100

VII 5.2.5. Sigurnosni zaporni ventili Uređaji koji se ugrađuju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti područja regulacije ventila. Ponovo se mogu aktivirati samo ručno. Standardom su propisana područja ’’AG’’, aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska. Područja aktiviranja pri porastu pritiska: AG 10 ± 10% od podešenog pritiska, AG 5 ± 5% od podešenog pritiska, AG 2.5 ± 2.5% od podešenog pritiska, AG 1 ± 1% od podešenog pritiska. Područja aktiviranja protiv smanjenja pritiska: AG 30 ± 30% od podešenog pritiska, AG 15 ± 15% od podešenog pritiska, AG 5 ± 5% od podešenog pritiska. Konstrukcija Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u slučaju pucanja membrane aktiviraju pomoćni uređaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano zatvori protok gasa.

Slika 5.15. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Shema delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5.16.

101

Slika 5.16. Shema delovanja lomnog ventila kod tečnog naftnog gasa: 1. telo ventila, 2. izvršni organ, 3. sedište ventila, 4. opruga

Rukovanje Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija, svodi se na:

- pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa otvoren/zatvoren,

- kontrolu propuštanja na spojevima, - fizičko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza

regulacione linije, - izveštavanjem nadležnog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila

sa lica mesta, - podnošenje pismenog izveštaja o sprovedenim postupcima na

sigurnosnom zapornom ventilu, - vođenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila.

Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod naših merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska otvaranja sigurnosno odušnog ventila (ispusni ventil sigurnosti). Ako je pritisak otvaranja sigurnosno odušnog ventila, na primer 1.5 bar, onda se sigurnosno zaporni ventil nareguliše tako da zatvara protok gasa kada iza regulatora poraste pritisak iznad: PSZC = PSOV + PSOV x AG10 = 1.5 + 1.5 x 0.1 = 1.65 bar Provera se izvodi na taj način što se veštački poveća izlazni pritisak iza regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno zapornog ventila, što u primeru iznosi 1.65 bar. Ako sigurnosno zaporni ventil izvrši (’’odradi’’) svoj zadatak, pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi njegova provera najmanje tri puta. Ako u svim slučajevima ’’odradi’’, smatra se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan. Ako u jednom od tri slučaja ne ’’odradi’’, sigurnosno zaporni ventil podleže popravci.

102

Održavanje Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Preventivno održavanje sprovodi se kroz postupke nadzora i kontrole i redovnim servisiranjem. Najčešći otkazi kod ovih ventila i upravljačkog mehanizma prouzrokovani su prisustvom nečistoća u gasu. Kvarovi zbog kojih se mora vršiti direktno i korektivno održavanje su:

- propuštanje gasa zbog naslaga nečistoće na sedište ventila i na kliznim površinama,

- abrazija čepa, sedišta i prstenaste vođice zatvarača, - oštećenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja, - deformacija ili pucanje membrane upravljačkog organa, - slabljenje ili pucanje opruge cilindričnog zatvarača, - pucanje klackalice usled naglog povećanja pritiska ili druge

mehaničke sile, - oštećenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehaničke

nečistoće. Sanacija otkaza zbog naslaga nečistoće na sedištu i kliznim površinama se vrši odstranjivanjem naslaga. Ostali kvarovi se isključivo otklanjaju zamenom. 5.2.6. Sigurnosno-odušni ventil (SOV) To su uređaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom obezbeđuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog odnosno dozvoljenog pritiska). Konstrukcija Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV:

1. direktnog dejstva (opružni, membranski, sa tegom) i 2. indirektnog dejstva.

Slika 5.17. Membranski SOV: 1. zaptivka, 2. membrana, 3. opruga, 4. zavrtanj za oslanjanje opruge i podešavanje, 5. izvršni sklop, 6. kućište, 7. poklopac kućišta, 8.

poklopac ventila, 9. sedište ventila

103

Slika 5.18. Opružni SOV: 1. telo, 2. klip, 3. zaptivač klipa, 4. opruga, 5. regulacioni zavrtanj, 6. bregasta osovinica, 7. ručica, 8. čep, 9. cevni nastavak

Kod ventila sa direktnim dejstvom izvršni organ se pomera pod direktnim dejstvom opruge ili tega, a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvršnog organa koristi se pomoćna energija (npr. pneumatska).

Slika 5.19. SOV indirektnog dejstva: 1. komora A, 2. otvor za ispuštanje gasa S, 3. dijafragma D1, 4. ventil V, 5. zavrtanj za regulaciju opruge R, 6. opruga M1, 7. sisak za pražnjenje (ispuštanje) gasa G, 8. izvršni organ O, 9. komora odušnog ventila B,

10. membrana odušnog ventila D, 11. opruga M Rukovanje Rukovanje se svodi na njegovo podešavanje. Sa ventilima sigurnosti se rukuje pažljivo. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podešavanje pritiska aktiviranja (ispuštanja) vrši se promenom težine tega ili dužine poluge na kojoj je teg, sve u zavisnosti od konstrukcije. Kod ventila sa oprugom podešavanje se vrši pritezanjem ili otpuštanjem zavrtnja za podešavanje. Kod ventila indirektnog dejstva podešavanje se vrši tako što se u ulaznom delu odušnog ventila instalira jedinica koja može da proizvodi pritisak, pri

104

kome ventil ispušta gas (regulator pritiska, komprimovani vazduh, cilindar i sl.) i merač pritiska sa adekvatnom skalom. Održavanje SOV podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Najčešća oštećenja kod ovih ventila su:

- oštećenja sedišta pečurke zbog abrazije, - gubitak krutosti opruge, - pucanje ili deformacije membrane, - zapeklost naležućih površina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja

padovima. Najčešći otkazi i način njihovog otklanjanja:

- ventil ne otvara na podešenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost sedišta, a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog voda, oprugu (11), membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6);

- rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno propušta: proveriti membranu, zaptivni prsten ispod opruge (6) i sam rasteretni ventil;

- ventil stalno ispušta: izvršiti defektažu. Servisiranje SOV-a se vrši posle njegove demontaže. Pre demontaže se izvrši blokada i rasterećenje linije ili mesta sa kojeg se vrši demontaža, odzračivanjem. Ventil se rasklopi na sastavne delove, izvrši se odmašćivanje i pregled. Po otklanjanju nedostataka, ventil se ispituje na funkcionalnost i nepropusnost. O ispitivanju i podešenosti pravi se zapisnik od strane akreditovane laboratorije. Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri godine i posle svake opravke. 5.2.7. Merači protoka Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktičnih ili potrošnih količina gasa, takozvani gasomeri. Najčešće su u primeni:

- turbinski, - rotacioni i - gasomeri sa mehom.

5.2.7.1. Turbinski gasomeri Za merenje većih količina gasa sa pritiskom iznad 0.5 bar služe turbinska merila protoka čiji se kapacitet protoka kreće od 50-25000 (radnih) m3/h. Merenje protoka obavlja se tako što struja gasa pokreće koaksijalno smešteno turbinsko kolo. Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve neagresivne gasove, kao što su prirodni gas, propan, butan, vazduh, etilen, hidrogen i dr. Ovo merilo se široko primenjuje kod industrijskih kapaciteta, distributivnih stanica, glavnih snabdevačkih stanica i drugih primopredajnih mesta.

105

Konstrukcija Osnovni delovi merača su:

- kućište merača, - protočni kanal, - turbinsko kolo, - protočni prsten, - sklop prenosnih zupčanika, - magnetna spojnica, - brojač.

Na merilima se postavljaju priključci za potrebe prenosa podataka na daljinu.

Slika 5.20. Turbinski gasomer: 1. usmerivač protoka, 2. protočni kanal, 3. lopatice turbinskog kola, 4. protočni prsten, 5. sklop zupčanika, 6. magnetna spojnica, 7. brojilo

Slika 5.21. Turbinski merač gasa proizvođača ''Daniel''

106

Rukovanje Po montaži gasomera, isti se uvodi u autonomni rad laganim upuštanjem gasa, odnosno punjenjem instalacije gasom. Pri upuštanju je važno da se to ne radi naglo zbog dinamičkih udara na osetljivo turbinsko kolo. Tog principa se treba pridržavati u toku eksploatacije. Tekuće rukovanje odnosi se na periodično očitavanje stanja brojača i praćenja ispravnosti rada. Održavanje Najčešći otkazi kod ovakvog merača proizilaze zbog prisustva čvrstih i tečnih čestica u gasu, pojave dinamičkih udara i vibracija. Ti otkazi su:

- lom ili deformacija lopatica, - oštećenje drugih rotacionih delova, - poremećaj i na mernom i prenosnom mehanizmu, - oštećenje ležišta osovine turbinskog kola.

Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju kroz preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti. U struji gasa ne sme biti prašina, tečnosti ili stranih tela koji mogu izazvati štetu na turbinskom merilu ili štetu u mehanizmu. U slučajevima kada gasni tok nije čist, preporučuje se montiranje gasnog filtera ispred merila. Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne važnosti za tačnost rada mernog uređaja kao celine. Pošto u gasu ima nečistoća, a kako su rotirajući elementi uležišteni sa kugličnim ležajevima veoma visoke klase tačnosti izrade, ta nečistoća može da ošteti ležajeve i samim tim umanji tačnost rada merila. Zato je potrebno vršiti povremeno, plansko podmazivanje ležajeva. Merilo protoka podleže kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji. Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tačnost, potrebno ih je, periodično i kad na to ukažu rezultati praćenja, baždariti i njihove greške tom prilikom svesti u dozvoljene granice. Cilj ispitivanja gasomera jeste pronalaženje relativnih greški ispitivanog gasomera, pri specifičnim protocima vazduha, odnosno gasa. 5.2.7.2. Rotacioni gasomeri Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima, mokri gasomeri i gasomeri sa osmičastim rotorom (slika 5.22). Konstrukcija Rotacioni gasomer sa osmičastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko brojila registruje protočnu količinu gasa u zapreminskim jedinicama pri pogonskim uslovima. Protok gasa kroz roto merač se meri u segmentima koje zahvataju klipovi odnosno lopatice roto kola. Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja gasa. Zazor između klipova odnosno lopatica i kućišta je zanemarljiv u odnosu

107

na protok. Obrtanje roto kola se prenosi mehanički, ili na neki drugi način, na registrator koji pokazuje proteklu zapreminu. Na slici 5.22 pojedine pozicije imaju sledeća značenja:

1. Gornji klip se okreće u pravcu kazaljke na satu, gas ulazi u prostor između

klipova i tela merača. 2. Kada gornji klip dođe u horizontalni položaj, fiksni segment gasa je

momentalno zahvaćen i izmeren. 3. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobađa i odlazi u pravcu

izlaza merača. 4. U isto vreme donji klip se okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu i

meri iste količine.

Slika 5.22. Roto merači sa dva klipa i merači sa roto kolom Svaki put kada se završi jedan obrtaj klipova četiri jednaka segmenta se istisnu. Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. Roto merači se proizvode sa veoma malim zazorima između klipova, lopatica roto kola i kućišta merača. Oni se karakterišu velikom tačnošću merenja, relativno malim padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta širokim područjem merenja. Ovaj tip merača daje veoma malu razliku u tačnosti merenja merača na početku rada i posle upotrebe od nekoliko godina.

Slika 5.23. Shema osmičastog rotacionog merača: 1. telo merača, 2. brojilo, 3. podeoni krug, 4. osmičasti klip, 5. kalibrisani prostor

Rukovanje Rad merača je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje, sem pri montaži, demontaži i prenosu, naročito kada treba da služi kao etalonski na terenu (prenosivi). Pri prvom montiranju merača mora se rezervoar za ulje napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa.

108

Održavanje Merači podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Preventivno održavanje se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad merača, kao što su otklanjanje nečistoća, sprečavanje vibracija i stalno podmazivanje ležajeva rotora. Servisiranje gasomera vrši se svake 3-5 godine u zavisnosti od veličine i uslova rada. Najčešći otkazi i način otklanjanja:

- ometanje rada ležajeva ili oštećenje ležajeva zbog prisustva nečistoća (redovna kontrola i zamena oštećenih ležajeva),

- pojava povećanog pada pritiska u meraču ukazuje na oštećenje zaptivnog ’’sloja’’ između rotora i komore gasomera (zamena oštećenih ležajeva ili oštećenog dela).

Ispitivanje i baždarenje se vrši posle svakog korektivnog održavanja. 5.2.7.3. Gasomeri sa mehom Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i naročito se koriste u domaćinstvima i kod potrošača sa velikim oscilovanjem potrošnje (merno područje 1:160). Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija gasa. Konstrukcija Merila se sastoje iz:

- kućišta, - mernog uloška sa polužnim mehanizmom i - brojača.

Merni uložak se sastoji od četiri komore koje se dobijaju pregrađivanjem dva ograničena prostora sa dve sintetičke membrane i polužnog mehanizma iznad komora koji pretvara translatorno kretanje u kružno. Potpuni ciklus rada ovih merila se odvija kroz četiri faze (slika 5.23):

1.Zadnja komora se prazni, zadnji meh

se puni, prednji meh je prazan i prednja komora je upravo ispunjena

2. Zadnja komora je sada prazna, zadnji meh je pun, prednji meh se

puni, prednja komora se prazni

109

3. Zadnja komora se puni, zadnji meh se prazni, prednji meh je napunjen i

prednja komora je ispražnjena

4. Zadnja komora je sada kompletno puna, zadnji meh je prazan, prednji meh se prazni i prednja komora se

puni

Slika 5.23. Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada merača sa mehovima

1. Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje

komore izvan meha (1). U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo zapremine izvan meha je upravo napunjen (4).

2. Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1), meh u zadnjoj komori je pun (2). Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u prednjoj komori izvan meha (4) se prazni.

3. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. Meh u zadnjoj komori (2) se prazni. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan meha (4), u prednjoj komori, se ispraznila.

4. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1), a meh (2) u zadnjoj komori, je prazan. U prednjoj komori zapremina izvan meha (4) se puni, a meh (3) u prednjoj komori, se prazni.

Rukovanje Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vrši se samo pri montaži i demontaži. Merač se pušta u rad pažljivim otvaranjem cevnih zatvarača ispred i iza merila. Pri demontaži naročito treba voditi računa da se izvrši premeštanje ulazno-izlaznih priključaka sa bakarnom pletenicom, kao i kod drugih elemenata, zbog onemogućavanja pojave varnice i havarije izazvane statičkim elektrecitetom. Održavanje Najčešći otkazi kod gasomera sa mehovima:

- deformacija polužnog mehanizma, - deformacija mehova i - zastoji na mehanizmu brojača.

Održavanje se svodi na redovno praćenje i kontrolu rada. Pri utvrđivanju netačnosti merenja, obično se merač skida, zamenjuje drugim, a skinuti šalje

110

na demontažu i baždarenje. Obavezno baždarenje gasomera se vrši svakih pet godina i posle svakog preventivnog održavanja. 5.2.7.4. Ostali gasomeri Primenjuju se u svetu:

- vrtložna merila i - ultrazvučna merila.

Ultrazvučni merila predstavlja noviji tip merača. On se sastoji od tri osnovna dela: tela merača, pretvarača instaliranih unutar tela merača i od elektronskog modula. Ultrazvučni merači iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu merenja vremena prolaza zvučnog talasa visoke frekvence kroz gas koji protiče.

Slika 5.24. Šematski prikaz principa merenja ultrazvučnog merača gasa Prednosti ultrazvučnih merača gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka, visoka tačnost, veliki opseg, nema pada pritiska pri protoku gasa kroz merač, nema pokretnih delova, nema održavanja, niski troškovi eksploatacije, niski troškovi instaliranja.

Nedostaci ovog tipa merača su: nije potpuno našao primenu u našoj industriji, osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima.

5.2.8. Merno-regulacione stanice Na slikama 5.25 i 5.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica.

111

Slika 5.25. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas Na slici 5.25 je dat šematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice. Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna područja ili veći potrošači. U njima se redukuje pritisak, sa radnog pritiska u magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (1-12 bara) i meri protok (ovo merenje služi za svrhe vođenja procesa transporta i distribucije, a može i za svrhe primopredaje između transportera i distributera odnosno potrošača).

112

Slika 5.26. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača Na slici 5.26 je dat šematski prikaz jedne merno-regulacione stanice industrijskog potrošača. Ova stanica služi za sniženje pritiska sa nivoa koji vlada u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalažu za bezbedno vođenje gasa unutar kruga i hala potrošača. Ova stanica je obično i merna tj. zvanično mesto merenja, za obračun primljenih količina od distributera.

113

Konstrukcija Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica možemo svrstati u sledeće grupe: - oprema za prečišćavanje gasa, - oprema za zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarači), - oprema za redukciju i regulaciju pritiska i protoka, - oprema za merenje protoka i ostalih parametara, - oprema za zaštitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema), - oprema za zagrevanje gasa. Rukovanje Upravljanje radom stanice vrši se daljinski i ručno. Daljinsko upravljanje vrši se preko telemetrijskog centra i taj način upravljanja je jako skup, tako da se u našim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo daljinsko nadziranje nad radom, dosad uglavnom na glavnim merno-regulacionim stanicama (GMRS). Održavanje Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom sistemu i ograđena je. Unutrašnjost ograde predstavlja zemljišnu zonu i svi radovi u njoj podležu zaštiti od požara i eksplozije. Objekat MRS podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Preventivno održavanje obuhvata kontrolu:

- opšteg stanja, - antikorozionu zaštitu, - statusa i funkcionalnosti cevi zatvarača, - oštećenje zida cevi.

U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno, a van naselja dvonedeljno. Procedura sprovođenja kontrole opšteg stanja obuhvata:

- drenažu filtera i kondenz lonca, - vizuelni pregled stanja uređaja i opreme, - kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote, - vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje, - status ventilacionih otvora, - kontrolu isticanja gasa ručnim detektorom ili sapunicom, - vizuelna kontrola rada merača, korektora, statusa slavina na

impulsnim vodovima korektora i plombe, - kontrolu položaja zapornih cevnih zatvarača i stanje plombi na

obilaznom vodu merila gasa, - kontrolu stanja termometra i manometra, - kontrolu stanja sredstva protivpožarne zaštite.

Korektivno mehaničko održavanje GMRS i MRS svodi se na korektovno održavanje njihovih elemenata i oštećenja cevi, na način i po postupcima predviđenim kod tih elemenata. Generalni remont stanice vrši se godišnje – kao remont regulacione i sigurnosne opreme.

114

5.2.9. Cevovodi Cevi, fitinzi, cevni zaporni zatvarači, blok stanice, kondenz posude, čistačka mesta za unutrašnje čišćenje i sekcijski cevni zatvarači integrisani ili povezani u jednu međuzavisnu funkcionalnu celinu čine cevovod, u užem smislu gasovod za transport i distribuciju gasa. Principi rukovanja i održavanja cevovoda obuhvataju:

- puštanje u rad, - isključivanje iz rada, - nadzor nad radom i stanjem cevovoda, - stavljanje cevovoda van upotrebe.

Eksploatacija cevovoda i preventivno održavanje • Puštanje u rad Puštanje u rad se vrši po prijemu cevovoda. Početna situacija je da su svi zaporni organi i uređaji u zatvorenom položaju. Puštanje u rad otpočinje:

- laganim otvaranjem cevnih otvarača po deonicama i odzračivanjem deonice cevovoda na pripadajućem sekcijskom ili blok ventilu,

- laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa na odzrakama,

- praćenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim objektima ili priključcima i dreniranje cevovoda i uređaja na njemu, radi provere i ispuštanja eventualno zaostale nečistoće i kondenzata.

• Rukovanje cevovodima u radu Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa cevnim zatvaračima, po statusu uključen-isključen odnosno deonica je ’’uključena’’ ili ’’isključena’’. Isključivanje iz rada, odnosno obustavljanje transporta može se vršiti samo u okvirima zakonske regulative, čime se želi zaštita zainteresovanih strana. • Nadzor nad radom i stanjem cevovoda Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog održavanja, mogu da se vrše na sledeći način:

- pregled iz vazduha, - pregled pešačkim obilaskom, - pregled obilaskom sa vozilom.

Pregledom se nadzire i kontroliše:

- promena vegetacije na trasi zbog ispuštanja gasa i prirodnog rasta, - uočavanje građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti, - utvrđivanje ispuštanja gasa, - uočavanje promene na delovima: cevovoda, oznaka statusa sa blok

ventila, čistačkih mesta i - posuda za skupljanje kondenzata.

115

Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima ispuštanja gasa. Gas ’’suši’’ prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za razvoj biljke koja menja boju i suši se. Na trasi cevovoda kontroliše se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa dubokim i jakim korenom i žilama može ošteteti ne samo izolaciju nego i gasovod. Promene na cevovodu i delovima cevovoda uočavaju se i kontrolom ispuštanja gasa koji se vrši:

- kontrolom vegetacije, - prenosnim detektorima gasa, - sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda, - kontrolom atmosfere u zaštićenim cevima kod prolaza, - kontrolom atmosfere gasnim detektorom u bušotinama napravljenim

šipkom u zemlji iznad gasovoda, - kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno

izolovati i blindirati, - vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode.

Kontrola statusa i spoljnog stanja uređaja i cevovoda obavlja se vizuelno i manuelno i utvrđuju se nedostaci, kao što su:

- oštećenje antikorozione zaštite, - oštećenja cevovoda, ulubljenja, ogrebotone i sl., - funkcionalno stanje cevnih zatvarača i moguća oštećenja,

propuštanja, oštećenje mehanizma i indikatora položaja i - funkcionalnost oštećenja na čistačkim i blok stanicama i drugim

uređajima. Pražnjenje i čišćenje cevovoda Tokom eksploatacije cevovoda, isti se prazne, pri čemu se čisti unutrašnja površina od naslaga na zidovima i sadržaja kondenzata i vode. Ispuštanje gasa, gasnog kondenzata i vode može se vršiti samo na mestima izgrađenim za tu svrhu preko cevnih zatvarača. To ispuštanje se može vršiti na:

- manometarskim slavinama, - vodi za dreniranje filtera, - čistačke kutije i kondenz lonca, - ispusnom vodu SOV i - ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila.

Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se ispušta u za to predviđene zatvorene prostore ili pokretne cisterne. Pri pražnjenju kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrđivanja porekla uzroka nastanka štetnog kondenzata. Ispuštanje kondenzata se vrši periodično, a gasa i kondenzata pri korektivnom održavanju cevovoda i uređaja. Čišćenje gasovoda vrši se periodično i pri:

- izgradnji novih gasovoda, - isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na čvrstoću, - pojavi tečne faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u

degazolinažama i

116

- odstranjivanju drugih sadržaja u cevovodu. Čišćenje gasovoda vrši se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan slučaj. Čišćenje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih subjekata u lancu, operater-korisnik-javne regionalne službe. Praktično čišćenje otpočinje i vrši se sa otpremne čistačke stanice na sledeći pojednostavljeni način:

- na čistačkoj odašiljačkoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5.27), dok su sve ostale zatvorene, kao i zatvarač kutije;

- proveri se stanje prisutnosti gasa u čistačkoj kutiji postavljenjem manometra na slavinu za kontrolu pritiska, lagano se otvori slavina i konstatuje se pritisak;

- otvori se odzračni vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se kutija od pritiska;

- po rasterećenju kutije, zatvori se odzračni vod i proveri da li pritisak raste u kutiji, odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na priključku 6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro drže;

- otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rasterećenju pritiska sme se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom, preko osigurača i mehanizma za otvaranje;

- u kutiju se postavi odgovarajući čistač (kracer) i pomoćnim alatom se gurne napred mimo priključka 6 i prve rasteretne slavine;

- zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osigurača; - preko malih slavina na kutiji za manipulaciju, uvodi se gas iza

kracera, otvaranjem dve krajnje slavinice; - na taj način se kracer pomeri do slavine 3 i izjednače pritisci ispred i

iza njega; - zatvore se male slavine na bajpasu kutije, lagano otvori slavina 3 i

slavina na priključku pozicija 6, a zatvori slavina 4;

Slika 5.27. Odašiljačka čistačka stanica

117

- kracer se potiskuje napred; na pokazivaču prolaska kracera pozicija 5, konstatuje se prolaženje kracera;

- reguliše se proticanje gasa preko slavina na priključku 6, tako da brzina kracera bude 2-5 m/s;

- manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slična, samo što se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odašiljanje, a sve prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju.

Slika 5.28. Kracer grebač i inspekcijski kracer U toku čišćenja vodi se računa o statusima zapornih organa na blok ventilima, blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljača i na prijemno čistačkoj stanici. Manipulacijom sa gasom, na otpremnoj stanici i odašiljanju kracera, sve se vraća u prvobitini status. Osetljivost sistema kracovanja je naročito zbog toga što se izvodi u pogonskim uslovima, a da se komfor krajnjih korisnika ne poremeti. O kracovanju se obaveštavaju krajnji korisnici zbog pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci. O čišćenju se pravi izveštaj u kojem se naročito daju podaci o: - brzini kretanja čistača, stvarnoj i računskoj, - sadržaju kondenzata i nečistoća, - stanju oštećenosti čistača, - sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan). • Stavljanje cevovoda van upotrebe Može se vršiti na određeno vreme i na trajni period. Postupak stavljanja van upotrebe na određeno vreme i zbog opravdanih razloga vrši se snižavanjem pritiska i potrošnje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvarača. Stavljanje gasovoda van upotrebe vrši se zbog:

- prestanka potrebe za transportom (preseljenje potrošača), - dotrajalosti, - zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili - trajne zabrane korišćenja od strane nadležnog organa.

118

Postupak se sprovodi na sledeći način: - predmetni gasovod se blokira pratećim cevnim zatvaračima, - predmetni gasovod se rastereti pritiska, oslobodi od gasa, - izvrši se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogućnosti da se u njemu

stvori eksplozivna smeša, - krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju, a šahtovi zatrpaju.

O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru podzemnih instalacija. Korektivno održavanje cevovoda Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda. • Otklanjanje oštećenja cevovoda Oštećeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim, kada se za to stvore uslovi (ili odmah po pravu prečeg). Do stvaranja takvih uslova, naročito kod perforacija, primenjuju se tehničke mere sanacije, kao što su razni čepovi i obujmice, a u poslednje vreme i plastični materijali u obliku višeslojnih obujmica.

Slika 5.29. Primer obujmica pri sanaciji cevi • Najčešći otkazi cevovoda Proističu iz spoljne degradacije pri građevinskim aktivnostima u okruženju i korozionog dejstva. Najčešće se oštećuje mehanička izolacija te se na tom mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije. Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ređe dešava i one su posledica, pre svega, skrivenih grešaka ili neispravne montaže. Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmešta, novi deo cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili veće debljine zida. Isto važi i kada se mehaničko ili koroziono oštećenje ili propuštanje – perforacija sanira isecanjem oštećenog cilindričnog dela cevi i zamenjuje novim zdravim komadom.

119

Najmanja dužina novog cilindričnog dela cevi treba da bude 1.5 D ali ne manja od 1 m. Rastojanje obodnog zavara od sledećeg najbližeg obodnog zavara na cevovodu treba da bude najmanje 1.5 D ali ne manje od 1 m. Zamenjeni deo cevovoda treba da se ispita na čvrstoću i nepropustljivost. Ispitivanje se vrši na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji. Ispitivanje se vrši na ispitnim sekcijama nakon postavljanja, a pre spajanja na matični cevovod. Ispitivanje prelaza vrši se pre postavljanja i po postavljanju. 5.2.10. Kompresori i kompresorske stanice Kompresorske stanice predstavljaju najsloženije objekte funkcije transporta i održavanja, u kojima pored kompresora, postoje skoro svi tipovi gasnih uređaja, opreme i instalacije. Kompresorske stanice su objekti sa stalnom ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom. U novije vreme, kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom, odnosno upravljanje i nadzor se može obavljati iz upravljačko-kontrolnog centra. U slučaju opasnosti, kompresorska stanica mora imati sistem za zastavljanje rada stanice, a koja mora ispuniti sledeće uslove (u našem slučaju ovo važi za stanice koje imaju veću snagu od 735 kW):

- da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev;

- da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod električne struje u kompresorsku stanicu, osim za električna kola koja služe za osvetljenje u slučaju opasnosti i električna kola čije delovanje može smanjiti mogućnost oštećenja postrojenja;

- da se uređajima za zaustavljanje rada, zatvaranje gasa i isključenje električne energije rukuje sa najmanje dva mesta, od kojih jedno mora biti izvan požarne zone.

Kompresor mora biti zaštićen od određenih preopterećenja, kao što su:

- prevelika brzina, - prejake vibracije, - habanje i oštećenje usled pregrevanja ulja, niskog pritiska ulja,

pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska. Na transportnom sistemu za gas, najčešće se nalaze:

- centrifugalni kompresori i - klipni kompresori.

Slika 5.30. Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora

120

Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikova-nim specijalistima, a rukovanje kompresorima vrši se prema uputstvima proizvođača, dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vrši prema uputstvu izvođača radova (montaže). U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automati-zovano u onoj meri koju dopuštaju uslovi rada. Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno će se poka-zati princip rukovanja. Pre početka direktnog rukovanja sa kompresorom, njegovim prvim ili proces-nim puštanjem u rad, potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i pomoćnim sistemima:

- glavni gasni sistem, - pomoćni gasni sistem, - recirkulacioni sistem, - ispusno-odušni sistem, tako da oni budu spremni za rad i sa

predviđenim parametrima.

Slika 5.31. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora:

1. bregasta osovina, 2. vođica ukrsne glave, 3. ventil kompresora, 4. sedište ventila sa ostalim uređajima, 5. cilindar kompresora, 6. plutajući zaptivač, 7. brisač za ulje, 8. ukrsna glava,

9. postolje, 10. revizioni otvor, 11. zupčasti prenosnik za pokretanje motora, 12. kućište motora, 13. ’’O’’ zaptivke, 14. cilindar za hlađenje, 15. klip motora, 16. klipni prstenovi, 17. cevni dovod

goriva, 18. ventil za ubrizgavanje goriva, 19. ventil motora, 20. zbirni dovod vazduha, 21. poklopac glave motora, 22. izduvni gasovi – kolektor

Pri prvom puštanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta, mora se na njemu proveriti:

- stanje filtera za vazduh,

121

- stanje filtera za podmazivanje, - podmazati vođice usmenih i popisnih ventila, - proveriti i napuniti sistem za podmazivanje, - proveriti ili dopuniti sistem vode za hlađenje, - aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima, - ručno pokrenuti motor da bi se uverili da on može nesmetano raditi, - proveriti sve priključke za gorivi gas, ulje, vodu i sl. i po potrebi

pritegnuti, a cevni zatvarači moraju biti u radnom položaju, sem za gas,

- postaviti prekidač za paljenje u položaj otvoren (ON) dok se cevni zatvarač za gorivi gas i dalje drži u položaju zatvoreno (OFF).

Sada je motor spreman za puštanje u rad i može se startovati na sledeći način:

- komande motora pripremiti za start, a na slavini za regulaciju pogonskog gasa podići polugu u poziciju start;

- otvoriti slavinu za dovod vazduha, a ručicu slavine za dovod gasa.