-
ZA ISTRAŽIVANJEJAVNIH POLITIKA
ZA I PROTIVKratke analize CENTRA
Br. 1, mart 2014.
Marina TadićIstraživačica
CENTRA••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Udruženje CENTAR. Centar za istraživanje javnih politika bavi se
temama iz oblastiljudske bezbednosti i socijalne isključenosti, sa
ciljem da doprinese formulisanju javnihpolitika i ostvarivanju
socijalnih, političkih i ekonomskih prava građana i građanki
uRepublici Srbiji.www.publicpolicy.rs; [email protected]
VERSKA SLUŽBA U VOJSCI SRBIJE
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
2
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
This analysis discusses PROS and CONS of theintroduction of the
military chaplaincy in the SerbianArmed Forces (SAF). It presents
arguments of thesupporters, including the Ministry of Defense (MoD)
andthe SAF representatives, who primarily emphasize thepositive
effects that the military chaplaincy has on theoperational
capabilities of armed forces, but also onspiritual and
psychological stability of soldiers. Contraryto the advocates, the
critics deny existence of a need forthe chaplaincy service, and
observe this question as apart of the clericalization process which
is omnipresent inthe contemporary Serbian society. Ditto, the
opponentscriticize the legal framework underlining necessity
forestablishing equal treatment for both, believers andatheists,
and question effectiveness and sustainability ofthe applied service
model. Therefore, this analysis callsfor further discussion
onimportant unresolved issuesregarding the place, the role, and the
scope of thechaplaincy service in the SAF.
The chaplaincy service model by which militarychaplain is a
professional member of armed forces, withthe responsibilities
exclusively for the members of defensesystem and not for the
civilian population, was recognizedby the MoD’s officials as the
most suitable for domesticconditions. Number of soldiers who
declare themselvesas believers of a specific religious group was
determinedas the main prerequisite for the military
chaplains’recruitment. Consequently, only the most
prevalentreligious groups (the Serbian Orthodox Church, theRoman
Catholic Church and the Islamic Community) werein a position to
meet the requirements and appoint militarychaplains. The first
military chaplains – eight OrthodoxChristian priests, one Roman
Catholic priest, and oneimam – were admitted to service in August
2013.
On the pro side, one of the main arguments is theconstant
presence of the military chaplaincy in domesticarmed forces from
the 19th century and the Principality ofSerbia until the second
half of the 20th century when themilitary chaplaincy was prohibited
owing to the communistregime. Likewise, the military chaplaincy is
exercised innumerous countries with various solution for
theconstitutional position of the church and religion. In
theWestern Balkans region the military chaplaincy is presentin the
Croatian and Bosnian armies, as well.
According to the MoD and the SAF officials, thechaplaincy
service aims to improve operationalcapabilities of armed forces, as
well as to providespiritual and psychological support to soldiers
inperforming their missions and tasks. In this manner, freeexercise
of religion is enabled for everyone who hasreligious needs, while
the legal framework protectsatheists and believers of the minority
religious groupsand affiliations. Religiously-based
discrimination,harassment, and proselytism are prohibited.
Results of the latest Population Census (from 2011)suggest that
religiosity is widespread in the Republic ofSerbia, with 95% of the
population declaring as believers,
and 84% declaring as Orthodox Christians. However,
thepercentages of the atheists and those who have notdeclared
themselves are on the rise comparing to thePopulation Census from
2002, whilst some other surveysindicate that religious feelings and
needs are notexercised frequently. Therefore, the opponents of
themilitary chaplaincy call in question the necessity forpermanent
presence of the clerics in armed forces,especially giving the fact
that potential polls concerningreligious structure of the SAF are
not publicly available.Some of them perceive this issue within the
context ofvery close and highly formalized cooperation among
theSerbian Orthodox Church and the MoD, peculiarly themilitary
educational institutions – the Military Academyand the Military
High School. Furthermore, this closecooperation is related to the
overall process ofclericalization of the Serbian society.
Although the imposition of the certain religiousaffiliation is
prohibited by legal framework, due to thehierarchical structure
that is inherent to the armed forces,the possibility for
proselytizing is always present, primarilyproselytizing by senior
officers and commanders. Evenunofficial conversation with the
senior officer may beconceived by the soldier as compulsion. These
issuesshould be considered, likewise the possibility
forthereligiously-based clustering and segregation of soldiers,and
the effects which frequent practicing of religion canhave on the
atheists and their needs. Giving the fact thatwomen just recently
have been allowed to fully participatein the military education
system and professional militaryunits, traditional attitude towards
women, that is typical forall dominant religions, also can be
controversial.
Additionally, in the opinion of the opponents,effectiveness and
sustainability of the elected servicemodel is questionable, as
well. Only one Roman Catholicpriest and one imam have been
appointed up to now, andthey are placed in the SAF General Staff,
in Belgrade. Itis unclear to what extent these military chaplains
can beat disposal to the Catholic and Islamic believers
inmunicipalities far from Belgrade. Accordingly, dignitariesof
these two religious affiliation stated that it would be ofgreat
importance to appoint catholic priests and imamsin the SAF units
placed in areas of the country fairlyinhabited with the Catholic
and Islamic believers.Undoubtedly, military chaplains are needed
more indistant places and in the SAF units which are dealing
withmore demanding tasks, than in the facilities where
militaryofficers with standard working hours are placed. Itappears
that the parish service model, by which localchaplain is available
to the SAF members when that isrequired, is more suitable and more
sustainable solution.Sustainability issues are even more
significant concerningthe fact that defense system permanently
operates in theconditions of restrictive budget.
Summary: PROS & CONS of the Military Chaplaincy in the
Serbian Armed Forces
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
3
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
Da li je uvođenje verske službe u VojskuSrbije povratak
tradiciji na moderan način,1ili je reč o daljoj klerikalizaciji
društva?2 Da lije izabrani način zapošljavanja „poručnika
sbradom”3, umesto modela angažovanja parohijskihsveštenika,
najoptimalniji za ostvarivanje cilja –pozitivnog uticaja na
operativne sposobnostiVojske Srbije - što je, prema rečima
predstavnikasistema odbrane, bio jedan od glavnih razloga zanjeno
uvođenje? Do koje mere izabrani modeluvažava ljudska prava svih
pripadnika Vojske, iizlazi u susret njihovim stvarnim
verskimpotrebama? Ima li Vojska Srbije ekonomskihresursa da u
potpunosti sprovede primenu ovogmodela? Cilj ove analize jeste da
podstaknediskusiju o mestu, ulozi i dometima uvođenjaverske službe
u oružane snage i otvorenimpitanjima koja se tim povodom
javljaju.
PRAVNI OKVIR
U Zakon o Vojsci Srbije, donet 2007. godine,unete su važne
odredbe iz domena zaštiteljudskih prava. Zabranjena je
diskriminacijapripadnika na osnovu rasne, verske, nacionalnei polne
pripadnosti, porekla, ili nekog drugogličnog svojstva; prepoznato
je prisustvo žena uVojsci Srbije, kao i pravo pripadnika Vojske
nasindikalno organizovanje; predviđeno jeorganizovanje verske
službe u Vojsci Srbije „radiostvarivanja slobode veroispovesti”
koja je svimgrađanima Srbije garantovana i Ustavom.4 Dokse većina
odredaba Zakona iz oblasti zaštiteljudskih prava može smatrati
nedvosmisleno
pozitivnim, organizovanje verske službe u VojsciSrbije izazvalo
je različita reagovanja.
Kroz Zakon o Vojsci Srbije prethodne inicijativeo organizovanju
verske službe u oružanimsnagama, koje su se sporadično javljale od
2000.godine i početka reformskih procesa, dobile su isvoj zakonski
oblik. Uredbom o vršenju verskeslužbe u Vojsci Srbije 2011. godine
bliže jeodređen način organizovanja verske službe, aMinistarstvo
odbrane je sklopilo sporazume satradicionalnim crkvama i verskim
zajednicama kojikonkretno uređuju organizaciju službe.5
Izabran je takozvani model kapelanskih ili vojnihsveštenika, što
znači da vojni sveštenici imaju statusprofesionalnih pripadnika
vojske i zaduženi suisključivo za pripadnike vojske. Procenjeno je
da jeovo rešenje bolje od modela parohijskih sveštenikapo kome se
lokalni sveštenik stavlja na raspolaganjevojnicima po potrebi, a
vojni komandant nad njimnema nadležnost.6 Predstavnici Ministarstva
i Vojsketvrde da je odabiru ovakvog načina obavljanjaverske službe
prethodila podrobna analiza iskustavadrugih zemalja i potreba
ovdašnjeg sistemaodbrane, te da je zapošljavanje stalnih
vojnihsveštenika bio optmalan izbor, iako je bilo i
drugačijihmišljenja.7
Pravni okvir predviđa da versku službu uVojsci Srbije obavljaju
sveštenici tradicionalnihcrkava i verskih zajednica. Prema Zakonu
ocrkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine,tradicionalne crkve
i verske zajednice su one kojeu Srbiji imaju „viševekovni
istorijski kontinuitet” ipravni subjektivitet.8 Crkve koje
ispunjavaju oveuslove su Srpska pravoslavna crkva, Rimo-katolička
crkva, Slovačka evangelička crkva,
1 Izjava Dragana Šutanovca povodom potpisivanja sporazuma između
Ministarstva odbrane i verskih zajednica: „Teškoje zamisliti
modernizaciju bez poštovanja tradicije, baš kao što je teško
poštovati tradiciju ukoliko se društvo nemodernizuje. Današnji čin
vraća tradiciju srpske vojske na moderan i savremen način koji, pre
svega, poštuje potrebepripadnika Vojske Srbije koji se nalaze na
najtežim zadacima i kojima je vere najviše i potrebno.”
Internet,http://www.kc.org.rs/index_more.php?recordID=109,
pristupljeno 24.1.2014.
2 Nebojša Grabež, „Verska služba u Vojsci Srbije vodi daljoj
klerikalizaciji”, Radio Slobodna Evropa, 22.1.2011,
Internet,http://www.slobodnaevropa.org/content/vojska_svestenici/2283553.html,
pristupljeno 20.1.2014.
3 G. Ćirović, „Vojska Srbije dobila versku službu”, Večernje
novosti, 13.10.2013, Internet,
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:458705-Vojska-Srbije-dobila-versku-sluzbu,
pristupljeno 21.1.2014.
4 Zakon o Vojsci Srbije, Službeni glasnik RS, br. 116/07, 88/09,
članovi 11, 13, 14, 25.5 Sporazumi o vršenju verske službe u Vojsci
Srbije dostupni su na sajtu Ministarstva odbrane: Internet,
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=4348, pristupljeno
22.1.2014.6 Stevica Karapandžin, „Verska služba u Vojsci Srbije”,
u: Vojno delo, zima/2011, str. 271-291 (str. 282-284).7 Evo šta je
na ovu temu rekao nekadašnji dekan Protestantskog teološkog
fakulteta u Novom Sadu Aleksandar Birviš, kada
se, tokom 2001. godine, pojavila ideja o uspostavljanju verske
službe u Vojsci Jugoslavije: „Važno je da niko nikome ne smetau
ispunjenju verskih potreba ako to nikoga ne ugrožava. Ako vojnik
ima verskih potreba, a svakako ih ima, postoje lokalnisveštenici.
Za potrebe svih vernika može se povesti računa pri slanju regruta u
vojsku o lokaciji bogomolja raznih konfesija ina taj način bi se
ostvarila ravnopravnost svih.” Zoran Majdin, „Vojska i religija:
Sveštenici u uniformi”, Vreme, br. 542, 24, maj2001, Internet,
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=212727&print=yes,
28.1.2014.
8 Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Službeni glasnik RS,
br. 36/06, član 10.
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
4
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
9 Uredbom o vršenju verske službe u Vojsci Srbije (čl. 27), kao
i sporazumima sa tradicionalnim crkvama i zajednicama (čl.
22)predviđeno je da vojni sveštenici bogoslužbene aktivnosti mogu
obavljati i izvan za to predviđenog prostora, ali uz
odobrenjestraešine i saglasnost vojnog episkopa. „Ukoliko neko od
vojnika ili starešina želi da se ispovedi, a zbog obaveza ne možeda
napusti radno mesto, sveštenikov zadatak je, vojnički rečeno, da
izađe ‘na teren’.”G. Ćirović, „Vojska Srbije dobila verskuslužbu”,
Večernje novosti, 13.10.2013, Internet,
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:458705-Vojska-Srbije-dobila-versku-sluzbu,
pristupljeno 21.1.2014.
10 Sporazumi o vršenju verske službe u Vojsci Srbije, članovi 22
i 23.11 Sporazumi o vršenju verske službe predviđaju u članu 21
primenu načela pozitivne diskriminacije ukoliko se broj
pripadnika neke crkve ili verske zajednice smanji ispod broja
koji je neophodan za organizovanje vršenja verske službe.12 M.R.P,
„I muftijin brat kandidat za vojnog sveštenika”, Blic online,
19.10.2012, Internet, http://www.blic.rs/Vesti/
Drustvo/348581/I-muftijin-brat-kandidat-za-vojnog-svestenika,
pristupljeno 20.1.2014. 13 Uporedo sa smanjenjem radnih mesta u
realnom sektoru, raste broj mladića i devojaka koji se svake godine
prijavljuju,
kako za Vojnu akademiju, tako i na konkurs za pofesionalne
vojnike. Na osnovu broja prijavljenih na prvi konkurs, možese
zaključiti da i sveštenici zaposlenje u sistemu odbrane vide kao
vrlo poželjno, iako je drugim propisima njihov socijalnipoložaj već
znatno popravljen budući da od 2012. godine država uplaćuje
doprinose za penzije na nivou minimalca zasva sveštena lica svih
verskih zajednica, među kojima je najviše iz Srpske pravoslavne
crkve. Branka Mihajlović,„Sveštenici na državnim jaslama”, Radio
Slobodna Evropa, 15.5.2012, Internet,
http://www.slobodnaevropa.org/content/svestenici_na_drzavnim_jaslama/24581711.html,
pristupljeno 14.3.2014.
14 Prema rečima Dragana Šutanovca, tokom čijeg je mandata na
mestu ministra odbrane započet rad na organizacijiverske službe,
vojni sveštenici teoretski maksimalno mogu imati čin pukovnika.
Medijski istraživački centar, „Sporazumo verskoj službi u Vojsci
Srbije”, 28.6.2011,
Internet,http://www.mic.org.rs/2011/06/28/sporazum-o-verskoj-sluzbi-u-vojsci-srbije-video/,
pristupljeno 20.1.2014.
15 Pažnju i negodovanje jednog dela islamske verske zajednice
(Islamske zajednice u Srbiji) izazvalo je postavljenje
bratabeogradskog muftije Jusufspahića na, za sada, jedino mesto
vojnog imama, pa je tako razdor ove verske zajednice uSrbiji i u
ovom slučaju našao svoje mesto. M.R.P, „I muftijin brat kandidat za
vojnog sveštenika”, Blic online, 19.10.2012,Internet,
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/348581/I-muftijin-brat-kandidat-za-vojnog-svestenika,
pristupljenp 20.1.2014;Sandžak Press, „Od sada će Zilkićevci biti
dio srpskih vojnih formacija sa krstom”, 21.6.2013,
Internet,http://sandzakpress.net/od-sada-ce-zilkicevici-biti-dio-srpskih-vojnih-formacija-sa-krstom,
pristupljeno 22.1.2014.
Reformatska hrišćanska crkva i Evangeličkahrišćanska crkva, a od
verskih zajednica –Islamska i Jevrejska verska zajednica.
Pre prijema u službu, sveštenici moraju daprođu psihološke,
fizičke i bezbednosne provere,kao i jednomesečnu obuku za oficire
verskeslužbe na Vojnoj akademiji, a takođe moraju imatiblagoslov i
preporuke verskih velikodostojnika.
Osim bogosluženja i ostalih tipičnih verskihaktivnosti, vojni
sveštenici organizuju predavanja oduhovno-moralnim temama i
poklonička putovanja.U njihove obaveze spada i savetovanje
koman-danata u verskim pitanjima, učestvovanje upripremama vojnika
za izvršenje složenih zadataka,rad na sprečavanju negativnih pojava
poputsamoubistva i saradnja sa vojnim psiholozima. Odsveštenika se
očekuje i „izlazak na teren” ukolikookolnosti to zahtevaju.9
Predviđeno je da mogu daučestvuju u multinacionalnim operacijama i
aktiv-nostima međunarodne vojne saradnje, a „duhovnunadležnost”
imaju samo nad jedinicom kojojpripadaju.
Bogoslužbene aktivnosti obavljaju se u pros-toru koje je dužno
da obezbedi Ministarstvoodbrane, crkve i verske zajednice nadležne
su zaopremanje prostora religijskim predmetima, aostale resurse,
opremu i logističku podrškuobezbeđuje Ministarstvo.10
PRIMENABroj vernika koji pripadaju određenoj crkvi ili
verskoj zajednici predstavljao je glavni kriterijumkoji je
presudio da vojne sveštenike daju samoSrpska pravoslavna crkva
(trinaest sveštenika),Rimokatolička crkva (jedan kapelan) i
Islamskaverska zajednica (jedan imam),11 te ni svetradicionalne
crkve i verske zajednice nisu dobilesvoje predstavnike među vojnim
sveštenicima,iako im je to garantovano pravnim okvirom.
Na konkurs za prvih petnaest vojnih sveštenikaprijavilo se
pedeset kandidata, a najviše, logično, zamesto pravoslavnog
sveštenika.12 Interesovanje zaovaj angažman verovatno se može
objasniti ipogodnostima koje su ponuđene.13 Naime, vojnisveštenici
dobijaju status profesionalnih vojnih lica isva prava i obaveze
koji uz to idu, a predviđeno jeda mogu imati činove potporučnika,
poručnika ikapetana.14
Početkom juna 2013. godine završena jejednomesečna obuka na
Vojnoj akademiji zakandidate prve klase oficira verske službe, i to
zaosam kandidata pravoslavne, jednog katoličke ijednog islamske
veroispovesti, a početkomavgusta primljeni su u profesionalnu
vojnuslužbu.15 Mnogi mediji izveštavali su o ovomdogađaju, a
nekoliko meseci nakon što je prvaklasa vojnih sveštenika završila
obuku, paljenje
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
5
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
badnjaka u kasarni na Topčideru dospelo je i naprvi programu
nacionalnog medijskog servisa.16
Postavljeno je i petnaest pomoćnika vojnihsveštenika, koji su
izabrani iz redova pripadnikapodoficirskog kora Vojske Srbije i
prošli odgova-rajuću obuku, a čija su glavna zaduženja uprethodnom
periodu uglavnom uključivala pomoć uosposobljavanju bogoslužbenih
prostorija i uopštestvaranje uslova za rad vojnih sveštenika.17
Izabrano je sedamnaest bogoslužbenihprostora – 13 za pravoslavne
vernike, i po dva zakatoličke i islamske – a do februara 2014.
godineu funkciju je stavljeno ukupno devet zapravoslavne i jedan za
islamske vernike. Za sadajedini funkcionalan prostor za vernike
islamskeveroispovesti nalazi se u Novom Pazaru, gde jetakođe
opremljen i prostor za pravoslavce, a ukasarni „Banjica 2” u
Beogradu najavljeno jeotvaranje i drugog prostora za islamske
vernike,kao i prvog namenjenog katolicima. Formulisanje i Godišnji
plan rada Odeljenja za veru u Upraviza ljudske resurse, sa
planiranim aktivnostimaverske službe za 2014. godinu, a postoje
najaveprimanja dodatnog broja vojnih sveštenika.18
ARGUMENTI ZA UVOđENJEVERSKE SLUŽBE Zagovornici uvođenja verske
službe u Vojsci
Srbije iznose tri argumenta. Jedan je pozivanjena potrebu
obnavljanja tradicije, budući da jeverska služba postojala u
oružanim snagamaKneževine Srbije Miloša Obrenovića,
KraljevineSrbije i međuratne Jugoslavije; drugi se odnosina
rasprostranjenost ovakvih službi u mnogimvojskama sveta, bez obzira
na državno uređenjei odnos prema crkvi, i treći na na važnost
duhovnei moralne podrške koju sveštanici mogu da pružepripadnicima
oružanih snaga u nekim kritičnimsituacijama.
Praksa verske službe u vojsci na ovimprostorima prvi put je
zakonski uređena Vojnimzakonom Kneževine Srbije iz 1839. godine. U
tovreme prisustvovanje službi i pohađanje veronaukebilo je
obavezno, vojne zastave bile su osveštane ismatrane su najvećom
svetinjom, polaganjezakletve vojnika vodio je vojni sveštenik, a
svekomande i ustanove imale su svoju slavu.Pravoslavna vera u
Kraljevini Srbiji imala je statusdržavne vere, a vernicima drugih
veroispovesti bioje omogućen poseban režim ishrane i
polaganjezakletve u skladu sa sopstvenom verom. Umeđuratnom
periodu, u Kraljevini Srba, Hrvata iSlovenaca, postojali su vojni
sveštenici zaveroispovesti koje su bile priznate
(pravoslavne,rimokatoličke i islamske). U partizanskoj vojsci
radilisu verski referenti.19 Po završetku Drugog svetskograta, u
skladu sa zvaničnom državnom ideologijom,ispoljavanje verskih
osećanja u vojsci je zabranjeno,a verska služba ukinuta.20
Verska služba u oružanim snagama postoji uvelikom broju država,
kako onih u kojima su državai crkva razdvojene, tako i onih koje
imaju državnucrkvu. U državama u regionu postoje različiteprakse,
pa tako oružane snage Hrvatske i Bosne iHercegovine imaju versku
službu, a makedonska icrnogorska vojska nemaju.21 U državama
izvan
16 Vera Raičević, „Badnjak u kasarni na Topčideru”, RTS,
6.1.2014, Internet,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1488473/Badnjak+u+kasarni+na+Top%C4%8Dideru+.html,
pristupljeno 22.1.2014.
17 Vladimir Vještić, „Verska služba u Vojsci Srbije: Lagani, ali
sigurni koraci”, Odbrana, broj 202, 15.2.2014, str. 24-2718 Ibid.19
Zabeležno je da je Josip Broz Tito 1942.godine naredio da se „prema
ukazanoj potrebi ustanovljavaju zvanja sveštenika
pri brigdama sa nazivom verski referenti”. A VII, Arhiv NOR,
k.2, f. 6, 80/1, citirano u: Miljan Milkić, „Verska služba uVojsci
Srbije – potreba za novim modelom”, u: Žurnal za bezbednosne
studije 001/2008, Ministarstvo odbrane, Institutza strategijska
istraživanja, str. 24-34 (str. 27).
20 Pogled na istorijski razvoj verske službe u Vojsci Srbije i
njenim prethodnicama: Ibid., str. 26-28; Miljan Milkić, „Državnii
verski praznici u Vojsci Kneževine i Kraljevine Srbije”, u:
Vojno-istorijski glasnik, 1-2/2007, Institut za
strategijskaistraživanja – Odeljenje za vojnu istoriju, str. 7-21;
Stevica S. Karapandžin, „Verska služba u Vojsci Srbije”, u:
Vojnodelo, zima/2011, str. 271-291 (str. 272-280).
21 Stevica S. Karapandžin, „Verska služba u Vojsci Srbije”, op.
cit., str. 282-283.
• Na svakih 100 do 500 vernika u VSdolazi jedan vojni
sveštenik
• Ukoliko ima 500 do 1000 vernikaneke crkve ili verske
zajednice,versku službu izvodi 2 sveštenika
• Na svakih sledećih 1000 pripadnikadolazi još jedan
sveštenik
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
6
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
regiona iskustva se razlikuju – u Holandiji i Belgiji,na primer,
deluju i posebni kapelani (humanistchaplain) koji pružaju
nereligijsku duhovnu podršku,te njihove usluge mogu koristiti i
vojnici koji nisuvernici. U oružanim snagama SAD verska
službaustanovljena je uporedo sa formiranjem vojnihjedinica, a do
sada je šest vojnih kapelananagrađeno Medaljom časti, najvišim
vojnimodlikovanjem. Predstavnici našeg Ministarstvaodbrane su 2010.
godine potražili savet zauspostavljanje verske službe upravo u SAD,
tačnijeod Nacionalne garde Ohaja, sa kojom Vojska Srbijeima posebno
razvijenu saradnju.
Prema objašnjenju datom u Uredbi o vršenjuverske službe u Vojsci
Srbije, kao i prema izjavamafunkcionera ministarstva i Vojske, cilj
uvođenjaverske službe je jačanje duhovnih i moralnih vred-nosti
pripadnika Vojske, kao i njihovih vojničkih vrlina,patriotizma i
građanske odgovornosti. Od verskeslužbe očekuje se da doprinese
razvoju, izgradnji,održavanju i povećanju operativnih
sposobnostiVojske prilikom izvršavanja svih misija i zadataka.Tu
se, pre svega, misli na duhovnu i moralnupodršku koju sveštenici
mogu pružiti pripadnicimasistema, kao i na mogućnost da pripadnici
sistema,koji to žele, svoje potrebe verske prirode moguispunjavati
bez napuštanja institucije u kojoj služe.Na ovaj način omogućeno
je, kako je obrazloženo,ostvarivanje slobode veroispovesti
pripadnicimasistema odbrane, što je i predvideo Zakon o
VojsciSrbije. Prema rečima načelnika Uprave za ljudskeresurse,
general-majora Slađana đorđevića, vojnisveštenici imaju i ulogu da
pripreme i edukujubuduće učesnike u multinacionalnim operacijama
o„običajima ljudi na čiju teritoriju dolaze”.22
Velikodostojnici najvećih tradicionalnih crkava iverskih
zajednica iskazali su nepodeljenu podrškuorganizovanju verske
službe u Vojsci Srbije,posebno u kontekstu udaljavanja od
nasleđakomunističkog perioda. Oni su ocenili da ova praksadoprinosi
duhovnoj stabilnosti vojnika, interesovanjuvernika za vojnu službu,
ravnopravnosti crkava iverskih zajednica, kao i razvoju dobrih
odnosa međunjima. Pre uvođenja verske službe, verski
veliko-dostojnici u nekoliko navrata su isticali da vojnicima
nisu obezbeđeni adekvatni uslovi za ishranu tokomverskih
praznika i odgovarajući prostor za molitvu.23
Prema ovoj argumentaciji, organizovanjemverske službe osnažena
su prava pripadnikasistema odbrane, a s druge strane, opštim
pravnimokvirom i Zakonom o Vojci Srbije zaštićeni su
oddiskriminacije po bilo kom osnovu. Dodatno, usporazumima o
obavljanju verske službe, koje jeMinistarstvo odbrane potpisalo sa
crkvama i verskimzajednicama, navodi se da pripadnici
sistemaodbrane moraju biti zaštićeni od uznemiravanja
idiskriminacije, i da ne mogu uživati privilegovanpoložaj zbog
verskog opredeljenja. Takođe, regulišese i pitanje, odnosno
zabrana, prisilnog izražavanjao veroispovesti i bilo kakvih
aktivnosti koje imaju zacilj prihvatanje druge vere.24
ARGUMENTI PROTIV UVOđENJAVERSKE SLUŽBE
Kritičari organizovanja verske službe u VojsciSrbije osporavaju
potrebu za ovom praksom iproblematizuju obuhvat vernika i status
neverujućih.Drugim rečima, oni dovode u pitanje stepenreligizonosti
pripadnika Vojske Srbije, ravnopravnostcrkava i verskih zajednica s
obzirom na pravoorganizovanja verske službe i zadovoljavanjepotreba
njihovih vernika, i u tom kontekstu garancijepoštovanja ljudskih
prava svih verujućih, ali i ateista.Takođe, dovode u pitanje
efikasnost verske službeu svetlu očekivanog pozitivnog uticaja na
operativnesposobnosti Vojske Srbije u poređenju sa drugimmodelima
podrške koji imaju isti cilj, i bave sepreispitivanjem izbora
modela organizovanja verskeslužbe s obzirom na njegovu ekonomsku
održivost.
Kako je već rečeno, Zakon o crkvama i verskimzajednicama iz
2006. godine, na koji se oslanja iorganizovanje verske službe u
Vojsci Srbije, definiše„tradicionalne crkve i verske zajednice” kao
one kojeu Srbiji imaju „viševekovni istorijski kontinuitet” i
pravnisubjektivitet.25 Domaći i stranih stručnjaci i pred-stavnici
nevladinih organizacija često upozoravaju daovaj zakon stavlja u
neravnopravan položaj onecrkve i verske zajednice koje nemaju
status
22 Vladimir Vještić, „Verska služba u Vojsci Srbije: Lagani, ali
sigurni koraci”, op. cit. 23 Miljan Milikić, „Verska služba u
Vojsci Srbije – potreba za novim modelom”, u: Žurnal za bezbednosne
studije 001/2008,
Ministarstvo odbrane, Institut za strategijska istraživanja,
str. 24-33 (str. 27-28); „Ne postoji mogućnost da
nedeljomprisustvujem liturgiji jer je nedeljom prepodne izlazak
odobren samo u slučaju posete, ne postoji mogućnost da postim jerse
sva hrana zajedno priprema niti postoji prostorija u kojoj bi čovek
mogao Bogu da se pomoli u miru.” Ovako je situacijuu Vojsci
Jugoslavije opisao jedan od vojnika vernika. Zoran Majdin, „Vojska
i religija: Sveštenici u uniformi”, Vreme, br.542, 24, maj 2001,
Internet,
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=212727&print=yes,
pristupljeno 28.1.2014.
24 Sporazumi o vršenju verske službe u Vojsci Srbije, član 19.25
Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Službeni glasnik RS, br.
36/06, član 10.
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
7
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
„tradicionalnih”. Za razliku od potonjih, koje seautomatski
pojavljuju u Registru crkava i verskihzajednica, „netradicionalne”
su prinuđene da prođukroz složen proces registracije. Ovaj problem
našaoje svoje mesto i u redovnim izveštajima Evropskekomisije o
napretku Srbije u procesu pridruživanjaEU.26 Međutim, odredbe
Zakona još uvek nisupromenjene, a nema najave da bi se to pitanje
moglouzeti u razmatranje. Ukoliko bi se ove primedbekritičara
Zakona o crkvama i verskim zajednicamauvažile, mogao bi se izvesti
zaključak da verskepotrebe onih pripadnika sistema odbrane koje
Zakonne prepoznaje, nisu ravnopravno tretirane.27
Sporazumi o vršenju verske službe precizirajuda je dužnost
vojnih sveštenika da pomognupripadniku Vojske Srbije verniku neke
od konfe-sionalnih zajednica ili drugih verskih
organizacijaupisanih u Registar crkava i verskih zajednica,
uostvarenju verskih prava, poput specifične ishrane iprava na
izlaske i odsustva na dan verskihpraznika.28 Na ovaj način uvažene
su i potrebe nekihvernika netradicionalnih verskih zajednica.
Ipak,postavlja se pitanje na koji način će ova odredbazaživeti u
praksi i da li će vojnici manjinskih verskihorganizacija biti
motivisani da se obraćajusveštenicima tri najmasovnije crkve i
verskezajednice. Pitanje položaja manjinskih verskih grupau
kontekstu organizovanja verske službe posebnoje značajno jer
neprepoznavanje i neuvažavanjenjihovih prava može dovesti do
odvraćanja ovepopulacije od biranja vojničkog poziva.29
Uprkos zaštiti pripadnika Vojske Srbije odprinude koje bi mogla
ugroziti slobodu verois-
povesti i bilo kakvih aktivnosti koje vode prihva-tanju druge
vere,30 kada je praksa verske službeu oružanim snagama u pitanju,
uvek postojibojazan od prozelitizima. Pri tome, takvo pona-šanje
može biti svojstveno pre komandnom kadruoružanih snaga nego samim
vojnim svešteni-cima, s obzirom da vojni sveštenici nemajukomandnu
ulogu. S druge strane, stroga hijerar-hijska organizacija oružanih
snaga može dovestido toga da čak i neformalan razgovor sakomandirom
o verskom opredeljenju, potčinjenishvate kao neku vrstu
prinude.31
Prema ocenama Evropske komisije, izuzevverskih manjina, pravni
okvir za zaštitu oddiskriminacije u Srbiji dobro je uspostavljen i
naevropskom nivou.32 Ipak, trajno je prisutan problemnedosledne
primene pravnih normi i njihovogprevođenja u javne politike.33 Tako
se i u ovomslučaju otvaraju brojna pitanja, a pre svega, na
kojinačin je, pre uvođenja ove prakse, bilo onemo-gućeno
ostvarivanja slobode veroispovesti, pa gasada treba omogućiti
organizovanjem verskeslužbe? Takođe, da li će učestvovanje u
verskimaktivnostima izazvati grupisanje po veroispovesti
iizdvajanje iz kolektiva? Kako će rasprostranjenopraktikovanje
verskih osećanja uticati na one koji suateisti? Da li će se vernici
onih verskih opcija kojenemaju svoje predstavnike među vojnim
svešte-nicima osećati isključeno i zanemareno? I posebno,da li će
tradicionalistički pristup prema ženama trireligije koje su dobile
svoje predstavnike međuvojnim sveštenicima, uticati na proces
ostvarivanjenjihove ravnopravnosti u sistemu odbrane?34
26 European Commission, Serbia 2013 Progress Report, Brussels,
16.10.2013, Internet,
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2013/package/sr_rapport_2013.pdf,
accessed 10.3.2014.
27 Udruženja ateista već nekoliko godina unazad ukazuju da su
prava ove populacije često ugrožena, kao i da statistikeo broju
vernika nisu pozdane s obzirom da se u Srbiji etnička pripadnost
poistovećuje sa pravoslavnom verom. Takose, i povodom organizovanja
verske službe u Vojsci Srbije, Udruženje „Ateisti Srbije” oglasilo
stavom da pripadniciVojske koji su ateisti ili pripadaju nekoj
manjinskoj crkvi ili verskoj zajednici nisu zaštićeni od
diskriminacije, iako tekstsporazuma o vršenju verske službe u
Vojsci Srbije garantuje zaštitu od bilo kakve diksriminacije, kako
vernika, tako ionih koji to nisu. Saopštenje Udruženja „Ateisti
Srbije” povodom najave uvođenja verske službe u Vojsci Srbije,
8.2.2011,Internet
http://ateisti.com/saopstenje-povodom-najave-uvodenja-verske-sluzbe-u-vojsci-srbije/,
28.1.2014.
28 Sporazumi o vršenju verske službe u Vojsci Srbije, član 20.29
Handbook on Human Rights and Fundamental Freedoms of Armed Forces
Personnel, OSCE/ODIHR, Warsaw, 2008,
pp. 87-99.30 Uredba o vršenju verske službe u Vojsci Srbije,
Službeni glasnik RS, br. 22/11, član 5; Sporazumi o vršenju
verske
službe u Vojsci Srbije, član 19.31 Richard D. Rosen, Review of
Military Chaplains and Religious Diversity, by Kim Philip Hansen,
Palgrave Macmillan,
2012, in: Armed Forces and Society, Vol. 40 (2), 2014, pp.
397-399.32 European Commission, Serbia 2013 Progress Report,
Brussels, 16.10.2013, Internet, http://ec.europa.eu/
enlargement/pdf/key_documents/2013/package/sr_rapport_2013.pdf,
accessed 10.3.2014.33 Razumevanje antidiskriminacije u sistemu
odbrane uglavnom se sastoji u pozivanju na Ustav i zakone, bez
daljeg
obrazlaganja kako se u praksi nediskiminacija sprovodi.34
Iskustvo žena u ovom procesu posebno je interesantno s obzirom da i
Vojna gimnazija, do sada zatvorena za žene, od
2014. počinje se školovanjem žena. Na ovaj način sve obrazovne
strukture sistema odbrane uključile su žene u svojrad, ali i dalje
postoji problem malog broja žena na visokim komandnim
funkcijama.
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
8
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
Pitanje opravdanosti uvođenja verske službe uVojsku Srbije može
se postaviti i iz ugla potrebepripadnika oružanih snaga za ovim
specifičnimvidom duhovne i moralne potpore, pored većpostojećih
modela koji imaju isti ili sličan cilj.
Rezultati Popisa stanovništva iz 2011, godine,pokazuju da se 95%
stanovnika Srbije izjasnilo kaovernik neke od ponuđenih verskih
opcija, a 84%stanovništva od verski opredeljenih odgovorilo je
dapripada pravoslavnoj veroispovesti. Zatim dolazikatolička sa 5% i
islamska sa 3%.35 Ove brojkesvedoče o velikom stepenu
religioznosti, po komeje Srbija među prvima u Evropi. Međutim,
izpodataka prikupljenih tokom Popisa vidi se i da sebroj onih koji
nisu vernici, odnosno ateista, povećaoza 40 000 u odnosu na Popis
iz 2002. godine.Istovremeno o veroispovesti se nije izjasnilo
preko220 000 građana, takođe više nego 2002. godine.36
S druge strane, čini se da između broja onih kojise deklarišu
kao vernici i onih koji redovno praktikujuverske običaje postoji
značajna razlika. Sociolozireligije ukazuju da posebno broj građana
koji seizjašnjavaju kao pravoslavni vernici ne predstavljadokaz o
širokoj rasprostranjenosti redovnogupražnjavanja verskih običaja.
To potvrđuju i rezultatiistraživanja prema kojima 42% stanovištva
ide teknekoliko puta godišnje u crkvu, 41% ide još ređe, asvega 1%
u crkvu ide više puta nedeljno.37
Jedno od retkih javno dostupnih istraživanja oreligioznosti u
domaćim oružanim snagama jesteistraživanje o činiocima morala
Vojske Jugoslavije,koje je u aprilu i junu 1999. godine, tokom
napadaNATO, sprovela Uprava za moral GeneralštabaVojske
Jugoslavije. Prema ovom istraživanju, gotovo70% pripadnika tadašnje
Vojske Jugoslavije izjasnilose kao religiozno.38 S druge strane, o
novijimpodacima može se zaključivati samo posredno.
Naime, s obzirom da je kriterijum za angažovanjevojnih
sveštenika bio broj vernika određene crkve iliverske zajednice, za
očekivati je da postoji preciznaevidencija o verskoj strukturi
Vojske Srbije i da joj jeprethodilo anketiranje o verskom
opredeljenju njenihpripadnika. Međutim, ukoliko postoje, ovi podaci
nisudostupni javnosti, a neizvesno je i da li je analiziranapotreba
pripadnika oružanih snaga za redovnimupražnjavanjem verskih
običaja.
Verska prava pripadnika Vojske Srbije već sugarantovana Pravilom
službe koje im omogućavanošenje manjih verskih simbola ispod
uniforme idaje pravo na poseban režim ishrane, a zaduhovnu potporu
na raspolaganju su im obučenipsiholozi.39
U Vojsci Srbije postoje mentalno-higijenski timovi,i to:
primarni, stacionirani u jedinicama, kojineposredno stiču uvid u
psihičko stanje pripadnikaoružanih snaga, sekundarni koji rade pri
vojno-zdravstvenim ustanovama, i tercijarni tim naOdeljenju za
mentalno zdravlje i vojnu psihologijuVojno-medicinske akademije.
Ovi timovi formiranisu najviše zbog prevencije samoubistava, što je
ijedan odpredviđenih „domena” rada vojnihsveštenika. O učinku i
efikasnosti ovih mera svakakoje nezahvalno govoriti i procenjivati
njihov uspeh, aliipak treba reći da je, zahvaljujući ovim i
sličnimmerama, stopa suicida u Vojsci Srbije niža nego uopštoj
populaciji.40 Osim toga, tokom 2013. godineu Ministarstvu i Vojsci
postavljene su i osobe odpoverenja koje treba da pruže „primarnu
kolegijalnupomoć”, da daju savete i preduzimaju mere zarešavanje
situacija koje se mogu okarakterisati kaodiskriminacija.41 Ukoliko
ovaj mehanizam zaživi napravi način, može predstavljati značajnu
pomoć uzaštiti ljudskih prava pripadnika sistema, kao i važanizvor
moralne podrške.
35 Rezultati Popisa stanovništva iz 2011, Internet,
http://media.popis2011.stat.rs/2013/publikacije/Saop_Veroispovest_Knjiga%204-srb.pdf,
pristupljeno 3.3.2014.
36 Ibid.37 Iako se nalazi u vrhu po broju osoba koje se
izjašnjavaju kao religiozne, Srbija se nalazi na dnu liste
evropskih zemalja
prema stepenu posećenosti crkava, iza Poljske, Slovačke,
Italije, Velike Britanije, Belgije, Austrije, Hrvatske.Marija
Krtinić, „Najviše vernika, a crkve prazne”, Danas.rs, 30.9.2011,
Internet,
http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/najvise_vernika_a_prazne_crkve.26.html?news_id=224830,
pristupljeno 3.3.2014.
38 Milenko Pešić, „Vojnici ne mogu da poste”, Politika online,
27.3.2007, Internet,
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t23589.lt.html, pristupljeno
21.1.2014; Pogledati: Neđo Danilović, Snaga morala, Zadužbina
Andrejević,Beograd, 2003, i Neđo Danilović, Moral vojske u
građanskom ratu, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2001.
39 Saopštenje Udruženja „Ateisti Srbije” povodom najave uvođenja
verske službe u Vojsci Srbije, op. cit.40 M. Galović, „Zašto
vojnici dižu ruku na sebe”, Politika online, 25.8.2013,
Internet,http://www.politika.
rs/rubrike/Drustvo/Zasto-vojnici-dizu-ruku-na-sebe.lt.html,
pristupljeno 24.1.2014.41 Nacionalni akcioni plan za primenu
Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost u
Republici Srbiji,
Internet, http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=4352,
pristupljeno 11.3.2014. Tokom decembra 2013. godineMinistarstvo
odbrane, uz podršku i saradnju sa Agencijom Ujedinjenih nacija za
rodnu ravnopravnost i osnaživanježena i Poverenikom za zaštitu
ravnopravnosti, organizovalo je seminar za imenovane osobe od
poverenja.
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
9
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
Ostaje nejasna i pomenuta uloga vojnih sveš-tenika u pripremi i
edukaciji budućih učesnikamirovnih misija, s obzirom da Vojska
Srbije posedujecentar za obučavanje pripadnika koji se spremajuza
učešće u misijama, kao i više nivoa obuke krozrazličite kurseve.42
Takođe, materijali koji se koristetokom ovih kurseva sadrže
sveobuhvatne informa-cije o normama međunarodnog humanitarnog
pra-va, kulturnim razlikama i značaju tolerantnogpristupa, kao i
civilno-vojnoj saradnji u drugačijemdruštvenom i kulturnom
okruženju od onog iz kogsu potekli.43
Pojedini stručnjaci tvrde da je uvođenje verskeslužbe u Vojsku
Srbije deo procesa forsiraneklerikalizacije, kojim se crkva uvodi u
sve sferejavnog života,44 a tekovine sekularne državenarušavaju
mešanjem sveštenih lica u radzvaničnih tela.45
Čini se da verska služba u oružanim snagamasama po sebi ne krši
načelo razdvojenosti crkvei države, međutim, s druge strane, Vojska
Srbijeima izuzetno razvijenu saradnju sa Srpskompravoslavnom
crkvom, čije osnove nisu do krajajasne. Patrijarh Irinej kaže da su
Srpskapravoslavna crkva i Vojska još od vremenaNemanjića „oslonac i
čuvari narodnog bića”, kaoi da: „Srpska vojska, kao simbol
državnosti imaulogu tela u tome biću, a Crkva ulogu duše”.46Ovakve
izjave otvaraju dublje pitanje kreiranjanovog identititeta Vojske
Srbije, koje se odvija uznatno drugačijem kulturnom i
društvenom
kontekstu u odnosu nanjene začetke iz sredineXIX veka, ili na
neke još ranije prethodnice. Timpre što savremena shvatanja
strukture oružanihsnaga podrazumevaju da ona odgovara
strukturistanovništva i predstavlja sve društvene grupe.47U tom
kontekstu treba napomenuti i da uobraćanjima zvaničnika sistema
odbrane uvekpreovlađuje stav da je u Vojsci nacionalna, verskaili
neka druga pripadnost potpuno irelevantna, teda Ministarstvo
odbrane ne vodi nikakve posebnepolitike prema manjinama, s obzirom
da svepripadnike Vojske Srbije tretira na isti način.
U prilog povratku Srpske pravoslavne crkve navelika vrata u
Vojsku Srbije govori vrlo razvijena iformalizovana saradnja ove dve
institucije, aposebno Srpske pravoslavne crkve i Vojneakademije
koje intenzivno sarađuju već pet godina.48Takođe, rezultati
istraživanje Centra za istraživanjejavnih politika „Mapiranje
(ne)diskriminacije usistemu vojnog školstva Republike
Srbije”pokazujuda se učenici Vojne gimazije u značajnovećem
procentu opredeljuju za pohađanje verskenastave.49 Istovremeno,
hrestomatija za predmetVojna etika, koja se, kao jedan od
najnovijihudžbenika, od 2009. godine koristi na Vojnojakademiji,
sadrži tekstove koji naglašavaju jaku vezuizmeđu vojničkog poziva i
moralnosti utemeljene nareligioznosti i veri. Tako u ovom udžbeniku
stoji:„Crkva posebno brine o vojsci vaspitavajući je uduhu odanosti
visokim moralnim idealima”, kao i:„(…) povratak vojske
vekovimaustanovljenimpravoslavnim tradicijama služenja
otadžbini”.50Autor
42 Kursevi u Centru za mirovne operacije Generalštaba Vojske
Srbije planirani za 2014. godinu: Internet,
http://www.vs.rs/index.php?content=382086dc-aaef-102c-bd63-00199927eaa8,
pristupljeno 11.3.2014.
43 Analiza dela materijala koji se koristi tokom kurseva za
buduće učesnike multinacionalnih operacija u: Svetlana
đurđević-Lukić, Jelena Radoman, Marina Tadić, Mapiranje
(ne)diskriminacije u sistemu vojnog školstva Republike Srbije,
Centarza istraživanje javnih politika, Beograd, 2013, str. 39-41,
dostupno na:
http://publicpolicy.rs/publikacije/a23e2329b04cd4c9ff9583fb3a9de745b4a12dc9.pdf.
44 Sociolog Mirko đorđević u: Nebojša Grabež, „Verska služba u
Vojsci Srbije vodi daljoj klerikalizaciji”, Radio SlobodnaEvropa,
22.1.2011, Internet,
http://www.slobodnaevropa.org/content/vojska_svestenici/2283553.html,
pristupljeno20.1.2014.
45 Profesorka Biljana Stojković u: Marija Krtinić, „Najviše
vernika, a crkve prazne”, Danas.rs, 30.9.2011, Internet,
http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/najvise_vernika_a_prazne_crkve.26.html?news_id=224830,
pristupljeno 3.3.2014.
46 Slavoljub M. Marković, „Jedinstvo je naša snaga”, Odbrana,
op. cit.47 O raznolikim kulturnim uticajima na vojne strukture
videti: Remi M. Hajjar, “Emergent Post-modern US Military
Culture”,
In: Armed Forces & Society, Vol. 40, No.1 (2014), pp.
118-145.48 Tokom maja 2013. godine obeležena je petogodišnjica
saradnje Vojne akademije i Srpske pravoslavne crkve svečanošću
koja je održana u Vojnoj gimnaziji. Intrenet,
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=5199, pristupljeno
14.3.2014.49 Maturanti Vojne gimnazije, sa kojima je razgovarao
istraživački tim Centra za istraživanje javnih politika, naveli su
da
se iz njihove klase samo jedan učenik odlučio za pohađanje
časova građanskog vaspitanja, kao i da su učenici kojipohađaju
časove veronauke većinom vernici, ali da među njima ima i ateista.,
Svetlana đurđević-Lukić et al., Mapiranje(ne)diskriminacije u
sistemu vojnog školstva Republike Srbije, op. cit. Sličan podatak
iznet je i u intervjuu patrijarhaIrineja za magazin „Odbrana” 2010.
godine, da 98% učenika Vojne gimnazije pohađa versku nastavu.
Slavoljub M.Marković, „Jedinstvo je naša snaga”, op. cit.
50 Ova hrestomatija posvećuje značajan prostor delima koja
naglašavaju povezanost vojske i pravoslavlja, kao i
drugihveroispovesti. Borislav D. Grozdić (prir) Vojna etika,
hresomatija, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2009, citirano
u:Svetlana đurđević-Lukić et al., Mapiranje (ne)diskriminacije u
sistemu vojnog školstva Republike Srbije, op. cit., str. 30.
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
10
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
ove hrestomatije, profesor Vojne etike, nedavno jeobjavio i
knjigu „Sveti ratnici – Žitija svetih vojskovođai vojnika”.
Objavljivanje knjige blagoslovio je patrijarhIrinej, a u njoj se
ponovo naglašavaju vezehrišćanstva i vojske, ili, kako je rečeno na
promocijiu Domu Vojske u Beogradu, da „ne može vojničkipoziv biti
isključen od jevanđeljskog morala”.51Slikovit primer je i
postavljanje krsta nanovoizgrađenoj crkvi na ulazu u kasarnu u
Batajnici,što je opisano kao uspešan primer civilno-vojnesaradnje
od posebnog značaja, s obzirom da je ovacrkva „prva posle Drugog
svetskog rata koju su sanarodom izgradile vojska i policija”.52
Neki vide moralnu nedoslednost i u samojčinjenici da sveštenik
nosi uniformu i tako, makari na posredan način, učestvuje u
oružanomsukobu. Naime, vojni sveštenici u Vojsci Srbijenose
uniformu sa oznakom konfesije kojojpripadaju u svim prilikama,
izuzev tokom verskogobreda kada mogu nositi versku odeždu. Oni
nenose i ne upotrebljavaju oružje, niti obavljajufunkciju
komandovanja, izuzev nad pomoćnicimavojnih sveštenika. Ako je već
tako, onda sepostavlja i pitanje, čemu u tom slučaju služioficirsko
zvanje i obuka?
Važna pitanja u vezi sa organizovanjemverske službe u Vojsci
Srbije nameću se i kadaje raspored sveštenika u pitanju.
Premadostupnim podacima, u Generalštab VojskeSrbije raspoređeni su
pravoslavni sveštenik,kapelan i imam, po jedan pravoslavni
sveštenikraspoređen je na Vojnoj akademiji i Vojno-medicinskoj
akademiji, a petorica pravoslavnihsveštenika raspoređeni su u
jedinicama VojskeSrbije.53 Ovde se odmah postavlja pitanje u
kojojmeri, za sada, jedini kapelan i imam u Vojscimogu biti na
raspolaganju vojnicima muslimanskei katoličke veroispovesi ukoliko
su raspoređeni u
Generalštabu? U skladu sa tim su i izjavevelikodostojnika
Islamske verske zajednice iRimokatoličke crkve, koji naglašavaju da
jeneophodno da vojni imami, odnosno kapelani,budu prisutni i u
delovima Srbije sa velikim brojemvernika ovih verskih opcija.54
Čini se da su sveštenici i uopšte duhovnapodrška potrebniji u
udaljenijim jedinicama zbogprirode posla i uslova rada, a ne tamo
gde „sede”vojni službenici sa standardnim kancelarijskimradnim
vremenom, i kojima su brojni verski objektilako dostupni po
završetku radnog vremena kaoi ostalim građanima. Iz svega ovoga se
namećezaključak da bi angažovanje lokalnog sveštenikapo potrebi,
odnosno parohijski model, biofleksibilnije i u stvarnosti više
utemeljeno rešenje.Tim pre što je i sporazumima o vršenju
verskeslužbe utvrđeno da, u slučaju nepopunjenostiformacijskog
mesta ili duže odsutnosti vojnogsveštenika, može biti privremeno
angažovanlokalni sveštenik (čl. 24).
Novac, kao i uvek, čeka na kraju priče. Zavreme mandata Dragana
Šutanovca vrlo čestose govorilo o ogromnim finansijskim
problemimasistema odbrane, o zastareloj opremi, ostambeno
neobezbeđenim pripadnicima VojskeSrbije, velikom broju nepotrebnih
vojnih objekata.Tokom svog mandata na mestu ministra
odbrane,Aleksandar Vučić više se bavio borbom protivkorupcije i
rešavanjem pitanja Kosova negoproblemima sistema odbrane, a
aktuelni ministarNebojša Rodić zaveo je dodatne mere štednje,poput
smanjenih dnevnica i ograničenjaputovanja.55 U tom kontekstu otvara
se i pitanjemogućnosti pune primene izabranog modelaverske službe i
njenih dometa u obezbeđivanju„duhovnog mira” pripadnicima Vojske
Srbije.
51 „Promocija žitija svetih vojnika i vojskovođa”, Medija centar
„Odbrana”, 24.2.2014, Internet,
http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=412,
pristupljeno. 11.3.2014.
52 Internet, http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=5432,
22.1.2014.53 „Sveštenici u vojsci nakon 70 godina”, RTS, 31.6.2013,
Internet, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/
125/Dru%C5%A1tvo/1369986/Sve%C5%A1tenici+u+vojsci+nakon+70+godina.html,
pristupljeno 23.1.2014.54 Milan Nešić, „Sveštenici ponovo u Vojsci
Srbije”, op. cit.55 Milan Galović, „Srbija ne klizi u NATO”,
Politika online, 29.12.2013, Internet,
http://www.politika.rs/rubrike/
Drustvo/Srbija-ne-klizi-u-NATO.lt.html, pristupljeno 3.3.2014;
Prema rečima ministra Rodića Ministarstvo odbranefunkcioniše u
uslovima restriktivnog budžeta – iz budžeta dobija 1,51% bruto
društvenog prozivoda, što je za četvrtinumanje od onoga što je
predviđeno Dugoročnim planom razvoja sistema odbrane iz 2010.
Nebojša Rodić, „Pogled u2014”, Odbrana, broj 199, 1.1.2014, str.
6-7.
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
11
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
IZVORI• B.M.P, „Rukopoloženi prvi kandidati za vojne
sveštenike”, Odbrana, br. 176, 2013, str. 18.• Ćirović, G.,
„Vojska Srbije dobila versku službu”,Večernje novosti, 13.10.2013,
Internet,
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:458705-Vojska-Srbije-dobila-versku-sluzbu,21.1.2014.
• Danilović, Neđo, Moral vojske u građanskom ratu,Zadužbina
Andrejević, Beograd, 2001.
• Danilović, Neđo, Snaga morala, ZadužbinaAndrejević, Beograd,
2003.
• đurđević-Lukić, Svetlana, Radoman, Jelena, Tadić,Marina,
Mapiranje (ne)diskriminacije u sistemuvojnog školstva Republike
Srbije, Centar zaistraživanje javnih politika, Beograd,
2013,dostupno na:
http://publicpolicy.rs/publikacije/a23e2329b04cd4c9ff9583fb3a9de745b4a12dc9.pdf,
24.1.2013.
• European Commission, Serbia 2013 ProgressReport, Brussels,
16.10.2013, Internet,
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2013/package/sr_rapport_2013.pdf.
• Galović, M., Zašto vojnici dižu ruku na sebe,Politika online,
25.8.2013,
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zasto-vojnici-dizu-ruku-na-sebe.lt.html,
24.1.2014.
• Milan Galović, „Srbija ne klizi u NATO”, Politikaonline,
29.12.2013,
Internet,http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-ne-klizi-u-NATO.lt.html.
• Grabež, Nebojša, „Verska služba u Vojsci Srbijevodi daljoj
klerikalizaciji”, Radio Slobodna Evropa,22.1.2011,
Internet,http://www.slobodnaevropa.org/content/vojska_svestenici/2283553.html,20.1.2014.
• Hajjar, Remi, “Emergent Post-modern US MilitaryCulture”, In:
Armed Forces & Society, Vol. 40, No.1(2014), pp. 118-145.
• Handbook on Human Rights and FundamentalFreedoms of Armed
Forces Personnel,OSCE/ODIHR, Warsaw, 2008.
• Karapandžin, Stevica „Delatnost verske službe uVojsci Srbije”,
u: Vojno delo, jesen/2012, str. 341-361.
• Karapandžin, Stevica, „Verska služba u VojsciSrbije”, u: Vojno
delo, zima/2011, str. 271-291.
• Krtinić, Marija, „Najviše vernika, a crkve prazne”,Danas.rs,
30.9.2011, Internet, http://www.danas.
rs/dodaci/nedelja/najvise_vernika_a_prazne_crkve.26.html?news_id=224830,
29.1.2014.
• Majdin, Zoran, „Vojska i religija: Sveštenici uuniformi”,
Vreme, br. 542, 24, maj 2001,
Internet,http://www.vreme.com/cms/view.php?id=212727&print=yes,
28.1.2014.
• Marković, Slavoljub, „Jedinstvo je naša snaga”,Odbrana, broj
110, 15. april 2010, str. 8-12.
• Medijski istraživački centar, „Sporazum o verskojslužbi u
Vojsci Srbije”, 28.6.2011, Internet,
http://www.mic.org.rs/2011/06/28/sporazum-o-verskoj-sluzbi-u-vojsci-srbije-video/,
20.1.2014.
• Mihajlović, Branka, „Sveštenici na državnimjaslama”, Radio
Slobodna Evropa, 15.5.2012,Internet,
http://www.slobodnaevropa.org/content/svestenici_na_drzavnim_jaslama/24581711.html.
• Milkić, Miljan, „Državni i verski praznici u VojsciKneževine i
Kraljevine Srbije”, u: Vojno-istorijskiglasnik, 1-2/2007, Institut
za strategijska istraži-vanja – Odeljenje za vojnu istoriju, str.
7-21.
• Milkić, Miljan, „Verska služba u Vojsci Srbije –potreba za
novim modelom”, u: Žurnal zabezbednosne studije 001/2008,
Ministarstvoodbrane, Institut za strategijska istraživanja, str.
24-33.
• M.R.P, „I muftijin brat kandidat za vojnogsveštenika”, Blic
online, 19.10.2012,
Internet,http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/348581/I-muftijin-brat-kandidat-za-vojnog-svestenika,
20.1.2014
• Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije1325 Saveta
bezbednosti UN - Žene, mir ibezbednost u Republici Srbiji,
Internet, http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=4352.
• Nešić, Milan, „Sveštenici ponovo u Vojsci Srbije”,Radio
Slobodna Evropa, 2.8.2013,
http://www.slobodnaevropa.org/content/svestenici-u-vojsci-srbije/25064180.html,
23.1.2014.
• Pešić, Milenko „Vojnici ne mogu da poste”, Politikaonline,
27.3.2007, Internet,
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t23589.lt.html,
21.1.2014
• Raičević, Vera, „Badnjak u kasarni na Topčideru”,RTS,
6.1.2014, Internet,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1488473/Badnjak+u+kasarni+na+Top%C4%8Dideru+.html,22.1.2014.
• Rodić, Nebojša, „Pogled u 2014”, Odbrana, broj199, 1.1.2014,
str. 6-7.
• Rosen, Richard, Review of Military Chaplains andReligious
Diversity, by Kim Philip Hansen,
-
Vers
ka s
lužb
a u
Vojsc
i Srb
ije
12
ZA I
PRO
TIV
B
r. 1,
mar
t 201
4.
Palgrave Macmillan, 2012, 236 pp., in: ArmedForces and Society,
Vol. 40 (2), 2014, pp. 397-399.
• RTS, „Sveštenici u vojsci nakon 70 godina”,31.6.2013,
Internet,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1369986/Sve%C5%A1tenici+u+vojsci+nakon+70+godina.html,23.1.2014.
• Sandžak Press, „Od sada će Zilkićevci biti diosrpskih vojnih
formacija sa krstom”, 21.6.2013,Internet,
http://sandzakpress.net/od-sada-ce-zilkicevici-biti-dio-srpskih-vojnih-formacija-sa-krstom,
22.1.2014.
• Saopštenje Udruženja „Ateisti Srbije” povodomnajave uvođenja
verske službe u Vojsci Srbije,8.2.2011, Internet
http://ateisti.com/saopstenje-povodom-najave-uvodenja-verske-sluzbe-u-vojsci-srbije/,
28.1.2014.
• Sporazumi o vršenju verske službe u Vojsci Srbije,Internet,
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=4348.
• Uredba o vršenju verske službe u Vojsci Srbije,Službeni
glasnik RS, br. 22/11.
• Uskoro verska služba u Vojsci Srbije”, Blic online,21.10.2010,
Internet,
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/213051/Uskoro-verska-sluzba-u-Vojsci-Srbije,
pristupljeno 3.3.2014.
• Vještić, Vladimir, „Verska služba u Vojsci Srbije:Lagani, ali
sigurni koraci”, Odbrana, broj 202,15.2.2014, str. 24-27.
• Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Službeniglasnik RS, br.
36/06.
• Zakon o Vojsci Srbije, Službeni glasnik RS, br.116/07,
88/09.
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••Fotografija
na naslovnoj strani preuzeta sa: www.vs.rs Ovaj tekst moguće je
koristiti isključivo uz navođenje imena autorke i izdavača:Marina
Tadić, Za i protiv verske službe u Vojsci Srbije, Kratka analiza
Centra za istraživanje javnih politka broj 1, Beograd,mart
2014.
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Marina Tadić je istraživačica u Centru za istraživanje javnih
politika. Diplomirala je na Odeljenju za međunarodnu
politikuFakulteta političkih nauka u Beogradu, gde takođe završava
master studije Međunarodne bezbednosti. Pohađala je višeseminara i
kurseva iz oblasti bezbednosti, među kojima i „Osnovni kurs za
učešće u multinacionalnim operacijamaˮ Centra zamirovne operacije
Generalštaba Vojske Srbije. Oblasti njenog istraživačkog
interesovanja su reforma sistema odbrane, ljudskabezbednost i
ranjive grupe.
Povezana istraživanja Centra i radovi autorke:
Marina Tadić, Šta sa viškom vojne imovine (prikaz praktične
politike) Beogradski centar za bezbednosnu politiku,
Beograd,2012.
Svetlana đurđević-Lukić, Jelena Radoman, Marina Tadić, Mapiranje
(ne)diskriminacije u sistemu vojnog školstvaRepublike Srbije,
Centar za istraživanje javnih politika, Beograd, 2013.
Jelena Radoman, Marina Tadić, Bezbednost Romkinja i Roma u
Republici Srbiji i rad institucija sektora bezbednosti,Centar za
istraživanje javnih politika, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2014.
(u štampi)
