VII predavanje 15.12

Analiza finansijskih izveštaja

Analiza finansijskih izveštaja

Analiza finansijskog položaja Određen je stanjem finansijske ravnoteže, zaduženošću,

solventnošću, održavanjem realne vrednosti kapitala i reprodukcionom sposobnošću.

Dobar finansijski položaj: Finansijska ravnoteža obezbeđuje sigurnost u održavanju

likvidnosti; Zaduženost je takva da obezbeđuje punu nezavisnost društva i

sigurnost njegovih poverilaca; Solventnost; Uvećavanje sopstvenog kapitala i Finansiranje proste i dela proširene reprodukcije iz

sopstvenih sredstava.

Analiza finansijskog položaja Prihvatljiv finansijski položaj: Finansijska ravnoteža omogućava održavanje likvidnosti

(bez sigurnosti); Zaduženost je takva da obezbeđuje relativnu nezavisnost

društva i relativnu sigurnost njegovih poverilaca; Solventnost; Održavanje realne vrednosti sopstvenog kapitala i Finansiranje proste reprodukcije iz sopstvenih sredstava.

Analiza finansijskog položaja Loš finansijski položaj: Finansijska ravnoteža ne omogućava održavanje

likvidnosti; Zaduženost ne obezbeđuje nezavisnost društva i sigurnost

njegovih poverilaca; Solventnost je kritična; Nema uvećavanja sopstvenog kapitala i Ne postoje uslovi za finansiranje proste reprodukcije iz

sopstvenih sredstava. Vremensko i prostorno upoređivanje finansijskog položaja

i upoređivanje sa konkurencijom.

Analiza finansijske ravnoteže

Finansijska ravnoteža podrazumeva da sredstva po obimu i vremenu za koje su vezana odgovaraju obimu i vremenu raspoloživosti izvora finansiranja.

Kratkoročna finansijska ravnoteža – vrši se upoređivanje likvidnih i kratkoročno vezanih sredstava sa dospelim obavezama i obavezama koje dospevaju za plaćanje u kratkom roku.

Dugoročna finansijska ravnoteža – vrši se upoređivanje dugoročno vezanih sredstava sa trajnim i dugoročnim izvorima finansiranja.


Finansijska ravnoteža u oblasti dugoročnog i kratkoročnog finansiranja

Aktiva Pasiva

Kratkoročno vezana sredstva

Kratkoročni izvori finansiranja

Dugoročno vezana sredstva

Dugoročni izvori finansiranja


Trajni i dugoročni izvori finansiranja su veći oddugoročno vezanih sredstava

Aktiva Pasiva






Dugoročno vezana sredstva su veća odtrajnih i dugoročnih izvora finansiranja

Aktiva Pasiva





Analiza kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže

Oficelni bilans treba da sadrži adekvatnu podelu sredstava i izvora sredstava.

Postojanje problema kod nekih pozicija (npr.neraspoređeni dobitak tekuće godine, hartije od vrednosti, zalihe i sl.)

Analiza kratkoročne finansijske ravnoteže

U hiljadama dinara

Prethodna godina Tekuća godina

Iznos Udeo Iznos Udeo

1. Gotovina 243.331 15,0 171.192 5,4

2. Kupci i druga potraživanja 300.325 18,5 978.897 30,7

3. Kratkoročni finansijski plas. 219.070 13,5 150.177 4,7

4. AVR 62 - 1 -

Likvidna i kratkoročno vezana sr. 762.788 47,0 1.300.267 40,8

1. Dobavljači i druge obaveze 688.903 42,3 1.064.262 33,3

2. Kratkoročni zajmovi 25.132 1,5 325.644 10,2

3. PVR 64 - 8 -

Kratkoročni izvori finansiranja 713.399 43,8 1.389.914 43,5

Analiza kratkoročne finansijske ravnoteže

Likvidna i kratkoročno

vezana sredstva


Tekuća godina 1 1,069Prethodna godina 1 0,935Kratkoročna finansijska ravnoteža u tekućoj godini je pomerena ka kratkoročnim izvorima finansiranja, pa privredno društvo može održavati likvidnost samo ako uspe da kratkoročno vezana sredstva mobiliše pre nego što dospevaju kratkoročne obaveze.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata

Koeficijent trenutne likvidnosti – izračunava se likvidnost na određeni dan stavljanjem u odnos zbira gotovine u blagajni i na depozitnim računima po viđenju (G) i HOV koje se istog dana mogu unovčiti ili indosamentom preneti poveriocu (HV) sa dospelim obavezma za plaćanje (O).

Utvrđuje se na osnovu knjigovodstvenih podataka i treba da bude 1 ili veći od 1 da bi privredno društvo bilo likvidno na dan merenja likvidnosti.


Koeficijent ubrzane likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos zbira gotovine u blagajni i na depozitnim računima po viđenju i oročenim depozitima do godinu dana (G), HOV koje se mogu unovčiti u roku od godine dana (HV) i kratkoročnih potraživanja sa rokom naplate do godinu dana (PK) sa kratkoročnim obavezma sa rokom dospeća do godinu dana (OK).

Treba da bude 1 ili veći od 1 da bi se smatralo da će privredno društvo biti likvidno.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata Koeficijent buduće likvidnosti – izračunava se stavljanjem

u odnos zbira gotovine u blagajni i na depozitnim računima po viđenju uvećanim sa oročenim depozitima koji će biti oslobođeni u periodu za koji se meri likvidnost (G), HOV koje se mogu unovčiti na dan merenja likvidnosti i HOV čiji je rok unovčenja u okviru perioda za koji se meri likvidnost (HV) i kratkoročnih potraživanja čiji je rok naplate u okviru perioda za koji se meri likvidnost (PK) sa kratkoročnim obavezma dospelim za plaćanje na dan uzimanja podataka i obavezama koje dospevaju za plaćanje u periodu za koji se meri likvidnost (OK).


Postojanje rizika unovčenja HOV i naplate kratkoročnih potraživanja, kao i postojanje rizika unovčenja u visini nominalne vrednosti (i HOV i kratkoročnih potraživanja), navodi na zaključak da koeficijent buduće likvidnosti treba da bude viši od 1.

Koeficijent optimalne likvidnosti pokazuje za koliko treba koeficijent buduće likvidnosti da bude viši od 1, a izračunava se stavljanjem u odnos broja 100 sa razlikom između broja 100 i procenta rizika unovčenja HOV i naplate kratkoročnih potraživanja.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata Merenje likvidnosti na bazi koeficijenta buduće likvidnosti

i koeficijenta optimalne likvidnosti je nepouzdano iz sledećih razloga:

U bilansu stanja su iskazane samo HOV, potraživanja i obaveze koje su postojale na dan bilansiranja, a ne i one koje će nastati u periodu za koji se meri buduća likvidnost i

Likvidna sredstva koja će privredno društvo eventualno obezbediti po osnovu već zaključenih, a nerealizovanih zajmova ili zajmova koje će tek zaključiti, takođe nisu uzeta u obzir.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata Koeficijent tekuće (opšte) likvidnosti – izračunava se

stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama. Poželjno je da ovaj koeficijent iznosi najmanje 2.

Kod posmatranog privrednog društva on iznosi u tekućoj godini 1,32 (1.843.478 / 1.389.914), odnosno 1,23 (881.992 / 713.399).

Na osnovu pokazatelja opšte likvidnosti posmatrano privredno društvo je visoko nelikvidno, mada se na osnovu kratkoroče i dugoročne finansijske ravnoteže, kao i pokazatelja ubrzane likvidnosti ne može izvesti takav zaključak.

Merenje vremenskog razmaka između priticanja likvidnih sredstava i izmirenja

obaveza

Iskazuje prosečan broj dana u kojem se mogu isplatiti ukupne godišnje obaveze, a izračunava se stavljanjem u odnos zbira gotovine i potraživanja po depozitnim računima (NS), HOV koje se kotiraju na berzi (HV) i potraživanja čija naplata nije duža od 30 dana (P) pomnoženog sa 365 dana (ili 360) sa ukupnim godišnjim isplatama (T).

Buduća likvidnost se najbolje može oceniti na osnovu plana priliva i odliva gotovine.

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu dugoročno vezanih sredstava

U hiljadama dinara


Iznos Udeo Iznos Udeo

1. Zalihe 119.204 7,3 543.211 17,0

2. Dugoročni finansijski plasm. 174.205 10,7 330.474 10,3

3. Osnovna sredstva 568.836 35,0 1.019.068 31,9

4. Gubitak - - - -

Dugoročno vezana sredstva 862.245 53,0 1.892.753 59,2

1. Dugoročni zajmovi iz inostr. 137.086 8,5 187.525 5,9

2. Dugoročna rezervisanja

3. Kapital 774.548 47,7 1.615.581 50,6

Kapital i dugoročne obaveze 911.634 56,2 1.803.106 56,5

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu dugoročno vezanih sredstava


Kapital

Tekuća godina 1 0,953Prethodna godina 1 1,057Dugoročna finansijska ravnoteža u tekućoj godini je pomerena ka dugoročo vezanim sredstvima, što ugrožava održavanje likvidnosti. Jedina mogućnost za održavanje likvidnosti jeste da privredno društvo uspe da kratkoročno vezana sredstva mobiliše brže od dospeća kratkoročnih obaveza.

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu obrtnog fonda

Deo kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza upotrebljen za finansiranje obrtnih sredstava, odnosno deo obrtnih sredstava koji je finansiran (pokriven) iz kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza.

Izračunava se, dakle, kao razlika između kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza i osnovnih sredstava, dugoročnih plasmana i gubitka iskazanog u aktivi ili kao razlika između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza.


AKTIVA PASIVAOS, dugoročni plasmani i gubit. 250.000

KapitalDugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze

300.000

50.000Obrtni fond = 300.000 – 200.000 = 100.000 Obrtni fond =

300.000 + 50.000 – 250.000 = 100.000

Obrtna sredstva 300.000 Kratkoročne obaveze 200.000Ukupna aktiva 550.000 Ukupna pasiva 550.000


Sopstveni obrtni fond – deo sopstvenog kapiotala iz koga se finansiraju obrtna sredstva. Ravan je razlici između sopstvenog kapitala i zbira osnovnih sredstava, dugoročnih plasmana i gubitka iskazanog u aktivi umanjenog za dugoročne obaveze pribvavljene za finansiranje osnovnih sredstava i dugoročnih plasmana. (U našem primeru iznosi 50.000 (300.000 – 250.000))

Preostali obrtni fond predstavlja tuđi obrtni fond (razlika između ukupnog obrtnog fonda i sopstvenog obrtnog fonda, odnosno 100.000 – 50.000 = 50.000, u našem primeru.

Upoređivanje stalnih zaliha sa neto obrtnim fondom

U hiljadama dinara


1. Kapital 774.548 1.615.581

2. Dugoročna rezervisanja - -

3. Dugoročne obaveze 137.086 187.525

4. Kapital i dugoročne obaveze 911.634 1.803.106

5. Gubitak - -

6. Osnovna sredstva 568.836 1.019.068

7. Dugoročni finansijski plasmani 174.205 330.474

8. Dugoročno vezana sred. bez zaliha 743.041 1.349.542

9. Obrtni fond 168.593 453.564

10. Zalihe (stalne) 119.204 543.211

11. Procenat pokrića stalnih zaliha OF 141,4% 83,5%


Tokovi obrtnog fonda – utvrđuju se po bruto i neto principu.

Kod utvrđivanja neto obrtnog fonda po bruto principu uzima se promet u toku godine, bez početnog stanja, svih bilansnih pozicija koje su potrebne za izračunavanje obrtnog fonda (kapital, dugoročna rezervisanja, dugoročne obaveze, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani i gubitak).

Neto princip utvrđivanja neto obrtnog fonda podrazumeva utvrđivanje neto povećanja ili smanjenje kod navedenih pozicija na osnovu stanja u tekućoj i prethodnoj godini.

Utvrđivanje tokova neto obrtnog fonda po neto principu

U 000 dinara

Početni obrtni fond 168.593

Povećanje obrtnog fonda 893.119

Povećanje kapitala 841.033

Povećanje dugoročnih obaveza 52.086

Smanjenje obrtnog fonda 608.148

Smanjenje dugoročnih obaveza 1.647

Povećanje osnovnih sredstava 450.232

Povećanje dugoročnih finansijskih plasmana 156.269

Krajnji obrtni fond 453.564

Finansijska stabilnost Izračunava se stavljanjem u odnos dugoročno vezanih

sredstava (osnovna sredstva, dugoročna finansijska ulaganja, trajna obrtna sredstva i gubitak iskazan u aktivi) sa kapitalom uvećanim za dugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze.

Potrebno je da koeficijent finansijske stabilnisti bude 1 ili manji od 1.

Posmatrano privredno društvo ima koeficijent finansijske stabilnosti 1,05 u tekućoj godini, odnosno 0,95 u prethodnoj godini, što još jednom ukazuje na poremećenu finansijsku ravnotežu ka sredstvima.

Analiza zaduženosti i solventnosti

Zaduženost se ocenjuje preko pasive bilansa stanja, posmatrane sa stanovišta vlasništva.

Sigurnost - sa stanovišta poverilaca (u smislu povraćaja, odnosno naplate njihovih potraživanja, makar i iz stečajne mase) i sa stanovišta dužnika (manji je rizik ostvarenja gubitka, što je više struktura pasive pomerena ka sopstvenom kapitalu).

Rentabilnost je uslovljena odnosom stope neto prinosa na ukupan kapital, stope prinosa na sopstveni kapital i visinom kamatne stope.

Analiza zaduženosti i solventnosti Autonomija dužnika – nezavisnost vođenja poslovne

politike je ugrožena u situacijama kada je struktura pasive pomerena ka pozajmljenom kapitalu.

Po tradicionalnom finansijskom pravilu poželjno je da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala bude 1 : 1, što podrazumeva i odnos sredstava i dugova od 2 : 1.

Organski sastav sredstava – visok organski sastav sredstava zahteva jačanje učešća sopstvenog kapitala, i obrnuto, nizak organski sastav sredstava dozvoljava pomeranje strukture pasive ka pozajmljenom kapitalu.

Analiza zaduženosti i solventnosti Visina stope inflacije – zahteva pomeranje strukture pasive

ka sopstvenom kapitalu. Rentabilnost – rentabilno privredno društvo može dozvoliti

pomeranje strukture ka pozajmljenim izvorima. Likvidnost – dozvoljava da se struktura pasive pomera ka

pozajmljenom kapitalu. Važniji su organski sastav sredstava i visina stope inflacije

za strukturu pasive sa stanovišta vlasništva.za ocenjivanje zaduženosti privrednog društva potrebno je analizirati sopstveni kapital, spontane izvore i obaveze po osnovu kojih se plaća kamata.

Analiza zaduženosti i solventnostiU 000 dinara

Prethodna god. Tekuća godina

Iznos % Iznos %

1. Kapital 774.548 47,7 1.615.581 50,6

2. Obavez po kojima se ne plaćaju kamate 688.203 42,4 1.064.262 33,3

3. Obaveze po kojima se plaćaju kamate 162.218 9,9 513.169 16,1

Prema domaćim poveriocima 36.187 2,2 335.052 10,5

Prema stranim poveriocima 126.031 7,7 178.117 5,6

4. Pasiva bez dugoročnih rezervisanja, PVR i neraspoređenog dobitka TG

1.624.969 100,0 3.193.012 100,0

Analiza zaduženosti i solventnosti

Godinaprethodna tekuća

1. Procenat učešća osnovnih sredstava u zbiru osnovnih i obrtnih sredstava

39,2 35,6

2. Indeks cena na malo 180,6 192,1Organski sastav sredstava nije visok, ali visoka stopa inflacije zahteva višu stopu samofinansiranja od 50,6% učešća sopstvenog kapitala u strukturi ukupnih izvora.

Analiza zaduženosti i solventnosti Solventnost – sposobnost privrednog društva da plati

dospele obaveze, makar i iz stečajne mase. Meri se odnosom poslovne imovine i ukupnih dugova. Analizirano privredno društvo ima bolju solventnost u

tekućoj u odnosu na prethodnu godinu (2,024 prema 1,911).

Documents

VII predavanje 15.12