Sadržaj

1.1 Fiskalna politika................................................................................................................21.2 Javni prihodi i javni rashodi..............................................................................................4 1.2.1 Javni prihodi.........................................................................................................4 1.2.2 Javni rashodi.........................................................................................................51.3 Ciljevi fiskalne politike.....................................................................................................51.4 Budzet i budzetski deficit..................................................................................................61.5 Diskreciona fiskalna politika versus ugrađeni stabilizatori..............................................71.6 Efekti fiskalne politike......................................................................................................7 1.6.1 Fiskalna politika protiv recesije...........................................................................8 1.6.2 Fiskalna politika protiv inflacije.........................................................................91.7 Efekti budzetskog deficita................................................................................................101.8 Fiskalna konsolidacija......................................................................................................121.9 Fiskalna odgovornost i fiskalna pravila............................................................................12

Zaključak................................................................................................................................15

Literatura................................................................................................................................16

1

1.1 POJAM FISKALNE POLITIKE

Fiskalna politika predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublaži jaz privrednih ciklusa, da se doprinese održavanju ekonomije pune zaposlenosti, oslobođene od inflacije i deflacije. Upotreba fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i budžetskih rashoda mora se vršiti u pravcu i na načim ostvarivanja ciljeva i zadataka makroekonomske politike (ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast životnog standarda stanovništva).Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu blagajnu i njegovog trošenja.Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. Pojam politika potiče od grčke reči polis – država, tj. reči politikos – državni, javni, građanski. Politika je delatnost vezana za upravljanje odnosno rukovođenje državom. Pojam fiskalan potiče od latinske reči fiskus, koja označava državnu blagajnu i pravnu osobu koja je nosilac imovinskih prava i zastupa je u svim njenim imovinsko – pravnim odnosima.

U savremenoj ekonomskoj politici fiskalna politika se najčešće koristi u kombinaciji sa monetarnom politikom. Dobra kombinacija monetarne i fiskalne politike moze pomoći zemlji da izađe iz recesije,smanji pregrejanu traznju,stimuliše ulaganje i akumulaciju kapitala.

Funkcije fiskalne politike

Osnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledeći način:

stabilizaciona funkcija-nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih aktivnosti;

alokativna funkcija-fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno politikom javnih prihoda i javnih rashoda utiče se na odluke privrednih subjekata u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na različite delatnosti;

redistributivna funkcija-fiskalna politika obezbeđuje neometano snabdevanje javnim dobrima, odvijanje javne potrošnje i transfer sredstava prema ugroženim delovima stanovništva.

2

Ciljevi i instrumenti fiskalne (javne) politike

Fiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda. Osim te ona ima i druge funkcije u cilju postizanja određenih ekonomskih i drugih društvenih ciljeva.Masgrejev je nefiskalne funkcije poreza kojim se vrši intervencija države podelio na:

Alokativnu funkciju: porezima se postižu efekti usmeravanja ili alokacije resursa odvraćanjem ili podsticanjem nekih aktivnosti;

Redistributivnu funkciju: primenom određenih metoda oporezivanja se ostvaruje preraspodela nacionalnog dohotka;

Stabilizacionu funkciju: smanjenje ili povećanje poreza utiče na ponudu, tražnju, zaposlenost, cene...

Ciljevi

Među najvažnije ciljeve fiskalne politike spadaju: Uticaj na nivo realnog bruto domaćeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog

rasta; Uticaj na nivo zaposlenosti; Ostvarivanje društveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i

bogatstva date zajednice; Kontrola inflacije.

Fiskalna politika ima svoje globalne i specifične ciljeve.Globalni ciljevi fiskalne politike su:

-privredni rast i razvoj kroz prospešivanje rasta društvenog proizvoda;-ekonomska ravnoteža i stabilnost cena;-pravednija raspodela dohotka.

Specifični ciljevi fiskalne politike su:-finansiranje ponude javnih dobara i usluga;-ravnomernija socijalna raspodela javne potrošnje;-stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto društvenog proizvoda, rast zaposlenosti i

stabilne cene);-strukturno – razvojna funkcija.

3

1.2 JAVNI PRIHODI I JAVNI RASHODI

1.2.1 Javni prihodi

Država stiče svoje prihode u obliku poreza, doprinosa, carina, taksa, naknada i javnog duga. Sve su to tekući prihodi države osim javog duga, koji je tekući , ali i izvanredni prihod. Država može sticati svoje prihode još i na temelju vlasništva nad kapitalom, prodajom imovine, emisijske dobiti i slično. Treba uzeti u obzir da svaka zemlja ima različit sastav javnih prihoda, pa stoga i klasifikacije neće uvek biti iste.

1.2.2 Javni rashodi

Javni rashodi su svi izdaci države u najširem smislu radi obavljanja njenim ustavom i zakonom određenih funkcija. Dinamika javnih rashoda obično se meri njihovim udelom u bruto domaćem proizvodu, a elastičnost postupkom prirasta javnih rashoda u odnosu na postupak prirasta BDP-a. Tokom godina javni rashodi su se ubrzano povećavali. Prvi koji je upozorio na ubrzani rast javnih rashoda bio je nemački teoretičar Adolf Wagner u 19. veku. Uzroci ubrzanog rastajavnih rashoda su bili:

širenje funkcija države; povećanje broja stanovnika; veća podela rada; proces urbanizacije; veća gustina naseljenosti; demokratizacija društva; globalizacija.

Proračun je glavni instrument finansiranja javnih rashoda. On je plan prihoda i rashoda države za iduće godišnje razdoblje. Velika ekspanzija javnih rashoda dovela je u pitaje temelje mešovitog gospodarstva i zbog toga se javlja pitanje ograničavanja daljeg rasta javne potrošnje. Stoga se s razlogom postavlja nekoliko ključnih pitanja koja se tiču racionalizacije javnih rashoda.

4

Tabela – Javni prihodi i rashodi

Javni prihodi Javni rashodiPorezi Rashodi za drzavnu upravuTakse Unutrašnja i spoljna bezbednostAkcize Sudstvo i tuzilaštvoCarine ObrazovanjeDoprinosi ZdravstvoKazne KulturaPrivatizacija NaukaDonacije SportJavni zajmovi InvesticijeKoncesije i dr. Ekologija i dr.

1.3 CILJEVI FISKALNE POLITIKE

Među najvažnije ciljeve fiskalne politike spadaju: Uticaj na nivo realnog bruto domaćeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog

rasta; Uticaj na nivo zaposlenosti; Ostvarivanje društveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i

bogatstva date zajednice; Kontrola inflacije.

Fiskalna politika ima svoje globalne i specifične ciljeve.Globalni ciljevi fiskalne politike su:

-privredni rast i razvoj kroz prospešivanje rasta društvenog proizvoda;-ekonomska ravnoteža i stabilnost cena;-pravednija raspodela dohotka.

Specifični ciljevi fiskalne politike su:-finansiranje ponude javnih dobara i usluga;-ravnomernija socijalna raspodela javne potrošnje;-stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto društvenog proizvoda, rast zaposlenosti i

stabilne cene);-strukturno – razvojna funkcija.

5

1.4 BUDZET I BUDZETSKI DEFICIT / SUFICIT

Budžet ili proračun je, u opštem slučaju, spisak planiranih prihoda i rashoda pojedinca, firme, organizacije, lokalne zajednice ili države za određeni period, obično za jednu godinu.

Budžet se definiše kao sistematski i cifrano izražen pregled dreravnih prihoda i rashoda koji obeležava cilj i odnos državnih potreba, i treba da poslužu kao obavezni privredni plan za državno gazdinstvo u jednom budžetskom periodu. Budžet je, bez obzira navremei političko uređenje, ostao osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija. Najvažniji instrument za finansiranje delatnosti uprave, a posebno državne, uz sve kritike i promene tokom vremena do danas je, kao što je već rečeno ostao budžet. Svaka savremena država, radi izvršavanja ustavom i zakonima utvrđenih zadataka i funkcija, mora raspoloagati određenim finansijskim sredstvima, što znači, mora imati redovne i trajne izvore prihoda kojima će finansirati i obavljanje tih zadataka

U novije vreme, pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina),kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku. U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne organizacije. Minimum je dva (državni i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica, pokrajina, region, srez itd). I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj svih budžeta određen je raspodelom nadležnosti između njih, a koja proističe iz ustava i zakona.

Budžetski suficit i budžetski deficit nastaju usled neravnoteže između ukupnih prihoda i primanja s jedne strane i ukupnih rashoda i izdataka budžeta države, pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, s druge strane.

Budžetski suficit postoji kada su ukupni prihodi i primanja veći od ukupnih rashoda i izdataka. Jednostavno rečeno, to bi značilo da država, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima na raspolaganju više novca nego što iznose planirani rashodi u budžetskoj godini.

Češća pojava jeste budžetski deficit, ili, ono što popularno zovemo manjak u državnoj kasi. Budžetski deficit nastaje kada su rashodi i izdaci veći od prihoda i primanja. To zapravo znači da država ili drugi nivo vlasti nisu u mogućnosti da obezbede dovoljno novca za finansiranje planiranih rashoda i izdataka. U ovakvoj situaciji, država je prinuđena da uvodi mere štednje, tj. Smanjuje rashode, iznađe način da poveća naplatu prihoda ili da budžetski deficit finansira zaduživanjem.

6

1.5 DISKRECIONA FISKALNA POLITIKA VERSUS UGRADJENI STABILIZATORI

Promena fiskalne politike u cilju rasta ili pada agregatne tražnje, i primenjuje se kao reakcija na neželjeno stanje u privredi.Vlade preduzimaju anticiklične fiskalne politike da bi smanjile nivo fluktuacija ekonomske aktivnosti i da bi održale tekući nivo BDP što bliže potencijalnom nivou BDP. Dva osnovna tipa anticiklične fiskalne politike su:

● diskreciona politika ● automatski stabilizatori

Diskreciona fiskalna politika se odnosi na promene u zakonima, administrativnim procedurama ili instrumentima koje nastaju kao rezultat akcija vlade, parlamenta, ministra finansija i sl.Druga mogućnost je da dolazi do automatskih promena, to jest kao rezultat dejstva automatskih stabilizatora.Diskusija o prednostima i nedostacima diskrecione fiskalne politike i politike bazirane na pravilima je još uvek prisutna. Diskreciona fiskalna politika se u osnovi sprovodi preko promena u poreskim stopovima, promenama transfernih plaćanja, organizovanju javnih radova i sl.Zagovornici diskrecije ističu da automatski stabilizatori nisu dovoljno snažni i dobro vremenski odredjeni da bi privredu dovoljno brzo izvukli iz recesije.

1.6 EFEKTI FISKALNE POLITIKE

Osnovni princip fiskalne politike traži da vlade ne trebaju da predizimaju akcije koje bi mogle štetiti ekonomiji. Danas ne postoji koncenzus šta sve podrazumeva prethodna hipotezaa, ali je nesumnjivo da ona podrazumeva da država neće povećaviti poreze u recesiji, kao i da neće kreiriati visok budžetski deficit u periodima kada je tekući BDP na nivou ili blizu nivoa potencijalnog BDP.Kao rezultat ekspanzivne fiskalne politike dolazi do budžetskog deficita, a kao rezultat restriktivne fiskalne politike dolazi do budžetskog suficita ili do sniženja budžetskog deficita. U uslovima široko rasprostranjene nezaposlenosti potrebno je voditi ekspanzivnu, a u situaciji inflacije restriktivnu fiskalnu politiku.

Osnovni ciljevi fiskalne politike podudaraju se sa osnovnim ekonomskim ciljevima društva, a to su:

visoka (puna) zaposlenost, niska i stabilna inflacija, održiva platnobilansna pozicija visok i stabilan privredni rast.

7

Fiskalna politika može imati i druge ciljeve kao što su smanjenje ekonomske nejednakosti, smanjenje regionalnih razlika, unapredjenje životne sredine i dr.

Efekti fiskalne politike na privredu zavise od načina vodjenja monetarne politike, otvorenosti privede, režima i politike kursa i dr.

Fiskalna politika se može koristiti za podsticanje razvoja odredjenih grana. Ono se može obezbediti davanjem subvencija iz budžeta ili diferenciranim oporezivanjem. Takodje, fiskalna politika može značajno uticati na formiranje akumulacije preko brojnih instrumenata: oslobadjanje od oporeyivanja dobiti koja se reinvestira, politike ubryane akumulacije, investicione premije, poreske olakšice za investiranje i dr.

Dok javni rashodi utiču na direktno povećanje efektivne tražnje, dotle transferna plaćanja to čine indirektno povećanjem raspoloživog dohotka privrede i stanovništva. Povećanje poreza ili doprinosa uticaće na smanjenje raspoloživog dohotka privrede i stanovništva, kao i smanjenje efektivne tražnje.

1.6.1 Fiskalna politika protiv recesije

Recesija su povremena usporavanja u privrednoj aktivnosti neke zemlje. Ekonomska definicija kaže da je država u recesiji ako u dva trimestra to jest 6 meseci bilježi pad BDPa. U slučaju većeg pada BDP ili recesije koja traje više od 24 meseca tada se govori o depresiji.

Tri osnovna obeležja recesije:

I. Trajanje (duration) – vremenska dužinaII. Dubina (depth) – koliko duboko zadire

III. Difuzija (diffusion) – koliko se široko rasprostire

U borbi protiv recesije se koristi ekspanzivna fiskalna politika. Ona obično podrazumeva sniženje poreskih stopa, povećanje iznosa transfernih plaćanja i povećanje javnih rashoda, kao i kombinaciju pomenutih mera. Obično u periodu recesije se snižavaju poreske stope. Smiženje poreskih stopa može imati višestruke pozitivne efekte. Ono sa jedne strane ostavlja firmama veći raspoloživi doodak, što znači više mogućnosti za investiranje, a rast investicija je najlakši način da se prevaziđe kriza.U periodima recesije često se povećavaju iznosi različitih oblika transfernih plaćanja. Na primer država može povećati subvencije preduzećima, produžiti period u kome se prima naknada za slučaj nezaposlenosti i sl.

8

Privreda je u ravnoteži kada nivo agregatne tražnje odgovara nivou agregatne ponude. Kada je nivo agregatne tražnje ispod nivoa potencijalnog društvenog proizvoda, tada se ravnoteža ostvaruje ispod nivoa pune zaposlenosti.

1.6.2 Fiskalna politika protiv inflacije

Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena.

Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i inflacija razara privredu. Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije:

umerena inflacija galopirajuća inflacija hiperinflacija

Fiskalna politika obuhvata državne rashode i poresku politiku. Antirecesiona politika podrazumeva poveanje državnih rashoda i smanjivanje poreza, a antiinflaciona politika podrazumeva obratno, smanjene državnih rashoda i povećanje poreza.Karakter mera stabilizacione politike zavisi od stepena konfliktnosti domaćih ciljeva i ekonomskih problema privrede.Možemo razlikovati tri situacije:

I. Situacija kada figurira klasičan vid inflacije, tj. Inflacija traženja na nivou pune zaposlenosti. U ovom slučaju mere ekonomske politike usmerene ka postizanju jednog cilja neće biti u direktnom sukobu sa merama za ostvarenje drugog cilja. Mere antiinflacione politike obuhvataju: restriktivnu monetarno – kreditnu politiku, oštru poresku politiku i restriktivnu politiku opšste i zajedničke potrosnje.

II. Situacija kada postoji nezaposlenost uz stabilnost cena i u tom slučaju mere ekonomske politike su jednostavne: ekspanziona monetarna – kreditna politika, blaga poreska politika i ekspanziona politika opšte zajedničke potrošnje.

III. Situacija kada nedovoljnu privrednu aktivnost i nezaposlenost prati inflacija multifaktorskog karaktera, U ovom slučaju stabilizaciona ekonomska politika mora da bude selektivna i diferencirana. Monetarno – kreditna politika treba da bude selektivno ekspanzivna, a sve usmerene ka onim sektorima i granama koji predstavljaju uska grla proizvodnje i koja koja generiraju inflatome tendencije. Potrebno je voditi i antimonopolsku politiku radi uklanjanja monopolskih uslova privređivanja , selektivnu razvojnu politiku za deficitamne grane i grane sa komparativnim prednostima i beneficiranu ekonomsku politiku sa inostranstvom radi otklanjanja strukturnih disproporcija i uvozne zavisnosti privrede. Dakle, u uslovima istovremenog postojanja

9

inflacije i nezaposlenosti, problem pronalaženja optimalne kombinacije mera stabilizacione politike se veoma komplikuje.

Fiskalna anticilična ekonomska politika u širem smislu reči obuhvata dva osnovna domena:

Poreska politika, odnosno politika oporezivanja Budžetska politika (politika opšte investicione i budžetske potrošnje), odnosno

politika javnih državnih rashoda (javni radovi).

Ova dva domena anticiklične fiskalne ekonomske politike mogu da se posmatraju kao dva samostalna domena anticiklične ekonomske politike protiv privrednog zastoja, nezaposlenosti i inflacije tržišta.

1.7 EFEKTI BUDŽETSKOG DEFICITA

U otvorenoj privredi deficit budžeta utiče na sledeće: Redukuje se ponuda zajmovnih sredstava Povećava se kamatna stopa Guše se domaće investicije Opadaju i neto strane investicije

Povećanje deficita može da utiče na povećanje BDP u kratkom roku, ali dugotrajni budžetski deficit može imati negativan uticaj na ekonomiju.Činjenica da dugoročni budžetski deficiti imaju negativne posledice na akumulaciju kapitala I BDP, ne znači da fiskalnu politiku ne treba koristiti za smanjenje cikličnih fluktuacija ekonomske aktivnosti.

Sve zemlje moraju, a naročito zemlje urazvoju i privrede u tranziciji su podližne različitim šokovima poput pogoršanja odnosa razmene, prirodnih katastrofa, prekida priliva kapitala, recesije i dr. Šokovi mogu uticati smanjenje javnih prihoda i odsustvo sredstava za finansiranje neophodnih rashoda. Zemlje koje imaju finansijske rezerve iz perioda ekspanzije će lakše prevazići ove probleme. Takođe, niskozadužene zemlje će uspeti da pod povoljnijim uslovima obezbede sredstva za finansiranje deficita.

10

Grafik br.1 – strukturni deficit

Strukturni deficit je deficit koji se javlja kada se privreda nalazi na nivou potencijalnog BDP. Deficit raste iznad nivoa strukturnog deficita kada je tekuću BDP niži od potencijalnog. Rastojanje od strukturnog do tekućeg deficita predstavlja ciklični deficit.U uslovima kontinuiranog rasta budžetskog deficita finansijska tržišta postaju zabrinuta I zahtevaju sve više kamatne stope.

Efekti fiskalne politike na privredu zavise od načina vodjenja monetarne politike, otvorenosti privede, režima i politike kursa i dr.

11

1.8 FISKALNA KONSOLIDACIJA

Fiskalna konsolidacija je značajna u uslovima kada postoji visoko učešće javnog duga u BDP-u i visok budžetski deficit, jer je u takvim uslovima ograničen potencijal za dalje zaduživanje.Troškovi odlaganja fiskalne konsilidacije mogu biti visoki. Glavni argumenti zašto je budžetski deficit nepoželjan i zašto je potrebna njegova eliminacija su:

Država svoju potrošnju treba da prilagodi svojim prihodima Deficit znači zaduživanje države, a ono znači prenošenje tereta potrošnje od

sadašnjih ka budućim generacijama Deficit često vodi dodatnoj emisiji novca, što dovodi do inflacije Deficit znači višak domaće tražnje što predstavlja inflatorni pritisak Pokriće deficita preko emisije obveznica vodi rastu kamatnih stopa, koje

mogu usporiti ekonomski rast, naročito u kombinaciji sa rastom inflacije

Eliminisanje budžetskog deficita je moguće preko sniženja javnih rashoda, povećanje javnih prihoda, njihovom kombinacijom, ili preko strukturnih mera koje preko rasta BDP-a utiču na povećanje poreske osnovice.Država se javlja i kao veliki poslodavac, česta je situacija da je broj zaposlenih u javnoj administraciji velik, stoga se značajan pravac sniženja javnih rashoda odnosi na rešavanje problema viška zaposlenih u javnom sektoru. Ova mera je često nepopularna i mnoge vlade se uzdržavaju od njene primene, jer dovodi do socijalnih problema i potencijalnog gubitka glasača. Sa druge strane ograničenja rasta zarada u javnom sektoru, odnosno njihov sporiji rast u odnosu na zarade u privatnom sektoru, može dovesti do gubitka kvalitetne radne snage i do pojave korupcije.

1.9 FISKALNA ODGOVORNOST I FISKALNA PRAVILA

Globalna finansijka kriza utiče na značajno pogoršenje fiskalne neravnoteže, zbog toga mnoge zemlje razmatraju određene promene u domenu fiskalne politike koje bi trebalo da u narednom periodu povećaju odgovornost kreatora fiskalne politike i obezbede održivost javnih finansija. Predložene promene obično idu u dva smera, jedan se odnosi na osnivanje fiskalne agencije ili fiskalnog saveta, a drugi se odnosi na donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti.Fiskalna agencija je nezavisno telo koje može imati različite ciljeve. Mogu imati ovlašćenja da samo komentarišu fiskalnu politiku, da kreiraju makroekonomske projekcije koje će biti korišćenje za kreiranje fiskalnog okvira, da vrše nadzor fiskalne politike, da pomažu u formulisanju fiskalne politike i dr.Agencije najčešće imaju cilj da povećaju transparentnost fiskalne politike, kao i da povećaju „političke troškove“ (gubitak kredibiliteta) neadekvatne fiskalne politike.Fiskalna pravila su institucionalni mehanizmi sa ciljem jačanja kredibiliteta fiskalne politike i jačanje fiskalne discipline. Fiskalno pravilo se može definisati kao trojno ograničenje fiskalne

12

politike primenom jednostavnog numeričkog pravila, fiskalna pravila su poznata jos od sredine 19. veka.U periodu u kojem je važio zlatni standard postojala je i obaveza da se vodi politika uravnoteženog budžeta.Fiskalna pravila se mogu primenjivati na nacionalnom nivou ili na nadnacionalnom nivou, kao naprimer u slučaju evropske monetarne unije.Fiskalna pravila se najčešće javljaju u vidu pet oblika:

Pravilo koje kombinuje javne prihode i javne rashode Pravilo javnih prihoda koje predviđa maksimalan iznos javnih prihoda,

najčešće u odnosu na BDP Pravilo javnog duga koje predviđa koliko može biti maksimalno učešće

javnog duga u BDP-u Pravilo budžetskog deficita koje limitira koliko može iznositi maksimalno

budžetski deficit u odnosu na BDP Pravilo javne potrošnje koje predviđa maksimalan iznos javne potrošnje u

odnosu na BDP

Da bi fiskalno pravilo bilo uspešno u praksi ono mora da zadovolji nekoliko uslova:

Ono mora da bude konzistentno sa dugoročnim ekonomskim ciljevima Ne sme da doprinosi procikličnosti ekonomske politike Mora da bude dovoljno fleksibilno da bi se moglo primeniti u različitim ekonomskim

situacijama Mora da bude realno ostvarivo

Grafik br. 2 – karakteristike fiskalne konsolidacije u zemljama sa i bez fiskalnog pravila

13

Grafik br. 3 – fiskalna pravila i kriza

ZAKLJUČAK

14

LITERATURA

15

1. Dimitrujević Dr. Bojan, Nikola Fabris, “Ekonomska politika”, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007. Godina

2. Nikola Fabris, Igor Pejović, “Ekonomska politika”, “R&B COLLEGE, Beograd, 2013. Godina

3. Emilija Vukadin, “Ekonomska politika”, Pravni fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009. Godina

4. www.wikipedia.rs 5. www.google/ekonomska politika.rs

16