TEHNIKI PRIRUNIKVENTILACIJA STANOVA1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24RELATIVNA VLANOSTZa oseaj ugodnosti najbolje je da se relativna vlanost vazduha u prostoriji kree u granicama od 40% do 60%. Relativna vlanost ispod 40% izaziva isuivanje sluzokoe i koe, a ako prelazi 60% dovodi do oseaja nelagodnosti, glavobolje i lepljivosti koe. Oseaj nelagodnosti se zapaa ve i na graninim vrednostima (40% i 60%).BRZINA STRUJANJA VAZDUHABrzinu strujanja vazduha treba da odredi projektant, tako to e odluku doneti u zavisnosti od tipa, i to je jo vanije, od poloaja odsisnih ventilatora i otvora za ubacivanje vazduha. Ljudsko telo je prirodno stvoreno tako da moe da se prilagodi i da podnese umereno kretanje vazduha odreenog pravca i brzine. Meutim, kada vazduh ne struji sa prednje strane javlja se oseaj neugodnosti i te sluajeve treba izbegavati. Ako se pravac strujanja vazduha ne moe promeniti, onda njegova brzina treba da bude to je mogue manja: izmeu 0,1 i 0,15 m/s.Da bi se ostvarili ovi zahtevi, najpre treba precizno utvrditi poloaj ljudi i nametaja u prostoriji. Time se izbegava oseaj nelagodnosti izazvan loim usmeravanjem vazduha i spreava da nametaj i zidovi blokiraju vazdunu struju. Da bi se ostvarila najpovoljnija cirkulacija vazduha u prostoru projektant treba da uradi sledee: Utvrdi u kojim se delovima prostorije ljudi ne kreu (stacionarne zone); Utvrdi taan poloaj ljudi koji u prostoru sede da bi odredio da li vazduh na njih nastrujava sa prednje strane ili otpozadi (slika 1) Utvrdi u kojim se delovima prostora ljudi kreu (tranzitne zone); Odabere ureaje i elemente za ubacivanje i izvlaenje vazduha (odsisni ventilatori, reetke itd.); Proveri da struja vazduha nije usmerena direktno na osobe koje sede (slika 2); Proveri brzine strujanja vazduha u stacionarnim zonama u kojima se ljudi ne kreu.OBEZBEIVANJE KOMFORA U PROSTORUSistemi za ventilaciju projektuju se tako da se stvore najbolji mogui uslovi u prostoru u kome ljudi borave, odnosno da se obezbedi eljeni stepen ugodnosti. Najznaajniji faktori koji utiu na oseaj ugodnosti su: temperatura relativna vlanost brzina strujanja vazduha kvalitet vazduhaPored ovih, buka, osvetljenost prostora i boje su uticajni faktori sredine koji se mogu kontrolisati. Uzimanjem u obzir svih navedenih elemenata postie se najvei mogui stepen komfora. Zato je najbolje da se kontrolie to vei broj pomenutih faktora.Zadatak projektanta pri izboru sistema ventilacije je da uskladi sve ove elemete. Da bi se u potpunosti zadovoljili zahtevi korisnika znaajno je da se ispravno izaberu odsisni ventilatori i dodatna oprema i da se pronae i primeni najbolji sistem ventilacije, po prihvatljivim cenama. Meutim, moraju se uzeti u obzir i ostali faktori.Pogledajmo koje su najpovoljnije vrednosti temperature i relativne vlanosti vazduha za ostvarivanje komfornih uslova u prostoru.TEMPERATURAOpseg temperatura pri kojima se ljudi najugodnije oseaju je dosta irok i kree se od 19C do 24C. Optimalne temperature sobnog vazduha trebalo bi da budu:Zimi: od 19C do 23C Leti: od 20C do 24CPoto ljudsko telo odaje toplotu konvekcijom i zraenjem, temperatura okolnog vazduha je od velikog znaaja za oseaj ugodnosti. Oseaj ugodnosti zavisi i od temperature okolnih zidova. Ovi uslovi se mogu lako ostvariti ako se korektno izrauna toplotno optereenje. Razmotrimo uticaj sveeg vazduha koji se dovodi u prostoriju ispunjenu ljudima na toplotno optereenje. To je interesantan primer za analiziranje ukupnog energetskog bilansa. Ali pre dimenzionisanja odsisnog ventilatora, znaajno je da se utvrdi period u toku dana ili noi kada je prostor potpuno zauzet, pa tek prema tome odredi koliina sveeg vazduha. Analiziranjem razliitih krivih optereenja, moe se utvrditi da se one razlikuju u zavisnosti od tipa prostorije.Toplotno optereenje se menja zavisno od namene prostora i doba dana. Na slici su prikazana tri primera toplotnog optereenja: za bar, restoran i prodavnicu. Posmatrajui tri prikazane krive vidimo da se maksimalno toplotno optereenje javlja u razliito doba dana.Ljudi koji rade u sedeem poloaju treba da izbegavaju da im vaduh struji s lea (slike 1 i 2)PRIMERI TOPLOTNOG OPTEREENJASl. 1Sl. 2Sl. 3Na slici 3 DA oznaava pravilan poloaj struje vazduha u spavaoj sobi, kancelariji, trpezariji itd. NE oznaava nepoeljan pravac. Ovo se odnosi i na ubacivanje i na izvlaenje vazduha.DADA DANEDA DADANENEBAR RESTORAN PRODAVNICAIIIIIKVALITET VAZDUHANije tako lako utvrditi kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, jer je ljudima koji u njemu borave teko da odrede da li je vazduh koji udiu dobrog kvaliteta. Ovaj problem je sloen jer postoji veliki broj izvora zagaenja koji emituju na hiljade gasovitih zagaivaa. Kod ljudi koji borave u zgradama u kojima nisu preduzete odgovarajue mere, moe se javiti niz simptoma kao to su: glavobolja, crvenilo oiju, nadraaj koe, itd.Treba najpre da se tano utvrdi ta se podrazumeva pod kvalitetom vazduha. To nije lako uraditi jer je vazduh kompleksan fluid koji se sastoji od raznih gasova koji u sebi sadre razliite vste estice, kao to su mikrobi, polen, spore, praina itd.Sastav vazduha koji udiemo:Komponentazapreminskih procenataAzot 78Kiseonik 21Ugljen dioksid 0,03Ostalo 0,97Ne moe se govoriti uopteno o kvalitetu vazduha, nego treba egzaktno utvrditi za koje je prostorije vazduh namenjen. Na primer, kvalitet vazduha koji se zahteva za kancelarije, je potpuno drugaiji od onog namenjenog za operacione sale. Zato je vrlo vano da se pre svega utvrdi koja je namena prostora koji se kondicionira. Na kvalitet vazduha utiu i ljudi koji u tom prostoru borave, jer oni pri disanju odaju toplotu, vodenu paru i ugljen dioksid, koji predstavljaju glavne izvore zagaenja.Ukratko, da bi se prostor u kome ljudi borave smatrao komfornim, on treba da ispunjava sledee uslove: OPTIMALNE VREDNOSTI TEMPERATURE I RELATIVNE VLANOSTITEMPERATURA: 20C24CRELATIVNA VLANOST: 40%60%BRZINA VAZDUHA: 0,15 m/sUslovi u prostoru se smatraju komfornim i kada je unutranja temperatura na graninim vrednostima: 20C i 24C. Meutim, oseaj nelagodnosti se primeuje ve na graninim vrednostima relativne vlanosti: 40% i 60%. U tom sluaju brzina strujanja vazduha mora biti manja ili jednaka 0.15 m/s.OSTVARIVANJE KOMFORA IZMENJIVANJEM VAZDUHAUslovi ugodnosti mogu se ostvariti pomou odsisnog ventilatora. Po nameni odsisni ventilatori se mogu svrstati u tri grupe:1. Za ventilaciju stanova2. Za poslovne prostore3. Industrijski ventilatoriProtok vazduha predstavlja koliinu vazduha koju treba odvesti ili dovesti u prostoriju tokom odreenog vremenskog perioda. Obino se izraava u m3/h, m3/s ili l/s. Izbor ventilatora zavisi od:vrste prostora: stambeni, poslovni, industrijski; zapremine prostorije vrste i svojstva vazduha koji cirkulie:- ist vazduh- kontaminirani ili zagaeni vazduh mesta ugradnje ventilatora- ugraen u zid i povezan na kanal- ugraen u zid sa izbacivanjem direktno u atmosferu- ugraen u prozor- specijalni ventilatori za kanale velike duine- odsisni ventilatori za centralne sisteme poloaja otvora za ubacivanje i izvlaenja vazduha temperature i relativne vlanosti vazduha potrebnog protoka i napora dozvoljenog nivoa buke raspoloivog elektro napajanja: monofazno ili trofazno.EFIKASNE METODE VENTILACIJEKontrolisana ventilacija moe se ostvariti na tri naina:1. odsisavanjem vazduha2. ubacivanjem vazduha3. kombinacijom ubacivanja i izvlaenjaIzbor najpovoljnijeg metoda ventilacije zavisi od niza faktora, kao to su oblik i veliina prostorije koja se provetrava, kao i zahtevani stepen odstranjivanja zagaivaa.ODSISAVANJE VAZDUHAOvo je jedan od najee primenjivanjih naina ventilacije jer je najjednostavniji i najekonominiji. Ustajao vazduh iz prostorije se izbacuje napolje i zamenjuje spoljnim vazduhom koji ulazi u prostoriju. Efikasnost ventilacije zavisi od koliine sveeg vazduha koji ulazi i distribuira se po prostoriji. Kod ovih sistema, sem to treba da se izvlai odeena koliina vazduha u datom vremenskom periodu, mora se obezbediti da otvori za ubacivanje i izvlaenje vazduha budu postavljeni tako da obezbede da ulazni sve vazduh oplahuje celu prostoriju. Ne sme doi do pojave kratke veze (slike 4 i 5).Sl. 4Sl. 5VENTILACIJA STANOVAVENTILACIJA STANOVADa bi se obezbedila dobra, ravnomerna ventilacija velikih prostorija, kod kojih se vazduh izvlai na samo jednom zidu, preporuuje se postavljanje kanala sa odsisnim reetkama (Slike 6 i 7). U velikim prostorijama se umesto upotrebe samo jednog odsisnog ventilatora, preporuuje ugradnja dva ili vie manjih ventilatora koji su u stanju da zajedno obezbede isti eljeni efekat ventilacije. Korienjem vie manjih ventilatora postie se vea fleksibilnost sistema i smanjuje nivo buke koja se javlja u toku rada. Sistem za ventilaciju e biti efikasniji ako se otvori za dovoenje sveeg vazduha pravilno dimenzioniu. Po pravilu ovi otvori treba da budu postavljeni u nivou poda i na suprotnoj strani od otvora za izvlaenje vazduha. Ukupan popreni presek otvora za dovoenje vazduha treba da je od 1,5 do 2 puta vei od otvora za izvlaenje. Usisni otvori nedovoljne veliine dovode do smanjenja koliine sveeg vazduha koji se dovodi u prostoriju, a time i do loe ventilacije. Potrebna povrina poprenog preseka moe se izraunati korienjem sledee formule:Protok (m3/h)100S (m2) = x Brzina na usisu (m/s) x 3600% povrinePrimer:Pretpostavimo da elimo da provetravamo prostoriju koja zahteva protok od 420 m3/h pomou ventilatora koji izbacuje vazduh direktno u atmosferu (Vortice prozorski ventilator). Ako ugradimo nepokretnu usisnu reetku za sve vazduh, iji je efektivni presek 80% od ukupnog, pri brzini dovodnog vazduha od 1 m/s, dobija se sledei rezultat:420100S = x = 0,1458 m21 x 360080Ovako dobijena vrednost predstavlja ukupnu povrinu poprenog preseka otvora za dovoenje sveeg vazduha.UBACIVANJE VAZDUHAOva metoda je suprotna od prethodne, jer se spoljanji vazduh ubacuje u prostoriju, umesto da se iz prostorije izbacuje napolje. Sve spoljni vazduh se ubacuje u prostoriju pomou jednog ili vie ventilatora. U ovom sluaju prostorija se nalazi pod natpritiskom, tako da vazduh iz nje izlazi kroz otvore.KOMBINACIJA UBACIVANJA I IZVLAENJA VAZDUHAIstovremenim korienjem obe napred navedene metode nastaje potpun sistem ventilacije. Ventilator za sve vazduh se postavlja na najpogodnije mesto u prostoriji, a ventilator za odsisavanje tamo gde je najefikasniji. Pritom treba voditi rauna da ubacni ventilator ima vei kapacitet, odnosno da je njegov protok za oko 20% vei od protoka odsisnog ventilatora. Ovim se postie mali natpritisak u prostoriji i izbegava neeljena promaja.VRSTE VENTILATORAPri projektovanju sistema ventilacije projektantu stoje na raspolaganju razni tipovi ventilatora i izbor zavisi od vrste instalacije. Po tipu ventilatori se dele na: Aksijalne Centrifugalne Aksijalno-radijalneSl. 8Sl. 6Sl. 7AKSIJALNI VENTILATORIAksijalni ventilatori, koji se sastoje od kompleta fiksnih lopatica (slika 8), usisavaju vazduh sa zadnje strane a potiskuje ga napred, u pravcu vratila motora i paralelno sa svojom osom. Svaki ventilator se klasifikuje prema broju lopatica i njihovom nagibu. Poto su ovo srednjepritisni/niskopritisni ventilatori obino se ne upotrebljavaju u sistemima sa dugom kanalskom mreom. Oni su najpogodniji za izbacivanje vazduha direktno u spoljnu sredinu. Srednjepritisni aksijalni ventilatori (serije MP i MPC) mogu se povezati na krae kanale i filtere.IVVVENTILACIJA STANOVA90KAKOODABRATI PRAVIVENTILATOR?Da bi se izabrao najpogodniji ventilator za neku prostoriju, potrebno je najpre utvrditi preporueni broj izmena vazduha prema nameni prostorije, koje su date u tabeli na sledeoj strani.Da bi se izraunao potreban protok vazduha treba pomnoiti zapreminu prostorije brojem potrebnih izmena vazduha. To je jednostavan postupak koji se koristi da bi se odredilo koji ventilator najbolje ispunjava potrebe prostora koji se provetrava. Kada nije mogue izbacivanje vazduha direktno u atmosferu, ventilator se mora prikljuiti na kanalsku mreu, to izaziva smanjenje kapaciteta usled dodatnog pada pritiska kao posledice trenja, koje zavisi od:- duine kanala- hrapavosti unutranjih povrina kanala- promene pravca strujanja vazduha, odnosno ugraenih kolena, redukcija ili filteraCENTRIFUGALNIVENTILATORIOvi ventilatori se u sutini sastoje od dva dela: radnog kola (rotora) i oblikovanog kuita. Vazduh se usisava paralelno sa osom ventilatora, a potiskuje upravno na osu (slika 9). Radne karakteristike odreenog ventilatora zavise od oblika i broja lopatica. Kod niskopritisnih ventilatora lopatice su obino unapred zakrivljene, tako da se vazduh kree sporo, a samim tim i tiho. Ventilatori koji treba da savladaju vee padove pritisaka imaju unazad zakrivljene lopatice i mogu se prikljuiti na due kanale ili sisteme za filtriranje.IN-LINE CENTRIFUGALNI VENTILATORIOvi ventilatori imaju rotor sa unazad zakrivljenim lopaticama kao i centrifugalni ventilatori. I oni (kao i centrifugalni), imaju oblikovano kuite, ali kod njih vazduh struju paralelno sa osom ventilatora (kao kod aksijalnih ventilatora). U zavisnosti od tipa ventilatora oni mogu biti srednjepritisni ili visokopritisni. Ovi ventilatori su namenjeni za kanalsku ugradnju, a mogu se ugraivati na poetku, na kraju ili u sredini kanala (slika 10).Sl. 9Sl. 10 Preporueni broj izmena vazduha na satBanke 2-5Barovi/kafei 10-12Laboratorije 4-6Perionice 10-15Kantine 8-12Bolnice/klinike 4-6Restorani brze hrane 15-25Restorani 10-15Konferencijske sale 8-10Kancelarije 6-8Bilijar sale/igraonice 6-8Prodavnice/supermarketi 8-10Mrane komore/rentgen 10-15Uionice 2-4U tabeli je za ovu vrstu prostorija preporueni broj izmena 10 do 12, to znai da treba izabrati ventilator koji moe odsisati najmanje 840 m3/h(233 l/s). Ovo je dobijeno mnoenjem zapremine prostorije potrebnim brojem izmena vazduha za barove i kafee. Pretvaranje l/s u m3/h:l/s x 3,6 = m3/hPrethodno navedena tabela moe se koristiti samo orijentaciono. Bolje je usvojiti neto vei protok vazduha nego preuzeti rizik da ventilacija ne bude zadovoljavajua.Primer: Posmatrajmo bar irine 4 metra, duine 7 metara i visine 3 metra. Da bismo odredili potrebnu koliinu vazduha za ventilaciju treba da prvo izraunamo zapreminu prostorije: 4x7x3=84 m3.Tada se korienjem podataka datih u Tabeli sa preporuenim brojem izmena vazduha na sat moe odrediti neophodan kapacitet odsisavanja.KAKO SE ODREUJE POTREBAN PROTOK VAZDUHA?Treba najpre izraunati zapreminu prostorije (m3) = duina x irina x visina prostorije.Broj izmena vazduha na sat VRSTA PROSTORIJETABELA BROJA IZMENA VAZDUHA PREMA VRSTI PROSTORIJENota Bene: Ukoliko je u prostorijama dozvoljeno puenje, navedeni broj izmena vazduha treba poveati za 50%. Lokalni propisi imaju prednost nad navedenim preporukama za broj izmena vazduha.Stambene zgrade Kupatila 6-10Spavae sobe 2-4Podrumi 3-10Kuhinje 10-20Dnevne sobe 3-6Pomone prostorije15-20Poslovni prostori Trpezarije 8-12Konferencijske sale 8-12Ulazni holovi i hodnici 3-5Kancelarije 6-10Toaleti 6-10Javni objekti Skupne dvorane 4-10Crkve 1-3Bioskopi i pozorita 6-15Stomatoloke ordinacije 12-15Bolnice, sterilizacija i odeljenja Preporuke DHSS Velika BritanijaPerionice 6-15Amfiteatri 6-10Biblioteke 3-5Uionice 4-7Barovi, restorani, balske dvoraneBanket sale 10-15Klubovi12-14Barovi u hotelima6-10Barovi u javnim objektima8-12Restorani8-15Plesne dvorane12-14Prodavnice i robne kue Pekare 20-30Banke/drutvene prostorije 4-8Kafei i kafe barovi10-15Frizerski salni10-15Perionice10-30Prodavnice i supermarketi 8-15Sportski objekti Bilijar sale 6-8Svlaionice 6-10Teretane6-8Tuevi 15-20Dvorana za skvo 4-6Industrijski objekti Kotlarnice 15-30Prostorije za smetaj kompresora 10-20Mlekare 8-10Radionice za galvanizaciju 10-12Mainske sale15-30Fabrike i radionice 6-10Livnice 15-30Fabrike stakla 45-60Komercijalne kuhinje min 30 Laboratorije 4-15Uzgajalita peurki 6-10Mrane komore (fotolaboratorije i rentgen sale) 10-15Studija za snimanje 15-25Komandne sobe10-12Robne kue i skladita 3-6Radionice za zavarivanje15-30VIVENTILACIJA STANOVADIJAGRAM PADA PRITISKA1. Odabrati dijagonalnu liniju koja predstavlja prenik kanala izraen u milimetrima2. Pronai presek te linije sa horizontalnom linijom za eljeni protok vazduha3. Kroz ovu presenu taku prolazi vertikalna linija koja oznaava pad pritiska izraen u milimetrima vodenog stuba (mm H2O) po dunom metru kanala (pod pretpostavkom da je kanal idealno gladak i da nema krivina i kolena).4. Mnoenjem tako odreenog pada pritiska sa ukupnom duinom kanala dobija se ukupni pad pritiska u pravoj deonici kanala. Da bi se izraunao pad pritiska u ugraenim krivinama i kolenima moe se smatrati da je pad pritiska u svakoj krivini ili kolenu ekvivalentan padu pritiska jednog metra kanala.KAKO SE KORISTI DIJAGRAM PADA PRITISKA PRI STRUJANJU VAZDUHA KROZ KANALEPad pritiska (mm H2O) po dunom metruProtok vazduha (m3/h)VIIPropisi u zgradarstvu dokument FI 2006UVODAuriran i proiren sa 14 na 56 strana, novi Deo F (ureaji za ventilaciju) Propisa u zgradarstvu, stupio je na snagu 6. aprila 2006. godine i primenjuje se u Engleskoj i Velsu.Novi deo L (Uteda goriva i energije) mada izuzetno znaajan i kompleksan, nema uticaja na uputstva sadrana u Delu F, sve dok zaptivenost zgrade ima standardom propisane minimalne vrednosti od 10 m3/h/m2.Novi Deo F Propisa u zgradarstvu prikazuje etiri glavne metode ventilacije i daje primere dobre prakse za izbor poloaja i ugradnju izabranog ureaja zajedno sa kanalima i reetkama. GLAVNE IZMENE I NAJZNAAJNIJI DELOVI SU:Sistem1. Otvori za prirodnuventilaciju i odsisni ventilatorikoji rade povremeno. Ovo je i dalje najednostavniji i najekonominiji nain ventilacije, koji je u saglasnosti sa propisima. Mada nema izmena u pogledu propisanih koliina vazduha koje se odsisavaju iz kuhinja, pomonih prostorija, kupatila i sanitarnih prostorija, vano je naglasiti da u lanu 1.4 stoji: Koliine vazduha su propisane za kompletnu instalaciju koja treba da bude ispitana u skladu sa Standardima navedenim u tabeli 1.6 (Metode ispitivanja radnih karakteristika). Svi Vortice ventilatori poseduju sertifikat koji izdaje IMQ institute i u saglasnosti su sa odgovarajuim delom EN13141.Sve spoljne reetke i kape su usaglaene sa propisima, a kanalska mrea koju isporuuje Vortice je nezavisno ispitana, tako da su poznati otpori u sistemu. Da bi Vortice mogao dati funkcionalnu garanciju za radne karakteristike ugraenog sistema, potrebno je da ventilatori i sva dodatna oprema budu istog proizvoaa.Druga znaajna izmena, uslovljena sve boljom zaptivenou zgrada, je zahtev za poveanom izmenom vazduha putem otvora za prirodnu ventilaciju.Koliina izmenjenog vazduha odreena je tako da je prilagoena svim vrstama sistema ventilacije. Kod ovog sistema treba da postoje otvori za prirodnu ventilaciju u svakoj prostoriji.Sistem2. Pasivna ventilacijaefektomuzgonske sile. Ovde nema znaajnijih izmena u zahtevima. Proizvodi Vortice ne koriste se u ovom sistemu.Sistem3. Kontinualno prinudnoodsisavanje vazduha.Kod ove metode mogu se primeniti centralni odsisni sistemi kao to je VMC Eco, ili pojedinani ventilatori kao npr. ventilatori iz serije Habitat u svim vlanim prostorijama mokrim vorovima. Nivo odsisavanja vie nije odreen zahtevom od 0,5 izmena vazduha na sat za ceo stan, ali se zahteva da se obezbedi Minimalna gornja vrednost protoka vazduha u zavisnosti od namene prostorije (za kuhinje 13 l/s, za pomone prostorije i kupatila 8 l/s, a za toalete samo 6 l/s). Minimalna donja vrednost protoka vazduha odreuje se usvajanjem vrednosti iz tabele 1.1b u l/s u zavisnosti od broja spavaih soba. Ta koliina ne moe biti manja od 0,3 l/s po m2 unutranje povrine (za sve spratove) s tim to se jo mora dodati koliina od 4l/s vazduha koji se odsisava za svakog dodatnog oveka iznad predviena dva za prvu spavau sobu i iznad jednog za svaku narednu.Kod ovog sistem treba da postoje otvori za prirodnu ventilaciju u prostorijama u kojima se due boravi (odnosno u onima iz kojih se ne izvlai vazduh). Sistem4. Kontinualno prinudnoubacivanje i odsisavanje sarekuperacijomtoplote.Za ovaj sistem koriste se slini prorauni i podaci iz istih tabela kao kod sistema 3, s tom razlikom to se mora obraunati dodatak na infiltraciju vazduha. Treba naglasiti da ovaj sistem ne zahtevaj otvore za prirodno dovoenje vazduha.PRAVILNA UGRADNJA UREAJA JE PREDUSLOV DOBRE VENTILACIJE Tabela 1.4. Poloaj ureaja za ventilaciju u prostorijiBitni saveti kojih se treba pridravati:Kuhinjska hauba treba da se nalazi 650 do 750 mm iznad ploe tednjaka. Odsisni ventilatori i elementi za izvlaenje vazduha treba da se postavljaju na to veoj visini i po mogunosti na manje od 400 mm ispod tavanice.Ako se u istoj prostoriji nalaze ventilatori i otvori za prirodno provetravanje, oni moraju biti udaljeni najmanje pola metra. Dodatak E Primeri dobre prakseUputstvo za ugradnju ventilatora u stanovimaBitni saveti kojih se treba pridravati:1) Mora se obezbediti prestrujavanje vazduha kroz zazor ispod vrata od 10 mm.2) Ventilatori koji su postavljeni i kanali koji prolaze kroz negrejane prostorije ili potkrovlja treba da se izoluju3) Ako je kanal postavljen vertikalno moda je potrebno ugraditi otvor za pranjenje kondenzata 4) Horizontalne kanale, ukljuujui i one koji prolaze kroz zid treba ugraivati sa blagim padom u pravcu strujanja5) Fleksibilna creva ne treba da budu sabijena...6) Unutranji radijus kolena mora biti vei ili jednak preniku prikljuenog kanala t.j. za kanal prenika 100 mm potreno je da sputena tavanica bude najmanje 200 mm visine.7) Centrifugalni ventilatori mogu se koristiti za izvlaenje vaduha na vee visine (iznad tri sprata) ili na mestima gde je potrebno da savladaju pritisak vetra.Dodatak F Smanjivanje ulaska spoljnih zagaivaa u zgrade u gradskim sredinamaDa bi se ovo ostvarilo treba se pridravati sledeih preporuka:Bez obzira koji se sistem ventilacije koristi, treba obezbediti da vazduh koji se dovodi u prostoriju nije zagaen.Poloaj otvora za izbacivanje vazduha isto je toliko znaajan kao i poloaj otvora za uzimanje sveeg vazduha. Oni treba da budu postavljeni tako da se svede na najmanju meru mogunost vraanja otpadnog vazduha u zgradu ili ulaska u susedne zgradeVortice garatuje radne karakteristike za sve sisteme ventilacije koji se izvedu prema njihovim projektima. Probleme koji se mogu javiti kod nestandardnih kombinacija najlake je izbei ako se oni reavaju ve u fazi projektovanja.STAMBENE ZGRADEVIIIIXPropisi u zgradarstvu dokument FI 2006OTVORI ZA PRIRODNU VENTILACIJU I ODSISNI VENTILATORI KOJI RADE POVREMENO Odsisni ventilatori, ije se karakteristike biraju u zavisnosti od njihovog poloaja, treba da budu postavljeni u svim vlanim prostorijama (kuhinje, kupatila, toaleti). Otvori za prirodnu ventilaciju dimenzionisani prema broju spavaih soba i broju ljudi koji u njima borave, treba da postoje u svim prostorijama.POVREMENO ODSISAVANJE VAZDUHA1. Odrediti potreban protok vazduha koji se povremno izvlai prema Tabeli 1.1A.2. Prirodna ventilacija (kroz prozore) po preporukama ADF (dodatak B) moe se koristiti za sanitarne prostorije, kada to dozvoljavaju uslovi bezbednostiOTVORI ZA PRIRODNO DOVOENJE VAZDUHA1. Odrediti veliinu otvora za prirodno dovoenje vazduha iz Tabele 1.2.A. (koja se odnosi na porodine kue i viespratnice sa vie od 4 sprata + prizemlje)2. Za porodine kue koje imaju do 4 sprata + prizemlje treba dodati jo 5000 mm2 ekvivalentne povrine na vrednosti date u tabeli.SISTEM 1Tabela 1.1 AProstorijaMinimalni protok vazduha pri povremenoj ventilacijiProtok vazduha pri kontinualnoj ventilacijiMinimalna gornja vrednost protoka vazduhaMinimalna donja vrednost protoka vazduhaKuhinja 30 l/s ( u blizini haube)ili 60 l/s (na drugom mestu) 13 l/sUkupni protok vazduha ne sme biti manji od protoka vazduha za ceo stan prema Tabeli 1.1.BPomona prostorija30 l/s 8 l/sKupatilo 15 l/s 8 l/sToalet 6 l/sTabela 1.2 AUkupna spratna povrina (m2) Broj spavaih soba1 2 3 4 5100 Dodati po 5000 mm2za svakih dodatnih 10 m2povrine podaPropisi u zgradarstvu dokument FI 2006KONTINUALNO PRINUDNO ODSISAVANJE VAZDUHA Za kontinualnu prinudnu ventilaciju mogu se koristiti centralni odsisni sistemi koji se smetaju ili u potkrovlje ili u pomone prostore, kao i pojedinani ventilatori. Njihovi parametri se odreuju u zavisnosti od njihovog poloaja, od broja spavaih soba, broja stanara i povrine stana i moraju se postavitu u svaku vlanu prostoriju. U svim prostorijama u kojima se due boravi treba da postoje otvori za prirodno dovoenje vazduha.KONTINUALNO ODSISAVANJE VAZDUHA 1. Odrediti potreban protok vazduha za ceo stan iz Tabele 1.1B2. Izraunati potreban protok vazduha za ceo stan pri kontinualnoj ventilaciji i maksimalnom optereenju dodajui Minimalne gornje vrednosti protoka vazduha iz Tabele 1.1A za sve prostorije.3. Zahtevani protoci treba da su: Maksimalni protok (pri najveoj brzini ventilatora) je vei od 1 ili 2 (i ne sme biti manji od Minimalne gornje vrednosti protoka vazduha iz Tabele 1.1A) Minimalni protok ne sme biti manji od protoka vazduha za ceo stan iz Tabele 1.1BOTVORI ZA PRIRODNO DOVOENJE VAZDUHAZa svaku prostoriju u kojoj ljudi due borave treba obezbediti kontrolisano prirodano dovoenje vazduha kroz otvore minimalne ekvivalentne povrine od 2500 mm2.Za savete u vezi buke obratite se tehnikom odelenju Vortice.SISTEM 3Tabela 1.1 AProstorijaMinimalni protok vazduha pri povremenoj ventilacijiProtok vazduha pri kontinualnoj ventilacijiMinimalna gornja vrednost protoka vazduhaMinimalna donja vrednost protoka vazduhaKuhinja 30 l/s ( u blizini haube)ili 60 l/s (na drugom mestu) 13 l/sUkupni protok vazduha ne sme biti manji od protoka vazduha za ceo stan prema Tabeli 1.1.BPomona prostorija30 l/s 8 l/sKupatilo 15 l/s 8 l/sToalet 6 l/sTabela 1.1 BUkupna spratna povrina (m2) Broj spavaih soba1 2 3 4 5Protok vazduha za ceo stan ili kuu (l/s)13 17 21 25 29Minimalna vrednost za svaki stan 0,3 l/s po m2povrine podaMinimalni protok vazduha ne sme biti manji od 0,3 l/s po m2 neto povrine poda (obuhvata sve spratove, npr. za zgradu sa dve etae, treba sabrati povrinu prizemlja i prvog sprata).Proraun je zasnovan na pretpostavci da u glavnoj spavaoj sobi borave dve osobe i po jedna u svakoj narednoj. Ako se oekuje da u nekoj sobi boravi vie ljudi, treba dodati po 4 l/s po oveku.XXIPropisi u zgradarstvu dokument FI 2006KONTINUALNO PRINUDNO UBACIVANJE I ODSISAVANJE VAZDUHA SA REKUPERACIJOM TOPLOTECentralni sistem za ubacivanje i izvlaenje vazduha za kontinualnu uravnoteenu ventilaciju, smeten u potkrovlju ili u pomonom prostoru. Ugraeni razmenjiva toplote vri rekuperaciju toplotne energije iz otpadnog vazduha, koja bi inae bila izgubljena. Ako se primenjuje ovaj sistem nema potrebe da se u stanu postavljaju otvori za prirodno dovoenje vazduha.KONTINUALNO UBACIVANJE I ODSISAVANJE VAZDUHA 1. Odrediti potreban protok vazduha za ventilaciju celog stana (kue) iz Tabele 1.1BZbog infiltracije treba oduzeti- za viespratnice: 0,04 x ukupna grejana zapremina stana (m3)- za porodine kue: 0,06 x ukupna grejana zapremina stana (m3)2. Izraunati potreban protok vazduha za ceo stan pri kontinualnoj ventilaciji i maksimalnom optereenju dodajui Minimalne gornje vrednosti protoka vazduha iz Tabele 1.1A za sve prostorije. 3. Potrebni protoci treba da su:Za maksimalni protok odvedenog vazduha (pri najveoj brzini ventilatora) uzima se vea od dobijenih vrednost prema taki 1 i 2.Minimalni protok vazduha koji se izvlai iz odreene prostoriji ne sme biti manji od vrednosti Minimalnih gornjih vrednosti protoka vazduha iz Tabele 1.1AMinimalni protok vazduha koji se ubacuje ne sme biti manji od protoka vazduha za ventilaciju celog stana iz take 1.4. Kod ovog sistema nema potrebe za otvorima za prirodnu ventilaciju.SISTEM 4Tabela 1.1 AProstorijaMinimalni protok vazduha pri povremenoj ventilacijiProtok vazduha pri kontinualnoj ventilacijiMinimalna gornja vrednost protoka vazduhaMinimalna donja vrednost protoka vazduhaKuhinja 30 l/s ( u blizini haube)ili 60 l/s (na drugom mestu) 13 l/sUkupni protok vazduha ne sme biti manji od protoka vazduha za ceo stan prema Tabeli 1.1.BPomona prostorija30 l/s 8 l/sKupatilo 15 l/s 8 l/sToalet 6 l/sTabela 1.1 BUkupna spratna povrina (m2) Broj spavaih soba1 2 3 4 5Protok vazduha za ceo stan ili kuu (l/s)13 17 21 25 29Minimalna vrednost za svaki stan 0,3 l/s po m2povrine podaMinimalni protok vazduha ne sme biti manji od 0,3 l/s po m2 neto povrine poda (obuhvata sve spratove, npr. za zgradu sa dve etae, treba sabrati povrinu prizemlja i prvog sprata).Proraun je zasnovan na pretpostavci da u glavnoj spavaoj sobi borave dve osobe i po jedna u svakoj narednoj. Ako se oekuje da u nekoj sobi boravi vie ljudi, treba dodati po 4 l/s po oveku.IEE PROPISI ZA ELEKTROINSTALACIJE 16. IZDANJE (BS7671:2001)Primer rasporeda i dimenzija bezbednosnih zonaSl. 610 A i 610 B a) Kada za kupanjeProzorZona 2Zona 30.6 m 2.4 mZona 1Zona 0ProzorZona 2Zona 3Zona 2Zona 2 Zonad) Tukada sa pregradnim zidom3(0.6-s) m2.4 mZona 1Zona 0S = debljina pregrades2.4 mZona 1Zona 0e) Tu bez kadeZona 2Fiksiran izlaz vodeZona 30.6 m0.6 m2.4 m0.6 m0.6 mxFiksiran izlaz vodeZona 1Zona 0Zona 2Zona 3f) Tu bez kade, ali sapregradnim zidom fksiran (nepomerljiv) izlaz vode Zonab) Kada za kupanje sa pregradnim zidom2 Zona 30.6 m 2.4 mZona 1Zona 0(0.6-s) mS = debljina pregradesc) Tu - kadaZona 2 Zona 30.6 m 2.4 mZona 1Zona 0Horizontalne projekcije (osnove)XIIXIIIa) Kada za kupanjeTavanicaZona 2 Zona 3Zona 2 Zona 1Zona 3Zona 03.0 mProzorZona 2Spoljanje zone2.25 m0.6 m 2.4 mSpoljanje zoneSl. 60l 8 - Prlmerl rasporeda l dlmenzl[a bezbednosnlh zona (vertlkalnl presecl)N|1L U PAZMLP| (Za denlcl[e zona vldetl propls 60l-02-0l)Zona 1Zona 2 Zona 3Zona 0Tavanica2.25 m0.6 m 2.4 mc) Tu - kadaNia iznad tavanice 2SvetiljkaZona 2 Zona 3Spoljanje zoneSpoljanje zoneCrtei su dati sa dozvolom IEE-aZona 2 Zona 3Zona 1 Zona 2 Zona 3Spoljanje zoneZona 0TavanicaSpoljanje zone2.25 m2.4 m0.05 mPregradni zidPresek x-x videti Sl. 610A(f)* Zona 1 ako je prostor pristupaan bez upotrebe alata.Prostori ispod kade, pristupani samo uz upotrebu alata su izvan zonaf) Tu bez kade, ali sa pregradnim zidom ksiran (nepomerljiv) izlaz vodeVertikalni preseciIEE PROPISI ZA ELEKTROINSTALACIJE 16. IZDANJE (BS7671:2001)INDUSTRIJSKA VENTILACIJASistem industrijske ventilacije moe se dimenzionisati na vie naina. Najjednostavniji i najee primenjivani nain je tzv. metod konstantnog pada pritiska, kod koga se pad pritiska po dunom metru kanala zadrava nepromenjenim u svim deonicam kanalske mree, poev od deonice najblie ventilatoru. Pojedine deonice kanalske mree treba dimenzionisati u zavisnosti od protoka vazduha tako da jedinini pad pritiska (po dunom metru) bude konstantan (kao kod niskopritisne mree sa simetrinim rasporedom kanala).Sledi obrazac za izraunavanje pada pritiska u niskopritisnim kanalima krunog preseka:p = 3,9 x f (LD 1,22) V 1,82gde su: p = pad pritiska izraen u Paf = Koeficijent hrapavosti unutranje povrine kanala (iznosi 0,9 za pocinkovani lim)L = duina kanala u metrimaD = prenik krunog kanala ili ekvivalentni prenik pravougaonog kanalaV = brzina vazduha u kanalu u m/sPosmatrajmo, na primer, sistem sa rasporedom kanala, prikazan na slici 11, i uzmimo da je ukupni protok vazduha od 1300 m3/h rasporeen po deonicama na sledei nain:B = 200 m3/hD = 500 m3/hC = 300 m3/hE = 300 m3/hPosmatrajmo sluaj konstantnog pada pritiska od 0,8 Pa/m i usvojimo duine pojedinih deonica kanala: 1,2,3,4,5,6,7.Za eljene protoke i brzinu vazduha na izlazu iz kanala moemo izraunati potrebne prenike za svaku deonicu kanalske mree.Poto nije praktino koristiti krune kanale svih moguih prenika, kada se izvodi instalacija za ventilaciju, po pravilu se koristi odreeni broj standardnih prenika kanala. Pretpostavimo da kanalsku mreu treba postaviti u sputenu tavanicu maksimalne rasploive visine za smetaj kanala od 250 mm. Sada treba definisati ekvivalentne prenike, polazei od uslova da je maksimalna visinaA = 250 mm. Iz Tabele ekvivalentnih prenika zasnovane na konceptu da se pri jednakim padovima pritisaka odreeni pravougaoni kanal moe smatrati ekvivalentnim krunom kanalu odreenog prenika sada moemo definisati ovu poslednju promenljivu sistema. Sve dobijene vrednosti prikazane su u sledeoj tabeli (Proraun kanalske mree). Ona sadri razne elemente i veliine neophodne pri izvoenju sistema (videti tabelu).Ekv. pre.mmPresek(m2)Ekv. pre.mmPresek(m2)Ekv. pre.mmPresek(m2)Ekv. pre.mmPresek(m2)Ekv. pre.mmPresek(m2)150 200 250 300 350TABELA EKVIVALENTNIH PRENIKA25030035040045050055060065070075080085090095010001050110011501200125013001350140014501500155016001650170017501800185019001950200020502102292452602742872993103213313413503593673763843913994064130.03460.04100.04720.05310.05900.06460.07010.07560.08090.08610.09120.09620.10110.10600.11080.11550.12020.12480.12940.13392442662863053213373523653783914024144244354454544644734814904985065145225295360.04680.05570.06440.07290.08120.08920.09710.10480.11240.11980.12710.13430.14140.14840.15530.16210.16880.17540.18200.18840.19490.20120.20750.21370.21990.22602732993223433633813984144294434574704824945065175285385485585685775865956046126216296376446526606676746816880.05870.07020.08150.09260.10340.11390.12430.13440.14440.15410.16380.17320.18260.19180.20090.20990.21870.22750.23620.24470.25320.26160.26990.27820.28630.29440.30250.31040.31830.32620.33400.34170.34930.35700.36450.37203283543784004204394574744905065205345485615745865986096206316426526626726816917007097187267357437517597677750.08450.09840.11200.12540.13850.15140.16400.17650.18870.20070.21260.22430.23580.24720.25850.26960.28060.29150.30220.31290.32340.33390.34420.35450.36460.37470.38470.39470.40450.41430.42400.43360.44320.45270.46220.47163834094334554774965155335505675825976126266396526656776897017137247357457567667767857958048148238318408490.11500.13130.14720.16300.17840.19360.20850.22330.23780.25210.26620.28020.29390.30750.32100.33430.34740.36050.37340.38610.39880.41130.42380.43610.44830.46050.47250.48440.49630.50810.51980.53140.54290.55440.5658Deonica1234567q(m3/h)13001100800300200300500Duina (m)1010102020305Prenik(mm)480450420280250300370P (Pa)8162440244028Ekvivalentni prenik (mm)482457429273244299381Kanal A B(mm)250850250750250650250250250200250300250500(l/s)360305220855685140Proraun kanalske mreeVRSTE INDUSTRIJSKE VENTILACIJEDim.E1 2 3 4D7C6B5Sl. 11XIVXVINDUSTRIJSKA VENTILACIJAOPTA UPUTSTVA ZA MONTAUNa usisnoj i potisnoj strani ventilatora treba ugraditi prave deonice kanala (ili umirivae struje vazduha) da bi se smanjili gubici usled vrtloenja vazduha. Minimalne preporuene vrednosti za prave deonice su: 1xD na usisu i 3xD na potisu ventilatora. U ove deonice se ne sme ugraditi filter ili neki drugi element. Odgovarajui prenik za pravougaone kanale moe se izraunati po formuli: 4 H BDPu u

H = visina kanalaB = irina kanalaD = prenik kanala1sD 3sDINDUSTRIJSKIVENTILATORI ZA ODVOENJE VIKA TOPLOTEUpotreba odsisnih ventilatora se preporuuje i za uspostavljanje eljenih mikroklimatskih uslova sredine, koji su poremeeni prekomernim toplotnim dobicima. Kada u prostoriji u kojoj ljudi rade doe do porasta temperature, poremete se radni uslovi i to negativno utie na produktivnost rada. Pri projektovanju sistema ventilacije radi snienja temperature, mora se odrediti broj izmena vazduha na sat u zavisnosti od koliine toplote koju treba odvesti. Najpre treba utvrditi uzrok porasta temperature i uticaj ostalih relevantnih faktora.KAKO IZRAUNATI TOPLOTNE DOBITKEDva osnovna faktora koja treba uzeti u obzir su:1) Dobici toplote od ljudi u prostoriji2) Dobici toplote od elektrinih ureaja kao to su maine, motori, transformatori, osvetljenje i sl. U sledeoj Tabeli date su vrednosti dobitaka toplote od ljudi, osvetljenja i elektrinih ureaja.KAKO ODREDITI KOLIINU VAZDUHA POTREBNU ZA ODVOENJE VIKA TOPLOTE Kada se odrede toplotni izvori koji izazivaju porast temperature, moraju se odrediti ukupni toplotni dobici, uzimajui u obzir da je 1W = 0,86 kcal/h. Potreban protok vazduha za odvoenje ove toplote rauna se polazei od ukupne odate toplote u kcal, korienjem sledee formule:broj kcal/hQ = zapreminski protok vazduha m3/h = 0,288 x t (C)Gde su:t - maksimalna dozvoljena razlika temperatura izmeu vazduha u prostoriji i vazduha koji se dovodi radi hlaenja.Primer prorauna:U kabini transformatora smeten je transformator snage 300 kW, ija je efikasnost 90%. Za ispravno funkcionisanje transformatora temperatura u kabini ne sme prei 40C. Maksimalna temperatura vazduha koji se leti dovodi za hlaenje je 30C. Toplota koju odaje transformator iznosi 10% vrednosti instalisane snage; odnosno 30 kW. U kcal/h to iznosi 30.000 x 0,86 =25.800 kcal/h. Temperaturska razlika t je 40 30 = 10C.Dakle, zapreminski protok vazduha iznosi:25.800Q (m3/h) = = 8,958 m3/h0,288 x 10DOBICI TOPLOTE OD RAZNIH ELEKTRINIH UREAJAEfikasnost ureajaDobici toplote (% instalisane snage)Elektromotori 7095% 5-30%Transformatori 90% ~10%Ispravljai 8097% 2,5-20%Alternatori (generator naizmenine struje) 8798%2-23%DOBICI TOPLOTE OD LJUDI I OSVETLJENJAOdrasli u miru 100 kcal/hOdrasli, normalan rad 120 kcal/hOdrasli, teak rad 140-200 kcal/hDeca 60 kcal/hSvetiljka4 - 6 kcal/h po svakoj sijaliciSijalica sa uarenim vlaknom1 kcal/h po svakoj sijaliciNeoska svetiljka0.6 0.8 kcal/h po svakoj ceviUTEDA ENERGIJEDA LI SU REVERSIBILNI PLAFONSKI VENTILATORI PRAVO REENJE?Kada se kunim plafonskim ventilatorima promeni smer tako da vazduh struji navie, praina i druge lebdee estice udaraju u tavanicu prilino snano, jer se ventilatori moraju postaviti blizu tavanice, da bi lopatice bile van domaaja ljudi. Za relativno kratko vreme tavanica, najee ofarbana belo, postaje zaprljana i vlasnik stana ili korisnik mora da snosi trokove ponovnog kreenja. Kod industrijske primene, gde runo taloenje praine na tavanici ne predstavlja toliki problem, injenica je da se najvei deo vazduha usmerava navie, a samo zanemarljivi deo nanie. Zato se namee zakljuak da se i u reimu letnje ventilacije i pri utedi energije zimi, najbolji rezultati postiu kada se vazduna struja usmerava nadole.MNOGO IZGUBLJENE ENERGIJEZa zagrevanje velikih i visokih prostorija potrebna je velika koliina energije. Prema fizikim zakonima, zagrejan vazduh se penje navie, tako da se ispod same tavanice formira sloj toplog vazduha.TA UTIE NA STVARANJE SLOJA TOPLOG VAZDUHA Topao vazduh ima manju gustinu od hladnog vazduha.Zbog toga se hladan vazduh nagomilava pri podu, a zagrejan ispod tavanice. Hladan vazduh koji prodire u prostoriju se zadrava u nivou poda. S obzirom da ljudi borave i rade u niim zonama, temperature koje tu vladaju uzimaju se kao relevantne.SISTEM BEZ KOMPENZACIJE TEMPERATURSKE RAZLIKEZagrejani vazduh koji se nagomilava ispod tavanice uzrokuje velike trokove, koji se mogu izbei! Da bi se ostvarila odgovarajua temperatura u donjoj zoni u kojoj ljudi borave, potrebno je ili izgubiti mnogo skupe energije ili obezbediti cirkulaciju zagrejanog vazduha, tako da se u celoj prostoriji ostvari ujednaena temperetura.Vordelta najpre meri razliku temperate vazduha izmeu zone poda i tavanice, i tada ukljuuje Nordik plafonske ventilatore, koji bez promaje potiskuju topao vazduh iz gornje zone nanie, ka zoni u kojoj ljudi rade i borave. Sistem regulacije radi automatski u skladu sa pomenutom temperaturskom razlikom(t ).JEDNA BITNA RAZLIKAU emu se razlikuju Nordik plafonski ventilatori od dekorativnih ventilatora.Dekorativni ventilatori se koriste samo u prostorijama visine priblino 3 metra, jer oni ne obezbeuju dovoljan protok vazduha. U prostorijma velike visine, struja vazduha usmerena nanie ne dopire do donjih zona u kojima ljudi borave i gde je topao vazduh neophodan da bi se ljudi ugodno oseali.ZATO TREBA KORISTITI NORDIK VENTILATORESamo ventilatori posebno konstruisani za ovu namenu, mogu obezbediti da se ak i u vrlo visokim prostorijama topao vazduh bez promaje potiskuje nanie do nivoa poda, obezbeujui da se u zoni boravka postigne eljena temperatura.Da bi se ostvario ovaj efekat, najznaajniji faktori su optimalni profil lopatica i njihova to je mogue vea povrina.Nadalje, inteligentni potpuno automatizovan sistem upravljanja je neophodan za ove ventilatore, da bi se obezbedila ravnomerna raspodela temperature.KOJE SU PREDNOSTI VORDELTA t SISTEMA?Znaajno smanjenje trokova za grejanjeDa bi se izraunale mogue utede potrebno je da se utvrdi temperaturska razlika vazduha pri podu i ispod tavanice. Temperatura u zoni tavanice moe se izraunati koristei formulu: T tavanice = Tp x (1 + 0,115 x h)Tp je temperatura vazduha u zoni podah je visina prostorije u metrimaOva formula se odnosi na optimalne uslove i zavisi od izolacije zidova i tavanice, veliine zastakljenih povrina i njihovog poloaja, osunanosti, broja vrata, perioda u kojima su ona otvorena itd., i vai za prostore visine do priblino 9 metara.Primer:Vortdelta t sistem je postavljen u izlobenoj hali visine 7,5 metara, koja ima srednju temperaturu u zoni poda od 17,5C.Temperatura u zoni tavanice = 17,5 x (1 + 0,115 x 7,5).Temperatura u zoni tavanice je 32,6C, to daje temperatursku razliku od 15,1C.Povraajem toplote meanjem vazduha, temperatura u zoni boravka se moe povisiti za 5 6C, ime se mogu smanjiti trokovi grejanja. Poznato je da porast temperature vazduha u prostoru od 1C izaziva poveanje trokova grejanja za 6%. Iz toga proizilazi da se u prethodnom primeru trokovi za grejanje mogu smanjiti za vie od 30%.TEHNIKE EME SISTEMA VORTDELTA t I DIMENZIONISANJE NORDIKVENTILATORA Potreban broj ventilatora zavisi od visine prostorije. Koristei dijagram za izbor (Sl. 12) moe se odrediti veliina i broj Nordik ventilatora. Rastojanje izmeu Nordik ventilatora (A) moe se odrediti po formuli:2100Potreban broj ventilatora na 1000 mA Rastojanje izmeu ventilatora i hladnog spoljnjeg zida ne bi trebalo da bude vee od 0,5 A.Primer:Skladite duine 50 metara i irine 30 metara treba opremiti sistemom Vordelta t. Visina magacina je 9 metara. Iz dijagrama (Sl. 12) se vidi da je za ovu visinu prostorije potrebno ugraditi 6 ventilatora na 1000 m2povrine (isprekidana linija). Presena taka se nalazi izmeu plave i zelene zone. Projektant odluuje da li e XVIXVIIUTEDA ENERGIJEizabrati ventilator Nordik 120 ili Nordik 140.Kako je povrina skladita 1500 m2onda:(1500/1000) x 6 = 9Dakle, u ovom primeru potreban broj ventilatora je 9 (model Nordik 120 ili Nordik 140).Rastojanje izmeu ventilatora (A) je 12,9 m; rastojanje od zida je: 0,5 x 12,9 = 6,45 mOvaj Vordelta t sistem (bez dodatnih delova) zahteva ukupnu struju od 3,36 A (9 ventilatora, svaki po 0,34 A, plus 10% usled regulacije brzine).SISTEM VORTDELTA t U SPORTSKIM HALAMASportske hale imaju veliku visinu. U zimskom periodu zagrejani vazduh se penje, tako da se pod krovom hale formira sloj toplog vazduha. U takvim je sluajevima osnovno da se topao vazduh usmeri ka zonama u kojima se odvijaju aktivnosti, ali bez promaje, jer se ljudi u toku sportskih aktivnosti znoje, pa su mnogo osetljiviji na strujanje vazduha.Leti, kada grejanje ne radi, u sportskim halama je uglavnom veoma toplo i vazduh je statian: Vordelta t ventilator sa regulatorom brzine moe se runo podesiti i koristiti kao sistem za ventilaciju u letnjem reimu.Primer:Zatvoreni teniski tereni su skupi za grejanje zbog loe izolacije i pojave prirodne konvekcije. Temperatura vazduha u donjim zonama je znatno nia od temperature ispod krova/tavanice; Vordelta t sistemom taj se problem reava tako to se sloj toplog vazduha premeta iz gornje zone nanie u zonu boravka.Dijagram na slici 12 zasnovan je na potrebama stovarita za smetaj metalnih proizvoda. Protok vazduha je prilino veliki da bi se izbegla pojava vlage. Meutim, postoje izvesne razlike izmeu zatvorenih teniskih terena i skladita/proizvodnih hala: Brzina mora biti manja u sportskim objektima nego u nego u skladitima, pa Nordik plafonski ventilatori moraju biti rasporeeni ravnomerno po duini i irini teniskog terena. Rastojanje izmeu ventilatora treba da je oko 10 -16 m.INTELIGENTNI SISTEM REGULACIJE:Upotrebom dva odvojena poluprovodnika senzora, regulator rauna razliku temperatura vazduha (t ) izmeu gornjih i donjih zona (napajanje je pomou dvoilnog kabla). U zavisnosti od postavne vrednosti (3 - 10C) brzina ventilatora se moe regulisati izmeu minimalne i maksimalne vrednosti. Ako se postavna vrednost T prekorai za 3 stepena, ventilatori se automatski ukljuuju. to je vea temperaturska razlika vea je brzina ventilatora. Kada temperaturska razlika padne ispod podeene vrednosti ventilatori se automatski iskljuuju. Raslojavanje vazduha je izbegnuto, a ventilatori se ukljuuju kada je stvarno neophodno. Vordelta t se moe primeniti u kombinaciji sa tajmerom.VORTDELTA t - SRCE SISTEMAInteligentna upravljakajedinica sistema Vordelta t sadri dva poluprovodnika temperaturska senzora, jedan koji se postavlja u nivou tavanice i drugi u nivou poda. Elektro-napajanje je dvoilnim kablom duine do 50 metra. Regulator registruje temperature u nivou poda i tavanice do 60 puta u toku jednog minuta, rauna temperatursku razliku i podeava brzinu ventilatora. Kada se vazduh izmea i razlika temperatura se smanji na prihvatljiv nivo, Vordelta t automatski iskljuuje ventilatore. Minimalna temperaturska razlika pri kojoj se ventilatori ukljuuju se moe podeavati, kao i minimalna i maksimalna brzina ventilatora (da bi se izbegla promaja). Ovaj potpuno automatizovan sistem regulacije upravlja ventilatorima bez potrebe da ih korisnik podeava. Leti se Vordelta t sistem moe koristiti kao sistem za ventilaciju koji moe upravljati istovremeno sa do 15 ventilatora.Broj ventilatora na 1000 m2povrine podaVisina prostorijeNordik 1S 90 Nordik 1S 140 Nordik 1S 120 Nordik 1S 160Sl. 12KLIMATIZACIJAKAKO RADI KLIMATIZER (SPLIT SISTEM) - TOPLOTNA PUMPA?Kada radi kao greja, klimatizer - toplotna pumpa obezbeuje mnogo vie toplote nego to bi se dobilo iz uobiajenih toplotnih izvora (elektrini grejai, gasni kotlovi itd). U prelaznim reimima izmeu jeseni i zime, i zime i prolea, centralni sistemi za grejanje (sistem daljinskog grejanja) ili su jo neaktivni ili su ve iskljueni, ne pominjui none prekide u radu na nekoliko sati dnevno. Za ovakve zgrade klimatizeri izvedeni kao toplotne pumpe predstavljaju najbolje reenje, jer obezbeuju komfor koji se ne moe ostvariti primenom centralnog grejanja. Kao to je prikazano na slici A, rashladni fluid se u zatvorenom ciklusu nalazi u tenoj fazi do ekspanzionog ventila (3) i hladi se u sledeoj fazi usled smanjenja poprenog preseka. U toj taki temperatura rashladnog fluida je nia od temperature spoljanjeg vazduha (ak i kada je napolju hladno). Rashladni fluid isparava u razmenjivau toplote spoljanje jedinice/ isparivau (4) oduzimajui toplotu iz okoline. Pretvoren u paru on prolazi kroz kompresor (1) i tom prilikom se zagreva do temperature T1, KAKORADI KLIMATIZACIJASATOPLOTNOMPUMPOMToplotna energija predata vazduhu u prostorijiElektrina energija koju troi klimatizer COP=koja je via od temperature vazduha u prostoriji koja se greje. Na kraju ciklusa, ovaj zagrejani rashladni fluid prolazi kroz razmenjiva toplote unutranje jedinice/ kondenzator, koji odaje toplotu vazduhu u prostoriji. U oba sluaja kada ureaj oduzima toplotu okolini ili kada je predaje vazduhu u prostoriji, koriste se dva ventilatora, jedan u spoljanjoj i drugi u unutranjoj jedinici.KOLIKA JE EFIKASNOST?Ovi ureaji imaju visoku efikasnost, jer greju prostoriju pomou odreene koliine toplotne energije koja je jednaka koliini toplote koja se oduzima spoljnjem vazduhu (potpuno besplatno), plus energija potrebna za pogon kompresora. Koeficijent grejanja klimatizera (COP = coefficient of performance) se izraunava na sledei nain.Ukoliko je vei COP, utoliko je vea ekonominost ureaja. COP varira u zavisnosti od temperature spoljnjeg vazduha. to je via temperatura, vei je COP i obrnuto. Dakle, da bi se obezbedile najbolje grejne karakteristike klimatizera, spoljna temperatura ne bi smela biti nia od 6 ili 7C. Uz navedena ogranienja, raspoloivi ureaji na tritu imaju COP u granicama od 2,5 do 3,5. COP znaajno varira zavisno od odreenog klimatskog podruja.DA LI JE EKONOMINO?Ako se za zagrevanje prostorije koriste elektrina grejna tela ili uljni radijator, potrebno je utroiti upravo onoliko elektrine energije koliko se dobije toplote za grejanje. Na primer, 2000 W.Meutim isti efekat grejanja se moe postii uz potronju mnogo manje A) Klimatizacija reim grejanjaB) Klimatizacija reim hlaenja1) Kompresor 2) Kondezator 3) Ventil 4) IsparivaEnergijaEnergijaHladnaspoljnasredinaToplaspoljnasredinaProstorkoji segrejeProstor koji sehladiXVIIIXIXKLIMATIZACIJAelektrine energije, korienjem klimatizera izvedenih kao toplotne pumpe.Pretpostavimo da je za posmatrani klimatizer COP = 3. Da bi se obezbedila odreena koliina toplote za grejanje, potrebno je utroiti samo 33% elektrine energije, dok se preostalih 67% uzima direktno iz okoline. To znai utedu od 67% u odnosu na konvencionalne naine zagrevanja zgrada.PRIMERIU novim ili adaptiranim zgradama, ekonomino je ugraditi klimatizere (split-sisteme) u izvedbi toplotne pumpe. Moe se uzeti kao generalna preporuka, koja odgovara i najstroim uslovima, da ureaj elektrine potronje od 3kW zadovoljava potrebe za grejanjem i hlaenjem stana koji ima sledee karakteristike:1. Nalazi se izmeu dva sprata objekta lociranog na nivou mora. 2.Maksimalne povrine od 80 m2,lociran u severnoj Italiji i orijentisan na zapad. Ili maksimalne povrine od 100 m2, smeten u srednjoj Italiji i okrenut na istok ili na zapad. Ili maksimalne povrine od 120 m2, smeten u junoj Italiji ili na ostrvimaokrenut na sever, istok ili na zapad. Od klimatskih uslova odreene lokacije zavisie i tip izabranog ureaja, kao i nain njegove ugradnje.Poreenje izmeu elektrinog grejanja (A) i ureaja za klimatizaciju toplotne pumpe (B)ENERGIJAENERGIJAElektrogrejaUreaj za klimatizaciju toplotna pumpaELEKTRINO GREJANJEKako dimenzionisati grejanjePrikazani podaci odnose se na zgrade savremene konstrukcije sa spoljnim zidovima od uplje opeke debljine 26 cm, obostrano malterisane slojem cementnog maltera debljine 2 cm. 10% povrine zidova ine prozori zastakljeni staklom debljine 4-5 mm. Podovi su izraeni od uplje opeke debljine 18 cm. Broj izmenia vazduha na sat iznosi 0,5.Donoenje odluke gde u zgradi treba postaviti ureajeI) Iznad negrejanog podruma a ispod sprata koji se greje.II) Izmeu dva grejana sprataIII) Ispod negrejanog tavana a iznad grejanog sprataIV) U prizemlju iznad negrejanog podruma i ispod negrejanog tavana.Izbor poloaja prostorije u zgradi A. Prostorija sa jednim spoljnim zidomB. Prostorija sa dva spoljna zidaC. Prostorija bez spoljnih zidovaBACIIIIIIIVProraun potrebne koliine toploteKada se usvoji eljena temperature u prostoriji treba izraunati razliku izmeu ove temperature i spoljne temperature, na primer:+18C - (-3C) = 21C, gde su: eljena unutranja temperature +18CMinimalna spoljna temperature -3CTemperatursku razliku treba uveati za 0,5C za svakih 100 metara nadmorske visine naselja.U ovoj fazi podaci potrebni za proraun odreuju se na sledei nain:Na stupcu D obeleiti dobijenu temperatursku razliku (21C). Na stupcu F ili G obeleiti tip i poloaj prostorije. Napomena: Kada ureaj za grejanje radi neprekidno koristiti stubac F, a ako se koristi 6 sati u toku dana koristiti stubac G. Povui pravu izmeu obeleenih taaka na stupcu D i stupcu F ili G. Oitati vrednost vati po kubnom metru u presenoj taki ove prave i stupca E. Tada, da bi se dobila Razlika izmeu unutranje i spoljne temperature 24,5CVati po kubnom metru 18,2Kubnih metara 37,8Tip i poloaj prostorije IIAProstorija sa jednim spoljnim zidomProstorija ASpoljna temperatura = - 4CNa 100 metara nadmorske visine = - 0,5C(-0,4C) + (-0,5C) = - 4,5Celjena temperatura prostorije:20C (neprekidan rad)Temperaturska razlika unutranjeg i spoljnjeg vazduha:(20C) (- 4,5C) = 24,5CZapremina prostorije:4 x 3,5 x 2,7 = 37,8 m3PrimerStan na drugom spratu izmeu dva grejana sprata.UPUTSTVO ZA ELEKTRINO GREJANJEpotrebna koliina toplote, pomnoiti dobijeni iznos W/m3 sa zapreminom prostorije (u kubnim metrima).Umesto upotrebe kalkulatora za operaciju mnoenja moe se uraditi sledee: Na stupcu L obeleiti vrednost zapremine prostorije (duina x irina x visina) u kubnim metrima. Povui pravu liniju izmeu obeleenih taaka na stupcu E i stupcu L i oitati vrednost dobijenu na stupcu H. Ona predstavlja konanu vrednost toplote u vatima potrebne za zagrevanje prostorije. Ako je prostorija orijentisana prema severu poveati dobijenu vrednost za 10%.W ukupno 688Razlika izmeu unutranjei spoljne temperature Vati po kubnom metruTip i poloaj prostorije Kubnih metaraWukupnoXXXXIRazlika izmeu unutranje i spoljne temperature Specifina toplota za zag-revanje prostorije (W/m3)Tip i poloaj pros-torije Zapremina prostorije (m3)Ukupna koliina toplote za zagrevanje prostorije (W)XXIIPREIAVANJE VAZDUHA SERIJA VORTRONIC PROIZVODA ZA OBRADU VAZDUHAKada se vratimo kui elimo da se oseamo kao da smo sve probleme ostavili napolju. Oseamo se sigurno u naem zatienom prostoru, ali ako to ne ostvarimo nae zdravlje moe biti ugroeno zbog vazduha koji udiemo.Ovaj problem se moe lako reiti korienjem sistema za preiavanje vazduha VortronicKADA TREBA KORISTITI UREAJ ZA PREIAVANJE VAZDUHA? U prostorijama u kojima je vazduh zagaen polenom, dimom ili prainom i koga treba preistiti, a da se ne promene temperatura i relativna vlanost.U kuama ili poslovnim objektima koji se nalaze pored prometnih puteva i izloeni su dejstvu izduvnih gasova. U prostorijama u kojima borave ljudi koji pate od alergije na polen. Leti, u prostorijama koje se ne otvaraju. U prostorijama u kojima vazduh treba da bude ist, jer u njima borave deca, stare osobe ili bolesnici, kao i u lekarskim ordinacijama, medicinskim laboratorijama, klinikama, bolnicama itd.GDE JE POTREBNA PRINUDNA VENTILACIJAU toaletima i sanitarnim prostorijama gde je potrebna brza izmena vazduha, kao i u prostorijama iz kojih treba odstraniti vodenu paru koja se javlja pri tuiranju ili kupanju, kao i pri suenju vea, da ne bi dolo do njene kondenzacije. U kuhinjama radi brzog odvoenja dima, mirisa i vodene pare. Preporuuje se i preiavanje vazduha da bi se spreilo da velika koncentracija masnih para zapui filtere.U svim prostorijama iz kojih je potrebno odstarniti vodenu paru i zagaivae.U svim kuama, javnim ili radnim prostorijama gde treba obezbediti brzu izmenu vazduha, da bi se spreilo da visok nivo zagaivaa (duvanski dim itd.) ugrozi zdravlje ljudi. Funkcija ureaja za preiavanje Vortronic: onirecirkuliu vazduh i preiavaju ga u ugraenimfilterima.Funkcija ventilatora: oni izvlae vazduh iz prostorije,zamenjujui ga istijim spoljnim vazduhom.SERIJA VORTRONIC PROIZVODA ZA OBRADU VAZDUHAXXIIISISTEMI REGULACIJE ZAKUNE ODSISNE VENTILATOREUKLJUENO U ISPORUKUz REZERVNI DELOVISvi regulatori nose oznaku kvaliteta CEVORT MAXS11970V MICRO MHC - P11907* - 11921*V.SUPER MHC11927*ARIETTLL11965ARIETT11961*ARIETTLLI12010ARIETTI12012*QUADRO MICRO 80 11638QUADRO MICRO 10011936QUADRO MICRO 100 I12017QUADRO MEDIO11944QUADRO MEDIOI 12020 QUADROSUPER11952QUADROSUPERI12023VORTPRESS 110 LL11967VORTPRESS220LL11977VORTPRESS 110 LLI11995VORTPRESS 140 LLI11971VORTPRESS 240 LLI11973VORTKAPPA10950AXIALK10904ANGOLK10204Termo - higrostatREGULACIJA VLANOSTI12908AriettAriett LLVort Press 110 LLVort Press 220 LLVort Press 140 LL IVort Press 240 LL IMF 90/3.511122MF 100/411123MF 120/511124MF 150/611125M 100/4- M 100/4LL11201 - 11202M 120/5- M 120/5LL11301 - 11302M 150/6- M 150/6LL11401 - 11402MG 90/3.511110MG 100/4LL11100MG 120/5-MG 120/5 LL11116-11102MG 150/6-MG 150/6 LL11117-11104MGK 100/4-MGK 100/4 T11106-11107VARIO 150/6 P - 150/6 PLLS12611 - 12614VARIO 230/9 P - 230/9 PLLS12451 - 12454VARIO 150/6 ARLLS - 150/6 ARI12615 - 12613VARIO 300/12 ARLLS - 300/12 ARI12415 - 12413VARIO 150/6 AR-150/6 ARILLS12612 - 12616VARIO 230/9 AR-230/9 ARILLS12452 - 12456VARIO 230/9 ARLLS - 230/9 ARI12455 - 12453VARIO 300/12 AR-300/12 ARILLS12412 - 12416LINEO 100 V017001LINEO 125 V017002LINEO 150 V017003LINEO 160 V017004LINEO 200 V017006LINEO 250 V017009LINEO 315 V017010LINEO 100 Q V017005 CREN12944 CR 5 12943 CRN12945 CR5N12941SCNRB12971C 1.5 12966C 2.5 12967 C5 0.5 12987 SCNR/M12982 CREN12944SCHC 12985CRN12945CR5N12941C5 0.5 12987SCNRB12971C 1.5 12966C 2.5 12967CR 5 12943TELEVORTICE22391Daljinski upravljaiTELEVARIO22597 * Samo za Veliku BritanijuREGULATORI BRZINE ZA ODSISNE VENTILATORE ZA POSLOVNE PROSTOREUKLJUENO U ISPORUKU REZERVNI DELOVI7Modeli IREM5 i 9 se preporuuju za istovremenu regulaciju vie odsisnih ventilatoraSvi regulatori nose oznaku kvaliteta CE REGULATORI BRZINE ZA INDUSTRIJSKE ODSISNE VENTILATOREE 252 M 40203E 254 M 40303E 302 M 40403E 304 M 40503E 354 M 40703E 404 M 40903E 454 M 41115E 504 M 41219E 604 M 41459E 254 T40356E 302 T40456E 304 T40556E 354 T40756E 404 T40956E 454 T41154E 504 T41157E 506 T41206E 604 T41457E 606 T41506TR-CVT22910IREM 3 12931IREM 5 12932TR-CVM22900IRT 35 12924IRT 15 12923IRM 40 12922IRM 30 12921 7 7 7 7 7 7 77 7 7 7 7 7 7 7777C 10/2 M 30302* *- 30315C 15/2 M 30902*- 30915C 20/2 M 31502*- 31515C 25/2 M 32102*- 32115C 30/2 M 32702*- 32715C 30/4 M 33354C 35/4 M 33352C 37/4 M 33359C 40/4 M 33361C 10/2 T30351C 15/2 T30951C 20/2 T31551C 25/2 T32151C 30/2 T32751C 30/4 T33353C 31/4 T33355C 35/4 T33351C 37/4 T33356C 40/4 T34251C 45/4 T35151C 46/4 T33357TR-CVT 22910IREM 3 12931IREM 5 12932IREM 9 12933TR-CVM 22900IRT 35 12924IRT 15 12923IRM 40 12922IRM 30 12921IRM 50 12928IRET 6 12934IRM 50 12928IREM 9 1293377 IRET 6 12934CA 100 16000CA 100 Q 16001CA 125 16010CA 125 Q 16011CA 150 16020CA 160 16070CA 160 Q 16071CA 200 16040CA 200 Q 16030CA 250 16050CA 250 Q 16051CA 315 16061CA 315 Q 16060CA 100-V0 D 16008CA 125-V0 D 16018CA 150-V0 D 16028CA 200-V016045CA 200-V0 Q 16035CA 250-V016055CA 315-V016065CA 100 W 16002CA 125 W 16012CA 150 W 16022CA 160 W 16072CA 200 W 16042CA 250 W 16052CA 315 W 16062CA 125 RF16013CA 150 RF16023CA 160 RF16073CA 200 RF16043CA 250 RF16053CA 315 RF16063TIRACAMINO15000SCNRB 12971Svi regulatori nose oznaku kvaliteta CESCNR/M12982 C 1.5 12966C 2.5 12967

* Samo za britansko triteXXIVXXVREGULATORI BRZINE ZA INDUSTRIJSKE ODSISNE VENTILATORE 7Modeli IREM5 i 9 se preporuujuza istovremenu regulacijuvie odsisnih ventilatoraSvi regulatori nose oznaku kvaliteta CE 7777 77777777MP 252 M 42252MP 254 M 42254MP 302 M 42202MP 304 M 42204MP 354 M 42214MP 404 M 42224MP 254 T42354MP 302 T42302MP 304 T42304MP 354 T42314MP 404 T42324MP 454 T42335MP 504 T42344MP 506 T42334MP 604 T42374MP 606 T42364MPC 252 M 42253MPC 254 M 42255MPC 302 M 42203MPC 304 M 42205MPC 354 M 42215MPC 404 M 42225TR-CVT22910IREM 3 12931IREM 5 12932IREM 9 12933TR-CVM22900IRT 35 12924IRT 15 12923IRM 40 12922IRM 30 1292177MPC 254 T42355MPC 302 T42303MPC 304 T42305MPC 354 T42315MPC 404 T42325TRM 10 15100TRM 15 15200TRT 10 15150TRT 15 15250TRT 20 15210TRT 30 15350TRT 50 15550TRM 10 ED 4P15039TRM 15 ED 4P15041TRM 20 ED 4P15043TRM 30 ED 4P15046TRM 50 ED 4P15048TRM 70 ED 4P15080TRT 10 ED 4P15040TRT 15 ED 4P15042TRT 20 ED 4P15045TRT 30 ED 4P15047TR-CVT 22910IREM 3 12931IREM 5 12932IREM 9 12933TR-CVM 22900IRT 35 12924IRT 15 12923IRM 40 12922IRM 30 12921IRM 50 12928IRT 40 12927IRET 6 12934 IRM 50 12928IRET 6 12934 77 7777 IRT 40 12927 XXVIREGULATORI BRZINE ZA INDUSTRIJSKE ODSISNE VENTILATORETRT 50 ED 4P15049TRT 70 ED 4P15081TRT 70 ED 6P15082TRT 100 ED 4P15083TRT 100 ED 6P15084TRT 100 ED 8P15085TRT 150 ED 6P15086TRT 150 ED 8P15087AF-CO 252 M 40201AF-CO 254 M 40200AF-CO 304 M 40204AF-CO 354 M 40206AF-CO 404 M 40207AF-CO 454 M 40208AF-CO 504 M 40209AF-CO 254 T40212AF-CO 304 T40214AF-CO 354 T40215AF-CO 404 T40216AF-CO 454 T40217AF-CO 504 T40218AF-CO 506 T40219AF-CO 606 T40221TR-CVT22910IREM 3 12931IREM 5 12932IREM 9 12933TR-CVM22900IRT 35 12924IRT 15 12923IRM 40 12922IRM 30 12921IRM 50 12928IRT 40 12927IRET 6 129347Modeli IREM5 i 9 se preporuujuza istovremenu regulacijuvie odsisnih ventilatoraSvi regulatori nose oznaku kvaliteta CEREGULATORI BRZINE ZA PLAFONSKE VENTILATORESCNRL 512957SCNR 512955Svi regulatori nose oznaku kvaliteta CENORDIK 1S 90/36 61160NORDIK 1S 120/48 61260 - 61154NORDIK 1S 140/56 61360 - 61354NORDIK 1S 160/60 61460NORDIK 1S/L 90/36 61001NORDIK 1S/L 120/48 61101 - 61104NORDIK 1S/L 140/56 61301NORDIK 1S/L 160/60 61401NORDIKIP 90/36 61701NORDIKIP 120/48 61711NORDIKIP 140/56 61721NORDIKIP 160/60 61731DECOR 1S 90/36 61052DECOR 1S 140/56 61342DECOR 1S 140/56 WOOD GRAIN62000NORDIK EVOLUTIONR 90/36 61750NORDIK EVOLUTION R 120/48NORDIK EVOLUTION R 140/56NORDIK EVOLUTION R 160/60 61753TELENORDIK 5T22387TELENORDIK 5T R22386Daljinski upravljai SCRR512963SCRRL512964 Plus svetiljka (kod. 22415)Decor svetiljka(cod. 22416)Evolution svetiljka (kod. 22413){Evolution svetiljkaES (kod. 22414) 61751 - 6175461756 - 6175561752 - 6175761759 - 61758 C 1.5 12966 {

{

{

{

{

{

{

{

XXVIIPunto Punto PIR Punto sa vrpcom za povlaenje Punto HCS Punto MHC (bez tajmera) Ariett (bez tajmera) Ariett I Ariett MHS (bez tajmera) M 100/4 Vort Max S Vort Standard MHC Axial K Angol KR Vortex haubeA) Prikljune kleme ventilatoraB) Prekida ventilatoraA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekida C) Prekida svetlaD) LampaAriett Timer Ariett I Timer Ariett MHC(verzija sa tajmerom)A) Prikljune kleme ventilatora B) Dvopolni prekidaC) Prekida svetlaD) LampaVort Press 110/220 T and-110/140/240 IT Punto Timer,T HCSL NL NABT N LCDABPunto Ghost TAL N T M MBL NC DL N TL NC DABVort Press 110/220 and-110/140/240 I A) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaC) Prekida za izbor brzine UPROENA EMA OIENJA 2 BRZINE UPROENA EMA OIENJA MAKSIMALNA BRZINAUPROENA EMA OIENJA MINIMALNA BRZINABATNLNLC BATNLNLBATNLNLL N T XC D EABL NL N3 L2 N1CDABPunto Filo TL NL2 N1ABA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaPunto FiloEME ELEKTRO POVEZIVANJAABL NL NL NC DE A) Prikljune kleme ventilatora GAB) Dvopolni prekida C) LampaD) Prikljune kleme ventilatora izlaz 12 V E) Prikljune kleme ventilatora Punto izlaz 12 V Punto 12 V Punto 12 V PA) Prikljune kleme ventilatora GAB) Dvopolni prekida C) Prekida svetla D) LampaE) Signalna lampa F) Prikljune kleme ventilatora izlaz 12 V G) Prikljune kleme ventilatora Punto izlaz 12 VPunto 12 V TACDBE FGL NL NL N TEMA VEZE SA LAMPOM MAKSIMALNA BRZINA I MINIMALNA BRZINA SA TAJMEROM EMA VEZE SA LAMPOM 2 BRZINEA) Prikljune kleme ventilatora B) Dvopolni prekida C) Prekida svetlaD) LampaE) Prekida za izbor brzineXXVIIIEME ELEKTRO POVEZIVANJAAN1 L2BL N3AN1 3N LBL2Vort QuadroVort Quadro T - HCSAN1 L2 3 4BN LCD DCL NB5 3 L2 N1A5 4A) Prikljune klemeB) Dvopolni prekidaC) Prekida za izbor brzine min/maxUkljuenje na maksimalnu brzinu Ukljuenje na minimalnu brzinu Ukljuenje na maksimalnu brzinu sa vremenskim podeavanjem Ukljuenje na minimalnu brzinu sa vremenskim podeavanjem A) Prikljune klemeB) Dvopolni prekidaC) Prekida svetlaD) LampaE) Prekida za izbor brzine min/maxVORT PENTAAN1 L2 3CBN L+Ukljuenje na minimalnu/maksimalnu brzinuN LN1 3 L2MIIICAEDBA) MotorB) Kondenzator minimalna brzinaC) Kondenzator za start D) Prikljune klemeE) Prekida za izbor brzine min/maxUkljuenje opciono na minimalnu ili maksimalnu brzinu sa vremenskim podeavanjemN LDCB5 4 3 L2 N1AEXXIXEME ELEKTRO POVEZIVANJALineo T54 L2 N1 354 3 L2 N154 L2 N1 3ACBDACBDAECBDL NL NL NL2 N1 3BA A3 L2 N1BA3 L2 N1BCL NL NL NLineoUkljuenje na maksimalnu brzinu sa vremenskim podeavanjemUkljuenje na minimalnu brzinu sa vremenskim podeavanjemUkljuenje opciono na minimalnu ili maksimalnu brzinu sa vremenskim podeavanjemA) Prikljune klemeB) Dvopolni prekidaC) Prekida svetlaD) LampaE) Prekida za izbor brzine min/maxUkljuenje na maksimalnu brzinuUkljuenje na minimalnu brzinu Ukljuenje na minimalnu/maksimalnu brzinu A) Prikljune klemeB) Dvopolni prekidaC) Prekida za izbor brzine min/maxBAN L 3 2 1N L3 2N1 L2 3C PIR-TEMP-DIM CIGARETELINEOLineo SensorsL NABD CL NTm 1 2 3C T - C HCS N1 L2 3LINEOL NABD CL NTm 1 2 3C T - C HCS LINEO3 L2 N1A) C T C HCS B) Dvopolni prekidaC) Prekida svetlaD) LampaA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekida C) Prekida za izbor brzine N) Maksimalna brzinaN1) Minimalna brzinaVort Kappa Angol K Vort Press 220 HCSL N TL NL T NL NPunto M 150/6 APHCS D LLN T LL NN T LL NL N3 L2 N1CBAN1 N LCBAN LXXXEME ELEKTRO POVEZIVANJAN LABL2 3 N1L NABC3 N1 L2Vort Press Vort Press IA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaC) Prekida za izbor brzine L NABN1 L2 3MAKSIMALNA BRZINA MINIMALNA BRZINAMINIMALNA/MAKSIMALNA BRZINAL NL NABVortice haube Microrapid V0 Thermologika Microsol V0 Tiracamino CA zidni CA krovni A) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaL NL NABPremium S raspriva za sapunA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekida C) Dvopoloajni prekida za izbor brzine A) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaCA V0 CA V0 D VMC AriantL NL NABN LBCAmax min3 N1 L2Serie CAL NBL2 N1AN LN LL NL NAL NBAHD AHDR Ecodry Ecodry Red Dry Red Easy Dry Easy Dry Red Metal Dry Metal dry automatic Metal Dry Ultra A Vortdry Vortdry Plus Premium Dry A Premium Dry Optimal Dry A Optimal Dry Optimal Dry R AASD ASDR EcosoapA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaSoft Dry Soft Dry PlusA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaABABXXXIEME ELEKTRO POVEZIVANJAVENT. ASP.L1 N4 2 33 2 1 Tm N LN LC DBL1 N4 2 33 2 1 Tm N LN LC DBE EAAL NN4 L1 3 2L NN L2 3 L1 N4N LL N1 2 3 L NL1 N4 2 3VENT. ASP.TmABCN L5 6L1 N4 2 3L NL1 N4 2 33 2 1 L N TmABCDN LL1 N4N L3 23 1 2 Tm L NL NL1 N4 2 3ACBSerija Vario150/6P - 230/9P150/6P LL S230/9P LL S150/6AR - 230/9AR - 300/12AR - 150/6AR LLS230/9AR LL S - 300/12AR LL S - 150/6ARI - 230/9ARI300/12ARI - 150/6ARI LL S - 230/9ARI LL S - 300/12ARI LL S ODSIS150/6P - 230/9P150/6P LL S230/9P LL SPOTISA) C PIRB) Dvopolni prekida C) Prikljune kleme ventilatora VarioA) C PIRB) Dvopolni prekida C) CR5 CR5N CRE - CREND) Prikljune kleme ventilatora VarioA) C T C HCSB) Dvopolni prekidaC) Prekida svetlaD) LampaE) Prikljune kleme ventilatora VarioVario SenzoriSERIJA VARIO REVERSIBILNI (sa promenom smera strujanja)A) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaA A AB B BSERIJA VARIO NEREVERSIBILNI (bez promene smera strujanja)XXXIIEME ELEKTRO POVEZIVANJAN L5 6L1 N4 2 3L1 N4 2 33 2 1 L NACBDN LL N1 2 3 L NL1 N4 2 3VENT. ASP.2 3 1 L NL NL1 N4 2 3RU12.AUT. AUT.RU12.ABCDADCBL NL1 N4 2 33 2 N4 L16 5N L1 2 3 L N TmABBC DEFA) C T C HCSB) Dvopolni prekida C) Prekida svetlaD) LampaE) CR5 CR5N CRE - CRENF) Prikljune kleme ventilatora Vario 230/9 300/12Vario SenzoriA) C TEMP C DIM CIGARETEB) Dvopolni prekidaC) CR5 CR5N CRE - CREND) Prikljune kleme ventilatora Vario 230/9 300/12A) C TEMP C DIM CIGARETEB) Dvopolni prekida C) Prekida automatski/runoD) Prikljune kleme ventilatora VarioSERIJA VARIO REVERSIBILNI (sa promenom smera strujanja)SERIJA VARIO NEREVERSIBILNI (bez promene smera strujanja)XXXIIIEME ELEKTRO POVEZIVANJAL N 1 2NACLBL N 1 2 4L1 N4 2 3ABC3 L N 1 2 31 2 3ABCL1 N4 3 2N4 L1 2 35 6L1 N4L1 N4AB C1 2 3 4 5 6 7L NM1 2 3 4 5 6 7ML NAUTORU12ABCACBDRegulatoriA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekidaC) Prikljune kleme na ventilatoruSCNR/MA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekida C) Prikljune kleme na ventilatoruSCNR5A) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekida C) Prikljune kleme na ventilatoruSCR5 SCHCA) CR5 CR5N CRE - CRENB) Dvopolni prekida C) Prikljune kleme ventilatora VarioCR5 CR5N CRN CRENREGULACIJA VLANOSTIAUTOMATSKO UKLJUIVANJE AUTOMATSKO I RUNO UKLJUIVANJEA) REGULACIJA VLANOSTIB) Dvopolni prekida C) VentilatorD) Prekida automatski/runoL N 1 2AB1 2CL N -

2AB1 2CA) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekida C) Prikljune kleme na ventilatoruC 1.5 C 2.5CN LN LBA2 ~XXXIVEME ELEKTRO POVEZIVANJAN1 L2 3N LBAN1 L2 3N LABAriett Habitat Vort Press HabitatMAKSIMALNA BRZINA MINIMALNA BRZINAN1 L2 3N LBACMINIMALNA/MAKSIMALNA BRZINAABVortice 54/72A) Prikljune kleme ventilatoraB) Dvopolni prekida C) Dvopoloajni prekida za izbor brzine min/maxXXXVEME ELEKTRO POVEZIVANJA