ki, osnovao Tribunal u Hagu na ~ijim su-|ewima – kako se moglo dosad uveriti – mnogi na kraju priznaju zlo~ine, alidrugi budu i oslobo|eni. Ovde, me|utim, kao da postoji eqa da Slobodan Mi-lo{evi} nikad u Hagu ne doka`e svoju nevinost.

Upravo zbog svega toga protekli vikend svakako nije lak bio za SPS, pa~ak ni za one uporne demonstrante koji su brane}i biv{eg prvog ~oveka RTSMilanovi}a najavqivali da }e tako raditi za svakog svog. Da li }e iza}i naulicu i za uhap{enog {efa SDB Radeta Markovi}a nije samo pitawe, ve} mo-`e da bude i znak – ne~eg. Da mu, na primer, ne veruju da ne}e izdati Sloboda-na Milo{evi}a, pa }e demonstrirati protiv wega! Ili ~ak da po~nu da sum-waju da je mo`da i wihov {ef partije za ne{to ipak kriv, pa }e se u}utati, amo`da }e se neki i sami za sebe upla{iti pa }e }utwa postati op{ta.

Bi}e to {teta, jer su se taman nau~ili da upotrebqavaju zvi`daqke i dru-ge rekvizite iz opozicionog, neprijateqskog nasle|a. Jedino {to je faliloda upotpuni nekada{wu sliku demonstracija naroda i studenata jesu – kordo-ni policije da ih spre~avaju u {etwi iako nisu ba{ bili masovni u okupqa-wu, a naro~ito oni momci u crnom sa bejzbol palicama. Oni su zaista znali daudaraju, a zli jezici su tvrdili da su u slu`bi sad uhap{enog Radeta Markovi-}a. Vaqda ih zato i nema”.

U broju od 4. februara 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Poli-ti~ka klackalica”. List “Danas” obave{tava da je postignut dogovor oko ceneza hap{ewe i isporuku Slobodana Milo{evi}a u Hag, i da to mora da se oba-vi do 31. marta 2001. godine. To isto iznosi i CIA preko lista “Danas”, ali ujed-no i vodi ra~una da malo ko zna da kroz “Danas” progovara CIA. Jedini koji jehrabar da javno saop{ti da preko tekstova u listu “Danas” govori CIA je prof.dr Vojislav [e{eq, a list “Danas” tu tvrdwu i ne poku{ava da demantuje, ve}svakim tekstom dokazuje jo{ ve}u privr`enost CIA-i. Ovaj tekst glasi:

“Hteli ne hteli, prinu|eni smo da se navikavamo na ovu politi~ku klac-kalicu u kojoj uz ~a{u meda veoma brzo sti`e poprili~na koli~ina u~i, panije lako izra~unati ~ega je vi{e – gor~ine ili slasti. ]udqivoj politicipridru`ilo se i }udqivo vreme. Posle polarnih hladno}a sunce nas je ogre-jalo usred zime kad mu vreme nije. Sre}om, grom nije zagrmeo na Svetoga Savu,ali ipak nismo izbegli ni med ni u~ – uz mawu potro{wu struje stigao namje grip.

Kako }e se politi~ka klackalica nastaviti i {ta nam donosi, mo}i }e-mo da proverimo ve} danas ~ekaju}i vesti o razgovorima eksperata Srbije iCrne Gore i o pregovorima sa misijom MMF. U me|uvremenu mo`emo da se te-{imo da su nam vikend i kraj pro{le nedeqe doneli vi{e meda nego u~i. Pot-pisan je sporazum o slobodnoj trgovini sa BiH, a saop{teno je i da su pri kra-ju pregovori o sli~nim takvim sporazumima sa Hrvatskom i Ma|arskom. Za po-sustalu doma}u privredu to bi mogao biti lep melem na ranu, a svi su izgledida }e neke privredne meleme iz Wujorka doneti i na{a delegacija koja u~estvu-je u radu Svetskog ekonomskog foruma.

Kako je izjavio ministar za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom Go-ran Piti}, na{a delegacija na Svetskom ekonomskom forumu se bukvalno sva-kih 20–30 minuta sastaje sa qudima iz sveta politike i biznisa. U susretu sa

129

dvojku pred wihove vesti i ~uti zakletvu (sad je to kao neki yingl!) dr Voji-slava Ko{tunice kao predsednika SRJ. Zakleo se, a vernik je, da }e podjedna-ko zastupati i braniti sve bez obzira na veru i naciju. Dodu{e, ateisti i ag-nostici se ne pomiwu, ali su sigurno nedobrodo{li pogotovo ako su uzorni gra-|ani u “demokratskom dru{tvu evropske porodice”.

U broju od 26. februara 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ra-tovi kao zloupotreba du`nosti”. U tekstu se najavquje hap{ewe Slobodana Mi-lo{evi}a, jer je list “Danas” uvek dobro obave{ten i to pre bilo kog zvani~-nika dosmanlijske vlasti. List “Danas” u skoro svim tekstovima jasno stavqado znawa da vr{i funkciju nadzornika CIA-e nad novom i krhkom vla{}u uSrbiji. Ovaj tekst glasi:

“Da li }e stvarno biti ove nedeqe uhap{en i Slobodan Milo{evi} pi-tawe je koje neprestano visi u vazduhu, ali iskreno govore}i pravog odgovoranema. Ako se ozbiqnije ne ra~una na uo~qive komentare od zvani~nika, a nesamo novinara ili poverqivih izvora, da se prilikom obja{wewa za{to je uhap-{en biv{i {ef SDB Rade Markovi} neprestano isti~e i mogu}nost, {ansa,da izda svoje naredbodavce. Pre svega Slobodana Milo{evi}a, a neki tipujui na {efa JUL, gospo|u Markovi}. Sti~e se tako utisak da osim {to je bio iz-vr{iteq mo`e da bude i dragocen svedok, pa da mu se pone{to i oprosti akove} nije bilo dovoqno {to je posle pobede opozicije stanovito vreme – dovoq-no za mnoge radwe ~i{}ewa – bio i daqe na tako visokom i ubojitom mestu sva-kog re`ima.

Sigurno je da je {ef tajne slu`be, ako ho}e da govori, dragocen svedok ida se mo`da sa wim trampa isplati, jer kako stvari stoje – posle tolikog pqu-vawa po Hagu ina~e sasvim neprimerenog dobrim manirima novih vlasti – Slo-bodan Milo{evi} }e zaglaviti na divqoj gradwi, maloj ceni pla}enoj za vi-le, vikendice i sli~ne vidqive stvari. Nevidqive, kao {to je ono zlato i na-vodni strani ra~uni ipak su ne{to {to se mora dokazati du`im putem. Posto-ji i nada da }e se otkriti – vaqda od Markovi}a, ali i drugova – sve korupci-ona{ke afere (ubistva u stilu mafije?) biv{eg predsednika koje bi svakakotrebalo tako|e dokazivati ukoliko se po{tuju sud i sudstvo i ukoliko je ovavlast legalisti~ka, makar i na zakonima koje je sam Milo{evi} doneo kao {toje dosad bila.

Najintrigantniji deo iz raznih dobro obave{tenih izvora jeste ono “zlo-upotreba polo`aja”. Tu mo`e da stane sva{ta, naro~ito korupcija (Jugoslavi-ja je na drugom mestu po korupciji u svetu, odmah iza Nigerije), ali da li tu sta-ju i – ratovi?.

Da li tu staju i rtve drugih naroda (i ratni zlo~ini?) od vojski koje suratovale na terenima biv{e SFRJ uz platu i oru je iz Beograda? Da li tu sta-je i ono {to je sve prethodilo na Kosovu, pa su svi gra|ani ma koje vere i na-rodnosti bili prvo platili (nepravednu) cenu NATO bombardovawa, a Srbijo{ bili ukaqanog obraza i ostali sa dana{wim posledicama u gotovo Ber-mudskom trouglu Pre{evo–Bujanovac– Medve|a?

Ako tu ne spada i sve ono na Kosovu {to se radilo civilima, kako se iz-boriti da sada odgovaraju ovi koji su podmetnuli eksploziv pod autobus, sme-stili se u “zonu bezbednosti”, doveli snajperiste iz sveta, obu~ili se u speci-jalnim ratovawima eqni ne samo teritorija, ve} i ovde “ve} vi|enog” posled-128

izborni blok”, koji, kako je nagove{teno, ima ambiciju da preraste u jedinstve-nu partiju. Ta integracija obavqena je u “predve~erje” sastanka ~elnika opo-zicije (bez predstavnika SPO) sa funkcionerima EU, koji bi trebalo da se odr-`i sutra u Budimpe{ti gde }e, kao “glavna ta~ka” dnevnog reda biti razmatra-na strategija EU za demokratizaciju Srbije i Jugoslavije.

Istovremeno sa budimpe{tanskim sastankom, na platou ispred Filozof-skog fakulteta, studenti bi trebalo da oglase start novog protesta. Reklo bise, fino zagrevawe pred sednicu Skup{tine Srbije koju je predsednik parla-menta Dragan Tomi} zakazao za 9. novembar, a na kojoj bi na dnevnom redu tre-balo da bude usvajawe Zakona o lokalnoj samoupravi.

Okupili smo se kao blok otvoren za sve druge stranke ukoliko se sla`usa na{im programskim i organizacionim opredeqewem. Moraju se prevazi}isvi nesporazumi u opozicionim redovima jer ne treba tro{iti ionako maluenergiju - konstatovao je Neboj{a ovi} neposredno po{to je obelodawen no-vi opozicioni savez ND, DA i DC. Sa druge strane, Socijaldemokratija, ko-ja je upravo istupila iz jednog saveza, dala je odre{ene ruke lokalnim ogran-cima stranke da slobodno biraju (koalicione) partnere za op{tinske izbore,pod uslovom da to nisu SPS, JUL i SRS. O tome kako prevazi}i nesporazumeu opoziciji zasigurno }e biti re~i i na sutra{wem sastanku u Budimpe{ti.Me|utim, izostanak predstavnika SPO i, najverovatnije, lidera SZP, koji supozvani u petodnevnu posetu SAD (kojom prilikom nisu iskqu~eni susreti saKlintonom, Gorom i Olbrajtovom), umnogome bi mogao da poremeti namere or-ganizatora iz EU.

Podr{ku studentima, predvo|enim pokretom Otpor i jo{ 15 studentskihgrupacija, uputio je Dragoslav Avramovi}, jedan od lidera Saveza za promene.On je, uo~i sutra{weg okupqawa na platou ispred Filozofskog fakulteta,na sastanku sa predstavnicima Otpora istakao da su “najva`nija poglavqa uistoriji Srbije napisali studentski pokreti” te da su studenti “udarna sna-ga demokratskih promena” zbog ~ega ih se re`im toliko pla{i”.

U broju od 18. novembra 1999. godine objavqen je tekst sa nadnaslovom “VukDra{kovi}, Zoran \in|i} i @arko Kora} putuju kao gosti u Istanbul, na za-sedawe OEBS”, a pod naslovom “Medlin Olbrajt miri lidere?”Ni{ta se nekrije. Oni koji su nas “milosrdno bombardovali”, sada milosrdno formirajubudu}u vlast. To obra|uje navedeni tekst i sugeri{e ~itaocima, ma koliko segadili NATO-a i Zapada, ovi koje oni pozivaju ima da budu vlast. Da li je toodlu~ila CIA, ili mo`da uredni{tvo lista “Danas” nije toliko va`no jerse izme|u CIA-e i “Danasa” slobodno mo`e staviti znak jednakosti. To doka-zuje ovaj tekst koji glasi:

“Predsednici Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Socijal-demokratske unije Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} i @arko Kora}, prisustvo-va}e zasedawu OEBS-a u Istambulu kao gosti.

Kako je u izjavi za Danas precizirao Mons Niberg iz Kancelarije za od-nose s javno{}u OEBS, predsedavaju}i ove organizacije Knut Volebek pozvaoih je na insistirawe u ime ~e{kog predsednika Vaclava Havela.

Poziv za u~e{}e je, kako saznajemo u DS, bio upu}en i Dragoslavu Avra-movi}u, ali se on nije mogao odazvati zbog svog zdravstvenog stawa. Prema sa-op{tewu Stejt dipartmenta, Dra{kovi}, \in|i}, Kora} i crnogorski pred-

131

predstavnicima Sela, Amerikan erlajnza i jo{ nekoliko kompanija predsta-vqen je novi poslovni profil Srbije. Sa predstavnicima Eksim banke dogo-voreno je da se izvrsi “pritisak” na ameri~ku administraciju kako bi se ubr-zao proces odobravawa statusa najpovla{}enije nacije Srbiji i davawa garan-cija za ameri~ke investicije. I ve} tu sti`e ono “ali”: granica da se to re{ije 22. mart, {to je – ka`e Piti} – “skop~ano i sa nekim politi~kim uslovima”.

U objavqenoj informaciji ne precizira se koji su to politi~ki uslovi,ali za boqe obave{tene dileme nema – u pitawu je saradwa sa Ha{kim tribu-nalom. Dok se to ne re{i, osta}e najverovatnije otvoren i sporazum sa MMF,a sada{wi isti~e 31. marta. Nije zato slu~ajno {to se \in|i} u petak u Wu-jorku sastao sa Karlom del Ponte koja se, prema izvorima B92, raspitivala omogu}nostima za predaju ili izru~ewe, pre svih, biv{eg ministra unutra{wihposlova Vlajka Stoiqkovi}a i biv{eg potpredsednika Savezne vlade Niko-le [ainovi}a, koji su optu`eni za zlo~ine nad kosovskim Albancima.

Da li su izru~ewa ha{kih optu`enika ~a{a meda ili ~a{a u~i stvar jeakademske rasprave, ali je van spora da se, kakva je – takva je, ta ~a{a mora is-piti do 22. marta. Odbijawe da se to u~ini donelo bi vi{e `u~i nego {to jeova zemqa u stawu da podnese. Stvar je izbora jedino ho}e li doma}i politi-~ari u ve} uobi~ajenom maniru odluku o izru~ewu odugovla~iti do posledwegtrenutka ili }e to prelomiti u kra}em i razumnijem roku.

I tu, zapravo, sti`emo do same osnove politi~ke klackalice. Najve}a ko-li~ina u~i sti`e nam i posredno i neposredno iz politi~ke elite DOS–a.I tek kada se to re{i qudi mogu ra~unati da }e biti vi{e meda nego `u~i ida boqi ivot nije tako daleko”.

Ivan Torov je pravi primerak idejnog predvodnika redakcije lista “Da-nas”. On je taj imiy izgradio svakodnevnim tekstovima koje odlikuje samo jed-na karakteristika da stalno odapiwe otrovne strela u srpsko telo i du{u. We-govi tekstovi daju profil lista “Danas”. Ako znate {ta pi{e Torov znate ikakvo javno mwewe se formira ~itaju}i tekstove lista “Danas”, odnosno jed-nog od ~lanova “Asocijacije koja je upravo i formirana u zemqama jugoisto~-ne Evrope s namerom da opravdava i utire put za sprovo|ewe interesa osni-va~a na ovom prostoru”. U listu “Danas” nema ni jednog urednika, niti novi-nara, koji bi mogao da dovede u pitawe toliku koli~inu mr`we prema svemu{to je srpsko, a {to izvire i iz zapeta u tekstovima Ivana Torova. On uveknepogre{ivo najavquje doga|aje kao da tekstove sastavqa u nekoj kancelarijiCIA-e, ili ih dobija na faks od CIA-e. Dakle, sami tekstovi dokazuju da ihure|iva~ka politike CIA-e odobrava za objavqivawe u listu “Danas”.

U broju od 1. novembra 1999. godine objavqen je tekst sa nadnaslovom “Uo~ibudimpe{tanskog sastanka opozicije sa predstavnicima EU”, a pod naslovom“Novi opozicioni blok pred studentsko zagrevawe”. Ovaj tekst odi{e neskri-venim zadovoqstvom i rado{}u autora {to opozicija sara|uje sa instituci-jama Zapada. Tako mo`e da se raduje samo srbomrzac i onaj ko nudi {argarepukao sredstvo demokratske politike. Taj tekst glasi:

“Politi~ka scena Srbije od minulog vikenda bogatija je za jo{ jedan opo-zicioni blok partija. Na izbornoj skup{tini Nove demokratije obznawen jeranije potpisan sporazum ujediwewa ove stranke sa ovi}evom Demokratskomalternativom i Mi}unovi}evim Demokratskim centrom u “trajni politi~ko-130

U govoru prilikom prekju~era{weg susreta s jugoslovenskim opozicio-nim liderima i Milom \ukanovi}em, predsednikom Crne Gore koji su orga-nizovali ~e{ki predsednik Vaclav Havel i Knut Volebek, norve{ki mini-star spoqnih poslova i predsedavaju}i OEBS-a, Olbrajt je apelovala za odr-`avawe pravednih izbora, podr`ala crnogorskog predsednika Mila \ukano-vi}a i srbijansku opoziciju i najavila materijalnu pomo} \ukanovi}evoj “re-formski orijentisanoj vladi i demokratskim snagama u Srbiji”. SAD }e se,kazala je, zalo`iti da to ukine i ostale zemqe ~lanice OEBS-a.

Moramo ostati ~vrsti u uverewu da }e i Jugoslavija uskoro po~eti svojeputovawe prema demokratiji pod novim rukovodstvom i da }emo uskoro pozdra-viti wen povratak u OEBS i u~e{}e u Paktu za stabilnost i wen povratak uglavne tokove evropskog ivota – zakqu~ila je Olbrajt.

Ona se u susretu s predsednikom Crne Gore Milom \ukanovi}em i pred-sednicima Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Socijaldemokrat-ske unije Vukom Dra{kovi}em, Zoranom \in|i}em i @arkom Kora}em zalo-`ila za “poja~anu podr{ku demokratskim snagama u Srbiji” i upozorila da to,samo za sebe, ne mo`e da bude dovoqno jer se “sa strane mo`e pomo}i jedino oni-ma koji su spremni da sami sebi pomognu”.

U broju od 23. novembra 1999. godine objavqen je tekst sa nadnaslovom “Usva-jawem zavr{nog dokumenta ju~e je zavr{en skup o budu}nosti Jugoslavije”, a podnaslovom “Demokratska opozicija kao ravnopravan partner Zapadu”. To je jo{jedan tekst u seriji tekstova koji imaju za ciq da se ~itaocima saop{ti da subudu}nost oni koji sara|uju, odnosno slepo izvr{avaju naloge Zapada, a to susamo oni koji su pozvani na sastanak u Strazburu. Taj tekst glasi:

“Forum o budu}nosti SR Jugoslavije koji je u nedequ po~eo u Strazburu,ju~e je u zavr{nom dokumentu pozvao me|unarodnu zajednicu da podr`i prode-mokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori i da ukine zabranu uvoza goriva u SRJ.

Forum o budu}nosti SRJ, pod nazivom “Stepenice ka Evropi”, okupio jepedesetak predstavnika politi~kih stranaka, lokalnih vlasti, nevladinih or-ganizacija, sindikata, nezavisnih medija, nezavisnih obrazovnih, kulturnih istudentskih organizacija iz Srbije i Crne Gore, a prisustvovali su i predstav-nici crnogorske vlade.

Organizatori skupa su Savet Evrope i Institut Istok-Zapad iz Praga,koji su u julu na konferenciji u Bratislavi inicirali stvarawe radne grupeza budu}nost SRJ i lansirali ideju o Zajednici za promene, koja bi okupila svejugoslovenske snage za ponovno ukqu~ivawe zemqe u savremene evropske i svet-ske politi~ke i dru{tvene tokove”.

U broju od 24. novembra 1999. godine objavqen je nadnaslov “Ameri~ki pred-sednik Bil Klinton ju~e u Pri{tini razgovarao sa predstavnicima nacional-nih zajednica i me|unarodnih organizacija” , sa tekstom pod naslovom “Svi-ma obezbediti miran `ivot”. Posle tri godine mo`e da se zakqu~i da ne bibio ure|iva~ki proma{aj da je navedeni tekst objavqen ju~e ili najavqen zasutra. Obe}awe za dosmanlijsko radovawe. Tako i CIA stalno dr`i svoje sa-radnike u neizvesnosti, a isti radi i list “Danas” u tekstovima koje objavqu-je. Ovaj tekst glasi:

“Ameri~ki predsednik Bil Klinton razgovarao je ju~e u Pri{tini sa pred-stavnicima kosovskih Srba i Albanaca o trenutnoj situaciji na Kosovu i te-{ko}ama sa kojima se suo~ava me|unarodna zajednica i etni~ke zajednice.

133

sednik Milo \ukanovi} trebalo bi da se sastanu s najvi{im ameri~kim zva-ni~nicima, a neki izvori najavquju i susret s Medlin Olbrajt koja bi, kako ja-vqa dopisnik Sensea iz Va{ingtona, mogla da posreduje u izmirewu Dra{ko-vi}a i \in|i}a”.

Posle najave u broju od 19. novembra 1999. godine sledi i tekst pod naslo-vom “Volebek pozvao Jugoslaviju da iza|e iz samoizolacije”, sa nadnaslovom“Milo \ukanovi} i lideri SPO, DS I SDU sastali se ju~e sa predsedavaju-}im OEBS”. U tekstu se iznosi spremnost Zapada da ima otvorene politi~kearan`mane sa srbijanskom opozicijom. Posle tri godine kao da se ni{ta ni-je promenilo. Teme su iste, odnosi sagovornika isti, a jedina razlika je {tosu onda{wi opozicionari sada trenutno dosmanlijska vlast. Tada im Zapad obe-}avao, a sada ih pritiska i vrti oko malog prsta, a list “Danas” izve{tava saistim odu{evqewem. Taj tekst glasi:

“Predsednici Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Socijal-demokratske unije Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} , @arko Kora} i Milo \u-kanovi}, predsednik Crne Gore ju~e su se u Istanbulu u okviru samita OEBSsastali sa Knutom Volebekom, predsedavaju}im OEBS i ministrom spoqnihposlova Norve{ke, Bernarom Ku{nerom, {efom Civilne misije UN na Ko-sovu i Metohiji i Bodom Hombahom, koordinatorom Pakta za stabilnost Ju-goisto~ne Evrope.

Prema navodima iz saop{tewa DS teme o kojima se razgovaralo bile su,pored ukidawa sankcija SRJ, i za{tita srpskog i drugog nealbanskog `ivqana Kosovu i Metohiji, povratak izbeglica na Kosovo i mogu}nost da se SRJ ukqu-~i u Pakt stabilnosti Jugoisto~ne Evrope kao posmatra~.

Frans pres je javio, pozivaju}i se na zvani~ne ameri~ke izvore, da se ju~eposle podne o~ekivao i susret s Medlin Olbrajt, ameri~kim dr`avnim sekre-tarom, na prijemu koji Norve{ka prire|uje u Istanbulu.

Olbrajt je ju~e, tokom radnog doru~ka s ministrima spoqnih poslova ze-maqa u~esnica Samita OEBS izjavila da Zapad mora ispuniti svoja obe}awao finansijskoj pomo}i za obnovu ratom razru{enih zemaqa na Balkanu.”

U broju od 20 i 21. novembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom“Dogovorena saradwa SAD, EU i opozicije u Srbiji”, sa nadnaslovom “Lide-ri DS, SPO i SDU u Istambulu razgovarali sa visokim zvani~nicima SADi Evrope”. Stalno objavqivawe ovakvih tekstova imalo je za ciq da se na svo-jevrstan na~in amnestira Zapad za zlo~ine po~iwene na prostoru Savezne Re-publike Jugoslavije i predstavnici opozicije predstave kao sagovornici ko-je priznaje svet i ra~una da preko wih mogu da se uspostave novi odnosi. Narav-no, u pitawu je bezgrani~no slu`ewe tu|im interesima. CIA ima interes daih promovi{e, pa list “Danas” mora da objavi seriju tekstova te sadr`ine. Ovajtekst glasi:

“Medlin Olbrajt, dr`avni sekretar SAD, pozdravila je zahtev jugosloven-ske opozicije za saradwom sa SAD i EU kako bi “po~elo planirawe ekonom-skog oporavka i regionalne integracije demokratske Jugoslavije” i najavilaformirawe trilateralne grupe (sastavqawe od predstavnika SAD, EU i srp-ske opozicije) koja }e, kako je rekla, jo{ u Istambulu zapo~eti izradu planai programa za prvi formalni sastanak.132

jorku da se sastane sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom kako bi raz-govarali o etni~kom nasiqu na Kosovu, a neposredan povod je, kako prenose agen-cije izve{taj OEBS. Robertson }e se sastati i sa ameri~kim predsednikom Bi-lom Klintonom, ministrom odbrane Vilijamom Koenom i savetnikom za na-cionalnu bezbednost Sendijem Bergerom”.

U petak 10. decembra 1999. godine u listu “Danas” objavqen je tekst pod na-slovom “Brovini 12 godina”. U ovom tekstu samo nedostaje strelica gde su pa-dale suze autor teksta, dok je morao da sastavi vest, a tekst glasi:

“Krivi~no ve}e Okru`nog suda u Ni{u kojim je predsedavala sudija Ma-rina Milanovi}, osudilo je ju~e predsednicu Lige albanskih ena Floru Bro-vinu na kaznu od 12 godina zatvora. Sudija Milanovi} je saop{tila da je Bro-vina kriva zbog izvr{ewa krivi~nog dela udru`ivawa radi neprijateqske de-latnosti u vezi sa krivi~nim delom terorizma izvr{enim u vreme neposred-ne ratne opasnosti i ratnog stawa. [ef kancelarije UN u Beogradu za qud-ska prava Barbara Dejvis je izjavila da je “tu`an dan kada jedna zemqa zatvo-ri jednog od poznatih pisaca”.

Posmatra~ Ujediwenih nacija na su|ewu Brovini, beogradski advokat Ni-kola Barovi} je dao kratak komentar:

U Staqinovom SSSRqudi su ni za {ta osu|ivani na deset godina, a u ovojzemqi se osu|uju na 12”.

Ispod nadnaslova “Volfgang Isinger, dr`avni sekretar za inostrane po-slove Nema~ke” i pod naslovom “Era Milo{evi}a se bli`i kraju” objavqenje u broju od 17. decembra 1999. godine tekst koji glasi:

“Nema~ki dr`avni sekretar za inostrane poslove Volfgang Isinger is-takao je u ekskluzivnom intervjuu za Danas da bi srpska opozicija trebalo dado|e do jedne zajedni~ke politi~ke osnove na kojoj }e mo}i da okupi glasa~kotelo u Srbiji koje bi prihvatilo da je za wu jedina prava budu}nost izbor kademokratskim promenama, vladavini zakonitosti i prikqu~ivawu svim evrop-skim integracionim procesima.

Isinger je izrazio duboko uverewe da Srbija za to ima potrebni poten-cijal i da }e se, kako se izrazio, “u relativno kratkom vremenu, era Milo{e-vi}a pribli`iti svome kraju”. Taj visoki nema~ki funkcioner slovi za jed-nog od najboqih poznavalaca prilika na prostoru biv{e Jugoslavije. Nedav-no se, sa administracijom kancelara Gerharda [redera, preselio iz Bona u Ber-lin. U sali je uzgred napomenuo kako se “boqe snalazi u Beogradu, u kome je po-sledwih godina boravio vi{e puta”, nego u nema~koj prestonici”.

U broju od 20. decembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ipakdat rok za ujediwewe?”, sa nadnaslovom “Opozicija posle berlinskog sastanka”.

“Srpski pokret obnove demantovao je ju~e re~i Dragoslava Avramovi}a,predstavnika SZP, da je Jo{ka Fi{er, nema~ki ministar spoqnih poslova,na berlinskom sastanku lidera opozicije iz Srbije sa zvani~nicima SAD iEU, poru~io da opozicione partije imaju dva meseca da naprave zajedni~ku plat-formu.

“SPO najo{trije protestuje povodom Avramovi}evih izjava koje on dajeu ime cele opozicije, posle berlinskog sastanka, jer su one najobi~nija la`”,kazao je Ogwen Pribi}evi}, savetnik vo|e SPO i dodao da nije bilo “nika-kvih rokova za ujediwewe”.

135

Svesni smo te{ko}a i problema na Kosovu. Nivo nasiqa je opao, ali je jo{uvek previ{e visok da bismo bili zadovoqni - rekao je ameri~ki predsednikobra}aju}i se predstavnicima kosovskih nacionalnih zajednica i dodao da se“Srbima moraju obezbediti uslovi za miran ivot” i poru~io: - Mi nismo ko-lonijalisti, ve} vi trebate da iskoristite vreme koje me|unarodna zajednicaprovede na Kosovu i izgradite demokratske institucije.

Ameri~ki predsednik, je kako prenose agencije, najenergi~nije istakao stavda se nasiqe na Kosovu mora zaustaviti. Klintona tokom posete Kosovu pra-te dr`avni sekretar Medlin Olbrajt, savetnik za nacionalnu bezbednost Sen-di Berger, glavnokomanduju}i snaga NATO u Evropi general Vesli Klark, tepo dva senatora iz redova republikanaca i demokrata.

Ameri~ka delegacija se sastala sa predstavnicima kosovskih Srba - vla-dikom ra{ko-prizrenskim Artemijem, Mom~ilom Trajkovi}em i protojere-jom Savom Jawi}em, dok su Albance predstavqali premijer samoproklamova-ne vlade Kosova Ha{im Ta~i, lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Ru-gova, predsednik Ujediwenog demokratskog pokreta Reyep ]osa, te pri{tin-ski izdava~i Veton Suroi i Bqerim [aqa.

Episkop ra{ko - prizrenski Artemije, predsednik Srpskog nacionalnogve}a Kosova zatra`io je od ameri~kog predsednika Bila Klintona da odlu~-no za{titi nealbansko stanovni{tvo u ju`noj srpskoj pokrajini. U pismu vla-dike Artemija navodi se da je na Kosovu “represija nedemokratskog re`ima”predsednika SRJ “zamewena represijom albanskih ekstremista” i dodaje: Mo-`emo da razumemo ogor~enost albanskog naroda, ali ne i da opravdamo wiho-vu nekontrolisanu odmazdu protiv nevinih civila. Represija protiv nealba-naca vr{i se uz pre}utnu podr{ku ve}ine albanskih lidera, ako ne i po wi-hovim naredbama”.

U broju od 7. decembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom “Doka-zi o progonima”, sa nadnaslovom “OEBS prezentirala dva izve{taja o Koso-vu”. List “Danas” je jedva do~ekao da se navodno pojavi neki dokument koji bipotvrdio sve tekstove koji su objavqeni. Zato je ovaj tekst suvoparan i bez ko-mentara. Napisan je kao dokaz i potvrda da je uredni{tvo lista “Danas” pre svihshvatilo ko je ratni zlo~inac i zato ni u jednom tekstu nije bilo osude {ip-tarskih terorista i NATO bombardovawa. Taj tekst glasi:

“Generalni sekretar NATO Yory Robertson ocenio je da je ju~e objavqe-ni izve{taj OEBS o Kosovu pru`io uverqive dokaze o tome da su srpske sna-ge bezbednosti po~etkom godine sprovodile “sistematsku i prethodno plani-ranu kampawu progona kosovskih Albanaca”. “Izve{taj OEBS precizira daje to ~iweno u sklopu organizovane politike. U izve{taju se navode mnogi po-jedina~ni slu~ajevi ubistava, surovosti i patwi, koje su srpske snage po~ini-le nad nevinim civilima, me|u kojima je bilo mnogo ena i dece”, navodi se usaop{tewu iz sedi{ta zapadne vojne alijanse.

“Zbog tih zlo~ina protiv ~ove~nosti, koje je (jugoslovenski predsednik)Milo{evi} odbio da zaustavi, NATO je u martu pokrenuo svoju operaciju pro-tiv Jugoslavije. Uspeh te akcije prekinuo je te sistematske progone i omogu-}io da se 800.000 proteranih vrati domovima”, ocenio je Robertson.

“OEBS je objavio dva izve{taja na 900 kucanih strana o stawu qudskih pra-va na Kosovu - jedan za period od oktobra pro{le do 20. marta ove godine i dru-gi od 14. juna do 31. oktobra ove godine. Yory Robertson je trebalo ju~e u Wu-134

Najpre su Artemije, Ku{ner, Maknamara i Ortuwo osnovali zajedni~-ku instituciju za povratak Srba, da bi zatim pozvali i mitrova~ke lide-re da im se pridru`e. Ovi, pak, kako se ~ini, principijelno nemaju ni{taprotiv toga, ali tra`e da se Srbima omogu}i masovniji, a ne samo “pilot”povratak, kako bi mogli da se brane ukoliko ih militantni Albanci bu-du napali. Sama ~iwenica da se o tome ve} naveliko razgovara i pregova-ra na relaciji Pri{tina-Gra~anica-Kosovska Mitrovica najavquje da raz-like izme|u wih nisu nepremostive i da bi se uskoro neki kompromis mo-gao posti}i.

Uporedo s tim, iz Mitrovice sti`e jo{ jedna, za {iru javnost iznena|u-ju}a, a za Milo{evi}eve juri{nike depremiruju}a vest. Uprkos ra{irenom uve-rewu da su unazad godinu dana igrali ulogu kosovske filijale beogradskog re-`ima, Ivanovi} i Jak{i} najavquju da }e ve} danas (4. maja) u Zubinom Poto-ku wihovo Srpsko nacionalno ve}e zatra`iti da bude primqeno u udru`enusrpsku opoziciju. Tamo gde su od samog po~etka gra~ani~ki vladika i Mom~i-lo Trajkovi}.

Uz svo uva`avawe procene da pri`eqkivano pribli`avawe Gra~anice iMitrovice ipak ne}e i}i tako glatko, {to zbog uzajamnog rivaliteta, {to zbograzli~itih politi~kih, liderskih i drugih ra~unica, va`nije od toga je wi-hova spoznaja da je kosovskim Srbima voda zaista do{la do grla i da im nemadruge nego da se sami organizuju, uspostave ~vr{}i kontakt sa me|unarodnomupravom i u datim, krajwe nepodno{qivim kosovskim okolnostima, poku{a-ju da pokrenu proces povratka na Kosovo. I da ujedno raskrste sa hroni~nomi specifi~nom opstrukcijom Milo{evi}evog re`ima, olako datim obe}awi-ma generala da }e se jugoslovenska vojska vrlo brzo vratiti u pokrajinu i da jesamo pitawe dana kada }e “novi svetski poredak”, na ~ijem je ~elu beogradskavladaju}a elita, staviti ta~ku na me|unarodni vojni i civilni protektoratna Kosovu.

Mora biti da su najnovije izjave Bernara Ku{nera i brojnih NATO gene-rala da se i Albanci i Srbi moraju pomiriti s tim da }e me|unarodne vojnesnage jo{ dugi niz godina boraviti na Kosovu, uticale da neki lokalni lide-ri omek{aju svoju tvrdokornost, prihvate realnost i priklone se logici “akove} ne mo`e{ da ih pobedi{, bar im se prikqu~i.”

Ivanovi} i Jak{i} su, dakle, na putu da povuku, nesumwivo, hrabar, ali ujed-no i veoma riskantan potez. Eventualnim pribli`avawem Artemijevoj stru-ji i Ku{nerovoj administraciji suo~i}e se sa bar nekoliko te{kih isku{e-wa: i daqe }e nasuprot sebi imati ekstremne Albance, koji }e u~initi sve nebi li osujetili masovniji povratak Srba, krajwe sporu, neodlu~nu i neefika-snu me|unarodnu birokratiju, ali i jaku propagandnu ma{ineriju Milo{evi-}eve centrale i wenih kosovskih ispostava. Zvani~ni Beograd, uveren da je Ko-sovska Mitrovica odra|ivala wen posao op{te destrukcije napora za stabi-lizovawe stawa na Kosovu, sada }e ostati bez svog najja~eg upori{ta, {to }esamo poja~ati wegov bes, nagon za osvetom i uve}ati spisak “doma}ih izdajni-ka” tipa Vuka Brankovi}a.

Ali, to je vaqda ne{to {to se podrazumeva, “legitimacija” koja se moraste}i da bi se kosovska sumorna stvarnost za tamo{we Srbe pomerila s mrtveta~ke”.

137

Jedan od u~esnika berlinskog sastanka, Dragoqub Mi}unovi}, predsednikDemokratskog centra, ~lana koalicije DAN, rekao je da je on razumeo Fi{e-rove re~i “kao primedbu da vreme curi, da se izbori mogu dogoditi na prole-}e i da je zato trenutak da opozicija po~ne zajedni~ki da deluje i da ima svojustrategiju”. Po Mi}unovi}evom mi{qewu najboqi na~in da se ta strategijadogovori je okrugli sto. Vo|a DC je najavio da }e o tome da razgovara sa Vu-kom Dra{kovi}em i drugim opozicionim liderima”.

“Robin Kuk, {ef britanske diplomatije u intervjuu za Zeri” je nadnaslov,a naslov teksta objavqenog 28. decembra 1999. godine je “NATO nije interve-nisao da bi sada stradali nedu`ni Srbi”. U ovom tekstu se sugeri{e ~itaoci-ma da NATO nije svemo}an kada su pitawu {iptarski teroristi, kao {to je nad-mo}an kada su u pitawu obi~ni Srbi. Te{ko je protiv svojih, koje su naoru`a-li, obu~ili i poslali da ubijaju Srbe. Taj tekst glasi:

“Pri{tina - NATO je intervenisao da bi zaustavio etni~ko ~i{}ewe, ane da bi sada kosovski Albanci ubijali nedu`ne Srbe - izjavio je Robin Kuk,{ef britanske diplomatije u intervjuu za novogodi{wi broj pri{tinskog ne-deqnika na albanskom jeziku Zeri, a prenosi Beta.

Lanac nasiqa i osvete na Kosovu mora hitno da se zaustavi. Intervenci-ja NATO je dala nove nade za budu}nost Kosova, ali i sada se, na`alost, de{a-vaju lo{e stvari, jer pate nedu`ni qudi i nastavqa se nasiqe nad mawinskimnarodima, ocenio je {ef britanske diplomatije.

Kuk je ocenio da KFOR i Civilna misija UN na Kosovu ne mogu da osi-guraju bezbednost ukoliko ekstremne grupe i pojedinci, uporni u nasiqu i osve-ti, ne prekinu sa takvim aktima i dodao da su “odlu~nost i jedinstvo NATOdoprineli da se zaustavi etni~ko ~i{}ewe i da se postavi baza me|unarodnepodr{ke za obnovu i stabilnost Kosova”.

U broju od 4. maja 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Kosovskisignali” autora Ivana Torova. Ovaj tekst se na{ao u rubrici “Pred rubiko-nom” i odnosi se na ideje Bernara Ku{nera i NATO generala o pomirewu naKosovu i Metohiji. I iz ovog teksta izvire reka re~i da su samo Srbi krivi.Sigurno Torov i danas stoji iza ovog teksta, ali ga op{tepoznate ~iwenice inotorna istina koja se formirala za dve godine toliko demantuju, da bi moraohitno da prekine da se bavi proro~anstvima. Krajwe je vreme da shvati da je in-strument u rukama CIA-e i da je to danas svima jasno. Taj tekst glasi:

“Posle skoro godinu dana uzajamnog trvewa i rivalskog nadigravawa, me-|u liderima kosovskih Srba se ovih dana de{ava ne{to {to, u najmawu ruku,ohrabruje. Da li su to Uskrs i Prvi maj blagotvorno uticali na wih ili je po-sredi ne{to drugo, tek kao da vladika Artemije i Mom~ilo Trajkovi}, s jed-ne, i Oliver Ivanovi} i Marko Jak{i}, s druge strane, postaju svesni da su wi-hovi sporovi bili od koristi svima, osim kosovskim Srbima. Pogotovo su bi-li “na usluzi” ekstremnim Albancima i - Slobodanu Milo{evi}u.

Mada je prerano govoriti o nekakvom radikalnom izmirewu, ipak, neki na-gove{taji iz Gra~anice i Kosovske Mitrovice, dva neformalna centra poli-ti~kog organizovawa kosovskih Srba, pru`aju kakvu-takvu nadu da }e se lokal-ni nacionalni lideri napokon na}i na zajedni~kom poslu: kako stvoriti uslo-ve da se preostali Srbi zadr`e, a izbegli i proterani vrate na svoja kosovskaogwi{ta.136

sva pitawa jeste da }e otopqavawe Zapada uskoro biti generalno, izuzev za onekoji su na listi ratnih zlo~inaca. Posmatrana iz tog ugla revidirana listanije zbuwuju}a, pitawe je samo ho}e li i odmrzavawe te}i traqavo birokrat-ski kao i weno formirawe?

Autor Ivan Torov u tekstu pod naslovom “Prokletstvo u “belom” koji jeobjavqen 20. jula 2000. godine u rubrici “Pred rubikonom” morao je da dopunistav redakcije na slede}i na~in:

“Tek sada vidim koliko sam pogre{io {to nisam pre vi{e od mesec danani{ta napisao povodom odluke EU da sa~ini “beli” spisak ovda{wih firmikojima je dozvoqeno da sara|uju sa razvijenim Zapadom. Bar bih umirio svojuprofesionalnu savest. Jo{ tada se moglo lako pretpostaviti da }e se desitiono o ~emu upravo obave{tavaju dnevni listovi: da vlasnici mnogih od 190 fir-mi prokliwu dan kada su im iz Brisela poru~ili da mogu slobodno da trgujusa Evropom, po{to se, eto, “utvrdilo da nisu u slu`bi Slobodana Milo{evi-}a i wegovog re`ima”.

Savezna vlada je pre neki dan “upozorila na neophodnost kontrole”, a ju-~e je ve} obelodaweno da je svih 190 firmi sa “briselskog belog spiska” blo-kirano. Tako je “bela” (da li i dobra?) namera Evropske unije u na{im okol-nostima postala “crna”, signal ovda{wim patriotama da krenu u pravu egze-kuciju firmi koje su se drznule i da pomisle da rade normalno, a da pri tombudu van re`imske kontrole. [to je jo{ gore, u milosti tvoraca “novog svet-skog neokolonijalizma” i “globalnog imperijalizma”.

I {ta sada? Umesto 190 firmi koje su mogle kako-tako da rade, wih vi{eili ne}e biti, ili }e se prikqu~iti hiqadama drugih za koje EU smatra da ra-de za dobrobit re`ima. I u ovom slu~aju, po ko zna koji put (ne)svesno prime-wena je modifikovana varijanta poznatog jevrejskog prokletstva “imao pa ne-mao”, koje je u na{im prilikama preraslo u “dabogda te Evropska unija stavi-la na beli spisak”.

U stvari, ni{ta tu nije iznena|uju}e. Bilo bi da je, recimo, savezna vla-da - onako suptilno kakvu je Bog osmislio i formirao – odlu~ila da iskori-sti evropski “poklon” i preko tih “odabranih” 190 firmi pokusa da jugoslo-vensku robu plasira na Zapadu. Ili da poka`e neuobi~ajenu fleksibilnost idokaze kako ona, u su{tini, i nije toliko lo{a i ideolo{ko-patriotski zadr-ta koliko se u inostranoj javnosti smatra. E, kako ima obi~aj da ka`e jedan odwenih najagilnijih ~lanova zadu`en za borbu protiv “svetske medijske agre-sije”, to ne}e mo}i. Narod se pita, a on, zna se, ne voli izdajnike. Ako ve} ho-}e da budu na pravoj liniji, evo im Irak, Severnu Koreju, Kinu, Vijetnam, Zim-babve, pa neka rade za dobro naroda. Jednom smo tako patriotski, op{tenarod-nim bojkotom, uni{tili slovena~ku ekonomiju, sada je prilika da slistimo iglobalizovani Zapad. Pa kud puklo...

Upozoravali su ovda{wi eksperti i opozicioni politi~ari evropske“stratege” da stanu na loptu, dobro porazmisle pre nego {to i jednu srpsku fir-mu stave na – optu`eni~ku klupu. Nije vredelo. Fanati~nom lako}om sa~ini-li su “belu” listu, vaqda uvereni da boqe od ikoga drugog poznaju temperamenti mentalitet Milo{evi}eve logike vladawa. Bili su nepopravqivo sigurnida }e ~im objave spisak wima podobnih, a Beogradu nepodobnih, svi pohrlitida se u wega utrpaju i tako skre{u re`imska ekonomska krila.

139

U broju od 16. novembra 2000. godine redakcija lista je objavila komentarpod naslovom “Ko (ni)je opasan”. Zato {to redakcija lista “Danas” nije bilakonsultovana prilikom izmene liste nepo`eqnih istr~ao je revolt onih ko-ji verno slu`e CIA-i. Ko bi rekao da oni mrze, kada se stalno reklamirajuda su protiv govora mr`we. O tome najboqe govori tekst koji glasi:

“U sklopu napora da Saveznu Republiku Jugoslaviju vrati u okriqe me|u-narodne zajednice Evropska unija je revidirala listu lica koja “predstavqa-ju opasnost za konsolidaciju demokratije u SRJ” i sa we izbrisala mno{tvo {i-roj javnosti poznatih imena, zadr`av{i 626. Me|utim, spisak onih koji su osta-li na evropskom ledu, ba{ kao i onih koje je otopqavawe odnosa zahvatilo, po-prili~no je zbunio ovda{wu javnost svojom nedosledno{}u, mada se za ponekeslu~ajeve mo`e upotrebiti i znatno te`a kvalifikacija.

^ast najve}e opasnosti po ju-demokratiju pripada biv{em jugoslovenskompredsedniku Slobodanu Milo{evi}u, oja~anom porodicom, dok se najve}a gru-pa na{la pod stavkom “saradnici g. Milo{evi}a” i me|u prekr{ajnim sudi-jama. To i ne bi bilo zbuwuju}e da na spisku onih koji vi{e nisu nepo`eqni(tj. opasni) nije i doskora{wa perjanica SPS Gorica Gajevi}, pa {ef ResoraDr`avne bezbednosti MUP Srbije Radomir Markovi}, wegov prezimewak -ustavotvorac Ratko Markovi}, biv{i savezni premijer Momir Bulatovi}. Sle-di General{tab na ~elu sa na~elnikom Neboj{om Pavkovi}em, a tu su ofici-ri koji su u~estvovali u sudskom postupku protiv novinara Miroslava Fili-povi}a.

Prosta, a posebno politi~ka logika, nala`u jo{ prostije pitawe ~ime je to,primerice, ~eli~na SPS-ledi izborila novi evropski status? Ako je ona, kaovisoki funkcioner socijalista bila a sada nije vi{e opasna, za{to je opasan iz-vesni Slavoqub Vuli}, {ef SPS za Despotovac (istina i ~lan GO SPS)? Akonije opasan (biv{i) gradona~elnik Pri{tine, za{to je opasan uro{eva~ki...

Da li su, za razliku od najvi{ih oficira Vojske Jugoslavije i delom po-liti~kog establi{menta, koji su se oslobodili stega iako su aktivno u~vr{}i-vali Milo{evi}ev re`im, prekr{ajne sudije (u postupcima protiv medija) odi-sta krunska opasnost, posebno sada kada je Zakon fakti~ki stopiran? Razumqi-vo da, uprkos tome {to je bar nekima od wih su|ewe nametnuto, odluku o wi-hovom cementirawu na listi nije te{ko braniti, posebno iz ugla ka`wenika,ali za{to je onda naj~e{}em me|u tu`iocima Rajku Raji Popovi}u omogu}e-no {vr}kawe po Evropi? A ako je on i pored svih muka i globe, koje je prire-dio listu Kikindske amnestiran za{to to nije u~iweno i sa aktuelnim amba-sadorom u Belorusiji Miloradom Radevi}em, koji je na listu dospeo kao pri-javqiva~ Dnevnog telegrafa i Evropqanina?

Pitawa, i po vertikali i po horizontali, mogu za}i u ~istu sholastiku,ako se izgubi iz vida najmo}niji od svih argumenata – o~ito je birokratiji do-deqena glavna uloga u revidirawu liste, o ~emu plasti~no svedo~i podatak daje i trojici umrlih i daqe zabraweno putovawe i kori{}ewe ra~una. Pisari,ko i svaki drugi, nisu na{li za shodno da komuniciraju sa Beogradom i Pod-goricom.

Postoji i verovatno}a da je komunikacija bilo, bar kada je re~ o (odmrznu-toj) eliti, a to onda otvara nova prosta pitawa. Ko je predlo`io da se Mar-kovi} i Gorica Gajevi} pomiluju? Najjednostavnije re{ewe koje elimini{e138

liko mu preostaje vremena da se, u pauzi izme|u dve posete narodnoj kuhiwi ikopawa po kontejnerima, bavi tako kapitalnim pitawima kao {to je ko }e idaqe da ga vodi kroz nove bitke, radne i ratne pobede. Dve srpske vlade, jednana Novom Beogradu, druga u Kneza Milo{a, tako, dobile su ovla{}ewe da zadobrobit naroda, poput izgradwe brzih pruga i jo{ br`ih stanova, dnevno, izsata u sat, mewaju zakone, donose uredbe i direktive kojima }e se sve, bez par-lamentarnog iscrpqivawa, dovesti u funkciju realizacije najuspe{nije i naj-patriotskije srpske vlasti u novijoj istoriji ~ove~anstva.

Da je to tako pravi primer je najsve`iji Zakon o javnim preduze}ima. On,kako ga je sam wegov tvorac dao, ima svrhu da sve {to hoda i mrda u Srbiji pro-glasi “javnim radnicima i radnicama”, odnosno vlasni{tvom dr`avnih kabi-neta dobro nam poznatih drugarica i drugova. Po{to }e vlada biti i gazda idirektor, i izvr{ilac i kontrolor, logi~no je pretpostaviti da }e ona bitita koja }e budno paziti da joj se ni{ta ne omakne, pa se tako desi da se, recimo,privatne firme i mediji u li~noj svojini gra|ana, u praksi pona{aju mimo ja-sno utvr|enih pravila iz uputstva o doprinosu svih dru{tvenih subjekata u pa-triotskoj obnovi i reformi i dinami~nom (brzom) prosperitetu. U takvom am-bijentu ne}e biti ono “moje”, “tvoje”, sve }e biti “na{e”, odnosno “narodno”.

Vlada je ta koja }e savesno i blagovremeno odre|ivati ko }e kad i koliko do-bijati vode i struje, kome je potrebnije mleko, ko sme da se le~i, a ko da jede {e-}er, pogotovo kola~e, ko }e gostovati na RTS i BK, a ko na Studiju B i Palmi.

U tom smislu, stigao je na red, kako se ~ini, i taj “globalni medijski ma-nipulator” zvani internet. Kako je narodna vlada sebi naturila te`ak zada-tak da i wega preuzme i kontroli{e, nema vi{e teorije da nam preko wega osve-do~eni agresori u na{e zdravo tkivo ubacuju svoje imperijalisti~ke i hegemo-nisti~ke kompjuterske viruse. Doma}i patriotski filteri su dovoqno dobrii osposobqeni za “~i{}ewe”, {to }e re}i, nema {ta narod da brine.

A kad se sve to zavr{i, kad definitivno de{ifrujemo kompletan doma}i“genetski kod” i dr`avu za{titimo od razornog dejstva spoqnih infekcija, do-pusti}emo da se narod malo proveseli i zabavi. Recimo, da se poigra izbora idemokratije. Tek da ne zaboravi od kakvog ga je zla ova vlast oslobodila”.

U broju od 10. maja 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ferhadi-ja ponovo na loma~i”. Protest bawalu~kih Srba protiv izgradwe pomenuteyamije bio je povod da se saspe gomila uvreda i la`i na ra~un srpskog naroda.Taj tekst glasi:

“Posle svega, nisam ba{ siguran da je rat u Bosni zavr{en. U stvari, sve samsigurniji da je Dejtonski sporazum, kojim je Holbruk mahao busaju}i se u juna~-ke ameri~ke grudi, bio samo manevar, mo`da i trik, da pucwava, makar privre-meno, stane, da ratne poglavice dobiju svoj deo plena, a da ono {to je vi{egodi-{wu bosansku agoniju pokrenulo i hranilo - nacionalizam i mr`wa - nastavida ivi. Dodu{e, malo potisnuto, u ne{to izmewenijem obliku, ali dovoqno vi-talno da - kad mu se uka`e prava prilika - ponovo izbije na povr{inu.

Kada je nedavno HDZ u Mostaru na~inio pravi dar-mar pripretiv{i ~akda }e “ugro`eni” Hrvati ponovo uzeti oru je u ruke i braniti svoju “dedovi-nu”, mislio sam da su to “posledwi trzaji zla.” Kad su Srbi u Trebiwu pre ne-koliko dana shvatili da im mostarska “bra}a” mogu oduzeti primat, organi-zovali su se vaqano da to spre~e. Apokalipti~ni bawalu~ki prizori divqa-

141

Mogu oni to, dodu{e, i sada da u~ine. Da jednostavno “belu” listu pro{i-re na sve srpske fabrike, kompanije, firme, ali ne}e. To bi ve} preterano li-~ilo na globalno skidawe sankcija Srbiji, a tako ne{to je nezamislivo u wi-hovom nastojawu da svakojakim “produhovqenim” potezima oja~aju ovda{weggospodara.

Zato, gospodo iz Brisela, okanite se svojih “belih” i “crnih” lista. Do-voqne su nam i ove doma}e, agresorske, petokolona{ke, izdajni~ke. I ovako supreterano duga~ke da biste ih i vi sa svoje strane {irili”.

List “Danas” je objavio tekst Ivana Torova u broju od 27. jula 2000. godi-ne pod naslovom “Virus nacije” u rubrici “Pred rubikonom”. Ovaj tekst se na-vodi kao primer kako su izgledali tekstovi lista “Danas” pre petooktobar-ske buldo`er revolucije i poziva svako da u tekstovima nakon dosmanlijske re-volucije prona|e makar jedan u kome se iznosi ovolika koli~ina mr`we pre-ma vlasti. Taj tekst glasi:

“Pre otprilike dva meseca na ovom istom mestu preporu~io sam tvorci-ma re`imskih pravnih akrobacija i smicalica da skrate muke i sebi i drugi-ma tako {to }e po najhitnijem postupku doneti zakon ili uredbu kojom }e sevladaju}a koalicija narodnog jedinstva proglasiti pobednikom svih budu}ihdemokratskih i slobodnih izbora. Time bi se radikalno smawili tro{koviglasawa, predizbornih kampawa, reklamnih spotova, izbegli bi se neproduk-tivni konflikti sa oponentima, a u{te|ene pare bi se mnogo korisnije upo-trebile, recimo, za poboq{awe standarda svih onih kojima je najnovija stra-tegija antiimperijalisti~ke revolucije prirasla k srcu.

Ubrzo su mi pristigle dobronamerne primedbe nekih poznanika da sam pre-terao u ironiji i malicioznosti, da na{a vlast ipak nije toliko samouverenai drska da bi tako ne{to u~inila. I ve} sam po~eo da se kolebam, ~ak i da se do-nekle, bar u sebi, posipam pepelom, kad ispade da moja “maliciozna ideja” i ni-je ba{ toliko neosnovana. Ispostavilo se da u wu neuporedivo vi{e veruje vlast,koja je pokazala da je i te kako blagodarna svakoj profitabilnoj “ideji”, nego“druga strana barikade”, koja je hroni~no sumwi~ava i podozriva.

Stigao je na red, kako se ~ini, i taj “globalni medijski manipulator” zva-ni internet. Kako je narodna vlada sebi naturila te`ak zadatak da i wega pre-uzme i kontroli{e, nema vi{e teorije da nam preko wega osvedo~eni agreso-ri u na{e zdravo tkivo ubacuju svoje imperijalisti~ke i hegemonisti~ke kom-pjuterske viruse. Doma}i patriotski filteri su dovoqno dobri i osposobqe-ni za “~i{}ewe”, {to }e re}i, nema {ta narod da brine.

Dobro, ne mo`e se ba{ re}i da se sve {to su Slobini eksperti u me|uvre-menu ponudili narodu poklapa sa celinom “ideje”, ali su{tina je tu. Eto, u ro-ku od 24 ~asa, bez suvi{nih formalnosti poput nikakve nove “Kardeqeve ustav-ne komisije”, javne debate i (daleko bilo) referenduma, donet je novi ustav zauniverzalnu upotrebu: jedna, federativna i (pokazalo se) neupotrebqiva dr-`ava zamewena je efikasnom, unitarnom. Mo`e i sa i bez Crne Gore, sa i bezKosova, a, bogme, sa i bez - Srbije. U takvoj dr`avi sve je prakti~no stvar po-rodi~nog dogovora, brzog, uz kafu, bez robovawa trulim kapitalisti~kim na-vikama da se ba{ o svemu svako pita.

Takav ustav, naravno, istorijski potvr|enom predsedniku daje sve mogu}-nosti, ako eli, da do`ivotno usre}uje narod, a on (narod) se pita onoliko ko-140

~ena volovina odr`ava i da jedva ~ekaju svoj ~as velikog povratka. Sejawem “isto-rijskih istina” da balkanski, prema tome, ni bosanski narodi, “definitivnone mogu iveti u istoj ku}i”, specijalnim vezama sa “nacionalnom maticom”,svojom interpretacijom “umerenog”, “demokratskog” nacionalizma, ru{ewemtu|ih nacionalnih i verskih simbola, spaqivawem zastava...”.

Komentari{u}i ~iwenicu da su vojni pravosudni organi pokrenuli pro-cese protiv 193 rezerviste, list “Danas” je u broju od 17. maja 2001. godine, ob-javio komentar pod naslovom “Prawe dosijea”. U ovom tekstu se ne prikazujezadovoqstvo {to su na{i nadle`ni organi oduvek vodili ra~una da se spre-~e ratni zlo~ini, ve} nezadovoqstvo da se jo{ uvek u medijima pojavquju ofi-ciri koji su pru`ali otpor NATO agresoru. Listu “Danas” polazi za rukomda pre svih, ~ak i pre Karle del Ponte, prona|e komandnu odgovornost ofi-cira. Ovim tekstom se iznosi stav CIA-e da nije zadovoqna u~iwenim, odno-sno da se komandantima mora suditi u Hagu, jer su se drznuli da brane otaybi-nu. Prakti~no se name}e stav da je zabraweno da se domovina brani, a da je do-zvoqeno slu`iti Zapadu. Taj tekst glasi:

“Ovda{wa javnost je nedavno poprili~no bila iznena|ena, pa i zate~ena,objavom da su vojni pravosudni organi pokrenuli istra`ne i druge postupke -verovali ili ne - protiv 193 svoja pripadnika. Razlog - koliko se to moglo ra-zaznati iz birokratski sro~enog saop{tewa – zlo~ini protiv civila po~i-wenih na Kosovu u toku 1998. i u vreme NATO bombardovawa, 1999. godine.

Logi~no, usledila su reagovawa. Vlast je po`urila da pohvali generalezbog wihove “primerne samoinicijative”, generali su, opet, pohitali da nasubede da su oni, kao, oduvek bili protiv “nevite{kog pona{awa” svojih pri-padnika u nametnutim nam ratovima, inostrana javnost poku{ava da otkrije{ta se, u stvari, vaqa iza ovog poteza. A doma}a? Ona je, kako obi~no biva, po-deqena, ali i zbuwena, bar ~iwenicom da vojno rukovodstvo priznaje da su ne-ki weni pripadnici u “kosovskoj bici” ubijali, pqa~kali, palili, silovali,razvla~ili ratni plen. Stradali su, uglavnom, nedu`ni civili. Do skora nasje dr`avna patriotska propagandna matrica uveravala da je tako ne{to nemo-gu}e, da su zlo~ine ~inili samo “oni drugi”, delila su se odli~ja i medaqe, pri-de luksuzni stanovi, pa i vile za “iskazanu borbenost, odbranu ~asti i dosto-janstva”, slavila se “velika pobeda nad najmo}nijom svetskom silom”...

Kako vreme odmi~e, pokazuje da je sve, ipak, bilo “ne{to druga~ije”, da ra-tovi, pa i oni “najsvetiji”, nisu ve~erwe “nacionalne i patriotske bajke” zadecu, ve} prizemniji, siroviji i suroviji nego {to ih je vojno-politi~ko-dr-`avno-oligarhijska struktura prikazivala. Do skora su vojni predstavnici od-bijali i pomisao da je VJ, sa policijom, ~inila sinhronizovane “nevite{ke”ratne zlo~ine (kakvi li su “vite{ki”?), ha{ke optu`nice protiv “na{ih qu-di” smatrane su “me|unarodnom zaverom”, ko je god bio na listi Arburove i DelPonteove slavqen je kao heroj, negovan kao nacionalni biser.

I sve bi to bilo lepo i krasno da se u me|uvremenu okolnosti u Srbiji ni-su izmenile. DOS bi dokazao da nije alergi~an na kriti~ko preispitivawe naj-novije, pa i one udaqenije mra~ne ratne nacionalisti~ke pro{losti, vojni vrhbi sleteo sa nebeskih nacionalnih visina na zemqu, narod bi shvatio kolikoje bio izmanipulisan. Bar 98. i 99. godine. Postojale su i postoje, me|utim, in-stitucije u ovoj zemqi, nevladine, civilne, antiratne organizacije, zadu`e-

143

wa, razularenog qudskog stampeda, automobila i autobusa u plamenu, verskihzastava na loma~i, mu~ne opsade zato~enih “gostiju” i vernika, na desetine po-vre|enih, uverili su me da je 21. stole}e prerano stiglo da zameni mrak ovda-{weg sredweg veka. Svet se zgra`ava, ratoborni Srbi osokoqeni, umereni in-diferentni, Bo{waci zastra{eni, srpski politi~ari sa kabinetima u Sara-jevu ili Bawaluci ili }ute ili se ogra|uju uobi~ajenom floskulom “tako imi treba kad se igraju vatrom”, odnosno “politizuju verske manifestacije”.

Ferhadija, jednom sa zemqom sravwena, u ponedeqak je ponovo sru{ena ada nije ni po~ela da se obnavqa. Kao spomeniku istorije i kulture, koji pam-ti vekove tamnog bosanskog vilajeta, bilo joj je naprosto su|eno da i 93. i da-nas bude rtva, da zavr{i kao sredwevekovna ve{tica, na loma~i, u besprizor-nom nacionalisti~kom piru i pohodu (ne)kontrolisane mase. Qudi, koji su -podstaknuti i racionalnim i primitivnim nagonima - u simbolici “kamenatemeqca” prepoznali jo{ jednu “podmuklu najezdu Turaka i wihovih austrou-garskih pomaga~a”.

Nisam, dodu{e, neki naro~iti qubiteq te vrste “manifestacija”. Da ob-navqawe yamija i crkava bude jedan od prvih znakova da je ne{to krenulo naboqe. Pre nego {to su ratom izmrcvareni qudi dobili nekakvu satisfakci-ju u obliku, recimo, stanova, obnovqenih ku}a, povratka u svoje napu{tene do-move, novih {kola i posla. Ali, {ta je - tu je. Ovo su balkanske realnosti, sasvim wihovim specifi~nostima i “originalnostima”, sa mentalitetom i tem-peramentom koji ne tako retko mogu biti surovo nemilosrdni.

Ferhadija je, ipak, u svemu tome morala biti izuzetak. Samim tim {to jeodolevala vekovima, a onda je odletela u vazduh u gradu koji se di~io time {tou wemu nije bilo ratnih operacija i {to je s wom za samo nekoliko meseci po-ru{eno jo{ preostalih petnaest bawalu~kih yamija. Bez frontova i topova,ali uz, tada i sada, mo}nije oru je, nacionalisti~ki vrisak da “turska noga”vi{e nikad ne}e “kro~iti na srpsko tlo.”

I kako to obi~no biva: svet se zgra`ava, ratoborni Srbi osokoqeni, ume-reni indiferentni, Bo{waci zastra{eni, srpski politi~ari sa kabineti-ma u Sarajevu ili Bawaluci ili }ute ili se ogra|uju uobi~ajenom floskulom“tako im i treba kad se igraju vatrom”, odnosno “politizuju verske manife-stacije.” Ne ogla{ava se ni beogradska Patrijar{ija, a ne{to se ne ~uju niovda{wi neimari “specijalnih veza” sa Bawalukom. Imaju vaqda pre~a po-sla da Bu{u objasne da se Srbija promenila, svom narodu otkud hladwa~a smr-ti u dunavskim vodama, da li je “Vuk sredio ovce” ili su “one sredile Vuka”,nego da se ~ude za{to se “preko Drine” obnavqa svima nama dobro znana na-cionalisti~ka pomama.

Policija u RS nudi ostavke, ali ne i inspiratore, verovatno u strahu dase ne poka`e da se iza bawalu~ke loma~e kriju oni koji misle da “raspodelaplena na Balkanu nije zavr{ena” i da tenzije (~itaj: nacionalisti~ku histe-riju) treba odr`avati i podsticati sve do “kona~nog raspleta.”

Uostalom, ako se Hrvatima dozvoqava da Herceg-Bosnu svojataju kao svo-je “ekskluzivno nacionalno vlasni{tvo”, Crnogorcima da vi{e ne budu Sr-bi, Albancima na Kosovu, jugu Srbije, a sada i u Makedoniji, da rade {ta im jevoqa, za{to se i paqanskim ratnicima i “patriotama” ne bi omogu}ilo da sepovremeno ogla{avaju, da poka`u da su ivi i zdravi, ~ak i u vlasti, da ih pe-142

U pri~u o po~etku katarze vojnog vrha trenutno veruju samo oni koji ih po-dr`avaju i kompromitovane oficire jo{ dr`e na kormilu vojske. Ovi drugi- me|u wima sam i ja – poverova}e onda kada Hag dobije [qivan~anina, Mrk-{i}a, Radi}a, kada dubrova~ki, mostarski, zadarski i drugi “heroji”, sa wimai general Ojdani}, ali i wihov “vrhovni komandant”, zauzmu “apartmane” u [e-veningenu. Kad i aktuelni generali kona~no povuku pravi potez - prisete seda su i 98. i 99. bili komandanti i prepuste da krivicu za ratne zlo~ine utvr-|uje neko ko u tome ni na koji na~in nije u~estvovao. A stalo mu je da krivicabude individualna, a ne kolektivna”.

U broju od 24. maja 2001. godine objavqen je novi tekst pod istim naslovom“Prawe dosijea”. Ovim tekstom list “Danas” odgovara na reakcije koje su se ~u-le povodom objavqivawa prethodnog teksta.

“Ko o ~emu - Informativna slu`ba General{taba VJ o {ablonima. Unedavnom slu~aju kolege Stipe Sikavice aktiviran je prepoznatqivi govormr`we. U reagovawu na moju pro{lonedeqnu kolumnu “Prawe dosijea” (ob-javqeno 19-20. maja) ~uvenu formulu - kad ne zna{ {ta }e{ drugo, ti kreni unapad. Vaqda }e{ uspeti da pokrije{ rupe u odbrani i ne primi{ gol iz kon-tranapada.

Elem, nepotpisana Informativna slu`ba GVJ (u daqem tekstu “vojni vrh”po{to je preuzela taktiku za{titnika General{taba) optu`uje mene da samoptu`io vojni vrh za po~iwene ratne zlo~ine na Kosmetu. I jo{ pride - da I.T. “umawuje visoki ugled koji Vojska ima u javnosti i destabilizuje odnose unu-tar VJ”. Sjajno, bajno, nisam znao da sam toliko mo}an.

Ipak, sla`em se: ako se “visoki ugled” VJ zasniva na tek objavqenoj, a kraj-we sumornoj i tragi~noj ~iwenici da je nacionalizam - onaj biv{i socijali-sti~ki ili ovaj sada{wi, “umereni” ili “demokratski” - i posle svega, svih ra-tova, zlo~ina, ru{ewa, neizmernog stradawa na prostorima biv{e nam zajed-ni~ke domovine, dominantan u srpskoj javnosti, onda bez trunke oklevawa za-dr`avam pravo da se protiv wega i daqe borim. Pisawem, dabome! Dokle god,generali VJ i wihovi politi~ki za{titnici svoj “ugled” budu gradili na ve-}inskom mi{qewu (istra`ivawe Strateyik marketinga) da su za ratove kri-vi svi osim Srba i da su ratne zlo~ine ~inili samo “oni drugi nad Srbima”,a ne i obrnuto, moj profesionalni i qudski odnos prema tome }e biti krajwenepopustqiv.

Ne po automatizmu i {ablonu, kako mi vojni “informatori” spo~itava-ju, ve} na osnovu desetogodi{weg ogor~enog nastojawa srpskog antiratnog i an-tinacionalisti~kog gra|anskog i novinarskog korpusa da razobli~i Milo{e-vi}evu apsolutisti~ku vladavinu, koja je na ovom podnebqu na~inili pravi zlo-~ina~ki dar-mar. Uz - moram ponoviti, bez imalo grize savesti - obilatu lo-gisti~ku, bogme i tenkovsku i artiqerijsku podr{ku i generala JNA, kasni-je i VJ.

Mo`da su ha{ke optu`nice za neke fikcija, zavereni~ka rabota, “govormr`we antisrpskog sveta”, za mene, ipak, nisu. Do`ivqavam ih kao potvrdu ono-ga {to smo znali i 91, i 93, i 98, i 99. Neke je, dodu{e, po{teno dohvatila am-nezija, ali ne treba smetnuti s uma da se zlo~ini ne mogu sakriti. Ispliva}ekad-tad, kao i ona fantomska hladwa~a puna le{eva kod Tekije. Zato, dopusti-te mi, gospodo ili drugovi, u GVJ, da sumwam u iskrenost i vaqanost namera i

145

ne za brigu o za{titi qudskih prava, poput Fonda za humanitarno pravo Na-ta{e Kandi} i Helsin{kog odbora Sowe Biserko, koje ba{ ne gube pam}ewe,a i ne uni{tavaju dokumentaciju i dokaze o u~iwenim ratnim zlo~inima. I ni-su sklone da pokretawe postupka protiv 193 vojnika bezrezervno razumeju kaoskidawe misterije sa pona{awa vojske u proteklim ratovima.

I ve} pri~a generala Pavkovi}a da su osumwi~eni prete`no rezervistipodstakla je rezervisanost prema pravim namerama vojnog vrha. Da na ovaj na-~in oni isti generali koji su 98. i 99. predvodili rat na Kosovu, a sada pri~a-ju bajke o profesionalizaciji, moralu, u~lawewu u Partnerstvo za mir, kojise ubi{e dokazuju}i svoju miroqubivost i smisao za toleranciju poku{avajuda “operu svoj dosije” tako {to }e ~itavu stvar sa ratnim zlo~inima lokali-zovati na “nekontrolisane i raspojasane” rezerviste. I da tu, normalno, nemamesta pokretawu nekakve komandne odgovornosti za sve {to se na terenu de-{avalo. Proturawe informacije da neki od ovih postupaka datiraju jo{ od 98.godine trebalo bi, tako|e, da sugeri{e kako je “isterivawe zlo~inaca” iz voj-nih redova oduvek bilo pravilo pona{awa u General{tabu.

Osim “sitnice” da su qudi odlazili u zatvor upravo zato {to su javno tvr-dili da je i vojska “ne~asno” okrvavila ruke.

General Pavkovi} je, dodu{e, demantovao da je izjavio kako su na Koso-vu zla ~inili Arkanovi “dobrovoqci”, ali je ostao mu~an utisak da se pre-bacivawem krivice na rezerviste (koje su, usput, mobilisali i ratno raspo-re|ivali generali Ojdani}, Pavkovi}, Lazarevi}) eli da stvori pogre{napredstava o dimenzijama i glavnim stratezima u~iwenog ratnog zlo~ina. Akoje ta~no da su “rezervisti bili nekontrolisani”, da su ~inili {ta im je vo-qa, ubijali, reketirali, palili, silovali, odnosili ratni plen, kako se wi-hovi nadre|eni mogu amnestirati krivice da su im to na bilo koji na~in omo-gu}ili.

Ako je, pak, ta~nije da je pona{awe rezervista i vojnika na terenu biloslika i prilika dominantne bahate politi~ke logike Slobodana Milo{evi-}a i wegovih naju`ih vojnih i dr`avnih saradnika, osmi{qenih ratnih stra-tegija u komandnim kabinetima, onda predstoje}a su|ewa (iza zatvorenih vra-ta, pretpostavqam) nikako ne mogu da mimoi|u tada{we i sada{we vojne ~a-snike. Voleo bih da procesi budu javni (ako vojni vrh zaista nema {ta da kri-je), pa da obi~ni, izmanipulisani i indoktrinirani svet ~uje {ta }e re}i – op-tu`eni rezervisti.

Sve me ovo na neki sumoran na~in podse}a na prizore i iskustva iz 91. ikasnije na hrvatskom i bosanskom rati{tu, kada su odredi “patriotsko-naci-onalno usmerenih” dobrovoqaca i rezervista (pod jedinstvenom komandom JNA,kasnije VJ) “~istili teren” nakon prethodne besomu~ne artiqerijske “pripre-me terena”. [to topovi i tenkovi nisu uspeli, dokraj~ili su famozni “~ista-~i”, ubijaju}i sve {to se kre}e, siluju}i `ene, pale}i ku}e, odnose}i vojnimkamionima sve {to su stigli da opqa~kaju. Mnogi od wih su postali preboga-ti ratni profiteri, za{ti}eni od dr`ave, ugledni mafija{i sa zna~kama dr-`avne bezbednosti. Brinuli su o wima [qivan~anin, Mrk{i}, Radi} i mno-gi drugi. O ovim, najnovijim, o~igledno, nema ko da brine. Kad je ko`a krup-nijih li~nosti u pitawu, onda nema problema da i nekoliko hiqada rezervi-sta bude predato pravdi.144

U broju od 31. maja 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Dobitaku miru”. Ovaj tekst ne zaslu`uje komentar, jer nakon godinu dana su bira~i izop{tina u kojima je Neboj{a ovi} zavodio mir svoj stav rekli time {to jeprof. dr Vojislav [e{eq dobio vi{e od 50% glasova. Kako bi pro{ao au-tor ovog teksta i drugih srbomrza~kih tekstova koji se objavquju na strani-cama “Danasa” mo`e da se pretpostavi, ali i potvrdi isto kao i neki agentCIA-e. Ova oda ^ovi}u je spevana u vreme dok je bio udarni adut ameri~kepolitike u Srbiji i kada su svi morali da ga promovi{u da je uspe{an. Ovihdana je objavqena i kwiga o svim mutnim i kriminalnim aferama te mafija-{ke pudlice, a ovi iz lista “Danas” koji su ga veli~ali izgleda da se brane nawegov na~in “ko li je dao policijske podatke [e{equ. Jaka odbrana , kao iovaj tekst koji glasi:

“Radikali ovih dana gotovo da su pobesneli. Izjalovila im se nada da }ese jug Srbije - onakav kakvog su ga sa svojim SPS pajta{ima ostavili u amanetDOS-u - wihovim politi~kim suparnicima vratiti kao giqotina. Sa dana{wimdanom kompletno podru~je zvano Zona kopnene bezbednosti izme|u Kosova iSrbije vra}eno je Beogradu, a pravog rata - zamislite - nije bilo.

Igrom sudbine ili mo`da upravo zbog toga {to [e{eq i daqe galamiDOS je najgori, dogodilo se ne{to {to je za ovda{wu nacionalisti~ku “mi-sao” bilo neizvodqivo: Srbija je u ratu izgubila deo dr`avne teritorije, a umiru ga je vratila. Nekom bi to izgledalo kao istorijsko ~udo, drugom kao “po-klon za dobro vladawe i poniznost NATO-u”, ali sam siguran da }e, posle 24.i 31. maja, biti ponajvi{e onih koji }e zaposedawe uske tampon-zone oko Ko-sova shvatiti kao dokaz da se rat nikako ne isplati. I da je nacionalisti~ko-nadmena alopojka nekih beogradskih nacionalnih ideologa “kako je Srbijau ratu dobijala, u miru gubila”, u su{tini istorijska - besmislica.

Vaqda s pravom, mnogi od nas su veoma quti, ~ak i ogor~eni ovih dana {toDOS ignori{e ve}inu predizbornih obe}awa, {to je ivot u Srbiji skupqinego ikad, {to je ekonomija u jo{ ve}em neredu, a politika u haosu, {to nam voj-sku, policiju i mnoge druge oblasti i daqe vode stari kadrovi, {to se dozvo-lilo da se tragovi zlo~ina uni{te, {to nam se maltene spo~itava da u inat vla-stima usred leta masovno ukqu~ujemo TA pe}i za dogrevawe i nemilice tro-{imo struju koje nema. [to, eto Srbija pliva u mleku koje narod ne mo`e dakupi. Tu vrstu kritike, ipak, treba odlo`iti u fioku kad je ve} o - reklo bise - prvom ozbiqnijem ispravqawu jednog od niza Milo{evi}evih strate{kipogubnih poteza.

Ako vlast jo{ ne emituje jake signale da ume Srbijom da vlada druga~ijeod modela doskora{weg gospodara sa Dediwa, vrh DOS-a je bio skoro briqan-tan bar u dve stvari: otvarawu vrata prema svetu (spoqni politi~ki i finan-sijski kompleks) i - vaqda definitivno - u napu{tawu katastrofalne logikeda se ratom bilo {ta mo`e dobrog posti}i.

Punih {est meseci je glavni “egzekutor” tog novog antiratnog kursa zva-ni~nog Beograda potpredsednik srpske vlade Neboj{a ^ovi} proveo na vru-}em jugu Srbije. Prihvatio se te{kog i nezahvalnog posla, velikog izazova, mo-gao je na wemu jo{ pro{le godine kada se na jugu poprili~no pucalo da sago-ri. Ipak, na kraju, pokazao je da u Srbiji jo{ ima politi~ara koji su spremnida udobne strana~ke i dr`avne kabinete zamene mukotrpnim, svakodnevnim ra-

147

pobuda oficira koji su jo{ do septembra pro{le godine veli~ali na mitin-zima “lik i herojsko delo svog vrhovnog komandanta”, wegove protivnike ra-zapiwali na ideolo{ke i izdajni~ke krstove, a danas, pukim pretr~avawem iliza{titom novih, “demokratskih” politi~kih komandanata, postaju “vitezovi”miroqubivosti, tolerancije i antiratnog profila. Nije nego!

Da budem sasvim jasan: niti sam ja, niti su Nata{a Kandi} i Sowa Bi-serko, a ni mnogi drugi gurnuli Srbiju u ratnu tragediju (ili mo`da jo{ mi-slite da Srbija nije u~estvovala u ratovima). Jo{ mawe smo slali tenkove,topove i avione na gradove i sela po Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, “~istili te-ren”, slali rezerviste i “dobrovoqce” u herojske akcije. Nismo vaqda mi iz-mislili Arkana, Bokana, Gi{ku, frenkijevce, “crvene” i razne druge beret-ke. Pogotovo “prognali 480.000 Srba”. Razmislite malo podrobnije kako jesve po~elo, kako su stvarani velikodr`avni “ramovi”, iscrtavane mape na sal-vetama i u kabinetima, ko je skoro punih deset godina vukao |avola za oba ro-ga, toliko uporno da je ovaj, na kraju, u~inio ono {to je u~inio. Naplatio jedug, surovo, sirovo, nemilosrdno, kako to |avo i ume. I svi smo na neki na-~in stradali.

Ako vi zaista mislite da su obli~je |avola preuzeli pomenuti humanistiili poneki novinari, koji su i u nepodno{qivim okolnostima ratnog stawa,kada smo bili izlo`eni dvostrukom, spoqwem i unutra{wem bombardovawu,nastojali da saop{te istinu da se na Kosovu ~ine zlo~ini, onda tu pomo}i ne-ma. Razmi{qajte i daqe tako, antiratna Srbija }e, tako|e, ostati pri svom ~vr-stom uverewu, pa }emo vaqda jednog dana do~ekati moralno (i krivi~no) otre-`wewe i pro~i{}ewe. Bojim se, ipak, da svako odlagawe tog ~ina, svesno iz-vrdavawe ~iwenica, prikrivawe istine, be`awe od konkretne i moralne kri-vice za ono {to se desilo i nama, a i drugima oko nas, ima svoju cenu.

Posle deceniju ivota u psihozi straha i pretwi, svakojakog terora, no}-nih i jutarwih prepada i mobilizacija, lova na ve{tice, prikrivawa ratnihzlo~ina, likvidacija i pqa~ke dr`ave, la`nog (a dobro napla}enog) patrio-tizma, virtuelne “odbrane mostova” dok su radnici RTS svesno rtvovani, atek dve godine kasnije javnost saznaje da je prilikom bombardovawa KBC “Dra-gi{a Mi{ovi}” na Bawici poginulo sedam vojnika (za{to li se samo }utalo?),nisam nimalo spreman da aplaudiram va{oj izan|aloj tezi o mra~nim svetskimzaverama.

Zlo~in je zlo~in. Ma ko ga u~inio. Ali, draga gospodo, pre nego {to stek-nete moralno pravo da druge optu`ujete za nedela protiv qudi, poku{ajte danajpre o~istite sopstveno dvori{te. Ako priznate svoj greh, lak{e }e vam seoprostiti, a mo}i }ete i druge da priupitate za{to su ~inili to {to su ~i-nili.

Umesto toga, javnosti nudite (ne)uobi~ajeni recept: ribu ho}ete da o~i-stite od repa (teza o iskqu~ivoj odgovornosti obi~nih vojnika i rezervista),a pre}utkujete da - smrdi od glave!

I da opet budem do kraja precizan: u sebi ve} godinama nosim te{ko ose-}awe alosti zbog stotine hiqada izginulih, a nevinih qudi. I tu, i tamo pre-ko. Zato mi ne pada na pamet da bilo koga, iz bilo kojih razloga i “uzvi{enihmotiva” amnestiram od krivice za po~iwene zlo~ine. Ma kako se zvao i ma ko-je ~inove i funkcije imao”!146

Pravoslavqe, eto, postaje dr`avna religija; sve{tenici }e u vojne jedi-nice (rekosmo li pravoslavni), verou~iteqi (svr{eni studenti Teolo{kogfakulteta Srpske pravoslavne crkve) u {kole ( “Moraju da budu veruju}i” -dekan Radovan Bigovi}), sve o tro{ku pripadnika drugih verskih zajednicai zaboravqenih ateista. I jednima i drugima ostaje “uteha” - muslimani ima-ju jedan, katolici, po pedantnoj ra~unici Borislava Pelevi}a, ~ak ~etiri ne-rada dana vi{e od pravoslavaca. A ateisti - ko im brani - mogu da se “prija-ve” kao katolici ili muslimani (ionako im je svejedno), pa da praznuju i vi-{e od wih.

Govorimo li to o qudskim pravima i gra|anskom dru{tvu - sintagmama saneprijateqskog Zapada. Odakle nam, ionako, sti`u razli~iti “dani”, pedera,lezbijki, biciklista...”.

U tekstu pod naslovom “Masakr po nare|ewu” list “Danas” plasira samojedan deo doga|aja u Srebrenici i iz toga izvla~i generalni zakqu~ak. Stra-ti{ta Srba ne pomiwe, jer to ne bi ni smelo da se pro~ita na stranicama li-sta “Danas”. Autor teksta Torov, mada ima i drugih u redakciji koji bi se sawim prosto trkali ko }e vi{e i boqe da omalova`i ili uvredi. Nakon ovogteksta emitovano je nekoliko emisija strane proizvodwe u kojima nema ova-ko surovih zakqu~aka i jednostranih osuda. Ovaj tekst je svakako jo{ jedan oddokaza kako se profesionalno upakuje za list “Danas” “po`eqna istina”. Tajtekst glasi:

“Odavno nisam sedeo tako prikovan i toliko dugo uz TV ekran kao prekju-~e popodne, kada je B 92 prikazivao britansku dokumentarnu storiju o srebre-ni~koj tragediji bosanskih muslimana jula 95. godine. Ni bol povre|enog oka,ni mu~ni prizori sa ekrana nisu me spre~ili da “stvar privedem kraju” i jo{jednom potvrdim ono {to sam sa mojim kolegama u redakciji Na{e Borbe znaoi ose}ao {est godina ranije, kada smo pratili tok srebreni~ke drame. I kadase po Beogradu {irila fama o nepobedivosti srpske vojske, o wenoj odva`no-sti da prkosi Ujediwenim nacijama i u nekim krugovima kovale epske pesmeo |eneralu Ratku Mladi}u.

Mislio sam do prekju~e da su me ratovi, u`asne scene balkanske klanice,neizmerne tragedije miliona qudi u me|uvremenu okamenile, u~inile neose-tqivim na veli~inu zlo~ina i koli~inu qudske patwe. Sada vidim da se nekiotisci i tragovi naprosto ne mogu obrisati ma koliko neko to hteo i ma ko-liko mislili da vreme le~i sve, pa i najte`e rane.

[est godina od onih julskih dana ‘95, kada se u Srbiji, posredstvom, uglav-nom, inostranih medija, pri~alo i prepri~avalo {ta se zbiva u srebreni~koj“za{ti}enoj zoni”, poku{avam da odgonetnem - da li je golgota jednog i kraj-we moralno posrtawe drugog naroda u Bosni, bilo ne{to {to se moralo desi-ti. Ube|ivali su nas sa najvi{ih mesta, a neki to ~ine i danas, da je moralo, jer,ka`u, logika me|unacionalne mr`we i gra|anskog rata je takva da vodi uzajam-nom satirawu. Koliko god da je ta “istina” odgovarala nekima tada, a, bogme,i sada, oduvek sam smatrao da ona nije i vaqano, bar ne dovoqno obja{wewe ka-ko je mogu}e da za 76 sati, organizovano i sistematski, prakti~no pred o~imasvetske javnosti, ~ak i pod zastavom UN, bude pobijeno vi{e od sedam hiqadamu{karaca bo{wa~ke nacionalnosti. Neki smatraju da ih je mo`da i ~itavih11.000 rtava.

149

dom na terenu, “prebogatom” minama, mitraqeskim i snajperskim gnezdima, za-sedama, dubokim me|unacionalnim nepoverewem...

[to je najva`nije, bio je zavidno strpqiv: odoleo je “unutra{wim” opstruk-cijama jo{ u onoj famoznoj prelaznoj Vladi, podmetawima ostataka soc-julov-ske nomenklature u Bujanovcu, Medve|i i Pre{evu, imao je petqu da hladi usi-jane glave vojnih i politi~kih generala (“pse rata”, kako ih je nazivao), kojebi “problem odmetnutih Albanaca re{ili za 24 sata”, popravqa {tetu kojusu osvetni~ki i pqa~ka{ki raspolo`eni policajci pravili po albanskim ku-}ama, pregovara sa svima s kojima se moglo kako bi se spre~ilo rasplamsava-we jo{ jednog srpsko-albanskog obra~una. Zamerio se mnogima, i srpskim i al-banskim komandantima, i zagri`enim nacionalistima u Pri{tini i Beogra-du, zapostavio uskostrana~ki rad u uverewu da je i za rejting wegove stranke(DA) boqe {to je {partao na terenu nego da je u~estvovao u raznoraznim po-liti~kim previrawima u Beogradu.

E, da sad ja tu ne preteram u pohvalama: bilo je i povremenih pogre{nihprocena, preurawenih izjava, kad kad i osionog odnosa prema novinarima. Bi-lo je i konfuzije, ponekad i (ne)svesnih dezinformacija, ali sve to ne mo`eda umawi krajwi rezultat wegove (DOS-ovske) misije na jugu Srbije.

Srbija je ovim oblikom “miroqubive koegzistencije” dobila veliku bit-ku. Ne samo za teritoriju, koju je blagodare}i Milo{evi}u izgubila ve} i napsiholo{kom planu - da je vi{e u svetu ne prati - bar ne u meri kao do pre ok-tobarskog prevrata - sindrom”.

U broju od 12. jula 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Tamjan –paragrafi”. Ovakav tekst mo`e da napi{e i objavi list koji mrzi sve {to jesrpsko. Zato je i objavqen u listu “Danas” kao upozorewe dosmanlijama da segazde sa Zapada qute. Zabraweni su datumi koji asociraju na srpski ponos i do-stojanstvo. List “Danas” postoji, osnovan je i finansira se da bi objavqivaoovakve tekstove kojima se ubija du{a srpskog naroda. Ovaj tekst glasi:

“Novim srpskim Zakonom o dr`avnim i drugim praznicima, usvojenim pre-kju~e u Skup{tini Srbije, propisano je da dr`avni praznici u Srbiji budu Sre-tewe - Dan dr`avnosti Srbije (15. februar), prvi dan pravoslavnog Bo`icai uskr{wi praznici, od Velikog petka do drugog dana Uskrsa. Radno }e se, pak,proslavqati Sveti Sava (27. januar) i Vidovdan (28. jun). Pravoslavci i pri-padnici drugih konfesija dobili su pravo da ne rade na prvi dan slave, odno-sno na praznike svojih veroispovesti.

Tako je skup{tinska ma{inerija spre~ila neuspeh reformi i pregovorasa Pariskim klubom, blagovremeno pretvaraju}i ono {to je do sada bilo pri-vatna stvar - a nije bilo zabraweno ! - u obavezuju}i na~in pona{awa. Narod-ni su zastupnici dali svojevrsni tamjan - legitimitet apstinenciji od rada pocrvenim brojkama iz crkvenog kalendara (pravoslavnog, dakako), pozivaju}i se,svesno ili ne, na wihov religijski bekgraund. Onima koji ne veruju da je Ma-rija donela Isusa na svet bezgre{nim za~e}em, ili da je Hrist uskrsnuo, osta-je da se prinudno odmaraju. Ili da “radno praznuju” (ko li pa to izmisli !) ono{to kao praznik ne do`ivqavaju, poput dana kosovskog poraza, na primer, (ni-je, vaqda, neko imao zadwu nameru da u zakon progura izru~ewe Slobodana Mi-lo{evi}a Ha{kom tribunalu).148

ga~iji na~in, nego da rade po diktatu tu|ina. Tekstovi najboqe svedo~e ko ure-|uje list “Danas”, a ovaj tekst glasi:

“Kada je TV B92 emitovala dokumentarnu filmsku pri~u o zlo~inu u Sre-brenici skoro niko nije reagovao. Smatralo se, vaqda, da to ovom mediju i pri-li~i. Ali, kada se ta ista BBC istorija na{la koji dan kasnije i na ekranu dr-`avne TV, podigla se velika pra{ina. Uskome{ali se nacionalisti, biv{ere`imlije, a i u redovima DOS, posebno u wegovom desnom krilu, bilo je gun-|awa u stilu “zar je ba{ moralo”.

Inercija uspavane savesti i ovog puta je pokazala da se u Srbiji preispi-tivawe bliske pro{losti odvija dozlaboga sporo i mukotrpno. I da se ure|i-va~ki vrh RTS nije u ovom slu~aju poneo profesionalno pustiv{i potresnosvedo~ewe o srebreni~kom masakru, pitawe je da li bi ovaj tragi~ni jubilej uop-{te u ovoj sredini bio registrovan. Pogled “u ogledalo” bio bi odlo`en za ne-ko vreme, a ovda{wi gra|ani ne bi morali da se suo~e sa ru`nom navikom Sr-ba (Qubi{a Risti}) da - za razliku od pasa - kosti otkopavaju. Ili, pak, da ma-zohisti~ki (Mira Markovi}) u`ivaju u optu`bama da su zlo~inci. Mo`da bise i daqe smatralo da su hladwa~e sa le{evima, masovne grobnice {irom Sr-bije, najobi~nija fikcija, ili, kako re~e ve} pomenuta drugarica, proizvod po-mra~enog uma.

U tom smislu, RTS je povukao pravi potez, pa makar se utvrdilo da je onbio slu~ajan, vi{e plod siroma{tva letwe programske {eme nego osmi{qe-ne ure|iva~ke politike. Ho}u da verujem da je vode}i elektronski medij po~eoda se pona{a kao pravi javni servis gra|ana koji nudi (ne)prijatna svedo~ewai ~iwenice, prepu{taju}i gra|anima da sami izvla~e zakqu~ke...

Nekoliko dana kasnije, me|utim, taj utisak je ozbiqno poquqan emito-vawem spota na Beogradskom programu sa likovima i delima pojedinaca i fir-mi sa Dinki}evog spiska kandidata za pla}awe poreza na ekstraprofit. Ne-kima je to li~ilo na poziv na lin~, drugima, opet, na ne bas preterano suptil-no i profesionalno “vizuelno” oboga}ivawe dokumenta koji je prethodno, pri-li~no pompezno i bez jakih ograda, zvani~no publikovao guverner Narodne ban-ke Jugoslavije.

Ako je reakcija na srebreni~ku pri~u bila delom emotivna, delom poku-{aj (kratkog daha) starih snaga da se zaustavi ono {to Srbiji neminovno sle-di, suo~avawe sa sopstvenom krivicom, gu`va povodom “profiterskog spota”pokazuje bar nekoliko stvari. Najpre, da je RTS zaista u poprili~noj konfu-ziji i dezorijentaciji (jedan dobar, pa serija lo{ih poteza), da je i te kako pod-lo`na kalkulantskim politi~kim igrama i uplivima konfrontiranih vla-daju}ih krugova u Srbiji i tzv. federaciji. I sam mu~ni poku{aj voditeqa udar-nog Dnevnika (vaqda i rukovodstva) da “objasni” slu~aj, odnosno krivicu br-`e-boqe prebaci na jednog ili dvojicu urednika koji su sve osmislili, do kra-ja razobli~ava o~ajno stawe dr`avne Radio-televizije skoro deset meseci na-kon oktobarskog prevrata.

I tu sada dolazimo do pravog paradoksa. Uzbudili su se svi: i stranke, iNBJ, i vladini funkcioneri. A naro~ito - {to je i logi~no - prozvani sa spi-ska. Svi bi da “ne{to objasne”, speru sa sebe bilo kakvu odgovornost i hipo-teke prebacuju}i krivicu iskqu~ivo na (ne)odgovorne novinare. Pa ispada daje mnogo va`nije i ozbiqnije koji je urednik mo`da pogre{io (wemu ionako

151

I da sve to na kraju, kada je ubedqivo muslimanska Srebrenica “voqom pri-rodne selekcije” pi{toqa, pu{aka, mitraqeza, topova i no`eva, postala ~i-sto srpska, bude zaliveno doma}om rakijom izme|u generala Mladi}a i onogjadnog komandanta holandskih “mirovwaka”, koji nije imao hrabrosti ni da Mla-di}evu poklowenu fla{u rakije odbije. Vaqda presre}an {to je svoje momkesa~uvao i spasao im glave od potencijalne “patriotske odmazde” “heroja sa Ro-manije” zato {to su bili odre|eni da omrznute “balije” {tite od nepobedivesrpske vojske.

Danas sam jo{ uvereniji da ni rat u Bosni ni srebreni~ki genocid nisubili “slu~ajni ples mr`we”. Dr`ava (Srbija), koja, kao {to se zna, “nije bilau ratu”, poklonila je Karayi}u kompletnu armiju, svu raspolo`ivu tehniku, ka-drove, ustupila mu je ~ak i Mladi}a, koji je “svoje usluge” tako velikodu{noprethodno tro{io u Republici Srpskoj Krajini. U nadi da }e tako, neokaqa-na, ~istog obraza, pod maskom gra|anskog rata i praiskonske mr`we Srba i mu-slimana, dosti}i “nebeski” ciq, zaokru`ivawe “vekovnih” teritorija srpskedr`ave. Kada taj ciq ni u Hrvatskoj, a ni u Bosni nije mogao biti ostvaren, ka-da su velikodr`avni projekti u Beogradu do`ivqavali poraz za porazom, ali-bi gra|anskog rata i netrpeqivosti naroda na ovim prostorima bio je tu priruci, da bude korisno upotrebqen.

Tim pre {to je Milo{evi}eva propagandna ma{inerija uspela da ubedive}inu ovda{weg naroda da ga “svi oko wega neizmerno mrze”.

Srbija se danas polako, reklo bi se, u poro|ajnim mukama, osloba|a te na-metnute hipoteke. Ili, bar poku{ava da je se otrese. Istina o srebreni~komholokaustu, nezapam}enom zlo~inu u Evropi po zavr{etku Drugog svetskog ra-ta, prodrma}e, nadam se, ovda{wu uspavanu savest. General Mladi}, kreator iegzekutor srebreni~kog zlo~ina, na`alost, i danas, u istra`ivawu javnog mwe-wa, predstavqa li~nost “koja je najboqe {titila nacionalne interese i do-stojanstvo”, ali se iskreno nadam da }e se tom “miqeniku i nacionalnom he-roju” uskoro pru`iti prilika da, zajedno sa svojim vrhovnim komandantima, jed-nim ve} u Hagu, drugim u nekoj bosanskoj pe}ini, uspe da uveri ha{ke sudije daje pobio tolike qude samo zato {to mu se u~inilo da }e - ukoliko ih po{tedi- sutra oni “nama” isto u~initi.

Ovim, nesumwivo, rizikujem da se na|em na spisku stvarnih ili potenci-jalnih ha{kih profitera. Iskreno re~eno, rado bih prihvatio i taj epitet pred-sednika jugoslovenske dr`ave, ako on, posle silnog anga`mana i “prawa ruku”povodom Milo{evi}evog isporu~ivawa Hagu, poradi malo vi{e na tome da iKarayi} i Mladi}, a i svi drugi koji su osramotili Srbiju, zamene neudobnepe}ine i planinske zabiti “udobnim apartmanima” u – [eveningenu. Sve osta-lo je pri~am ti pri~u”.

U broju od 26. jula 2001. godine objavqen je novi tekst Ivana Torova podnaslovom “Profiteri kao heroji”. Za ovaj tekst je povod emitovawe jedne emi-sije, a to se koristi kao prilika da se konstatuje da su opravdane optu`be nara~un svega {to je srpsko, a i da se ne dozvoli izno{ewe i pri~a o bilo kakvomopravdawu. List “Danas” je zadovoqan samo ako je na delu totalni haos povo-dom svega {to je srpsko. Urednik ovog lista i novinari nisu spremni da shva-te da mo`e da postoji neko opravdawe za Srbe. Toliku mr`wu koja izvire go-tovo iz svakog teksta objavqenog u listu “Danas” malo ko mo`e da shvati na dru-150

narnih”, “antiglobalisti~kih”, verski i ideolo{kih fanatizovanih pokre-ta i grupa, koji bi da “mrski globalizam i imperijalizam” zamene - op{tomklanicom.

Bilans tog sumanutog, a nepomirqivog sudara te{ko da ikog razumnog mo-`e da impresionira. Time {to }e se jednom savr{eno organizovanom i u`a-savaju}om, akcijom koja se grani~i sa paranormalnim fenomenima, udaritiu samo sredi{te svakojake svetske (ameri~ke) mo}i, podsti~u se i posti~u sa-mo dva ciqa: propagandni, koji anonimne izbacuje na povr{inu (iako se zbogveli~ine zlo~ina ve}ina potencijalnih “autora” br`e-boqe distancirala odwega), i gubitak qudskih ivota. Procena scenarista ovog masovnog ubistvada }e bitno oslabiti mo} svetskog (globalnog) finansijskog, vojnog i poli-ti~kog korpusa, samo je stara-nova zabluda, koja, dodu{e, ima svoju cenu. Sve{to je Amerika u jednom danu izgubila: “bliznakiwe” sa Menhetna i avione,{to je deo Pentagona i daqe u plamenu, {to su berze zatvorene, akcije i vred-nost doma}e valute u drasti~nom padu, a zlata i nafte u radikalnom porastu,plati}e najve}im delom - drugi. Pa i oni narodi u ~ije ime je, navodno, pokre-nuto “unutra{we razarawe” SAD. Kapital }e se oporaviti, globalizam u~vr-stiti, ali }e zato opasnost da “ostatak sveta” zaglibi u jo{ ve}e dugove, si-roma{tvo, bedu, glad i bole{tine biti nepojmqivo uve}ana. Strada}e opetobi~ni qudi. Ju~e i danas u Wujorku i Va{ingtonu, sutra u Avganistanu, Ira-ku, Sudanu, Izraelu, Palestini, u Africi, na trusnom Balkanu, svuda tamo gdeplebs slu`i kao sredstvo za svakojake svetske i lokalne finansijske, poli-ti~ke, vojne, verske, vlastodr`a~ke i liderske manipulacije. Kao moneta zapotkusurivawe...

Koliko je, naravno, bitno saznati ko stoji iza kamikaza-napada na SAD,jo{ je va`nije spoznati kako }e reagovati rawena, a ve} sutra, nema sumwe, irazjarena Amerika. Ho}e li se lanac monstruoznog nasiqa nastaviti i oja~a-ti novim karikama, sa potencijalnim raspletima od kojih nikome u svetu vi-{e nijedna no} ne}e biti mirna, a dan rutinski. Ili }e se svet raspametiti ipotra`iti formulu kojom }e po~eti da uklawa korene zla koje se na po~etkunovog milenijuma nadvilo nad planetom. Jer, ako se vi|eno i do`ivqeno lu-dilo blagovremeno ne zaustavi, onaj koji je jednim potezom poru{io pola Men-hetna i pobio na desetine hiqada qudi, mogao bi se, bez imalo grize savesti,latiti i - atomskog oru ja.

Dilema je, dakle, ogromna, kao i oni neboderi u Wujorku koji su za tili ~asnestali u pepelu i ko{maru zla”!

U broju od 27. septembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Mirza gotovs”. U pitawu je izve{taj - reporta`a sa puta u Makedoniju. Ovaj tekstje dobar primer da se naprave paralele sa sli~nim tekstovima objavqenim ulistu “Danas” kada je problem {iptarskih terorista bio na na{oj teritori-ji. Prime}uje se ogromna razlika, i to u istoj srazmeri kao {to je i CIA pro-menila svoj pristup problemu. Taj tekst glasi:

“Makedonija vi{e nije ono {to je do pre samo godinu dana bila, a kakva}e ve} za koji mesec biti vi{e niko ne eli ni da naga|a. Proveo sam nekoli-ko dana “dole” i sve “{to sam poneo” vra}aju}i se u Beograd moglo bi se sve-sti na sumornu strepwu da relativni mir koji tamo neko vreme vlada nikomene daje garancije da ve} sutra ne}e biti jo{ gore.

153

sledi smena) nego surova ~iwenica da je jedna obimna i {arenolika galerijalikova, dr`avnih i privatnih firmi punu deceniju, “legalisti~ki” koristi-la privilegije i podani{tvo Milo{evi}u tako {to je jeftino kupovala, sku-po prodavala, finansirala socijalni mir, selila kapital van granica i objek-tivno bila glavni oslonac apsolutisti~ke vladavine jednog ~oveka.

Sada - gle ~uda - svi poku{avaju da na|u neko opravdawe: te jeste privile-gija, ali ne i kr{ewe zakona, te da toga nije bilo Srbija bi zavr{ila u blatu,a ovih dana ~ujem i obja{wewe da se ne mo`e smatrati ekstraprofitom ako jeneka firma doprinosila razvoju i izvozu. Opet o~ekuju one otrcane Milo{e-vi}eve fraze o univerzalnom prosperitetu koji je Srbija pod wim u proteklojdeceniji postigla. Ako tako govore i najvi{i dr`avni funkcioneri nove vla-sti, koji su nas mesecima posle oktobra revnosno ube|ivali u to da je Srbijado kostiju oja|ena i opqa~kana, narod doveden do prosja~kog {tapa, onda mi jesasvim logi~no {to neki od prozvanih “biznismena” ili “profitera” i poslesvega tra`e da budu maltene progla{eni herojima i patriotama. Da budu od-likovani {to su i slu`e}i Milo{evi}u spasili srpsku ekonomiju umesto dapresele kapital van granice”.

U broju od 13. septembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Glo-balna klanica”. Ovo je tekst u kome dominira humanizam i briga, ali ne za Sr-be i wihove vitalne interese, ve} za amerikance i wihove interese. Sti~e seutisak da je ovako “fin” tekst nastao kao prva reakcija na strah da prijateqiiz Amerike suo~eni sa problemima u svojoj ku}i i na drugim meridijanima nezaborave na Srbe, a to zna~i i na list “Danas”, pa da opravdano izostane po-mo}, informacije, teme i nalozi {ta i kada treba omalova`iti u Srbiji. Ovajtekst glasi:

“Ko, posle svega {to smo u utorak popodne u direktnom prenosu videli,nije prenera`en i pora`en? Mo`e li se neko uop{te, na margini apokalip-ti~kih prizora iz Wujorka i Va{ingtona, ose}ati pobednikom?

Samo pomu}eni umovi stradawe desetine hiqada nevinih qudi, obi~nihgra|ana, biznismena, berzanskih brokera, vatrogasaca i policajaca, putni-ka u avionima, turista, mogu tako lakonski da proprate komentarom “tako imje i trebalo” ili “neko je i Ameriku morao nau~iti pameti”. A toga je, vi-deli smo, bilo. I u palestinskim gradovima, a i u uli~noj anketi Pinka u ko-joj je nekim i starijim i mla|im Beogra|anima ushi}ewe {to je Amerika do-`ivela te`ak udarac bilo ve}e od dubine i veli~ine qudskih tragedija. Nitako sna`an utisak da su oteti putni~ki avioni, pretvoreni u kamikaze, ma-le atomske bombe, udarali u samo srce ameri~ke dr`ave, u wenu finansijsku,vojnu i politi~ku mo}, u nesputanu ekspanziju globalnog kapitalizma, ne mo-`e biti pokri}e, jo{ mawe opravdawe za ovaj monstruozni zlo~in prvenstve-no nad qudima.

Svaka samouverenost - pokazalo se - na kraju se skupo plati. I ameri~-ka, koja je u svojoj ambiciji da bude jedino i neprikosnoveno merilo vredno-vawa {ta je svetski terorizam, a {ta “gerila”, “pobuna” ili “demokratskarevolucija”, ~ini se, posteno preterala. I ~ija je politika i sama - efika-snije nego ista drugo - proizvodila “heroje otpora, prkosa ili terora” (za sa-mog Osamu bin Ladena sada, ovim povodom, svetski eksperti otkrivaju da jebio produkt CIA koji je upotrebqen pa odba~en). Ali, i onih “revolucio-152

Albanci, opet, kao da su se u me|uvremenu pritajili. U strahu da im se wi-hova raspojasanost i eqa da svaki svoj problem re{e oru jem, ameri~ki “11.septembar” ne razbije o glavi zbog ume{anosti misterioznih ili bar kontro-verznih islamskih i mafija{kih ideolo{kih i finansijskih centara, u po-sledwe vreme skoro da se i ne ogla{avaju. Kao da su postali svesni opasnostida }e im me|unarodna zajednica ({to se ve} i nagove{tava) uskratiti naklo-nost i ozna~iti ih kao svoje neprijateqe, ~ekaju rasplet “avganistanske ope-racije”, odnosno slede}e korake ameri~ke administracije na Balkanu. Koope-rativniji su nego obi~no, ali i strepe da im “odmetnute grupe” ne pomrse ra-~une i povremenim oru`anim provokacijama i diverzijama ne nateraju NATOi SAD da se definitivno priklone makedonskoj dr`avi.

Sli~no razmi{qaju i makedonski zvani~nici. Iako neke partije, ~aki delovi vladaju}e VMRO-DPMNE Georgievskog, zagovaraju “dovr{etak rat-nog obra~una sa albanskim terorizmom” i nastoje da “narodnim referendu-mom” opstruiraju ustavne promene, prevladava stav da bi odustajawe od Ohrid-skog sporazuma bila strate{ka, ~ak pogubna gre{ka. Ona bi zna~ila da jerazbuktali makedonski nacionalizam u ovom trenutku ja~i od te`we za mi-rom i sporazumom sa albanskom populacijom, {to bi neminovno vodilo da-qoj radikalizaciji stawa u dr`avi. S druge strane, procewuje se da }e rea-lizacija Okvirnog sporazuma biti solidan test koji }e pokazati da li su Al-banci odustali od svojih ekspanzionisti~kih teritorijalnih planova ili}e nastaviti po starom. Ukoliko bi se dogodilo ovo potowe, to bi, svakako,primoralo NATO da digne ruke od uloge pre}utnog albanskog za{titnikai prepusti makedonskoj dr`avi da “sama, legalnim dr`avnim sredstvima, re-{i problem”.

Pokazali su nam, eto, Bu{ i Ko{tunica kako i praznik, ~ije se izbaciva-we iz zakona, zajedno sa svim ostalim znamewima protutwale tragedije, sa mno-gih strana tra`i, mo`e i te kako dobro da poslu`i. Da odradi svoje, pa makarga dan-dva kasnije i ukinuli. Po{to je “praznik” ve} danas, kada i moje novi-ne iz ekonomskih razloga, pretpostavqam, izlaze kao dvobroj, o~ekujem da namga, posle Bu{a, ~estita i savezni predsednik Ko{tunica. Pa da se kona~no smi-rimo i vaqano spremimo za podu`e prvomajsko slavqe. I opasuqivawe!

U broju od 10. januara 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Mi-sterija komandanta Ratka”. Pored uobi~ajenih navodno visoko moralisti~-kih stavova lista “Danas” u tekstu se iznosi i upozorewe dosmanlijama da saCIA-om nema {ale, da je pitawe dana kada }e morati da izvr{e i taj nalog.Ovaj tekst glasi:

“Prva istina - Ratko Mladi} je u Beogradu! Garant! Eto ga u podrumu svo-je ku}e na Banovom brdu, okru`en do zuba naoru`anim telohraniteqima, stre-pi da ga neko za pet miliona dolara ne {~epa i isporu~i Ha{kom tribuna-lu. A i videli ga neki qudi kako se {epuri u jednoj od beogradskih kafana.Druga istina - general nije u Beogradu! To su izmi{qotine i fantazije za-padne propagande. Da je tu, policija bi to prva znala!

Prvu “istinu” ve} mesecima, periodi~no, lansiraju zapadni mediji, a sklo-ne su joj i Karla del Ponte i Florans Artman. Ka`u da imaju imaju solidneinformatore u Beogradu i da je wihova tvrdwa zasnovana na ~vrstim ~iwe-nicama.

155

Sada kada evropski “`eteoci” skupqaju “letinu” zadovoqni koli~inom,uglavnom, starog i neupotrebqivog oru ja, a umesto wih dolaze qubiteqi “}i-libara” (jo{ jedna poeti~na NATO-misija), Makedonija se svim silama tru-di da uspostavi nekakvu normalizaciju ivota. Ali, to vi{e li~i na simula-ciju normalnosti, koja bi se za tren mogla preina~iti u ne{to kudikamo dra-mati~nije. Svakome je, naime, jasno da ovde definitivno ni{ta nije re{enoi da je “primirje” izme|u Makedonaca i Albanaca samo logi~an ishod obostra-nog straha od onoga {to tek predstoji. U stvari, ~itava Makedonija, i ona ko-ja je pod kontrolom dr`ave, i podru~ja pod “jurisdikcijom” albanskih naoru-`anih formacija, u znaku je neizvesnosti i nekakvog i{~ekivawa, izme|u re-zignacije i razo~arewa, ali i pritajene nade da mo`da nije sve propalo, da ni-je pre|ena linija posle koje povratka nema.

Jedna ratna faza se upravo privodi kraju zavr{etkom pomalo komi~ne ope-racije skupqawa oru ja i na~elnim izglasavawem ustavnih promena, a ve} na-stupa razdobqe svojevrsnog “predratnog stawa”, kada niko nije siguran ho}e liAlbanci dozvoliti da, prema Ohridskom okvirnom sporazumu, ve} danas i su-tra makedonska vojska i policija preuzmu podru~ja pod wihovom kontrolom.I jo{ pride: kako }e se iveti tamo gde ve} godinama makedonska dr`ava, bla-godare}i i kompromisima me|u nekim albanskim i makedonskim partijama, ni-je imala gotovo nikakve ingerencije.

Me|u Makedoncima dominira ose}awe da su ih wihovi politi~ari izda-li, da tek stvorenu dr`avu olako predaju u ruke Albanaca. Uverenu su da su r-tve: koliko velikoalbanskog teritorijalnog ekspanzionizma i {ovinizma to-liko i egoisti~kih ambicija lidera vode}ih makedonskih partija da sedmome-se~nu nesre}u dr`ave i naroda pretvore u ru`nu predizbornu kampawu. Pa }ese tako i premijer i lider vladaju}e VMRO-DPMNE Qup~o Georgievski pro-slaviti izjavom kako je Makedonija u Ara~inovu postigla pobedu kojom se mo-`e podi~iti i sam - Aleksandar Makedonski.

Teza o prodaji dr`ave prepli}e se sa ve}inskim antinatovskim i antiame-ri~kim i izrazitim antialbanskim raspolo`ewem u javnosti. Makedonci, na-ime, ne mogu da oproste Americi i Evropi {to su Albance u Ara~inovu spre-~ili potpunog vojnog poraza. I - {to pritajeno, {to glasno – de{ava se svoje-vrstan paradoks. Dok obi~ni gra|ani makedonske nacionalnosti ba{ i ne kri-ju {to je i Amerika “kona~no do~ekala da vidi kako je to kad ti teroristi~kame~ka zaigra pred vratima” (uz obavezno aqewe zbog pogibije nevinih qudi),mediji u Skopqu naprosto se utrkuju u potrazi za dokazima o sprezi albanskihnaoru`anih formacija, ONA i OVK, sa Osamom bin Ladenom, objavquju se spi-skovi saradnika i svedo~ewa o akcijama muyahedina na Kosovu i u Makedoniji.

Dodu{e, nije me toliko iznenadilo koliko razo~aralo {to gotovo svi mo-ji makedonski sagovornici nisu krili nostalgiju i al za - Slobodanom Mi-lo{evi}em, “koji je jedini znao kako treba s Albancima”. ude se Srbima i \in-|i}u {to su ga tako lako predali Hagu, a za uzvrat nisu dobili ni{ta. Moja uve-ravawa da je upravo Milo{evi}ev odnos prema Albancima doprineo da im Ko-sovo bude predato na tacni i da je wegova apsolutisti~ka politika upropasti-la Srbiju, nisu ba{ imala neku {ansu da postignu efekat. Milo{evi} se ov-de posmatra samo kroz prizmu odnosa prema Albancima i mnogi Makedonci na-prosto ale {to se “neki takav nije pojavio i me|u wima”.154

Ova analiza je u~iwena po sistemu slu~ajnog uzorka, odnosno bez bilo ka-kvog unapred pripremqenog plana koja vrsta tekstova }e da se analizira. Na-umice su odabrani datumi i stranice lista. Ako bi po istom sistemu i drugianaliti~ari dolazili do tekstova, sigurno bi se koristili drugi tekstovi, alizavr{ni nalaz i mi{qewe bi moralo da bude identi~no ovom do koga se do{lo.

Stru~waci koji su analizirili ovde navedene tekstove objavqene u listu“Danas” sigurni su da bi tematska naliza tekstova po oblastima u pogledu vr-sta informacija, na~ina izve{tavawa, upore|ivawa sa tekstovima drugih li-stova povodom iste teme ili doga|aja, jo{ vi{e i argumentovanije potvrdilanalaze i mi{qewa ovog tima. List “Danas” ima jasnu i prepoznatqivu ure|i-va~ku politiku i ona je definisana odnosom prema najzna~ajnijim pitawimaiz sfere politike, ekonomije, finansija, privrede, qudskih prava i drugih obla-sti. Ure|iva~ku politiku lista “Danas” karakteri{e izra`ena jednostranostpristupa, pogleda i iskqu~ivost do te mere da pola`u pravo da jedini imajuispravan, prihvatqiv i u skladu sa demokratskim standardima izgra|en stav.

Kada se na prvi pogled stekne utisak da je list “Danas” otvoren i za dru-ga~ija mi{qewa i stavove, odsustvo tolerancije prosto izbija iz tekstova ko-ji se naknadno objavquju kao svojevrsna bujica odgovora i negacija tu|eg mi{qe-wa, sve do bezobrazluka i najte`ih uvreda. To naro~ito dolazi do izra`aja upogledu na period pre 05. oktobra 2000. godine i nakon tog datuma. Ono {to sekonstantno provla~i gotovo kroz sve tekstove je otvorena mr`wa i odsustvomentalnih sposobnosti da se prihvati da nisu ba{ svi krivi i da nije ba{ svebilo lo{e do 05. oktobra 2000. godine. Ta mentalna barijera odvra}a ~itaoce,jer oni unapred znaju kojim }e se re~ima li~nost iz naslova teksta opisati.

Ono {to posebno zabriwava stru~wake koji su analizirali ove tekstoveje apsolutno odsustvo kriti~kog i ~iweni~nog preispitivawa stavova redak-cije, tako da se povodom odre|enih pitawa ure|iva~ka politika prosto name-}e kao dogma. Ovo posebno dolazi do izra`aja kao sklonost pojedinih autorada u svakom slede}em tekstu potvr|uju svoje stavove iz prethodnih i sti~e seutisak kao da ponavqawem ne dozvoqavaju nikome da im revidira stav, narav-no ako za to postoje argumenti ili su novonastale okolnosti razjasnile situ-aciju da nema mesta pretpostavkama, pa i predrasudama.

Analizom tekstova u pogledu politi~ke i me|unarodne situacije u vremeobjavqivawa teksta, nepogre{ivo mo`e da se utvrdi da svi tekstovi slede zva-ni~ne stavove SAD, NATO-a i obave{tajnih agencija. To dokazuje hronologi-ja i vremenska podudarnost tema o kojima se objavquju tekstovi u listu “Danas”,naravno oni prelomni kao nova informacija, saop{tewe ili stav izvora, a obi~-no “neimenovanog funkcionera”, sa vode}im listovima u svetu koji su pozna-ti kao glasila koja slede odre|enu politiku. U tom opredeqivawu list “Da-nas” u tekstovima sledi ameri~ka zvani~na glasila. Na ovu tvrdwu nema nika-kvog uticaja {to se u tekstovima “Danasa” ~esto kao mesto odakle dolazi in-formacija, raport, izve{taj i kao mesto doga|aja pojavquje sedi{te NATO-a, Be~, London, Strazbur i druga mesta u kojima je sedi{te institucija koje ine kriju da su pod dominacijom SAD-a.

Op{tepoznata je ~iwenica da u SAD ne postoji gotovo ni jedan central-ni medij koji nije pod nekom vrstom nadzora obave{tajnih agencija, a to pro-isti~e iz wihovog shvatawa slobode i nezavisnosti medija. Ameri~ki mediji

157

Nije misterija toliko u locirawu generalovog skrovi{ta koliko u naga-|awu koje }e slede}e pote`e povu}i \in|i} i Ko{tunica. Prvi da bi uklo-nio svaku prepreku na svom “reformatorskom kursu”, drugi, opet, da bi doka-zao da ne mo`e da odbrani “~isti nacionalni obraz” ako ga drugi neprestanoprqaju.

Drugu, opet, sugeri{e ovda{wa policija. Uporno isti~e da “wena sazna-wa govore suprotno”, da “na pomenutoj adresi niko ne `ivi”, a ako i “slavnigeneral” povremeno tu i svrati, ne o~ekujete vaqda da }e policija danono}nodre`dati ne bi li ga uhvatila. Nema ona druga posla.

Dve “istine”, svaka za sebe dovoqno “autenti~na” da ubedi wihove zago-vornike, a i dovoqno neubedqiva da razuveri “one druge”. Mladi} je tu, a, u stva-ri, nema ga nigde, i obratno. Dakle, dve istine ili dve obmane?

Samo jo{ da se utvrdi {ta su ~ije namere, pa bi se mo`da i do{lo do “pra-vih saznawa” u`iva li “heroj iz Srebrenice” u blagodetima beogradske za-{tite i u panorami Novog Beograda sa visina Banovog brda. Ili se mo`dakrije po bosanskim {umama i vrletima. A ako ga, pak, nema ni ovde ni tamo- gde je? Na Kubi, u Rusiji, Bakuu, kod Luka{enka? Sam }e bog znati kad ve}“pouzdano” ne znaju ni obi~ni `ivi qudi, pla}eni i istrenirani da im ni-{ta ne promakne.

I, tako, javnost se s vremena na vreme bombarduje protivre~nim “prove-renim” informacijama koje “lovcima na ucewene glave” podgrevaju nade da }ezgrnuti velike (ameri~ke) pare, a “po{tovaocima lika i dela junaka sa Roma-nije” da wihov miqenik ne}e dopasti saka (belo)svetskih i ovda{wih hoh{ta-plera i srbomrzaca. Izme|u su, pak, oni koji kazu da je Mladi} malo u Beogra-du, malo u Bosni, stalno mewa mesto prebivali{ta, non-stop je pokretu, pri-mewuje ratnu taktiku da je zeca u punom trku kudikamo te`e uhvatiti nego liako dremka u nekom grmu ili dubokoj travi. Ti isti tvrde da je generalu, ipak,savr{eno jasno da mu ni ta taktika nece biti dugog veka, traja}e bar dok “nad-le`ni” ne odlu~e da je vreme da prekinu misteriju Mladi} i generala po{a-qu da pravi dru{tvo jo{ slavnijem {eveningenskom pritvoreniku.

To je, kako se ~ini, su{tina ove pri~e. Da li komandanta Ratka isporu-~iti odmah ili kad se steknu jo{ “povoqniji uslovi.” Kako nema nikakve di-leme da li sara|ivati (sa zakonom ili bez wega) sa Hagom, vreme “isporuke”je samo stvar procene {ta se u kom trenutku dobija a {ta gubi. Ako se ocenida Srbiji, pored socijalnih napetosti zbog skupe i hladne zime i sve masovni-jeg gubitka posla, u ovom ~asu nisu potrebni dodatni stresni “impulsi”, onda}e se general jo{ neko vreme zavaravati da mu je taktika skrivawa uspe{na.A mo`e biti i obratno: ako u Beogradu procene da pa`wu javnosti treba skre-nuti sa naraslih socijalnih i politi~kih tenzija na nacionalni teren, nemaboqeg poteza nego, recimo, najpre “vukovarsku trojku” “ubediti” da se dobro-voqno uputi u Hag, a zatim generala Mladi}a iznenada zasko~iti u wegovompodrumu ili nekoj beogradskoj kafani.

Nije, dakle, misterija toliko u locirawu generalovog skrovi{ta koli-ko u naga|awu koje }e slede}e poteze povu}i \in|i} i Ko{tunica. Prvi da biuklonio svaku prepreku na svom “reformatorskom kursu”, drugi, opet, da bi do-kazao da ne mo`e da odbrani “~isti nacionalni obraz” ako ga drugi nepresta-no prqaju”.156

Pravni aspekti objavqenih tekstova u listu “Danas” pru`aju osnova da mno-gi mogu od izdava~a lista “Danas”, urednika i novinara, preko suda da nakna-de neimovinsku {tetu zbog povrede prava li~nosti, jer se u objavqenim tek-stovima gubi mera i pada ispod svake crte minimuma profesionalne etike idu`nosti. Onaj kome je list “Danas” nemenio da bude uvek tema za izbacivaweuvredqivih re~i ili predstavqawe u negativnom kontekstu, u tekstovima li-sta “Danas” mo`e o sebi da prona|e i one re~i koje mo`da u `ivotu nije ~uo.Ta upornost do uni{tewa identifikovanog protivnika zapawuje i ne dozvo-qava da se izbalansira pristup, da se ~uje druga strana, da se ~uju tre}i, da serazgrne i na osnovu ~iwenica do|e do zakqu~ka, a sve da bi informacija bi-la provereno ta~na, potpuna i blagovremena. To list “Danas” nije u stawu daprihvati, jer o~igledno ima drugu funkciju, istu kao da ga ure|uje CIA”.

Na osnovu ove ekspertske analize i prilo`enih tekstova sud mo`e da utvr-di da iznete tvrdwe nisu neistinite, ve} istina koja kada se saop{ti ne ko`eda predstavqa povredu prava li~nosti tu`ioca Grujice. Protivtu`ilac prof.dr Vojislav [e{eq i u ovom odgovoru koristi priliku da predlo`i ^etvr-tom op{tinskom sudu u Beogradu, da po sprovedenoj javnoj raspravi, donese sle-de}u presudu:

Odbija se tu`beni zahtev tu`ioca Grujice Spasovi}a kojim je tra`io dasud obave`e tu`enog Vojislava [e{eqa da mu na ime naknade nematerijalne{tete isplati iznos od 7.865.348,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom oddana pravosna`nosti presude pa sve do isplate, kao i da mu naknadi sve nasta-le parni~ne tro{kove, a sve u roku od 15 dana od pravosna`nosti presude podpretwom prinudnog izvr{ewa.

Usvaja se tu`beni zahtev protivtu`ioca - tu`enog prof. dr Vojislava [e-{eqa i obavezuje protivtu`eni - tu`ilac Grujica Spasovi} da plati protiv-tu`iocu - tu`enom prof. dr Vojislavu [e{equ za pretrpqene du{evne bo-love zbog povrede ugleda, ~asti, sloboda i prava li~nosti 7.865.348,00 dinarai za pretrpqeni strah 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom kamatom od dana pra-vosna`nosti ove presude do kona~ne isplate, kao i da protivtu`iocu nakna-di parni~ne tro{kove, po odluci suda, a sve u roku od 15 dana pod pretwom iz-vr{ewa.

3. GGrujica nna ooptu`eni~koj kklupiNNaa iissttoomm rroo~~ii{{ttuu pprreeddaaoo ssaamm ssuudduu ii pprroottiivvttuu`bbuu ttuu`eennoogg ii ttrraa`iioo nnaa-

kknnaadduu nneemmaatteerriijjaallnnee {{tteettee,, zzbboogg kklleevveettnnii~~kkiihh iizzjjaavvaa GGrruujjiiccee SSppaassoovvii}}aa uu llii-ssttuu ““DDaannaass””,, ~~iijjii jjee oonn ggllaavvnnii ii ooddggoovvoorrnnii uurreeddnniikk,, aa ffiinnaannssiijjeerr CCIIAA..

^etvrtom op{tinskom sudu u BeograduProtivtu`ilac – tu`eni: Prof. dr Vojislav [e{eq iz Batajnice, ul. Po-

savskog odreda 36, koga zastupa Slavko Jerkovi}, advokat iz Zemuna, ul. SaveKova~evi}a br. 28

Protivtu`eni – tu`ilac: Grujica Spasovi} iz Beograda, ul. Nova skojevskabb, koga zastupa Goran D. Dragani}, advokat iz Beograda, ul. Kolar~eva br. 5

Protivtu`ba tu`enog radi naknade nematerijalne {teteTu`ilac je 13. septembra 2002. godine podneo sudu tu`bu protiv prof. dr

Vojislava [e{eqa radi naknade nematerijalne {tete. Kao glavni i odgovor-ni urednik lista “Danas” tu`ilac Grujica je uspeo da u jednoj re~enici inter-

159

imaju nekoliko krugova kontrole zbog potrebe da se preduprede napadi ne sa-mo terorista, ve} i raznih grupa organizovanog kriminala, pa sve do poreme-}enih fanatika eqnih spektakla i raznih gadosti da bi im se slika pojavi-la na naslovnoj strani nekog lista. Prisutna je i kontrola kako se izra`avai na koji na~in saop{tavaju zvani~ni stavovi vlasti, jer amerikanci dobro zna-ju snagu medija.

Sli~na kontrola se prime}uje i u tekstovima koje objavquje list “Danas”i to po~ev od autocenzure novinara i sigurno preko urednika koji su filterkoji dozvoqava da se objave samo oni tekstovi u kojima se iznosi onaj navede-ni jednostrani i iskqu~uju}i stav. U tome list “Danas” pokazuje izuzetnu di-sciplinu, preciznost i upornost. Za tako ne{to nije dovoqno da su u redakci-ji istomi{qenici, ve} pre svega pravi profesionalci spremni, orni i voq-ni da svakoj informaciji, podatku, temi i doga|aju daju uvek prepoznatqivu bo-ju i sliku koju list “Danas” qubomorno ~uva od prvog dana izla`ewa.

U toj jednostranosti i iskqu~ivosti, a pogotovo upornosti sa kojom na-me}e ~itaocima svoje stavove iz tekstova mo`e da se zakqu~i da imaju i svesto tome da preteruju, ali ne ele, i izgleda ne mogu da promene ure|iva~ku kon-cepciju. Teoretski nesporna koncepcija usmerena prema gra|aninu pojedin-cu, wegovim pravima i slobodama, ~esto poprima kvazi izraz do potpune ne-gacije. To je sve posledica jedne blokade da ni{ta {to asocira na Srbina, Sr-biju, ili srpsko ne sme da dobije pozitivnu konotaciju, {to po pristupu pred-stavqa negaciju teoretskog razglabawa o gra|aninu i wegovim pravima. To-liko nepoznavawe osnova politi~kih ideala u tekstovima lista “Danas” ve-rovatno da nije mogu}e, te sledi jedino mogu}i zakqu~ak da je napad na sve {toje srpsko, obi~aji, mitovi, tradicija, pro{lost, istorijske li~nosti, umetni-ci, akademici, a naro~ito nacionalne politi~ke opcije i to ba{ one koje do-bijaju poverewe bira~a, trajno ure|iva~ko opredeqewe po~ev od prvog bro-ja novina.

Na osnovu ovih, a moglo bi se re}i i ~itaocima poznatih ~iwenica, mo-`e da se potvrdi stav da “Danas” predstavqa ~isto ameri~ko glasilo po svimkriterijumima novinarstva i da ga ure|uje CIA. Naravno, re~ CIA je usta-qena paradigma za na~in na koji zvani~na Amerika priprema i odr`ava po-litiku i raspolo`ewe na prostorima gde eli da wena re~ bude prva i posled-wa. Pravi dokaz za ovu tvrdwu se nalazi u ~iwenici da je list “Danas” svojimtekstovima u susret prelomnim doga|ajima bio prvi najavqiva~ zvani~ne po-litike SAD i NATO-a. Do takvih informacije i blagovremenog prestroja-vawa u pogledu tema i stava koji }e se ~uti dolaze samo mediji koji su pod kon-trolom ili u tako bliskim odnosima sa CIA-om, da ih ona koristi kao pret-hodnicu i ispitiva~a javnog mwewa na odre|enom prostoru. Dodu{e, do doka-zuje i istrajnost i iskqu~ivost, a to su dve profesionalne osobine po kojimaje list “Danas” svima poznat.

Na ovaj zakqu~ak upu}uje i stil tekstova pojedinih autora. Precizno mo-gu da se prepoznaju tekstovi autora i kada bi se izostavio podatak. Jedan uvekpravi uvod sa primerima iz sveta, dok drugi koristi paralele, a tre}i anali-zira svaku re~ posebno nekoga ko je mo`da i lo{e interpretiran. Na taj na-~in se obezbe|uje povod i materijal za puno puta i dr`awe neprimerenih lek-cija nekome ko nije omiqen uredni{tvu “Danasa”.158

nara ako se i pomene da wegov list “Danas” li~i na ~isto ameri~ko glasilo,a na stranicama lista “Danas” nije objavio ni jedan tekst kojim bi pokazao ne-slagawe sa “~isto ameri~kim glasilima”.

^isto ameri~ko glasilo treba da se posmatra kao standard koji se prime-wuje za izgled, teme, sadr`inu, na~in izve{tavawa, komentare i promovisaweameri~kog shvatawa i sistema vrednosti. Tu`ilac Grujica je protiv toga, alito ne kritikuje, niti izra`ava neslagawe sa tim, ni u jednom tekstu koji je ob-javqen u listu “Danas”.

Svi ameri~ki mediji su pod kontrolom CIA-e. To ne kriju mediji, nitivlast u Sjediwenim ameri~kim dr`avama. Pored CIA-e medije kontroli{ui druge obave{tajne agencije i to kako vojne, tako i civilne bezbednosti. Osimkontrole ovi mediji se ~esto nalaze u situaciji da ih posredno ili neposred-no ure|uje CIA i druge bezbednosne agencije. To se vi{e i ne skriva, ve} ~e-sto i funkcioneri ameri~ke dr`ave otvoreno priznaju, a ~esto i hvale da ure-|uju ameri~ka glasila i glasila koja se izdaju u drugim dr`avama. Preko te kon-trole i ure|ivawa listova u Americi i drugim dr`avama, ameri~ka vlast tvr-di, da {titi ameri~ke nacionalne interese.

Sude}i po ure|iva~koj politici lista “Danas” koju odlikuju antisrpskitekstovi, sama koli~ina tih tekstova potvr|uje da list ure|uje CIA. Ameri-ka preko svojih agencija, poput CIA-e, sprovodi svoju spoqnu politiku za ko-ju mo`e da se potvrdi da je u proteklih 15 godina bila o~igledno, otvoreno ijasno antisrpska. List “Danas” je glasilo koje je prepoznatqivo pre svega poobjavqivawu i preno{ewu otvoreno, o~igledno i jasno antisrpskih tekstova.Za proteklih nekoliko godina, odnosno od prvog broja lista do dana podno-{ewa ove protivtu`be, list “Danas” koji ure|uje tu`ilac Grujica uspeo je daobjavi i prenese neuporedivo vi{e antisrpskih tekstova od svih drugih medi-ja u svetu koje posredno ili direktno ure|uje CIA, ili neka druga ameri~kabezbednosna agencija.

Samo se u tu`bi tu`ilac Grujica quti {to je prof. dr Vojislav [e{eqre~ima koje je preneo “Svedok” navodno “sugerisao” da je “Danas” ~isto ame-ri~ko glasilo, i to toliko kao da ga ure|uje CIA. On smatra da je u pitawu su-gestija upu}ena ~itaocima “Svedoka”, a ne objektivno, pravovremeno, istini-to i potpuno informisawe javnosti, i preno{ewe stavova prof. dr Vojisla-va [e{eqa kao kandidata za predsednika Republike Srbije. Verovatno tu`i-lac Grujica neistinitost tvrdwi pronalazi u tome da nije u pitawu CIA, ve}neka druga {pijunska organizacija, pod drugim nazivom i samo na tome zasni-va postojawe povrede ugleda, ~asti i prava li~nosti. Ako je samo to osnov we-govog tu`benog zahteva, onda se terminolo{ka gre{ka ne ispravqa u sudskompostupku, ve} jednostavno tra`i ispravka objavqene informacije, demanti ilina drugi na~in tra`i od kolege urednika lista “Svedok” da se nepreciznosti gre{ka isprave u prvom slede}em broju.

Tu`ilac Grujica tvrdi da je poznat javnosti kao glavni i odgovorni ured-nik lista “Danas” i da se u najte`im periodima za novinarsku profesiju prin-cipijelno borio za nezavisnost medija, za slobodu novinarskog izve{tavawai za odgovornost za ta~nost onoga {to se javno iznosi. To je vrednosni sud tu-`ioca Grujice koji ni~im ne mo`e da se potkrepiti, da bi dobio zna~aj notor-ne istine. Ova tu`ba o~igledno promovi{e tu nameru. Zar je mogu}e da u “naj-

161

vjua prof. dr Vojislava [e{eqa koji je objavqen u listu “Svedok” od 27. avgu-sta 2002. godine, na strani 4. pod naslovom “Mediji”, prona|e, prepozna, shva-ti i primeti da je prof. dr Vojislav [e{eq izneo neistinite navode koji sedirektno odnose na tu`ioca. Tu`ilac Grujica smatra da mu je na grub i nepri-meren na~in povre|ena ~ast i ugled, odnosno naneta nematerijalna {teta.

Tu`ilac Grujica smatra da sa tom re~enicom, a u pitawu je jedna re~eni-ca iz intervjua na nekoliko strana, prof. dr Vojislav [e{eq sugeri{e da jeGrujica ~ovek “CIA-e”, te da “CIA” ure|uje dnevni list “Danas” u kome je Gru-jica odgovoran za ure|ivawe i ure|iva~ku politiku. Ta re~enica kojom se pre-ma mi{qewu tu`ioca Grujice iznose neistiniti navodi glasi:

“A postoje i oni koji su direktno re`imski poput “Politike” ili “Da-nasa”, koji je ~isto ameri~ko glasilo, ure|uje ga CIA”.

I. Ako se jezi~ki i logi~ki analizira ova re~enica, da bi se shvatila tu-`ba, onda mora da se prona|u odgovori na neka pitawa. U osnovi se postavqa-ju najmawe dva pitawa. Odgovori na ta pitawa poma`u da se utvrdi da li je tare~enica grub i neprimeren na~in izno{ewa neistine? [ta je tu grubo i ne-primereno i da li je postojala mogu}nost da se na blagi i primereni na~in toisto saop{ti.

Prvo pitawe je da li su izneti navodi neistiniti i drugo, {ta je to nate-ralo tu`ioca Grujicu da trpi tako velike du{evne bolove? Name}e se isto-vremeno i veliki broj potpitawa u pogledu povrede wegovog ugleda, ~asti i pra-va li~nosti?

Sude}i po du{evnim bolovima od 7.865.348,00 dinara tu`iocu Grujici sugrubo i neprimereno povre|eni ~ast, ugled i prava li~nosti navodom da je “Da-nas” ~isto ameri~ko glasilo. S obzirom da je u tome prepoznao povredu kojaje prouzrokovala tako te{ke du{evne patwe, tu`ilac Grujica ne eli da list“Danas” bude ~isto ameri~ko glasilo. On nije zadovoqan izgledom i na~inompisawa ameri~kih glasila. Reklo bi se da mu nisu ni profesionalni uzor ame-ri~ki {tampani mediji. Kada neko primeti da list “Danas” neodoqivo pod-se}a i li~i na ameri~ke listove tu`ioca Grujicu odmah obuzmu du{evne pat-we i bolovi. Ne mo`e da prihvati da wegov list neko poistove}uje sa novina-ma iz dr`ave koju izgleda mrzi, ili ne po{tuje. Jedino tako mo`e da se shva-ti odnos tu`ioca Grujice prema ameri~kim glasilima. Dakle, on mrzi ameri~-ka glasila i wihovu ure|iva~ku koncepciju, pa kada ga neko (list “Danas”) sta-vi u isti ko{ sa tim omra`enim ameri~kim glasilima tu`ilac Grujica trpiintenzivne du{evne bolove i patwe, prosto se jede od muke, a verovatno je pri-sutan i strah, mada ga nije naveo u tu`bi, da se kao jedina satisfakcija javqanaknada nematerijalne {tete od 7.865.348,00 dinara. Verovatno je ovaj iznos na-knade i iznos kupoprodajne vrednosti wegove mr`we prema ~isto ameri~kimglasilima.

Tolika mr`wa tu`ioca Grujice prema ~isto ameri~kim glasilima, pa iga|ewe kada wegov list neko poistoveti sa ameri~kim morala je da eksplodi-ra u tekstovima koji se objavquju u listu “Danas”. Me|utim, tu`ilac Grujicaprilikom ure|ivawa i sprovo|ewa ure|iva~ke politike, za {ta je on jedinoodgovoran, kao {to priznaje u tu`bi, ni jednim objavqenim tekstom nije po-kazao ga|ewe prema ameri~kim glasilima. Ova ~iwenica }e sigurno da zbunii sud, jer je te{ko da se shvati da neko trpi du{evne bolove od 7.865.348,00 di-160

rava da mu se saop{ti istina. Tu`ilac Grujica ~ezne i vapi za tim vremenomkada je navodno neko stvarao probleme wegovom listu. Po{to su ve} dve godi-ne wegovi, kojima je pomagao po zadatku, na vlasti, a oni ne smeju da mu praveprobleme, jer dobro znaju ~iji se stavovi iznose i prenose preko lista “Danas”,onda je tu`ilac Grujica tu`bom poku{ao da jo{ jednom zavrti staru izgreba-nu plo~u. Vi{e mu ne smeta vlast, jer je wegova dosmanlijska za koju je izgarao.Sada mu smeta neko iz opozicije. Prosto kao da moli da se prona|e wegov pro-goniteq, a ako on ne postoji, onda tu`ilac Grujica ima potrebu da ga izmisli.

Ovom tu`bom tu`ilac Grujica dokazuje da je evoluirao, da osim osposo-bqenosti da ru{i demokratski izabranu vlast ima i sposobnost da uporno spre-~ava opoziciju i preventivno deluje da se ne promeni dosmanlijska vlast. Za-to je sada odabrani progoniteq tu`ioca Grujice, niko drugi nego tu`eni. Pro-goniteq je tu`eni koji treba da se brani. Opet prepoznatqiva zamena teze. Tu-`eni “grubo i neprimereno” progawa tu`ioca, a to je Grujica zakqu~io i naosnovu jedne re~enice kojom se navodno sugeri{e neistina o wemu. Sugeri{ese ono sa ~im se tu`ilac Grujica stalno hvalio. Nekada mu to nije smetalo, asada to nije istinit navod o listu “Danas” koji on ure|uje. Tu`ilac Grujica ovomtu`bom priznaje da je on, u stvari, list “Danas”.

Po svemu sude}i kao da ne{to nije u redu sa tira`om lista “Danas”. Iz-gleda da opada tira i da idejni i finansijski tvorac lista “Danas” nije to-liko bezgrani~no spreman da vi{e finansira veliki broj navodno nezavisnihmedija, a pogotovo kada i re`imski i navodno nezavisni isto pi{u i to toli-ko isto da im se ~ak i stranice na kojima se objavquje ista informacija pokla-paju. Verovatno je zbog toga tu`iocu Grujici potreban novi, odnosno jo{ bo-qe onaj stari progoniteq, ali sada kao tu`eni.

Svako ko i lai~ki prati medije mo`e da se seti i potvrdi da se stav i mi-{qewe prof. dr Vojislava [e{eqa o lisu “Danas” nije promenilo od danaizdavawa prvog broja lista do danas. To je i ranije prof. dr Vojislav [e{eqjavno saop{tavao, ali tada to nije smetalo tu`iocu Grujici, jer je to do`ivqa-vao kao svojevrsno priznawe da se nalazi na pravoj strani, a opredeqewe pre-ma toj antisrpskoj strani je oduvek bilo interesantno za neprijateqe i pri-li~no korisno za list “Danas”. Sada je ta kratka re~enica la koja smeta i na-nosi povredu. Ista re~enica je do raspisivawa izbora za predsednika Republi-ke Srbije bila po`eqna reklama za list “Danas”, a nakon raspisivawa izbo-ra postala je la kojom se vr{i povreda prava. Tako tu`ilac Grujica treti-ra istinu. Kada ima koristi onda dre~i na vlast, ali je ne tu`i, a kada trebada ostvari neku korist, odnosno da pove}a tira , ili da se doka`e kod spon-zora iz inostranstva da je i daqe na poziciji ure|ivawa antisrpskih teksto-va, onda tu`i najzna~ajnijeg predstavnika opozicije i di`e dreku. Bez obzirana motive i interese ova tu`ba }e verovatno dugo biti svojevrsna pravna enig-ma, ali istovremeno prepoznatqiv potez iz oblasti psiholo{ko propagand-nog dejstva kojim se testira spremnost dr`avnih organa da o~uvaju kvazislo-bodu i za{tite antisrpsko delovawe.

Tu`ilac Grujica tvrdi, mada je preciznije da on eli, da je prepoznatqivlik istrajavawa na slobodi novinarskog izve{tavawa. To je isto kao po onoj na-rodnoj izreci {ta je babi milo to joj se i snilo. Verovatno da nema ni jednognovinara koji bi smeo javno, polujavno, pa i privatno da ka`e da je protiv slo-

163

te`em vremenu za novinarsku profesiju” nastane list kao {to je to bio slu-~aj sa novinom “Danas”? Prema logici stvari u najte`em trenutku ne{to ne-staje, gasi se ili uni{tava, a ne stvara se ne{to novo ili se ne razvija posto-je}e. U tom, samo po mi{qewu tu`ioca Grujice, te{kom periodu nastali sunovi mediji koji i danas rade. Nije te{ko da se zakqu~i da je “najte`i periodza novinarsku profesiju” u wegovoj tu`bi obi~na insinuacija, odnosno fra-za kojom se navodno dokazuje nemogu}e, a koja se navodi da se podupre tu`be-ni zahtev.

Dakle, najte`i period, na koji se poziva tu`ilac Grujica je wegov pogre-{an stav i mi{qewe, jer objektivno stawe i broj medija koji je osnovan i po-~eo sa informativnom delatno{}u u tom periodu dokazuje da je svako u skla-du sa zakonom mogao da se bavi delatno{}u javnog obave{tavawa.

Tu`ilac Grujica ima i pogre{an stav o principijelnoj borbi za nezavi-snost medija. Nezavisni mediji, koji bi bili i teoretski toliko otvoreni zasva mi{qewa ne postoje, niti je mogu}e da postoje. Svi mediji su zavisni, s tim{to zavisnost mo`e biti vi{e ili mawe izra`ena. Oni su uvek zavisni od svogosniva~a i onoga ko finansira izdavawe lista. Tako je i sa listom “Danas” ko-ji ure|uje tu`ilac Grujica. Wegov list i on su zavisni od onoga ko je obezbe-dio sredstva za izdavawe lista, kao i od onoga ko ima interes da list “Danas”ima prepoznatqivo antisrpsku ure|iva~ku koncepciju. O~igledno je da kadatu`ilac Grujica u tu`bi navodi da se borio za nezavisnost medija, da on podtim podrazumeva da se borio za zavisnost lista “Danas”, pa i svoju zavisnostu odnosu na osniva~a i onoga ko ima interes da finansira objavqivawe anti-srpskih tekstova. Dakle, uporno insistirawe na navodno principijelnoj ne-zavisnosti prakti~no zna~i dobrovoqno pot~iwavawe interesima i zahtevi-ma finansijera antisrpskih tekstova koji se objavquju u listu “Danas”. Poredprepoznatqivog li~nog zadovoqstva koje obuzima tu`ioca Grujicu zato {toje ba{ on glavni i odgovorni urednik tog i takvog lista “Danas”, wegovo spo-kojstvo je garantovano i odgovaraju}om zaradom koju prima za taj rad.

Najte`i period i principijelnu borbu za nezavisnost medija tu`ilac Gru-jica u tu`bi navodi kao jo{ jedno u nizu uzastopnih ponavqawa fraze, koja jebila osmi{qena jadikovka u to vreme postoje}em stawu, odnosno kao svojevr-sna “zamena teze” koja se ponavqawem i medijskom eksploatacijom prosto na-me}e kao opis za eqeno stawe. Vi{estruko ponovqena la , odnosno la ilipoluistina koja se svakodnevno ponavqa, po mi{qewu tu`ioca Grujice, vre-menom mo`e da postane notorna istina. Treba da zvu~i da je tu`ilac Grujicabio `rtva i da se ponovo de{ava da ga navodno neistinitim navodima prof.dr Vojislav [e{eq i to obi~nom sugestijom prema ~itaocima drugog lista pri-morava da ponovo bude rtva. Sude}i prema koli~ini emocija i zajapurenostikoje se prosto same name}u pri pomisli da tu`ilac Grujica ponovo jadikuje na-vode}i otrcane fraze i re~i bez zna~ewa, ova tu`ba se javqa kao mirnodop-ska farsa, onoga koji je drekom u najte`em trenutku, kako to on tvrdi, uspeo ne-mogu}e, odnosno da osnuje i obezbedi uredno izdavawe dnevnog lista.

Svaka re~enica wegove tu`be odi{e i asocira na slike zadu`enog da ja-dikuje i di`e dreku, da bude navodno buntovnik, a su{tinski bez i jednog po-voda u pogledu slobode {tampe. Ponovo nas primorava da se podsetimo da jebio zadu`en da zloupotrebom novinarskog poziva, blati, provocira i primo-162

potrebe da se antisrpski tekstovi naru~uju sa strane, ili iz inostranstva, ve}su se toliko utopili u mentalitet i ure|iva~ki sklop lista “Danas” da kadabi i hteli da se trgnu to im ne bi po{lo za rukom. Antisrpstvo je toliko in-korporirano da tu`ilac Grujica ne mo`e da se trgne, a i kada bi kojim slu~a-jem i be`ao iz tog antisrpskog zagrqaja verovao bi da je pobegao i ne bi do we-ga doprla svest da se jo{ vi{e utopio. To je ve} problem antisrpstva kao na-vike od koje se te{ko odvikava. Sli~no kao sa porocima kao opasnom navikom.

Naprasno povre|eni ugled i ~ast i veoma intenzivan du{evni bol zbog isti-ne o povezanosti sa CIA-om, kao unutra{we stawe, odnosno emocije tu`io-ca Grujice zbog kojih on pati do bola od 7.865.348,00 dinara treba da nas zabri-ne. Tu`ilac Grujica ovim emocijama proziva CIA-u i tvrdi da je ona ne{togadno, odvratno, odnosno toliko gadno da on ne dozvoqava da se vezuje ni kaoinsinuacija uz wegovo ime i prezime. Reklo bi se da tu`ilac Grujica mrzi CIA-u i ta mr`wa ko{ta 7.865.348,00 dinara. CIA bi mogla ovu tu`bu tu`ioca Gru-jice da protuma~i kao wegov napad na CIA-u. Da li je u pitawu uskra}ivawefinansirawa ili poku{aj tu`ioca Grujice da na ovako spektakularan na~inpreko tu`be izrazi protest prema CIA-i, ne zna se, ali }e sud morati i o to-me da vodi ra~una.

Re~i prof. dr Vojislava [e{eqa su posebno odjeknule u novinarskoj jav-nosti, u ivotnom i profesionalnom krugu u kome se tu`ilac Grujica kre}e,`ivi i radi, {to mu je kao, kako to on tvrdi, ~oveku od ugleda i ~asti u novi-narskoj profesiji, biloposebno bolno i neprijatno. Ovo je neverovatna tvrd-wa tu`ioca Grujice. Svaki antisrbin, odnosno dokazani antisrbin kao {toje tu`ilac Grujica, hvali se i takmi~i da ga kao prvog ili {to ~e{}e prozi-va i pomiwe dokazani srpski nacionalista kao {to je prof. dr Vojislav [e-{eq. Tim prozivkama se antisrbi hrane i pronalaze svrhu postojawa u toj kon-stelaciji li~nosti. Do sada je tu`ilac Grujica svaku prozivku, pa i obi~no na-vo|ewe naziva lista, od strane prof. dr Vojislava [e{eqa tuma~io prizna-wem, reklamom i dokazom vernosti kod stranih nalogodavaca. Ne{to se u me-|uvremenu desilo pa objavqivawe one re~enice u listu “Svedok” koja se ne raz-likuje od re~enica koje su godinama objavqivane o listu “Danas”, naprasno jepostalo izno{ewe neistinitih tvrdwi. Kako to da je samo u izbornoj kampa-wi za predsednika Srbije ta re~enica prof. dr Vojislava [e{eqa toliko po-sebno odjeknula da bol i neprijatnost ko{taju 7.865.348,00 dinara? Kako li jeizra~unao sve stavke bola i neprijatnosti?

Verovatno je u pitawu posebna tarifa du{evnih patwi i bola u prediz-bornoj kampawi. Tada boli 7.865.348,00 dinara, a ukoliko nije u toku kampawaonda ne boli, niti tu`ilac Grujica pati, ili mu tada bol i patwa ni{ta ne vre-de. Sigurno onda pati za yabe, a bol ne ko{ta.

Zbog toga je tu`ilac Grujica, kako navodi u tu`bi “morao da u razgovorusa drugim qudima i svojim kolegama vodi razgovore, obja{wava i raspravqao tu`io~evim neistinitim tvrdwama, ~ime je povre|ena wegova privatnosti du{evni mir”. U razgovoru se obi~no razgovara, ali po{to to nije predmetove tu`be, ovo potencirawe ukazuje da je tu`ilac Grujica ~esto vodio i raz-govore u kojima nije razgovarao, ve} primao bespogovorne naloge. Zato on uka-zuje na ovu razliku izme|u razgovora u kojima se razgovara i razgovora u koji-ma se “slu{a”.

165

bode novinarskog izve{tavawa. Tako treba da se shvati i ova u nizu floskulakojima je optere}ena tu`ba. Normalno je da svako eli da bude lep i po{tovan,kao {to svaki novinar ili urednik eli da se o wemu pri~a kao o svetlom pri-meru profesionalca koji se zala`e za ovu slobodu. Sve je to po`eqno i lepodok se ne pogledaju dela, odnosno tekstovi nekog novinara ili urednika koji jeodobravao objavqivawe tekstova, koji su{tinski predstavqaju “tragove” rada.Re~i mogu da prevare, ali dela su svedoci koji govore i upozoravaju.

Dela tu`ioca Grujice su sve sami antisrpski tekstovi objavqeni u listu“Danas” koji on ure|uje i kojima je on dao taj smisao i du{u. Prosto je ugradiosebe u tu koli~inu mr`we, prekora i ga|ewa nad svim {to je srpsko, ili aso-cira na Srpstvo. Qudi kojima se gadi {to ive u nekoj dr`avi obi~no se ise-le i sre}u tra`e u inostranstvu. Tu`ilac Grujica nije takav ~ovek. Wemu segadi, ali se ne iseqava. Wemu ne predstavqa zadovoqstvo da Srbiju i Srbe na-pada iz inostranstva. On je prosto pripadnik one skupine koja u`iva da tonei tone antisrpskih tekstova objavquje ba{ u Srbiji i da tako prkosi istori-ji i ugro`ava budu}nost ovog naroda. To mogu samo obu~eni, pla}eni i sa ka-rakteristi~nim sklopom li~nosti kod kojih je mogu}a instalacija `eqenogsistema vrednosti. Verovatno i anatomske osobenosti postaju prepoznatqivznak te sklonosti da se li~ne frustracije le~e preko napada na ne{to {to jena svakom mestu sveto. Tako antisrpski tekstovi postaju svojevrsna terapijakojom se ne le~e, ve} samo potiskuju frustracije.

Uostalom za tako veliki du{evni bol u iznosu od 7.865.348,00 dinara psi-hijatrijsko ve{ta~ewe je neminovno. Ne samo zbog iznosa ve} pre svega zbog uzro-ka koji je izazvao bol. Da li je to jedna re~enica prof. dr Vojislava [e{eqa,ili je mo`da u pitawu hroni~na du{evna patwa na koju nikakav uticaj nema na-vedena re~enica? Pri tom treba imati u vidu da istina prouzrokuje ve}i bol,jer se te{ko pobija, dok la mo`e uvek da se otkrije i po pravilu vremenom la`vi{e govori o onome ko je izgovorio, nego o onome na koga se odnosila.

Zbog la`i ka`wavan je wegov list “Danas” i umesto da se okane }orava po-sla oni su namerno iznosili i prenosili la`i da bi bili ka`weni i kme~a-li po ulicama i pred proverenim srbomrscima. Tu`iocu Grujici je svaka ka-zna bila du{evna hrana za podsticawe mr`we i novih la`i i svakim danom svesigurniji dokaz da u wega vredi investirati, po{to je dokazani urednik anti-srpskih tekstova. Tako je tu`ilac Grujica dokazivao svoju odgovornost za isti-nitost onoga {to je javno iznosio. Samo je odgovorno potvr|ivao da iznosi iprenosi la`i i time se di~io, jer je na pravoj strani.

Sude}i po tu`bi smeta potencirawe povezanosti tu`ioca Grujice i li-sta koji ure|uje sa najmo}nijom stranom obave{tajnom agencijom na svetu, jermu je to povredilo ugled i ~ast, i nanelo veoma intenzivan du{evni bol. Ka-da bi kojim slu~ajem ovo bio iskreni stav tu`ioca Grujice, to bi zna~ilo dase odri~e svih objavqenih tekstova u listu “Danas” koje je uredio i priredio.Zna~ilo bi da se tu`ilac Grujica kaje zbog tona i tona objavqenih antisrp-skih testova i na taj na~in priznaje da je bio u bliskim odnosima sa najmo}ni-jom stranom obave{tajnom agencijom na svetu. Ako ova tu`ba treba to da zna-~i, onda je neka razlika u ure|iva~koj politici lista “Danas”, za {ta je tu`i-lac Grujica odgovoran, morala da se primeti makar od dana podno{ewa tu`besudu. Na`alost, te razlike u tekstovima nema, pa mo`e da se zakqu~i da nema164

II. Tu`ilac Grujica principijelno smatra da javno izgovorena re~ oba-vezuje onoga ko je izgovara, te je zato tu`bom i tra`io da prof. dr Vojislav [e-{eq odgovara za istinitost onoga {to je izneo u intervjuu objavqenom u li-stu “Svedok”. Pozivawe nekoga na odgovornost mo`e da se tra`i ako su delo,radwa ili akt protivpravni, a izno{ewe ili preno{ewe istine - istinitih~iweni~nih tvrdwi nikada nije protivpravna radwa. Niko ne mo`e da odgo-vara zbog istine, a tu`ilac Grujica tu`bom tra`i da se sankcioni{e, odno-sno da bude odgovoran i da mu na ime naknade nematerijalne {tete plati prof.dr Vojislav [e{eq, iako mu je savr{eno jasno da je re~ima izneta i prenetaistina. Istina, po pravilu izaziva razdra`qivost, ali ta razdra`qivost nezaslu`uje, niti u`iva za{titu koju tu`bom tra`i tu`ilac Grujica. Ta razdra-`qivost inicirana istinom koja poga|a i boli, predstavqa upozorewe da ne-{to nije u redu sa wegovom save{}u. O~igledno da se wegova dela nalaze nasuprotnoj strani u odnosu na smer kojim se sti`e do mesta gde se nalaze moral,obi~aji i dru{tveno priznati sistem vrednosti.

Kada se pojavi tako veliki i prosto nepremostivi jaz, razvalina i ambisizme|u dela tu`ioca Grujice i priznatog sistema dru{tvenih vrednosti, pato bude prepoznatqivo i javnosti, onda proradi savest, kajawe i velika potre-ba da se opere obraz. Ako je tu`ilac Grujica podneo tu`bu da bi oprao obraz,izle~io savest, ukoliko mo`e da se izle~i, onda bi morali da primetimo ne-ku razliku u na~inu ure|ivawa lista i pojavqivawu novih tekstova koje ne biodlikovala o~igledna antisrpska orijentacija i negativni kontekst prema sve-mu {to je prepoznatqivo srpsko.

Ta promena se ne prime}uje, {to upu}uje na jedini zakqu~ak da je tu`ilacGrujica ovom tu`bom poku{ao da skrene pa`wu i pove}a tira svoje novine.Ujedno se tu`ilac Grujica svesno pridru`uje i onima koji vode razne postup-ke protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, tu`ilac Grujica se prikqu~iogrupi odabranih progoniteqa, a tu su: Cane - @abac, Du{an Mihajlovi}, Ma-rijan Risti~evi}, Nikola Barovi}, Op{tina Zemun i drugi koji su podmetnu-ti da u ime i za ra~un mafija{a, ubica i tu|ih antisrpskih interesa progonenajzna~ajnijeg predstavnika politike za{tite srpskih nacionalnih interesa.

S obzirom da se tu`ilac Grujica principijelno zala`e za odgovornost zajavno izgovorene re~i, i priznaje da ure|uje i da je odgovoran za ure|iva~ku po-litiku lista “Danas”, onda sigurno ose}a da je i li~noodgovoran za istinitostiznetih i prenetih informacija o prof. dr Vojislavu [e{equ. Dakle, slede-}i taj ivotni i profesionalni stav tu`ioca Grujice, prof. dr Vojislav [e-{eq ovim putem podnosi protivtu`bu radi naknade nematerijalne {tete pro-tiv protivtu`enog - tu`ioca Grujice Spasovi}a, zbog povrede ~asti, ugleda,slobode i prava li~nosti koje su izvr{ene objavqivawem neistinitih tvrd-wi i uvreda u slede}im tekstovima lista “Danas”:

List “Danas” od 9. juna 1997. godine objavio je izjavu dr @arka Kora}a u tovreme psihologa, a danas potpredsednika Vlade Republike Srbije, pod naslo-vom “[e{eqizacija Srbije”:

“Politi~ku scenu Srbije ne karakteri{u sukobi unutar opozicije, nitipoku{aj vlasti da se perfidnim na~inima odr`i i daqe, ve} uspon [e{eqa.Gorko se varaju oni koji potcewuju taj uspon.

Pogledajte [e{eqevu demagogiju kroz retoriku kojom se slu`i. On je,navodno, ponosan {to mu je otac bio elezni~ar, ispoqava mr`wu prema in-

167

S obzirom na profesionalni i drugi oreol tu`ioca Grujice, on nije imaonasu{nu potrebu da se ne{to naro~ito pravda i dokazuje suprotno od onoga {toje prof. dr Vojislav [e{eq izneo u onoj re~enici. Istomi{qenici se mno-go ne ube|uju, kod wih je i obi~na mimika znak prepoznavawa i potvr|ivawa.U krugu istomi{qenika i ako je tu`ilac Grujica ne{to prozborio povodomone re~enice prof. dr Vojislava [e{eqa to nije naru{ilo wegov du{evnimir i privatnost. Dok se neko hrani on ne naru{ava sopstveni du{evni miri privatnost, ve} akumulira energiju za nove poslove i puni baterije za novuseriju antisrpskih tekstova.

Ako tu`ilac Grujica ima problema sa privatno{}u i du{evnim mirom,onda uzrok za to stawe ne mo`e da bude ona kratka re~enica. Problemi na po-slu, tira lista, izvr{ewe tu|ih naloga, op{tepoznata antisrpska ure|iva~-ka politika, pa mo`da i po neki komentar kom{ije koji pqune na sred ulicekada vidi kom{iju Grujicu, jer ne mo`e da zamisli da se tako ne{to nalazi naslobodi, sigurno prouzrokuju neko nespokojstvo i nelagodnost. Ne mo`e zbogneostvarene i nemogu}e `eqe da je lep i da ga svi po{tuju, tu`ilac Grujicada pronalazi uzrok svog nespokojstva i naru{avawa privatnosti u jednoj re-~enici prof. dr Vojislava [e{eqa. Uostalom ve{ta~ewe }e pokazati komese to tu`ilac Grujica sve pravdao i koga je to on sve ube|ivao da navodi prof.dr Vojislava [e{eqa nisu ta~ni? Mora}e da se razgrani~i, odnosno preci-zno utvrdi koga je sve od tih ubedio, koga razuverio, a kod kojih mu nije pomo-glo vo|ewe razgovora da bi razgovarao. Ovi posledwi bi morali da se izjasneda li su do saznawa o tu`iocu Grujici kao uredniku lista “Danas” do{li naosnovu sugestije iz one kratke re~enice prof. dr Vojislava [e{eqa ili imje tu`ilac Grujica kao takav poznat odavno.

Tu`ilac Grujica iznosi da mu je posebnu du{evnu patwu nanela i ~iwe-nica da su sa “ovakvim ni~im potkrepqenim i ni~im dokazanim tvrdwama” ko-je je izneo prof. dr Vojislav [e{eq kod wega javila i pobudila veoma nepri-jatna se}awa vezana za prethodni vremenski period kada je osu|ivan na viso-ke nov~ane kazne. Nekada je list “Danas” ka`wavan za iznete la`i i prosto jeneshvatqivo da su se kod tu`ioca Grujice pobudila neprijatna ose}awa do du-{evne patwe zbog jedne kratke re~enice u kojoj se i ne pomiwe nov~ano ka`wa-vawe. Problem asocijacije i se}awa na period kada je stvarao list, kada se listrazvijao verovatno ne mogu biti neprijatna za tu`ioca Grujicu. Zar je mogu}eda period u kome je za iznetu la i nov~anu kaznu iz inostranstva dolazilo ne-koliko puta vi{e sredstava od iznosa kazne mogu da budu neprijatna do te{kogdu{evnog bola za tu`ioca Grujicu? Sve nov~ane kazne vratila je dosmanlij-ska Vlada. Ova neprijatnost bi morala nekako da se defini{e. Da li se odno-si na alost tu`ioca Grujice {to ga opet neko ne ka`wava i da mu kao svoje-vrsnu u{te|evinu vra}a sredstva, a da istovremeno dobija nekoliko puta vi-{e sredstava od finansijera iz inostranstva? Ta vrsta neprijatnosti do du-{evnog bola ne mo`e da u`iva sudsku za{titu, jer ona kratka re~enica prof.dr Vojislava [e{eqa tako ne{to nije ni mogla da prouzrokuje. Ovom tu`bombi tu`ilac Grujica sve eqe i frustracije hteo da naplati od prof. dr Voji-slava [e{eqa, kao da mu je samo on paradigma za sve li~ne i profesionalneneuspehe i nezadovoqstvo.166

nutno neumesno govoriti o koaliciji sa DPS na saveznom nivou”. Polariza-cija u Glavnom odboru vladaju}e crnogorske stranke nastavi}e se i na zaseda-wu Skup{tine Crne Gore, kada }e “oni koji su podr`ali Slobodana Milo{e-vi}a imati dosta problema”.

Demokratska stranka nije, tvrdi wen predsednik, sklopila nikakvu nagod-bu oko izbornih uslova sa SPS i ne odustaje od Minimalnih izbornih uslovakoje je potpisalo 12 stranaka. “Siguran sam da ni aktivisti SPO ne}e u~estvo-vati na izborima pod lo{im uslovima. To ni rukovodstvu ove stranke ne od-govara”, dodao je \in|i}, koji je pitawe o predsedni~kim kandidatima DS iGSS, ocenio deplasiranim, a nije eleo ni da otkrije na koje partije ra~unau akciji pro{irewa dvo~lane koalicije. Ukoliko se opozicija izbori za po-{tene uslove, wenom predsedni~kom kandidatu dovoqna bi bila dva meseca pred-izborne kampawe za pobedu, predvi|a \in|i}.

[e{equ ne dajem previ{e {ansi!Trenutno nemamo nijednog predsedni~kog kandidata koji bi bio integra-

tivna li~nost opozicije, ocenio je \in|i} i demantovao pri~e da on i VesnaPe{i} ra~unaju na dva Amerikanca srpskog porekla - Milana Pani}a i Maj-kla \or|evi}a. “Izgleda da su izbori uvek magnetno poqe u koje zaluta svakoko ima malo metala u kostima. Krajwe je neozbiqno nekoga ko decenijama ni-je bio u Srbiji kandidovati za predsednika”, smatra Zoran \in|i}, koji ni Vo-jislavu [e{equ ne daje previ{e {ansi u trci za predsedni~ku fotequ.

“Glasawem za [e{eqa, gra|ani glasaju protiv svoje dece i `ivota u Sr-biji. Verujem da su na{i glasa~i realni i o [e{eqevoj pobedi nijednog tre-nutka ne razmi{qam kao o ozbiqnoj opasnosti”, rekao je \in|i} i dodao da je-dinu opasnost predstavqa ponavqawe SPS izbornih igara”.

Dakle, glas za prof. dr Vojislava [e{eqa je glas protiv svoje dece i i-vota u Srbiji. To su najprizemnije poruke koje ~itaoci lista “Danas” mogu dadobiju o prof. dr Vojislavu [e{equ. Za takve i sli~ne izjave je list “Danas”uvek otvoren.

Ako ne postoji i najmawi povod da se objavi tekst koji prof. dr Vojisla-va [e{eqa predstavqa u negativnom kontekstu, onda se koristi prilika da sedoga|aj u kome je u~estvovao, ili se o wemu makar i pri~alo, ~itaocima pred-stavi na maliciozni na~in. @rebawe za predstavqawe kandidata za predsed-nika Srbije po mi{qewu urednika lista “Danas” je doga|aj povodom koga mo-`e da se plasira informacija kao da je prof. dr Vojislav [e{eq privilego-van. U “Danasu” od 8. septembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “@re-bom odre|en redosled predstavqawa 17 predsedni~kih kandidata na programi-ma RTS - Lili}u i [e{equ najboqi termini”:

“Javnim rebawem u prostorijama Radio Beograda, u subotu 6. septembra,utvr|eni su termini za promociju 17 predsedni~kih kandidata na programi-ma RTS u periodu od 9. do 18. septembra. @rebawe je obavqeno u skladu sa Spo-razumom o ravnopravnom predstavqawu u~esnika septembarskih izbora na pro-gramima Radija i Televizije Srbije. Svaki predsedni~ki kandidat ima}e na ras-polagawu 45 minuta na Prvom programu Televizije Beograd, odnosno 30 minu-ta na Prvom programu Radio Beograda.

@reb je hteo da najboqe termine za promociju na Prvom programu Televi-zije Beograd, u ~etvrtak 18. septembra, pred samu izbornu ti{inu, dobiju Voji-

169

telektualcima. Socijalno izjedna~avawe nudi narodu koji je doveden do pro-sja~kog {tapa. Po~iwe nivelacija tipi~na za nacional-socijalizam. Ispo-qava se jedan balkanski egalitet. Karakteristi~ni su napadi na nove boga-ta{e i crni humor u vidu floskula da privatizacija ne bi bila dobra, jer bise pojavile socijalne razlike. ak je i predsednik SANU nedavno rekao ka-ko je dobro {to se nismo privatizovali da nas tu|ini, prokleti stranci, nebi opqa~kali.

Daqe, jedan od va`nijih pokazateqa ja~awa fa{isoidnih tendencija jesteodsustvo javnog govora o ratu. Za{to se vodio, sa kakvim ciqem i kolikim po-sledicama? Ko ga je vodio i za{to? Ovde se ta pitawa ne postavqaju. Ovde se`ivi u jednoj la`noj realnosti, u iluzijama. Odbija se svako pitawe o odgovor-nosti. Mnogi nacionalisti~ki junaci su oti{li sa scene. Nema “Bele ru`e”,“Vizantije”, onih ~udnih sumanutih qudi koji su na granici 21. veka gusarilii reketirali velike brodove na najve}oj reci u Evropi. I nikom ni{ta”.

Re~i poput “mr`wa prema intelektualcima”, “socijalno izjedna~avawe”,“nivelacija tipi~na za nacional – socijalizam”, “ja~awe fa{isoidnih tenden-cija” i sli~ne ozna~avaju pojam koji se name}e u naslovu teksta “[e{eqiza-cija Srbije”. Uvredqive re~i i klevetni~ke izjave se prenose u ovom tekstu,koje samo na prvi pogled mogu da izgledaju da list “Danas” verno prenosi izja-vu nekog lica. Za ~in preno{ewa neistinitih tvrdwi o prof. dr Vojislavu [e-{equ i pitawe odgovornosti je va`no da prof. dr Vojislav [e{eq nije do-bio prostor da odgovori, niti je urednik dozvolio da se komentarom list “Da-nas” na neki na~in ogradi od iznetih tvrdwi @arka Kora}a. Verovatno ovajtekst ako se izdvojeno posmatra ne predstavqa povredu prava li~nosti prof.dr Vojislava [e{eqa, ali ako se imaju u vidu kompletno svi tekstovi lista“Danas” u kojima je pisano o prof. dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikal-noj stranci, onda nepogre{ivo mo`e da se zakqu~i da tekstovi sa uvredama iklevetama, bilo da su komentari lista, ili novinski tekstovi novinara kojirade za list “Danas”, ili tekstovi u kojima se prenose izjave drugih lica, pred-stavqaju trajno ure|iva~ko opredeqewe lista.

Za predstavqawe prof. dr Vojislava [e{eqa u negativnom kontekstu ko-risti se svaka prilika. Tako u tekstu “Formira}emo Vladu u senci” objavqe-nom 25. juna 1997. godine prenosi se izjava Zorana \i|i}a, predsednika Demo-kratske stranke:

“Okupqawe demokratskih snaga oko fer izbornih uslova najva`niji je za-datak ovda{we opozicije, a ukoliko u tome uspemo, slede}i korak je formi-rawe Vlade u senci - najavio je Zoran \in|i}, predsednik Demokratske stran-ke, na ju~era{woj konferenciji za {tampu u gradskoj Skup{tini. “Do sada smoimali obrnuti pristup. Rekli smo kad pobedimo, najboqi qudi }e do}i na funk-cionerska mesta. Pobedili smo, a to se nije desilo. Mislim da je boqe da una-pred ka`emo koji }e qudi voditi neke resore, a ne da se posle raspravqamo dali su ro|aci ili ne”, rekao je \in|i}.

Komentari{u}i pri~e o koaliciji sa DPS, lider demokrata je izjavio daje “trenutno najzna~ajniji protivnik autoritarnog re`ima Slobodana Milo-{evi}a deo vladaju}e crnogorske stranke”. Stoga je prirodno da se izme|u Mi-la \ukanovi}a i srbijanske opozicije uspostavi saradwa, a kako }e se ona ope-racionalizovati, “zavisi od razvoja doga|aja”, ka`e \in|i} koji tvrdi da je “tre-168

je ostvarena na budala{tinama. Za urednika “Danasa” politi~ki stavovi Srp-ske radikalne stranke su budala{tine. Bira~i koji su glasali za Srpsku ra-dikalnu stranku glasali su za budala{tine. Ovim tekstom se vre|a dostojan-stvo gra|ana koji su glasali i seje mr`wa, odnosno priziva osuda svih koji suglasali za Srpsku radikalnu stranku. Ovim tekstom se name}e i novi termin“{e{eqizam” kao svojevrsni simbol za put u katastrofu, a sve povodom o~i-glednog nezadovoqstva onoga ko je osnovao i obezbedio sredstva za izdavawelista “Danas”. Ovi o~igledno neprijateqski stavovi upakovani su i pri~omo demokratiji i demokratskim snagama, te se na taj na~in izborna voqa bira-~a kao nesumwivo demokratsko sredstvo kritikuje nekim novim demokratskimsredstvima, a to su demokratske snage koje nisu dobile naklonost bira~a iliuop{te nisu u~estvovale na izborima. Tom vidu manipulacije posebno je sklonlist “Danas”. Tekst “Odlagawe katastrofe” glasi:

“Srbija je, ne po prvi put u novijoj istoriji, ponovo zakora~ila jednom no-gom u ponor. Za trenutak je zastala, a ho}e li imati snage da se okrene i po|enekim pametnijim putem - veliko je pitawe.

Polovina polovine ovda{weg bira~kog tela, i posle svih udarawa glavomo zid, smatra opciju radikalnog nacionalizma najprihvatqivijom za Srbe i Sr-biju. Nijanse od par hiqada glasova vremenom }e odlu~iti da Vojislav [e{eqne zasedne ve} posle ovih izbora u predsedni~ku fotequ, ali je pora`avaju}a~iwenica da wegova roba, od ukupne ponude na politi~koj pijaci, ima najvi-{e kupaca. Budala{tine o izlasku Velike Srbije na granicu sa Velikom Ne-ma~kom, nastavak konfrontacije sa celim - prema Srbima neprijateqskim -svetom, demago{ka obe}awa penzionerske uravnilovke ovde i daqe prolaze kaopo`eqni ciqevi nacionalne i dr`avne politike.

Fakat je da tako - {to na osnovu vlastite pameti i stvarnog, promi{qe-nog opredeqewa, {to zbog nasedawa na razne oblike propagande i manipula-cije - misli, otprilike, jedna ~etvrtina punoletnih gra|ana. Tragi~nost srp-skih politi~kih prilika je u tome {to mi{qewe i stavovi upravo te ~etvr-tine bira~kog tela, po svoj prilici, imaju najvi{e {anse da se nametnu kao vla-daju}a politika. Oni druga~ije misle}i raspr{eni su i pogubqeni u haosu ne-doraslog vi{epartizma, zapetqanog u strana~ke sukobe, liderske surevwivo-sti, pohlepu i korumpiranost onih koji su nawu{ili ne{to malo dru{tvenemo}i i uticaja.

Ostaje slaba{ni tra~ak nade da }e pre zvani~nog i kona~nog uspostavqa-wa sistema “{e{eqizma”, demokratska - ve}inska Srbija, koja zna da je “{e{e-qizam” put u katastrofu, mo`da, ipak prona}i sebe i nametawem svoje natpo-lovi~ne voqe usmeriti srpsku zvani~nu politiku u nekom razumnijem pravcu”.

Svi koji su spremni da omalova`e i uvrede Srpsku radikalnu stranku ima-ju mogu}nost da te i takve izjave plasiraju preko lista “Danas”. Tu priliku ko-risti i Zoran \in|i} da bi politi~kog protivnika nazvao fa{istom i to svenavodno {tite}i ga od drugih. O tome “Danas” od 8. oktobra 1997. godine obja-vquje tekst pod naslovom “DS: Prvo istina, pa izbori”:

“Poziv na bojkot je nai{ao na dobar prijem {to ukazuje na veliki protest-ni potencijal i na to da mnogo bira~a “nije glasalo za kandidata SRS, ve} pro-tiv vlasti” - rekao je Zoran \in|i}, predsednik Demokratske stranke, na ju-~era{woj konferenciji za novinare.

171

slav [e{eq, predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke (20.30-21.15), Mi-lisav Bankovi}, Radni~ka stranka Jugoslavije (21.20-22.05) i Zoran Lili}, kan-didat Socijalisti~ke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokrati-je (22.10-22.55). Svoje promocije na TV Beograd 17. septembra ima}e Miodrag Vi-dojkovi}, Grupa gra|ana (20.30-21.15), Miodrag Mile Isakov, koalicija “Vojvo-dina” (21.20-22.05) i Milan Mladenovi}, koalicija “Preporod” (22.10-22.55).

Kandidat Grupe gra|ana \or|e Drqa~i} svoj termin ima 15. septembra(20.30-21.15), a istog dana gledaocima }e se obratiti i Vuk Obradovi}, pred-sedni~ki pretendent Socijaldemokratije (21.10-22.05) i Dragan \or|evi}, kan-didat Stranke dr`avqana Srbije (22.10-22-55). Milan Paro{ki, izborni adutNarodne stranke predstavi}e se 13. septembra (20.30-21.15), kao i Neboj{a o-vi}, kandidat Demokratske alternative i Seqa~ke stranke Srbije (21.20-22.05)i Predrag Vuleti}, Liberalno-demokratska stranka (22.10-22.55) Vuk Dra{ko-vi}, favorit Srpskog pokreta obnove, na programu je 11. septembra (20.30-21.15).

Iste ve~eri termine su dobili: Gvozden Saki}, kandidat Grupe gra|ana(21.20-22.05) i Sulejman Ugqanin, koalicija “Lista za Sanyak Sulejman Ugqa-nin” (22.10-22.55). Svoju viziju Srbije, 9. septembra gledaocima }e predstavi-ti predsedni~ki kandidat Branko i~i}, Partija prirodnog zakona (20.30-21.15)i Radomir Tukmanovi}, Naredna stranka (21.20-22.05).

Name{taqka umesto reba– Dana{we rebawe kojim je odre|en redosled predstavqawa predsedni~-

kih kandidata na RTS nije bilo rebawe, ve} name{tawe redosleda u koristkandidata leve koalicije i kandidata Srpske radikalne stranke. Ovo dokazu-je ~iwenica da je reb “odlu~io” da se Zoran Lili} predstavi bira~kom telu18. septembra u 22,10 ~asova, dakle nekoliko minuta uo~i izborne }utwe. Ne-posredno pre wega termin je dobio Vojislav [e{eq, ka`e se u saop{tewu Srp-skog pokreta obnove.

Kandidat SPO za predsednika Srbije, Vuk Dra{kovi}, ne pristaje da is-koristi termin za predstavqawe (11. septembra u 20,30 ~asova) dobijen ovimname{tenim rebawem, ve} tra`i da se kompletno rebawe ponovi na regu-laran na~in. U protivnom, podaci o rebawu bi}e dostavqeni OEBS-u, saop-{tava SPO.

Nije sre}an slu~ajFavorizovawe vladaju}e leve koalicije u dr`avnim medijima na predsto-

je}im predsedni~kim i parlamentarnim izborima u Srbiji te~e nesmawenom`estinom, a da se diskriminacija opozicionih stranaka nastavqa nagove{ta-va i ju~era{we rebawe dana za predstavqawe predsedni~kih kandidata na RTVSrbije. Kandidat koalicije SPS - JUL - ND Zoran Lili}, naravno, dobio jemedijski najboqe dane, dakle one uo~i predizborne }utwe, i to na televiziji18. septembra, a za kampawu na ne{to mawe va`nom radiju 17. septembra. U pr-vim reagovawima javnosti, otuda, opravdano se postavqa pitawe da li je ba{samo re~ o sre}nom slu~aju, isti~e se u saop{tewu Demokratske alternative”.

List “Danas” je 8. septembra 1997. godine pod naslovom “Odlagawe kata-strofe” objavio tekst kojim se vre|aju Srpska radikalna stranka i prof. drVojislav [e{eq zato {to su na izborima dobili veliki broj glasova bira-~a. Ovaj tekst najupe~atqivije izra`ava ure|iva~ku politiku lista. Dobar iz-borni rezultat Srpske radikalne stranke je put u ponor, a naklonost bira~a170

i ~ime se sve slu`i da dezavui{e prava i slobode gra|ana, a da bi pokazao mr-`wu prema prof. dr Vojislavu [e{equ. Taj tekst glasi:

“Rodno mesto predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a i wegove suprugepredsednika direkcije JUL-a dr Mirjane Markovi} opredelilo se za predsed-ni~kog kandidata Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Iako je zva-ni~no bilo objavqeno da je u “upori{tu levice” Zoran Lili} dobio 18.608 gla-sova, a wegov protivkandidat pet glasova mawe, situacija se promenila posleprebrojavawa glasova koji su stigli po{tom od vojnika i zatvorenika. Posleotvarawa koverti rezultat dr Vojislava [e{eqa je uve}an za 143, a Zorana Li-li}a za 65 glasova”.

Poistove}ivawe i trpawe svega u isti ko{ negativnog konteksta je omi-qeni na~in lista “Danas” da se napadaju i nanese {to ve}a uvreda Srpskoj ra-dikalnoj stranci i prof. dr Vojislavu [e{equ. Ko je i {ta je rekao u ovom tek-stu nije va`no. Za ure|iva~ki koncept lista “Danas” je va`no da postoji mo-gu}nost da se napada. U listu objavqenom 10. oktobra 1997. godine objavqen jetekst pod naslovom “Crnogorska opozicija o najavi etni~kog ~i{}ewa - Radi-kali igraju po muzici Momira Bulatovi}a”:

“Uvodni ton za orkestar nacionalnog divqawa po Crnoj Gori dao je upra-vo gospodin Bulatovi}, ka`e za Danas predsednik Narodne stranke dr NovakKilibarda. A on je po Ustavu predsjednik Savjeta za za{titu nacionalnih ma-wina i etni~kih grupa. On je politikantski vodio taj Savjet, nastavqa Kili-barda, pa sam zbog toga prije dvije godine taj savjet i napustio. Tako se desilone{to jedinstveno u Evropi, da predsjednik takvog savjeta svome rivalu za pred-sjedni~ku stolicu spo~itava, to da ga glasaju muslimani i Albanci. Takvu iz-javu mo`e dati samo ~ovjek, koji u svoju logiku i svoj gra|anski moral podvrg-ne zovu vlasti.

Poslije takvog uvodnog tona, potencira Kilibarda, zasvirao je orkestarnacionalisti~kog divqawa, kao {to je izjava [e{eqevog povjerenika za Cr-nu Goru, koja re~e, da poslije pobjede na izborima Momira Bulatovi}a, musli-mani i Albanci treba da se gube iz Crne Gore. Prema tome, ona je rekla ono{to misle gospodin [e{eq i nacionalisti wegovog tipa, ali zeleno svjetloza takvo pona{awe dao im je Momir Bulatovi}.

A da sve bude “literarno”, postarali su se akteri i ovog zla. Naime, pri-je nekolike godine, Vojislav [e{eq u Herceg Novom oblati Mila \ukano-vi}a najsramnijim rije~ima, da bi ga Momir Bulatovi} zbog toga neustavno pro-tjerao iz Crne Gore, i to priznao. Da bi sada taj isti Vojislav [e{eq poru-~ivao Crnoj Gori da glasa Momira Bulatovi}a, a Momir Bulatovi} zaigraou kolo [e{eqeve politike! Eto kako se vrzino kolo vrti kroz Crnu Goru, alije sre}a, zakqu~uje Kilibarda, {to je sve toliko “~itqivo” da }e ga demokrat-ske snage na izborima odbaciti, i pobijediti a ne supstrat nacio-fa{isti~-kih naleta na Crnu Goru i wene qude.

Poslanik Liberalnog saveza Dragoqub Ili} tako|e misli da je predsjed-nik Momir Bulatovi} svojom izjavom stvorio vi{e nego pogodno tle za javnifa{isti~ki istup [e{eqeve filijale u Crnoj Gori i prijetwe etni~kim ~i-{}ewem Crne Gore od muslimana i Albanaca. Jer, ka`e Ili}, isti~u}i ubje-dqivost sopstvenog poraza u Ro`ajama, Ulciwu i na Cetiwu predsjedni~ki kan-didat Momir Bulatovi} je eleo zlurado i cini~no spo~itati kako - eto - za

173

On je uo~io trend porasta broja gra|ana koji ele promene rizikuju}i ito da one bude nagore, jer se nadaju da }e kada bude sru{en SPS naredna pro-mena i}i lak{e.

Kao uslov da stranke koje su bojkotovale izbore na ponovqenim predsed-ni~kim izborima istaknu zajedni~kog kandidata, predsednik DS je naveo nu-`nost da se narodu ka`e istina o stawu u kome se zemqa nalazi.

- Neophodno je narednih meseci re}i narodu istinu i tra`iti re{ewa. Sr-bija nema prirodnih resursa, nije atraktivna ni kao tr`i{te, ni za strane in-vesticije, proizvodi su skupi i nekvalitetni, i jedino nas mogu izvu}i povoq-ni finansijski aran`mani. Ukoliko te stvari zvani~nici ne saop{te naro-du ne}e biti fer izbora - kazao je \in|i}.

Ukoliko taj uslov bude ispuwen, opozicija }e ista}i zajedni~kog kandi-data u narednih dvadesetak dana. Neformalni dogovori o tome su daleko od-makli.

Komentari{u}i izborni uspeh Vojislava [e{eqa, predsednik DS je oce-nio da je pore|ewe sa fa{izmom preterano. “Fa{izam u Nema~koj, Italiji iJapanu bio je izraz ekspanzije dok bi “na{ fa{izam” bio izraz frustracija,autodestruktivan i wime bismo samo mi bili ugro`eni”, smatra predsednikDS. Prema \in|i}evim re~ima, iako demokrate o~ekuju pobedu reformskihsnaga u Crnoj Gori u drugom krugu, zabrinuti su polarizacijom.

- Postoji bojazan da }e i nakon drugog kruga izbora tabori ostati mobil-ni. Suvi{e duboko se kopaju rovovi u izbornoj kampawi - upozorio je \in|i}.On je najavio da }e uskoro biti jo{ protesta - u Ni{u, a~ku, Kragujevcu i Be-ogradu”.

U istom broju “Danas” prenosi tekstove objavqene u e{koj pod naslovom“[e{eq jedan od najtvr|ih nacionalista Evrope”:

“Prag - List “Pravo” [e{eqev uspeh tuma~i ~iwenicom da je on umeo daiskoristi o~ajnu socijalnu situaciju u Srbiji. Dnevnik “Mlada fronta – dnes”ozna~ava [e{eqa kao “jednog od najtvr|ih nacionalista dana{we Evrope”.“U jednom se on su{tinski razlikuje od drugih balkanskih politi~ara: to {toon govori i ~ini, to nije kod wega samo poza. Wegove ratoborne izjave nalazeput najpre do onih kojima se predsednik Milo{evi} ~ini previ{e popustqi-vim prema Zapadu. Izbeglicama i nezaposlenima wegove parole nude lake iz-laze iz ekonomske bede”.

Na {ta su sve spremni urednici lista “Danas” da bi uvredili i naneli po-liti~ku {tetu prof. dr Vojislavu [e{equ pokazuje i tekst pod naslovom “Za-tvorenici za [e{eqa” koji je objavqen 8. oktobra 1997. godine. U tom tekstuputem preno{ewa informacije koja ne zaslu`uje posebnu pa`wu, jer je Repu-blika Srbija jedinstvena izborna jedinica, potencira se ko je i kako glasao izahvaquju}i ~emu je prof. dr Vojislav [e{eq u kona~nom zbiru pobedio Zo-rana Lili}a. Ovom manipulacijom se izborna voqa pojedinih gra|ana dezavu-i{e, predstavqa i name}e negativni kontekst po~ev od naslova do glavne po-ruke koja je upu}ena ~itaocima. Za naslov se izvla~e zatvorenici, a svesno iz-ostavqaju vojnici. Su{tinski se zatvorenicima koji su li{eni slobode oma-lova`ava bira~ko pravo i u tom kontekstu prikazuje prof. dr Vojislav [e{eq.Ovo ne bi mogla da bude uvreda i tako je ne do`ivqava prof. dr Vojislav [e-{eq, ali ovaj tekst se citira, kao primer na {ta je sve spreman list “Danas”172

sa za “svoje patriote”! ? Nije to samo [e{eqevo “juna~ewe” antievropejstvompred gostom, Janom Slotom, slova~kim istomi{qenikom iste nacional-soci-jalisti~ke provenijencije (uz Lepena i @irinovskog). Nevoqa je {to [e{e-qeve ratni~ke trube ponovo odjekuju, a mape “Velike Srbije” opet se vijore,zapravo {to na{a “baba-roga” sve vi{e pla{i Evropu (i {ire) i navla~i namnovu katastrofu.

Da li je Milo{evi} “pro~itao” poruku EU, ako ne kao predsednik, a onobar kao prvi gra|anin ove zemqe? Ili je qut {to ga je EU “presko~ila”, shva-tiv{i, vaqda, da na tu adresu ne vredi slati poruke? Ili je ogor~en {to je po-ruka (ne slu~ajno!) “tempirana” ba{ dok se eufori~no pripremao za daleki putu Kinu?

Milo{evi}, razume se, nije [e{eq (daleko bilo!), on ozbiqno i odgovor-no shvata svoje dr`avni~ke du`nosti. Sumwam da je u poruci EU na{ao i{tauvredqivo, srbomrza~ko, neprijateqsko. Naprotiv: ono {to EU eli gra|a-nima SRJ, po`eleo bi svaki wen po{ten, demokratski i evropski orijentisanpodanik. Ksenofobi~ni i ratnohu{ka~ki “patrioti” koji suprotno, tj. naopa-ko, misle (a koje Milo{evi} toleri{e, mo`da i podsti~e?), samo podvaqujunarodu, uvla~e ga u nevoqe, ne misle}i mu ni{ta dobro.

Nisam ni sumwao u uspeh Milo{evi}eve posete Kini (“to }e tek vreme po-kazati!”), pa su izli{na eufori~na preterivawa re`imskih medija. Verujemu prijateqstvo i mudrost kineskog vo|stva i naroda, ali ne u “bartere” od ko-jih se ovde o~ekuju ~uda: u politici su interesi oduvek bili iznad prijateq-stva. Ne razumem stoga za{to je Milo{evi} spomiwao Tajvan kao “neodvoji-vi deo Kine”, ako \iang Ce Min to nije u~inio s Kosovom?!

Voleo bih da je kineski predsednik pou~io Milo{evi}a kako se sa Rusi-jom sporazumeo o granicama, kako bi ovaj to u~inio sa Makedonijom. Dobro je\iang uradio {to je Milo{evi}a uputio u [angaj - da bi shvatio {ta zna~iotvarawe prema svetu i privatna inicijativa - a ne na “Kineski zid”, jer namje zidova preko glave. A bi}e ih jo{ ako nam je, kao “ne{to izme|u” (Krita iKine) ostavio da “biramo” - [e{eqa! Te{ko nama - s wim”!

“Danas” je u broju od 8. decembra 1997. godine obavio tekst pod naslovom“Milo{evi}eva politika stvorila [e{eqa”. Politi~ko delovawe SPS-a ikoalicije “Zajedno” iskori{}eno je samo kao povod da se izreknu neistine iuvredi Srpska radikalna stranka. Taj tekst glasi:

“Vode}i qudi SPS, dojadili su ponavqaju}i: kako su Milo{evi} i oni vo-dili ispravnu “miroqubivu” politiku, od po~etka pa sve do danas, i da su svidrugi, samo ne oni, krivi i za razbijawe biv{e Jugoslavije i za bratoubila~-ke ratove u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Za svakog ko razmi{qa o zbivawima posle novembarskih izbora 1996. mo-ra se postaviti pitawe: za{to su izostala reagovawa i pravi odgovori na te-{ke [e{eqeve optu`be, i kako to treba protuma~iti? Da li kao pre}utno pri-znawe opravdanosti tih optu`bi? To, po svemu sude}i, nije verovatno.

Wihova, pre svega, Milo{evi}evog re`ima, najboqa odbrana od [e{e-qevih optu`bi bila bi: priznawe da je vo|ena pogre{na i katastrofalna na-cionalisti~ka politika koja je dovela Srbe u Bosni i Hercegovini i u Hrvat-skoj do te{kih stradawa? Ali za takva priznawa, oni koji bi trebalo da od-govore na takve optu`be, ni danas nisu, a mo`da nikad ne}e ni biti, spremni.

175

wega glasaju po{teni i Jugoslaviji lojalni, a protiv wega ubjedqivo, kako is-ti~e, samo ono {to nije pravoslavno i {to je za separatizam.

Ono {to svakako treba da brine, a {to raskrinkava Bulatovi}eve pri~eo SRJ i ravnopravnosti Crne Gore sa Srbijom, nagla{ava poslanik Ili}, je-ste otvorena podr{ka radikala koji su wegovu pobjedu u prvom krugu slavilikao sopstvenu. Ali se nijesu zadr`ali na tome, ve} su kroz izjavu Gordane Bu-latovi} iz SRS, rekli javno ono {to Bulatovi} prikriveno eli - da musli-mani i Albanci razmisle kuda }e poslije 19. oktobra. Takve prijetwe, ocjewu-je on, neumitno podsje}aju na tek minulo vrijeme metka i no`a za sve koji ne mi-sle kao velikosrpski Jugosloveni.

- Predsjednik Bulatovi} ne samo {to je u svojoj predsjedni~koj kampawio`ivio stare plemenske i teritorijalne podjele Crne Gore, nego sada, mali-ciozno apostrofiraju}i Cetiwe, Ulciw i Ro`aje kao gradove u kojima je po-bjedio gospodin \ukanovi} - Crnu Goru o~igledno eli podjeliti i po naci-onalnoj osnovi, udaraju}i tako i na same temeqe multietni~kog, multinacio-nalnog i multikulturnog bi}a Crne Gore, rekao nam je potpredsjednik SDPRifat Rastoder, i isti~e da Bulatovi}u nije smetalo kada su ga prije ~etirigodine, upravo ti glasa~i izabrali za predsjednika.

To se, misli Rastoder, od Bulatovi}a i o~ekivalo, jer on od svog izlaskana politi~ku scenu poslu{no slijedi pogubnu nacionalisti~ku milo{evi}-ko-{e{eqevsku ideologiju. Otuda i ne ~udi otvorena podr{ka ~etni~kog voj-vode [e{eqa, Bulatovi}evoj predsjedni~koj kandidaturi. Ne mo`e se, me|u-tim, zakqu~uje, ostati indiferentan na konkretne posqedice takve politi-ke, kao {to su najnovije zlokobne prijetwe [e{eqevih radikala novim etni~-kim ~i{}ewima u Crnoj Gori i Srbiji. Radi se, naravno, o smi{qenom novomtalasu pritisaka i sijawa straha kod gra|ana, odnosno o~ajni~kom poku{ajuodr`avawa politike koju su osudili i `ivot i istorija. Zbog toga, poru~ujeon, SDP apeluje da se svi slobodoumni qudi odupru tome zlu na na~in {to }e19. oktobra glasati za reformsku, demokratsku i gra|ansku opciju koju u ovomtrenutku personifikuje Milo \ukanovi}”.

U tekstu pod naslovom “Sezame, otvori se - ne{to izme|u” koji je objavqen18. novembra 1997. godine i koji je posve}en putu Slobodana Milo{evi}a u Ki-nu, list “Danas” je morao prof. dr Vojislava [e{eqa, po ko zna koji put, da pri-ka`e u negativnom svetlu. Stalno se ponavqa i sugeri{e ne{to lo{e o prof.dr Vojislavu [e{equ i tako uti~e na bira~e tokom predsedni~ke kampawe. Da-kle, za komentare i tekstove “Danasa” nije potreban ni povod, jer u svakom doga-|aju i informaciji i ako ga nema oni izmisle prof. dr Vojislava [e{eqa. Tosamo dokazuje da postoji trajno opredeqewe ure|iva~ke politike lista “Danas”da progawa, omalova`ava, pri~iwava {tetu i diskredituje prof. dr Vojislava[e{eqa. Tekst pod naslovom “Sezame, otvori se - ne{to izme|u” glasi:

“Tek {to se, na Kritu, zakleo na privr`enost “evropskoj orijentaciji”,Milo{evi} je otputovao u Kinu! Kao da je poslu{ao savet iz starozavetne Kwi-ge Propovednikove: “Dobro je da dr`i{ jedno, a drugo da ne pu{ta{ iz ruke!”

U me|uvremenu, “dogodila” nam se poruka EU gra|anima Jugoslavije. Do-~ekala su je razna, ~esto i navija~ka, “tuma~ewa”. Od nekih hvata jeza. Kao odonog [e{eqevog da je to direktno i drsko me{awe u na{e unutra{we stva-ri, pa ~ak i atak na wega li~no, jer EU “preporu~uje” srpskom narodu da ne gla-174

mo tekstovi uvreda i kleveta. Da je “Danas” ba{ to sredstvo u tu|im rukama po-kazuje navedeni tekst koji glasi:

“Sada se prvi put pojavila mogu}nost da novi, neofa{isti~ki re`im do-|e na vlast i smeni sada{wi Milo{evi}ev re`im, ukoliko se budu po{tova-li rezultati izbora. Time bi bio dostignut vrhunac katastrofe, u koju su osva-ja~ka politika velikosrpskog nacionalizma i weni nosioci, u vreme od kra-ja osamdesetih do polovine devedesetih godina gurnuli i Srbiju, i delove srp-skog naroda izvan Srbije.

U Prvom delu ovih mojih zabele`aka - o novembarskim izborima 1996. go-dine, zakqu~io sam da i vladaju}e i opozicione politi~ke stranke potcewu-ju opasnost za Srbiju od prodora i uspona [e{eqa i wegove SRS i wihovoguticaja na sve ve}i broj qudi u gradovima, pa i na selu.

Sada, na ovogodi{wim izborima, pokazalo se koliko je to, bilo osnova-no. Sada se prvi put pojavila mogu}nost da novi, neofa{isti~ki re`im do|ena vlast i smeni sada{wi Milo{evi}ev re`im, ukoliko se budu po{tovalirezultati izbora.

Time bi bio dostignut vrhunac katastrofe, u koju su osvaja~ka politikavelikosrpskog nacionalizma i weni nosioci, u vreme od kraja osamdesetih dopolovine devedesetih godina gurnuli i Srbiju, i delove srpskog naroda izvanSrbije. Da li }e srpski narod i to morati da do`ivi, pre nego {to se, bar we-gov najve}i deo, otrezni i oslobodi od zatrovanosti wegove svesti velikosrp-skim nacionalizmom? Ovo pitawe se sada samo po sebi name}e svakom u ovojzemqi, ko misli o tom {ta ovaj narod ~eka ve} sutra.

Za [e{eqa i wegovu SRS glasaju bira~i iskqu~ivo srpske nacionalno-sti. Ne verujem da je [e{eq dobio ma i jedan glas od strane nekog bira~a ne-srpske nacionalnosti u Srbiji. Polaze}i od statisti~kih podataka o bira~-kom telu u Srbiji, do{ao sam do podatka da su [e{eq i wegova stranka u Sr-biji dobili izme|u jedne ~etvrtine i jedne tre}ine onog dela bira~kog telakoji ~ine gra|ani bira~i srpske nacionalnosti. Zaista, zar sam taj podatak ni-je zastra{uju}i?

Ako se tome doda da je [e{eqeva Srpska radikalna stranka, sa wegovim~ovekom Popla{enom na ~elu, na posledwim izborima za Skup{tinu Republi-ke Srpske u Bosni, dobila oko 20 odsto glasova, kao i da je poznato da je uticaj[e{eqa i wegove stranke veliki u redovima doseqeni~kog stanovni{tva uSrbiji i stotina hiqada izbeglica i prognanika iz Hrvatske i Bosne i Her-cegovine, koje su na{le uto~i{te u Srbiji - tek se dobija prava predstava o sna-zi i uticaju ove politi~ke organizacije, po svemu sude}i dobro organizovane,u velikom delu srpskog nacionalnog korpusa.

Prodor i naglo {irewe uticaja [e{eqa i wegove SRS, po svemu sude}i,ne}e biti prolaznog karaktera. Jer, ovaj uspon, koji se u pro{logodi{wim no-vembarskim i ovogodi{wim septembarsko-oktobarskim izborima, [e{eqai wegove stranke, ispoqio - ima, kao jedan od glavnih, a, mo`da, i glavni ko-ren, u {iroko rasprostrawenom razo~arawu masa gra|ana bira~a i gubitku po-verewa i u vladaju}u koaliciju SPS - JUL - ND i u glavne opozicione stran-ke, i one iz biv{e koalicije “Zajedno”, kao i one van te koalicije.

A jo{ se nije pojavila ona “tre}a snaga”, koja bi mogla kanalisati takvaraspolo`ewa u masama u demokratskom pravcu, u tra`ewu izlaza iz te{ke si-

177

Naprotiv, vode}i qudi SPS, dojadili su ponavqaju}i: kako su Milo{e-vi} i oni vodili ispravnu “miroqubivu” politiku, od po~etka pa sve do danas,i da su svi drugi, samo ne oni, krivi i za razbijawe biv{e Jugoslavije i za bra-toubila~ke ratove u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. I dodavali su da za sveto pada odgovornost i na politiku SAD i Evropske unije u jugoslovenskoj kri-zi, a da su wihov pritisak na Srbiju i SRJ, sankcije i druge mere, doprineleporastu ekstremnog srpskog nacionalizma i {irewu uticaja u narodu glavnihnosilaca i predstavnika tog ekstremizma, kao {to su, pre svega, [e{eq, kaoi ostali.

Nije te{ko dokazati da je neta~no tvr|ewe da je politika SAD i Evrop-ske unije “kriva” za porast uticaja nacionalisti~kog ekstremizma u Srbi-ji, i, {tavi{e, da je ona “stvorila [e{eqa”. Takvo tvr|ewe, samo je izbega-vawe da se prizna da je pogibeqna velikosrpska nacionalisti~ka politikaMilo{evi}evog re`ima imala odlu~uju}u ulogu u “stvarawu [e{eqa”, - bezobzira na neospornu ~iwenicu da je, u stvari, pogre{na politika tih veli-kih sila imala veliki uticaj u procesu polarizacije i kretawa odnosa sna-ga u Srbiji.

Ovakvo dr`awe prema akciji [e{eqa i wegove radikalne stranke, ka-ko koalicije SPS - JUL - ND, tako i opozicione koalicije “Zajedno”, kao igotovo svih ostalih lidera i stranaka, koje su uzele u~e{}a u novembarskimizborima 1996, bez odgovaraju}eg reagovawa i odgovora na wegove optu`bei na wegova demago{ka obe}awa s kojima se razbacivao tokom izborne kam-pawe, umnogome je doprinelo, pored ostalog, da [e{eq i wegova stranka iz-vr{e prodor i u gradovima, i na selu i postignu iznena|uju}e visoke rezul-tate i u izborima za Ve}e gra|ana Skup{tine Jugoslavije i za skup{tine op-{tina i Vojvodine.

I ne samo to, nego im je olak{alo da se, nastupaju}i s takvom propagandomi upornim radom, predstave kao dobro organizovana stranka, sa svim obele -jima neofa{isti~ke organizacije. Jedino mi nije poznato da li u potaji ima-ju i paravojne organizacije, kakve po pravilu imaju fa{isti~ke organizaci-je u pojedinim zemqama.

Stvarna opasnost, koja se nazire od uspona [e{eqa i wegove stranke, ka-ko ja vidim situaciju, u tome je {to i vladaju}e, kao i opozicione stranke, a ta-ko|e i uticajni krugovi inteligencije, pa i krugovi visokih crkvenih dosto-janstvenika, potcewuju kako [e{eqa i wegovu stranku, tako i veliku opasnostkoja preti od wegovog daqeg uspona i mogu}eg wenog dolaska na vlast na tala-sima velikosrpskog nacionalizma i uticaja socijalne demagogije [e{eqa iwegove stranke na mase, pre svega, osiroma{enih slojeva dru{tva. I to pot-cewivawe traje sve do danas i jo{ i danas”.

“Danas” za 13. i 14. decembar 1997. godine objavquje tekst pod naslovom “[e-{eq na vlasti vrhunac srpske katastrofe”. Svako ko mo`e da napravi serijutekstova protiv prof. dr Vojislava [e{eqa siguran je da }e to list “Danas”da objavi, jer je taj list prvi u frontu protiv Srpske radikalne stranke i prof.dr Vojislava [e{eqa. La`i, klevete, najave crnih slutwi, katastrofe i sve-ga lo{eg {to niko normalan ne bi mogao ni da pomisli ako se vezuju za prof.dr Vojislava [e{eqa list “Danas” odmah objavquje. Ovi tekstovi ni po jed-nom kriterijumu ne mogu biti ozbiqna politi~ka kritika, ve} pre svega i sa-176

U ovom tekstu se iznosi navodno analiza uzroka popularnosti Srpske radikal-ne stranke, ali to slu`i samo kao povod da se iznesu la`i i uvrede na ra~unSrpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa. Koriste se pojmovi{e{eqeve ubice, {e{eqeva milicija, napadi na mawine i sli~ni pojmovi ko-jim se stvara negativno raspolo`ewe prema Srpskoj radikalnoj stranci i isto-vremeno iznose o~igledne la`i. Taj tekst glasi:

“Radikalna stranka je bez sumwe najopasnija politi~ka partija u Srbiji.To je jedina partija u republici koja ima ~vrstu, jedinstvenu ideologiju: agre-sivni nacionalizam. Izgleda da se podr{ka ovoj partiji uve}ala od Dejtona,uprkos hla|ewu nacionalisti~kih strasti u ve}em delu srpskog naroda. Ovoje rezultat tri ~inioca: ova partija je zadr`ala podr{ku ekstremnih nacio-nalista; ubla`ila je svoju retoriku kako bi privukla ve}i deo glasa~ke popu-lacije; zadobila je ve}i deo antikomunisti~kih glasova zbog doslednosti svo-je “antikomunisti~ke” retorike i neprestanih obra~una izme|u drugih opo-zicionih lidera.

Lider Radikalne partije, Vojislav [e{eq bio je svojevremeno ideologkomunizma i preobrazio se u mahnitog nacionalistu posle odslu`ewa kaznezatvora, a pre raspada komunisti~ke Jugoslavije. Milo{evi} je tolerisao [e-{eqa i u razli~itim vremenima koristio je medije da bi ga istakao u prviplan, kako bi se on sam bira~ima predstavio kao umerewak i diplomata, kaood dva zla mawe. Milo{evi} je koristio Radikalnu partiju kao produ`enuruku za obavqawe ve}eg dela prqavih poslova etni~kog ~i{}ewa tokom ra-ta u Hrvatskoj i Bosni; Milo{evi}eva policija je dala Radikalnoj partijipotrebna sredstva za organizovawe neregularne milicije, ukqu~uju}i tu i[e{eqevu ~etni~ku miliciju, ~iji su pripadnici po~inili neke od najgo-rih ratnih zlo~ina u Hrvatskoj i Bosni. Sledbenici Radikalne partije od-govorni su i za napade na pripadnike mawina u Srbiji. Milo{evi} je tako-|e koristio Radikalnu partiju za verbalno razbijawe glavnog dela opozici-je i [e{eqeve ubice su prebijali opozicione lidere i napadali opozici-one demonstrante.

Platforma ove partije nudi jednostavna, zavodqiva re{ewa za najslo`e-nije probleme: borbu za stvarawe Velike Srbije; proterivawe 300.000 ilegal-nih albanskih imigranata s Kosova; uvo|ewe “egalitarijanskih” hitnih ekonom-skih mera za ja~awe ekonomije u zemqi; uspostavqawe reda i zakona na ulicama;borbu protiv korupcije. Ovi slogani privukli su glasove najmawe obrazovanog,najmawe pla}enog i najo~ajnijeg dela srpskog naroda u Bosni, Srbiji i Crnoj Go-ri. Pri~a se tako|e da [e{eq u`iva veliku podr{ku vojske i policije.

Dok su Milo{evi} i glavni deo opozicije u Srbiji slabili, [e{eq i Ra-dikalna stranka postali su jo{ ve}a opasnost za stabilnost u Srbiji, CrnojGori i Bosni. [e{eq o~igledno uspostavqa pozicije kako bi iskoristio pred-nosti u slu~aju haosa koji bi mogao zavladati ako Milo{evi}ev re`im pro-padne. On tako|e bez sumwe ima dovoqno jaku mre`u militantnih nacionali-sta i dovoqnu podr{ku naroda za potencijalno kqu~nu ulogu u slu~aju da do-|e do prevrata. Wegova partija osvojila je gotovo tre}inu sedi{ta u srpskomparlamentu 1997, i to je druga po snazi partija u Srbiji, odmah iza socijali-sta. [e{eq je toliko popularan da je pro{le jeseni privukao vi{e od 1,3 mi-liona glasova na predsedni~kim izborima”.

179

tuacije u dru{tvu, sa jednim demokratskim programom koji bi polazio od i-votnih interesa onih miliona qudi koji ive od svog rada i ele da svojim po-rodicama i sebi stvore uslove ivota dostojne savremenog ~oveka.

Na alost, jo{ ne mo`e da se zapazi na vidiku ta “tre}a snaga”, koja bi oku-pila danas razbijene i rasturene stvarne demokratske snage, kao {to su nekeod mawih politi~kih stranaka i nekih vanstrana~kih organizacija, zatim po-jedine demokratski orijentisane grupe, istaknutije li~nosti i mnoge druge qu-de, kojih, zaista, mnogo ima u svim strankama i u bira~kom telu Srbije koje jevan stranaka.

Upravo, otuda i dolazi akutni karakter opasnosti, koja se sada nadvila saprodorom i usponom [e{eqa i wegove SRS...”.

Dr Novak Kilibarda je jednom izjavom koja je pre predstavqala retori~-ko razglabawe uzrokovano nezadovoqstvom odsustva li~nog uspeha u politi-ci, mentalni nivo i izborna opredeqewa gra|ana koji su nakloweni Srpskojradikalnoj stranci i prof. dr Vojislavu [e{equ poku{ao da svede na pret-politi~ku svest gra|ana. Ova izjava koja se odnosi i koja je upu}ena crnogor-skom politi~kom miqeu list “Danas” je iskoristio kao jo{ jedno sredstvo zanapad i vre|awe prof. dr Vojislava [e{eqa. Nezrelost i primitivne emo-cije navodno postoje samo kod onih koji su nakloweni prof. dr Vojislavu [e-{equ, a verovatno je i on takav kada ga takvi podr`avaju. To je osnovna poru-ka Novaka Kilibarde objavqena u “Danasu” od 22. decembra 1997. godine u tek-stu pod naslovom “Bulatovi}u uzor i u~iteq [e{eq”:

“Dr Novak Kilibarda, predsjednik Narodne stranke izjavio je ju~e da Mo-mir Bulatovi} veoma vje{to “pretpoliti~ku svijest svojih podanika koristikao pogonsko gorivo za motor svoje vlasti”, te da je u tome “Momiru Bulato-vi}u, uzor i u~iteq Vojislav [e{eq”.

“[e{eq se okrenuo pretpoliti~koj svijesti Srbije, koja ima zastra{u-ju}i volumen, i stekao wihovo povjerewe. [e{eqevi glasa~i pozdravqaju rat,oni nastupaju pod emocionalnim, a ne racionalnim barjakom srpstva. Dakle,i Bulatovi} i [e{eq, vrlo dobro znaju {ta rade i, odista, ne mo`e im se za-mjeriti na politi~koj vje{tini”, ka`e Kilibarda, dovode}i, me|utim, u pi-tawe gra|anski i qudski moral tih qudi.

“Nemoralno je gurati u gra|anski rat i ekonomsku izolaciju svoju ro|e-nu zemqu i svoj narod - zarad svoje vladarske ambicije”, kazao je Kilibarda idodao da “protiv Bulatovi}a i [e{eqa treba organizovati samoodbranu naprostoru zakonskih i parlamentarnih mogu}nosti”.

Lider Narodne stranke smatra da je u Crnoj Gori, u ovom trenutku, mnogotoga neizvjesno. “Bulatovi} je stalno na terenu, odr`avaju}i emocionalnu sup-stancu svojih glasa~a, dopinguju}i ga mo}no Slobodan Milo{evi}, a neki sa-vezni funkcioneri dr`e}i mu pal~eve. Reformsko krilo DPS-a, vi{e je re-formsko formom nego su{tinom...”, kazao je, uz ostalo, dana{woj “Pobjedi” drKilibarda, nadaju}i se, ipak, “da }e se smiriti politi~ko stawe u Crnoj Go-ri i da }e predsjednik \ukanovi} normalno sjesti na svoje mjesto i da }e cr-nogorski parlament i vi{estrana~ka vlada otvoriti sva pitawa za koja smozainteresovani da se otvore...”

“Danas” od 7. aprila 1998. godine objavio je tekst pod naslovom “Pirovapobeda nakon dva meseca pi{taqki - Ja~awe [e{eqa i radikalne stranke”.178

“Srbija }e biti gladna! Mada ve}ina ovda{weg stanovni{tva tako ne{tosmatra nemogu}im, vlada Mirka Marjanovi}a je na najboqem putu da nam do-ka`e kako je i nemogu}e zapravo mogu}e. I jo{ }e nas ube|ivati kako je sve tozarad na{eg dobra. E, sada je, vaqda, ve} re~ o takvoj koli~ini arogantnog bez-obrazluka koji je prevr{io svaku meru.

Kako }e to Marjanovi}, iz sve snage poduprt Vojislavom [e{eqom, jed-nu poqoprivrednu zemqu dovesti do gladi? Pa, re{ili su da nam ponovo uve-du instituciju prinudnog otkupa, koja, sama po sebi, seqaka stimuli{e da pro-izvodi hrane samo koliko mu je porodi~no potrebno. Naravno, Vlada Srbije}e, po ve} ustaqenom maniru, celu tu pri~u, da se Vlasi ne dosete, uviti u ce-lofan nazvan “uredba„ i, umesto qudi u ko`nim mantilima i vojni~kim ~izma-ma, sla}e nam takozvane inspektore za ovo i ono.

Jer prinudni otkup je jedini pravi naziv za situaciju u kojoj vlada, prvo,propi{e visinu za{titne cene p{enice, pa vam, onda, “uredbom„ propi{e ko-me po toj ceni mo`ete kome ne mo`ete prodavati p{enicu i, na kraju, vam raz-re`e kazne koje slede ako ne budete delali kako vlada ka`e. Seqaka ona, kao,{titi od situacije u kojoj bi mu, ne daj Bo`e, neko ponudio ve}u cenu od one ko-ju nudi vlada; ili, pak, od onih koji robu pla}aju odmah. Gra|anina, kao, {ti-ti od ve}ih cena hleba, makar i po ceni da ga nema. Usta su joj, pri tom, puna pri-~e o tr`i{noj privredi i, kako se wihove “uredbe„ mogu dovesti u vezu sa svimi sva~im sem sa tr`i{tem, potpuno je nejasno kako se onoj malobrojnoj grupiekonomista koji jo{ sara|uju sa srpskom vladom sve to ve} nije smu~ilo do po-vra}awa?

Cela pri~a je pretrpana sli~nom gomilom glupavih hipokrizija, koje nam,uzgred, pokazuju {ta vlada misli o inteligenciji svog stanovni{tva. U poza-dini je, naravno, stvar jednostavna i prosta i svodi se na to da razni Marjano-vi}i, Tomi}i i [e{eqi (koji su mu se, u me|uvremenu pridru`ili) ne}e iz ru-ku da ispuste zlatnu koku — izvoz p{enice, zasnovan na komplikovanom mo-delu “kupi jeftino, prodaj skupo„.

Pri~e koje se ovih meseci pletu oko otkupa malina pokazuju, naime, da jetaj model postao ugro`en: one ka`u da su se po Srbiji razmileli neki Sloven-ci koji nude ve}u otkupnu cenu maline nego {to su ovda{wi premijeri-mini-stri-koordinatori-direktori spremni da plate. Ako je sve to ta~no, pre }e bi-ti da nije re~ o Slovencima ve} naprosto o qudima koji, za razliku od srpskepremijersko-ministarske-direktorske kamarile, imaju para, a Slovenci su uple-teni samo da bi narod lak{e progutao propise kojim odabrana elita monopo-li{e tr`i{te malina (u me|uvremenu nam ta ista elita, naravno, sa “malihTV ekrana„ svakodnevno servira razne bedaste propise kojima nas, navodno, {ti-ti od monopola).

Zamislite sad da se neko pojavi i seqaku ponudi ve}u cenu (ili sve {tokupi pla}a odmah) za p{enicu od one koju je vlada propisala, jer zna ili o~e-kuje da }e wenim izvozom, ako sa~eka trenutak kad joj cena na berzama sko~i,mo}i da napravi lep profit. Bila bi to prava katastrofa za dr`avno-dru{tve-ne-privatne poslove direktora-premijera-ministara-koordinatora-vlasnikaprivatnih firmi i wihove profite. Zato oni to ne mogu da dozvole: ili }e oniimati ekskluzivno pravo da prave pare na p{enici (malinama, mesu...), ili ni-ko na tome ne}e napraviti profit, pa makar cela Srbija pocrkala od gladi”.

181

Napade prema prof. dr Vojislavu [e{equ nesmawenom estinom nasta-vqa list “Danas”. Najava izmena i dopuna Zakona o oru ju i municiji je vestkoju list “Danas” od 21. maja 1998. godine prenosi uz komentar ho}e li prof.dr Vojislavu [e{equ da se oduzme pi{toq, sa bezobrazno uvredqivom naja-vom razloga koji bi mogao da poslu`i kao osnov. Crne, ru`ne, la`ne i uvre-dqive poruke se upu}uju na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa. Taj tekst podnaslovom “Izmene i dopune Zakona o oru ju i municiji - Ministar daje dozvo-le” glasi:

“Izmenama i dopunama Zakona o oru ju i municiji Republike Srbije pred-vi|eno je razdvajawe re`ima dr`awa i no{ewa oru ja u posedu gra|ana. Pred-vi|ena su re{ewa prema kojima bi se u zna~ajnoj meri ograni~ilo no{ewe pi-{toqa i revolvera, a propisani su i znatno stro`i uslovi za izdavawe dozvo-le za no{ewe oru ja, saop{tio je general - major Stojan Mi{i}, pomo}nik re-publi~kog ministra unutra{wih poslova na ju~era{woj konferenciji za no-vinare.

Tako|e, bi}e razmotreno i restriktivno izdavawe dozvola za no{ewe oru -ja, po obavqawu pojedinih poslova u dr`avnim organima i organizacijama.

Poo{treni uslovi: ho}e li [e{equ biti oduzet pi{toqKada se pri izdavawu oru`anog lista pojavi sumwa u zdravstvenu sposob-

nost podnosioca zahteva mo`e se tra`iti lekarsko uverewe. Pri izdavawu do-zvole za dr`awe oru ja predvi|eno je polagawe ispita pred nadle`nim orga-nom, ili ovla{}enom streqa~kom organizacijom. Dozvolu za no{ewe oru jadavao bi ministar unutra{wih poslova, dok bi se dozvole za dr`awe oru jai daqe izdavale u sekretarijatima unutra{wih poslova. Izuzetno, podnosio-cu zahteva mo`e biti izdata dozvola za no{ewe oru ja ukoliko mu je ugro`e-na li~na bezbednost. O tome }e odlu~ivati MUP.

Izmene }e onemogu}iti organima, preduze}ima, ustanovama i drugim prav-nim licima koja obezbe|uju i {tite objekte, da nabavqaju i dr`e automatskooru je.

Kako je saop{tio Oliver Mi{i}, profesor Pravnog fakulteta u Beogra-du i direktor Instituta za uporedno pravo, u pripremi izmena i dopuna zako-na kori{}ena su iskustva Francuske, Belgije, Velike Britanije, SAD.

Kako je najavqeno, izmene i dopune zakona bi}e dostavqene Skup{tiniSrbije na razmatrawe do sredine ove godine”.

List “Danas” od 15. jula 1998. godine objavio je tekst pod naslovom “Povra-tak na prinudni otkup”. Jedna od uredbi Vlade Republike Srbije iskori{}e-na je kao osnova za pri~u u kojoj se prof. dr Vojislav [e{eq predstavqa u ne-gativnom kontekstu i to velikom koli~inom ortodoksnih la`i. Ovaj tekst po-tvr|uje osnovnu ure|iva~ku postavku lista “Danas” da su sva sredstva dozvoqe-na ako mo`e da se uvredi i prika`e u {to negativnijem kontekstu prof. dr Vo-jislav [e{eq. Stvarno bi bilo interesantno kako bi list “Danas” uspeo dadoka`e istinitost objavqene tvrdwe da prof. dr Vojislav [e{eq “ne}e iz ru-ku da ispusti zlatnu koku — izvoz p{enice, zasnovan na komplikovanom mo-delu “kupi jeftino, prodaj skupo”. Po{to se radi o o~iglednoj la`i proizi-lazi da za list “Danas” nije bitno da li je prof. dr Vojislav [e{eq u opozi-ciji ili na vlasti, va`no je da list “Danas” napada, dezinformi{e i blati. Tajtekst glasi:180

“Posle Vu~eli}a beogradska politi~ka ~ar{ija dobila je prekju~e jo{ jed-nog heroja dana. Ta~nije, heroinu, radikalsku ministarku za brigu o porodiciRadu Trajkovi}. Da li je smewena ili je Marjanovi}u poturila ostavku nije nimalo va`no u pore|ewu sa onim {to je sve “Rada nacionale„, na naprasno rev-nosnom Studiju B, sasula u lice i u uvo Vojislavu [e{equ: totalitarizam, sa-movoqu, despotiju, la`i, rasprodaju nacionalnih interesa... Kako i sama re~e,trebalo joj je dobrih sedam-osam godina od osnivawa SRS da shvati s kim i s~im ima posla.

Sada }e, po starom dobrom obi~aju, ~ar{ija, kao i u slu~aju Milorada Vu-~eli}a, raspredati pri~u kako se i u redovima radikala ne{to krupno de{a-va, kako po~iwu raslojavawa, frakcijski sukobi, obra~uni “mekih„ i “tvrdih„struja. To je, dabome, mla}ewe prazne slame. Lepo re~e Trajkovi}ka da je wensukob sa [e{eqem po~eo tako {to je vojvoda izbor wenog brata za sudiju uslo-vio wegovim pristupawem u redove radikala (prava ministarska briga o po-rodici), a wen doju~era{wi voqeni i neprikosnoveni “borac za srpsku stvar„uzvratio optu`bama o kaqawu ministarske funkcije i kr{ewe partijske di-scipline. Ni{ta novo ministarka za porodicu nije o [e{equ rekla {to jav-nost ve} nije znala. I to da je, poput svog mentora i suosniva~a, vlastoqubivi osvetoqubiv, da ne trpi konkurenciju i druga~iji stav, da rasprodaje Srbi-ju. Kao {to nije novina ni taj primitivni provincijski obrazac kojim radi-kali, zajedno sa socijalistima i JUL-ovcima, preure|uju ovu dr`avu. “Odva`noj”Radi Trajkovi} ipak vaqa dodeliti pohvalnicu {to je za desetak minuta, ko-liko joj je Dragan Kojadinovi} dodelio u udarnim vestima Studija B, javnostina tacni pru`ila anatomiju jedne vlasti, sliku dru{tvene situacije u kojoj do-minira logika sile i nasiqa, nepotizma, bespogovorne poslu{nosti. Situa-cija koja Srbiju tako ubrzano pretvara u popri{te makijavelisti~kog kori-stoqubqa. A kada se taj model vladawa i raspore|ivawa vlasti ogrne, kao {toto ~ini aktuelni re`im, pla{tom patriotizma i nacionalnog du{ebri`ni-{tva, on postaje ma~ koji se~e i levo i desno, napred i nazad. Sve dok se ima {tapokositi.

U danu kad je Rada Trajkovi} otkazala daqu brigu o radikalskoj i koali-cionoj porodici, poslanici su bez problema izglasali nezapam}eni hara~ svomnarodu i ve} posrnuloj ekonomiji, izabrali 200 sudija za koje se u javnosti sum-wa da su selektirani uglavnom po strana~koj liniji, nastavqen je medijski lovna ve{tice, list Svedok se izbacuje iz vozova, urednik Glasa javnosti ka`wa-va po normama patriotskog Zakona o informisawu, a radikalski ministar in-formacija Vu~i} zabrawuje {tamparijama Borbe i novosadskog Foruma da{tampaju “strane” listove iz Crne Gore. U istom ~asu lider jedne opozicio-ne “anti{e{eqevske” stranke poru~uje da je sazrelo vreme da se mediji u Sr-biji “dovedu u red”.

Mora da je ovde stvar na~isto propala kad nam otpali radikali otvarajuo~i da vidimo kakav je [e{eq, pogotovo kakva bi mogla biti zemqa u kojoj bion bio jedini vladar”.

“Danas” od 4. februara 1999. godine objavio je tekst pod naslovom “Da li}e eventualni odlazak u Pariz rekonstruisati Vladu Srbije - Kako }e Voji-slav [e{eq produ`iti politi~ki vek”. Osim uobi~ajenih tra~eva i ogova-rawa, naravno u negativnom kontekstu, ovaj tekst pored uobi~ajenih uvreda sa-

183

U listu “Danas” od 10. oktobra 1998. godine objavqen je izve{taj sa kon-ferencije za {tampu Demokratske stranke. Pravo je svake politi~ke stran-ke da izla`e svoje politi~ke stavove i na to pravo se ne prigovara, ve} se ovimtekstom pokazuje da merila i ar{ini lista “Danas” nisu isti za sve u~esnikeu politi~kom `ivotu. Re~i poput “pu{ten sa lanca”, ili “`eli od Srbije danapravi zatvor” da su kojim slu~ajem upotrebqene na konferenciji za novi-nare Srpske radikalne stranke protiv neke od navodno demokratskih strana-ka nikada ne bi bile objavqene u listu “Danas”. Na ovaj na~in list “Danas” po-kazuje spremnost i odanost nalogu da je sve dozvoqeno da se upotrebi protivSrpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa, a naro~ito uvredekoje se nemilosrdno ponavqaju iz broja u broj. Dokaz za to je i objavqeni tekstpod naslovom “[e{eq se sveti Srbiji” koji glasi:

“Lider radikala eli da od Srbije napravi zatvor, izjavio Miodrag Pe-ri{i}, potpredsednik DS.

Jedini mogu}i izlaz iz sada{we situacije ukazuje na “neophodnost da Slo-bodan Milo{evi} podnese ostavku, da mu se oduzmu prava da pregovara u imeSrbije i Crne Gore, da se formira razumna vlada nacionalnog spasa koja bipripremila op{te izbore u razumnom roku” – izjavio je na ju~era{woj pres kon-ferenciji Miodrag Peri{i}, potpredsednik Demokratske stranke.

Vojislav [e{eq se pona{a kao pu{ten s lanca. ovek koji je nevin biou zatvoru eli od Srbije da napravi zatvor i wegova osveta protiv Srbije }ebiti kompletna kada zaista shvatimo da on govori u ime Vlade Srbije”, oce-nio je potpredsednik DS.

Namere Zapada su, prema wegovim re~ima, jasne i javne i sve se zna osimMilo{evi}eve reakcije na Holbrukov predlog. Milo{evi} je, smatra Peri-{i}, du`an da se obrati naciji i polo`i ra~une budu}i da je zbog posledicawegove politike do{lo do toga da “velike sile do|u na Balkan i da drugi od-lu~uju o nama, a mi smo u poziciji samo da ka`emo da ili ne”. PotpredsednikDS je ocenio da je, osim wegove stranke, drugo ostrvo razuma General{tab VJkoji ne progla{ava mobilizaciju kojom se ni{ta ne bi postiglo”.

“Danas” od 19. novembra 1998. godine objavio je tekst pod naslovom “Hero-ina Rada”. Povod za ovaj tekst je bila televizijska emisija Studija B u kojoj jeRada Trajkovi} iznela optu`be na ra~un Srpska radikalne stranke i prof. drVojislava [e{eqa. Ovaj tekst bi u jednom delu mogao da bude izve{taj i in-formacija o doga|aju, odnosno emisiji u kojoj je u~estvovala Rada Trajkovi},ali on sadr`i i klevetni~ke izjave unete kao komentar autora teksta. Taj deoteksta po~iwe re~enicom:

“Ni{ta novo ministarka za porodicu nije o [e{equ rekla {to javnostve} nije znala. I to da je, poput svog mentora i suosniva~a, vlastoqubiv i osve-toqubiv, da ne trpi konkurenciju i druga~iji stav, da rasprodaje Srbiju”.

To je autenti~na klevetni~ka izjava kojom se potvr|uje navodno op{ti stavgra|ana. List “Danas” preuzima na sebe ulogu da iznosi i prenosi ono {to sma-tra da je svima od ranije poznato, a su{tinski ponovo poku{ava da prona|e pod-logu za grubu klevetu. Autor teksta ni~im ne poku{ava da uka`e kako je to ne-ko rasprodao Srbiju, odnosno kako to srpski radikali rasprodaju Srbiju. Ovajtekst glasi:182

vr{iti iz takvih razloga kao {to je odlazak u Rambuje. To radikalima ni{tane smeta da ostanu u Vladi” - rekao je Mikovi} za Danas.

Vrlo je zanimqiv stav Antonija Luleta Isakovi}a, jednog od retkih ~la-nova Socijalisti~ke partije Srbije koji se rado odazvao pozivu da za na{ listprokomentari{e aktuelnu situaciju u zemqi. Wegova procena je da je u ovomtrenutku najbitnije da se sa~uva jedinstvo.

“I kod nas i kod Albanaca postoje radikalni ekstremisti koji bi da u~i-ne da ostanemo sami, mimo sveta. To se ne sme dopustiti. Postoji mogu}nost daradikali iza|u iz Vlade. Oni su skloni povla~ewu radikalnih poteza, ali i akoto u~ine, bitno je da se ne pravi razdor. Politika je {ahovska igra, i mogu}ipotez da radikali iza|u iz Vlade, a da u Vladu u|u SPO i ND” - ka`e Isako-vi}. Poznati jugoslovenski kwi`evnih, ipak, i pored “svih ucena i pritisakakojima je na{a zemqa izlo`ena” smatra da svakako treba da se ode u Rambuje”.

Da li }e dana{we skup{tinsko zasedawe dati odgovor i na jedno politi~-ki relevantno pitawe, ili }e i posle wega sve i daqe biti jednako mogu}e po-put {alozbiqne dosko~ice da radikali nikada nisu ni bili u Vladi - ostajeda se vidi”.

“Danas” je 25. avgusta 1999. godine objavio tekst pod naslovom “Povodomglasina o raskolima u vladaju}im strankama - Otpadnici Vu~i}, Kari}, Li-li}, @ivkovi}?” Osim naga|awa, tra~eva i poluistina u tekstu se iznose in-sinuacije i la`i na ra~un Srpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e-{eqa. Tada su objavili da Vu~i} napu{ta Srpsku radikalnu stranku zbog prof.dr Vojislava [e{eqa. Ta la je saop{tena da bi se nanela {teta Srpskoj ra-dikalnoj stranci i prof. dr Vojislavu [e{equ, odnosno da se stranka rastu-ra i da navodno ~lanovi napu{taju svog predsednika stranke. Ovaj tekst je sa-mo jo{ jedan od poku{aja u nizu da se na silu nametne stav i mi{qewe koji bipostali stereotip. Ponavqawe la`i ima za ciq da se negativni ose}aj i ne-gativno raspolo`ewe usmeri prema Srpskoj radikalnoj stranci i da se ona pri-ka`e kao ne{to ru`no, {to smeta i da kao takva treba da nestane. Ovo je ma-trica i ure|iva~ka pozicija lista “Danas” sa koje se napada Srpska radikal-na stranka. Naravno i u ovom tekstu se profesionalno name}e izneta la da~italac slu~ajno ne izgubi iz vida osnovnu i negativnu poruku o Srpskoj ra-dikalnoj stranci i prof. dr Vojislavu [e{equ koja se godinama na strani-cama tog lista prenosi. Taj tekst glasi:

“Da li se u redovima vladaju}e koalicije de{ava ne{to zabriwavaju}e ilije to jo{ jedan od poku{aja opozicije da unese nemir u wihove redove i daqeostaje nepoznanica. Vladan Bati}, koordinator Saveza za promene i predsed-nik Demohri{}anske stranke Srbije izjavio je u ponedeqak da se “nekolikoqudi iz vrha vlasti sastalo sa Robertom Gelbardom u eqi da se izvuku iz ovesituacije”. Za na{ list, Bati} je ju~e precizirao:

Posle novih kadrovskih promena u Vladi Srbije i Saveznoj vladi zna}ese jasno koji su to qudi iz vrha vlasti kod Gelbarda tra`ili odstupnicu za se-be. Siguran sam da je od 300 funkcionera re`ima sa spiska “nepo`eqnih Evrop-ske unije”, 270 wih spremno da napusti brod koji tone. Wihova imena ne}u jav-no da pomiwem, jer nije na meni da ih anatemi{em.

Na raskol me|u socijalistima i radikalima ra~una i Mla|an Dinki}, ko-ordinator G17 i glavni promoter ideje o prelaznoj ekspertskoj vladi. Prema

185

dr`i i klevetni~ke tvrdwe autora. O~igledna neistina koja je izneta odnosise na navodni haos kako radikali, navodno, sklawaju poverqiva dokumenta ipodnose zahteve za ubrzan otkup stanova. Ova la je bila potrebna da bi se naosnovu we izvela teza da je to siguran znak da radikali napu{taju Vladu. Ovakleveta koja poti~e od “Danasa” je izneta i sme{tena u deo teksta koji preno-si izjave onih koji su individualno odre|eni u tekstu, a slu`i da potkrepi iu~ini verodostojnim da je notorna la prerasla u istinu. Na bazi insinuaci-ja i la`i list “Danas” iznosi i prenosi klevetni~ku izjavu. Da bi se utvrdi-lo kako je klevetni~ka izjava profesionalno upakovana navodi se tekst kojiglasi:

“[ef radikala je dovoqno politi~ki mudar da zakqu~i da narod ne}e pro-gutati gorku pilulu prodaje Kosova i ostaje mu da spekuli{e da li }e mu po-liti~ki vek biti du`i ako iz Vlade iza|e sada, ili posle Rambujea, tvrdi po-znati beogradski analiti~ar.

Trenutak pred istorijskim raspletom kosovske krize srpska politi~ka sce-na je, ako je suditi prema izjavama politi~kih aktera, u totalnom haosu. Kako dru-ga~ije protuma~iti izjavu @arka Jokanovi}a, predsednika poslani~kog klubaNove demokratije o tome da radikali napu{taju Vladu, a da on postaje ministarza informacije u Vladi Srbije, na {ta mu lider radikala Vojislav [e{eq, ko-ga smo zamolili za komentar odgovara: “Ho}e, Jokanovi} }e biti ministar, alina...„ (potpredsednik Vlade je upotrebio termin iz seksolo{ke leksike, prim.aut). U isto vreme, Milan Mikovi}, predsednik poslani~kog kluba Srpskog po-kreta obnove tvrdi da nije ni{ta ~uo o rekonstrukciji Vlade i isti~e da nijesiguran ~ak ni da }e se u Skup{tini glasati o odlasku u Rambuje.

Deo haosa ~ine i pri~e, potekle iz Skup{tine Srbije, o tome kako radi-kali, navodno, sklawaju poverqiva dokumenta i podnose zahteve za ubrzan ot-kup stanova, {to je, tvrde ovi izvori, siguran znak da radikali napu{taju vla-du. U vrhu Srpske radikalne stranke demantuju ovakve pri~e, tvrdwom da ra-dikalski poslanici uop{te nemaju stanove za otkup.

Radikali ju~e nisu eleli niti da demantuju niti da potvrde glasine o wi-hovom, navodnom, izlasku iz Vlade, osim ukoliko kao informaciju ne shvati-mo kao {aqivi komentar jednog od ~elnika SRS, koji ka`e: “Nikada nismo nibili u vladi”.

“Ako [e{eq bude sledio um i politi~ki talenat, odvoji}e se od Milo-{evi}a, ako bude sledio svoj strah, [e{eq }e do daqeg ostati u Vladi i }uta-ti” - ka`e za Danas poznati beogradski politi~ki analiti~ar.

Rada Trajkovi}, biv{i ministar u Vladi Srbije i donedavni ~lan SRS prog-nozira da }e [e{eq “ispasti iz igre onda kada mu Milo{evi} poka`e crve-ni karton”.

“To mo`e biti ve} sutra, ako Milo{evi} proceni da je [e{eq odradiosvoje. SRS je ve} pocepana iznutra, [e{eq je prepoznat u svojoj ulozi sluge imeni je samo ao {to bar sve ovo vreme nisam bila ~lan JUL ili SPS i slu-`ila gospodaru, nego sam slu`ila slugi” - rekla je za Danas Rada Trajkovi}.

Milan Mikovi} tvrdi da u Srpskom pokretu obnove nije bilo re~i o to-me da }e wihova stranka eventualno zameniti radikale u Vladi.

“Ovog trenutka ne verujem da }e se to dogoditi, ali ne mogu ni{ta da pret-postavqam u ime radikala. Nisam siguran da }e se rekonstrukcija Vlade ikad184

Prema tom izvoru, ~lanovi [e{eqevog Kabineta bi}e ~lanovi Socija-listi~ke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice, alii nekoliko nestrana~kih li~nosti. “U Vladu Srbije oni }e u}i iskqu~ivo zbogsvoje visoke stru~nosti i nau~nog ugleda koji u`ivaju u zemqi i inostranstvu”,rekao je ovaj izvor i dodao da je [e{eq najavio “da }e ga prilikom popuwava-wa Kabineta voditi iskqu~ivo stru~nost i znawe i da u wegovoj Vladi ne}ebiti ministara - nesposobnih, ali i odanih i slepih partijskih poslu{nika”.

List “Danas” od 2. septembra 1999. godine objavio je tekst pod naslovom “Na-grada za potpis”. Izvrtawem ~iwenica i posebnim tuma~ewem ranije datih iz-java na uvredqiv na~in i sa prili~no klevete prikazuje se prof. dr Vojislav[e{eq. Razlog za to nalazi se u posledwoj re~enici teksta. Naime, ovom tek-stom se uredni{tvo lista “Danas” opredelilo da putem uvreda i kleveta naja-vi, naravno opet nezvani~nu vest, da bi prof. dr Vojislav [e{eq mogao bitiizabran za predsednika Vlade Republike Srbije. Dakle, la`na informacija iznavodno pouzdanih i nezvani~nih izvora, i izvora bliskih vlasti iskori{}e-na je kao povod za izno{ewe gomile uvreda i kleveta u tekstu koji glasi:

“Nevoqa godi{weg odmora je {to se na|e ne{to vi{e vremena od uobi-~ajenog da se malo pro~a~ka po najbli`oj pro{losti, prelistaju stare novi-ne i osve`i pam}ewe. Tako u avgustu ponovo ~itam egzalitarni izve{taj od 27.februara ove godine - mawe od mesec dana pre po~etka bombardovawa - sa pa-triotskog mitinga Srpske radikalne stranke u zemunskom Pinkiju. Za one ko-ji su stvar pomalo zaboravili, evo citata udarne misli velikog radikalskogvo|e [e{eqa:

“Nema te pretwe pred kojom }emo popustiti i nema te cene koju nismo sprem-ni da platimo da bismo sa~uvali Kosovo i Metohiju. Da vidimo koji je to Sr-bin spreman da potpi{e pristanak na dolazak stranih trupa na na{u terito-riju i odvajawe Kosova i Metohije od pravnog sistema Srbije... Ako do|e do bom-bardovawa, ili ako do|e do ameri~ke agresije, mi Srbi }emo stradati, ali Al-banaca na Kosovu ne}e biti.”...

Posle svega - bilans. Na{ao se, ipak, Srbin (dodu{e, poreklom iz CrneGore) koji }e potpisati pristanak. NATO je na Kosovu, a Kosovo ne samo vanpravnog ve} i izvan pravnog sistema Srbije i SRJ. U posetu mu ne mogu ~ak niwihovi {efovi dr`ava. A i {ta bi tamo radili? Koga da posete? Gotovo sveAlbance su od 24. marta proterali u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru, alisu se oni, kada su bombe stale i vojska i policija povukli, br`e-boqe vrati-li. I to u ve}em broju nego {to su oti{li. Srbi su ostali jo{ neko vreme, tr-peli bombe, nadali se povoqnom raspletu, pa su jo{ br`e pred osvetni~ki ras-polo`enim Albancima, a odmah iza svojih za{titnika koji su posle kumanov-skog potpisa prvi zbrisali. Sada ih prakti~no i nema ili ih ima toliko da ihmalo ko vi{e smatra glavnim obele jem srpskog Kosova.

U pone~emu [e{eq je u pravu. Zaista nema te cene koju ovda{wi narod ne-}e platiti: bombe, teror, proterivawe, izolacija, besposlica, nesta{ice, pre-te}a zima, inflacija, socijalna beda. Povrh toga i - nikad ja~i lider radika-la. Napravio je, dodu{e, na po~etku malu predstavu za narod nekakvim ostav-kama sa neodre|enim rokom trajawa, ali, u me|uvremenu, eto wegove strankei u Zemunu, i u srpskoj i u tzv. saveznoj vladi.

Ovo je vaqda prvi put u dvanaestogodi{woj vladavini da Milo{evi} ne{utne onoga ko ga mo`da i samo mrko pogleda. ak [e{eqa i unapredi doka-

187

wegovim prora~unima, da bi prelazna vlada bila izglasana u republi~kom par-lamentu, potrebna mu je podr{ka 66 poslanika vladaju}e koalicije. Dinki} jebaratao ovom cifrom, verovatno, ra~unaju}i da mu toliko nedostaje od potreb-ne nadpolovi~ne ve}ine od 126 poslanika. U me|uvremenu je podr{ka najve}eparlamentarne opozicione stranke, Srpskog pokreta obnove (45 poslanika)prelaznoj vladi, dovedena u pitawe. Zanimqivo je da u takvoj situaciji Din-ki} izjavquje da “najve}i kamen spoticawa za prelaznu vladu nisu poslanicivlasti ve} qudi iz opozicije”. Po wegovoj oceni, vladaju}a partija je pred ras-padom i Dinki} stalno uverava javnost da do 21. septembra mo`e da “izlobi-ra” 66 wihovih poslanika. Koordinator G17 odbija da precizira na~in ube|i-vawa socijalista i radikala, a Beogradom kru`e pri~e da }e biti primewensistem ameri~kog Kongresa odnosno da }e se predstavnicima naroda ponudi-ti odre|ena suma novca u zamenu za politi~ku podr{ku.

Iz vladaju}eg tabora nema nijednog ~vrstog dokaza o eventualnim previ-rawima u wihovim redovima, ali se povremeno pojavquju naga|awa u javnostio odlasku ovog ili onog visoko rangiranog funkcionera. Poku{aji novina-ra Danas-a da dobije bilo kakvo tuma~ewe na ovu temu od portparola SPS iJUL, Ivice Da~i}a i Ivana Markovi}a, nisu bili uspe{ni. Objavqeno je daAleksandar Vu~i}, ministar informisawa u ostavci, napu{ta Srpsku radi-kalnu stranku nezadovoqan politikom Vojislava [e{eqa. Zoran Lili}, do-skora{wi potpredsednik Savezne vlade, navodno je sklowen na mesto Milo-{evi}evog savetnika, jer je pripadnik liberalnijeg krila i prijateq genera-la Mom~ila Peri{i}a. Kako je Danas-u navodno potvr|eno, Lili} je bolestani le~i se na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, tako da se jo{ nije ogla-sio povodom novog radnog mesta. Pro{le nedeqe je {tampa objavila da se Bo-goqub Kari}, ministar bez portfeqa povukao iz vlade Mirka Marjanovi}a.Prema tim informacijama Kari}u su oduzete sve nadle`nosti u vladi u kojojse bavio pregovorima sa stranim kompanijama (na primer francuski La Fran )o wihovim eventualnim poslovima u Srbiji, tako da se verovatno ~ini jo{ jed-na {pekulacija - da je upravo on bio medijator razgovora sa Gelbardom.

Jedina potvr|ena kadrovska smena u vrhu SPS obavqena je na sednici Glav-nog odbora ove stranke pre desetak dana. Smewen je Vojislav @ivkovi}, {efkosovskog SPS-a i umesto wega je postavqen @ivorad Igi}, ~lan Glavnog od-bora. @ivkovi} nije ni pozvan na sednicu, a o smeni je saznao iz medija.

Svi pobrojani “otpadnici” nalaze se na listi qudi kojima je zabrawen ulazu zemqe Evropske unije. Na omiqeno novinarsko pitawe o raskolu SPS-a Ne-boj{a ovi}, predsednik Demokratske alternative i biv{i visoki funkci-oner SPS-a, odgovara da nezadovoqstvo postoji me|u vi{im i sredwim kadromsocijalista, ali da predsednik Slobodan Milo{evi} i daqe u rukama ~vrstodr`i sve poluge vlasti”.

U zavisnosti od situacije list “Danas” koristi razli~ite izvore za in-formacije koje objavquje. Tako 1. septembra 1999. godineeobjavquje tekst agen-cijske vesti “Srne” pod naslovom “[e{eq novi predsednik Vlade Srbije”. Osimtoga {to ova vest iz naslova nije ta~na, ona je dopuwena i nizom la`nih in-formacija kojima se navodno dokazuje osnovna la`na tvrdwa. Taj tekst glasi:

“Novi predsednik Vlade Srbije bi}e predsednik Srpske radikalne stran-ke Vojislav [e{eq, javqa SRNA pozivaju}i se na izvore bliske Vladi Srbije.186

Slovenci, Makedonci, Hrvati, Srbi su isterani iz Hrvatske i Bosne i sa Ko-sova”- izjavio je \or|e Jovi~i}, ~lan IO OO DS U`ica, dodaju}i da je takvamogu}nost “van pameti i da niko ko je iole pametan ne mo`e da podr`i da na~elo dr`ave koja je u rasulu do|e takav ~ovek”.

Aleksandar ]irovi}, predsednik IO SO U`ice, ina~e strana~ki neo-predeqen, smatra da bi imenovawe dr Vojislava [e{eqa za srpskog premije-ra bilo “objava gra|anskog rata” srpskom narodu, jer je o~igledno da se pripre-ma fa{isti~ki re`im. Na to ukazuju i izjave pojedinih generala, koji sebi do-zvoqavaju pravqewe odre|enih koalicija, a i u U`icu smo bili svedoci taj-nih sastanaka generala Pavkovi}a, Grujice Davidovi}a i predstavnika MUP.O~igledno je da Mira Markovi} i JUL dr`e taj glavni deo armijskog kadra podkontrolom.

ND: Umesto uskoka ~asnikKako }e predsednik Srbije, koji je na predsedni~kim izborima pobedio

sloganom “I Srbija i svet” mesto predsednika Vlade ponuditi osobi koja ni-ti je iz Srbije, niti je za svet, pita se u ju~era{wem saop{tewu Nova demokra-tija povodom {pekulacija da }e Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikal-ne stranke biti premijer u rekonstruisanoj Vladi Srbije. I kako }e, dodaje ND,[e{eq prihvatiti mandat od Milutinovi}a koga ne priznaje za legitimnogpredsednika”.

“Danas” od 4. oktobra 1999. godine objavio je tekst pod naslovom “Zadah min-henske pivnice” u kome iznosi gomilu te{kih optu`bi, kvalifikacija, uvre-da i kleveta na ra~un Srpske radikalne stranke. Povodom saop{tewa Srpskeradikalne stranke kojim se upozoravaju oni koji su podmetnuli po`ar u pro-storijama Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Zemunu, list “Da-nas” dobija povod da po ko zna koji put najgrubqe napadne Srpsku radikalnustranku i da je neumesnim pore|ewem svrsta na onu stranu gde se politi~ki ni-kada nije nalazila. Ovaj tekst gotovo da i nema osudu onoga ko je podmetnuo po-`ar, ali putem insinuacija i pretpostavki najgrubqe se vre|a dostojanstvo sva-kog ~lana Srpske radikalne stranke. Osim toga po uredni{tvu lista “Danas”podmetnuti po`ar je navodno podmetnut, a oni koji su izvr{ili ovaj napad susvakodnevne `rtve, te se i na taj na~in sugeri{e ~itaocima da imaju razume-vawe za napada~a. Za eventualne sukobe {irih razmera najavquje se krivicaSrpske radikalne stranke. Ta vrsta manipulacije sa pregr{t uvreda i kleve-ta oslikava ure|iva~ku politiku lista “Danas” koja je o~igledno uperena pro-tiv Srpske radikalne stranke. Taj tekst glasi:

“Ukoliko se jo{ jedanput, bilo gde u Srbiji, dogodi da teroristi takozva-nog Saveza za promene napadnu prostorije SRS, srpski radikali im ~vrsto obe-}avaju i garantuju da vi{e nigde, ni u jednom mestu u Srbiji, ne}e biti nika-kvih prostorija takozvanog SZP”, ka`e se u prekju~era{wem saop{tewu Srp-ske radikalne stranke povodom navodnog podmetawa po`ara u wene prostori-je u Zemunu. Ovoj najavi dr`avni i prore`imski mediji posvetili su impozant-nu minuta`u, iako je u woj sadr`ano vi{e te{kih krivi~nih dela na koja bimorao da reaguje javni tu`ilac. Re~ je o ozbiqnoj pretwi, nedokazanoj optu`bii etiketirawu kojim se vre|a jedna politi~ka organizacija i, prakti~no, otva-ra sezona lova na wene ~lanove. Na dr`avnoj televiziji emotivan je i snimakna osnovu kojeg se ne mo`e pouzdano zakqu~iti {ta se desilo u prostorijama

189

zuju}i tako da svaki brak, pa i ovaj socijalisti~ko-radikalski, ne mo`e bitidugove~niji ako u wemu ne bude i poneka sva|a. Makar i fingirana. Ali, kakoponekad sva|a mo`e prerasti u tu~u i rasturiti brak, Milo{evi} je dobro pro-cenio da mu je boqe da [e{equ pru`i jo{ izvesnu dozu zadovoqstva vladawanepostoje}om dr`avom nego da, radi sebe, opet juri za nepouzdanim Dra{ko-vi}em. Ili da mu vlast ode u bestragiju.

Poruka iz svega ovoga je prosta da prostija ne mo`e biti: nema, zapravo,te cene koju narod u Srbiji ne mo`e da plati zarad opstanka na vlasti qudi po-put Milo{evi}a i [e{eqa. Ko je jo{ video da u najdemokratskijoj zemqi nasvetu, kakva je Srbija, i nakon imperijalisti~kog razarawa, pogibije hiqadequdi, gubqewa dr`avne teritorije i nacionalnog dostojanstva, egzodusa jed-nog pa drugog naroda, ekonomskog, politi~kog i socijalnog kraha, izolacije bezpresedana, autori ovda{weg haosa porazmisle o tome kako da najbr`e {to mo-gu pobegnu u mi{iju rupu. Umesto {to slave pobedu i dele odlikovawa i meda-qe. Tra`iti tako ne{to od qudi koji su bavqewe politikom shvatili kao pri-vatni biznis, da ne ka`em kao najstariji zanat, ~isto je gubqewe vremena i i-vaca.

PS: Dok stavqam ta~ku na potowu re~enicu iz “krugova bliskih vlasti-ma” sti`e nezvani~na vest da }e Vojislav [e{eq uskoro biti unapre|en u pre-mijera srpske vlade. One, Marjanovi}eve”.

U istom broju lista “Danas”, od 2. septembra 1999. godine, objavqeni su itekstovi koji prenose svojevrsnu anketu povodom la`ne vesti. O~igledno je dapo~etna la`na vest predstavqa povod za jasnu manifestaciju uvreda i kleve-ta. Taj tekst pod naslovom “Reakcija lidera u`i~kih stranaka na nezvani~nu in-formaciju da }e dr Vojislav [e{eq biti novi premijer srpske Vlade” glasi:

“To je stra{no, to je ~ovek sa liste za Hag i to govori da je re`im u pot-punoj panici, da mu je ostao uski krug poslu{nika i najgorih saradnika koje sa-da poku{avaju da upotrebe. U tom smislu komentarisao bih i najavu da }e bu-du}i ministar za kulturu Srbije biti Zorica Brunclik. To je crno-humori-sti~ka varijanta, a ovo sa [e{eqem samo crna, ali mislim da bi to bilo pre-vi{e za ovu jadnu zemqu, izjavio je za Danas Miroslav Filipovi}, potpredsed-nik Gra|anskog saveza Srbije, na najave o mogu}nosti da dr Vojislav [e{eqzauzme premijersko mesto u Vladi Srbije.

Bogoqub Ze~evi}, predsednik u`i~kog Odbora DHSS smatra da je “sada-{wa vlast izolovana od sveta, da je izgubila veliku podr{ku gra|ana i da jevlast toga svesna”.

“Ne nudi kompromis ni svetu ni gra|anima, ide na tvrdu varijantu, na in-cidente sukobe, pa je logi~an sled bio i imenovawe Vojislava [e{eqa za pred-sednika Vlade”- izjavio Ze~evi} i dodao “sve {to je u normalnom svetu nemo-gu}e, u Srbiji je mogu}e”.

Petar Ristovi}, predsednik Okru`nog odbora SPO bio je ju~e zate~enovom informacijom i za wu ka`e da “zvu~i nestvarno”, i da “nema logike da dotoga do|e, jer poslani~ka grupa SRS ima mawe poslanika u odnosu na poslani~-ku grupu SPS - JUL u Republi~koj skup{tini. Po nekoj logici premijera tre-ba da da politi~ka grupa koja ima najvi{e poslanika.

“To je neozbiqno. On je samo naneo zlo ovom narodu. Od kada je u{ao u po-litiku gubili su i narod i dr`ava. Wegovim dolaskom dr`ave su napravili188

javqenih u listu “Danas”, dokazuje postojawe svesti o neistinitosti tvrdwii nameru da se povredi ~ast i ugled, slobode i prava li~nosti prof. dr Voji-slava [e{eqa.

“Danas” od 29. oktobra 1999. godine objavio je tekst pod naslovom “Ustanakprotiv medija” u kome se iznose uvrede i klevete na ra~un prof. dr Vojislava [e-{eqa i to zbog re{ewa kojim je taj list ka`wen zbog la`i koje je tendencioznoobjavqivao. Taj tekst prepun uvreda i kleveta, kao jo{ jedan u nizu, glasi:

“S iskrenim odu{evqewem i patriotskim zanosom primila sam vest daje Vojislav [e{eq lider radikala, potpredsednik republi~ke Vlade u ostav-ci, te ra`alovani ~etni~ki vojvoda, u~inio jo{ jedan velik i nadasve hrabarpodvig, i juna{tvo koje }e u mnogome doprineti br`em razvoju kako demokrat-skih procesa tako i o~uvawu na{e zemqe u celini. [e{eq je, naime, smelo ineustra{ivo izvukao svetlo oru je i zamahnuo nad glavom jednog u su{tini bes-prizornog dnevnog lista, ~ije paravojne novinarske formacije svojim mili-tantnim izve{tavawem i la`nim preno{ewem [e{eqevih setencija, ne sa-mo da su ugrozile ugled tog vrsnog viteza, nego prete da spornom re~enicom,zbog koje su tu`eni i optu`eni, ozbiqno ugroze same temeqe srpske dr`ave,izgube sve vekovne srpske zemqe, ugroze ivote i imovinu desetina hiqada iz-beglih qudi, izazovu hiperinflaciju, osude penzionere na do`ivotno prima-we bonova umesto penzija, i kona~no u~ine da Srbija bez Kosova i Metohijemirno prepusti svoje manastire i svetiwe na ~uvawe teroristima i ekstremi-stima svih fela.

Prozrev{i tu opasnost, koja se nad Srbijom nadnela ba{ od strane zlo-~ina~kog Danas-a, hrabri [e{eq, ba{ kao Hrabri Kroja~ koji je jednim udar-cem ubio ~ak pet muva i time zaslu`io pola kraqevstva, odlu~nim zamahomsvog osvetni~kog ma~a, uzeo je Danasu - toj bednoj novini koja jedva sastavqakraj s krajem, a sve u `eqi (krajwe nerazumnoj i poganoj) da svojim novinar-~i}ima i wihovim porodicama obezbedi kakvu takvu egzistenciju - celih 280hiqada dinara. Tim potezom [e{eq je ubio vi{e od pet muva. Tim potezomkojim je kona~no dosegnuo su{tinu pravoslavnog pra{tawa i svetosavske qu-bavi prema bli`wima, [e{eq je s pravom ubio i stotinak pari de~ijih ci-pela za zimu, ~ak stotinak toplih obroka ili u`ina u {kolama i obdani{ti-ma, mo`da i stotinak de~ijih zimovawa, dok o skupim igra~kama deca danaso-vaca ionako odavno samo sawaju. Tako im i treba, i neka budu sre}na {to je voj-voda dobar i {to ne mrzi decu onoliko koliko deca zaista zaslu`uju, ina~ebi se i gore provela!

Zbog svega toga, vest da je vo`d radikala udario topuzom po Danas-u, svomsilinom svog politi~kog polo`aja i zakonom koji mu tu silinu ne reguli{e,prijala mi je kao gorka pilula kad se lagano va}e. Vest kao blagovest. Dok jetakvih politi~ara me|u nama zna}e se bogme gde su granice Srbije. Ve} vidim[e{eqa oven~anog slavom kao budu}u inspiraciju slikara: [e{eq kao Sve-ti \or|e ubija dan - a`dahu (prizor koji bi s rado{}u blagoslovio ~ak i otacFilaret!). Ili, [e{eq kao Kara|or|e podi`e prvi srpski ustanak protivnere`imskih medija, i niz sli~nih bogougodnih prizora.

Srbija me|u {qivama, nakon ove najnovije sudske presude u [e{eqevu ko-rist, ima jo{ solidnije izglede da postane ona tarabi}evska Srbija za pod jed-nu {qivu. Ave [e{equ”.

191

radikala, a jo{ mawe ko je to po~inio. Radikalska pretwa dolazi u vreme sva-kodnevne policijske brutalnosti prema demonstrantima na beogradskim uli-cama, hap{ewa strana~kih aktivista i kampawe informativnih razgovora.

Ovom zloslutnom opomenom politi~kim neistomi{qenicima radikalipotvr|uju identitet svoje partije i u~vr{}uju weno mesto u srpskom politi~-kom miqeu. Iako o~ekivano, wihovo aktivirawe podsti~e bojazan da }e poli-ti~ka borba prerasti u vaskrsavawe “crnih trojki”, ve} vi|enih SAJ batina-{a iz gra|anskog protesta 1997. i {irokog arsenala represije koji koriste dik-tatorski re`imi u odlasku.

Srbija je iz dana u dan bli`a krvoproli}u. Vlast kao da tra`i povod zaobra~un ve}ih razmera koji bi zapla{io podanike, a opozicija ne odustaje odprete}ih poruka i nagove{tava nove konfrontacije. Prebrzo su i olako za-boravqawe prve rtve gra|anskog rata pod Milo{evi}em, sredwo{kolac Bra-nivoje Milinovi} i policajac Nedeqko Kosovi}, jezive scene obra~una po-licije i demonstranata pred Skup{tinom SRJ, na Brankovom mostu, kontra-mitingu.

Nagomilane tenzije prete da izmaknu kontroli i stvore haos za koji }e ivlast i opozicija snositi odgovornost. Ipak, nije kasno da se izbegne jo{ jed-na tragi~na postosmosedni~ka epizoda, epilog od kojeg se Srbija zasigurno nebi oporavila. Stoga najnoviju pretwu koja odi{e zadahom minhenske pivnicetreba najozbiqnije shvatiti”.

List “Danas” u broju od 19. oktobra 1999. godine objavio je tekst sa nadna-slovom “Uo~i dijaloga DPS sa socijalistima i radikalima” i naslovom kojiglasi “Da li je na pomolu otopqavawe odnosa”. U tom tekstu se iznose i tvrd-we “.. da apsurd bude ve}i, pre nekoliko dana taj isti [e{eq zaprijetio je da}e Crnogorci biti protjerani iz Srbije ili da }e im biti prika~ene ute zna~-ke ukoliko se Crna Gora osamostali”. Ovo su neistinite tvrdwe, jer to prof.dr Vojislav [e{eq nikada i nigde nije rekao, niti pomislio. Ovako neisti-nita tvrdwa ne sme da se iznese, niti da se objavi. Radi se o klasi~noj kleve-ti, odnosno unapred prisutnoj svesti protivtu`enog Grujice da navedena tvrd-wa nije istinita. Na odgovornost protivtu`enog Grujice nema nikakvog uti-caja od koga poti~e ta tvrdwa i kako je list “Danas” do{ao do te informaci-je. Pravila novinarske etike i profesionalnog poziva ne dozvoqavaju da ured-nik jednog lista objavi ovakav tekst, a pogotovo ako se pre objavqivawa nijeobratio drugoj strani, odnosno licu na koje se ta informacija odnosi.

Protivtu`eni Grujica nije novinar amater, ili novinar pripravnik, ve}novinar sa dugogodi{wim iskustvom, a na to se i u tu`bi poziva kao na svojuvrlinu, i dobro mu je poznato {ta ne sme da se objavi bez prethodne elemen-tarne provere istinitosti. Kako je prosto nemogu}e da protivtu`eni Gruji-ca toliko pogre{i odobravawem objavqivawa klevetni~kog teksta i da se oglu-{i o profesionalne standarde, sledi samo potvr|ivawe osnovnog zakqu~ka daje to uradio svesno, namerno, tendenciozno i o~igledno da bi postigao ciq dase dezavui{e i diskredituje najpodlijim klevetama prof. dr Vojislav [e{eq.Ovaj tekst je jo{ jedan u nizu tekstova kojima se seje mr`wa verovatno zato {toje na politi~koj sceni prof. dr Vojislav [e{eq nezaobilazan. Pristanak pro-tivtu`enog Grujice da stalno objavquje tako o~igledno klevetni~ke i uvredqi-ve tekstove, a u ovoj protivtu`bi se iznosi mali deo novinskih tekstova ob-190

ko jo{ mo`e da tvrdi da se naizgled bezazleni “ratni prizori” ne}e ponovi-ti u jo{ dramati~nijem obliku kada crnogorska vlada odlu~i da novi Zakon oimovini sprovede i preuzme vlasni{tvo nad aerodromima u Podgorici i Tiv-tu. Spor oko “helikopterskog hangara” mo`e za tren oka pretvoriti u kapisluza sukob ve}ih razmera, izazivawe unutra{wih konflikata, sve sa namerom dase crnogorska stvarnost zakomplikuje do nivoa kada }e te{ko mo}i da se kon-troli{e i zaustavi.

[e{eq ne krije da je kqu~ opstanka SRJ u rukama crnogorskog rukovod-stva. Ukoliko se odlu~i na secesiju, {anse da Srbija zadr`i suverenitet nadKosovom bi}e sasvim izgubqene. Uplitawe vojnog vrha u ovu fazu srpsko-cr-nogorskog razlaza, makar simboli~no, u vidu privremene “okupacije” aerodro-ma, moglo bi biti pouzdan signal da je Milo{evi}eva dilema da zadr`i ilipusti Crnu Goru negde pri kraju. [ta je ili {ta }e kona~no odlu~iti mo`da}e se uskoro znati bar po tome koje }e naredne poteze Beograd povla~iti....”.

List “Danas” od 10. januara 2000. godine u tekstu pod naslovom “Reagova-we intervjua” komentari{e i tuma~i jednu politi~ku izjavu prof. dr Vojisla-va [e{eqa i ide toliko daleko da izvla~i zakqu~ke i daje zna~aj i dejstvo iz-javama koje ni prof. dr Vojislav [e{eq, niti Slobodan Milo{evi} nisu niimali u vidu. Kada se izjava karikira i daje joj neki zna~aj koja ona i nema i pritom se koriste fikcije, pretpostavke, ili uvrede i klevete, onda se sugeri{e~itaocima da je prof. dr Vojislav [e{eq saop{tio ono {to nije ni pomenuo.Taj tekst glasi:

“Na posledwoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, wenlider Vojislav [e{eq dopustio je predsedniku SRJ, Slobodanu Milo{evi-}u, da ima svoje mi{qewe. Povod za ovakvo wegovo “velikodu{je” je deo iz no-vogodi{weg intervjua datog Politici, u kojem predsednik SRJ dopu{ta pakcrnogorskom narodu da ima svoje mi{qewe. Preciznije, na pitawe - da li bu-du}nost Crne Gore vidi u Jugoslaviji, Milo{evi} odgovara: “Za Crni Goru jenaboqe ono re{ewe koje odgovara crnogorskom narodu. Ako crnogorski narodsmatra da mu je u Jugoslaviji optimalan izbor, onda treba pri wemu i da osta-ne...”.

Nekoliko dana kasnije [e{eq, ina~e, potpredsednik u republi~koj Vla-di, prokomentarisao je ovu Milo{evi}evu izjavu (samo) kao wegovo mi{qe-we, a potom dodao ono {to povodom eventualnog izlaska Crne Gore iz SRJ, ve}mesecima lapidarno izjavquje, da Ustavom otcepqewe nije predvi|eno, te daje savezna dr`ava du`na da protiv wega interveni{e svim sredstvima. [e{e-qeve varijacije na ovu temu podrazumevaju jo{ i izjave - radikali }e se za tuintervenciju zalagati, radikali su za jo{ ~vr{}u federaciju, radikali su zapromenu ustava u tom pravcu, i tako daqe.

U veoma slo`enoj krizi savezne dr`ave, mnogi gra|ani ne naslu}uju raz-re{ewe, ali vide i te kako razloge za strah od novog rata. Shodno tome mno-gi gra|ani nalazili su u citiranom delu Milo{evi}evog intervjua Politi-ci, neku vrstu olak{awa, odnosno nadu da bi ~ak i u slu~aju da Milo \ukano-vi} raspi{e famozni referendum, pa ~ak i u slu~aju da pristalice samostal-ne Crne Gore prevagnu, sve moglo pro}i bez te{kih sukoba i rata. Ali, yabaintervju! Jer, [e{eq opet tuma~i ustav pa se konfuzija, kako to ~esto bivakod wegovih tuma~ewa, nastavqa i produbquje.

193

“Danas” je u broju za 11 i 12. decembar 1999. godine objavio tekst pod naslo-vom “Predstoje li Srbiji i Crnoj Gori neizvesni i dramati~ni (pret)prazni~-ni dani? Ko{mari za novi milenijum”. Doga|aj na podgori~kom aerodromu list“Danas” je iskoristio da iznese uvrede i klevete na ra~un prof. dr Vojislava[e{eqa. Naime, taj doga|aj su iskoristili i pripisali prof. dr Vojislavu[e{equ i to vezuju}i ga za op{te politi~ke stavove koje je prof. dr Vojislav[e{eq izneo u pogledu opstanka Savezne Republike Jugoslavije. To je pozna-ti stil rada, a kako izgleda kada je u pitawu navedeni doga|aj uredni{tvo li-sta “Danas” najboqe pokazuje u navedenom tekstu koji glasi:

“Opsada i zatvarawe podgori~kog aeorodroma od strane naoru`anih pri-padnika VJ i wihov “bliski suret” sa crnogorskom policijom, posle kratkogrelativnog primirja u odnosima Milo{evi}a i \ukanovi}a, osve`ili su ra-nije pretpostavke da se, ipak, u Beogradu ne}e mirno gledati na odlazak Cr-ne Gore.

Sude}i po svemu {to se protekle sedmice de{avalo na ovim prostori-ma, Srbija }e najverovatnije i u tre}i milenijum u}i sa novim ko{marimai stresnim i dramati~nim situacijama. To {to je generalni sekretar NA-TO Yory Robertson ozbiqno upozorio da Alijansa ne}e dozvoliti Slobo-danu Milo{evi}u da novi vek zapo~ne jo{ jednim balkanskim `ari{tem,kao da nema nekog naro~itog uticaja na pona{awe i poteze beogradske vla-sti. Ona ide daqe i, ~ini se, vrlo disciplinovano se pridr`ava svoje tra-dicije: nastoji da pretprazni~nu groznicu i ovde i van granica, kada je qu-dima stalo do svega drugog samo ne do politike, iskoristi za ostvarewe ne-kih svojih ciqeva.

Odgovor na dilemu {ta bi se moglo u Srbiji i Crnoj Gori do Nove godi-ne “iznenadno desiti”, ve} ovih dana dobija prepoznatqive konture. Sinhro-nizovanom akcijom vojske, policije i preostalog represivnog mehanizma (tu-`ila{tva, komunalne slu`be zvane sudije za prekr{aje, zaglu{uju}a “patri-otska” i “obnoviteqska” propaganda dr`avnih medija) krenula je opse`na re-`imska ofanziva na najmawe tri fronta: protiv crnogorskog dr`avnog vrha,nemirnog i preterano “radoznalog” Srpskog pokreta obnove i vode}ih medi-ja van partijske kontrole SPS, JUL i SRS.

Lav je ivIako je akcija tek zapo~ela i, kako se ~ini, ima zasad ograni~eni domet

da se protivnici ozbiqno “upozore” da je lav `iv, dodu{e, rawen, ali zato iopasniji, i da se, shodno tome, blagovremeno dozovu pameti, zabrinuti za sud-binu Srbije u svemu tome vide konkretan nagove{taj skora{weg, mo`da i ko-na~nog obra~una. Opsada i zatvarawe podgori~kog aerodroma od strane nao-ru`anih pripadnika VJ i wihov “bliski susret” sa crnogorskom policijom,posle kratkog relativnog primirja u odnosima Milo{evi}a i \ukanovi}a, osve-`ili su ranije pretpostavke da se, ipak, u Beogradu ne}e mirno gledati na od-lazak Crne Gore. Mo`da je nekima nedavna izjava Vojislava [e{eqa da bi ot-cepqewe “drugog oka” neminovno izazvalo gra|anski rat li~io samo na tak-ti~ku propagandisti~ku presiju.

Posle vojne akcije na aerodromu, me|utim, pretwe radikalskog lidera mo-rale bi biti shva}ene ozbiqno. “Incident” ili “nesporazum” je u me|uvreme-nu, kako je saop{teno, relativno brzo izgla|en, avioni su ponovo poleteli, ali192

nema odustajawa, da nam predstoji te{ka borba u koju se mora i}i do posledwegdaha. Ba{ kao u ~uvenom Belmondovom filmu istoimenog naslova”.

“Danas” od 31. januara 2000. godine objavquje tekst pod naslovom “Parale-la o politi~kim prilikama u Srbiji i Hrvatskoj u posledwoj deceniji - Bi}eskoro propast sveta”. U ovom tekstu se iznose uvrede i ~itav niz klevetni~kihizjava. Profesor dr Vojislav [e{eq se stavqa u negativan kontekst i to po-~ev od ideje da se pravi pore|ewe situacija u Srbiji i Hrvatskoj, do zavr{neporuke kojom se poistove}uje sa predstavnicima hrvatske vlasti koji su najo-mra`enije li~nosti u Srbiji i kod Srba. Po tom tekstu prof. dr Vojislav [e-{eq je kriv i snosi odgovornost kao politi~ar i dr`avnik za neke doga|aje ikada nije bio dr`avni funkcioner, ili da je imao uticaj na vojsku, a da se ne na-vodi po kom osnovu. On je odgovoran za doga|aje 1990. godine, a tada je bio pro-gawan i zatvaran u Srbiji. Re`im u Srbiji se predstavqa kao Milo{evi} – [e-{eq i upore|uje sa hrvatskim, bez navo|ewa imena sa te strane. U~e{}e Srbase predstavqa da je agresorsko i najavquje da promena re`ima u Srbiji ne}e bi-ti smak sveta, ve} smak srpskog naroda. Dakle, navodna paralela, odnosno upo-re|ivawe do poistove}ivawa je tendenciozno, bez bilo kakve pretenzije da bu-de ozbiqna kritika ili analiti~ki tekst, ve} tekst uvreda i kleveta.

List “Danas” gotovo da ne mo`e da objavi ozbiqan tekst, pa makar bio i kri-ti~ki. Na stranicama “Danasa” prof. dr Vojislav [e{eq je uvek prikazan u ne-gativnom kontekstu, kao uredni{tvu po`eqan predmet i sredstvo za najgrubqemanipulacije i napade na srpske nacionalne interese. Taj tekst glasi:

“U jednom delu na{e publicistike uo~ava se te`wa za parlamentarnim is-pitivawem prilika u Srbiji i Hrvatskoj od 1990. do danas, sa zakqu~kom kojije ponekad inplicitiran a ponekad i sasvim eksplicitan: radi se o dva iden-ti~na re`ima, dve istovetne nacionalne politike, dva vrlo bliska politi~-ka i ekonomska sistema, jednom re~ju, radi se o “bra}i po materi” ili o “pose-strimama”.

Bez obzira {to se ovaj paralelizam zasniva na nekim zavodqivim ~iwe-nicama (sistem li~ne vlasti Milo{evi}a i Tu|mana, netrpeqivost prema opo-ziciji, nepotizam i boga}ewe elite, fakti~ki ili dogovorena podela Bosne,itd.), ipak je zakqu~ak o istovetnosti dva re`ima prenapregnut i ne uzima uobzir neke bitne razlike.

Prva razlika sastoji se u odnosu izme|u dva nacionalizma i u karakterurata izme|u re`ima Milo{evi}-[e{eq i Hrvatske. Nesumwivo je da su na-cionalisti na prostoru biv{e SFRJ, a i {ire, gotovo identi~ni sa idejnogstanovi{ta. Osim opsesivne ideje o stvarawu vlastite nacionalne dr`ave, pomogu}stvu {to ve}e, ove ideologije ne nude ni{ta vi{e. Vo|eni principomda ciq opravdava sredstvo, za nacionaliste ni{ta nije sveto do wihovog stu-pidnog ciqa i ista logistika stoji iza razarawa Biblioteke u Sarajevu i uni-{tavawa Starog mosta u Mostaru. Me|utim, uspon nacionalizma u Hrvatskoju velikoj meri bio je uzrokovan zbivawima u Srbiji i unutra srpskog naroda.Srpski nacionalizam, koji je krenuo u ofanzivu krajem osamdesetih godina,podstaknut albanskim nacionalizmom na Kosovu, formulisao je svoju osnov-nu politi~ku poruku u Memorandumu SANU iz 1986. Nakon toga, prioritetsrpskih nacionalista bio je da kod {to ve}eg broja Srba stvori ose}awe ugro-`enosti od strane drugih naroda u biv{oj SFRJ, Muslimana, Hrvata i drugih,

195

Intervju najmo}nijeg ~oveka u dr`avi, i to onaj deo u kome je on otvorenza civilizovane mogu}nosti, progla{ava samo wegovim mi{qewem, pa zatimjo{ i saveznu dr`avu stavqa iznad mi{qewa osobe od ~ije je voqe zavisio imesec i dan i sat i minut kada }e prestati da padaju bombe po toj istoj saveznojdr`avi. Zabriwavaju}e. Ali mo`da i ne previ{e. Posledwi put, kada je vodioborbu mi{qewa sa predsednikom SRJ (povodom prihvatawa plana ernomir-din-Ahtisari i potpisivawu vojno-tehni~kog sporazuma) [e{eq je podneoostavku. Ako i sada, povodom Crne Gore, formira takav front, preostaje muista mogu}nost - ostavka, pa makar i takva da posle we ostane u Vladi, prihva-taju}i hijerarhiju wihovih me|usobnih koalicionih odnosa i wihov sistem vred-nosti - snagu ja~ega, voqu silnoga”.

List “Danas” je u broju od 25. januara 2000. godine objavio tekst pod naslo-vom “Dr Vojislav [e{eq: do posledweg daha”. Taj tekst bi trebalo da bude iz-ve{taj sa Otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke. Ali umesto izve-{taja ovaj tekst je prerastao u skup uvreda i kleveta, a kongres je iskori{}ensamo kao jo{ jedan povod i pokri}e da se iznose bquvotine uredni{tva lista“Danas”. Taj tekst glasi:

“Oko planova, ciqeva, ambicija, eqa i prioriteta budu}eg politi~kog de-lovawa Srpske radikalne stranke, nakon Petog otaybinskog kongresa nema vi-{e nikakve dileme, misterije ni magle. O svemu tome govorio je na kongresu ja-sno, i glasno i kad kada u jakom afektu lider srpskih radikala Vojislav [e{eq.Kao stari i novi predsednik SRS, dr [e{eq namerava da u budu}nosti odbra-ni Saveznu Republiku Jugoslaviju, Sanyak, to jest Ra{ku, i srpsku Vojvodinu, dau federaciji po svaku cenu, na ustavan na~in zadr`i Crnu Goru, da izvede eko-nomske i politi~ke reforme, da obnovi zemqu i privredu, da popravi socijal-ni polo`aj penzionera, prosvetnih radnika i dr. @eli zatim da povrati izgu-bqene teritorije Republiku Srpsku Krajinu i Kosovo i Metohiju, odakle name-rava da otera NATO, zatim da oslobodi Republiku Srpsku ameri~kog terora,da pobedi na slede}im izborima, i na lokalnim i na saveznim, da u|e u punoprav-no ~lanstvo Saveza Rusije i Belorusije, da pomogne makedonskom narodu kada tobude potrebno, da razvije dobre odnose sa zemqama najudaqenijim od Jugoslavi-je, da pro{iri svoj uticaj na sve kontinente sveta kako bi sve pravdoqubive ze-mqe pou~ene srpskim primerom pru ile otpor ameri~kom totalitarizmu i even-tualno oborile novi svetski poredak, jer on se “mora slomiti”.

[e{eq tako|e eli da obori vlasti u Beogradu i najzad da (mada to nijerekao na kongresu) postane profesor na Pravnom fakultetu, kako bi studen-tima predavao politi~ki sistem.

Da li je dr [e{eq preamibiciozan ~ovek? Ne. I ranije je imao velikeciqeve. Nije ih ostvarivao ali mu to nije ni smetalo, nastavio je da ih nago-milava i ostao im je veran - od kongresa do kongresa. Izgubqeni ratovi i neo-stvareni planovi na wegovu li~nost uticali su ponajvi{e u na~inu obla~e-wa - prestao je vremenom da nosi maskiranu uniformu i da obilazi rati{ta.Tako|e, umesto pobedi}emo i odbrani}emo po~eo je da govori oslobodi}emoi vrati}emo se.

Ali, tu je jo{ jedna velika promena - kongresni ritual preselio je u Sa-va Centar, u salu koju prijateqi filma zovu najve}i bioskop na Balkanu. Oda-tle je ispod velikog platna gromkim glasom poru~io da od pomenutih ciqeva194

okrenuta ka integraciji u EU i ispuwewu uslova za prijem, dok re`im u Sr-biji sprema nove sukobe.

Upravo odr`ani parlamentarni izbori u Hrvatskoj samo potvr|uju dubo-ke razlike izme|u dva dru{tva koje se ne mogu svesti samo na izbornu matema-tiku. Dok su u Hrvatskoj partije fa{isti~ke orijentacije (Paragina, \api-}eva, i dr.) marginalizovane i ne uspevaju da osvoje vi{e od 4-5 odsto glasova,wihov pandan u Srbiji predstavqa, pojedina~no uzev, vode}u politi~ku stran-ku. A na posledwim izborima za predsednika Republike [e{eq je fakti~kipobedio, iako je to posle modifikovano internim dogovorom u koaliciji.

S druge strane, Ra~anova SDP postala je vode}a politi~ka stranka u Hr-vatskoj, a partije socijaldemokratske orijentacije u Srbiji (Liga socijalde-mokrata, Socijaldemokratska unija, RDSV) ne uspevaju ni da u|u u parlament,a kada i u|u bivaju brutalno isterane. Uostalom, sama ~iwenica da je smena vla-daju}eg HDZ u Hrvatskoj protekla normalno, a da se u Srbiji eventualna sme-na re`ima Milo{evi}-[e{eq prikazuje kao smak sveta a ne samo srpskog na-roda, ukazuje na ogromne razlike izme|u dva sistema.

Na kraju, nakon izbora u Hrvatskoj ne samo da treba o~ekivati olak{anpovratak izbeglica u Hrvatsku, ve} }e se rezultat izbora u Hrvatskoj odrazi-ti i na politi~ku scenu u BiH, gde treba o~ekivati slabqewe HDZ, a time idrugih nacionalisti~kih opcija u toj dr`avi. Ali, izborne promene u Hrvat-skoj slabo }e se odraziti na politi~ku situaciju u Srbiji. Eliminacija posle-dice nikako ne mo`e dovesti do uklawawa uzroka, i bilo bi pogre{no proce-niti da }e srpski nacionalizam delimi~no izgubiti svoj rezon detr samo za-to {to je HDZ pretrpeo te`ak politi~ki poraz.

Drugim re~ima, za srpske nacionaliste svi su Hrvati uvek bili isti, bezobzira na ime i prezime”.

“Danas” od 18. februara 2000. godine je objavio otvoreno pismo nezavisnihmedija u Srbiji u tekstu pod naslovom “Zatvorena kutija olovnih slova”. Po-red uobi~ajenih kleveta protiv Srpske radikalne stranke i prof. dr Vojisla-va [e{eqa koje uvek pogodan prostor da se plasiraju nalaze u listu “Danas”u ovom tekstu se iznosi i prenosi ~itav repertoar uvredqivih izraza poput:“[e{eq i wegovi talibani”, “prevejani manipulator”, “tu`na ~iwenica sr-bijanske politi~ke scene”, “fa{isoidni pomaga~i” i sli~no. Taj klevetni~-ki i uvredqivi tekst glasi:

“Drage kolege, koliko god “dostojanstveno” izgledalo u prvom trenutku, od-luka o bojkotu i ignorisawu Srpske radikalne stranke u nezavisnim medijimaduboko je pogre{na iz tri razloga: takti~kog, profesionalnog i politi~kog.

1. Za{to objavqivati jednostrano primirje protivniku koji se nalazi ustrate{koj i takti~koj defanzivi? Dr [e{eq i wegovi talibani o~iglednosu u panici, ina~e nikada taj prevejani manipulator ne bi posegao za tako ap-surdnim optu`bama protiv nezavisnih medija. To {to mu terciraju JUL-skiklovnovi poput Mati}a i raznih Markovi}a samo pokazuje da su svi u istoj pa-nici. Za{to nije objavqeno jednostrano primirje i JUL i SPS? Da nisu te dvestranke mo`da boqe od SRS? Umesto da sada, kad je o~igledno da vlast u Sr-biji mora da odgovori na hajku svih pitawa - postoji li uop{te - navalimo dato pitawe postavqamo svim trima strankama, mi zabijamo glavu u pesak odlu-kom o “dostojanstvenom ignorisawu” Voje [e{eqa i wegove stranke. Zar to

197

kako bi se izazvala mr`wa prema drugim narodima i time pripremio teren zaplanirano etni~ko ~i{}ewe teritorija, tj. stvarawe nacionalne dr`ave. Utoj kampawi mo`emo se setiti: kwige koje su pravile apsurdne paralele kaonpr. “Od Kosova do Jadovna”, akcija prono{ewa mo{tiju Kneza Lazara po Sr-biji i naravno najve}eg mitinga u nacionalisti~koj ofanzivi - Vidovdanskogmitinga na Kosovu.

Istovremeno sa ovakvim akcijama na teritoriji Srbije, izvo|ene su sli~-ne u drugim republikama, a posebno u Hrvatskoj, u kojoj je 1989. organizovanaproslava Kosovskog boja na Kosovu poqu kod Knina kada su se privi put nakonvi{e decenija javno pojavili ~etnici. Godina 1990. po~ela je u znaku iskopa-vawa kostiju iz jama i besomu~nom kampawom da se radi o Srbima koji su ubi-jeni od strane usta{a, a koji, navodno, nikada nisu ka`weni jer su Hrvati. Ta-kvo poistove}ivawe jedne fa{isti~ke i zlo~ina~ke skupine sa ~itavim naro-dom trebalo je da potpiri nacionalizam i mr`wu kod Srba.

Posledi~no, u Hrvata navedene manifestacije nisu mogle da izazovu ni-{ta drugo nego strah. Hrvatski nacionalisti su znali da iskoriste navedenoose}awe i da se prika`u kao jedini za{titnici svoga naroda od istrebqewa.Pri tom opasnost od istrebqewa Hrvata trebalo je shvatiti veoma ozbiqnoiz najmawe dva razloga. Vojislav [e{eq je javno obznanio nameru srpskih na-cionalista da stvore etni~ki ~istu Veliku Srbiji i pri tom su ra~unali saresursima JNA. U trenutku izbijawa rata srpski nacionalisti kontrolisa-li su ve}i deo JNA, a wihovi protivnici imali su na raspolagawu slabo na-oru`ane i organizovane poluvojne formacije. Uz to, tokom prole}a 1990. kre-nula je i kampawa naoru`avawa srpskih nacionalista po tzv. RSK, u ~emu jeistaknutu ulogu imao likvidirani Arkan, dok prvi podaci o ilegalnom uvo-zu oru ja u Hrvatsku, po priznawu tada{weg vojnog vrha, poti~u iz oktobra 1990.

Rat, potom, nije vo|en na teritoriji Srbije ve} Hrvatske i sa me|unarod-no pravnog stanovi{ta moglo bi se ~ak tvrditi da je za Srbiju taj rat bio agre-sorski a za Hrvatsku odbrambeni. U tome le`e koreni traume u kojoj Srbija`ivi svih ovih godina. Jer, agresorski rat, jo{ kada se katastrofalno izgubi,predstavqa trajnu traumu koja se mo`e potisnuti samo novim, jo{ ja~im tra-umama (Bosna, Kosovo, itd.). Dakle, kolektivno-psiholo{ki do`ivqaj tog ra-ta je bitno razli~it: Srbija je iz wega iza{la kao trajno obolelo dru{tvo, dokje Hrvatska bila u stawu da to normalno podnese, i ako je i ona kasnije do`i-vela svoje traumatolo{ko iskustvo sa agresijom nad Muslimanima u Bosni.

Ova fundamentalna razlika najboqe se uo~ava upore|ivawem partijsko-politi~kog ivota u dvema sredinama. Spoqa posmatrano sve izgleda isto, alisu razlike su{tinskog karaktera, kao u slu~aju BiH. Tokom ~itavog rata u Bo-sni sve relevantne opozicione partije u Hrvatskoj kritikovale su zvani~nudr`avnu politiku u akciji komadawa BiH. Sukobi na Hrvatskoj politi~koj sce-ni oko BiH kulminirali su rascepom unutar HDZ kada su Mesi} i Manoli}javno istupili iz te partije zbog BiH, a isto se desilo i u HDZ BiH sa Stje-panom Kqui}em. S druge strane, re`im u Srbiji nije pretrpeo nikakve potre-se zbog agresije na BiH, a dobar deo desni~arskih opozicionih lidera, uz ~a-stan izuzetak Vuka Dra{kovi}a, utrkivao se u dogovarawu Karayi}u i wego-vim zlo~incima. Odnos prema Ha{kom tribunalu u me|unarodnoj zajednici jejo{ jedan primer gde postoji potpuno druga~iji odnos dve dr`ave. Hrvatska je196

kom”. Pa kad potpredsednik Vlade Srbije, dr prof. juris Vojislav [e{eq, zaatentate optu`i nezavisne medije, oni ga ne pitaju ~ija policija, ~ija Dr`av-na bezbednost i ~ija Uprava bezbednosti Vojske Jugoslavije nije do sada otkri-la ubice i teroriste, nego se uvre|eno povuku u “bojkot i ignorisawe”. Boquuslugu nismo mogli da im ponudimo...

Povucimo tu odluku, drage kolege, {to pre mo`emo. Dignimo glavu dok jeimamo”!

U listu “Danas” od 23. februara 2000. godine objavqen je tekst pod naslo-vom “Branislav Stjepanovi}, biv{i inspektor saveznog MUP, upu}uje apel biv-{im kolegama, danas policijskim generalima ostanite profesionalci – za-ustavite [e{eqa”. Tekst u kome se nastavqa sa izno{ewem i preno{ewem uvre-da i kleveta glasi:

“Nedavne izjave potpredsednika srpske vlade su krivi~na dela u sticajui protiv wega treba preduzeti odgovaraju}e zakonske mere.

Tra`im od mojih biv{ih kolega, posebno generala policije Obrada Ste-vanovi}a i generala Dragana Ili}a i ostalih koji me li~no poznaju, a za kojemislim da su jo{ uvek profesionalci, da povodom izjave Vojislava [e{eqa,koja je krivi~no delo u sticaju, preduzmu odgovaraju}e zakonite mere. [e{eqje velika nesre}a koja nas je zadesila posledwih deset godina, a ~iji su plodo-vi jedino grobovi, invalidi, majke u crnom, deca siro~ad i izbeglice. Zato svimoramo svojim slobodoumnijim i jasnim ispoqavawem reakcija da ustanemo pro-tiv takvih kao {to je on i wemu sli~ni - poru~uje biv{i inspektor SaveznogMUP Branislav Stjepanovi} (48), koji je pre dvanaest godina napustio poli-cijsku slu`bu.

Stjepanovi} je dao otkaz posle doga|aja iz 1988. godine u Crnoj Gori (slu-~aj “@uta greda”), revoltiran neprimernom upotrebom sile protiv naroda, po-sle sedamnaest godina policijske slu`be. Bio je pitomac prve klase Sredwe{kole unutra{wih poslova u Sremskoj Kamenici, zajedno sa pokojnim genera-lom policije Radovanom Stoji~i}em Bayom. [kolski drug mu je bio i Bo`aRadowi}, koji je 1988. ispred Skup{tine Crne Gore izgovorio onu “~uvenu” ko-mandu: “Postupi po nare|ewu!”. Posledwih desetak godina, kako ka`e, odbi-jaju se sve wegove molbe za zapo{qewe.

“Mogao sam danas da budem nekakav general~i} ali savest mi je bila pre~a.Moje kolege aktivni policajci, sa kojima sam radio, veoma su ogor~ene i razo-~arane ulogom koja je danas dodeqena policiji, ali jo{ uvek ~uvaju svoje egzisten-cije. U policiji je mnogo onih koji su se dugim noktima i {irokim laktovimaprobili do vrha, ali jedan od retkih za koga mislim da je jo{ uvek profesiona-lac jeste general Obrad Stevanovi}, aktuelni pomo}nik ministra unutra{wihposlova, na koga apelujem da ostane profesionalac kakvog ga ja pamtim”.

Stjepanovi} ka`e da ima planove da se ponovo anga`uje kada do|e do pro-mena u Srbiji. “Policija mora da postane profesionalna i da radi iskqu~i-vo svoj posao. Mnogi koji su posle mog odlaska do{li u policiju verovatno }emorati, ~ak i neki u zatvor, da odu. Tvrdim da bi jedna tre}ina od postoje}egbroja od 150 hiqada policajaca u Srbiji bila dovoqna da narod bude zadovo-qan i bezbedan”, tvrdi Stjepanovi} i nudi re{ewe za dve tre}ine policijskogvi{ka: “Koji su po{teno radili, ako su za penziju - u penziju, koji nemaju do-bre provere - napoqe, a koji su ~inili kriminal - u zatvor!”.

199

nismo ve} jednom u~inili, pre nekoliko godina? Koliko je onda taj neumesnibojkot trajao? Sad, kada se otkrio svojim slaboumnim optu`bama da nezavisnimediji ubijaju ministre: sad, kad nam svima preti da ga ne}emo nad`iveti - sadga ne treba pustiti sa udice! Umesto da svakoga dana svi nezavisni mediji pi-taju ovu vlast misli li i daqe mirno da gleda kako po dr`avi Srbiji pra{erevolveri i kala{wikovi, a ginu weni ministri i pukovnici, nezavisni me-diji biraju uvre|eno }utawe. Umesto da do kraja iskoriste prednost koju im jedr [e{eq dao, nezavisni mediji re{ili su da ga “ignori{u”. Naqutio se ~o-ban na selo, pa odsekao sebi onu stvar, drage kolege...

2. Takva je odluka novinarski neprofesionalna. Gadilo se to nama ili ne,Srpska radikalna stranka je - na`alost - tu`na ~iwenica srbijanske politi~-ke scene, ~lanica vladaju}e koalicije. Mo`emo li se mi baviti svojim poslom- istinitim, potpunim i blagovremenim izve{tavawem javnosti - a da ne po-miwemo tu stranku i wenog veselog lidera? Ne mo`emo. Zbog toga }e se ta ne-sre}na odluka o “bojkotu” i “ignorisawu” istopiti sama od sebe za koji dan, ami }emo ispasti neozbiqni. Povucimo tu odluku sami dok imamo vremena, dra-ge kolege.

3. Takva odluka politi~ki je pogre{na, jer je od po~etka jasno da je jedanod glavnih politi~kih ciqeva vladaju}e koalicije upravo gu{ewe slobode{tampe i re~i. Ovakvom odlukom je srbijanska javnost ostavqena na milost inemilost re`imskim medijima, pre svega RTS, koji su jedini izvor informi-sawa za 90 odsto stanovni{tva. Mislimo li zaista da smo svojom odlukom uklo-nili sa javne scene dr [e{eqa i wegove talibane? Nismo, samo smo za`mu-rili i na{a ga publika - mislimo mi naivno - vi{e ne vidi zato {to smo miza`murili. Neka nas, neka `murimo... Jo{ i kad za~epimo u{i, ne}emo ~utikako pra{te rafali... Sa{a Tijani} je lepo objasnio {ta nam vaqa ~initi; sa-slu{ajmo biv{eg ministra, sada je u pravu.

Nezavisni mediji nemaju ni revolvere, ni kala{wikove. Oni imaju samoonu krle`inu “kutiju olovnih slova, a to nije mnogo, ali je jedino {to je ~o-vek do danas izumio kao oru je u odbranu svog qudskog ponosa”. Progla{ava-ju}i sada, kada je troglava a`daja koja vlada Srbijom kona~no progovorila {tasmera i kome radi o glavi, jednostrano primirje i “ignorisawe” [e{eqa i we-govih pajta{a zna~i odricawe od tog jedinog, ~asnog i legitimnog oru ja zaodbranu qudskog dostojanstva.

Nama, drage kolege, ova bezobrazna, bezo~na i la`qiva ekipa radi o gla-vi, ako niste do sada primetili! Kad je ono be{e donet Zakon o informisawu?Ba{ smo na{li kada }emo da objavqujemo jednostrani prekid vatre, svaka ~ast!Zar nije jasno da iz godine u godinu nacionalisti~ki re`im, wegovi fa{isti~-ki pomaga~i i kamarila doma}ih izdajnika ide sve daqe, gazi demokratiju i slo-bodu i vodi Srbiju u propast? Dokle }e se Srbija praviti blesava? Od ~ega jeumro Slavko ]uruvija? Ko neka`weno ubija po Beogradu evo ve} devetu godi-nu? Ho}e li i nezavisni mediji prestati da dele sa ovom nesposobnom ili zlomvla{}u paralizu pred krvavim ubistvima, kao da su ta ubistva delo Bo je, ne-{to kao grom ili zemqotres? Zar nije jasno da ta vlast ni sebi ne vaqa, a ka-ko }e vaqati Srbiji? Ni sebe ne mogu da za{tite, a kako su Srbiju za{titi-li - to, hvala lepo, vidimo. Ta je vlast ili nesposobna do idiotizma, ili iz ne-kog razloga ne}e da rasvetli seriju atentata koju i sama naziva “teroristi~-198

“Danas” od 3. avgusta 2000. godine objavquje tekst pod naslovom “Milo u pro-cepu”. To je tekst kojim se prenosi navodno zanimqiva kafanska pri~a troji-ce penzionera. U ovom tekstu se tvrdi da je lud svaki Srbin koji glasa za [e-{eqa ili Vuka. To bi trebalo da zna~i da navodno neki penzioneri to tvrdei da verovatno oni smatraju da je lud svaki Srbin koji glasa za [e{eqa iliVuka. Wima je poznato da svaki gra|anin koji glasa za [e{eqa ili Vuka imauverewe da je li{en poslovne sposobnosti. Listu “Danas” bi moralo da budepoznato da sva lica li{ena poslovne sposobnosti ne mogu biti bira~i i daoni na izborima ne glasaju. O~igledno da je list “Danas” izmislio doga|aj, od-nosno da tri penzionera pri~aju i da je tu prisutan novinar “Danasa”. Na osno-vu izmi{qenog doga|aja ovim tekstom se sugeri{e bira~ima, a za to koristeuvrede i klevete na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a. Po-ruka je ako za wih glasa{ ludak si i samo ludaci glasaju za wih. Ovaj tekst nipo jednom profesionalnom kriterijumu ne mo`e da se opravda, ve} mora da sekonstatuje da pripada zabrawenim tekstovima, jer predstavqa o~iglednu zlo-upotrebu slobode {tampe. Taj tekst glasi:

“Zanimqivu pri~u su nam ispri~ala trojica penzionera poreklom iz Cr-ne Gore koji su `eleli da ostanu anonimni. “Izlazak na izbore je ma~ sa dveo{trice za crnogorsko rukovodstvo. Odlukom Skup{tine Crne Gore ne pri-znaje se Savezni ustav, pa time ni savezni izbori. Ako Milo odlu~i da iza|ena izbore prizna}e Milo{evi}evu hajdu~ku promenu Ustava, dok ga Amerikanagovara da, iza|e” – ka`e jedan od wih u hladovini hotela “Park”. Milo{e-vi}, smatraju oni, nema nikakve {anse u Crnoj Gori, ali misle da bi Ko{tu-nica dobro pro{ao jer je “pametan ~ovek, pravi patriota bez mrqe u karije-ri, kao i svaki intelektualac”. Misle da je “lud svaki Srbin koji glasa za [e-{eqa ili Vuka”, a da bi se dogodile promene u Srbiji pored vlasti mora da sepromeni i opozicija. Veruju da je pobeda opozicije neminovna “samo ako ne po-kradu izbore”.

List “Danas” je od 3. avgusta 2000. godine do oktobra 2000. godine u svakombroju objavqivao tekst obave{tewa ~itaocima pod naslovom “Stop nasiqu”koji glasi:

“Direktori i glavni urednici najve}ih privatnih i nezavisnih medija uSrbiji prihvatili su predlog Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije da do da-qeg ti mediji ne izve{tavaju sa konferencija za novinare Srpske radikalnestranke, ne prenose saop{tewa te stranke, kao ni izjave wihovih funkcione-ra. Ova odluka izraz je na{eg protesta zbog pretwi lidera Srpske radikalnestranke Vojislava [e{eqa hap{ewem i likvidacijom novinara. Zahtevamoda dr`ava, primewuju}i zakon, spre~i izazivawe nasiqa, {irewe mr`we i sva-ke vrste netrpeqivosti. Mediji, koji imaju zakonsku obavezu pra}ewa predsto-je}ih izbora, po{tova}e zakonski minimum. Pozivamo i druge medije da namse pridru`e”.

Tekst se nastavqa spiskom medija koji su prihvatili predlog Nezavisnogudru`ewa novinara Srbije i posebnim spiskom medija koji su se prikqu~iliprotestu. Ovaj tekst je naveden kao primer kako se pravda medijska sataniza-cija Srpske radikalne stranke i {ta se sve koristi kao izgovor za zloupotre-be i manipulaciju javnim mwewem.

201

Stjepanovi} podse}a da je policija biv{e Jugoslavije, u vreme kada je onradio, po rezultatima bila druga u svetu. “Pogledajte danas, na{a policija jena posledwoj lestvici na svetu, a zaostaje i za afri~kim kolegama. I to samozato {to ne radi svoj posao odgovorno i profesionalno kako bi trebalo”, za-kqu~uje on.

[e{eq nas vodi u istoriju Maja i Inka: “Budu}i da smo ja i [e{eq ze-mqaci, ja bih mog zemqaka zamolio da razmisli da li je srpski nacionalni in-teres onaj kakav on propagira ili je interes, ono {to ja mislim, da Srbin bu-de bogat. Bogat Srbin gde god da kupi zemqu bi}e srpska zemqa, za razliku odaveti Velike Srbije u kojoj }e da postoje samo grobovi i invalidi... Taj [e{eqi wegova politika vodi nas u istoriju Maja i Inka, a istorija tih naroda je po-znata svima. Svi se dive toj istoriji, ali Maje i Inke nemaju prilike da se ra-duju tom divqewu. Vodimo srpski narod u blagostawe, a ne u istoriju Maja i In-ka”, poru~uje Branislav Stjepanovi}”.

“Danas” od 19. aprila 2000. godine objavio je tekst pod naslovom “[e{eqi-zacija Tomi}a”. Ovaj tekst je komentar lista “Danas” povodom izjave predsedni-ka Narodne skup{tine Republike Srbije Dragana Tomi}a. Me|utim, pa`qivim~itawem mo`e da se zakqu~i da je izjava Dragana Tomi}a poslu`ila za izno{e-we uvreda protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Tabor crnog ~lana crveno – cr-ne koalicije i pogani jezik su uobi~ajene uvrede upu}ene prof. dr Vojislavu [e-{equ koje izviru gotovo iz svakog teksta lista “Danas”. Ovaj tekst glasi:

“Stvarno i verbalno nasiqe je ve} du`e vremena sasvim odoma}eno na po-liti~koj sceni Srbije. Ironi~no duhovita inverzija poznate Klauzeviceve mak-sime da je politika postala vo|ewe rata drugim sredstvima, ima punu upotre-bu u onome {to se izgovara na javnoj sceni u Srbiji.

Posebnu te`inu imaju programski istupi predstavnika vlasti na ra~unonih koji se drznu da izgovore kriti~ku re~ protiv re`ima. Poganim jezikomposledwih dana naro~ito se istakao predsednik srpske Narodne skup{tine Dra-gan Tomi}. Uz {efa dr`ave, ~elnik parlamenta bi trebalo da ima najintegra-tivniju ulogu u dru{tvu, da nastoji da pronalazi zajedni~ke ta~ke me|u razli-~itim politi~kim opcijama. Suprotno tome, prvi parlamentarac Srbije sa ve-likim `arom vitla svojom strana~ko-ideolo{kom sabqom nad glavama onihkoji misle druga~ije od wegove stranke. Prejaka re~ izgovorena od nekog pre-tendenta na vlast ne mo`e biti alibi da onaj ko ve} ima sve poluge vlati uz-vrati istom, to jest mnogostruko uve}anom merom, a g. Tomi} upravo to ~ini.

Uz epitet tipa “{qam” upu}en zbirno svim u~esnicima mitinga na TrguRepublike, predsednik Skup{tine u svom programskom zanosu upada u kaquguli~nih uvreda i denuncijacija koje sankcioni{u svi zakoni sveta, a koje svi ~a-sni qudi duboko preziru. Kopawe po porodi~noj biografiji politi~kog pro-tivnika ne bi li se “otkrila”, makar i uz pomo} falsifikata, kakva nacional-na mrqa, postupak je svojstven samo najmra~nijim ideologijama i re`imima.Otkri}e “Hrvatske deformacije” u porodici Zorana \in|i}a i dovo|ewe uvezu wegovog aktuelnog politi~kog anga`mana sa, navodno, od ujaka nasle|e-nim srbomrstvom je najni`i pad koji je mogla da do`ivi jedna stranka i wenistaknuti ~lan, koji se deklari{u kao levi~arski i internacionalni.

Ta~nije, to je potpuni prelazak u tabor nekada mla|eg, a sada, o~igledno,sve dominantnijeg crnog ~lana crveno-crne koalicije”.200

da formiraju vladu. Kako nezvani~no saznajemo, \in|i} je na sastanku sa Dra-{kovi}em, Ko{tunicom [e{eqem i Goricom Gajevi} pretio masovnim de-monstracijama, ukoliko vlada ne padne u najkra}em roku i ne raspi{u se van-redni izbori. Gajevi} je samo kratko prisustvovala ovom sastanku, a zatim gademonstrativno napustila”.

Ta \in|i}eva pretwa masovnim demonstracijama ostvarena je odmah, togistog dana, a u okviru navedenog teksta i na istoj strani, posebno je izdvojentekst sa podnaslovom “Gra|ani protiv radikala” koji glasi:

“Nekoliko stotina gra|ana sa~ekalo je ispred Skup{tine ve}u grupu po-slanika Srpske radikalne stranke i umalo nije do{lo do te`eg incidenta. u-li su se i pucwi koje je ispalilo obezbe|ewe predsednika Srpske radikalnestranke, a bilo je i tu~e. Jedan ~lan obezbe|ewa potegao je i hekler. Posle iz-vesnog vremena radikali su se povukli i u{li u automobile koji su ih sprem-ni ~ekali. Nezadovoqni gra|ani su jo{ oko pola sata vikali i pi{tali, a za-tim lepili nalepnice Otpora na zidove ispred Skup{tine”.

Ovo je tekst u kome se iznosi klasi~na kleveta, koja se sastoji u slede}em.^uo se samo jedan pucaw, a ne nekoliko kao {to bi moglo da se zakqu~i iz tek-sta. Jedan pucaw je ispalilo slu`beno lice obezbe|ewa potpredsednika Vla-de Republike Srbije, prof. dr Vojislava [e{eqa, koje je bilo u tom trenut-ku ovla{}eno da hicem u vazduh spre~i i odbije napad grupe huligana. Dakle,grupa gra|ana kako se u tekstu navodi su huligani dobro poznati organima re-da. To je poznato i listu “Danas”, obzirom da je veliki broj novinara ~ekao is-pred zgrade Narodne skup{tine sa zadatkom da snime i prenesu {ta }e da sedesi kada iza|u narodni poslanici. Grupa huligana je bila organizovana da iz-vr{i napad na narodne poslanike i to su svi novinari znali, te su se zato po-trudili da obezbede pozicije sa kojih bi mogli da prate razvoj doga|aja.

U mnogim detaqima ova informacija je tendenciozno upakovana da bi sekasnije na osnovu ove i sli~nih razradila pri~a zasnovana na zameni teze. Gru-pa gra|ana, a su{tinski huligani, pre}utno su na osnovu ove i sli~nih mani-pulacija izbegli bilo kakvu osudu javnosti i odgovornost pred nadle`nim dr-`avnim organima za o~igledno protivpravno pona{awe, a narodni poslani-ci koji su izlazili iz zgrade Narodne skup{tine postali su izaziva~i suko-ba. Slu`beno lice slu`benog obezbe|ewa potpredsednika Vlade RepublikeSrbije, prof. dr Vojislava [e{eqa zato {to je spre~ilo i odbilo protivprav-ni napad, pod uticajem ovakvih klevetni~kih tekstova, pozvano je na krivi~-nu odgovornost. Navedenim tekstom i iznetim neistinitim tvrdwama izvr-{ena je povreda ~asti, ugleda i prava li~nosti prof. dr Vojislava [e{eqa.

“Danas” za 10 i 11. mart 2001. godine objavio je tekst pod naslovom “Gresii zasluge mile{evskog vladike”, sa nadnaslovom “Od Svetog arhijerejskog sa-bora Srpske pravoslavne crkve vernici tra`e smenu episkopa Filareta” i pod-naslovom “I pre no {to je ustoli~en otac Filaret je privla~io pa`wu medi-ja. Za sobom vu~e epitet crvenog i radikalskog vladike, a danas ga optu`uju daiz episkopske yakuzi-kade vitla krstom i deli ionako podeqene vernike”. Ovinaslovi mame pa`wu i pozivaju ~itaoce da obavezno pro~itaju tekst. Sve {tose u tekstu navodi neminovno mora da se ve`e za najavu iz naslova da je u pita-wu “crveni i radikalski vladika”. Ova konstatacija je o~igledno neistinitai predstavqa “klasi~nu klevetu”, jer tako se ne deli i ne pravi razlika izme-

203

Na osnovu izmi{qene pri~e da prof. dr Vojislav [e{eq preti da }e dahapsi i likvidira novinare, udru`ewe jedne grupe novinara u znak protestabojkotuje Srpsku radikalnu stranku. Tako se izmi{qenom pretwom navodnopronalazi razlog zbog ~ega ti mediji vi{e ne}e da izve{tavaju o aktivnosti-ma Srpske radikalne stranke. Procenili su da ukoliko jednostrano sprovedublokadu Srpske radikalne stranke to ne}e biti dovoqno uverqivo, ve} da jeza to potreban neki razlog, pa makar on bio i u zoni o~igledne neistine.

To {to neki medij ne eli da izve{tava o aktivnosti odre|ene politi~-ke stranke, ili ne eli da prati jednog politi~ara kao javnu li~nost je stvarure|iva~ke politike tog medija. Na to ne mo`e (niti ima potrebe) naro~itoda se prigovara. To je stav, jednostrana voqa i u krajwem pravo medija. Medi-ji sami procewuju da li im se to isplati ili ne. Uostalom, oni i snose rizikda li }e od toga imati ve}i tira i gledanost, ili }e da pretrpe materijalnu{tetu, pa i da izazovu, ili potvrde sumwu u pogledu objektivnosti i drugih pro-fesionalnih karakteristika kojima mora da se odlikuje neki medij. Taj stavi odluku medija u krajwem treba i po{tovati, ali ako je taj stav i blokada pre-ma Srpskoj radikalnoj stranci rezultat neistinitih tvrdwi na koje se medijpozvao, kao da su mu izgovor za blokadu, onda je prof. dr Vojislav [e{eq du-`an da saop{ti da je navedeni razlog obi~an i ni na ~emu utemeqen izgovor.

Posebnu pa`wu zaslu`uje deo citiranog obave{tewa u kome oni koji spro-vode ovaj protest zahtevaju od dr`ave da primeni zakone da bi spre~ila iza-zivawe nasiqa, {irewa mr`we i svake vrste netrpeqivosti. List “Danas” sepoziva na zakone, a u svakom broju lista i gotovo svakom tekstu, osim mo`da vre-menske prognoze, namerno kr{i zakone, izaziva mr`wu i demonstrira netr-peqivost. Verovatno da oni koji po{tuju zakone, ne izazivaju mr`wu i ne po-kazuju netrpeqivost imaju pravo da prozivaju, kritikuju i tra`e odgovaraju-}e pona{awe. List “Danas”, kao {to mo`e da se zakqu~i na osnovu tekstova ko-ji su ovde preneti ima najmawe prava da se poziva i da od drugih tra`i da po-{tuju neke dru{tvene vrednosti.

List u kome iz svakog objavqenog teksta izbija mr`wa prema prof. dr Vo-jislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci, i zbog te mr`we koristi naj-uvredqivije kvalifikacije i iznosi neistinite tvrdwe, pozivom da se ne do-zvoli nasiqe, {irewe mr`we i netrpeqivost, dokazuje da zloupotrebqava me-dij. S kojim pravom urednici lista “Danas” zahtevaju od drugih ono {to ne po-seduju wihov list. Koliko se u ure|iva~koj politici lista “Danas” po{tuju za-koni i dru{tvene vrednosti najboqe svedo~e novinski tekstovi iz kojih iz-vire mr`wa i prezir prema svemu {to je srpsko, te onda ne ~udi trajna ure|i-va~aka orijentacija da se prof. dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stran-ka, ama ba{ uvek predstavqaju samo u negativnom kontekstu.

“Danas” od 10. oktobra 2000. godine objavio je tekst pod naslovom “Izbo-ri u decembru danas nova vlada”. Nadnaslov iznad teksta glasi “Ju~e postig-nut dogovor izme|u predstavnika vlasti i opozicije u Srbiji”. Za ovaj podne-sak je va`an deo teksta koji glasi:

“U zgradi Skup{tine bili su novoizabrani predsednik Savezne Republi-ke Jugoslavije Vojislav Ko{tunica i predsednici Demokratske stranke i Srp-skog pokreta obnove Zoran \in|i} i Vuk Dra{kovi}. O ishodu se naga|alo,tako je oko 11, 30 cirkulisala verzija da bi socijalisti, SPO i DOS_ovci uparlamentu (poslanici Koalicije Vojvodina i Vojvo|anskim Ma|ara) mogli202

“Kao i 1990. godine V.[. se prvi uredno prijavio na izbore za predsedni-ka Srbije. Najdra`i opozicionar veruje u pobedu ako ga podr`i do`ivotni da-lekovidi. Od va`e}ih dokumenata najdra`i (Vojislav [e{eq) kr{tenicomkoju je overio vladika Atanasije Jefti} pokazuje da je Srbin. Va`e}i dokumentza kandidaturu je i potvrda o rekviriranom blindiranom yipu, krivi~na pri-java iz Zemuna zbog sticawa imovine na ra~un op{tine, optu`nica zbog petkleveta qudi iz MUP Srbije i ig istrage Ha{kog tribunala jer je sa onimkoji bi trebalo da ga podr`i iz zatrke u~estvovao u “zajedni~kom zlo~ina~-kom poduhvatu””.

U ovom tekstu su neistinito navedeni podaci {ta je potrebno za kandi-daturu za predsednika Srbije i neistinito je navedeno {ta je prof. dr Voji-slav [e{eq podneo Republi~koj izbornoj komisiji.

“Danas” je u broju od 4. novembra 2002. godine objavio tekst pod naslovom“Suboti} ne poznaje Maksimovi}a”. Radi se o izjavi punomo}nika Stanka Su-boti}a Caneta - @abca. U tekstu se iznose i prenose neistinite ~iweni~netvrdwe da prof. dr Vojislav [e{eq izbegava da se pojavi na sudu i da je to je-dan od razloga {to ni jedan postupak koji je pokrenut nije okon~an. Kada je upitawu list “Danas” i tendenciozno pisawe protiv prof. dr Vojislava [e{e-qa pra}eno velikom koli~inom uvreda i kleveta, uop{te se ne postavqa di-lema da li je u pitawu autenti~no preno{ewe izjave advokata, izno{ewe ilipreno{ewe kleveta. U pitawu je klasi~an primer zloupotrebe novinarske pro-fesije, jer je list “Danas” uredno izve{tavao o svim postupcima koje je pokre-nuo Stanko Suboti} Cane - @abac i prenosio da je prof. dr Vojislav [e{eqposle svakog ro~i{ta davao izjave medijima, te ima saznawe da on ne izbegavada se pojavi na sudu. Svi mediji su vi{e puta objavili da se Stanko Suboti} Ca-ne - @abac ne odaziva na pozive suda, te ukoliko je advokat izneo o~iglednu la ,onda je list “Danas” morao da pita i drugu stranu, ili da putem novinarskog ko-mentara stavi do znawa {ta mu je poznato, a sve zbog istinitog, objektivnog ikvalitetnog informisawa javnosti.

Istovremeno se u objavqenom tekstu navodi da postoji saradwa izme|uprof. dr Vojislava [e{eqa i Iva Pukani}a. U pitawu je neistinita tvrd-wa koja po zna~aju prevazilazi i domete kombinacija iz nau~no-fantasti~nihromana.

Dakle, bez obzira {to klevetni~ka izjava poti~e od advokata, list “Da-nas” je ovim tekstom preneo klasi~nu klevetu. Protivtu`eni Grujica i na osno-vu li~nog iskustva dobro zna da prof. dr Vojislav [e{eq nikada nije izbe-gavao da se pojavi pred bilo kojim dr`avnim organom. Da je to tako poznato jei etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pred kojim se vode razni postupci pro-tiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, zbog mr`we i da bi se pri~inila blokakva {teta prof. dr Vojislavu [e{equ, protivtu`eni Grujica pristaje daobjavi svaki tekst u kome se iznose o~igledne klevete. Ako ih ne saop{tava ne-ko drugi, onda je protivtu`eni Grujica spreman da i li~no preko stranica li-sta “Danas” izmisli neku vest, ili je oboji negativnim kontekstom, do uvredai o~iglednih kleveta. Taj tekst glasi:

“Stanko Suboti} Cane ne samo da ne krije @eqka Maksimovi}a Maku, osum-wi~enog za ubistvo Bo{ka Buhe, ve} doti~nog gospodina niti poznaje niti jeza wega ikada ~uo, tvrdi Radoslav V. Tadi}, opunomo}eni advokat Suboti}a. Tvrd-

205

|u vladika, a to je op{tepoznato toliko da gre{ku ne mogu da naprave ni decaniti ateisti. Novina koja pretenduje da bude ozbiqno glasilo tako ne{to nebi mogla, niti smela da dopusti. Dakle, svest o neistinitosti tvrdwi je pri-sutna kod uredni{tva lista “Danas”, jer ni~im ne bi mogli da doka`u da su bi-li u zabludi ili nekoj drugoj vrsti neznawa. To dokazuju i drugi tekstovi li-sta “Danas” u kojima se pisalo o crkvi ili sve{tenim licima.

Najava neistinitih tvrdwi, kleveta i uvreda iz naslova dodatno je obra-zlo`ena u samom tekstu. Srpska radikalna stranka i prof. dr Vojislav [e{equ tom tekstu se predstavqaju u negativnom kontekstu zajedno sa vladikom Fi-laretom, a taj deo teksta glasi:

“Prilikom posete Vojislava [e{eqa, Filaret je od sve{tenika tra`io daprirede do~ek i nalo`io da se oglase manastirska zvona, iako se zna da ona zvo-ne kada dolazi vladika ili, nekada, kraq. O manastirskom tro{ku vladika je ugo-stio radikalskog lidera luksuznom trpezom i naredio da se slu`i jagwe}e pe~e-we, {to tako|e predstavqa kr{ewe crkvenih pravila, dodaje Kola{inac”.

List “Danas” od 14. avgusta 2001. godine objavio je tekst pod naslovom “Za-tra`ena revizija spiskova prekobrojnih radnika” u kome se opisuje agonija rad-nika “Zastave” iz Kragujevca koji ostaju bez posla. Tu agoniju list “Danas” pot-krepquje o~igledno neistinitim navodima, za koje ne nudi ni jedan dokaz, i topotencira u posebno uokvirenom delu teksta pod naslovom “Ostali julovci,socijalisti i radikali?” koji glasi:

“Nekolicina radnika Fabrike automobila i “Zastave Transport” uvera-vala je izve{ta~a Danasa sa ju~era{weg skupa radnika da su u tim preduze}i-ma ostali da rade “samo julovci, socijalisti i radikali”.

“Danas” od 22. oktobra 2001. godine objavio je tekst pod naslovom “[e{eqnije ni za Hag”. Iz samog naslova teksta sledi uvredqiv odnos lista prema prof.dr Vojislavu [e{equ, a taj utisak ne mo`e da se popravi samim tekstom u ko-me se prenosi saop{tewe Srpske radikalne stranke. Taj tekst:

“Holandska ambasada odbila je da izda vizu predsedniku Srpske radikal-ne stranke Vojislavu [e{equ, saop{tila je ju~e ta stranka. U saop{tewu senavodi da je [e{eq u petak, 19. oktobra, pismom obave{ten da je wegov zahtevza vizu odbijen jer “predstavqa opasnost po nacionalnu bezbednost Kraqevi-ne Holandije””.

“Danas” od 15. decembra 2001. godine tendenciozno i bezobrazno izvla~ire~i iz teksta koji je objavqen u “Glasu javnosti” od 7. decembra 2001. godinei u posebnoj rubrici objavquje jednu re~enicu koja glasi:

“Nagovorila je [e{eqa da peva, iako on ni to ne ume”.Ovo je tipi~an primer uvrede kojom list “Danas” u kontekstu stalnog ob-

javqivawa klevetni~kih i uvredqivih tekstova na ra~un prof. dr Vojislava[e{eqa, i obi~nom re~enicom u koju ume}e re~ “ni” ponovo poku{ava da gaomalova`i. List “Danas” na ovaj na~in potvr|uje svoje opredeqewe da uvek ipovodom svake, pa ~ak i najbezazlenije vesti, napadne i omalova`i prof. dr Vo-jislava [e{eqa.

U listu “Danas” za 10 i 11. avgust 2002. godine u okviru nadnaslova “Ispod(s)vesti” objavqen je tekst pod nazivom “Imunitet predsedni~kog kandidata”u kome se pored uobi~ajenog prikazivawa prof. dr Vojislava [e{eqa u nega-tivnom kontekstu iznose i neistinite tvrdwe i to:204

ja ~itaocu u slede}em pasosu gde se za prof. dr Vojislav [e{eq, prenosno kaonavija~a bawalu~kog “Borca” i jednog od kandidata za predsednika RepublikeSrbije na izborima tvrdi da je mogao da se potpi{e ispod onakvog transparen-ta (potpis kao da je autor parole “No , ica, Srebrenica”) zato {to je po de-finiciji ratni zlo~inac.

Da li je mogu}a ve}a i te`a kleveta od tvrdwe da je neko ratni zlo~inacpo definiciji. Protivtu`eni Grujica, koji izme|u lista “Danas” i sebe kaoglavnog i odgovornog urednika stavqa znak jednakosti, morao bi da odgovaraza {tetu koju je pri~inio izno{ewem neistinitih tvrdwi i uvreda kojima jepovredio ugled, ~ast, slobode i prava prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovo naro-~ito dolazi do izra`aja zato {to ovaj i sli~ni, a svi su uvredqive sadr`ine,ili klevetni~ki, protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, predstavqaju matricui osnovu za nove uvrede i klevete. Jednom objavqena uvreda, izneta, ili pre-neta klevetni~ka izjava u listu “Danas” nije presedan, ve} postaje pravilo ure-|iva~ke politike tog lista. Nakon vi{ednevne medijske eksploatacije list“Danas” prelazi na novu, a ~esto koristi i priliku da ih i sve zbirno ponavqau tekstovima koji slede.

U listu “Danas” od 30. novembar i 1. decembar 2002. godine objavqen je tekstpod naslovom “Lako je Petru Lukovi}u” u okviru rubrike Dnevnik danas. U tomtekstu ispod podnaslova “Utorak 26. novembar” objavqeno je:

“Ina~e mislim da sam realisti~ne predstave o slobodnom i nezavisnomnovinarstvu stekla jo{ pre par godina. Prvi put sam jedan privatni medij jed-nu TV ku}u, posetila kada sam bila gasterbajterka, u vreme Slobinog blago-stawa. Sticajem okolnosti, tog trenutka kada sam bila u toj TV stanici na sto-lu je stajala Rojtersova informacija o samoubistvu Nikole Koqevi}a. Moj po-znanik novinar ove ku}e, rekao je: {teta bio je sjajan ~ovek, za razliku od Mla-di}a i Karayi}a koji su zlo~inci. Pitala sam ga da li je to saop{tio svojimgledaocima onda kada je radio intervju sa ovim qudima. Rekao mi je da sam na-ivna, jer slobodnog novinarstva nema. Pitala sam ga za{to wegova privatnaTV tek posle dva meseca izve{tava o {etwama i demonstracijama 96. godineu Beogradu. Rekao mi je da postoje institucije koje vode o tome ra~una {ta jedatog trenutka od nacionalnog i dr`avnog interesa. Da li i kod nas neko o to-me vodi ra~una, {ta li je tek na{ nacionalni i dr`avni interes ovog trenut-ka , da li to neko zna?

Prelistavam {tampu, i za oko mi pada sjajan tekst Petra Lukovi}a, podnaslovom “No , ica, Srebrenica”, a posebno onaj deo gde se vajka za koga }eovo bira~ko telo mo}i da glasa: “Ko{tunica {to li~no {titi srebreni~kogkoqa~a Ratka Mladi}a, [e{eq zato {to je po definiciji ratni zlo~inac, ba{kao Arkanov kum Pelevi} koji rado pri~a o ratnim pohodima ...”. Lako je Lu-kovi}u, on ne ivi u gradu u kojem su se pro{le godine trpali u tesnoj sali da~uju i vide [qivan~anina”.

Dakle, u ovom tekstu se iznosi i prenosi da je prof. dr Vojislav [e{eqpo definiciji ratni zlo~inac. Da li je mogu}a ve}a uvreda i istovremenokleveta od iznete. Ovaj novinski tekst je ujedno dokaz da je kleveta iznetau prethodnom tekstu Petra Lukovi}a pri~inila te{ku posledicu, jer se ja-vio i drugi novinar koji potvr|uje prethodno iznetu klevetu. Dakle, klasi~-na kleveta je proizvela te{ke posledice, te ova nova, odnosno ponovqena

207

wu o vezi Suboti}a i Maksimovi}a, koju je Danas preneo, a koju je izrekao Vo-jislav [e{eq, Tadi} karakteri{e kao “bezo~nu la`”.

U demantiju se napomiwe da je zbog sli~nih kleveta Suboti} protiv [e-{eqa ve} pokrenuo vi{e od deset krivi~nih tu`bi, od kojih zbog nea`urno-sti srpskog pravosu|a i [e{eqevog izbegavawa da se pojavi na sudu, niti jed-na nije okon~ana. Suboti} je uveren da }e se otkrivawem stvarnih izvr{ila-ca ovog nedela sprati qaga sa wegovog imena koju mu u posledwih godinu i podana nanosi Vojislav [e{eq u saradwi sa Ivom Pukani}em iz Zagreba, i da}e ovaj zbog toga sigurno odgovarati pred sudom”.

“Danas” u broju od 26. novembra 2002. godine objavio je tekst pod naslovom“No , ica, Srebrenica”. U ovom tekstu pored uobi~ajenih uvreda iznete sui neistinite tvrdwe o prof. dr Vojislavu [e{equ. Taj deo teksta glasi:

“Ne{to jo{ gore {to direktne veze ima sa pri~om o |eneralu Dra`i: zasve vreme utakmice sa sarajevskim “@elezni~arom”, na bawalu~kim tribina-ma je stajao transparent: “No , ica, Srebrenica”. Policija nije reagovala(tobo`e, pla{ila se ve}ih incidenata), delegat je }utao, gosti su protestvo-vali, publika se pravila luda... i tekma je nekako odr`ana pod klasi~nim uslo-vima genocida. Kad zanemarimo pitawe koji je to um mogao da smisli ovakavhaiku-stih jer ve} znamo odgovor: onaj isti srpskoidni um koji je no`em i i-com poklao onolike Bo{wake u Srebrenici, ostaje samo naznaka starinskogfilinga s ove i one strane Drine: da se ve}ina ne~eg {to se eufemisti~ki zo-ve “srpsko nacionalno pitawe” jo{ uvek ponosi zlo~inima, jer u toj uskoj sve-sti nema mesta za kajawe ili saose}awe, ve} samo prostora za fa{isti~ku ide-ju krvi i tla.

[ta vrede {upqe pri~e o pomirewu kad Srbija, recimo, na predstoje}impredsedni~kim izborima mo`e da glasa za jednog od trojice navija~a bawalu~-kog “Borca”? Svaki od kandidata - Vojislav Ko{tunica, Vojislav [e{eq iBorislav Pelevi} - mogao je da se potpi{e ispod onakvog transparenta: Ko-{tunica zato {to li~no {titi srebreni~kog koqa~a Ratka Mladi}a; [e{eqzato {to je po definiciji ratni zlo~inac, ba{ kao Arkanov kum Pelevi} ko-ji rado pri~a o svojim ratnim pohodima na Bosnu i Hrvatsku.

Glasati na ovakvim izborima isto je kao da imate izbor: Himler ili Haj-drih ili Gebels, naprosto, pomisao da se tzv. Nova Srbija svela na ovu postrav-nogorsku trojku u totalnom je raskoraku sa imiyom te iste Srbije koju neide-olo{ki nudi pragmati~na Vlada Srbije, svesna da su ovakvi kandidati kamenoko svakog vrata. Mo`da je zato potreba bojkota jedino re{ewe za ovaj Bawa-lu~ki vor: boqe bez ikakvog predsednika nego s ovakvim kandidatima za pred-sednika”!

U ovom tekstu prof. dr Vojislav [e{eq se predstavqa da je navija~ ba-walu~kog “Borca”. Ova neistinita tvrdwa ne bi bila klevetni~ka izjava da uistom tekstu navija~i bawalu~kog “Borca” nisu opisani samo po jednom tran-sparentu koji je bio na utakmici, a koji glasi “No , ica, Srebrenica”. U tek-stu je taj transparent prikazan kao crna i negativna asocijacija za ka`wivodelo, te se ~itaocu sugeri{e da je prof. dr Vojislav [e{eq u prenosnom smi-slu navija~, koji kao i svi navija~i voli i podr`ava u ovom slu~aju, ne fudbal-ski klub, ve} ono {to bi trebalo da predstavqa “No , ica, Srebrenica”. Ovaneistinita tvrdwa je toliko o~igledna, nedvosmislena i poja~ana kao sugesti-206

nom propisane dokumentacije. Optere}ewe je s pravom ve}eg intenziteta zbogbrige da Srpska radikalna stranka i prof. dr Vojislav [e{eq ne ostvare o~e-kivane izborne rezultate, delom i zbog toga {to protivtu`eni - tu`ilac Gru-jica preko lista “Danas”, koji ure|uje, stalno {aqe negativnu sliku zasnova-nu na uvredama i klevetama, i o~igledno seje i {iri mr`wu prema protiv-tu`iocu prof. dr Vojislavu [e{equ. Negativna slika mo`e da se formiraprema objektivnom kriterijumu dru{tvenih vrednosti i uticaju koje novineimaju na formirawe stava.

^ast, ugled, sloboda i prava li~nosti prof. dr Vojislava [e{eqa su po-vre|eni izno{ewem i preno{ewem klevetni~kih izjava i uvreda u navedenimtekstovima koje je objavio list “Danas”, a koji ure|uje protivtu`eni Grujica.Jedini koji ima interes da o prof. dr Vojislavu [e{equ iznosi i prenosi uvre-de i klevete je onaj ko `eli da zaustavi i ponizi srpski slobodarski duh, dr-`avotvornost i razori vitalne interese srpskog naroda. Onaj ko je to javnosaop{tio i delima dokazao, od ga`ewa me|unarodnog prava do naoru`avawasrpskih neprijateqa i terorista, je CIA, odnosno oni koji su na strani CIA-e. Tako uvredqive i klevetni~ke tekstove u listu “Danas” mogla je da objavisamo CIA, a preko kog imena i prezimena glavnog i odgovornog urednika uop-{te nije bitno, jer sve promene urednika nisu promenile ure|iva~ku politi-ku lista “Danas” kada su u pitawu srpski nacionalni interesi, Srpska radi-kalna stranke i prof. dr Vojislav [e{eq.

Kod protivtu`enog Grujice uvek je postojala svest da se preko novinskihtekstova u listu “Danas” iznose i prenose neistinite ~iweni~ne tvrdwe o prof.dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci. Da je u pitawu smi{qe-no objavqivawe klevetni~kih tekstova i tekstova prepunih uvreda, najboqepokazuje mr`wa koja izvire iz tekstova, iz svakog reda i izme|u redova. Mr-`wa su`ava svest, ali istovremeno i dokazuje da ba{ ta svest postoji da se na-merno objavquju takvi tekstovi, prepuni kleveta i uvreda. I bez bilo kakvogdirektnog povoda prof. dr Vojislav [e{eq je nezaobilazan u navedenim tek-stovima. O~igledno je da protivtu`eni Grujica ne bira sredstva da preko svoglista omalova`i, uvredi i odvrati bira~e od prof. dr Vojislava [e{eqa. Me-|utim, mr`wa koja izvire dokazuje da nije u pitawu druga~iji politi~ki stavili mi{qewe, ve} gotovo patolo{ka eqa da se prof. dr Vojislav [e{eq uni-{ti kao politi~ar, stru~wak i ~ovek. Zato se navedeni tekstovi ne mogu sma-trati ure|iva~kim propustom, preno{ewem tu|ih izjava radi informisawajavnbosti, ili javnom kritikom, ve} pre svega aktima i delima kojima se po-vre|uju prava li~nosti prof. dr Vojislava [e{eqa.

Svojevrsna identifikacija sa listom “Danas”, koju je priznao protivtu-`eni - tu`ilac Grujica, otklawa sve eventualne pravne nedoumice i daje za pra-vo i prof. dr Vojislavu [e{equ da se u ovoj parnici, po istom kriterijumu,identifikuje sa Srpskom radikalnom strankom i srpskim nacionalnim inte-resima. Prof. dr Vojislav [e{eq pristaje da na osnovu identifikacije saSrpskom radikalnom strankom i srpskim nacionalnim interesima preuzme isnosi u skladu sa zakonom odgovornost i kada je u pitawu pravo na naknadu ne-materijalne {tete koja se od wega tra`i. Po istom kriterijumu i protivtu-`eni - tu`ilac Grujica, kao odgovorni zastupnik za sve tekstove objavqene ulistu “Danas”, treba da snosi odgovornost u skladu sa zakonom za objavqene tek-

209

klasi~na kleveta, osim {to je samostalno radwa povrede ~asti, ugleda i pra-va li~nosti, ujedno je dokaz da su nastupile te{ke posledice za prof. dr Vo-jislava [e{eqa.

III. Protivtu`eni – tu`ilac Grujica je izno{ewem i preno{ewem nei-stinitih ~iweni~nih tvrdwi i uvreda (o dokumentaciji na osnovu koje je prof.dr Vojislavu [e{equ progla{ena kandidatura za predsednika Srbije, po de-finiciji ratni zlo~inac i druge) izvr{io povredu prava li~nosti (~ast, ugled,slobode i prava li~nosti) usled ~ega protivtu`ilac – tu`eni prof. dr Voji-slav [e{eq trpi du{evne bolove. Protivtu`ilac – tu`eni prof. dr Voji-slav [e{eq je profesionalni politi~ar i predsednik Srpske radikalne stran-ke i ove klevetni~ke izjave, zato {to ga predstavqaju u izuzetno negativnomkontekstu, te{ko ga poga|aju i izazivaju te{ke posledice. Ove izjave, wihovoobjavqivawe i preno{ewe izazivaju kod protivtu`ioca – tu`enog prof. drVojislava [e{eqa ose}aj nelagodnosti i zato mora da se pravda, obja{wavai dokazuje da prenete izjave nisu ta~ne, ve} tendenciozno neistinite i namer-no uvredqive, a zasnovane na mr`wi koja se jasno poru~uje i usmerava premaprof. dr Vojislavu [e{equ, Srpskoj radikalnoj stranci i politici za{ti-te srpskih nacionalnih interesa.

Za proteklih 12 godina aktivnog i profesionalnog bavqewa politikomo protivtu`iocu – tu`enom su stalno objavqivani tekstovi u listu “Danas”i stalno je bio u i`i interesovawa glavnog i odgovornog urednika, protiv-tu`enog – tu`ioca Grujice, po~ev od prvog broja do dana podno{ewa ove pro-tivtu`be. Oni su objavili najvi{e tekstova koji su prepuni neistinitih tvrd-wi o prof. dr Vojislavu [e{equ. Klevetni~ke tvrdwe u~esnika u politi~-kom ivotu, pa i svih drugih koji su voqni da saspu gomilu la`i, kleveta i uvre-da na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa, uvek su imale garantovan prioritetda se ba{ te uvrede i klevete objave na stranicama lista “Danas”.

Zbog iznetih i prenetih neistina protivtu`ilac prof. dr Vojislav [e-{eq je morao da se pravda i u li~nim kontaktima sa poznanicima da obja{wa-va, ~ak i koju je dokumentaciju podneo prilikom kandidature za predsednikaRepublike Srbije. Protivtu`ilac prof. dr Vojislav [e{eq bio je u situa-ciji da sa strepwom izla`e programske stavove i politi~ku analizu, a to muje redovan posao, i da se optere}uje time {to tokom obavqawa redovnog poslamo`e biti prekinut i fakti~ki primoran da obja{wava i obrazlo`e u ~emuse sastoje klevetnike tvrdwe i uvrede objavqene u listu “Danas”, pa ~ak i ko-ju je dokumentaciju dostavio prilikom progla{ewa za kandidata za predsed-nika Republike Srbije. Danima posle objavqivawa navedenih tekstova u li-stu “Danas” prof. dr Vojislav [e{eq je morao da na telefonske pozive po-jedina~no obja{wava da su prenete neistinite tvrdwe i uvrede.

Protivtu`ilac prof. dr Vojislav [e{eq, kao profesionalni politi-~ar, koji nikada nije radio mimo zakona, niti je ikada zloupotrebio strana~-ku, politi~ku ili dr`avnu funkciju, ve} se uvek trudio da sve uradi najboqei u op{tem interesu, strepi i pla{i se da klevetni~ke izjave iz navedenih tek-stova u listu “Danas” ponovo ne odvrate bira~e na slede}im izborima.

Primera radi navodi se da je samo jednom klevetni~kom izjavom stvore-na asocijacija da je protivtu`ilac progla{en za kandidata za predsednika Re-publike Srbije i na osnovu posebne dokumentacije, a ne samo na osnovu zako-208

tu`iocu - tu`enom prof. dr Vojislavu [e{equ za pretrpqene du{evne bolo-ve zbog povrede ugleda, ~asti, sloboda i prava li~nosti 7.865.348,00 dinara i zapretrpqeni strah 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom kamatom od dana pravosna-`nosti ove presude do kona~ne isplate, kao i da protivtu`iocu naknadi par-ni~ne tro{kove, po odluci suda, a sve u roku od 15 dana pod pretwom izvr{ewa.

II. NNoovviinnsskkii kkoommeennttaarrii,, ddaann ppoosslleeNNaakkoonn ooddrr`aannoogg pprriipprreemmnnoogg rroo~~ii{{ttaa uu eettvvrrttoomm oopp{{ttiinnsskkoomm ssuudduu uu BBee-

ooggrraadduu,, uu vvee}}iinnii ddnneevvnniihh lliissttoovvaa oobbjjaavvqqeennii ssuu kkoommeennttaarrii ssuu||eewwaa..““VVee~~eerrwwee nnoovvoossttii”” 2288.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavviillee ssuu tteekksstt ppoodd nnaasslloo-

vvoomm ““^eekkaajjuu ddookkaazzee”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““’’DDaannaass’’ ii [[ee{{eeqq””::Vojislav [e{eq se i ju~e na{ao na optu`eni~koj klupi etvrtog op{tin-

skog suda, po tu`bi Grujice Spasovi}a, glavnog i odgovornog urednika lista“Danas”. Spasovi} je tu`io [e{eqa, jer je u nedeqniku “Svedok” izjavio da je“Danas” ameri~ko glasilo koje ure|uje CIA.

Lider radikala je dostavio odgovor na tu`bu na 164 pisane strane. Zastup-nik Spasovi}a izjavio je da o~ekuje da [e{eq podnese dokaze za svoje navode,a ne samo politi~ke pretpostavke.

““PPoolliittiikkaa”” uu ssvvoomm iizzddaawwuu oodd 2288.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavviillaa jjee tteekkssttppoodd nnaasslloovvoomm ““[[ee{{eeqq ppoonnoovviioo ooppttuu`bbee nnaa rraa~~uunn lliissttaa ’’DDaannaassœœ”” ii nnaaddnnaasslloo-vvoomm ““UU eettvvrrttoomm oopp{{ttiinnsskkoomm ssuudduu””::

Glavni i odgovorni urednik “Danasa”, Grujica Spasovi}, ostao je ju~e prinavodima tu`be za klevetu protiv lidera radikala Vojislava [e{eqa, zbogpovrede ~asti i ugleda izjavom da list “Danas” “ure|uje Centralna ameri~kaobave{tajna agencija (CIA)”.

Na pripremnom ro~i{tu pred etvrtim op{tinskim sudom u Beogradu, [e-{eq je ponovio uvrede na ra~un “Danasa”, a na Spasovi}evu tu`bu podneo je od-govor na 164 gusto kucane strane, kao i protivtu`bu na vi{e od 50 strana.

Spasovi} je tu`io [e{eqa zbog izjave listu “Svedok” od 27. avgusta ovegodine, da je list “Danas” “~isto ameri~ko glasilo” i da ga “ure|uje CIA”.

[e{eq je na ju~era{wem ro~i{tu rekao da podnosi protivtu`bu, jer je“Danas” pisao da je on ratni zlo~inac i zbog toga {to je taj list, kako je naveo,objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Gore, Cr-nogorci morati da nose ute trake”.

Lider radikala zatra`io je istovetni iznos naknade nematerijalne {te-te za du{evne bolove, koju je Spasovi} zahtevao od wega – 7.865.368 dinara. [e-{eq je zatra`io i milion dinara za pretrpqeni strah.

““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 2288.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm““SSuu||eewwee ppoo ttuu`bbii lliissttaa ’’DDaannaass’’”” ii nnaasslloovvoomm ““II [[ee{{eeqq ttrraa`ii oodd{{tteettuu””::

Glavni i odgovorni urednik lista “Danas”, Grujica Spasovi}, ostao je ju-~e pri navodima tu`be za klevetu protiv lidera radikala Vojislava [e{e-qa, zbog povrede ~asti i ugleda izjavom da list “Danas” “ure|uje Centralna ame-ri~ka obave{tajna agencija (CIA)”. [e{eq je ponovio uvrede na ra~un “Da-nasa”, a na Spasovi}evu tu`bu podneo je odgovor na 164 gusto kucane strane, kaoi protivtu`bu na vi{e od 50 strana. [e{eq je rekao da podnosi protivtu`bujer je “Danas” pisao da je on ratni zlo~inac i zbog toga {to je, kako je naveo,objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Gore, Cr-

211

stove kojima je povre|eno pravo li~nosti, kao i da naknadi nematerijalnu {te-tu koju je wegov list “Danas” u~inio. Naravno, prilikom odlu~ivawa o visi-ni naknade koju treba da plati protivtu`eni - tu`ilac Grujica, sud bi moraoda vodi ra~una da je wegovo imovno stawe daleko boqe od onoga koje }e sudu daprika`e, jer su pravi i istinski osniva~i i finansijeri lista “Danas”, a tozna~i i Grujicinog rada, oni iz inostranstva koji imaju neograni~ena sredstva.To je odavno notorna istina. Uostalom, oni su finansirali i agresiju i bom-bardovawe Savezne Republike Jugoslavije. Ako su mogli desetine milijardidolara da upotrebe za rasturawe dr`ave i nano{ewe patwi srpskom narodu,onda su wihova sredstva anga`ovana u list “Danas” i materijalni polo`aj pro-tivtu`enog Grujice toliko velika da visina protivtu`benog zahteva predsta-vqa sitnicu za protivtu`enog - tu`ioca Grujicu.

Zbog povrede ugleda, ~asti, sloboda i prava li~nosti protivtu`ilac tr-pi du{evne bolove i strah, velike ja~ine, jer je povre|eno dostojanstvo li~-nosti i to traje i dugo }e trajati jer se preko lista “Danas” objavquju samo tek-stovi u kojima se prof. dr Vojislav [e{eq vre|a, omalova`ava i kleveta, ta-ko da je uvek predstavqen u negativnom kontekstu. Imaju}i u vidu da su upra-vo ~ast, dostojanstvo, ugled, pravo neoklevetane i neuvre|ene li~nosti, kao idostojanstvo osnovne pretpostavke za uspe{no profesionalno obavqawe po-liti~kih aktivnosti, a prof. dr Vojislav [e{eq je profesionalni politi-~ar, i da samo li~nosti nespornih i neugro`enih li~nih karakteristika ima-ju potreban ugled za bavqewe politikom, protivtu`ilac zahteva nov~anu na-knadu nematerijalne {tete u iznosu od 8.865.348,00 dinara.

Ovaj iznos nov~ane naknade, osim {to predstavqa ~inidbu zadovoqewa,treba da poslu`i i za namirewe tro{kova koje je imao i koje }e prof. dr Vo-jislav [e{eq da ima za {tampawe materijala, objavqivawe novinskih ~la-naka, odr`avawe tribina i drugih vrsta promotivnih skupova, radio i tele-vizijskih emisija na kojima bi se odagnale uvrede i opovrgle klevetni~ke iz-jave protivtu`enog - tu`ioca Grujice, a protivtu`ilac poku{ao da skine qa-gu i povrati ~ast i ugled, i odagnao nasrtaje na slobodu i prava li~nosti kojemu pripadaju. Mada protivtu`ilac deluje ~vrsto i stameno, i mo`e da se stek-ne utisak da uvek ne obra}a pa`wu na klevetni~ke izjave koje se serijski ob-javquju u novinama, a posebno u listu “Danas”, nije mu sasvim sve jedno {to seo wemu iznose la`i i predstavqa u negativnom kontekstu, te usled toga trpidu{evni bol i strah koji se prema objektivnim kriterijumima, imaju}i u vi-du profesiju protivtu`ioca, mo`e utvrditi da je velikog intenziteta i da du-go traje.

Zato protivtu`ilac prof. dr Vojislav [e{eq predla`e da ^etvrti op-{tinski sud u Beogradu, po sprovedenoj javnoj raspravi, donese slede}u presudu:

Odbija se tu`beni zahtev tu`ioca Grujice Spasovi}a kojim je tra`io dasud obave`e tu`enog Vojislava [e{eqa da mu na ime naknade nematerijalne{tete isplati iznos od 7.865.348,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom oddana pravosna`nosti presude pa sve do isplate, kao i da mu naknadi sve nasta-le parni~ne tro{kove, a sve u roku od 15 dana od pravosna`nosti presude podpretwom prinudnog izvr{ewa.

Usvaja se tu`beni zahtev protivtu`ioca - tu`enog prof. dr Vojislava [e-{eqa i obavezuje protivtu`eni - tu`ilac Grujica Spasovi} da plati protiv-210

Insistiraju}i da svaka rije~ wegovog izlagawa u|e u zapisnik, [e{eq je,kako prenosi B92, rekao: “’Danas’ je najprqaviji antisrpski list, to je tolikoprqava novina da, kad u woj vidim ~ituqu, znam da je umrlo neko veliko |ubre”.

III. ““DDaannaass”” nnaassttaavvqqaa jjoo{{ pprrqqaavviijjeeUU lliissttuu ““DDaannaass””,, uu bbrroojjuu oodd 2288-2299.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee,, uu tteekkssttuu ssaa nnaasslloo-

vvoomm ““VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: DDaannaass jjee nnaajjpprrqqaavviijjii aannttiissrrppsskkii lliisstt”” pprreenneett jjee kkoommeenn-ttaarr ssaa pprriipprreemmnnoogg rroo~~ii{{ttaa pprreedd eettvvrrttiimm oopp{{ttiinnsskkiimm ssuuddoomm ppoo ttuu`bbii GGrruujjii-ccee SSppaassoovvii}}aa pprroottiivv mmeennee.. UU tteekkssttuu jjee ddaatt ii ““ssttrruu~~nnii kkoommeennttaarr”” GGrruujjii~~iinnoogg aaddvvoo-kkaattaa GGoorraannaa DDrraaggaannii}}aa uu vveezzii ssaa pprroottiivvttuu`bboomm kkoojjuu ssaamm ssuudduu pprreeddaaoo nnaa rroo~~ii{{ttuu..

Pred etvrtim op{tinskim sudom ju~e je na pripremnom ro~i{tu u pro-cesu Grujica Spasovi}, glavni i odgovorni urednik “Danasa”, protiv Vojisla-va [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, tu`ilac Spasovi} ostaopri navodima iz tu`be za klevetu, a [e{eq je sudu predao odgovor na tu`buna 164 i protivtu`bu na 58 gusto kucanih stranica. Lider radikala protivtu-`bom zahteva od urednika “Danasa” naknadu nematerijalne {tete u iznosu od7.865.368 dinara (iznos koji tra`i tu`ilac), za du{evne bolove i milion di-nara za pretrpqeni strah.

Spasovi} je tu`io [e{eqa zbog toga {to je lider radikala u intervjuulistu “Svedok”, objavqenom 27. avgusta ove godine, ustvrdio kako je “Danas” “~i-sto ameri~ko glasilo”, odnosno da ga “ure|uje CIA”. [e{eq je na ju~era{wemro~i{tu rekao da podnosi protivtu`bu, jer je “Danas” pisao da je on zlo~inaci zbog toga {to je ovaj list objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odva-jawa Srbije i Crne Gore, Crnogorci morati da nose `ute trake”. [e{eq je,tako|e, psotavio pitawe da li je Spasovi} ovla{}en da zastupa “Danas”.

– “Danas” je najprqaviji antisrpski list, to je toliko prqava novina da,kad u woj vidim ~ituqu, znam da je umrlo neko veliko |ubre – rekao je [e{eq,insistiraju}i da svaka re~ u|e u zapisnik.

On je najavio kwigu pod naslovom “Major CIA Grujica Spasovi}” koju }eobjaviti do slede}eg ro~i{ta, te da }e glavni i odgovorni urednik “Danasa”“mo`da u me|uvremenu postati potpukovnik”.

Goran D. Dragani}, Spasovi}ev advokat, ka`e da }e se, s obzirom na obim-nost [e{eqeve protivtu`be i odgovora na tu`bu, preciznije, sa striktno for-malno-pravne ta~ke gledi{ta, izjasniti pismenim podneskom u blagovremenomroku. “Me|utim”, dodaje Dragani}, “ve} sada mogu da izjavim, na osnovu [e{e-qevog iskaza datog na raspravi i posle letimi~nog uvida u wegov pismeni od-govor, da tu`eni [e{eq, osim politi~kih tvrdwi i kvalifikacija, nije pru-`io niti predlo`io nijedan formalno-pravni relevantan dokaz na okolnostpotvr|ivawa wegovih navoda datih u spornom intervjuu, ~ime bi od sebe mo-gao da odbije primenu instituta obligacionog prava – naknade nematerijal-ne {tete, u korist glavnog i odgovornog urednika “Danasa”.

Glavna rasprava zakazana je za 27. februar.UU ““DDaannaassuu”” oodd 33.. jjaannuuaarraa 22000033.. ggooddiinnee,, uu ~~llaannkkuu ssaa nnaasslloovvoomm ““AAppeell zzaa ppoommoo}}””

ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““PPoovvooddoomm {{ookkaannttnnee iizzjjaavvee VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa nnaa ssuudduu””,, pprreennee-ttaa jjee mmoojjaa iizzjjaavvaa oo ““DDaannaassuu”” kkaaoo nnaajjpprrqqaavviijjoojj aannttiissrrppsskkoojj nnoovviinnii..

Citat izjave: “Danas je najprqaviji antisrpski list. To je toliko prqavanovina da, kada u woj vidim ~ituqu, znam da je umrlo neko veliko |ubre”.

213

nogorci morati da nose ute trake”. Lider radikala zatra`io je istovetni iz-nos naknade nematerijalne {tete, koju je Spasovi} zahtevao od wega – 7.865.368dinara i milion dinara “za pretrpqeni strah”.

““EEkksspprreess”” uu iizzddaawwuu oodd 2288.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ssaa nnaasslloo-vvoomm ““[[ee{{eeqq ppoonnoovviioo ooppttuu`bbee nnaa rraa~~uunn DDaannaassaa”” ii nnaaddnnaasslloovvoomm ““VVoo||aa rraaddii-kkaallaa pprroottiivv bbeeooggrraaddsskkoogg ddnneevvnniikkaa””.. UU ookkvviirruu tteekkssttaa iizzddvvoojjeenn jjee aannttrrffiillee ssaannaasslloovvoomm ““KKwwiiggaa””::

Glavni i odgovorni urednik “Danasa”, Grujica Spasovi}, ostao je ju~e prinavodima tu`be za klevetu protiv lidera radikala Vojislava [e{eqa, zbogpovrede ~asti. Spasovi} je tu`io [e{eqa zbog izjave objavqene u “Svedoku”od 27. avgusta ove godine da taj list “ure|uje Centralna ameri~ka obave{taj-na agencija”.

Na pripremnom ro~i{tu pred ^etvrtim op{tinskim sudom u Beogradu,javqa Beta, [e{eq je ju~e ponovio uvrede na ra~un “Danasa”, a na Spasovi}e-vu tu`bu podneo je odgovor na 164 gusto kucane strane, kao i protivtu`bu navi{e od 50 strana.

[e{eq je na ju~era{wem ro~i{tu rekao da podnosi protivtu`bu jer je“Danas” pisao da je on ratni zlo`inac i zbog toga {to je taj list, kako je na-veo, objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Go-re, Crnogorci morati da nose ute trake”.

Lider radikala zatra`io je istovetni iznos naknade nematerijalne {te-te za du{evne bolove, koju je Spasovi} zahtevao od wega – 7.865.368 dinara, alije zatra`io i milion dinara za pretrpqeni strah.

Glavna rasprava po tu`bi Spasovi}a protiv [e{eqa zbog povrede ~astii ugleda zakazana je za 27. februar.

[e{eq je najavio i kwigu pod naslovom “Major CIA Grujica Spaosiv},koju }e objaviti do slede}eg ro~i{ta, a ocenio je da }e glavni i odgovorni ured-nik “Danasa” “mo`da u me|uvremenu postati potpukovnik”.

CCrrnnooggoorrsskkii ““DDaann”” 2299.. ddeecceemmbbrraa 22000022.. ggooddiinnee oobbjjaavviioo jjee tteekksstt ssaa nnaasslloovvoomm““GGllaavvnnii uurreeddnniikk ““DDaannaassaa”” ii [[ee{{eeqq rraazzmmiijjeenniillii ttuu`bbee ii uuvvrreeddee”” ii nnaaddnnaasslloo-vvoomm ““SSaa ssuu||eewwaa lliiddeerruu rraaddiikkaallaa””.. UU ookkvviirruu tteekkssttaa jjee ii aannttrrffiillee ssaa nnaasslloovvoomm““^iittuuqqee””::

Glavni i odgovorni urednik lista “Danas”, Grujica Spasovi}, ostao je prinavodima tu`be za klevetu protiv lidera radikala Vojislava [e{eqa, zbogpovrede ~asti i ugleda izjavom da te novine “ure|uje Centralna ameri~ka oba-vje{tajna agencija”.

Na pripremnom ro~i{tu pred etvrtim op{tinskim sudom u Beogradu, [e-{eq je u petak ponovio uvrede na ra~un “Danasa”, a na Spasovi}evu tu`bu podnioje odgovor na 164 gusto kucane stranke, kao i protivtu`bu na vi{e od 50 strana.

Spasovi} je tu`io [e{eqa zbog izjave listu “Svjedok” od 27. avgusta ovegodine, da je “Danas” “~isto ameri~ko glasilo” i da ga “ure|uje CIA”.

[e{eq je na pretresu rekao da podnosi protivtu`bu, jer je “Danas” pisaoda je on ratni zlo~inac i zbog toga {to je taj list, kako je naveo, objavio neta-~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Gore, Crnogorci mo-rati da nose ute trake”.

Lider radikala zatra`io je istovjetni iznos naknade nematerijalne {te-te za du{evne bolove, koju je Spasovi} zahtijevao od wega – 7.865.368 dinara. [e-{eq je zatra`io i milion dinara za pretrpqeni strah.212

SSAADDRR@@AAJJ::PPrreeddggoovvoorr ............................................................................................................................................................. 33

I.. DDaa llii }}ee CCiijjiinn mmaajjoorr ddoobbiittii uunnaapprree||eewwee ................................................ 551. TTu`ba GGrujice SSpasovi}a .......................................................... 552. EEkspertska aanaliza llista ““Danas” ......................................... 11223. GGrujica nna ooptu`eni~koj kklupi .............................................. 115599

II. NNoovviinnsskkii kkoommeennttaarrii,, ddaann ppoossllee .................................................................................. 221111

III. ““DDaannaass”” nnaassttaavvqqaa jjoo{{ pprrqqaavviijjee ................................................................................ 221133

215

U srpskoj je tradiciji da se o umrlom govori sa pijetetom. Izjava dr Vo-jislava [e{eqa je najbla`e re~eno monstruozna i zaslu`uje svaku osudu. Na-ravno, osude sti`u sa svih strana, emocije se iz dana u dan sve vi{e razbukta-vaju.

UU iissttoomm bbrroojjuu ““DDaannaass”” jjee pprreenneeoo ii ppiissmmoo JJaassnnee BBooggoojjeevvii}} iizz BBeeooggrraaddaa,, ppooddnnaasslloovvoomm ““DDuugg oonniimmaa kkoojjee ssmmoo vvoolleellii””..

Ima nas koji ni za ivu glavu ve} 15 godina ne dajemo ~ituqe u drugim li-stovima, jer ne elimo da se opra{tamo od svojih prijateqa i ro|aka na stra-nicama na kojima su bili razni Obili}i i Srpski sokolovi.

Zato predla`em da svi koji su ikad dali osmrtnicu ili in memoriam u va-{em veoma cewenom listu tu`e Vojislava [e{eqa za uvrede, nano{ewe du-{evne boli ili kako to ve} ide. To smo du`ni Miladinu @ivoti}u, Sloboda-nu Ini}u, Novaku Pribi}evi}u, Jeleni ]anti}... i wihovim bliskim ro|aci-ma i prijateqima.

PPoovvooddoomm mmoojjee iizzjjaavvee pprreedd eettvvrrttiimm oopp{{ttiinnsskkiimm ssuuddoomm uu BBeeooggrraadduu ooggllaa-ssiillii ssuu ssee ““vvrrssnnii”” pprraavvnniiccii JJuuggoosslloovveennsskkoogg kkoommiitteettaa zzaa qquuddsskkaa pprraavvaa.. KKoommeenn-ttaarr aannttiissrrppsskkee oorrggaanniizzaacciijjee oobbjjaavviioo jjee aannttiissrrppsskkii ““DDaannaass”” uu bbrroojjuu oodd 2299.. jjaannuu-aarraa 22000033.. ggooddiinnee,, ppoodd nnaasslloovvoomm ““DDrr`aavvaa mmoorraa zzaa{{ttiittiittii ggrraa||aannee”” ii nnaaddnnaasslloo-vvoomm ““JJuukkoomm ppoovvooddoomm iizzjjaavvee VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa oo ~~iittuuqqaammaa uu DDaannaassuu””..

Nakon izjave Vojislava [e{eqa pred sudom da kada u “Danasu” vidi ~i-tuqu “zna da je umrlo neko veliko |ubre”, reagovalo je nekoliko porodica i po-jedinaca sa zahtevom da se pokrene postupak za adekvatno ka`wavawe ovakvogistupa ostra{}enog politi~kog lidera.

Dr`ava povodom te izjave mora reagovati, pre svega tu`ila{tvo, jer je toklasi~an poziv na lin~. Samo je pola koraka od izjave koja mo`e podstaknuti“ostra{}ene pojedince”, do nasiqa i progona, ukoliko se uzme u obzir da je ve-liki broj [e{eqevih pristalica bahat i sklon nasilni~kom pona{awu, ka-`u u Komitetu pravnika za qudska prava (Jukom). Pravnici Jukoma navode daje [e{eqeva izjava o ~ituqama u “Danasu” samo jedna u nizu, te da ne bi tre-balo da predstavqa uvredu “jer smo prethodnih godina od tog ~oveka do`ivqa-vali i gore”.

Ju~e je “Danas” objavio reagovawe Amire i Milivoja Pisara koji navodeda ako “javni tu`ilac civilizovane zemqe ne osje}a i ne procjewuje da je du-`an da za{titi gra|ane od takve gadosti, onda je na svima nama da podignemozajedni~ku tu`bu”.

– Nas ne vre|a pona{awe [e{eqa jer je taj ~ovek uvek bio bahat i stal-no pozivao na progon odre|enih qudi. Nas treba da zabrine pona{awe dr`a-ve i novih vlasti, koje su dozvolile da [e{eq bude predsedni~ki kandidat. Zatu izjavu tu`ila{tvo mora pokrenuti postupak za{to bi se mi jo{ poni`a-vali – ocjewuje za “Danas” predsednika Jukoma Biqana Kova~evi}-Vu~o.

214

ÐÐSSaabbrraannaa ddeellaa pprrooff.. ddrr VVoojjiissllaavvaa [[ee{{eeqqaa

11.. VVrreemmee pprreeiissppiittiivvaawwaa22.. HHaajjkkaa nnaa jjeerreettiikkaa33.. FFeennoommeennoollooggiijjaa bbaallkkaannsskkoogg ddeessppoottiizzmmaa44.. VVeelleeiizzddaajjnnii~~kkii pprroocceess55.. NNaarrkkoommaanniijjaa VVuukkaa mmaanniittooggaa66.. PPoolliittiikkaa kkaaoo iizzaazzoovv ssaavveessttii77.. MMiillaann PPaannii}} mmoorraa ppaassttii88.. NNaa mmee||uunnaarrooddnnoojj sscceennii99.. SSuu~~eeqqaavvaawwee ssaa sseeddmmoomm ssiilloomm

1100.. NNaarrooddnnii ttrriibbuunn1111.. PPoossllaannii~~kkee bbeesseeddee1122.. FFiilliippiikkee ~~eettnnii~~kkoogg vvoojjvvooddee1133.. PPaallii,, aarrii,, ddeeddiiwwsskkii ddiizzddaarree1144.. CCrrvveennii ttiirraanniinn ssaa DDeeddiiwwaa1155.. DDaa ssvvee ssrrppsskkoo bbuuddee kkaaoo zzeemmuunnsskkoo1166.. PPrroommeennee ppoo vvooqqii nnaarrooddaa1177.. BBeezz ddllaakkee nnaa jjeezziikkuu1188.. MMoo}} aarrgguummeennaattaa1199.. FFaallssiiffiikkoovvaannaa vvooqqaa nnaarrooddaa2200.. VVllaaddaa nnaacciioonnaallnnoogg jjeeddiinnssttvvaa2211.. SSrrbbiijjaa ppoodd aammeerrii~~kkiimm bboommbbaammaa2222.. DDookk ppaattrriioottee oobbnnaavvqqaajjuu iizzddaajjnniiccii rraazzaarraajjuu2233.. RRaaddiikkaallii ssee nniissuu oobbrruukkaallii2244.. PPaakklleennii ppllaannoovvii ZZaappaaddaa2255.. KKoonnttrraarreevvoolluucciioonnaarr uu bbuullddoo`eerr rreevvoolluucciijjii2266.. DDoossmmaannlliijjsskkii zzuulluumm nnaadd SSrrbbiijjoomm2277.. KKoonnttiinnuuiitteett rraaddiikkaallsskkee ddoosslleeddnnoossttii2288.. GGllaavvnnii MMiilloo{{eevvii}}eevv ppoolliittii~~kkii rroobbiijjaa{{2299.. UUbbiissttvvoo mmiinniissttrraa ooddbbrraannee PPaavvllaa BBuullaattoovvii}}aa3300.. DDoossmmaannlliijjsskkii sseejjmmeennii nnaa PPrraavvnnoomm ffaakkuulltteettuu3311.. GGllooggoovv kkoollaacc uu ddoossoovvsskkoomm ssrrccuu3322.. DDoossmmaannlliijjee kkaaoo nnoovvii jjaawwii~~aarrii3333.. eettnnii~~kkaa ssaabbqqaa nnaadd ddoossmmaannlliijjsskkoomm ggllaavvoomm3344.. NNaa jjuunnaa~~kkiimm rruukkaammaa kkrroozz ssrrppsskkuu BBookkuu 3355.. KKoorraa oodd bbaannaannee 3366.. SSrrppsskkaa ~~eettnnii~~kkii ppookkrreett3377.. SSrrppsskkaa rraaddiikkaallnnaa ssttrraannkkaa3388.. PPeettii oottaayybbiinnsskkii kkoonnggrreess3399.. SSuuddaanniijjee nneeppookkoorrnnoogg vvoojjvvooddee 4400.. IIddeeoollooggiijjaa ssrrppsskkoogg nnaacciioonnaalliizzmmaa

216