VODIČ ZA SPROVOĐENJE POSTUPKA VREDNOVANJA UČINKA

U OBLASTI RURALNOG RAZVOJA

Beograd, 2014.

2

1. Uvod

Ruralna područja su često marginalizovana od strane lokalnih donosilaca odluka, ne samo prilikom planiranja lokalnog razvoja, već i prilikom sprovođenja isplaniranih aktivnosti i mera. Sa druge strane, izrazito naglašeni problemi sa kojima se lokalne vlasti susreću i koje ističu, tiču se u većem obimu ruralnih sredina i ruralnog stanovništva. Lokalne vlasti, zato, moraju da prate sopstveni „napredak“ kada su u pitanju njihove aktivnosti i obraćanje „posebne pažnje“ na specifičnosti ruralnih područja i ruralnog stanovništva, njihove ugroženosti i specifičnih potreba. Ova „posebna pažnja“ treba da bude usmerena na svim nivoima, institucionalnom, političko-administrativnom i finansijskom, ali i u svim fazama rada lokalnih vlasti, od planiranja aktivnosti i politike, preko njihove implementacije, pa sve do faze praćenja i ocenjivanja efekata tih aktivnosti i primenjenih politika.

Jasno definisani institucionalni, administrativni i finansijski okvir za vođenje lokalne politike poljoprivrede i ruralnog razvoja, preduslov su funkcionalnog i efikasno vođenog razvojnog procesa. U skladu sa ovim, razvijena je metodologija za vrednovanje učinka lokalnih samouprava u oblasti ruralnog razvoja koja je namenjena je svim gradovima, opštinama i gradskim opštinama u Srbiji.

Sistem za vrednovanje učinka u oblasti Ruralnog razvoja ima višestruku namenu i namenjen je kako za internu, tako i eksternu procenu, jer:

• Omogućava da se utvrdi trenutno stanje i kapaciteti lokalne samouprave u ovoj oblasti i ukaže na prioritete za budući rad,

• Obezbeđuje merljivost i pouzdanost, kroz kombinovanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka,

• Predstavlja efikasno sredstvo za merenje napretka, učinka i efekata,

• Lokalna samouprava ga može koristiti kao instrument samoprocene i njime meriti sopstveni napredak kroz vremensku dimenziju,

• Doprinosi uspostavljanju dugoročnog, održivog sistema za monitoring i evaluaciju funckije ruralnog razvoja,

• Može se koristiti za poređenje sopstvenih kapaciteta, sa kapacitetom ostalih lokalnih samouprava u Srbiji,

• Predstavlja efikasan instrument za planiranje razvoja ruralnih područja, jer jasno ukazuje na nedostatke i probleme na koje se treba ciljano usredsrediti.

Ovaj vodič ima za cilj da vam pruži odgovore na dva osnovna pitanja:

• Kako utvrditi koji od ponuđenih odgovora u najvećoj meri odgovora stanju u mojoj lokalnojsamoupravi?

• Kako tumačiti i na najbolji način upotrebiti preporuke koje dobijamo kroz Sistem za vrednovanje učinka?

Upitnik za vrednovanje učinka je kreiran tako da obuhvata najznačajnije procese i korake u ovoj oblasti, pri čemu su odgovori strukturisani na način koji bi trebalo da obezbedi da jedan od ponuđenih odgovora na svako pojedinačno pitanje odgovara stanju u vašoj lokalnoj samoupravi. Da biste prednosti metodologije iskoristili na najbolji mogući način neophodno je da odgovorite na sva pitanja u okviru odabrane oblasti. Za svaku od ključnih oblasti u upravljanju učinkom u ruralnom razvoju, dati su pokazatelji u rasponu od potpunog odsustva merenog kapaciteta, do „idealne situacije“.

3

Metodologija se sastoji od niza merljivih pokazatelja kapaciteta za upravljanje učinkom u oblasti ruralnog razvoja.

Vrednovanje učinka u oblasti ruralnog razvoja podeljena je u tri oblasti u okviru kojih su definisane podoblasti i pokazatelji učinka:

Oblast 1: Nivo institucionalnih kapaciteta LS za primenu postojećih, odnosno uvođenje novih nadležnosti iz oblasti ruralnog razvoja: Podoblast 1.1: Nivo institucionalne podrške JLS u oblasti ruralnog razvoja

Pokazatelj 1.1.1: Nivo organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja Pokazatelj 1.1.2: Nivo međusektorske i međuodeljenske saradnje unutar struktura JLS Pokazatelj 1.1.3: Nivo političke podrške JLS temi ruralnog razvoja

Podoblast 1.2: Nivo kapaciteta JLS za dobro upravljanje i saradnju u oblasti ruralnog razvoja Pokazatelj 1.2.1: Uključivanje civilnog i poslovnog sektora u poslove i nadležnosti iz oblasti ruralog razvoja Pokazatelj 1.2.2: Uključivanje predstavnika ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava) u poslove i nadležnosti iz oblasti ruralog razvoja Pokazatelj 1.2.3: Uključivanje predstavnika osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladi i žene) u poslove i nadležnosti iz oblasti ruralog razvoja Pokazatelj 1.2.4: Nivo kapaciteta JLS za međuopštinsku saradnju u oblasti ruralnog razvoja Pokazatelj 1.2.5: Nivo dostupnosti institucionalnih servisa LS seoskim zajednicama Pokazatelj 1.2.6: Nivo dostupnosti zdravstvenih usluga ruralnom stanovništvu Pokazatelj 1.2.7: Nivo dostupnosti obrazovnih usluga ruralnom stanovništvu

Oblast 2: Nivo spremnosti lokalnih politika za primenu postojećih, odnosno uvođenje novih nadležnosti JLS iz oblasti ruralnog razvoja Podoblast 2.1: Regulatorni okvir JLS za ruralni razvoj

Pokazatelj 2.1.1: Stepen značaja ruralnog razvoja u Strateškom okviru JLS Podoblast 2.2: Kvalitet ruralne dimenzije u Strateškom okviru JLS

Pokazatelj 2.2.1: Odnos prema teritoriji ruralnih naselja u Strateškom okviru JLS Pokazatelj 2.2.2: Odnos prema osetljivim grupama stanovništva (mladi i žene) sa teritorije ruralnih naselja u Strateškom okviru JLS Pokazatelj 2.2.3: Kvalitet sadržaja ruralne dimenzije u Strateškom okviru JLS

Podoblast 2.3: Dubina Strateškog okvira JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj Pokazatelj 2.3.1: Programiranje sprovođenja Strateškog okvira JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj Pokazatelj 2.3.2: Kvalitet sadržaja programskog dokumenta za poljoprivredu i ruralni razvoj Pokazatelj 2.3.3: Način sprovođenja programa podrške JLS za ruralni razvoj Pokazatelj 2.3.4: Način praćenja sprovođenja programa podrške JLS za ruralni razvoj

Oblast 3: Nivo finansijskih kapaciteta i uređenosti budžeta JLS za finansiranje mera ruralnog razvoja Podoblast 3.1: Budžetska podrška JLS za ruralni razvoj

Pokazatelj 3.1.1: Karakteristike budžetskih linija budžeta JLS Pokazatelj 3.1.2: Stabilnost ruralnih izdvajanja iz budžeta JLS (%od ukupnog budžeta posmatrano u poslednje tri budžetske godine)

4

Vrednost pokazatelja izražava se u bodovima, pri čemu maksimalni kapacitet nosi pet (5) bodova, a nedostatak kapaciteta je izražen bez (0) bodova. Ukupan rezultat, nastao zbrajanjem svih bodova u svim oblastima, predstavlja numeričku vrednost kapaciteta lokalne samouprave za ruralni razvoj, odnosno, spremnost za sprovođenje ove funkcije.

Deljenjem postignutog broja bodova ukupnim mogućim brojem bodova i množenjem postignutog rezultata sa sto, dobija se procentualni rezultat koji se izračunava na sledeći način:

Osvojeni broj bodova / max broj bodova x 100 = kapacitet iskazan u procentima

Primer: Osvojenih 46 bodova / maksimalnih 100 bodova x 100 = 46%

U zavisnosti od ostvarenog rezultata razlikujemo sledeće kategorije kapaciteta lokalne samouprave:

• 90% i više - potpuni kapacitet, koji pored potpunog sprovođenja definisanih funkcija ruralnog razvoja, podrazumeva i primenu niza naprednih, inovativnih, savremenih mehanizama podrške razvoju ruralnih područja i ukazuje na proaktivnu ulogu JLS u kreiranju i sprovođenju javnih politika u skladu sa nacionalnim i EU smernicama,

• od 70-89 % – visok kapacitet, koji podrazumeva potpuno sprovođenje definisanih funkcija ruralnog razvoja i primenu nekih naprednijih mehanizama i alata koji su razvijeni u praksi i ukazuju na opredeljenje JLS za uvođenje modernih pristupa ruralnom razvoju,

• od 50-69% – srednji kapacitet, koji ukazuje na to da JLS obavlja funkcije ruralnog razvoja, ali još uvek nije napravila značajniji iskorak ka uvođenju dodatnih mehanizama i alata, kao i uvođenju savremenih modela ruralnog razvoja,

• od 30-49% - nizak kapacitet, koji podrazumeva da se funkcije ruralnog razvoja sprovode samo delimično ili samo formalno i, najčešće, se svode samo na jednostavne administrativne poslove ili podršku poljoprivredi na lokalnom nivou, pa je neophodno značajno restrukturiranje, ciljano i plansko uvođenje savremenih pristupa ruralnom razvoju, kako po pitanju sadržaja ruralne politike, tako i kada je reč o prilagođavanju same lokalne administracije,

• manje od 30 % – potpuno odsustvo kapaciteta, što podrazumeva da JLS neefikasno vrši osnovne funkcije koje se tiču ruralnog razvoja niti primenjuje nikakve druge mehanizme i alate koji su razvijeni u praksi.

Očekivanja su da ni najnaprednije JLS nisu razvile svoje kapacitete u punom obimu na način koji će im omogućiti da korišćenjem mogućnosti ove WEB aplikacije ostvare maksimalan broj poena koji u slučaju ruralnog razvoja iznosi 100.

Kapaciteti LS da preuzmu vodeću ulogu u kreiranju i implementaciji lokalne politike ruralnog razvoja još uvek su veoma ograničeni. Pored direktne finansijske podrške, JLS prilagođavaju pravni i institucionalni okvir za potrebe ruralnog razvoja, polako i sporadično. U institucionalnom smislu, ova oblast je podržana kroz postojeće službe specifično zadužene za poljoprivredu ili, u većem broju slučajeva, kroz kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, bez specifičnog naglaska na oblast ruralnog razvoja. Ruralna pitanja se tretiraju kao važan sadržaj strategija koje se odnose na lokalni ekonomski i/ili održivi razvoj, ali se veoma često preslikavaju sadržaji poslova i načini rada koje promoviše nacionalni nivo, ne analizirajući dodatno njihovu efikasnost i primenjivost na lokalne uslove. Većina JLS nije započela pripremu strateških dokumenata koji se direktno odnose na ruralna područja. Najčešći oblik podrške u većini JLS odnosi se još uvek na sufinansiranje poljoprivrednih aktivnosti u ruralnim područjima. U manjem broju slučajeva

5

opštinski budžeti participiraju u investicijama u poljoprivredu, prodaji poljoprivrednih proizvoda, udruživanju i razvoju ruralnog turizma i ruralnog preduzetništva.

Ovakvo postupanje JLS bi trebalo da obezbedi srednji kapacitet (ovo podrazumeva pretpostavku da će lokalna samouprava osvojiti oko 50% od maksimalnog skora), što u ovom trenutku predstavlja i maksimalni očekivani rezultat budući da metodologija obuhvata i aktivnosti sa kojima se još uvek nije ozbiljnije započelo kao što su formiranje međusektorske saradnje na svim nivoima ili kreiranje i podrška lokalnim inovacijama u ruralnim područjima.

U narednom poglavlju prikazani su rezultati sprovedenog postupka vrednovanja učinka u jedinici lokalne samouprave Primer (u daljem tekstu: JLS „Primer”) u čijoj je nadležnosti sprovođenje funkcija ruralnog razvoja. Odabrani odgovor na svako pojedinačno pitanje koji odgovara stanju u JLS „Primer” je označen posebnom bojom. Za svaki odabrani odgovor dato je objašnjenje na koji način je u JLS „Primer” izvršena verifikacija odgovora (uvidom u odgovarajuću dokumentaciju ili druge izvore verifikacije). Dodatno, date su i konkretne preporuke za unapređenje kapaciteta JLS u skladu sa odabranim odgovorom odnosno trenutnim stanjem u lokalnoj samoupravi.

6

2. Rezultati procene stanja i kapaciteta

1 Nivo institucionalnih kapaciteta JLS za primenu postojećih, odnosno uvođenje novih nadležnosti iz oblasti ruralnog razvoja

28 od 50 poena

1.1 Nivo institucionalne podrške JLS u oblasti ruralnog razvoja

Broj poena

Izvor podataka za kvantifikaciju pondera

1.1.1 Nivo organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja

1.1.1.1

Formirana posebna organizaciona jedinica unutar JLS koja u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” ili u opisu delatnosti ima jasno definisane nadležnosti koje se odnose na ruralni razvoj (nivo odseka ili odeljenja).

5

1. Načelnik uprave. 2. Odluka/rešenje o uspostavljanju funkcije nadležne za segmente ruralnog razvoja. 3. Odluka o osnivanju organizacione jedinice koja sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” u svom nazivu. 4. Pravilnik o unutrašnjoj organizacij i sistematizaciji radnih mesta.

1.1.1.2

Formirana posebna organizaciona jedinica unutar JLS koja u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” ili u opisu delatnosti ima jasno definisane nadležnosti koje se odnose na ruralni razvoj (nivo grupe).

4

1.1.1.3

Formirana posebna organizaciona jedinica koja u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” ili u opisu delatnosti ima jasno definisane nadležnosti koje se odnose na ruralni razvoj kao posebno pravno lice (agencija, fondacija i sl.)

3

1.1.1.4

Segmenti ruralnog razvoja su institucionalizovani kroz najmanje jedno radno mesto koja u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” ili u opisu delatnosti ima jasno definisane nadležnosti koje se odnose na ruralni razvoj.

2

1.1.1.5

Segmenti ruralnog razvoja su institucionalizovani kroz postojeće službe specifično zadužene za poljoprivredu ili kroz najmanje jedno radno mesto koje se odnosi na razvoj poljoprivrede.

1

1.1.1.6 Segmenti ruralnog razvoja nisu uopšte institucionalizovani na nivou definisanja opisa radnih mesta unutar administracije JLS .

0

Odlukom o lokalnoj samoupravi i pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, JLS “Primer” je formirala posebnu organizacionu jedinicu pod nazivom Kancelarija za lokalni ekonomski i ruralni razvoj. Organizaciona jedinica funkcioniše na nivou odseka unutar Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. Ovim je JLS učinila značajan napredak u sprovođenju sopstvenih nadležnosti za poslove ruralnog razvoja. Međutim, nedovoljni ljudski resursi i deficit edukovanog kadra koji bi poneli veću odgovornost u sprovođenju krupnijih razvojnih projekata, zajednička je karakteristika većine JLS, čak i u slučajevima JLS koje su kao JLS „Primer“, institucionalno naprednije. Dodatno, u JLS je primetan trend tzv. birokratskog opterećenja, kada jedan zaposleni u lokalnoj administraciji obavlja više poslova istovremeno, iz različitih domena, što često ima za posledicu tzv. zamor administracije.

7

Preporuke:

Osnivanje organizacione jedinice za ruralni razvoj je ključni i osnovni preduslov za održivo obavljanje nadležnosti podrške ruralnom razvoju. Odabrani model institucionalne podrške ruralnom razvoju i njegova interna struktura, svakako, treba da bude u skladu sa potrebama i specifičnostima sredine u kojoj se razvija. Međutim, preporuka je da kanal komunikacije sa izvršnim organima u lokalnoj samoupravi (predsednik opštine/gradonačelnik, članovi veća zaduženi za poljoprivredu i ruralni razvoj itd.) bude što kraći, a ujedno i da se osigura institucionalna stabilnost zaposlenih u organizacionoj jedinici. S tim u vezi, a gde je to opravdano u odnosu na veličinu lokalne administracije i veličinu i značaj ruralnog područja JLS, preporučuje se obrazovanje posebne organizacione jedinice najvišeg reda (odeljenje) koje bi se bavilo pitanjima ruralnog razvoja. Odeljenje za ruralni razvoj formira se odlukom načelnika uprave i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Sve izmene moraju biti usvojene u lokalnoj skupštini.

1.1.2 Nivo međusektorske i međuodeljenske saradnje unutar struktura JLS

1.1.2.1

Struktura zaposlenih u organizacionoj jedinici unutar JLS koja u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” ili u opisu delatnosti ima jasno definisane nadležnosti koje se odnose na ruralni razvoj, je multisektorskog karaktera i formirano je međuodeljenjsko, međusektorsko radno telo JLS odgovorno za ruralni razvoj.

5

1. Lice/odeljenje nadležno za poslove u oblasti ruralnog razvoja. 2. Lista zainteresovanih odeljenja ili službenika koji bi bili u sastavu međusektorskog tela nadležnog za ruralni razvoj. 3. Pravilnik o unutrašnjoj organizacij i sistematizaciji radnih mesta. 4. Odluka o organizaciji opštinske/gradske uprave. 5. Tekst pravilnika o radu i nadležnostima međusektorskog tela nadležnog za ruralni razvoj. 6. Odluka/rešenje o uspostavljanju među-odeljenjskog tela JLS nadležnog za ruralni razvoj. 7. Odluka Skupštine

1.1.2.2

Struktura zaposlenih u organizacionoj jedinici unutar JLS koja u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” ili u opisu delatnosti ima jasno definisane nadležnosti koje se odnose na ruralni razvoj, nije multisektorskog karaktera, ali je formirano međuodeljenjsko, međusektorsko radno telo JLS odgovorno za ruralni razvoj.

4

1.1.2.3

Struktura zaposlenih u organizacionoj jedinici unutar JLS koja u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” ili u opisu delatnosti ima jasno definisane nadležnosti koje se odnose na ruralni razvoj, je multisektorskog karaktera.

3

1.1.2.4

Struktura zaposlenih u organizacionoj jedinici unutar JLS koja u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili termin “selo” ili u opisu delatnosti ima jasno definisane nadležnosti koje se odnose na ruralni razvoj, nije multisektorskog karaktera, ali ova organizaciona jedinica kreira i predlaže mere i aktivnosti koje se odnose na segmente ruralnog razvoja, aktivno konsultujući druga odeljenja JLS nadležna za specifična pitanja.

2

8

1.1.2.5

Zaposleno lice na radnom mestu koje u svom nazivu sadrži termin “ruralno” ili bilo koji drugi srodan termin, kreira i predlaže mere i aktivnosti koje se odnose na segmente ruralnog razvoja, aktivno konsultujući druga odeljenja JLS nadležna za specifična pitanja.

1

opštine.

1.1.2.6 Prilikom kreiranja i predlaganja mera i aktivnosti koje se odnose na segmente ruralnog razvoja, nema aktivnih konsultacija među odeljenjima JLS.

0

Nema jedinstvene definicije pojma „ruralni razvoj“. Ruralni razvoj se bavi svim onim što se zbivalo, zbiva se ili treba da se zbiva u ruralnim područjima sa ciljem unapređenja kvaliteta života ruralnog stanovništva i očuvanja ruralnog ambijenta. Evropska unija definiše ruralni razvoj kao multisektorski i multifunkcionalni koncept u kome ruralni razvoj u odnosu na opšte društveni ima četvorostruku ulogu: ekonomsku, sociološku, ekološku i kulturološku ulogu. Nacionalna strategija reforme javne uprave, sa druge strane, sugeriše reforme u pravcu jačanja funkcija kreiranja, koordinacije i sprovođenja javnih politika. Zato je neophodno da JLS u proces kreiranja upravljačkih modela za sprovođenje nadležnosti u oblasti ruralnog razvoja ugradi koncept multisektorskog pristupa na nivou saradnje između odeljenja i drugih institucionalnih jedinica, ali i između sektora struka unutar samih institucionalnih jedinica. U slučaju JLS „Primer“, organizaciona jedinica nadležna za pitanja iz oblasti ruralnog razvoja, još uvek nije multisektorskog karaktera. Trenutno su u ovoj jedinici tri stalno zaposlena radnika, delimično međusektorkog karaktera (dipl.ekonomista, dipl.turizmolog i ing.poljoprivrede). U Odeljenju je još dvoje stalno zaposlenih ing. Poljoprivrede, a u oblasti socijalne zaštite, čije se aktivnosti u većem delu tiču ruralnog stanovništva, zaposleno je petoro službenika (sociolog, dva pravnika, ing.šumarstva i ing.poljoprivrede). Međutim, kuriozitet je da je ukupno sedam radnih mesta, uključujući i radno mesto Samostalni stručni savetnik za podršku poljoprivredi, ostalo izvan organizacione strukture Kancelarije za lokalni ekonomski i ruralni razvoj, ali još uvek unutar Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. Model među-odeljenjskog tela JLS nadležnog za ruralni razvoj još uvek se ne primenjuje, ali se prilikom kreiranja lokalnih politika namenjenih ruralnim područjima aktivno konsultuju druge organizacione jedinice unutar JLS. Međutim, aktivnosti „među-odeljenske“ koordinacije, još uvek se odvijaju sporadično i ad hoc, u skladu sa potrebama i aktuelnim temama JLS.

Preporuke:

Politika ruralnog razvoja, pored ekonomskog razvoja uzima u obzir i ostale dimenzije kvaliteta života na selu. U cilju unapređenja kvaliteta života i stanja ljudskog kapitala u ruralnim oblastima, ova politika jasno utvrđuje odgovornosti sektora koji se bave socijalnom politikom (obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom, socijalnom zaštitom), razvojem infrastrukturne opremljenosti (komunalna i socijalna infrastruktura) i zaštitom životne sredine. Preporuka je da se i JLS prilagođavaju ovom konceptu i da aktivno rade na usvajanju savremenih principa upravlјanja javnim politikama koje se odnose na seoska područja kroz uspostavlјanje adekvatnog, multisektorskog institucionalnog okvira. Zaposleno lice ili organizaciona jedinica koji su odgovorni za kreiranje i predlaganje mera i aktivnosti koje se odnose na segmente ruralnog razvoja, trebali bi da iniciraju uspostavljanje stalne i zvanične saradnje između odeljenja lokalne administracije koji su od naročitog značaja za razvoj ruralnih naselja. Model među-odeljenjskog tela JLS nadležnog za ruralni razvoj doprineo bi koordinisanim i usmerenim akcijama JLS prema ruralnim područjima, ali bi doprineo i povećanju nivoa senzibilnosti lokalne administracije na posebne potrebe ruralnih zajednica. Kada je reč o multisektorskom pristupu unutar organizacione

9

jedinice JLS zadužene za poslove u oblasti ruralnog razvoja, idealno bi bilo da struktura zaposlenih u ovoj organizacionoj jedinici bude što diverzifikovanija. Da bi ova jedinica imala adekvatan odnos prema ruralnim područjima neophodno je da je najmanje 1 zaposleni iz poljoprivrednih nauka, najmanje 1 zaposleni iz ekonomskih nauka, najmanje 1 zaposleni iz oblasti sociologije i/ili drugih društvenih nauka i najmanje 1 zaposleni inženjer građevinarstva ili srodnih obrazovnih profila. Funkcionalnost i efikasnost novostvorenih struktura u javnoj administraciji potvrđuje se uvažavanjem odluka ovih struktura od strane viših nivoa upravljanja i odlučivanja i njihovom primenom u praksi. Preporuka je da novostvorene strukture uspostave transparentan i efikasan sistem odlučivanja i da se odluke usvoje od strane lokalne skupštine.

1.1.3 Nivo političke podrške JLS temi ruralnog razvoja

1.1.3.1

U upravi JLS postavljen pomoćnik predsednika opštine/gradonačelnika za oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 58). Formirana stalna skupštinska radna tela JLS odgovorna za ruralni razvoj.

5

1. Načelnik uprave. 2. Odluka/rešenje predsednika opštine/gradonačelnika o uspostavljanju funkcije pomoćnila nadležnog za segmente ruralnog razvoja. 3. Odluka o organizaciji opštinske/gradske uprave 4. Pravilnik o unutrašnjoj organizacij i sistematizaciji radnih mesta. 5. Statut JLS. 6. Odluka o formiranju skupštinskih radnih tela.

1.1.3.2

U upravi JLS postavljen pomoćnik predsednika opštine/gradonačelnika za oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 58) ali nisu formirana skupštinska radna tela JLS odgvorna za ruralni razvoj

4

1.1.3.3

Formirana skupštinska radna tela JLS odgovorna za segmente ruralnog razvoja. U upravi nije postavljen pomoćnik predsednika opštine/gradonačelnika za oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja

3

1.1.3.4 Statutom JLS predviđen pomoćnik predsednika opštine/gradonačelnika za oblasti poljoprivrede i/ili ruralnog razvoja, ali nije postavljen.

2

1.1.3.5 Formirana skupštinska radna tela JLS odgovorna za poljoprivredu.

1

1.1.3.6

Nisu formirana skupštinska radna tela koja se bave segmentima ruralnog razvoja i nije postavljen pomoćnik predsednika opštine/gradonačelnika za oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

0

Osnovna namera ovog dela ocene učinka je da se poveća politička senzitivnost na specifične probleme sa kojima se susreću ruralne zajednice. Iako se senzitivnost ponekad smatra problematičnim pojmom u literaturi o javnoj upravi, to je, bez sumnje, presudan pojam za političare, birokrate, i građane u jednakoj meri. Senzitivna institucija, političar ili birokrata, mora biti reaktivan, empatičan i sposoban da oseti potrebe zajednice i spreman da iznalazi postojeće i kreira nove mogućnosti za rešavanje njenih problema. Budući da su potrebe i zahtevi u heterogenom društvu veoma dinamičnog karaktera, izuzetno je važno da se razviju sistemski pristupi u razumevnju društva. Stoga je od ključnog značaja da donosioci odluka prepoznaju i razumeju različite potrebe i težnje ruralnog stanovništva, kako bi efikasnije zastupali

10

njihove interese. U lokalnom političkom kontekstu u Srbiji, JLS se nude dve opcije direktne političke podrške temi ruralnog razvoja; formiranjem višestranačkih, sektorskih tela u lokalnoj skupštini i/ili kabinetskoj funkciji pomoćnika predsednika opštine/gradonačelnika zaduženog za temu ruralnog razvoja. Kako je oblast upravljanja ruralnim razvojem još uvek relativno nepoznata na lokalnom nivou, ovaj deo ocene učinka ne omogućava merenje kvaliteta političkig uticaja, već samo prisustvo odnosno odsustvo entiteta na dva nivoa. U slučaju JLS „Primer“ politički interesi ruralnih zajednica dvostruko su zastupljeni. Odlukom o organizaciji opštinske uprave uspostavljena je funkcija i imenovan je pomoćnik predsednika opštine u oblasti praćenja rada javnih preduzeća, društvenih delatnosti, komunalnih delatnosti, infrastrukture i razvoja mesnih zajednica. Takođe, interesi ruralnog stanovništva zastupaju se i preko stalnog skupštinskog radnog tela za poljoprivredu i ruralni razvoj. Međutim, kvalitet zastupanja interesa ruralnih zajednica na političkom nivou, ostaje nedovoljno razjašnjen.

Preporuke:

Od ključnog je značaja da donosioci odluka prepoznaju i razumeju različite potrebe i težnje ruralnog stanovništva, kako bi efikasnije zastupali njihove interese. Politička podrška temi ruralnog razvoja kroz Kabinet predsednika opštine/gradonačelnika (pomoćnik predsednika opštine za oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja), sa jedne strane omogućava lak i brz kontakt sa rukovodstvom, ali sa druge strane ne obezbeđuje dovoljnu stabilnost i kontinuitet političke podrške jer su podložni promenama u svakom izbornom ciklusu. Uloga stalnih ili povremenih radnih tela za razmatranje pitanja iz nadležnosti JLS, uključujući pitanja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, sa druge strane, još uvek je ograničavajuća, a njihov broj nestabilan. Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skupština opštine, ali retko učestvuju u samom procesu izrade i praćenja efekata ovih propisa i odluka. Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela utvrđuju se statutom opštine i zavisi od političkih odluka, koje nisu uvek u skladu sa potrebama naročito osetljive kategorije ruralnog stanovništva. Preporuka je da kanal komunikacije sa izvršnim organima u lokalnoj samoupravi (predsednik opštine/gradonačelnik, članovi veća zaduženi za poljoprivredu i ruralni razvoj itd.) bude što kraći. S tim u vezi, JLS bi trebale da dvostruko zastupaju političke interese ruralnih zajednica, kroz Kabinet predsednika opštine/gradonačelnika i preko stalnog skupštinskog radnog tela za poljoprivredu i ruralni razvoj. Na ovaj način obezbediće se maksimalni nivo političke podrške temi ruralnog razvoja i doprineće se smanjenju intenziteta turbulencija između dva izborna ciklusa. Poljoprivreda je važan segment ukupne ruralne ekonomije, ne samo u ekonomskom, već i u socijalnom i kulturološkom pogledu. Poljoprivreda ujedno predstavlja i najvažniju aktivnost većine ruralnih zajednica i od velike je važnosti za način života u ruralnim područjima. Međutim, poljoprivreda i poljoprivrednik u modernoj ruralnoj zajednici treba da budu usko povezani sa ostalim delatnostima i zanimanjima. Zato, danas, svako izdvojeno posmatranje i rešavanje problema ne daje uspešne rezultate. Zato se ruralni razvoj posmatra kao simbioza socijalnih i ekonomskih (poljoprivrednih i nepoljoprivrednih) aktivnosti i aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.

1.2 Nivo kapaciteta JLS za dobro upravljanje i saradnju u oblasti ruralnog razvoja

1.2.1 Uključivanje civilnog i poslovnog sektora u poslove i nadležnosti iz oblasti ruralog razvoja

1.2.1.1

Predstavnici civilnog i poslovnog sektora učestvuju u radu komisija JLS za donošenje odluka i u radu formiranih radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja i ravnomerno su zastupljeni u radnim telima i komisijama.

5

1. Odluka o formiranju radnih tela ili komisija za donošenje odluka koje se odnose na segmente

11

1.2.1.2

Predstavnici civilnog i poslovnog sektora učestvuju u radu komisija JLS za donošenje odluka i u radu formiranih radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja, ali nisu ravnomerno zastupljeni u radnim telima i komisijama.

4

ruralnog razvoja. 2. Odluka o formiranju radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja. 3. Spisak učesnika u procesu strateškog planiranja. 1.2.1.3

Predstavnici civilnog i poslovnog sektora učestvuju u radu formiranih radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja, ali ne učestvuju u radu komisija JLS za donošenje odluka i nisu ravnomerno zastupljeni u radnim telima i komisijama.

3

1.2.1.4 Predstavnici civilnog i poslovnog sektora ne učestvuju u radu komisija i radnih tela ali su konsultovani na nivou strateškog planiranja segmenata ruralnog razvoja.

1

1.2.1.5 JLS nema nikakve odnose sa civilnim i poslovnim sektorom kada je reč o aktivnostima JLS u oblasti ruralnog razvoja.

0

JLS „Primer“ se u procesu prilagođavanja modernom menadžmentu javnih politika, koji podrazumeva participaciju, pridržava osnovnih prinicipa na kojima je utemeljen pojam participacije. Socijalni partneri u procesu razvoja ruralnih područja u JLS „Primer“ predstavnici su civilnog društva, preduzetnika i predstavnika proizvođačkih asocijacija. Učešće i uključivanje različitih interesnih grupa sprovodi se u različitim fazama, pre i tokom planiranja lokalne politike, tokom implementacije i posle zaključivanja lokalnih politika ruralnog razvoja, a obezbeđeno je kroz direktno učešće predstavnika različitih interesnih grupa u komisijama nadležnim za procenu načina raspodele i same raspodele budžetskih sredstava namenjenih ruralnim područjima. Uključivanje socijalnih partnera potvrđeno je odlukama o formiranju Komisije za realizaciju Programa podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju na godišnjem nivou. Međutim, kada je reč o ravnomernom učešću svih sektora (idelan odnos je 50% javni sektor, 25% civilni sektor uključujući predstavnike ruralnih domaćinstava i potkategorija ruralnog stanovništva i 25% poslovni sektor), JLS „Primer“ još uvek nema dovoljno razvijene mehanizme obezbeđenja tzv. idealne participacije.

Preporuke: Učešće i uključivanje različitih interesnih grupa može se sprovesti u različitim fazama, pre i tokom planiranja, tokom implementacije i posle zaključivanja lokalnih politika ruralnog razvoja, a može biti obezbeđeno kroz direktno učešće ili preko posrednika od zajedničkog interesa (npr. Lokalne ili regionalne privredne komore, regionalne razvojne agencije i sl.). Saradnja sa civilnim i poslovnim sektorom u većini JLS još uvek je samo na formalnom nivou i odnosi se, uglavnom, na pripremne radnje u razvojnom procesu u vezi sa pitanjima definisanja lokalnih politika. Međutim, od izuzetne je važnosti uključiti ove sektore u rad tela u kojima se odlučuje o načinu i mehanizmima sprovođenja lokalnih politika, ali i u sam proces sprovođenja. U pojedinim slučajevima JLS gde proces ima participativan karakter u svim fazama, ne vodi se dovoljno računa o ravnomernoj zastupljenosti svih kategorija aktera. Tako je često civilni sektor znatno zainteresovaniji za učešće, ali je istovremeno manje fokusiran na ekonomske programe i razvoj, a mnogo više na socijalna pitanja i edukaciju. Takođe, opšti utisak je da i pored snažne veze JLS i civilnog sektora i značajne podrške koju ovaj sektor prima od strane JLS, on i dalje nema dovoljan uticaj u lokalnoj sredini i dovoljnu ekonomsku snagu da se uključi u razvojne

12

procese. Za razliku od civilnog sekotra, uobičajena slika je da je poslovni sektor manje prisutan u ovim vidovima saradnje i da ne participira u dovoljnoj meri u procesu planiranja politika koje imaju nameru da stimulišu razvoj ruralnih zajednica. Preporuka je da JLS u procesu razvijanja participativnog sistema funkiconisanja rada javne uprave vodi računa o ravnomernom učešću svih sektora (idelan odnos je 50% javni sektor, 25% civilni sektor uključujući predstavnike ruralnih domaćinstava i potkategorija ruralnog stanovništva i 25% poslovni sektor) i da aktivno radi na osnaživanju drugih aktera, da kreira viziju i informiše druge o potencijalnim benefitima od uključivanja u ovaj proces, kreira mehanizme razvoja poverenja u javne institucije, razvija osećaj socijalne odgovornosti itd. Jedan od savremenih modela uspostavljanja partnerskih odnosa sa poslovnim sekotrom je i kreiranje i podrška inicijativama javno-privatnogpartnerstva. Na osnovu Člana 36 Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007) Skupštini opštine pruža se mogućnost da osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti, uključujući pitanja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Preporuka je da se ova tela formiraju i da u rad ovih radnih tela JLS aktivno uključi predstavnike civilnog i poslovnog sektora. Kada je reč o kvalitetnijem uključivanju lokalnog civilnog i poslovnog sektora u proces pripreme, izrade i finansiranja iz budžeta lokalne samouprave, ono se može postići i (trajnim ili povremenim) učešćem njihovog predstavnika u izvršnom organu lokalne samouprave, odnosno u opštinskom veću, skupštini lokalne samouprave, radnim telima lokalne samouprave, komisijama za dodelu sredstava. O tome je neophodno postići dogovor unutar JLS i to može biti važan pokazatelj njihove spremnosti za saradnju i uticati na osmišljenu strategiju.

1.2.2 Uključivanje predstavnika ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava) u poslove i nadležnosti iz oblasti ruralog razvoja

1.2.2.1

Predstavnici ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava) učestvuju u radu komisija JLS za donošenje odluka i u radu formiranih stalnih radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja.

5 1. Odluka o formiranju radnih tela ili komisija za donošenje odluka koje se odnose na segmente ruralnog razvoja. 2. Odluka o formiranju radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja 3. Spisak učesnika u procesu strateškog planiranja.

1.2.2.2

Predstavnici ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinsatva), učestvuju u radu formiranih radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja, ali ne učestvuju u radu komisija JLS za donošenje odluka.

3

1.2.2.3

Predstavnici ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava) ne učestvuju u radu komisija i radnih tela ali su konsultovani na nivou strateškog planiranja segmenata ruralnog razvoja.

1

1.2.2.4 JLS nema nikakve odnose sa predstavnicima ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava), kada je reč o aktivnostima JLS u oblasti ruralnog razvoja.

0

Ruralno stanovništvo u političkim procesima mora da dobije veću ulogu u kreiranju sopstvene situacije. Istovremeno mora i da se osposobi da tu ulogu preuzme. Takođe, ova kategorija stanovništva mora biti konsultovana u vezi sa vrstama usluga i tehničkih informacija koje se kreiraju od donosilaca odluka i načina njihove distribucije. Učešće ruralnog stanovništva u kreiranju lokalnih smernica nije nov i nepoznat pristup u kreiranju lokalnih politika u Srbiji. Međutim, još uvek je nizak stepen učešća predstavnika ruralnog stanovništva u procesima planiranja aktivnosti i donošenja odluka na lokalnom nivou. U JLS u kojima je učešće ruralnog stanovništva u radu lokalne uprave na nešto višem nivou, kao

13

što je slučaj JLS „Primer“, još uvek je aktuelno pitanje kvaliteta ovog učešća i stepena uticaja na političke odluke. Naime, interesi ruralnih domaćinstava u radu Komisije za realizaciju Programa podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju na godišnjem nivou, zastupljeni su uključivanjem udruženja proizvođača, i NVO koje se bave različitim aspektima ruralnog života. Međutim, u kolikom stepenu ovakva udruženja uspevaju da igraju ulogu medijatora između lokalne samouprave i ruralnog stanovništva, koje je po svojoj strukturi (ekonomskoj, socijalnoj, demografskoj i sl.), veoma heterogeno, ostaje još uvek nejasno iz perspektive JLS „Primer“.

Preporuke:

Učešće i uključivanje ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava) može se sprovesti u različitim fazama, pre i tokom planiranja, tokom implementacije i posle zaključivanja lokalnih politika ruralnog razvoja, a može biti obezbeđeno kroz direktno učešće ili preko posrednika od zajedničkog interesa (npr. Udruženja proizvođača, klasteri, NVO koje se bave zaštitom životne sredine, lokalnim kulturno-istorijskim nasleđem i socijalnim pitanjima i sl.). Međutim, ruralna domaćinstva, posebno siromašnija, nisu uključena u organizovane oblike poslovne saradnje (niti pokazuju interes za tim) i time nemaju svoje reprezente u procesima kreiranja javnih politika. Saradnja sa ruralnim stanovništvom (ruralnim domaćinstvima) u većini JLS još uvek je samo na formalnom nivou. Uglavnom je ruralno stanovništvo konsultovano direktno, javnim skupovima u ruralnim zajednicama, ali samo u procesu pripreme lokalnih strateških smernica. Od izuzetne je važnosti uključiti ruralno stanovništvo (ruralna domaćinstva) u rad tela u kojima se odlučuje o načinu i mehanizmima sprovođenja lokalnih politika, ali i u sam proces sprovođenja. Preporuka je da JLS u procesu razvijanja participativnog sistema funkiconisanja rada javne uprave aktivno radi na osnaživanju ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava), da kreira viziju i informiše ruralno stanovništvo (ruralna domaćinstva) o potencijalnim benefitima od uključivanja u ovaj proces, kreira mehanizme razvoja poverenja u javne institucije, razvija osećaj socijalne odgovornosti itd. Na osnovu Člana 36 Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007) Skupštini opštine pruža se mogućnost da osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti, uključujući pitanja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Preporuka je da se ova tela formiraju i da u rad ovih radnih tela JLS aktivno uključi predstavnike ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava). Kada je reč o kvalitetnijem uključivanju ruralnog stanovništva (ruralnih domaćinstava) u proces pripreme, izrade i finansiranja iz budžeta JLS, ono se može postići i (trajnim ili povremenim) učešćem njihovog predstavnika u komisijama za dodelu sredstava, ukoliko se na taj način organizuje njihovo finansiranje. O tome je neophodno postići dogovor unutar JLS i to može biti važan pokazatelj njihove spremnosti za saradnju i uticati na osmišljenu strategiju.

1.2.3 Uključivanje predstavnika osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladi i žene) u poslove i nadležnosti iz oblasti ruralog razvoja

1.2.3.1

Predstavnici osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladi i žene), učestvuju u radu komisija JLS za donošenje odluka i u radu formiranih stalnih radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja.

5

1. Odluka o formiranju radnih tela ili komisija za donošenje odluka koje se odnose na segmente ruralnog razvoja. 2. Odluka o formiranju radnih tela JLS odgovornih za segmente

1.2.3.2

Predstavnici osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladi i žene), učestvuju u radu formiranih radnih tela JLS odgovornih za segmente ruralnog razvoja, ali ne učestvuju u radu komisija JLS za donošenje odluka.

3

14

1.2.3.3

Predstavnici osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladi i žene), ne učestvuju u radu komisija i radnih tela ali su konsultovani na nivou strateškog planiranja segmenata ruralnog razvoja.

1

ruralnog razvoja. 3. Spisak učesnika u procesu strateškog planiranja.

1.2.3.4 JLS nema nikakve odnose sa predstavnicima osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladi i žene), kada je reč o aktivnostima JLS u oblasti ruralnog razvoja.

0

Mladi i žene predstavljaju najosetljivije kategorije ruralnog stanovništva. Problemi osetljivih grupa, u većini JLS, nisu dovoljno afirmisani. Isklјučenost žena iz ruralnih područja naročito je multidimenziona. Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, žene su nosioci polјoprivrednog gazdinstva u svega 17,3% slučajeva, a većina gazdinstava je manja od 5 ha. Ankete o radnoj snazi (2012.) beleže značajne disproporcije u rodnoj dimenziji neformalne zaposlenosti (39,3% žena, a 26,5% muškaraca). Žene iz ruralnih područja osam puta su zastuplјenije u neformalnoj zaposlenosti od žena iz gradskih područja (39,3% u odnosu na 5%). Ovakav status žena na ruralnom tržištu rada dovodi do opšteg disbalansa između polova i blage maskulinizacije sela između dva popisa (49,91% žena u 2011. i 50,32% u 2002. godini). Kada je reč o kategoriji mlade populacije, u većini JLS kancelarija za mlade je najvažniji segment artikulacije stavova ove kategorije stanovništva u strukturama JLS. Međutim, ni u ovim slučajevima nije izgrađena posebna ruralna dimenzija, već se problemi mladih tretiraju isto, bez obzira na ruralno-urbanu genezu. U slučaju JLS „Primer“, ove kategorije ruralnog stanovništva uglavnom su uključene u proces strateškog planiranja, ali čak ni u ovim situacijama, JLS „Primer“ nema razvijene mehanizme praćenja stepena i kvaliteta njihovog učešća. Kao jedan od najznačajnijih pokazatelja senzitivnosti JLS „Primer“ na pitanja mladih iz ruralnih područja, uprkos još uvek slabim performansama, jeste činjenica da JLS „Primer“ pokušava da odgovori na kulturološke trendove i time stimuliše mlađi deo populacije na veći stepen aktivnosti u oblasti poljoprivrede. Naime, u prethodnom periodu, JLS „Primer“ je u procesu dodele sredstava za mere podrške poljoprivredi uvela kriterijum podsticaja mlađima od 40 godina. Ovakvim kriterijumom podrške JLS „Primer“ je nameravala da stimuliše proces prenosa vlasništva nad gazdinstvima sa starijih na mlađe članove gazdinstva. Suprotno namerama, ispostavilo se da je opao broj korisnika sredstava za podršku poljoprivrednim aktivnostima, s obzirom da ovakve mere nisu bile dovoljan stimulans za željene procese i prekid tradicionalnih modela u transformaciji vlasništva nad gazdinstvima. Kako bi se prevenirale moguće posledice odustajanja mlađe kategorije ruralnog stanovništva od aktivne uloge u poljoprivrednim aktivnostima, odustalo se od navedenog kriterijuma podrške mlađima od 40 godina za korišćenje sredstava za definisane mere lokalne agrarne politke.

Preporuke: Učešće i uključivanje osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladih i žena) može se sprovesti u različitim fazama, pre i tokom planiranja, tokom implementacije i posle zaključivanja lokalnih politika ruralnog razvoja, a može biti obezbeđeno kroz direktno učešće ili preko posrednika od zajedničkog interesa (npr. NVO koje se bave zaštitom prava osetljivih kategorija ruralnog stanovništva i drugim socijalnim pitanjima i sl.). Od izuzetne je važnosti uključiti ove kategorije u rad tela u kojima se odlučuje o načinu i mehanizmima sprovođenja lokalnih politika, ali i u sam proces sprovođenja. Preporuka je da JLS u procesu razvijanja participativnog sistema funkiconisanja rada javne uprave aktivno radi na osnaživanju osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladih i žena), da kreira viziju i informiše osetljive grupa ruralnog stanovništva (mlade i žene) o potencijalnim benefitima od uključivanja u ovaj proces, kreira mehanizme razvoja poverenja u javne institucije, razvija osećaj socijalne odgovornosti itd. Na osnovu Člana 36

15

Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007) Skupštini opštine pruža se mogućnost da osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti, uključujući pitanja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Preporuka je da se ova tela formiraju i da u rad ovih radnih tela JLS aktivno uključi predstavnike osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mlade i žene). Kada je reč o kvalitetnijem uključivanju osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladih i žena) u proces pripreme, izrade i finansiranja iz budžeta JLS, ono se može postići i (trajnim ili povremenim) učešćem njihovog predstavnika u komisijama za dodelu sredstava, ukoliko se na taj način organizuje njihovo finansiranje. O tome je neophodno postići dogovor unutar JLS i to može biti važan pokazatelj njihove spremnosti za saradnju i uticati na osmišljenu strategiju.

1.2.4 Nivo kapaciteta JLS za međuopštinsku saradnju u oblasti ruralnog razvoja

1.2.4.1

Formirano međuopštinsko radno telo (partnerstvo) za ruralni razvoj, članstvo JLS u međuopštinskoj saradnji potvrđeno odlukom lokalne skupštine i članice međuopštinskog radnog tela (partnerstva) za ruralni razvoj sprovele najmanje jednu međuopštinsku aktivnost/projekat u protekle dve godine.

5 1. Tekst odluke lokalne skupštine o članstvu JLS u međuopštinskom radnom telu (partnerstvu) za ruralni razvoj. 2. Tekst dokumenta koji potvrđuje osnivanje međuopštinskog radnog tela/partnerstva (Memorandum o razumevanju, Statut ili bilo koji drugi oblik osnivačkog akta). 3. Tekst projekta i/ili izveštaj o sprovođenju projekta.

1.2.4.2

Formirano međuopštinsko radno telo (partnerstvo) za ruralni razvoj, članstvo JLS u međuopštinskoj saradnji potvrđeno odlukom lokalne skupštine, ali još uvek nije sproveden ni jedna mešuopštinska aktivnost/projekat u protekle dve godine.

4

1.2.4.3

Nije formirano međuopštinsko radno telo (partnerstvo) za ruralni razvoj, ali je JLS sprovela najmanje jednu međuopštinsku aktivnost/projekat iz oblasti ruralnog razvoja u protekle dve godine.

3

1.2.4.4

Nije formirano međuopštinsko radno telo (partnerstvo) za ruralni razvoj, ali je JLS inicirala najmanje jednu međuopštinsku aktivnost/projekat iz oblasti ruralnog razvoja u protekle dve godine.

1

1.2.4.5 JLS nije inicirala niti učestvovala u međuopštinskim inicijativama iz oblasti ruralnog razvoja u protekle dve godine.

0

Međuopštinska saradnja (MOS) je instrument za jačanje uticaja i aktivnosti strana koje sarađuju. Može im omogućiti da reše određene probleme ili dodaju vrednost lokalnim resursima i time generišu endogene resurse u jedinstven korpus razvojnih potencijala. Najvažniji izazov u MOS, međutim, ostaju same JLS, njihove sposobnosti da iskoriste raspoložive mogućnosti, da upravljaju rizicima, i da uspostave dobru MOS. Iskustva pokazuju da JLS u Srbiji sve više međusobno sarađuju na poslovima od značaja za veću teritoriju nego što je to teriotorija same JLS. Posledica odsustva tradicije decentralizovanog odlučivanja i nedostatka stabilnih partnerskih odnosa, međutim, ima za posledicu da u većini slučajeva, pa i u slučaju JLS „Primer“, JLS nisu inicijatori ovih aktivnosti. Veći deo ovih aktivnosti i njihov finansijski i upravljački okvir sugerisan je izvana, sa regionalnog nivoa, tj. od strane regionalne agencije i međunarodnih organizacija i institucija. U ovom slučaju, dakle, ekonomsku formu obezbeđuje međunarodna organizacija, a MOS-om je obuhvaćeno ukupno 9 JLS. Ovakav oblik saradnje, u

16

finansijkom smislu, je najlagodniji, ali ima i svoja ograničnja. Najpre kada je reč o dužini trajanja MOS koje je, kako se očekuje, ograničeno na dužinu trajanja podrške sa strane. Međutim, nasleđe i iskustvo učešća u MOS, posmatra se kao trajan i nepromenjiv benefit za JLS „Primer“. Pored toga, JLS „Primer“ pokazuje visok stepen razumevanja prednosti koje nudi MOS i mogućih rezultata ovog pristupa i spremna je da uđe u aktivnosti MOS još dublje.

Preporuke:

JLS prepoznaje značaj i efekte MOS i koristi ovo sredstvo upravljanja u rešavanju problema ruralnih zajednica. Kako bi se obezbedio kontinuitet u radu MOS, preporuka je da JLS, formira međuopštinsko radno telo (partnerstvo) za ruralni razvoj i da lokalna skupština donese odluku o članstvu JLS u međuopštinskom radnom telu (partnerstvu) za ruralni razvoj. Pravno gledano, vrsta saradnje može se kretati u rasponu od neformalne"saradnje na pojedinačnim temama", preko udruženja opština, pa sve do posebnih entiteta međuopštinske saradnje unutar JLS. U pogledu ekonomskih formi saradnje, MOS mogu da budu vođene, uglavnom od strane donatorskih organizacija, kada ekonomsku formu obezbeđuje neko drugi. Ovakav oblik saradnje, u finansijkom smislu, je najlagodniji, ali ima i svoja ograničenja. Najpre kada je reč o dužini trajanja MOS koja je, uglavnom, ograničena na dužinu trajanja podrške. U situaciji kada su JLS same inicijatori MOS one moraju da obezbede poseban zajednički javni servis (telo/partnerstvo), ili da drugim institucijama ili službama prepuste deo nadležnosti.

1.2.5 Nivo dostupnosti institucionalnih servisa LS seoskim zajednicama

1.2.5.1

Mesne kancelarije uspostavljene su u svim seoskim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave. JLS prenela odgovarajuća finansijska sredstva mesnim kancelarijama za vršenje poslova iz nadležnosti MZ i većine poslova iz izvorne nadležnosti JLS.

5

1. Načelnik opštinske uprave. 2. Statut JLS 3. Statut mesne zajednice. 4. Odluka skupštine opštine, odnosno skupštine grada o poverenju vršenja određenih poslova iz nadležnosti JLS, uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava. 5. Odluka o budžetu JLS.

1.2.5.2

Mesne kancelarije uspostavljene su u 60% do 99% seoskih mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave. JLS prenela odgovarajuća finansijska sredstva mesnim kancelarijama za vršenje poslova iz nadležnosti MZ i nekih poverenih poslova iz izvorne nadležnosti JLS. Za ostatak administrativnih potreba ruralnog stanovništva lokalni administrativni centar lako je dostupan redovnim saobraćajnim linijama koje povezuju mesnu zajednicu sa teritorijom na kojoj se nalaze administrativne ustanove.

4

1.2.5.3

Mesne kancelarije uspostavljene su u 40% do 59% seoskih mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave. JLS prenela odgovarajuća finansijska sredstva mesnim kancelarijama za vršenje poslova iz nadležnosti MZ i vršenje poslova koji se odnose na najmanje lična stanja građana i neke, dodatne poverene poslove iz izvorne nadležnosti JLS. Za ostatak administrativnih potreba ruralnog stanovništva lokalni

3

17

administrativni centar je dostupan putem redovnih saobraćajnih linija koje povezuju mesnu zajednicu sa teritorijom na kojoj se nalaze administrativne ustanove.

1.2.5.4

Mesne kancelarije uspostavljene su u 30% do 39% seoskih mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave. JLS prenela odgovarajuća finansijska sredstva mesnim kancelarijama za vršenje poslova iz nadležnosti MZ i poslova koji se odnose na najmanje lična stanja građana. Za ostatak administrativnih potreba ruralnog stanovništva lokalni administrativni centar je dostupan putem redovnih saobraćajnih linija koje povezuju mesnu zajednicu sa teritorijom na kojoj se nalaze administrativne ustanove.

2

1.2.5.5

Mesne kancelarije uspostavljene su u 20% do 29% seoskih mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave. JLS prenela odgovarajuća finansijska sredstva mesnim kancelarijama za vršenje poslova iz nadležnosti MZ. Za ostatak administrativnih potreba ruralnog stanovništva lokalni administrativni centar je dostupan putem redovnih saobraćajnih linija koje povezuju mesnu zajednicu sa teritorijom na kojoj se nalaze administrativne ustanove.

1

1.2.5.6

Mesne kancelarije uspostavljene su u manje od 20% seoskih mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave. Za ostatak administrativnih potreba ruralnog stanovništva lokalni administrativni centar je dostupan putem redovnih saobraćajnih linija koje povezuju mesnu zajednicu sa teritorijom na kojoj se nalaze administrativne ustanove.

0

Suština postojanja mesnih zajednica jeste da se lokalni problemi reše tamo gde su nastali i od strane onih koji bi trebali da trpe posledice, u ovom slučaju u ruralnim zajednicama. Takođe, ukoliko su mesne zajednice dobro organizovane, one mogu biti sredstvo za kontrolu lokalne samouprave, mogu smanjiti tenzije između lokalne vlasti i stanovništva kao i približiti lokalnu samoupravu građanima u seoskim područjima. Nedostatak i otežana dostupnost komunalnih servisa doprinosi isklјučivanju i diskriminaciji ruralnog stanovništva. JLS u Srbiji pokazuju priličnu ne koherentnost kada je reč o dostupnosti i kvalitetu servisa i usluga JLS ruralnom stanovništvu. U ovom domenu velike su ruralno-urbane divergencije, ali i regionalne. U slučaju JLS „Primer“, Statutom JLS, mesne kancelarije (ukupno 38) su uspostavljene u svim seoskim naseljima. Odlukom skupštine JLS „Primer“ o poveravanju vršenja određenih poslova iz nadležnosti JLS, uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava, definiše se obavljanje svih administrativnih poslova koji se rade i u Prijemnoj kancelariji opštine i matičnoj službi. Poslovi vezani za katastar, upravu za javna plaćanja , lična dokumenta i ostala imovinsko pravna pitanja, međutim, obavljaju se isključivo u administrativnom centru JLS „Primer“.

18

Preporuke:

Od JLS se očekuje da osposobi mesne kancelarije i zaposlene u mesnim kancelarijama za preuzimanje ovlašćenja nad vršenjem većine poslova iz izvorne nadležnosti JLS i da, u skladu sa tim, prenese odgovarajuća finansijska sredstva mesnim kancelarijama. Ukoliko postoje značajne prepreke za ovakav institucionalni i administrativni iskorak, ruralnom stanovništvu bi trebalo omogućiti što lakši pristup uslugama i servisima JLS, npr. kroz povezivanje svih seoskih naselja na sistem organizovanog javnog prevoza. Kvalitet života u ruralnim sredinama duboko je povezan sa nivoom dostupnosti ovih usluga. Kako bi se povećala efikasnost i povećao obuhvat stanovništva koje aktivno učestvuje u javnom životu i koristi servise i usluge, JLS može da razvija različite mehanizme koji, međutim, moraju da budu prilagođeni ruralnom stanovništvu (npr. SMS umesto internet obaveštavanja). Budući da je uticaj JLS u ovom smislu ograničen, nužno je razviti dobru saobraćajnu povezanost i prihvatljivu udaljenost od ovih institucija, kako bi se smanjila socijalna isključenost seoske populacije.

1.2.6 Nivo dostupnosti zdravstvenih usluga ruralnom stanovništvu

1.2.6.1

Više od 70% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite sa najmanje jednim lekarom opšte medicine i jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana) , ili više od 80% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite bez lekara, ali sa najmanje jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana). Za stanovništvo ostatka seoskih naselja usluge primarne zdravstvene zaštite dostupne su putem redovnih saobraćajnih linija (najmanje 4 dnevno), koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

5

1. Odluka o osnivanju ustanove i organizacije u oblasti zdravstva na teritorijama seoskih naselja. 2. Dom zdravlja 3. Kadrovska šema lokalnog doma zdravlja. 4. Lokalni zdravstveni programi 5. Red vožnje lokalnog javnog saobraćaja. 6. Odluka o budžetu JLS.

1.2.6.2

Od 40% do 69% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite sa najmanje jednim lekarom opšte medicine i jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana), ili od 60% do 69% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite bez lekara, ali sa najmanje jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana). Za stanovništvo ostatka seoskih naselja usluge primarne zdravstvene zaštite su dostupne putem redovnih saobraćajnih linija (najmanje 3 dnevno), koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

4

1.2.6.3

Od 30%-39% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite sa najmanje jednim lekarom opšte medicine i jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana),

3

19

ili od 40% do 49% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite bez lekara, ali sa najmanje jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana). Za stanovništvo ostatka seoskih naselja usluge primarne zdravstvene zaštite su dostupne putem redovnih saobraćajnih linija (najmanje 2 dnevno), koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove..

1.2.6.4

Od 20%-29% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite sa najmanje jednim lekarom opšte medicine i jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana) , ili od 30% do 39% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite bez lekara, ali sa najmanje jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana). Za stanovništvo ostatka seoskih naselja usluge primarne zdravstvene zaštite su dostupne putem redovnih saobraćajnih (najmanje 2 dnevno), linija koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

2

1.2.6.5

Od 15%-19% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite sa najmanje jednim lekarom opšte medicine i jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana), ili od 25% do 29% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite sa najmanje jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana). Za stanovništvo ostatka seoskih naselja usluge primarne zdravstvene zaštite su dostupne putem redovnih saobraćajnih linija (najmanje 1 dnevno), koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

1

1.2.6.6

Manje od 15% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite sa najmanje jednim lekarom opšte medicine i jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana), ili manje od 25% seoskih naselja ima ustanovu primarne zdravstvene zaštite bez lekara, ali sa najmanje jednom medicinskom sestrom (sa punim redovnim radnim vremenom, svakog radnog dana). Za stanovništvo ostatka seoskih naselja usluge primarne zdravstvene zaštite su dostupne putem redovnih saobraćajnih linija

0

20

(najmanje 1 dnevno), koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

Podaci iz Baze usluga socijalne zaštite po lokalnim samoupravama ukazuju na velike ruralno-urbane i međuregionalne disproporcije u zastuplјenosti korisnika pojedinih usluga, ali i njihovoj dostupnosti. Nedostatak i otežana dostupnost socijalnih servisa doprinosi isklјučivanju i diskriminaciji posebno ranjivih potkategorija ruralnog stanovništva. Potrebe za sveobuhvatnim reformama u oblasti usluga socijalne zaštite i socijalnih servisa su nedvosmislene, a od JLS se očekuje da preuzmu vodeću ulogu u ovom procesu i utiču na smanjenje intenziteta socijalne isključenosti ruralnog stanovništva. Slučaj JLS „Primer“ pokazuje izrazito nepovoljan položaj ruralnog stanovništva kada je reč o dostupnosti zdravstvenih usluga. Zdravstveni program za teritoriju JLS „Primer“, ne sadrži informacije o radu zdravstvenih ustanova u 13% seoskih naselja. Sva seoska naselja ne teritoriji JLS „Primer“ imaju objekte primarne zdravstvene zaštite, tj. seoske ambulante. Sa druge strane, rad medicinskog osoblja organizovan je na način da su usluge lekara opšte prakse, u većini slučajeva, dostupne tek jedan dan u nedelji i to sa svega nekoliko sati (u najvećem broju slučajeva do 2 h) radnog vremena. Tek u nešto manjem broju naselja, lekar opšte prakse je prisutan u ambulanti dva puta nedeljno, takođe sa ne punim radnim vremenom. U nešto iznad 30% seoskih naselja, od strane medicinskih sestara ili medicinskih tehničara, zdravstvene usluge se pružaju sa punim radnim vremenom. Međutim, sva seoska naselja povezana su sa gradskim centrom JLS „Primer“, u kojem je locirana centralna zdravstvena ustanova za teritoriju JLS „Primer“.

Preporuke: U Srbiji, još uvek dominira urbocentrični koncept organizacije javnih službi. Međutim, kvalitet života u ruralnim sredinama duboko je povezan sa nivoom dostupnosti ovih usluga, ali i osnovnih socijalnih servisa kao što je zdravstvo. Slaba ili substandardna prostorna dostupnost usluga od opšteg interesa, uvećava višestruku izolovanost seoskog stanovništva, naročito onog dela koji živi u perifernim i saobraćajno neintegrisanim naseljima. Na ovaj način isključuje se veliki broj stanovništva iz ekonomskog i socijalnog razvoja, usporava ukupan ekonomski razvoj i, konačno, krše osnovna ljudska i građanska prava koja je država obavezna da garantuje svojim građanima. Princip dostupnosti ovih usluga temeljni je uslov za socijalni razvoj i socijalnu koheziju. Nije racionalno da sva seoska naselja imaju ustanove koje pružaju usluge od opšteg interesa, kakve su domovi zdravlja. Preporuka je da JLS aktivno rade na približavanju ovih usluga korisnicima u ruralnim sredinama direktno, tako da su kvalitetne zdravstvene usluge dostupne što većem broju stanovnika bez obzira na mesto stanovanja. Budući da je uticaj JLS u ovom smislu ograničen, preporuka je i da se JLS prilagode najprimenjivijim modelima približavanja javnih službi za sopstvenu teritoriju. Kompenzatorni modeli razvoja usluga zdravstva su uvođenje mobilnih programa zdravstvenih usluga i rad na razvoju dobre saobraćajne povezanosti i, time, prihvatljive udaljenosti ruralnih zajednica od ovih institucija. Takođe, subvencionisanje javnog prevoza između seoskih naselja i opštinskog centra za pojedine kategorije korisnika, dodatno može doprineti poboljšanje situacije u ovom domenu.

1.2.7 Nivo dostupnosti obrazovnih usluga ruralnom stanovništvu

1.2.7.1 Aktom o mreži osnovnih škola predviđeno je da je za 100 % dece iz seoskih naselja osmogodišnja osnovna škola dostupna na manje od 2 kilometra ili je lako

5 1. Akt o mreži osnovnih škola LS 2. Odluka o osnivanju

21

dostupna putem specijalizovanih školskih saobraćajnih linija i/ili redovnih saobraćajnih linija (najmanje 4 dnevno) koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja na teritorijama seoskih naselja. 3. Red vožnje lokalnog javnog saobraćaja. 4. Odluka o budžetu JLS. 1.2.7.2

Aktom o mreži osnovnih škola predviđeno je da je za 90-99 % dece iz seoskih naselja osmogodišnja osnovna škola dostupna na manje od 2 kilometra ili je dostupna putem specijalizovanih školskih saobraćajnih linija i/ili redovnih saobraćajnih linija (najmanje 3 dnevno) koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

4

1.2.7.3

Aktom o mreži osnovnih škola predviđeno je da je za 80-89 % dece iz seoskih naselja osmogodišnja osnovna škola dostupna na manje od 2 kilometra ili je dostupna putem specijalizovanih školskih saobraćajnih linija i/ili redovnih saobraćajnih linija (najmanje 2 dnevno) koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

3

1.2.7.4

Aktom o mreži osnovnih škola predviđeno je da je za 70-79 % dece iz seoskih naselja osmogodišnja osnovna škola dostupna na manje od 2 kilometra ili je dostupna putem specijalizovanih školskih saobraćajnih linija i/ili redovnih saobraćajnih linija (najmanje 2 dnevno) koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

2

1.2.7.5

Aktom o mreži osnovnih škola predviđeno je da je za 60-69 % dece iz seoskih naselja osmogodišnja osnovna škola dostupna na manje od 2 kilometra ili je lako dostupna putem specijalizovanih školskih saobraćajnih linija i/ili redovnih saobraćajnih linija (najmanje 1 dnevno) koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

1

1.2.7.6

Aktom o mreži osnovnih škola predviđeno je da je za manje od 60% dece iz seoskih naselja osmogodišnja osnovna škola dostupna na manje od 2 kilometra ili je dostupna putem specijalizovanih školskih saobraćajnih linija i/ili redovnih saobraćajnih linija (najmanje 1 dnevno) koje povezuju seosko naselje sa teritorijom na kojoj se nalaze ove ustanove.

0

Nedostatak i otežana dostupnost socijalnih servisa doprinosi isključivanju i diskriminaciji posebno ranjivih potkategorija ruralnog stanovništva. Predškolskim obrazovanjem obuhvaćeno je, npr. svega 29% dece iz seoskih područja. Formalno i neformalno obrazovanje i dostupnost informacija na veoma su niskom nivou u ruralnim sredinama. Od ukupnog broja nepismenih u RS 67,19% živi u ruralnim

22

područjima1. Učešće ruralnog stanovništva u kategoriji lica sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem iznosi 70,39%, odnosno 54,29% u kategoriji lica sa osnovnim obrazovanjem. Dakle, potrebe za sveobuhvatnim reformama u oblasti usluga socijalne zaštite i socijalnih servisa su nedvosmislene, a od JLS se očekuje da preuzmu vodeću ulogu u ovom procesu i utiču na smanjenje intenziteta socijalne isključenosti ruralnog stanovništva. Teritorijalni razmeštaj ustanova obrazovanja u JLS „Primer“ zadovolјava potrebe stanovništva, a definisan je Odlukom o mreži osnovnih škola na teritoriji opštine Mrežu ustanova obrazovanja čine: jedna vaspitno obrazovna ustanova predškoskog obrazovanja, dvanaest osnovnih škola (od kojih je jedna osnovna škola za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i osnovna muzička škola) i četiri srednje škole. Imajući u vidu, aktuelne demografske trendove koji dovode do jako velikog smanjenja broja učenika u seoskim školama, procenjuje se da su sadašnji kapaciteti školskih objekata dovolјni ali da je potrebno njihovo renoviranje, saniranje i nabavka savremene opreme i sredstava za izvođenje nastave. Demografsku situaciju u selima nabolјe prikazuju podaci o broju učenika u područnim odelјenjima osnovnih škola u selima, gde u čak 22 % seoskih naselja nema ni jednog učenika. U skladu sa tim, dostupnost obrazovnih institucija uglavnom je obezbeđena kroz Program prevoza učenika koji je definisan za teritoriju JLS „Primer“. Troškovi prevoza učenika do osmogodišnjih osnovnih škola obezbeđeni su iz opštinskog budžeta za sve učenike na teritoriji JLS „Primer“, a prevoz je organizovan uspostavljanjem specijalizovanih školskih linija. Međutim, udaljenost institucija osmogodišnjih osnovnih škola, u većini slučajeva, i dalje je veća od 2 kilometra.

Preporuke: U Srbiji, još uvek dominira urbocentrični koncept organizacije javnih službi. Međutim, kvalitet života u ruralnim sredinama duboko je povezan sa nivoom dostupnosti ovih usluga, ali i osnovnih socijalnih servisa kao što je obrazovanje. Slaba ili substandardna prostorna dostupnost usluga od opšteg interesa, uvećava višestruku izolovanost seoskog stanovništva, naročito onog dela koji živi u perifernim i saobraćajno neintegrisanim naseljima. Na ovaj način isključuje se veliki broj stanovništva iz ekonomskog i socijalnog razvoja, usporava ukupan ekonomski razvoj i, konačno, krši osnovna ljudska i građanska prava koja je država obavezna da garantuje svojim građanima. Princip dostupnosti ovih usluga temeljni je uslov za socijalni razvoj i socijalnu koheziju. Nije racionalno da sva seoska naselja imaju ustanove koje pružaju usluge od opšteg interesa, kakve su obrazovne ustanove. Preporuka je da JLS aktivno rade na približavanju ovih usluga korisnicima u ruralnim sredinama direktno, tako da lokalni akti o mreži obrazovnih institucija uzimaju u obzir specifične potrebe i prepreke sa kojima se sreće ruralno stanovništvo. Budući da je uticaj JLS u ovom smislu ograničen, preporuka je i da se JLS prilagode najprimenjivijim modelima približavanja javnih službi za sopstvenu teritoriju. Kompenzatorni modeli razvoja usluga obrazovanja su aktivno zastupanje interesa ruralnog stanovništva prema različitim sektorima (npr. prema sektoru zapošljavanja kroz podsticanje uključivanja seoske omladine u srednje i visoko obrazovanje, putem boljeg informisanja, podizanja motivacije za obrazovanje, stipendiranje i sl). Veoma je važno kreirati alternativne obrazovne programe, kako one koji su čvršće povezani sa potrebama na tržištu rada, tako i one koji podižu opštu pismenost, obrazovanost i kapacitete za doživotno učenje seoske populacije (kursevi jezika, umetnosti, informatike i sl.). Takođe, JLS se preporučuje da radi na razvoju dobre saobraćajne povezanosti i, time, prihvatljive udaljenosti ruralnih zajednica od ovih institucija. Subvencionisanje javnog prevoza između seoskih naselja i opštinskog centra za pojedine kategorije korisnika, dodatno može doprineti poboljšanje situacije u ovom domenu.

1 Popis stanovništva, 2011, RZS.

2 Nivo spremnosti lokalnih politika za primenu postojećih, odnosno uvođenje novih nadležnosti JLS iz oblasti ruralnog razvoja

21 od 40 poena

2.1 Regulatorni okvir JLS za ruralni razvoj

2.1.1 Stepen značaja ruralnog razvoja u Strateškom okviru JLS

2.1.1.1 Definisana i usvojena višegodišnja lokalna Strategija posvećena temi poljoprivrede i ruralnog razvoja. Obrađeni su svi segmenti ruralnog razvoja.

5

1. U zavisnosti od nivoa organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja, Zaposleno lice/Odeljenje zaduženo za poslove ruralnog razvoja; međuodeljenjsko, međusektorsko telo JLS odgovorno za ruralni razvoj 2. Tekst Strateškog okvira JLS

2.1.1.2

Definisana i usvojena višegodišnja lokalna Strategija koja pored ostalih tema obrađuje i temu poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ruralni razvoj je eksplicitno prepoznat kao prioritet i svi segmenti ruralnog razvoja obrađeni su u jedinstvenoj celini.

4

2.1.1.3

Definisana i usvojena višegodišnja lokalna Strategija koja pored ostalih tema obrađuje i temu poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ruralni razvoj je eksplicitno prepoznat kao prioritet, ali nisu svi segmenti ruralnog razvoja obrađeni u jedinstvenoj celini. Segmenti ruralnog razvoja koji su obrađeni kao sastavni deo drugih prioritetnih oblasti, posebno se osvrću na specifičnosti ruralnih područja.

3

2.1.1.4

Definisana i usvojena višegodišnja lokalna Strategija koja pored ostalih tema obrađuje i temu poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ruralni razvoj je eksplicitno prepoznat kao prioritet, ali nisu svi segmenti ruralnog razvoja obrađeni u jedinstvenoj celini. Segmenti ruralnog razvoja koji su obrađeni kao sastavni deo drugih prioritetnih oblasti, nemaju poseban osvrt na specifičnosti ruralnih područja.

2

2.1.1.5

Definisana i usvojena višegodišnja lokalna Strategija koja pored ostalih tema obrađuje i temu poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ruralni razvoj nije eksplicitno prepoznat kao prioritet, ali su pojedini segmenti ruralnog razvoja obrađeni.

1

2.1.1.6 Definisane i usvojene višegodišnje lokalne Strategije koja ne obrađuju temu poljoprivrede i ruralnog razvoja.

0

Veoma je važno da se proceni stepen do kojeg su specifična pitanja, od posebne važnosti za ruralna područja, uključena u stratešku, programsku i ukupnu političku praksu JLS. Lokalne strateške smernice u oblasti ruralnog razvoja treba da teže uspostavljanju ravnoteže i da integriše socijalnu, ekonomsku, kulturološku i komponentu životne sredine u jednom području. Trenutno, Strateški okvir JLS „Primer“ predstavlja Strategija održivog razvoja opštine za nerednih 10 godina, koja, između ostalih, obrađuje i teme od značaja za ruralna područja. Međutim, imajući u vidu značaj teme ruralnog razvoja za JLS i osnovne ciljeve političkog delovanja JLS u pravcu modernih politika ruralnog razvoja, JLS „Primer“ je u

24

procesu izrade lokalnog strateškog dokumenta ruralnog razvoja za period do 2018. godine. Prateća, ali jednako važna korist od dizajniranja Lokalne strategije ruralnog razvoja je sam proces koji je u slučaju JLS „Primer“ podrazumevao i formiranje tzv. lokalnog strateškog partnerstva za ovu temu i zajednički rad svih članova zajednice. Lokalne vlasti preuzele su ulogu onih koji predvode taj proces i, u saradnji sa drugim akterima razvoja, zauzele su ulogu onih koji oblikuju sopstvenu zajednicu. U razradi pitanja koja se odnose na ruralni razvoj, lokalni strateški dokument koji je u procesu izrade, pored definisanja ruralnog područja i pojma ruralnog razvoja iz perspektive JLS, naglašava i specifične teme (stanovanje, transport, infrastruktura, obrazovanje, poboljšanje uslova u zdravstvu za ruralno stanovništvo, ruralna ekonomija, poljoprivreda) i usklađuje delovanje JLS „Primer“ sa nacionalnim i političkim smernicama EU za oblast ruralnog razvoja.

Preporuke:

U spektru politika, ali i institucija u JLS, koje direktno ili indirektno utiču na razvoj ruralnih područja, ne uočava se fokus na specifične potrebe u ruralnim oblastima i isti kriterijumi se primenjuju i za ruralne i za urbane delove teritorije JLS. U ovim slučajevima uočava se izrazita kompleksnost, rigidnost i rasparčanost lokalnih politika koje utiču na ruralno stanovništvo, a JLS, u deklarativnom smislu, smatraju da su ruralna pitanja važan sadržaj strategija koje se odnose na lokalni ekonomski ili održivi razvoj. I pored toga, termin "ruralni razvoj" se obično ne koristi u strateškim planovima. Delovi planova koji se odnose na ruralni razvoj razvrstani su u posebne odeljke - poljoprivreda, turizam, infrastruktura, socijalna zaštita, obrazovanje. Preporuka je da JLS detektuje razloge zbog kojih je položaj ruralnog razvoja u starteško-regulatornom okviru na postojećem nivo. Kao najčešći razlog ispostavlja se kompleksnost teme i nedostatak znanja i kapaciteta koji bi obezbedili okvir za institucionalizovanje teme ruralnog razvoja kao i nedovoljno jasan stav nad pitanjima odgovornosti, ovlašćenja i ograničenja JLS i lokalnih institucija, koja su zbunjujuća za predstavnike JLS. Pitanje autonomije JLS u ovoj oblasti, definisano je Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (Službeni glasnik RS br. 10/13). Takođe, birokratska opterećenja, kada jedan zaposleni u lokalnoj administraciji obavlja više poslova istovremeno, iz različitih domena, čest je uzrok tzv. zamora administracije i nemogućnosti da se započnu regulatorne reforme. Na sve ove ili dodatne razloge JLS bi trebala da pronađe adekvatan odgovor i da započne usaglašavanje svog regulatornog okvira sa ciljevima razvoja na svojoj teritoriji koji se, u najvećem broju slučajeva, oslanjaju na razvoj i resurse ruralne ekonomije. Nema jedinstvene definicije pojma „ruralni razvoj“. Ruralni razvoj se bavi svim onim što se zbivalo, zbiva se ili treba da se zbiva u ruralnim područjima sa ciljem unapređenja kvaliteta života ruralnog stanovništva i očuvanja ruralnog ambijenta. Imajući u vidu posebne potrebe ruralnog stanovništva, EU definiše ruralni razvoj kao multisektorski i multifunkcionalni koncept u kome ruralni razvoj u odnosu na opšte društveni ima četvorostruku ulogu: ekonomsku, sociološku, ekološku i kulturološku ulogu. Poželjno je da lokalni politički okvir za ruralni razvoj odgovori na ovakav integrativan i multisektorski koncept. Prilikom definisanja Lokalne strategije koja temu ruralnog razvoja obrađuje na integrativan način, treba voditi računa o tzv. vertikalnoj koherentnosti, tj. usklađenosti lokalnih smernica sa nacionalnim i EU okvirom ruralne politike.

25

2.2 Kvalitet ruralne dimenzije u Strateškom okviru JLS

2.2.1 Odnos prema teritoriji ruralnih naselja u Strateškom okviru JLS

2.2.1.1

Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj detaljno opisuju specifične resurse i probleme ruralnih naselja sa teritorije JLS, ali i susednih JLS koje dele iste resurse i probleme, i sadrže mere i aktivnosti koje su u skladu sa identifikovanim potencijalima i ograničenjima teritorije ruralnih naselja.

5 1. U zavisnosti od nivoa organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja, Zaposleno lice/Odeljenje zaduženo za poslove ruralnog razvoja; međuodeljenjsko, međusektorsko telo JLS odgovorno za ruralni razvoj 2. Tekst Strateškog okvira JLS

2.2.1.2

Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj detaljno opisuju specifične resurse i probleme ruralnih naselja sa teritorije JLS, i sadrže mere i aktivnosti koje su u skladu sa identifikovanim potencijalima i ograničenjima teritorije ruralnih naselja.

3

2.2.1.3

Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj detaljno opisuju specifične resurse i probleme ruralnih naselja sa teritorije JLS, ali definisane mere i aktivnosti nisu u skladu sa identifikovanim potencijalima i ograničenjima teritorije ruralnih naselja.

1

2.2.1.4 Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj ne osvrću se na specifične resurse i probleme ruralnih naselja na teritoriji JLS.

0

JLS u Srbiji često definišu lokalne strateške ciljeve i smernice razvoja koji su u neskladu sa resursnim potencijalima i ograničenjima (fizički, ljudski, finansijski, socijalni, kulturološki potencijali i ograničenja). Najčešće, lokalna strateška dokumenta sadrže tabelu SWOT analize, ali se rezultati ove analize uglavnom zanemaruju u procesu definisanja smernica i ciljeva. U slučajevima u kojima postoji izvesna konzistentnost između analize teritorije i definisanih strateških ciljeva, ruralno-urbana podela izostaje. Na ovaj način, ruralno-urbane razlike se produbljuju, jer, u najvećem broju slučajeva, definisane smernice i akcije su izvan opsega ruralnih resursa. Međutim, Strategija održivog razvoja JLS „Primer“ detaljno obrađuje potencijale i ograničenja sa kojima se suočava teritorija JLS i njeni stanovnici. Predstavljajući prirodne resurse teritorije JLS, tekst strateškog dokumenta se osvrće gotovo u celosti na prirodne resurse koji su locirani u ruralnim naseljima, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vode, obnovljive izvore energije. Takođe, strateški dokument više od 54% ruralnog stanovništva na teritoriji JLS tretira kao potencijal teritorije. Sa druge strane, privreda i privredni resursi skoncentrisani su u gradskom naselju teritorije JLS „Primer“. Poljoprivreda se tretira kao najznačajnija ekonomska grana opštine. Istovremeno, definisani strateški ciljevi sadrže jasnu ruralnu orijentaciju JLS „Primer“. Razvoj i investicije u poljoprivredu, ruralni turizam i ruralnu infrastrukturu, značajno su prioritizovani u strateškom dokumentu. Kako bi ostala dosledna ovim ciljevima i kako bi se ruralna dimenzija strateškog okvira još više naglasila, JLS „Primer“ je pokrenula postupak izrade lokalnog strateškog dokumenta ruralnog razvoja za period do 2018. godine.

Preporuke: JLS prepoznaje značaj resursnih potencijala i ograničenja (fizički, ljudski, finansijski, socijalni, kulturološki potencijali i ograničenja) kada je reč o definisanju ciljeva i smernica lokalnog ruralnog razvoja. Međutim, kako bi se postigla što veća efikasnost lokalnih politika, pored ovoga, neophodno je da JLS u svom

26

Strateškom okviru sagleda resursne potencijale i ograničenja ruralnih zajednica i teritorija za koje su nadležne druge JLS. Zajedno sa implementacijom preporuka definisanih u okviru pitanja 1.2.4, krugovi odlučivanja i političke granice neće više biti omeđene administrativnim granicama JLS, a doprineće se mogućnostima za sinergiju finansija i drugih resursa za sprovođenje projekata i aktivnosti od važnosti za ruralno stanovništvo cele teritorije. Takođe, na ovaj način kreiraju se novi, „ruralno orijentisani“ entiteti sa potencijalom za tzv. endogeni razvoj, koja imaju veće finansijske i prirodne resurse i kvalifikovan ljudski potencijal, ali i institucionalni sistem koji podstiče inovativne poslovne aktivnosti.

2.2.2 Odnos prema osetljivim grupama stanovništva (mladi i žene) sa teritorije ruralnih naselja u Strateškom okviru JLS

2.2.2.1

Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj analiziraju pitanja osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladi i žene) i sadrže mere podrške za ove grupe.

5

1. U zavisnosti od nivoa organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja, Zaposleno lice/Odeljenje zaduženo za poslove ruralnog razvoja; međuodeljenjsko, međusektorsko telo JLS odgovorno za ruralni razvoj 2. Tekst Strateških dokumenata za ruralni razvoj

2.2.2.2

Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj analiziraju pitanja osetljivih grupa stanovništva (mladi i žene), bez ruralne dimenzije (postojanja i analize statističkih i drugih podataka koji se odnose samo na ruralna područja) i sadrže mere podrške za ove grupe.

3

2.2.2.3

Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj analiziraju pitanja osetljivih grupa ruralnog stanovništva (mladi i žene), ali ne sadrže mere podrške za ove grupe.

2

2.2.2.4

Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj analiziraju pitanja osetljivih grupa stanovništva (mladi i žene), bez ruralne dimenzije, i ne sadrže mere podrške za ove grupe.

1

2.2.2.5

Strateška dokumenta u delu koji se odnosi na ruralni razvoj ne analiziraju pitanja osetljivih grupa stanovništva (mladi i žene) i ne sadrže mere podrške za ove grupe.

0

Mladi i žene predstavljaju najosetljivije kategorije ruralnog stanovništva. Problemi osetljivih grupa , u većini JLS, nisu dovoljno afirmisani, a isklјučenost žena i mladih poreklom iz ruralnih sredina, multidimenzione je prirode. U JLS „Primer“ situacija sa prepoznavanjem posebnih potreba ovih kategorija ruralnog stanovništva nešto je bolja. Naime, ni u slučaju ove JLS, kao i u većini drugih JLS u Srbiji, strateški dokument ne posvećuje posebnu pažnju u analizi problema ovih kategorija, ali, sa druge strane, definiše dve specifične mere namenjene poboljšanju položaja ovih grupa – podsticaj samozapošljavanju i organizovanje edukativnih programa u oblasti preduzetništva koji su prilagođeni posebnim potrebama ruralnog dela mlade i ženske populacije. Ovakvim merama JLS izražava značajan stepen senzitivnosti na specifične probleme najosetljivijih potkategorija ruralnog stanovništva.

27

Preporuke: Poželjno je da se u procesu strateškog planiranja, osetljivim kategorijama ruralnog stanovništva posveti posebna pažnja i da se ove grupe i mere za poboljšanje njihovog položaja razmatraju nezavisno od situacije u kojoj se nalazi ova kategorija stanovništva na gradskom delu teritoriije JLS.

2.2.3 Kvalitet sadržaja ruralne dimenzije u Strateškom okviru JLS

2.2.3.1

Strateški okvir JLS, koji se odnosi na ruralni razvoj, pored mera podrške poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije, kvalitetu života u ruralnim sredinama (socijalni servisi i ruralna infrastruktura) i specifičnim merama koje podržavaju osetljive grupe ruralnog stanovništva (mlade i žene), sadrže najmanje jednu dodatnu meru koja nije iz navedenih kategorija.

5

1. U zavisnosti od nivoa organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja, Zaposleno lice/Odeljenje zaduženo za poslove ruralnog razvoja; međuodeljenjsko, međusektorsko telo JLS odgovorno za ruralni razvoj. 2. Tekst Strateškog okvira JLS.

2.2.3.2

Strateški okvir JLS, koji se odnosi na ruralni razvoj, pored mera podrške poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije i kvalitetu života u ruralnim sredinama (socijalni servisi i ruralna infrastruktura) sadrži i specifične mere koje podržavaju osetljive grupe ruralnog stanovništva (mlade i žene).

4

2.2.3.3

Strateški okvir JLS, koji se odnosi na ruralni razvoj, sadrži mere podrške poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije i kvalitetu života u ruralnim sredinama (socijalni servisi i ruralna infrastruktura).

3

2.2.3.4

Strateški okvir JLS, koji se odnosi na ruralni razvoj, pored mera podrške poljoprivrednom sektoru, sadrži i najmanje jednu meru podrške nepoljoprivrednom sektoru.

2

2.2.3.5 Strateški okvir JLS, koji se odnosi na ruralni razvoj, sadrži isključivo mere podrške poljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije.

1

2.2.3.6 Strateški okvir JLS ne sadrži mere podrške za ruralni razvoj.

0

Strategija održivog razvoja JLS „Primer“ definše opšte i specifične ciljeve kao i mere za tri osnovna prioriteta, ekonomski razvoj, društveni razvoj i zaštita životne sredine. U okviru sva tri prioriteta jasno se uočava ruralna dimenzija namera strategije. Naime, definisane mere jasno reflektuju strateške namere JLS „Primer“ za podršku razvoju poljoprivrednom i nepoljoprivrednom ekonomskom sektoru na teritoriji ruralnih područja. Planirane mere društvenog razvoja na teritoriji ruralnih naselja JLS „Primer“ ogledaju se u akcijama u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalnih usluga, ali i dostupnosti kulturnih i drugih društvenih sadržaja za ruralno stanovništvo. Takođe, podrška projektima ruralne infrastrukture reflektuje namere JLS da poboljša uslove života u ruralnim naseljima. Lokalna strategija održivog razvoja definiše dve specifične mere namenjene poboljšanju položaja osetljivih grupa ruralnog stanovništva,

28

mladih i žena – podsticaj samozapošljavanju i organizovanje edukativnih programa u oblasti preduzetništva koji su prilagođeni posebnim potrebama ruralnog dela mlade i ženske populacije. Ovakvim merama JLS izražava značajan stepen senzitivnosti na specifične probleme najosetljivijih potkategorija ruralnog stanovništva.

Preporuke:

U skladu sa najnovijim reformama Zajedničke agrarne politike EU, rezultatima popisa polјoprivrede Srbije i srpskim specifičnostima, pripremljen je nacrt nove strategije za polјoprivredu i ruralna područja 2014.-2024. Pripremlјeni nacrt Strategije, pored opštih mera, definiše i mere koje će poslužiti kao osnova za izradu Nacionalnog programa za polјoprivredu i ruralni razvoj 2014.-2020. Preporuka je da Strateški okvir JLS bude u potpunosti u skladu sa Zajedničkom agrarnom politikom EU i Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije (2014-2024). U skladu sa ovim, Strateški okvir JLS trebao bi da sadrži mere podrške:

o Poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije; o Kvalitetu života u ruralnim sredinama (socijalni servisi i ruralna infrastruktura); o Zaštiti životne sredine; o Investicijama u znanje i tehnologije koje utiču na razvoj ruralnih područja; o Investicijama u inovacije u ruralnim područjima; o Razvoju preduzetništva u ruralnim područjima; o Lokalno-specifičnim temama koje nisu sadržane u nacionalnom okviru, a koje nisu u

suprotnosti sa njim;

2.3 Dubina Strateškog okvira JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj

2.3.1 Programiranje sprovođenja Strateškog okvira JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj

2.3.1.1 Dizajniran višegodišnji program podrške koji obrazlaže usklađenost sa aktuelnim lokalnim, nacionalnim i EU okvirom za poljoprivredu i ruralni razvoj.

5

1. U zavisnosti od nivoa organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja, Zaposleno lice/Odeljenje zaduženo za poslove ruralnog razvoja; međuodeljenjsko, međusektorsko telo JLS odgovorno za ruralni razvoj 2. Tekst programa ruralnog razvoja JLS

2.3.1.2

Dizajniran višegodišnji program podrške za poljoprivredu i ruralni razvoj, usklađen je sa strateškim okvirom JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj, ali ne obrazlaže veze sa aktuelnim nacionalnim i EU okvirom.

4

2.3.1.3

Dizajniran jednogodišnji program podrške za poljoprivredu i ruralni razvoj koji obrazlaže usklađenost sa aktuelnim lokalnim, nacionalnim i EU okvirom za poljoprivredu i ruralni razvoj.

3

2.3.1.4

Dizajniran jednogodišnji program podrške za poljoprivredu i ruralni razvoj, usklađen je sa strateškim okvirom JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj, ali ne obrazlaže veze sa aktuelnim nacionalnim i EU okvirom.

2

2.3.1.5

Dizajniran jednogodišnji program podrške poljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije i usklađen je sa Strateškim okvirom JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj.

1

2.3.1.6 Ne postoji program implementacije mera podrške 0

29

definisanih u Strateškom okviru JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Opštinsko Veće JLS „Primer“, na godišnjem nivou, donosi Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za tekuću godinu. Programom se definišu opšte odredbe programa, namena podrške tj. mere podrške i način raspodele sredstava. Međutim, Program sem pribavljene Saglasnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije na tekst programa, ne nudi dodatni opis veza sa nacionalnim i EU politikama.

Preporuke:

Preporučuje se izrada programa implementacije lokalnog Strateškog okvira u vidu višegodišnjeg programa ruralnog razvoja koji obrazlaže usklađenost sa aktuelnim lokalnim, nacionalnim i EU okvirom za poljoprivredu i ruralni razvoj. Višegodišnjim programiranjem implementacije lokalnih politika postiže se veća predvidivost aktivnosti prema ruralnim područjima, ali i smanjuje stepen negativnih uticaja političkih turbulencija. Takođe, višegodišnjim planiranjem podrške ruralnim zajednicama, JLS jasno artikulišu svoju opredeljenost u procesu ravnomernog teritorijalnog razvoja i daju smernice lokalnom stanovništvu kada je reč o ekonomskim orijentacijama. Lokalni programi trebali bi biti usklađeni sa lokalnim strateškim okvirom, ali bi trebali i ponuditi opis veza sa nacionalnim ciljevima i okvirom koji propisuje EU. Kada je reč o vremenskoj dimenziji višegodišnjeg planiranja, preporuka je da JLS programske periode ograniče na sedmogodišnje programske periode EU.

2.3.2 Kvalitet sadržaja programskog dokumenta za poljoprivredu i ruralni razvoj

2.3.2.1

Programski dokument, pored mera podrške poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije, kvalitetu života u ruralnim sredinama (socijalni servisi i ruralna infrastruktura) i specifičnim merama koje podržavaju osetljive grupe ruralnog stanovništva (mlade i žene), sadržinajmanje jednu dodatnu meru koja nije iz navedenih kategorija.

5

1. U zavisnosti od nivoa organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja, Zaposleno lice/Odeljenje zaduženo za poslove ruralnog razvoja; međuodeljenjsko, međusektorsko telo JLS odgovorno za ruralni razvoj 2. Tekst programa ruralnog razvoja JLS

2.3.2.2

Programski dokument ,pored mera podrške poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije i kvalitetu života u ruralnim sredinama (socijalni servisi i ruralna infrastruktura), sadrži i specifične mere koje podržavaju osetljive grupe ruralnog stanovništva (mlade i žene).

4

2.3.2.3

Programski dokument sadrži mere podrške poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije i kvalitetu života u ruralnim sredinama (socijalni servisi i ruralna infrastruktura).

3

2.3.2.4 Programski dokument sadrži mere podrške poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije.

2

2.3.2.5 Programski dokument sadrži mere podrške poljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije.

1

30

2.3.2.6 Ne postoji programski dokument za poljoprivredu i ruralni razvoj.

0

Istraživanja percepcije ruralnog stanovništva pokazuju da JLS, kao prvi i najbliži nivo vlasti, imaju centralnu ulogu u određivanju razvojnih potreba, prioritetnih ciljeva i programa koji će se podsticati i finansirati u okviru podsticajnih programa i fondova sa svog nivoa. Međutim, lokalne vlasti teško identifikuju lokalne specifičnosti i sporo i neadekvatno reaguju na specifične probleme ruralnog stanovništva. Koncepti lokalnih mera podrške ruralnom sektoru često samo “preslikavaju” ono što se već dešava na nacionalnom nivou, a efikasnost i primenjivost na lokalne uslove uglavnom se ne analizira. Programski dokument JLS „Primer“ takođe nije potpuno integrativan, tj. ne obuhvata sve segmente ruralnog razvoja (ekonomski, socijalni, kulturološki i zaštitu životne sredine), bez obzira što su ove komponente obrađene u Strategiji održivog razvoja opštine. Program JLS „Primer“ obuhvata sledeće mere podrške: Subvencionisanje nabavke poljoprivredne mehanizacije i opreme; Subvencionisanje nabavke priplodnih grla-junica, ovaca, koza, nazimica i rojeva i matica; Mere podrške razvoju seoskog turizma; Sufinansiranje premija osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje; Sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Preporuke:

JLS se preporučuje da dizajnira program implementacije lokalnog Strateškog okvira u vidu višegodišnjeg programa ruralnog razvoja koji obrazlaže usklađenost sa aktuelnim lokalnim, nacionalnim i EU okvirom za poljoprivredu i ruralni razvoj. Kako bi se program ruralnog razvoja JLS smatrao sveobuhvatnim i kako bi targetirao većinu potreba lokalnih zajednica, ovaj programski dokument trebao bi da sadrži mere podrške:

o Poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru ruralne ekonomije; o Kvalitetu života u ruralnim sredinama (socijalni servisi i ruralna infrastruktura); o Zaštiti životne sredine; o Investicijama u znanje i tehnologije koje utiču na razvoj ruralnih područja; o Osetljivim grupama ruralnog stanovništva (mladim i ženama) o Investicijama u inovacije u ruralnim područjima; o Razvoju preduzetništva u ruralnim područjima; o Lokalno-specifičnim temama koje nisu sadržane u nacionalnom okviru, a koje nisu u

suprotnosti sa njim.

2.3.3 Način sprovođenja programa podrške JLS za ruralni razvoj

2.3.3.1

Razvijen sistem konkursa za programe podrške JLS, sa jasnim i transparentnim kriterijumima za ocenjivanje kvaliteta prijava korisnika podrške. Kriterijumi, tok konkursa i njegovi rezultati su dostupni na web stranicama JLS, ali su i na drugačiji, direktan način distribuirani potencijalnim korisnicima podrške.

5

1. U zavisnosti od nivoa organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja, Zaposleno lice/Odeljenje zaduženo za poslove ruralnog razvoja; međuodeljenjsko, međusektorsko telo JLS odgovorno za ruralni

2.3.3.2

Razvijen sistem konkursa za programe podrške JLS, sa jasnim i transparentnim kriterijumima za ocenjivanje kvaliteta prijava korisnika podrške. Kriterijumi su dostupni na web stranicama JLS.

4

31

2.3.3.3 Razvijen sistem konkursa za programe podrške JLS, sa jasnim kriterijumima za ocenjivanje kvaliteta prijava korisnika podrške. Kriterijumi nisu dostupni javnosti.

3 razvoj 2. Web stranice JLS 3. Tekst konkursa za podršku merama ruralnog razvoja 4. Sistem praćenja i ocenjivanja efekata podrške merama ruralnog razvoja 5. Dokumentacione baze JLS

2.3.3.4

Razvijen sistem konkursa za programe podrške JLS, sa jasnim i transparentnim kriterijumima za ocenjivanje administrativne usklđenosti prijava sa uslovima propisanim konkursom. Administrativni kriterijumi su dostupni na web stranicama JLS, ali su i na drugačiji, direktan način distribuirani potenicjalnim korisnicima podrške.

2

2.3.3.5

Razvijen sistem konkursa za programe podrške JLS, sa jasnim kriterijumima za ocenjivanje administrativne uskladjenosti prijava sa uslovima propisanim konkursom. Administrativni kriterijumi su dostupni na web stranicama JLS.

1

2.3.3.6

JLS ima program podrške JLS za ruralni razvoj, ali ga ne sprovodi ili ne postoji program sprovođenja mera podrške definisanih u Strateškom okviru JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj.

0

Pri definisanju sadržaja konkursa, preporuka za JLS je da se pridržava načela tzv.dobrog konkursa. Kako bi se dobili najbolji efekti za uloženi nivo podrške, tzv. dobar konkurs nalaže da se pravila konkursa strogo moraju poštovati u svim segmentima. Očekuje se da način sprovođenja programa podrške JLS za ruralni razvoj bude potpuno razrađen i da je definsan u skladu sa načelom transparentnosti, jasno i precizno. Konkurs za podršku sprovođenju definisanih mera, tj. dodelu budžetskih sredstava je uobičajen model. Tekst konkursa u slučaju JLS „Primer“, definisan je i usaglašen od strane Komisije za realizaciju Programa podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju na transparentan i participativan način. Članstvo komisije sastavljeno je od predstavnika civilnog i preduzetničkog sektora, zastupnika ruralnih gazdinstava i predstavnika lokalne administracije. Pored zvaničnog objavljivanja u Službenim glasnicima, tekst konkursa se predstavlja javnosti na dva načina, direktno, prezentacijama i javnim skupovima u seoskim zajednicama, ali i putem lokalnih sredstava informisanja i internet prezentacije opštine. Tokom celog perioda trajanja konkursa, tekst konkursa i obrazac prijave na konkurs su dostupni javnosti na web stranicama opštine. Pored navedenog, lokalna administracija pruža usluge stanovništvu u procesu popunjavanja konkursnog obrazca i pribavljanju dokumentacije propisane konkursom. Međutim, uvid u Program i tok njegove realizacije moguće je obaviti jedino u samom Odeljenju nadležnom za sprovođenje konkursa, u ovom slučaju Odeljenje za društvene delatnosti, privredu i razvoj.

Preporuke: Konkurs za podršku sprovođenju definisanih mera, tj. dodelu budžetskih sredstava, je uobičajen model. Proverite stepen podudarnosti Vaših modela konkursa sa načelima tzv. dobrog konkursa. Konkursom bi pored uređenja i propisivanja administrativnih uslova i načina korišćenja podsticaja za svaku pojedinačnu meru (uslova i načina ostvarivanja prava na podsticaje, kao i maksimalnih iznosa podsticaja po korisniku i vrsti podsticaja, kategorija korisnika podsticaja, vrste prihvatlјivih i neprihvatlјivih troškova, opštih i posebnih administrativnih uslova za korišćenje podsticaja, potrebne dokumentacije, administrativnih kriterijuma selekcije, rokova, uputstava „tehničkog“ karaktera koji jasno obrazlažu načine pravdanja utroška sredstava za robu, radove i usluge, kao i uputstva o

32

neophodnoj dokumentaciji koja dokumentuje zadovoljavanje propisanih i očekivanih standarda, kao i ostalih informacija vezanih za podnošenje prijave na konkurs), trebalo definisati i tzv. kvalitativne kriterijume selekcije. Kvalitativni kriterijumi selekcije odražavaju ciljeve političkih namera podrške artikulisane u konkursu. Prilikom definisanja ovih kriterijuma, ne smeju se praviti razlike između podnosilaca zahteva, osim na tehničkoj osnovi ili u odnosu na kvalitet i/ili sigurnost, ali to se može predvideti definisanjem objektivnih kriterijuma eliminacijei. Razlike su dopustive u slučaju naročitih političkih ciljeva kao što su borba protiv diskriminacije (npr. manjine, polovi i sl.), ciljevi smanjenja demografske erozije (mladi i žene), borba protiv siromaštva i socijalne isključenosti i sl. kada se definišu posebne kategorije stanovništva koje se tretiraju drugačije od ostalih prilikom odlučivanja o rezultatima konkursa. Takođe, JLS bi trebale da vode računa o odgovarajućem vremenskom periodu trajanja konkursa. Treba ostaviti dovoljno vremena za pripremu zahteva za podršku i pripremu predviđene dokumentaicje. Preporuka je da se dužina trajanja konkursa dizajnira specifično za svaku meru koja se podržava kroz konkurs u zavisnosti od stepena komplikovanosti pribavljanja projektne dokumentacije ili dokumentaciji koja dokumentuje zadovoljavanje propisanih i očekivanih standarda. Od izuzetne je važnosti da kriterijumi na osnovu kojih se vrši eliminacija i selekcija učesnika u konkursu, budu objektivni i povezani sa zahtevima. Pored ovoga, neophodno je razviti dobar publicitet (oglašavanje) konkursa, koji, u ovom slučaju, mora da bude prilagođen specifičnostima korisnika konkursa, tj. ruralnom stanovništvu. Prilikom dizajniranja načina oglašavanja konkursa treba imati u vidu visok stepen digitalnog jaza između urbanog i ruralnog dela stanovništva, ali i velike razlike u npr. informatičkoj obrazovanosti između muškog i ženskog dela ruralne populacije. Zato se objavljivanje konkursa na web stranicama JLS ne može smatrati dovoljno transparentnim mehanizmom. Sistem informisanja trebao bi da bude usklađen sa načelom transparentnosti. Predmet komunikacije sa korisnicima konkursa ne bi trebao da bude samo sadržaj konkursa, već i sam proces, tok konkursa i njegovi rezultati. Neophodno je da se objave pojedinosti odluke o dodeli sredstava podrške. Pored toga, u cilju unapređenja sposobnosti ruralnog stanovništva da učestvuje u sprovođenju ruralne politike, svi koji traže informacije treba da budu informisani o tome zašto jesu ili nisu podržani po tekućem konkursu.

2.3.4 Način praćenja sprovođenja programa podrške JLS za ruralni razvoj

2.3.4.1

Formirane su posebne dokumentacione baze ili softverska rešenja koja prate i ocenjuju rad u oblasti podrške ruralnom razvoju. Kriterijumi za praćenje i ocenjivanje efekata podrške ruralnom razvoju sastavni su deo programskog dokumenta podrške JLS za ruralni razvoj. Ovaj sistem aktivno je primenjivan u protekloj godini.

5

1. U zavisnosti od nivoa organizacione uređenosti JLS u oblasti ruralnog razvoja, Zaposleno lice/Odeljenje zaduženo za poslove ruralnog razvoja; međuodeljenjsko, međusektorsko telo JLS odgovorno za ruralni razvoj 2. Sistem praćenja i ocenjivanja efekata podrške merama ruralnog razvoja 3. Dokumentacione baze

2.3.4.2

Razvijen sistem praćenja i ocenjivanja efekata podrške koji je sastavni deo programskog dokumenta podrške JLS za ruralni razvoj. Ovaj sistem aktivno je primenjivan u protekloj godini ali ne postoji posebno softversko rešenje.

4

2.3.4.3

Razvijen sistem praćenja i ocenjivanja efekata podrške koji je sastavni deo programskog dokumenta podrške JLS za ruralni razvoj, ali se ovaj sistem još uvek ne primenjuje.

2

33

2.3.4.4 JLS razvija sistem praćenja i ocenjivanja efekata podrške merama ruralnog razvoja, ali nema iskustva u primeni ovakvih sistema.

1 JLS

2.3.4.5

JLS ima program podrške JLS za ruralni razvoj, ali ga ne sprovodi ili ne postoji program sprovođenja mera podrške definisanih u Strateškom okviru JLS za poljoprivredu i ruralni razvoj.

0

Kvalitetno upravljanje nameće potrebu kontrole rezultata, koji se postižu sprovođenjem aktivnosti planiranih od strane JLS. U upravljanju programskim ciklusom monitoring i evaluacija su nezaobilazani instrumenti, koji služe za procenu uspešnosti sprovedenih aktivnosti u odnosu na plan i identifikovanje slabih tačaka u ovom procesu. Dakle, monitoring i evaluacija imaju i savetodavnu ulogu, jer preporuke date od strane onih koji sprovode ocene mogu jako olakšati posao onih koji rade na planiranju i realizaciji aktivnosti u cilju prevazilaženja problema i unapređenja sprovođenja aktivnosti, kao i sprečavanja njihove ponovne pojave u budućnosti. Zamenik komisije (u ovom slučaju zaposleni u opštinskoj upravi) za realizaciju Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za tekuću godinu u JLS „Primer“, svake godine, nakon realizacije programa priprema izveštaj o realizaciji Programa. Međutim, sadržaj izveštaja je tehničkog karaktera i odnosi se na izveštaj o planiranim i realizovanim budžetskim izdvajanjima, kao i na broj korisnika po merama definisanim programom. Izveštaj ne reflektuje efekte podrške i ne obrazlaže kako su definisane mere Programa uticale na dostizanje ciljeva Programa podrške, niti se ovi efekti mogu pretpostaviti. U suprotnosti sa ovim, aktuelna Strategija održivog razvoja ima jasno definisan stav u odnosu na potrebe uvođenja monitoringa i evaluacije implementacije Strategije. U skladu sa tim, Strategija sadrži indikatore i pokazatelje verifikacije. Dakle, može se zaključiti da JLS „Primer“ još uvek nema razvijene specifične mehanizme praćenja i ocenjivanja efekata podrške ruralnim područjima, niti ima iskustva u njihovoj primeni, ali se započelo sa njihovim razvojem, indirektno, kroz lokalni strateški dokument.

Preporuke:

JLS se preporučuje da kreira dokumentacione baze koje prate rad u oblasti ruralnog razvoja i predstavljaju institucionalnu memoriju aktivnosti JLS u oblasti ruralnog razvoja. Ovakva evidencija važna je i iz razloga da se odluke naknadno mogu obrazložiti, u slučaju da dođe do osporavanja ili sumnje u donete odluke. Evaluacija je mogućnost za JLS da procenjuju uspešnost svog rada i načine povećanja efektivnosti svojih akcija. Kako bi se adekvatno procenila vrsta i obim koristi koja je ostvarena za građane, koji su razlozi doveli do uspeha ili neuspeha i šta je na tom putu naučeno, preporuka za JLS je da razvijeni sistem upotrebi.

3 Nivo finansijskih kapaciteta i uređenosti budžeta JLS za finansiranje mera ruralnog razvoja

8 od 10 poena

3.1 Budžetska podrška JLS za ruralni razvoj

3.1.1 Karakteristike budžetskih linija budžeta JLS

3.1.1.1

Rashodi u lokalnim budžetima u svim ekonomskim klasifikacijama u kojima je to moguće (Subvencije, Donacije, dotacije i drugi transferi, Socijalno osiguranje i socijalna zaštita i ostali rashodi), razvrstani su po tipu naselja (gradsko i seoska naselja).

5

1. Odeljenje nadležno za finansije. 2. Odluka o budžetu JLS. 3. Izveštaj o izvršenju budžeta skupštini lokalne vlasti.

3.1.1.2

Budžet JLS, pored ekonomske klasifikacije koja se odnosi na transfere mesnim zajednicama, sadrži i najmanje jednu ekonomsku klasifikaciju/funkciju/poziciju koja u svom nazivu nosi termin „poljoprivreda“, „seoski/a/o“ ili srodan termin, a sa koje se finansiraju poljoprivredne i druge aktivnosti u ruralnim područjima.

3

3.1.1.3

Budžet JLS, pored ekonomske klasifikacije koja se odnosi na transfere mesnim zajednicama, sadrži i najmanje jednu ekonomsku klasifikaciju/funkciju/poziciju koja u svom nazivu nosi termin „poljoprivreda“, „seoski/a/o“ ili srodan termin, sa koje se finansiraju isključivo poljoprivredne aktivnosti u ruralnim područjima.

1

3.1.1.4 Budžet JLS ne sadrži ni jednu ekonomsku klasifikaciju/funkciju/poziciju koja je po svom nazivu eksplicitno namenjena ruralnim područjima.

0

Kada je reč o finansijskoj dimenziji kapaciteta JLS za finansiranje mera ruralnog razvoja, usled nejasne i neefikasne fiskalne decentralizacije, kao i narušene predvidivosti finansiranja JLS, teško je dati objektivnu sliku trenutnog stanja u budžetima JLS i na osnovu tog stanja kreirati preporuke za poboljšanje. Stoga Vam, kroz ovaj sistem nudimo mogućnost da analizirate dva segmenta lokalnih budžeta, njegove karakteristike, u smislu koliko se lako mogu uočiti izdvajanja za ruralna naselja i karakteristike predvidivosti i stabilnosti tih izdvajanja (naredni indikator). Ruralna područja su često marginalizovana od strane lokalnih donosilaca odluka, ne samo prilikom implementacije i finansiranja isplaniranih aktivnosti i mera već i prilikom planiranja lokalnog razvoja. Sa druge strane, izrazito naglašeni problemi sa kojima se JLS susreću i koje ističu, tiču se u većem obimu ruralnih sredina i ruralne populacije. JLS, zato, moraju da usklade sopstvene aktivnosti sa identifikovanim problemima. U slučaju JLS „Primer“, JLS lako procenjuje izdvajanja za ruralna područja kroz izdvajanja za poljoprivredu i nepoljoprivredne ekonomske aktivnosti, s obzirom na posebnu budžetsku liniju objedinjenu za sve mere Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. JLS „Primer“ nema posebne bužetske linije za izdvajanja za ostale ekonomske aktivnosti, komunalnu infrastrukturu, socijalna i druga izdvajanja u ruralnim područjima, ali je u stanju da ih relativno lako i precizno

35

procenjuje. U ovom slučaju, važno je istaći da sam Program ne definiše mere podrške namenjene ovim aktivnostima.

Preporuke:

Rashodi prema ruralnim sredinama su višedimenzionalnog karaktera i ovu činjenicu JLS uglavnom uvažava. Posebnu pažnju JLS posvećuju rashodima za društvene delatnosti i izdvajanjima za infrastrukturne projekte u ruralnim naseljima. Međutim, neophodno je adaptirati lokalni budžet tako da se ova činjenica uvažava i prilikom planiranja svih ostalih rashoda i izveštaja o izvršenju budžeta skupštini lokalne vlasti. JLS se preporučuje da razviju sistem praćenja budžetskih izdvajanja za ruralna naselja na način da struktura rashoda budžeta omogućava jasno razdvajanje svih rashoda za ruralna u odnosu na gradska naselja. Preporuka je da se pored budžetskih linija za mere podrške poljoprivrednim i nepoljoprivrednim ekonomskim merama u ruralnim područjima, što je relativno česta pojava u strukturi lokalnih budžeta, definišu posebne budžetske linije za sve mere podrške ruralnom razvoju i ruralnom stanovništvu koje se sprovode u okviru definisanih programa JLS. Mere podrške za koje su definisane posebne budžetske linije namenjene su isključivo ruralnim područjima ili su ruralna područja pozitivno diskriminisana u odnosu na urbani centar JLS.

3.1.2 Stabilnost ruralnih izdvajanja iz budžeta JLS (%od ukupnog budžeta posmatrano u poslednje tri budžetske godine)

3.1.2.1 Izdvajanja za mere podrške ruralnom razvoju su ≥ 5% i pokazuju trend rasta ≥ 10% na godišnjem nivou.

5

1. Odeljenje nadležno za finansije. 2. Odluka o budžetu JLS. 3. Izveštaj o izvršenju budžeta skupštini lokalne vlasti.

3.1.2.2 Izdvajanja za mere podrške ruralnom razvoju su ≥ 5%, pokazuju trend rasta 5%-10% na godišnjem nivou.

4

3.1.2.3 Izdvajanja za mere podrške ruralnom razvoju su ≥ 5%, trend rasta nije vidljiv, ali predviđanja su da će rasti u naredne dve godine od posmatrane budžetske godine.

3

3.1.2.4 Izdvajanja za mere podrške ruralnom razvoju su stagnirajuća i iznose 3%-5%.

2

3.1.2.5 Izdvajanja za mere podrške ruralnom razvoju su stagnirajuća i iznose ≤ 2%.

1

3.1.2.6 Izdvajanja za mere podrške ruralnom razvoju su ≤ 2% i pokazuju opadajući trend.

0

Na osnovu Odluke o budžetu i Izveštaja o izvršenju budžeta, JLS „Primer“ navodi da je ukupan budžet namanjen za realizaciju Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u 2013. godini iznosio 3,48% od ukupnog budžeta opštine. Međutim, procena je da su ukupna izdvajanja za ruralna područja u 2013. godini (uključujući izdvajanja za aktivnosti u oblasti socijalne zaštite ruralnog stanovništva i projekte i intervencije na ruralnoj infrastrukturi), premašila 8% ukupnog budžeta opšine i da su u odnosu na 2012. godinu uvećana za više od 10%.

Preporuke:

Preporuka za JLS je da razviju mehanizam praćenja budžetskih rashoda za ruralna naselja i efekata ovih izdvajanja. Na osnovu poređenja ovih rezultata JLS će dobiti argument za definisanje nove i redefinisanje postojeće lokalne politike ruralnog razvoja. Takođe, JLS se preporučuje da obezbede punu stabilnost i, po mogućnosti, rast budžetskih rashoda za ruralna naselja i njihov razvoj.

3. Zaključak

Testiranjem JLS „Primer“ u oblasti Ruralnog razvoja utvrđene su određene referentne vrednosti (prikazane u tabeli) koje mogu pomoći korisnicima ovog alata da ga koriste na način koji će omogućiti utvrđivanje njihovog početnog statusa i kapaciteta u ovoj oblasti.

Maksimalan broj poena koji se može osvojiti 100

Jedinica lokalne samouprave „Primer“:

Osvojeni broj poena 57

% osvojenih poena 57%

Kategorija kapaciteta/učinka Srednji kapacitet

Kao što je napomenuto i u uvodnom delu, očekivanja su da ni najveće, narazvijenije i najnaprednije JLS nisu razvile svoje kapacitete u punom obimu na način koji će im omogućiti da ostvare maksimalan broj bodova. Sa osvojenih 57% JLS „Primer“ je ostvarila visok kapacitet, koji podrazumeva potpuno sprovođenje definisanih funkcija ruralnog razvoja i primenu nekih naprednijih mehanizama i alata koji su razvijeni u praksi a koji u ovom trenutku nisu zakonska obaveza, ali ukazuju na opredeljenje JLS za uvođenje modernih funkcija ruralnog razvoja.

Analiza trenutnog stanja u JLS „Primer“ koja je poslužila za izradu ovog Vodiča, pokazala je da trenutno stanje kapaciteta testirane opštine ne izražava opšti trend u Republici Srbiji, ali može da posluži kao indikacija spremnosti JLS da preuzmu nadležnosti u oblasti upravljanja ruralnim razvojem.

Korisnici metodologije u ovoj oblasti ne bi trebalo da budu obeshrabreni ukoliko utvrde da njihov trenutni kapacitet ima nižu vrednost od one koju je ostvarila JLS „Primer“, ali ni da misle da ne treba da nastave sa unapređenjem svojih kapaciteta ukoliko su ove vrednosti više u odnosu na JLS „Primer“. Iskoristite preporuke za unapređenje i ugradite ih u svoje buduće planove rada.