KWIGA STO SEDAMNAESTA

Recenzenti Protojerej stavrofor haxi Qubodrag Petrovi} Protojerej stavrofor dr Mateja Mateji}

POSTANITE ZADU@BINAR PRAVOSLAVNIH KWIGABiblioteka Obraz sveta~ki ve} godinama objavquje najva`nija izdawa iz oblasti pravoslavne duhovnosti. Od 1995. godine do danas u woj je iza{lo oko stotinu naslova koji su pravoslavnoj Srbiji ponudili bisere Svetog Predawa. S obzirom na to da `ivimo u vremenu krize, obra}amo se onima koji su spremni da pomognu nastavak na{e Biblioteke, postaju}i na taj na~in zadu`binari mnogih du{a gladnih i `ednih re~i Bo`ije. ^ekamo Vas, unapred zahvalni, i spremni na svaku vrstu dogovora o saradwi.

VE^NO PODNEOGLEDI O SVETOJ LITURGIJI I TAJNI SPASEWAZbornik tekstova od Svetih Otaca do savremenih bogoslova

Prevodioci Antonina Panteli} (sa ruskog, engleskog i gr~kog) Miroslav Golubovi}, Zoran Buqugi} Matej Arsenijevi}, Du{ica Parli}, Mladen Stankovi}, Episkop ra{ko-prizrenski ARTEMIJE, \akon Vladislav Vulovi}, Miroqub Avdalovi}, Gajo Gaji}, Zdravko Peno, Rodoqub Lazi}

Kwigu priredio Vladimir Dimitrijevi}

Urednik izdawa Jovan Srbuq

BEOGRAD2007

5

Na dverima kwigeNaslov ovog zbornika poti~e iz jednog stiha Osipa Mandeq{tama, tragi~no postradalog ruskog pesnika:I Evharistija, kao ve~no podne, traje. Svi igraju i poju, pri~e{}eni. A naspram sviju, sasud bo`anstveni bo`ansko veseqe izliva i daje.

Kwigu, s qubavqu i po{tovawem, posve}ujem najve}em pravoslavnom liturgi~aru danas, Wegovoj Svetosti Patrijarhu Srbskom Gospodinu Pavlunedostojni prire|iva~

Izdavawe ove kwige pomogli su pravoslavni hri{}ani koji su `eleli da ostanu anonimni. Neka im Gospod stostruko uzvrati!

U ovoj ~udesnoj pesmi, pod julskom kupolom hrama, sve{tenik u ruci dr`i vaselenu kao jabuku, a mi uzdi{emo za onom livadom gde vreme ne be`i... Pesma se da prevesti, ali ne i prepevati; no, Mandeq{tamova intuicija da je Liturgija ve~no podne, zenit bitija, i sabor {to se nikad ne razilazi, to je ono najva`nije {to se mo`e re}i, i {to je te`ila da izrazi i ova kwiga. Ona je podeqena na nekoliko delova: u prvom Sveti Oci tuma~e Liturgiju, dati su odlomci ili pak celoviti tekstovi dela Otaca koji su Liturgiju tuma~ili od Sv. Maksima Ispovednika do Svetog Jovana Kron{tatskog. Zadivquju}e svetoduhovsko jedinstvo wihovog sozercawa Tajne nad tajnama pravi je uvod u temu zbornika. Sveto Pismo i Liturgija svedo~i nam da je Liturgija Crkve starija od Novog Zaveta, i da je u dobroj meri uobli~ila Novi Zavet, koji se, posle Malog vhoda na svakom liturgijskom sabrawu, ~ita upravo kao kwiga Crkve, a ne po protestantskom modelu Sola Scriptura! Iz kwige poznatog crkvenog istori~ara Mihaila Posnova o povesti Crkve Hristove do 1054. godine, u poglavqu Iz istorije Liturgije, dat je kratak pregled razvoja hri{}anskog bogoslu`ewa do 10. veka; a doneli smo i tekst uglednog ruskog vizantologa Beqajeva o carskom sloju pravoslavne Slu`be nad slu`bama. Disciplina Arcani nekad i sad podse}a nas na hri{}ansku ezoteriju, koju |akon Andrej Kurajev naziva ezoterijom kulta, a ne u~ewa, i koja nema za ciq da skriva, nego da otkriva tajne Bo`ije ali dostojno i dostojnima. Liturgija i umetnost nam `ivo ukazuje na bogoslu`ewe kao sintezu svih umetnosti, na poreklo i razvoj ikonostasa, tog ukrasa pravoslavnih hramova i na pseudoliturgi~nost civilizacije brendirawa i hipermarketa. Obnavqawe i obnovqenstvo bavi se razlikom izme|u svetopredawske obnove liturgijskog `ivota, kao, pre svega, li~ne i saborne duhovne obnove i modernisti~kog obnovqenstva, kako na primeru istorije Ruske Crkve u HH veku, tako i na primeru rimokatolika posle II vatikanskog koncila (o ~ijoj tragediji pi{e prota [argunov u svom ogledu Gorki plodovi).

NA DVERIMA KWIGE

VE^NO PODNE

7

U poglavqu Sveto Pri~e{}e: kako verujemo? dato je, u polemi~kom tonu, nekoliko odgovora na pitawe da li je Pri~e{}e Telo i Krv Gospodwa ili samo obo`ena hrana. Liturgijski prevodi se bave problemima prevo|ewa pravoslavnih bogoslu`ewa sa sve{tenih jezika na savremene, uz naro~it osvrt na borbu protiv predawskih zna~ewa izvornika pod vidom modernizacije. Po{to je zapadno liturgijsko bogoslovqe veoma uticalo na (bar neke) pravoslavne liturgi~are, doneli smo tekstove Klausa Gambera, osniva~a Liturgijskog instituta u Regensburgu, ~oveka koji se usprotivio reformama latinskog bogoslu`ewa zasnovanim na pogre{nim polazi{tima o ranohri{}anskom bogoslu`ewu; Roberta Tafta, koji obja{wava razliku izme|u ranohri{}anskog glasnog ~itawa tzv. tajnih evharistijskih molitava i dana{we takve prakse na Zapadu (Gamber i Taft su rimokatolici). Anglikanac Hju Vajbru, koji ve} decenijama izu~ava pravoslavnu liturgiku, daje razliku izme|u isto~nog i zapadnog evharistijskog obreda. Liturgijsko bogoslovqe Istoka bavi se evharistijskom prirodom Crkve i duhom pravoslavnog bogoslu`ewa, a Re~ i }utawe u Liturgiji sve{tenim predawem isihije i unutra{wom Liturgijom, onom u srcu. Prire|iva~u ove kwige pripadaju marginalije uz zbornik, a umesto pogovora mitropolit Jerotej (Vlahos) nam nudi osnovne stavove o bogoslovqu liturgijske obnove. ^itaoca molimo da oprosti izvesnu pravopisnu neujedna~enost prevoda (bilo je mnogo prevodilaca!), kao i ostale gre{ke i propuste. Gospode Isuse Hriste, Veliki Arhijereju, Ti Koji prima{ i Koji Se razdaje{, blagoslovi nas da budemo u~esnici Tvoje ve~ne Liturgije u Carstvu Nebeskom!

Umesto uvoda

Olivije Kleman TAJNA BO@ANSTVENE EVHARISTIJE 1)Poreklo, ustanovqewe i smisao EvharistijeU Starih Izraiqaca be{e obi~aj praznovawa berakota, tj. praznika blagoslova, kojim su oni izra`avali svoju blagodarnost Bogu za sva Wegova dobro~instva. Priznavati da dar dolazi od Boga, se}ati se sa blagodarno{}u toga dara, savr{avati ~in blagodarewa (na gr~kom evharistija) sve to ~ini osnovni `ivotni stav starozavetnog sluge Svevi{wega. Takvim neprekidnim blagodarewem ~ovek priznaje delo Stvoriteqa, izra`ava Mu svoju zahvalnost, odaju}i Mu a odavati zna~i i uznositi i iznova prinositi slavu u ime svecele tvorevine. Ovakvim odnosom prema Bogu, ovakvim uzno{ewem blagodarnosti Bogu ~ovek, kao savest tvorevine, priznaje vezu izme|u stvorenoga sveta i Tvorca i svojim blagodarnim se}awem on odr`ava strujawe qubavi izme|u Tvorca i Wegove tvorevine i, time, sa svoje strane, saglasje sveta. Hristos je uve~e na Veliki ^etvrtak savr{io upravo jedan takav obred blagodarewa, sede}i u ~elo trpeze oko koje behu okupqeni Wegovi u~enici. Ovo nam postaje jasno kada pro~itamo ono {to pi{e jevan|elist Luka (22, 1720) i kada to uporedimo sa obredom blagosiqawa hrane pred obed u Starih Izraiqaca... Na po~etku obeda se, najpre, blagosiqala ~a{a sa vinom uz re~i: Blagosloven jesi, Gospode, Bo`e na{, Care vekova, Koji nam daje{ ovaj plod vinogradski. Zato na po~etku obeda Hristos uzima prvi put ~a{u (stih 17), govore}i: Jer vam ka`em da ne}u piti od roda vinogradskoga dok ne do|e Carstvo Bo`ije (stih 18).1)

Prire|iva~ u dane Velikog Posta, leta Gospodweg 2007.

Tekst Tajna Bo`anstvene Evharistije predstavqa prevod osme i devete glave pravoslavnog porodi~nog katihizisa @ivi Bog, nastalog zajedni~kim naporom grupe pravoslavnih Francuza (starofrancuskog, ruskog i gr~kog porekla), ~lanova pariskog Pravoslavnog bratstva a na osnovu zajedni~kog i dugogodi{weg iskustva u pastirsko-katihetskom radu u nekolikim pravoslavnim parohijama u Parizu i Marseju. Ovaj porodi~ni katihizis objavqen je prvobitno na francuskom jeziku pod naslovom Dieu est vivant Catechisme pour les famillies par une equipe de chretiens orthodoxes (Les Editions du Cerf, Paris, 1979), sa predgovorom mitropolita Suro{kog Antonija (Bluma) i Olivijea Klemana. Prevod je na~iwen sa ruskog izdawa iv Bog semeyny katehizis (sostavlen gruppoy pravoslavnih hristian), Overseas Publications Inter change Ltd. London 1988, str. 311331 (prim. prev.).

8

OLIVIJE KLEMAN

TAJNA BO@ANSTVENE EVHARISTIJE

9

Tada bi najmla|i ~lan porodice, ukoliko tu ne bi bilo slugu, prinosio posudu sa vodom da bi glava porodice omio ruke. To je, kao najmla|i od prisutnih, na Veliki ^etvrtak bio du`an da u~ini apostol Jovan, no Isus uzima posudu iz wegovih ruku i po~iwe da omiva noge Apostola (Jn. 13, 717). Zatim bi glava porodice uzimao hleb i prelomio ga, govore}i: Blagosloven jesi, Gospode Bo`e na{, Care vekova, Koji proizvodi{ hleb od zemqe... Zablagodarimo Bogu na{emu Koji nas hrani od Svoga izobiqa. Tako i Hristos (stih 19) uzev{i hleb zablagodari, prelomi ga i dade im govore}i: ovo je Telo Moje koje se daje za vas; ovo ~inite za Moj spomen. Na taj na~in, Hristos ~ini tradicionalni gest glave staroizraiqske porodice, ali pridaje tom ~inu potpuno novi smisao, poistove}uju}i hleb sa Svojim sopstvenim Telom, koje }e na Krstu biti dato za `ivot sveta. Posle obeda glava porodice bi ponovo uzimao ~a{u i blagosiqao je po drugi put. Isto ~ini i Hristos po ve~eri, uzimaju}i ponovo (stih 20) ~a{u i govore}i: Ova je ~a{a Novi Zavet u Krvi Mojoj, koja se za vas proliva. To je obja{wewe za dvokratno blagosiqawe ~a{e koje pomiwe jedino jevan|elist Luka. No, Hristos opet i tim dvama blagosiqawima daje novi smisao, poistove}uju}i vino sa Svojom Krvqu, koju }e On, ve} idu}ega dana, proliti na Krstu i koja predstavqa pe~at Nova Zaveta izme|u Boga i qudi. Apostol Pavle dopuwuje kazivawe jevan|elista Luke u 1. poslanici Korin}anima (11, 232), dodaju}i: Jer kada god jedete ovaj Hleb i ^a{u ovu pijete, smrt Gospodwu objavqujete, dokle ne do|e. Tako su starozavetno blagosiqawe trpeze i blagodarno prino{ewe hleba i vina Bogu, Koji ih je i dao qudima, dovedeni u vezi sa `rtvoprino{ewem, koje }e Hristos savr{iti sutradan, na Veliki Petak kada je na Krstu prineo `rtvu Svoga Tela i Svoje Krvi, zakqu~iv{i tom `rtvom, prinesenom za opro{taj qudskih greha, Novi Zavet izme|u Boga i Wegovoga naroda. Ovo tvorite za Moj spomen... do Moga dolaska: od tada pa nadaqe savr{avawe ove Trpeze postaje nerazdvojno od blagodarnog spomiwawa-se}awa na smrt i vaskrsewe Boga Spasiteqa, Koji uvodi Svoj narod u obe}anu zemqu Svoga Carstva. I mi se od Vaskrsewa Hristovog do danas i do kraja vremena upravo ovom evharistijskom Trpezom se}amo svecelog Wegovog spasiteqskog dela po~ev od Wegovog Vaplo}ewa pa sve do Wegovog Drugog dolaska. No, to spomiwawe-se}awe (gr~ki anamneza) nije puko podse}awe i nije puki intelektualni ~in: ono je pre svega jedno osobeno u~estvovawe, sau~estvovawe celoga crkvenog sabrawa, koje savr{ava to spomiwawe-se}awe, u spasonosnim doga|ajima stradawa, smrti, groba, Vaskrsewa, Vaznesewa, Sedewa s desne strane Oca i Drugoga dolaska Gospodweg. Ti doga|aju imaju ve~no zna~ewe, jer zbiv{i se u vremenu, oni spasavaju qude svih vremena. I kada im iznova

priti~emo u na{em evharistijskom spomiwawu-se}awu mi tada istupamo iz pukog vremena da bismo se priop{tili ve~nosti Sina Bo`ijega, Koji vodi Svoj narod u Svoje ve~no Carstvo. Tako bogoslu`ewe koje se savr{ava u jednom odre|enom trenutku u vremenu, dejstvom Duha Svetoga postaje u~e{}e u ve~nom delu Sina Bo`ijega. I zaista, Duh Sveti }e nas podse}ati na sve {to re~e Hristos (Jn. 14, 2), Duh Sveti }e svedo~iti za Hrista (Jn. 15, 2), Duh Sveti }e uzeti od Hristovoga i javi}e nama (Jn. 1, 14). To zna~i da bogoslu`ewe blagodatnom silom Duha Svetoga postaje u~estvovawe, udeoni~ewe (uzimawe udela) u Hristovom spasiteqskom delu. Sada shvatamo va`nost Bo`anstvene Liturgije: zahvaquju}i woj i posredstvom we do nas dopire sve {to je Hristos u~inio, {to ~ini i {to }e u~initi za qude: Liturgija je mesto na{eg stvarnog susreta sa Hristom Spasiteqem. Tu se u o~ekivawu Praznika Carstva Bo`ijeg savr{ava tajna braka Hrista i Wegove Neveste Crkve. Sjediwuju}i se, u Liturgiji, sa Hristom mi se sjediwujemo sa svom na{om bra}om i sestrama u tajni Crkve. Pri~e{}uju}i se, na Liturgiji, Telom i Krvqu Vaskrsloga Hrista mi ulazimo u tajnu Wegovoga Tela i sagledavamo Wegovo Vaskrsewe. Sve ovo }emo, naravno, jo{ boqe razumeti ukoliko se pomnije udubimo u poredak i tok liturgijskog bogoslu`ewa. No, jasno je da evharistijsko Pri~e{}e jeste tajna, tajanstvo qubavi koju uvek vi{e mo`emo do`iveti nego {to je mo`emo pojmiti, kao i da je neuporedivo va`nije `ivo u~estvovati u evharistijskoj trpezi nego o woj (apstraktno) govoriti.

Poredak i tok evharistijskog bogoslu`ewaJo{ od vremena kada u~enici Svetih Apostola, posle Pedesetnice, revnovahu u apostolskom u~ewu, bratskom zajedni{tvu, lomqewu hleba i molitvi, Crkva Hristova nikada nije prestala da se na svaku nedequ1 kao dan Gospodwi (jer je dan Vaskrsewa Gospodweg) se}a apostolskog u~ewa i da u bratskom zajedni{tvu i molitvi vr{i lomqewe hleba. To je ono {to mi obi~no nazivamo Bo`anstvenom Liturgijom. I mada je kroz istoriju, u skladu sa pomesnim predawima, slu`ewe Liturgije poprimalo razli~ite oblike, Liturgija je oduvek imala i zasvagda ima jedan isti poredak, koja svoje poreklo vu~e direktno od apostolskog Predawa, to jest upravo od one Liturgije koju su savr{avali sami Apostoli, i koja predstavqa jedinstveni izvor liturgijske prakse svih pomesnih Crkava.2 Mi }emo ovde poku{ati da poka`emo upravo taj apostolski poredak, koja ~ini okosnicu svih u pravoslavnih Hri{}ana prihva}enih liturgija od samoga po~etka do dana{wega dana, a posebno liturgija Sv. Jovana Zlatoustog, sv. Vasilija Velikog, sv. apostola Jakova ili sv. apostola Marka.

10

OLIVIJE KLEMAN

TAJNA BO@ANSTVENE EVHARISTIJE

11

Liturgija sv. Jovana Zlatoustog je liturgija koja se naj~e{}e savr{ava u hramovima (svake nedeqe i gotovo o svim velikim crkvenim praznicima). Ova Liturgija se ustalila u upotrebi u Konstantinopoqu u 4. veku kada je sv. Jovan Zlatoust bio konstantinopoqski episkop. Liturgija sv. Vasilija Velikog se slu`i na nedeqe za vreme Velikoga posta, uo~i Bo`i}a i Bogojavqewa, na praznik Sv. Vasilija Velikog (1. januara po crkvenom, 13. januara po novom tj. sekularnom kalendaru), na Veliki ^etvrtak i Veliku Subotu. Ovu Liturgiju je slu`io Sv. Vasilije u Kesariji kapadokijskoj u Maloj Aziji u 4. veku. Liturgija sv. apostola Jakova je bila liturgija Jerusalimske Crkve. Slu`i se na dan Sv. Jakova. Liturgija sv. apostola Marka je bila liturgija Aleksandrijske Crkve. Na dan sv. ap. Marka slu`e je i ostale Crkve.

A) Apostolsko u~ewe ili Liturgija ogla{enihVe} sv. Justin Filosof (koji je 155. godine mu~eni~ki postradao) svedo~i o tome da su slu`ewu Evharistije, po pravilu, prethodila ~tenija (~itawa) iz Biblije, koje je potom tuma~io episkop kao predstojateq liturgijskog sabrawa. To je, dakle, ono {to mi obi~no nazivamo liturgijom ogla{enih. Ovaj prvi deo Bo`anstvene Liturgije (koji se jo{ nazivao i liturgijom Re~i), nosio je naziv liturgija ogla{enih jer su u wemu u~estvovali ogla{eni (katihumeni) tj. oni koji su se pripremali za Sveto Kr{tewe. Ova ~itawa su se sastojala od: 1. ^itawa Staroga Zaveta. U Liturgiji sv. Jovana Zlatoustog to su psalmi 102. i 145. U Liturgiji sv. Vasilija Velikog, kada se ona slu`i sa ve~erwom slu`bom, to su razli~ita ~itawa zavisno od dana i praznika. 2. ^itawe Apostola, odnosno za~ala odabranog odeqka iz pisama-poslanica svetih Apostola Crkvama wihovoga vremena (Na primer: poslanice sv. ap. Pavla Rimqanima, Korin}anima, Soluwanima...). 3. ^itawe Jevan|eqa. To zna~i, ~itawe odre|enog odlomka iz jednog od ~etiri Jevan|eqa (Matejevog, Markovog, Lukinog ili Jovanovog), pri ~emu nikako ne smemo ispustiti iz vida ~iwenicu da Jevan|eqe jeste jedno, jer je Isus Hristos doneo u svet jednu jedinstvenu Dobru (Blagu) Vest. Posle ovih ~itawa slede tuma~ewa i komentari pro~itanoga, koje proiznosi glava liturgijskog sabrawa episkop ili, u wegovom odsustvu, sve{tenik. Za vreme ovog prvog dela Bo`anstvene Liturgije savr{ava se sve{tenoradwa koju nazivamo mali vhod (mali ulazak). Sve{tenoslu`iteqi izlaze kroz severna oltarska vrata: na ~elu ide |akon koji sve~ano nosi sveto Jevan|eqe kao ikonu Logosa (Re~i, Slova) Bo`ijeg: on izlazi iz oltara,

kre}e se ka vernom narodu da bi potom, pro{av{i oko amvona, kroz carske dveri (kao ikonu Nebeskih Dveri) u{ao u oltar (koji predstavqa ikonu Carstva Bo`ijeg). Za |akonom idu sve{tenici. Ova sve{tenoradwa nas podse}a na svecelo delo Sina Bo`ijeg Slova (Logosa) Koji se vaplotio i do{ao u svet da bi prosvetlio sve qude (Jn. 1, 9), Koji po`ive kao Sin ^ove~iji me|u qudima da bi qudi mogli poznati i Wega i Wegovoga Oca (Kad biste Mene znali i Oca Mojega biste znali Jn. 14, 7) i da bi qude poveo sa Sobom u Carstvo Bo`ije. Najpre je Logos (Re~, Slovo) pro{ao kroz svet da bi Ga svet poznao1), a zatim Ga svet slu{a kada |akon ~ita Jevan|eqe, koje je nosio tokom Maloga Vhoda: se}awe postaje `iva stvarnost, se}awe na objavu Logosa (Re~i, Slova) Bo`ijeg postaje sama objava tog Logosa (Re~i, Slova), Koji je na taj na~in do{ao i do nas dana{wih i Koji prepora|a na{a srca blagodatnim dejstvom Svetoga Duha. Mi upravo i jedino uz blagodatnu pomo} Duha Svetoga i mo`emo da primimo i pojmimo Logos (Re~, Slovo) Sina. Zato se pre ~itawa Jevan|eqa ({to se po predawu ~inilo nasred crkvenog hrama, a danas sa amvona) ~ita molitva uistinu svojevrsna mala epikleza3, u kojoj mi i{temo od Boga da izlije u na{a srca Svoju Svetlost: na taj na~in Logos (Re~, Slovo) Bo`iji zaista silazi me|u nas i jeste sa nama. To i jeste glavni smisao savr{avawa ove sve{tenoradwe: Bog govori Svome narodu da bi ga pretvorio u Svoju Crkvu, Svoju Nevestu, a narod slu{a Re~ Bo`iju svim srcem i umom i duhom, da bi tu Re~ sproveo u delo.

B) Savr{avawe Svete Tajne (lomqewe hleba) ili Liturgija vernihDrugi deo Bo`anstvene Liturgije se naziva liturgija vernih zato {to u wemu, tj. wegovoj velikoj i svetrepetnoj tajni spomiwawa-se}awa na Raspe}e i Vaskrsewe na{ega Spasiteqa mogu u~estvovati iskqu~ivo kr{teni vernici ili verni. To je zato {to bi oni koji bi do{li da prisustvuju Liturgiji kao puki posmatra~i, radoznalci ili turisti unizili tajnu Qubavi Onoga Koji je prolio Svoju Krv za `ivot sveta. Zato |akon, pred po~etak liturgije vernih, poziva sve ogla{ene tj. one koji jo{ nisu kr{teni da se udaqe sa Liturgije (|akon: Vi koji ste ogla{eni, izi|ite...), a verne da paze na vrata (dveri) crkve2) da bi na bra~noj svetkovini Agneca sa Wegovim vernim narodom ostali iskqu~ivo kr{teni.1)

[to je simvolisano hodom |akona sa Jevan|eqem u rukama oko amvona (prim. prev.). 2) Tj. da vi{e niko ne ulazi i ne izlazi iz hrama, kakva je i bila liturgijska disciplina u ranoj Crkvi (prim. prev.).

12

OLIVIJE KLEMAN

TAJNA BO@ANSTVENE EVHARISTIJE

13

Liturgija vernih se sastoji iz ~etiri dela koji odgovaraju ~inovima koje je Hristos savr{io u vreme Tajne Ve~ere na Veliki ^etvrtak. 1. On uze hleb. 2. On zablagodari za hleb. 3. On prelomi hleb. 4. On dade hleb apostolima i u~enicima. Liturgija vernih se, dakle, sastoji od ~etiri dela: 1. Veliki Vhod. 2. Anafora uzno{ewe (evharistijska molitva). 3. Lomqewe hleba. 4. Pri~e{}e. Razmotrimo pobli`e svaki od ova ~etiri dela.

1. Veliki Vhod Posle prvog dela Heruvimske pesme (I`e Heruvimi...) sve{tenoslu`iteqi izlaze iz severnih vrata oltara kre}u}i se prema vernima: na ~elu ide |akon dr`e}i u rukama diskos4 i govore}i Blago~estivi i hristoqubivi rod hri{}anski da pomene Gospod Bog u Carstvu Svome..., a za wim ide sve{tenik, dr`e}i u rukama putir sa vinom koje je sme{ano sa vodom i proiznose}i, posle |akona, molitvu pomiwawa ~itave Crkve pred Bogom. Sve{tenoslu`iteqi potom, dok pojci pevaju drugi deo Heruvimske pesme, kre}u ka carskim dverima gde predaju diskos i putir arhijereju, koji ih stoje}i u carskim dverima uzima (kao {to je negda Hristos uzeo hleb i ~a{u) i stavqa na presto da bi ih prineo Bogu. To uspiwawe sve{tenstva u oltar i prino{ewe, u ime svih, hleba i vina kao Predobrazaca Tela i Krvi Hristove predstavqa sobom `rtvoprino{ewe koje je savr{io Sam Hristos kada je uza{ao na Golgotu i na Krstu i Krstom u{ao u Svoje Carstvo. Upravo zbog toga, a se}aju}i se u tom trenutku re~i pokajanog, desnog razbojnika na krstu: Seti me se, Gospode, Kada do|e{ u Carstvu Svome!1) sve{tenik, u ime svih nas, zavr{avaju}i na Velikom Vhodu molitvu pomiwawa pred Bogom cele Crkve, govori: Vas i sve pravoslavne Hri{}ane da pomene Gospod Bog u Carstvu Svome, svagda, sada i uvek i u vekove vekova. I time svi verni predaju sebe na `rtvu `ivu, svetu i blagougodnu Bogu (Rimq. 12, 1) se}aju}i se najuzvi{enije `rtve svoga U~iteqa.

1)

Desni razbojnik ne ka`e kada do|e{ u carstvo Svoje, ve} kada do|e{ u Carstvu Svome, tj. u Sili i Slavi Svojoj o Drugom dolasku i sveop{tem vaskrsewu mrtvih (prim. prev.).

2. Anafora uzno{ewe To je glavna, sredi{wa molitva bo`anstvene Liturgije, koja predstavqa ponovno o`ivqavawe molitve blagodarewa (na gr~kom evharistija), koju je savr{io Hristos na Veliki ^etvrtak uzev{i hleb i ~a{u. Ovoj molitvi prethodi priziv sve{tenoslu`iteqa: Gore imajmo srca! To zna~i: Uznesimo na{a srca uvis, ka Bogu! A narod na to odgovara: Imamo ih ka Gospodu! To zna~i: na{a srca su zaista uzdignuta ka Gospodu. Potom sve{tenik ka`e: Zablagodarimo Gospodu!, a narod peva: Dostojno i pravedno jest... (Dostojno je i pravedno blagodariti Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici jednosu{tnoj i nerazdelivoj). Zatim sve{tenik po~iwe da proiznosi jednu podu`u blagodarnu molitvu, jednu srda~nu evharistiju (blagodarewe), koja i daje ime ~itavoj slu`bi. Mi smo skloni da zaboravqamo da Bo`anstvena Liturgija, pre svega, jeste blagodarewe. Postav{i neblagodarni, navikli smo se da bez zahvalnosti primamo darove od na{ega Tvorca te Ga vi{e i ne priznajemo kao Darodavca niti Mu vi{e izra`avamo na{u blagodarnost za darove: mi vi{e ne umemo da ka`emo blagodarimo Ti, Gospode!, mi vi{e ne umemo da savr{avamo istinsku evharistiju (blagodarewe). Bo`anstvenom Liturgijom, pak, narod Bo`iji izra`ava svoju blagodarnost Nebeskome Ocu, ispuwavaju}i time prvu zapovest koju je, pre Svoje smrti, Gospod dao Svom narodu i koja zaista predstavqa Wegov zavet Novi Zavet: Ovo ~inite u Moj spomen. Razmotrimo podrobnije molitvu uzno{ewa. Posle starozavetne trpeze sledila su tri blagodarewa: 1. Prvo je bilo blagodarewe za stvarawe sveta, 2. Drugo je bilo blagodarewe za iskupqewe tj. za oslobo|ewe Izraiqa od tiranije faraona izlaskom iz Egipta, 3. Tre}e blagodarewe je bila molitva za dolazak Mesije i zacarewe Boga. Hri{}anska, novozavetna anafora (uzno{ewe) se sastoji od tri dela koja odgovaraju trima starozavetnim blagodarewima. Ovo nam jasno pokazuje da na{a liturgijska anafora ima svoje poreklo u blagodarnoj molitvi koju je Hristos izgovorio na ve~eri na Veliki ^etvrtak, ali da ona sada poprima svetotroji~ni karakter: Prvi deo jeste molitva blagodarewa za stvarawe sveta. To je molitva Ocu. Drugi deo jeste blagodarno spomiwawe-se}awe (anamneza) na iskupiteqsko delo Sina. Tre}i deo jeste moqewe, ili priziv (epikleza) za silazak Svetoga Duha, Kojim primamo punotu Carstva.

14

OLIVIJE KLEMAN

TAJNA BO@ANSTVENE EVHARISTIJE

15

Predstojateq crkvenoga sabrawa, a to je obi~no arhijerej (ako je on, pak, odsutan onda je to najstariji sve{tenik) izgovara u ime celoga sabrawa, svih onih koji se mole ovu trodelnu molitvu uzno{ewa anafore.

Prvi deo: Blagodarna molitva, upu}ena Ocu a) sve{tenoslu`iteq blagodari Bogu za stvarawe sveta. On blagodari Bogu za to {to nam je dao postojawe: Ti si nas iz nebi}a priveo u bi}e. (Drugim re~ima, re~eno to zna~i: Ti si nas sazdao ni iz ~ega.) Priznavati Boga Tvorca za Isto~nika na{ega postojawa i blagodariti Mu za na{ `ivot uistinu jeste po~etak vere: Verom saznajemo da su svetovi sazdani Re~ju Bo`jom tako da je vidivo postalo iz nevidivoga (Jevr. 11, 3). To je, dakle, ~in one najosnovnije ~ovekove blagodarnosti Bogu. b) sve{tenoslu`iteq uznosi hvalu Bogu ivom (dok narod peva mo litvu: Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot... (Svet je, Svet, Svet, Gospod Savaot, prepuno su i nebo i zemqa slave Tvoje. Osana na visinama! Blagosloven koji dolazi u Ime Gospodwe. Osana na visinama!). Kada blagodarimo Bogu na{e blagodarewe sasvim prirodno prelazi u pohvalu Bogu Koji tvori ~udesa, Bogu Istinitome, Bogu ivome, Bogu Troji~nome, Bogu Trisvetome Koga angeli neprestano slavoslove na Nebesima. Zato se na{e blagodarewe i zavr{ava sve~anom pesmom himnom koju je ~uo prorok Isaija u Jerusalimskom hramu 740. godine pre Hrista (Isa. , 3) i koju je ponovo ~uo sedam vekova kasnije jevan|elist Jovan na ostrvu Patmosu (Otkr. 4, 8): Sveti je, sveti, sveti Gospod Savaot, prepuni su i nebo i zemqa slave Tvoje. Savaot je jevrejska re~ koja zna~i Gospod nad vojskama, {to se, bez sumwe, odnosi na angelske vojske. Ova pesma nebeskih vojski, Arhangela i Angela, Serafima i Heruvima odjekuje na svakoj Liturgiji kada verni narod peva pesmu Sveti je, Sveti, Sveti..., dopuwuju}i je pesmom jerusalimske dece koja izi|o{e da do~ekaju Cara Hrista u wegovoj prestonici Jerusalimu u nedequ na Cveti: Blagosloven onaj koji dolazi u Ime Gospodwe. Osana na visinama! v) sve{tenoslu`iteq blagodari za delo iskupqewa. Kada smo ve} zablagodarili Ocu za stvarawe sveta kako onda da Mu ne zablagodarimo i na tome {to nam je dao Sina Svoga Jedinorodnoga da nas izbavi od greha i smrti? I tako mi u slede}oj blagodarnoj molitvi Ocu slu{amo

Blagodarno se}awe na delo Hristovo. To je blagodarewe za Novi Zavet, kojim se se}amo svega onoga {to je Sin Bo`iji u~inio za nas, a pogotovo onoga {to je u~inio, dan uo~i Svoje krsne smrti, na Tajnoj Ve~eri na Veliki ^etvrtak: to je molitveno se}awe na ustanovqewe Novoga Zaveta, odnosno na re~i koje je izgovorio Hristos uzev{i hleb u Svoje svete ruke, govore}i: Primite, jedite, ovo je Telo Moje, koje se za vas lomi na otpu{tewe grehova. Kao i na re~i koje je Hristos rekao Svojim daju}i im ~a{u, po Ve~eri, govore}i: Pijte od we svi, ovo je Krv moja Novoga Zaveta, koja se izliva za vas i za mnoge na otpu{tewe grehova. Ovo tvorite u Moj spomen. Da bi smo ispunili ovu zapovest, da bi smo zaista tvorili ovo (tj. Evharistiju) u spomen na Gospoda, mi savr{avamo anamnezu. (Gr~ka re~ anamneza zna~i se}awe, spomiwawe kao ~in kojim se ono {to nekada be{e pretvara u sada bivaju}e: se}awe na negda{we prisustvo Bo`ije u samo prisustvo Bo`ije sada i ovde.) Mi se se}amo: Wegove smrti, Wegovog Vaskrsewa, Wegovog Vaznesewa, Wegovog sedewa s desne strane Oca, Wegovog Drugog i slavnog dolaska, jednom re~ju, svega onoga {to je On u~inio, {to ~ini i {to }e u~initi za nas. Radi se, dakle, o op{tem se}awu na ve~no delo Sina, koje nadilazi vreme i sjediwuje ujedno ono {to je bilo i ono {to jeste i ono {to }e biti. To i jeste anamneza, da se poslu`imo gr~kom re~ju koju apostol Pavle koristi u Prvoj poslanici Korin}anima (11, 25). Uzno{ewe Me|utim, ovo spomiwawe-se}awe nije puki misleni ili umni ~in: Hristos je rekao Ovo tvorite u Moj spomen. A {ta je On uradio? On je uzeo hleb i vino, predobra`uju}i time `rtvoprino{ewe koje }e, potom, savr{iti, prinose}i na Krstu Svoje Telo i Svoju Krv. Hristos prinose}i Ocu hleb i vino anticipira Svoje krsno `rtvoprino{ewe. Zato, sleduju}i ovoj zapovesti, sa ose}awem blagodarnosti zbog `rtvoprino{ewa Hristovog, sve{tenoslu`iteq prinosi Bogu hleb i vino, govore}i: Tvoje od Tvojih Tebi prinose}i radi svih i za sve. To zna~i: mi uzimamo, Gospode, od Tvojih darova kojima si nas obasuo i prinosimo ih uzvratno Tebi s molitvom za sve qude i svu tvar. To je ~in prino{ewa, uzno{ewa `rtve, ili na gr~kom anafora. To je uzvi{ena `rtva Crkve, koja se svagda se}a i svagda iznova pre`ivqava najuzvi{eniju `rtvu Hristovu, i koja prinosi

Drugi deo:

1

OLIVIJE KLEMAN

TAJNA BO@ANSTVENE EVHARISTIJE

17

na `rtvu hleb i vino kao Predobrasce (re~ uzeta iz Liturgije Sv. Vasilija Velikog), Wegovoga Tela i Wegove Krvi. rtve Staroga Zaveta su bile krvne `rtve teli}i i jarci. rtva ili prino{ewe Novoga Zaveta jeste slovesna i beskrvna `rtva: hleb i vino, koji pretvaraju}i se Duhom Svetim u Telo i Krv Hristovu predstavqaju stvarno `rtvoprino{ewe: krsnu `rtvu Hristovu. Iza ukr{tenih i podignutih ruku sve{tenoslu`iteqa, koji podi`e i uznosi Bogu Ocu Diskos i ^a{u, stoji sav narod, sva Crkva, blagodare}i Bogu na rtvi Wegovoga Sina.

Tre}i deo: Molitva za silazak Svetoga Duha a) Epikleza U tre}em delu molitve uzno{ewa silazi Sveti Duh koji savr{ava i zape~a}uje ovu preveliku svetotroji~nu tajnu Evharistiju. I, zaista, se}awe na `rtvu Hristovu bi bilo nedovoqno ako ne bismo ispunili Wegovu zapovest: Primite, jedite, ovo je Telo Moje, koje se lomi za vas na otpu{tewe greha. Pijte iz we svi, ovo je Krv Moja, Krv Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge na otpu{tewe grehova. Zna~i, ono {to se lomi i {to se izliva za otpu{tewe grehova nije obi~an hleb i nije obi~no vino, ve} Telo Hristovo i bescena Krv Wegova: Ako ne jedete Tela Sina ^ove~ijega i ne pijete Krvi Wegove, nemate `ivota u sebi. Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima `ivot ve~ni i Ja }u ga vaskrsnuti u posledwi dan (Jn. , 5354). Otuda, hleb i vino koje prinosi Crkva treba da postanu Telo i Krv koje na Krstu prinese Hristos za otpu{tewe qudskih grehova. Neophodno je, dakle, da Re~ ovo je Telo Moje, ovo je Krv Moja bude potvr|ena Onim Koji }e nas podsetiti na sve {to re~e Hristos (Jn. 14, 2), Onim Koji }e uzeti od Hristovoga i javiti nam (Jn. 1, 14), Onim Koji potvr|uje Re~ znacima koji su se potom pokazivali (Mk. 1, 20), a to je Duh Sveti. Neophodno je da Duh Sveti sada i ovde, na evharistijskom sabrawu, u~ini aktuelnom i stvarnom Re~ koju je Hristos izgovorio na Veliki ^etvrtak. Hleb treba da postane istinsko Telo Hristovo, a vino istinska Krv Hristova. Radi toga je neophodno da prino{ewe, `rtva, Crkve bude, poput `rtve velikoga Proroka Ilije, o~i{}ena i preobra`ena Ogwem koji silazi s Nebesa eda bi istinski postala ono prino{ewe koje Ocu uznosi Vaskrsli Agnec od Svoga zaklanoga Tela za opro{taj greha. Neophodno je, dakle, svagda ponovno zbivawe Pedesetnice kojim Vaskrsli Hristos postaje stvarno prisutan i u ovo na{e vreme. Jednom re~ju, neophodno je da Sveti Duh, Onaj Koji se nosa{e nad vodama, zape~a}uju}i Re~ Tvorca (1. Mojs 1, 2), Onaj Koji na dan Blagovesti blagoslovi za~e}e Bogo-

mladenca Isusa u utrobi Djeve Bogorodice, Onaj Koji na dan Pedesetnice javi Logosa u utrobi Crkve svagda iznova u~ini Logosa stvarno prisutnim sada i ovde, usred dana{weg evharistijskog sabrawa. Evharistijsko sabrawe upravo i jedino prisustvom Logosa postaje Telo Hristovo, Crkva. Zato sve{tenoslu`iteq govori Bogu Ocu u ime svih koji se mole: I molimo Te, i prizivamo, i prekliwemo: nispo{qi Duha Tvoga Svetoga na nas i na ove predlo`ene Darove... I u~ini ovaj Hleb pre~asnim Telom Hrista Tvoga. A narod uzima u~e{}a u toj molitvi epikleze, odgovaraju}i sa: Amin. Sve{tenik nastavqa: A ono {to je u ^a{i ovoj pre~asnom Krvqu Hrista Tvoga, na {ta narod opet odgovara: Amin. Sve{tenik produ`ava: Pretvoriv{i ih Duhom Tvojim Svetim, mole}i se, zna~i, da Duh Sveti pretvori hleb i vino u Telo i Krv Hristovu, na {ta mu verni odgovaraju trikratnim: Amin. Amin. Amin. Sve{tenik se daqe moli da svete Tajne onima koji se pri~e{}uju budu na otrezvqewe du{e, na otpu{tewe greha, na zajednicu Duha Svetoga, na ispuwewe Carstva Nebeskoga.... Ova molitva se naziva epiklezom. Treba zapaziti da mi u toj molitvi prizivamo Duha Svetoga ne samo na nas, na `ive, ve} i na Darove ove, to jest na hleb i vino. Duh Sveti prodire kroz svu tvar i ona je sva pro hodna za Wega. Pri~e{}e hlebom i vinom ne bi imalo nikakvoga smisla ako ti Darovi ne bi bili pretvoreni, preobra`eni blagodatnim dejstvom Duha Svetoga u Telo i Krv Vaskrsloga Hrista. No, mi se molimo da Duh Sveti si|e na predlo`ene Darove, pre svega radi preobra`ewa, ontolo{ke promene `ivih qudi: mi prizivamo Duha Svetoga na hleb i vino da bi `ivi qudi kroz pri~e{}e Telom i Krvqu Hristovom zadobili otpu{tewe grehova, zajednicu Duha Svetoga i da bi ve} sada i ovde u ovom svetu okusili od punote Carstva. Mi se, stoga, u epiklezi liturgije sv. Vasilija Velikog molimo da Duh Sveti sve nas koji se pri~e{}ujemo od jednoga Hleba i ^a{e sjedini jedne sa drugima u zajednicu jednoga Duha Svetoga. I kada se u Svetom Pri~e{}u sjedinimo jedni sa drugima u zajednicu jednoga Duha Svetoga mi tada u stvari postajemo Crkva, ba{ kao i prvi u~enici Hristovi u dan Pedesetnice: epikleza je, uistinu, produ`ena Pedesetnica. b) Pomiwawe upokojenih. Ovo jedinstvo Crkve za ~ije se ostvarewe molimo Svetome Duhu ukqu~uje u sebe veruju}e svih pokoqewa i svih krajeva vaselene: zato posle molitve epikleze sledi molitva za upokojene, za sve preminule u veri, Praoce, Oce, Patrijarhe, Proroke, Apostole, Propovednike, Jevan|eliste, Mu~enike, Ispovednike, Podvi`nike i za svaki duh pravednika preminuloga u veri. A osobito za Presvetu, Pre~istu, Preblagoslovenu, Slavnu Vladi~icu na{u Bogorodicu i Svagdadjevu Mariju. Ovo pomiwawe u stvari

18

OLIVIJE KLEMAN

TAJNA BO@ANSTVENE EVHARISTIJE

19

predstavqa svojevrsno osve}ewe upokojenih, posle koga dolazi pohvalna pesma Bogorodici.5 Zatim sledi molitva za episkopa... za sve koje svako od nas ima u umu, za putnike, bolesnike, zato~enike, siromahe i udovice. To je molitva osve}ewa `ivih. Blagodare}i tajni Evharistije, svecela Crkva zemaqska i nebeska sabira se u jedinstvo vere i zajednicu Svetoga Duha. Crkva sabira u sebi i nebeske sile (Angele, Arhangele, Heruvime i Serafime) i qude: i svete i gre{ne, i `ive i upokojene, jer je svaki ~ovek, ~ak i kada umre, `iv u Hristu. Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a pojedina~no udi smo jedni drugima (Rimq. 12, 5) u~i apostol Pavle. Da, mi smo svi odgovorni jedni za druge: zato i mo`emo da pre`ivimo na ovoj zemqi, jer se Angeli i Sveti mole i molitveno nas zastupaju pred Bogom. Ovo jedinstvo svih u Telu Hristovom se naziva zajednicom Svetih. Pomenuv{i sve Svete, mi zavr{avamo na{u molitvu prino{ewa sve~anim vozglasom, uzno{ewem slave, slavoslovqem: I daj nam da jednim ustima i jednim srcem slavimo i pevamo pre~asno i velikolepno Ime Tvoje Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

qeni svima jeste ~iwenica jedinstva Crkve, koje se posti`e pri~e{}em jednim Gospodom. Otuda i tolika va`nost tog lomqewa hleba po uzoru na Samog Gospoda Isusa Hrista.

4. Pri~e{}eDo{li smo do vrhunca i smisla svecelog sve{tenodejstva: oni koji su pozvani na Bra~nu i Nebesku Gozbu, na Tajnu Ve~eru, pristupaju sa strahom Bo`ijim, verom i qubavqu k Svetome Pri~e{}u. Oni dolaze do carskih dveri, idu}i u susret Bo`anskome eniku, Koji ih susre}e na ulazu u Bra~ nu Odaju. Oni Sv. Pri~e{}em postaju jedno telo sa vaskrslim Hristom. U wihovim `ilama po~iwe da struji `ivotvorna Krv Gospodwa. Svi postaju jedno u jedinstvu Tela Wegovoga, piju}i sa Isto~nika ivota, kako i veli Gospod: Pijte od we svi... Bog, Koji postade Telo, obo`uje wihova tela. Neve{tastveni Ogaw Bo`anstva, koji negda opaqiva{e neopalivu kupinu u pustiwi i koji u vidu ogwenih jezika si|e na Apostole o Pedesetnici, Ogaw koji neposredno pre toga si|e na Hleb i Vino, sada silazi na pri~asnike, rasplamsavaju}i wihova tela i srca, od ~ega svi oni zajedno po~iwu da pevaju: Vidjehom svjet istinij... (Videsmo svetlost istinsku, primismo Duha Nebeskoga, na|osmo veru istinitu, klawaju}i se nerazdelivoj Trojici, jer nas je ona spasla). Sabrawe vernih je postalo Crkva: Bog je posredi Svoga naroda, a verni sa pobo`no{}u sazercavaju Vaskrsewe Svoga Spasiteqa: Vaskrsewe Hristovo videv{i, poklonimo se Svetome Gospodu Isusu, jedinome Bezgre{nome. Krstu Tvome poklawamo se, Hriste, i sveto Vaskrsewe Tvoje pojemo i slavimo: jer si Ti Bog na{, osim Tebe drugoga ne znamo, Ime Tvoje imenujemo. Hodite svi verni, poklonimo se svetome Hristovome Vaskrsewu: jer, gle, Krstom do|e radost svemu svetu. Svagda blagosiqaju}i Gospoda, pevajmo Vaskrsewe Wegovo: jer nas radi pretrpev{i Krst, smr}u smrt razru{i. Sabrawe je postalo sabrawe `ivih u Bogu, koji izlaze s mirom (U miru izi|ite!) u svet da svemu svetu objave i posvedo~e Vaskrsewe svoga Gospoda, radosno o~ekuju}i Wegov Drugi dolazak.

3. Lomqewe Hlebaa) Pre nego {to sve{tenoslu`iteq prelomi hleb, u~iniv{i isto {to je u~inio i Hristos na Tajnoj Ve~eri, verni ispovedaju svoje sinovsko i bratsko jedinstvo, zajedni~ki izgovaraju}i ili pevaju}i molitvu Gospodwu O~e na{. Oni se kao deca istoga Oca pripremaju da me|usobno razdele isti hleb. Ova zajedni~ka priprema za Sveto Pri~e{}e kroz zajedni~ko moqewe Molitvom Gospodwom predstavqa univerzalni i postojani element hri{}anskog Predawa. b) Da bi prelomio hleb, sve{tenik ga podi`e, govore}i: Svetiwe svetima!, {to zna~i da su Sveti Darovi nameweni onima koji su sveti. Sve{tenik, po uzoru na sv. apostola Pavla, upotrebqava re~ sveti da bi wom ozna~io veruju}e, budu}i da smo kao Hri{}ani svi mi prizvani da postanemo sveti, to jest osve}eni Duhom, Onim Koji je neposredno pre tog sve{tenikovog poziva osvetio Pre~asne Darove pretvoriv{i ih u Telo i Krv Hristovu. Veruju}i na ovaj poziv odgovaraju pesmom, kojom ispovedaju da nisu sveti, ve} da je: Jedin Svjat, Jedin Gospod, Isus Hristos... (Jedini je Sveti, Jedini je Gospod, Isus Hristos u slavu Boga Oca). Hristos je, uistinu, jedini i jedinstveni Isto~nik svekolike svetosti. v) Tada sve{tenik prelama hleb, drobi ga na ~astice i stavqa u ^a{u (Putir) da bi se svi veruju}i mogli pri~estiti istoga Tela i iste Krvi Gospodwe. I upravo ta ~iwenica da }e isti Hleb i ista ^a{a7 biti razde-

Tablica koja predstavqa shemu Liturgije Sv. Jovana ZlatoustogLiturgija ogla{enih: 1. ^itawe Staroga Zaveta 2. Mali vhod 3. ^itawe Apostola 4. ^itawe Jevan|eqa 5. Propoved

20

OLIVIJE KLEMAN

Liturgija vernih: 1. On uze...: veliki vhod; Celiv mira ~itawe Simvola vere. 2. On zablagodari... Anafora Uzno{ewe A) Blagodarewe Ocu B) Blagodarno se}awe na spasonosno delo Sina Bo`ijega V) Prizivawe Svetoga Duha G) Zakqu~no slavoslovqe 3. On prelomi: lomqewe Hleba A) O~e na{ B) Svetiwe svetima V) Lomqewe Hleba a. Za stvarawe sveta b. Pohvala Sv. Trojici Svet je, Svet,... v. Za iskupqewe a. Ustanovqewe Novoga Zaveta b. Anamneza v. Anafora a. Epikleza b. Pomiwawe upokojenih v. Pohvala Presvetoj Bogorodici a. Pomiwawe `ivih

SVETI OCI TUMA^E LITURGIJU

4. On dade Pri~e{}e A) Sa strahom Bo`ijim pristupite... B) Videsmo svetlost istinitu...

Neki pojmoviNedeqa se na latinskom ka`e dies Dominicus, {to zna~i dan Gospodwi, a na gr~kom kiriaki Gospod. (U srpskom jeziku re~ crkva predstavqa posrbqenu izvedenicu od ovoga gr~kog kiriaki, (prim. prev.). 2 Pomesnom Crkvom se naziva sabrawe svih Hri{}ana na jednome mestu oko jednoga episkopa na tom mestu. 3 Epikleza je molitva kojom se u drugom delu Liturgije, liturgiji vernih vr{i prizivawe Duha Svetoga da si|e i pretvori predlo`ene darove hleb i vino u Telo i Krv Hristovu. 4 Diskos je mala ~inija, obi~no od srebra, na koju je polo`en Hleb ili Agnec, pripremqen za prino{ewe. 5 Naj~e{}e su to Dostojno je uistinu da bla`enom zovemo Tebe, Bogorodicu... ili Te bi se, Blagodatna, raduje sva tvar...1

Preveo sa ruskog Matej Arsenijevi}

22

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

ZAKQU^AK MISTAGOGIJE

23

Sveti Maksim Ispovednik ZAKQU^AK MISTAGOGIJE11. Radi lak{eg pam}ewa, ako ho}ete, pre{av{i ukratko sve {to smo do sada rekli, izlo`i}emo ga na slede}i na~in. Sveta Crkva je, kao {to je ve} re~eno, najpre znak i ikona Boga. Jer kako Bog, po svojoj bezgrani~noj sili i mudrosti, ostvaruje nesliveno jedinstvo razli~itih su{tina svega {to postoji i, kao Tvorac, povezuje ih sa Sobom na najprisniji na~in, tako i Crkva, preko jedinstvene blagodati i priziva vere, jednoobrazno povezuje verne me|usobno; tako {to delatne2 i vrlinske (qude) povezuje jedinstvom i istovetno{}u voqe, a (qude) sozercateqne i koji su dostigli u poznawe3 pored re~enog gore, jo{ i nerazru{ivim i nedeqivim jednomislijem. 2. Zatim, (Crkva) je slika i duhovnog i ~ulnog sveta, zato {to kao simvol duhovnog sveta ima oltar, a ~ulnoga hram. 3. Daqe, Ona je izobra`ewe ~oveka, tako {to oltarom predstavqa du{u, a hramom telo. No Crkva je tako|e obraz i slika du{e uzete same po sebi, jer oltarom predstavqa slavu sozercateqne sposobnosti, a hramom ukra{avawe sposobnosti delatne. 4. [to se pak ti~e sve{tenog sabrawa koje se u Crkvi obavqa, tu prvi ulaz (vhod) ozna~ava uop{teno prvi dolazak Boga na{ega, a posebno obra}awe svih onih koji se kroz Wega i u Wemu uzvode iz neverja u veru, od poroka ka vrlini i od neznawa k znawu. 5. ^itawa (Svetoga Pisma), koja zatim slede, pokazuju uop{teno namere i odluke Bo`ije, saglasno s kojima svi treba da budu obu~eni i da po wima `ive. Posebno ona (ta ^itawa) ozna~avaju obu~avawe i napredovawe u veri onih koju su poverovali; tvrdo raspolo`ewe za vrlinu onih koji su na delatnom stupwu, po kome oni, sleduju}i bo`anskom zakonu zapovesti, hrabro i nepokolebivo protivstaju zamkama |avoqim i izbegavaju na{aptavawa neprijateqa, dok za one koji te`e bo`anskom znawu ona zna~e naviku u sozercawu, po kojem, sabiraju}i u sebe, koliko je to mogu}e, duhovne logose kako ~ulnih stvari tako i Promisla Bo`ijeg o wima, oni neodstupno streme ka istini. . Bo`anski napevi pesama pokazuju bo`ansku nasladu i zadovoqstvo koje nastaje u du{ama svih (sabranih). I na tajanstven na~in krepe}i se time, oni zaboravqaju ranije trudove oko vrlina, i mladi}kom revno{}u ustremquju se ka dostizawu ostalih bo`anskih i nepropadqivih blaga. 7. Sveto Evan|eqe, uop{te, slu`i kao simvol svr{etka ovoga veka, a posebno, ono pokazuje potpuno uni{tewe stare zablude u onima koji su poverovali. Za one koji su na stupwu delawa pokazuje jo{ umrtvqewe i

kraj zakona i umovawa telesnog, dok za one koji su na stupwu znawa ozna~ava sabirawe ujedno mnogih i razli~itih logosa i uzvo|ewe wihovo ka sveop{tem Logosu, posle ~ega kao da prestaje i prevazilazi se prirodno sozercawe u wegovoj {arolikosti i mnogoobraznosti4. 8. Silazak arhijereja s katedre (Gorweg Mesta) i odstrawewe ogla{enih, ozna~ava uop{te drugi dolazak s neba velikoga Boga i Spasa na{ega Isusa Hrista, razlu~ewe gre{nika od svetih i pravednu platu svakome prema zaslugama wegovim. Posebno pak to ozna~ava za veruju}e savr{enu uverenost u veri, koju izgra|uje nevidqivo svojim prisustvom Bog i Logos, kojim se odgoni od vernika, sli~no ogla{enima, svaka sumwi~ava (hroma) pomisao protiv vere. Za delatne vernike to zna~i savr{eno bestra{}e, kojim se odstrawuje ma kakva strastna i mra~na pomisao du{e; dok za one sa znawem (sozercateqne) to ozna~ava sveobuhvatno znawe () svega {to se spoznalo, kojim se izgone iz du{e sve slike materijalnih stvari. 9. Zatvarawe (carskih) dveri, vhod Svetih Tajni, bo`anski (liturgijski) celiv i proizno{ewe Simvola Vere, pokazuju uop{te prolaznost svega ~ulnoga i otkrivawe duhovnih stvari i novo u~ewe bo`anske tajne o nama, istovetnost mi{qewa, jednodu{nosti i qubavi, koja }e nastati od svih prema svima i prema Bogu, i blagodarnost za sve u~iweno radi na{eg spasewa. Posebno pak to sve ozna~ava napredovawe veruju}ih od proste vere k upu}enosti i posve}ewu u dogmate, harmoniju i pobo`nost. Zatvarawem dveri ozna~uje se prvo, vhodom svetih tajni drugo, celivom tre}e i proizno{ewem Simvola (vere) ~etvrto5. Za one koji se bave delawem (navedene sve{tenoradwe) pokazuju prelaz od prostog delawa k sozercawu, po{to najpre zatvore svoja ~ula i udaqe se od tela i sveta odbacivawem svakog telesnog i svetskog delawa i usho|ewem od na~ina (izvr{ewa) zapovesti ka wihovom smislu. Osim toga, one (sve{tenoradwe) pokazuju srodni~ku vezu i jedinstvo samih zapovesti, preko wihovih sopstvenih logosa, sa silama du{e, a tako|e i odgovaraju}u naviku za bogoslovsko blagodarewe. Onima koji su na nivou znawa (sozercateqe) one (navedene sve{tenoradwe) ozna~avaju prelaz od prirodnog sozercawa ka prostom usvajawu7 duhovnih (realnosti), pri ~emu bo`anskog i neizrecivog Logosa oni ne tra`e vi{e pomo}u ~ula ili bilo koje od vidqivih stvari. Ova sve{tenodejstva pokazuju tako|e jedinstvo sa du{om wenih sopstvenih sila i prostotu koja u umu jednoobrazno poima smisao Promisla. 10. Neu}utno osve}uju}e slavoslovqe svetih angela u Trisvetoj pesmi, uop{te ozna~ava jednakost, ustrojstvo i harmoniju nebeskih i zemaqskih sila u bo`anskom slavoslovqu, koje }e se ostvariti u budu}em `ivotu zajedno i istovremeno, po{to najpre u vaskrsewu qudi prime svoje besmrtno

24

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

ZAKQU^AK MISTAGOGIJE

25

telo, koje ne}e vi{e optere}ivati du{u svojom propadqivo{}u, niti }e ono samo biti wome optere}eno, no postav{i netqenim, to telo }e dobiti silu i sposobnost da primi (podnese) dolazak Boga. Posebno pak ono ozna~ava bogoslovsko nadmetawe vernih sa angelima u veri. Za one koji `ive u delawu ozna~ava ravnoangelsku svetlost `ivota, koliko je ona mogu}a za qude, i snagu bogoslovskog pojawa (Bogu). A za one koji su dostigli u znawe, to zna~i ravnoangelsko poimawe bo`anstva, ukoliko je ono mogu}e qudima, pojawe (Bogu) i ve~no kretawe (ka Wemu). 11. Bla`eno prizivawe velikoga Boga i Oca (u molitvi Gospodwoj), pojawe pesme Jedan je svet... i ostalog, kao i pri~e{}ivawe svetih i `ivotvornih Tajni, pokazuju usinovqewe, sjediwewe, srodstvo, bo`ansko upodobqewe i obo`ewe koja }e se, po dobroti Boga na{ega, pro{iriti na sve dostojne. Zahvaquju}i tome, Sam Bog }e biti sve u svemu podjednako u svima koji se spasavaju, blistaju}i kao Prvolik i Prauzro~na Krasota u onima koji se kroz vrlinu i znawe po blagodati upodobe Wemu. 12. Starac onaj, nazvao je tri vrste onih koji se spasavaju: veruju}e, vrlinske i znalce (koji su dostigli u puno bogopoznawe), koji se druk~ije nazivaju: oni koji se uvode (u veru), oni koji (u woj) napreduju i one koji su savr{eni; ili pak: slugama, najamnicima i sinovima. Sluge su veruju}i, koji ispuwavaju zapovesti Gospodwe iz straha od kazne, i trude se u dobroj nameri da izvr{avaju ono {to im je povereno. Najamnici su oni koji iz ~e`we za obe}anim dobrima trpeqivo podnose dnevni trud i `egu (Mt. 20, 12), to jest, uro|enu i udru`enu sa sada{wim `ivotom `alost, zbog praroditeqske osude, i `ivotna isku{ewa kojima podle`u radi vrline; to su, daqe, oni koji mudro i dragovoqno mewaju `ivot za `ivot, ovaj sada{wi za onaj budu}i. A sinovi su oni, koji niti iz straha od kazni, niti iz ~e`we za obe}awima, nego zbog na~ina i svojstva dobrovoqne du{evne ~e`we i naklonosti prema dobru, nikada se od Boga ne odvajaju, sli~no onome sinu kojemu je re~eno: Sine moj, ti si uvek sa mnom, i sve moje tvoje je (Lk. 15, 31). Oni po blagodati i usinovqewu postaju, koliko je mogu}e, ono {to Bog po prirodi i po uzro~nosti i jeste i veruje se. 13. Ne udaqujmo se, dakle, od svete Crkve Bo`ije, koja sadr`i tako velike tajne na{ega spasewa u sve{tenom ustrojstvu bo`anskih simvola koji se u Woj izvr{avaju. Preko tih tajni svakoga od nas, koji bogougodno `ivi, Crkva izgra|uje po Hristu srazmerno wegovoj mogu}nosti, i time pokazuje, kao posledicu hri{}anskog `ivota, blagodatni dar usinovqewa koji mu je darovan preko svetog Kr{tewa u Duhu Svetom. Toga radi, svom silom i usr|em poka`imo sebe dostojnim tih bo`anskih darova, uga|aju}i Bogu dobrim delima. Ne `ivimo u strastnoj `eqi, kao i neznabo{ci koji ne poznaju Boga (1 Sol. 4, 5), nego kao {to govori sveti Apostol: Umrtvite,

dakle, udove svoje koji su na zemqi: blud, ne~istotu, strast, zlu pohotu, lakomstvo, {to je idolopoklonstvo, zbog kojih dolazi gwev Bo`ji na sinove protivqewa... svaki gwev, qutinu, pakost, huqewe, sramotne re~i i la` (Kol. 3, 59). Ili, kra}e re~eno, svukav{i celog starog ~oveka, koji propada u `eqama varqivim (Ef. 4, 22), s delima wegovim (Kol. 3, 9) i pohotama, da hodimo dostojno Boga, koji nas je prizvao u svoje carstvo i slavu (1 Sol. 2, 12), obukav{i se u milosr|e, blagost, smirenoumqe, krotost, dugotrpqewe, podnose}i jedan drugoga u qubavi, i opra{taju}i jedan drugome, ako ko ima tu`bu na koga; kao {to Hristos oprosti nama. A povrh svega toga, obucimo se u qubav, koja je sveza savr{enstva, i mir, na koji smo i pozvani u jednome telu (Ef. 4, 2; Kol. 3, 1215). I, da ne bi mnogo govorili, obucimo se u novog ~oveka, koji se obnavqa za poznawe, prema liku Onoga koji ga je sazdao (Kol. 3, 10). 14. Takvim na~inom `ivota mo}i }emo da dostignemo ciq bo`anskih obe}awa, sa dobrom nadom da se ispuni poznawe voqe Wegove u svakoj mudrosti i razumu duhovnome... donose}i plod i uzrastaju}i u poznawu Gospoda, ja~aju}i svakom snagom, po sili slave Wegove, sa svakom postojano{}u i dugotrpqewem s rado{}u, zahvaquju}i Ocu koji nas osposobi za udeo u nasqedstvu svetih u svetlosti (Kol. 1, 912). 15. Jasan dokaz ove blagodati jeste dobrovoqno i spontano raspolo`ewe qubavi prema na{im srodnicima. Delo (te blagodati) jeste, da po mogu}nosti primimo k sebi, kao Boga, ~oveka, koji od nas moli bilo kakvu pomo}, da ga ne ostavimo bez starawa i brige (o wemu), nego da s potrebnim trudom i delatno{}u projavimo na{e `ivo unutra{we raspolo`ewe prema Bogu i bli`wemu. Jer je delo dokaz raspolo`ewa. Ni{ta tako ne ~ini lakim put k pravednosti, niti ka obo`ewu (da tako ka`em), niti pribli`avawa k Bogu, kao milostiwa prema onima koji se nu`davaju, u~iwena iz (dubine) du{e sa zadovoqstvom i rado{}u. Jer ako je Logos pokazao da On Bog nu`dava se u pomo}i, rekav{i: Kad u~iniste jednome od ove moje male bra}e, meni u~iniste (Mt. 25. 40), onda tim vi{e }e Bog, koji je ovo rekao, istinski pokazati onoga koji mo`e dobro ~initi i ~ini, bogom po blagodati i zajedni~arewu, jer je (takav ~ovek) primio podvig Wegovog dobro~initeqstva i pokazao isto svojstvo kao dobar podra`ateq. I ako je Bog postao siromah, osiroma{iv{i nas radi svojim bo`anskim snisho|ewem (vidi: 2. Kor. 8, 9), i primiv{i s qubavqu na sebe stradawa svakoga od nas, i do kraja veka ovoga po dobroti (Svojoj) uvek sastradava na tajanstven na~in, analogno sva~ijem stradawu, tada postaje jasno da }e tim vi{e biti bogom onaj koji, podra`avaju}i Bogu svojim ~ovekoqubqem, bogodoli~no le~i tugu onih koji pate svojim sastradawem, i pokazuje u svojoj qubavi (prema bli`wemu) istu silu bo`anskog promisla kakva je svojstvena Bogu.

2

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

ZAKQU^AK MISTAGOGIJE

27

1. Zar }e, dakle, neko biti toliko lew i nepokretan za vrlinu, tako da ne `eli obo`ewe, kada je sticawe istoga tako jeftino, udobno i lako? Za takve postoji sigurna i nepovrediva ograda i lak put ka spasewu, izvan kojega, ja smatram, nije mogu}e uistinu sa~uvati u celosti ni jedno (duhovno) dobro. Postoji sloboda delawa i samostalnost, preko kojih u~e}i se da priqe`no posmatramo sami sebe i da sudimo sami sebe, izbavqamo se od {tete, koju nam nepravedno nanose drugi. Jer ako bismo nau~ili da posmatramo i istra`ujemo samo sami sebe, nikada ne bismo obra}ali pa`wu na ono {ta se doga|a drugima, znaju}i samo jednoga mudrog i pravednog Sudiju Boga, Koji mudro i pravedno sudi svemu {to se doga|a, ishode}i iz wegovog smisla, a ne iz na~ina projavqivawa8. O na~inu mogu, verovatno, da sude i qudi, koji maglovito posmatraju pojavu, ali u tom (posmatrawu), svakako, nema ni istine ni uzroka onoga {to se dogodilo. A Bog, vide}i neprojavqeno kretawe du{e i nevidqivu pobudu, i sam smisao kojim du{a dolazi u pokret, i ciq wegov, to jest, ranije isprogramiran kraj svakoga dela, sudi pravedno, kao {to je re~eno, sva dela qudska. Ako se mi postaramo da uspemo u tome, i ako se ograni~imo samo na sebe, ne prilepquju}i se za spoqa{we, tada ne}emo sebi nikako dozvoliti niti oko da gleda, niti uho da slu{a, niti jezik da govori o onome {to pripada drugome. A ako u tome i ne uspemo potpuno, onda treba to ~initi ne strasno, nego sastradalno, dozvoqavaju}i sebi da vidimo, slu{amo ili govorimo za na{u korist, i samo onoliko koliko smatra dozvoqenim bo`anski Razum, koji nama upravqa. Jer nema ni~eg tako sklonog grehu kao {to su organi ~ula ako wima ne rukovodi razum, i ni{ta opet nema spremnije za spasewe od wih, kada razum wima upravqa, dovodi ih u skladni odnos i vodi ih onome {to treba i {to on ho}e. 17. Zato, dakle, ne budimo nemarni da se po meri na{ih sila povinujemo Bogu, koji nas priziva u ve~ni `ivot i bla`enom ciqu, kroz izvr{ewe wegovih bo`anskih i spasonosnih zapovesti, da bismo primili milost i na{li blagodat za blagovremenu pomo}. Jer blagodat, govori bo`anski Apostol, sa svima koji postojano qube Gospoda na{ega Isusa Hrista Ef. , 24), to jest sa onima koji qube Gospoda postojano u vrlinama, u ~istoti `ivota i u nelicemernoj skromnosti, u ~iwewu voqe Wegove i ne naru{avaju}i Wegove bo`anske zapovesti. 18. To je ono {to sam mogao da vam izlo`im radi nagrade za poslu{awe, a u vezi postavqene teme, kao {to sam nau~en, ne usudiv{i se da se dotaknem stvari tajanstvenijih i uzvi{enijih. Ako neko od radoznalih `eli da sazna i o wima, neka se obrati bogonadahnutim spisima svetog Dionisija Areopagita, i vaistinu }e u wima na}i otkrovewe neizrecivih tajni, darovanih kroz wegov bogoprosve}eni razum i jezik rodu ~ove~ijem, koji }e naslediti spasewe (Jevr. 1, 14). Ako vas, pak, moj trud nije razo~arao

u va{im o~ekivawima, za to blagodarim Hristu, davaocu dobara, i vama koji ste me prinudili da izgovorim ovo. A ako on nije opravdao potpuno va{a nadawa, {ta onda da pretrpim ili {ta da radim ja nemo}an u re~ima? Jer nemo} je dostojna opra{tawa a ne kazne. A boqe je primati, nego li prezirati ono {to se doga|a po meri i po mo}ima na{im, osobito vama koji te`ite qubavi Boga radi. Ali i Bogu je ugodno sve {to se prinosi (Wemu) istinski i iz du{e, ma koliko to malo izgledalo u pore|ewu sa velikim prinosima. On nije odgurnuo ni udovicu koja je prinela dve lepte (Mk. 12, 4144; Lk. 21, 24). Ko je ta udovica i wene dve lepte? Mo`da se pod wom podrazumeva du{a li{ena poroka, koja je izgubila, kao mu`a, stari zakon, no jo{ nije dostojna savr{enog sjediwewa sa Bogom Logosom. Me|utim, (ona) ne propu{ta da Mu prinese u svojstvu zaloga, kao dve lepte, ranije pravilno rasu|ivawe i `ivot, ili veru i dobru savest, ili raspolo`ewe za dobro i ostvarewe (wegovo), ili prilo`eno za to sozercawe i delawe, ili odgovaraju}e (im) znawe i vrlinu, ili ne{to iznad (svega) tog, ja mislim logose koji se sadr`e u prirodnom i pisanom zakonu. Stekav{i wih du{a ih se u ushi}ewu odri~e, kao i celog `ivota i svega `itejskog, `ele}i samo da se sjedini s Bogom Logosom. I pristaje da se li{i, kao mu`eva, od svih na~ina prinudnog delawa, shvatawa i obi~aja koji odgovaraju prirodi i zakonu9. No, Bo`anska Re~ upu}uje da je pri~u o udovici mogu}e razumeti u jo{ duhovnijem smislu, pomo}u istorijskog wenog ispuwewa, koje mogu da zapaze samo oni koji su ~istoga uma. Jer sve ono {to se me|u qudima smatra velikim po vrlini, pokazuje se malim kada se uporedi sa tajnim smislom sozercateqnog bogoslovqa. Osim toga, iako su lepte male i na~iwene od jeftinog i ne mnogocenog materijala, no i one, kao i novci od zlata, ~iji je materijal mnogo skupqi, i kojega prinose bogatiji, nose na sebi carski znak10, ~ak i ne{to mnogo va`nije ~istosrda~no raspolo`ewe one koja ih prinosi. 19. I ja, podra`avaju}i onoj Udovici, prineo sam Bogu i vama, qubazni, od ni{tavnog i siroma{nog svoga uma i jezika ove ni{tavne i bezna~ajne misli i re~i, ba{ kao lepte, kao {to ste mi tra`ili. Stoga najpre molim va{u blagoslovenu i svetu du{u, da od mene ne tra`i vi{e nikakvog pismenog izlagawa, pored ovoga re~enog, i to iz dva razloga: prvo, zato {to ja jo{ nisam stekao ni postojanog ni neporo~nog straha Bo`jeg (vidi: Ps. 19, 9), niti ~vrste navike za vrlinu, niti nepokolebive i stabilne utvr|enosti u istinskoj pravednosti, {to vi{e od svega svedo~i o ta~nosti navedenih re~i. I drugo, zato {to me jo{ zapquskuju, kao na uzburkanom moru, talasi mnogih strasti, budu}i da se jo{ nalazim daleko od bo`anskog pristani{ta bestra{}a, i imaju}i neizvestan kraj svoga `ivota, ne `elim da pored mojih dela imam kao tu`ioca i re~ u mojim spisima. I najzad, molim vas, radi (pokazane) poslu{nosti, ako je i to potrebno,

28

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK9

ZAKQU^AK MISTAGOGIJE

29

primiv{i ovaj moj trud, zauzmite se za mene u svojim molitvama Hristu, velikom i jedinstvenom Spasitequ du{a na{ih. 20. Wemu slava i mo} zajedno sa Ocem i Svetim Duhom u vekove. Amin. Preveo sa starogr~kog Episkop ra{ko-prizrenski ARTEMIJE

Napomene1

Nu`na napomena. Mistagogija (slovenski: tajnovodstvo; srbski: samo opisno: vo|ewe kroz svetu Tajnu Evharistije, ili: kratko tuma~ewe nekih delova Liturgije, i wenih simvola) je jedno od najcewenijih tekstova svetog Maksima, upu}eno nekom Teohoru, sastavqen od predgovora, 24 glave razrade i pogovora. Mistagogija sv. Maksima jeste prvi liturgijski komentar u gr~koj patristici. Po su{tini pak ona je pre jedan bogoslovsko-asketski traktat nego komentar na Liturgiju u pravom smislu te re~i. Bez ovog dela mnogi bogoslovski pogledi prepodobnog Oca ne bi imali potrebne reqefnosti i jasno}e. Zato smatramo za potrebno da pre drugih dela sv. Maksima pru`imo srbskoj pravoslavnoj i bogoslovskoj javnosti upravo Mistagogiju, koju, nadamo se da objavimo u nekoliko nastavaka u ~asopisu Sveti Knez Lazar. 2 Tj. one koji su jo{ na nivou prakti~ne filosofije. 3 . 4 Prirodno sozercawe bavi se logosima odeqenih stvari. Zato se ono karakteri{e kao {areno i mnogoobrazno. Posle toga sozercawa ostvaruje se svo|ewe svih odeqenih logosa na jednog Logosa, (tj. na Re~ Bo`iju,) Koji kao da je najvi{i Smisao celokupne tvari. 5 Re~ (blago~e{}e) pobo`nost, kod Otaca Crkve ~esto je slu`ila kao sinonim za pravoslavqe (ortodoksija). Takvo poistove}ewe pobo`nosti s pravoslavqem (i bezbo`nosti s jeresju) jedan od prvih ostvario je sveti Atanasije Aleksandrijski. Osobito u mona{tvu, od same wegove pojave, je postala neophodnom osobinom i su{tinskom crtom istinskog podvi`ni{tva. Zbog toga Nikeo-Carigradski Simvol Vere, kojega, po pravilu, treba da izgovaraju svi vernici na Liturgiji, ozna~ava priznawe i razumevawe s wihove strane samih osnova dogmatskog verou~ewa Crkve. Pod re~ju bogoslovsko blagodarewe, prepodobni Maksim podrazumeva, jasno, neprekidnu ili postojanu molitvu, bez koje je nemogu}e i izvr{ewe zapovesti. 7 Prosto usvajawe ( ) duhovnih realnosti ukida tra`ewe (ili istra`ivawe) Logosa (Smisla), koje je upravqeno na fenomene, projave Wegove u mnogobrojnim ~ulnim stvarima. Tom prostom usvajawu odgovara i prostota uma koja ~ini mogu}im poimawe, ili kao da sabira ujedno () u umu logos Promisla. 8 Opet se koristi razlika izme|u (smisao na~in). Bog sudi znaju}i unutra{wi smisao onoga {to se dogodilo, a ne obra}a pa`wu na spoqa{wu formu doga|aja.

Tuma~e}i evan|elsku sliku udovice, prepodobni Maksim nastoji da pronikne u unutra{wi, duhovni smisao pri~e o woj. Otuda poistove}ewe udovice sa du{om, koja je krenula putem duhovnog uzrastawa. Polazna ta~ka toga puta postaje udovi{tvo du{e, kao da je ona prona{la svoju prvobitnu ~istotu, koja osloba|a du{u robovawa starome zakonu grehovnog ~ove~anstva, koji prebiva u svom prirodnom stawu i obremewenog grehovnom telesno{}u, koja nosi u sebi nasiqe i surovost, itd. Preko delawa i sozercawa du{a se osloba|a od re~enog zakona, ona zadobija unutra{we logose poimawa sveta i, najzad, istupa (u ekstazi) iz svega svetskog, da bi se sjedinila s Bogom. Upravo takvo istupawe (ekstaza) i sjediwewe s Bogom pokazuju se kao krajwi ciq puta duhovnog uzrastawa. 10 Karakteristi~no je za prepodobnog Maksima bogatstvo zna~ewa pri tuma~ewu Svetoga Pisma. Tako i ovde, pod carskim znakom treba razumeti ikonu Bo`iju u nama, koja izjedna~uje sve qude: bogate i siroma{ne, one koji izobiluju duhovnim i du{evnim darovima, sa onima kojima su ti darovi udeqeni u mawem stepenu. I jeftina lepta ovih drugih, saglasno prepodobnome, vredi nekada kudikamo vi{e od obilnih talanata onih prvih.

Sveti GERMAN, arhiepiskop konstantinopoqski KAZIVAWE O CRKVI I RAZMATRAWE SVETIH TAJNICrkva je hram Bo`iji, sveto mesto, dom molitve, sabrawe naroda, telo Hristovo. Weno je ime Nevesta Hristova, o~i{}ena vodom Wegovog kr{tewa, po{kropqena Wegovom krvqu, obu~ena u bra~nu ode`du i mirom Svetoga Duha zape~a}ena, prema proro~koj re~i: Miro izliveno ime je tvoje (Pesma 1, 2), u miomirisu mira tvoga te~e (Pesma 1, 3) i kao miro na glavu koje silazi niz bradu, niz bradu Aaronovu (Ps. 132, 2). Crkva je zemaqsko nebo, u kojoj obitava i kre}e se nebeski Bog, ona je izobra`ewe raspe}a, groba i Vaskrsewa Hristovog. Proslavqena je vi{e nego Mojsijeva skinija svedo~anstva, u kojoj be{e o~istili{te i Svetiwa nad svetiwama. U praocima je wen praobraz, u prorocima predskazawe o woj, u apostolima weno utemeqewe, u jerejima wen ukras, u mu~enicima weno ispuwewe. Simantron izobra`ava an|elske trube, podsti~u}i podvi`nike na borbu s nevidqivim neprijateqima. Apsida odgovara Vitlejemskoj pe}ini, gde se rodio Hristos, kao i grob gde je bio pogreben, kako govori jevan|elista Marko: I polo`i Ga u grob koji be{e ise~en u kamenu (Mk. 15, 4).

30

SVETI GERMAN, ARHIEPISKOP KONSTANTINOPOQSKI

KAZIVAWE O CRKVI I RAZMATRAWE SVETIH TAJNI

31

Sveta trpeza se nalazi na mestu groba, gde su polo`ili Hrista. Na woj se priprema istinski i nebeski hleb, tajanstvena i beskrvna `rtva, zaklani prinosi vernima Svoju Krv i Telo kao hranu ve~nog `ivota. Ona je i presto Bo`iji, na kojem po~iva, telesno no{en od heruvima, Bog. Za sli~nom trpezom sedeo je Hristos me|u Svojim u~enicima i u vreme Tajne ve~ere kada je, uzev{i hleb i vino, rekao u~enicima i apostolima: Primite, jedite, pijte od we svi ovo je Telo Moje i Krv Moja. Predizobra`avala ju je trpeza iz vremena Zakona, gde se ~uvala manna, a to je Hristos Koji je si{ao s nebesa. Kivorijum (gr~. kivorion) odgovara mestu na kojem je bio raspet Hristos, jer su bili u blizini to mesto i pe}ina u kojoj je On sahrawen. Postavqen je u crkvi da bi sa`eto prikazao raspe}e, pogrebewe i vaskrsewe Hristovo. On odgovara i Kov~egu zaveta Gospodweg, u kojem se nalazila Svetiwa nad svetiwama i svetiwa Wegova, i na kojem je Bog zapovedio da budu izrezana dva heruvima, jer kiv zna~i kov~eg a urin ozarewe Bo`ije ili svetlost Bo`ija. rtvenik odgovara svetom grobu Hristovom, gde je On Sebe prineo na `rtvu Bogu i Ocu kroz prino{ewe Svoga Tela, kao zaklano Jagwe, kao Prvosve{tenik i Sin ^ove~iji, Koji prinosi i Koji se prinosi, zaklan kao tajanstvena i beskrvna `rtva i slovesno slu`ewe vernima, kroz koje smo postali pri~asnici `ivota ve~nog i besmrtnog. To Jagwe je u Egiptu predizobra`avao Mojsej, kada je uve~e krvqu wegovom gubiteqa (an|ela; nap. prir.) odvratio od pogubqewa naroda. Re~ uve~e zna~i da je uve~e bilo zaklano istinsko Jagwe, uznev{i na Svoj krst grehe sveta, jer Pasha na{a Hristos `rtvova se za nas (1. Kor. 5, 7). rtvenik odgovara nebeskom i duhovnom `rtveniku i naziva se po izobra`ewu wegovom, a zemni jereji, {to pred wim stoje u telu i stalno slu`e Gospodu, sli~ni su duhovnim slu`ebnim ~inovima bestelesnih i vi{wih sila. Zbog toga treba da budu kao rasplamsani ogaw, jer je i nebesko i zemaqsko posledovawe ustanovio Sin Bo`iji i Sudija svih. Oltarsko uzvi{ewe (bema) jeste potpora i presto na kojem sedi Svecar Hristos sa Svojim apostolima, kao {to i On Sam ka`e: Se{}ete na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izraiqevih (Mt. 19, 28). Ono ukazuje i na Drugi dolazak, kada }e On do}i da sedne na presto i da sudi svetu, kao {to ka`e prorok: Tamo su postavqeni prestoli za sud, prestoli u domu Davidovom (Ps. 121, 5). Kosmitis (greda) odgovara svetom ukrasu i ukrasu pod zakonom, predstavqaju}i krstom ukra{eno izobra`ewe raspetog Hrista. Pregrada ozna~ava mesto molitve, pokazuju}i spoqa{wom stranom prostor kuda ulazi narod, a unutra{wom Svetiwu nad svetiwama gde je

dozvoqen pristup samo sve{tenicima. I pored svetog groba uistinu postoji bakarna pregrada da niko zbog nemara ne bi ulazio u wega, kao {to se doga|a. Amvon pokazuje obli~je kamena svetog groba (na kojem je, odvaliv{i ga sa ulaza sedeo an|eo pred vratima groba, objavquju}i mironosicama Vaskrsewe Gospodwe (Mt. 28, 27). On odgovara re~ima proroka: Na gori vi sokoj podignite zastavu (Isa. 13, 2) i Izi|i... blagovesti, podigni glas, jer je amvon gora, koja le`i na mestu ravnom i u ravnici. Da se molimo prema istoku, to nam je, sli~no svemu ostalom, predato od svetih apostola. Tako je pak ustanovqeno zato {to nam se duhovno Sunce pravde Hristos, Bog na{, javio na zemqi u onim krajevima gde izlazi vidqivo [dosl. ~ulno] sunce, kao {to ka`e prorok: Istok mu je ime (Zah. , 12) i Sva zemqa nek' se pokloni Tebi (Ps. 5, 41), pevajte Bogu Koji je useo na nebo nebesko na istoku (Ps. 7, 34), pokloni}emo se na mestu gde stajahu noge Wegove (Ps. 131, 7), i opet: noge }e Wegove stati... na gori Maslinskoj... koja je s istoka (Zah. 14, 4). Tako govore proroci, a mi se nadamo da }emo na istoku ponovo prona}i Edemski raj i tu o~ekujemo usho|ewe svetlog Drugog dolaska Hrista, Boga na{ega. To {to ne priklawamo kolena na dan Vaskrsewa, ozna~ava ispravqawe na{eg pada Hristovim trodnevnim Vaskrsewem. Kolena ne priklawamo do Pedesetnice, o~uvav{i sedam dana posle Pashe umno`eno sa sedam; sedam puta sedam jeste ~etrdeset devet, a sa nedeqom, danom Gospodwim pedeset. Dvojna kruna ozna~ena kosom, koja le`i na glavi sve{tenika, izobra`ava ~asnu glavu apostola Petra koju su, kad je bio poslat da propoveda u~ewe Gospodwe, da bi mu se narugali obrijali oni {to ne poverova{e Re~i. Wu je blagoslovio U~iteq Hristos i od sramo}ewa u~inio ~ast a od poruge slavu, i polo`io na wegovu glavu venac ne od dragoga kamewa (Ps. 20, 4), nego onaj {to verom wegovom, tvr|om od kamena i stene, zablista vi{e od zlata, topaza i skupocenog kamewa, jer je korifej, ukras i kruna dvanaest kamenova, a to su apostoli, najsvetiji Petar postao jerarh Hristov. Sve{teni~ka ode}a odgovara Aaronovom podiru, tj. ode}i koja dopire do stopala. Ona li~i na plamen, kao {to ka`e prorok: Koji ~ini{ an|e le Svoje duhovima, i slu`iteqe Svoje plamenom ogwenim (Ps. 103, 4) i Ko je ono {to ide iz Edoma, iz Vosora (Isa. 3, 1), a Edom zna~i zemaqski, izabrani, crveni i zatim dodaje: Za{to ti je crveno odelo i haqine ti kao u onoga koji gazi u kaci (Isa. 3, 2)? Ukazuje na rizu Tela Hristovog, na Krstu obojeno Wegovom pre~istom Krvqu. I opet, to {to je Hristos u vreme stradawa nosio skerletnu haqinu, pokazuje kakvom su Arhijereju arhijereji satrudnici.

32

SVETI GERMAN, ARHIEPISKOP KONSTANTINOPOQSKI

KAZIVAWE O CRKVI I RAZMATRAWE SVETIH TAJNI

33

To {to sve{tenici idu u felonima i neopasani, pokazuje da je Hristos tako i{ao na raspe}e, nose}i Svoj Krst. U vi{wim svetlostima nebeskih slugu i jerarha dvadeset ~etiri sve{tenika (Otk. 4, 4, 10) i sedam |akona (Otk. 4, 5). Sve{tenici izobra`avaju serafimske sile, pokrivaju}i se rizama kao krilima. Pevaju}i pesmu pomo}u dva krila usta, oni dr`e bo`anski i duhovni Ugqen, Hrista, i kle{tima ruku nose ga na `rtvenik (upor. Isa. , ). \akoni su, opet, krilima lanenih orara sli~ni duhovima {to slu`e, i po sli~nosti s an|elskim silama, imaju u izobiqu sve {to daje slu`ewe. Izvezeni ukrasi stihara oni koji su na rukavima, ozna~avaju Hristove okove jer su Wega, kako je re~eno, svezali i poveli pred prvosve{tenika Kajafu i pred Pilata. Ukrasi po bokovima stihara odgovaraju krvi koja je istekla iz Hristovih rebara. Epitrahiq je u`e koje je sa vrata Hristovog padalo na grudi kada je On, Kojega je prvosve{tenik prineo na `rtvu, svezan i vu~en, i{ao na Svoje stradawe. Omofor odgovara Aaronovoj ode}i koju su nosili sve{tenici pod Zakonom, pola`u}i duga~ki ubrus na levo rame. Episkopski omofor, budu}i da je vuneni a ne laneni, ozna~ava vunu zalutale ovce koju je Gospod prona{ao i uzeo na Svoja ple}a. Mona{ka ode}a jeste podra`avawe pustino`iteqa i Krstiteqa Jovana, jer je on imao ode}u od kamiqe dlake i pojas ko`ni oko bedara svojih (Mt. 3, 4). I jo{ je ona takva zbog na~ina `ivota ispuwenog `alo{}u, strogo{}u, smirewem, trudom, krotko{}u i uni`ewem onih {to su izabrali mona{tvo, jer se svi o`alo{}eni odevaju u crno, sa nadom da }e obu}i belu bo`ansku ode}u slave i utehe u na{em Gospodu Isusu Hristu. Postrig glave ~ini se radi podra`avawa apostolu Jakovu, bratu Bo`ijem, apostolu Pavlu i ostalima. Rase odgovaraju ode}i kakvu su nosili bo`anski apostoli. Kamilavke su su na~iwene prema onome {to ka`e apostol Pavle: Me ni se razape svet i ja svetu (Galat. , 14), zbog ~ega se one ukra{avaju purpurnim i belim vezom i krstovima, jer su i krv i voda potekli iz rebra Gospodweg. Mantija, koja se slobodno lepr{a, izobra`ava krila an|ela, zbog ~ega se i naziva an|elskom ode}om. Nadple}nik ozna~ava ~oveka koji je prihvatio krst i ukrasio se verom i koji, da bi se ukrepio, nosi {tit vere, o koji }ete mo}i pogasiti sve ogwene strele ne~astivoga... i ma~ duhovni, koji je re~ Bo`ija (Ef. , 117). Opasivawe pojasom ozna~ava da umrtvqava telo onaj ~ovek koji se pot~inio uzdr`awu, kako bi svoja bedra opasao silom istine.

Hodawe u sandalama ukazuje da se ~ovek nalazi na putu spasewa, da bi postao stra{an za protivnike i nepobediv za neprijateqe, obuv{i noge u pripravnost za jevan|eqe mira. Predlo`eni ili o~i{}eni hleb predstavqa izobilno bogatstvo milosr|a Bo`ijeg, jer je Sin Bo`iji postao ^ovek i predlo`io (prineo) Sebe na `rtvu i prino{ewe za iskupqewe i umilostivqewe, za `ivot i spasewe sveta. On je preuzeo vascelu gra|u ~ove~ije prirode, osim greha, i prineo Sebe kao za~etak i plod izabrani Ocu za ~ove~iji rod, jer je re~eno: Ja sam hleb... koji si|e s neba; ako ko jede od ovoga hleba `ive}e vavek (Jn. , 51). O tome govori prorok Jeremija: Pri|ite i polo`imo drvo u hleb Wegov (Jer. 11, 19), ukazuju}i na drvo Krsta, prikovano za Wegovo Telo. Uzimawe kopqem (Agneca iz hleba) ozna~ava: Kao ovca na zaklawe vo |en bi, i kao jagwe nemo pred onim koji ga stri`u (Isa. 53, 7). Vino i voda to su krv i voda koji su potekli iz Wegovog rebra, kao {to ka`e prorok: Hleb }e se Wemu davati, vode mu se ne}e premicati (Isa. 33, 1), jer to kopqe odgovara kopqu koje je ranilo Hrista na krstu. Hleb i putir predstavqaju istinsko i stvarno podobije one tajanstvene ve~ere na kojoj je Hristos, uzev{i hleb i vino, rekao: Primite, jedite, pijte svi, ovo je Telo Moje i Krv (v. Mt. 2, 228), pokazuju}i da nas je u~inio pri~asnicima i Svoje smrti, i Svog Vaskrsewa i slave. Zbog toga sve{tenik, kada od |akona ili ipo|akona primi prosforu u korpici, uzima kopqe i, o~istiv{i ga, krstoliko zaseca i ka`e: Kao ovca na zaklawe vo|en bi i kao jagwe nemo pred onim koji ga stri`e (upor. Isa. 53, 7). Kada to izgovori, on tu prosforu stavqa na sveti diskos i pokazav{i na wega prstom, ka`e: Tako ne otvara usta Svojih; u smirenosti Wegovoj sud se Wegov uze, a poreklo wegovo ko }e iskazati? Jer se uzima od zemqe `ivot Wegov... (upor. Isa. 53, 7). Zatim, kada to ka`e, uzima i sveti putir, a |akon, ulivaju}i ovamo vino i vodu, opet ka`e: Izi|e krv i voda iz rebra Wegovog, i onaj {to vide posvedo~i, i svedo~anstvo je wegovo istinito (upor. Jn. 19, 3435). Posle toga, postaviv{i sveti putir na bo`ansku Trpezu i pokazuju}i prstom na Jagwe, zaklano u hlebu, kao i na Krv, opet ka`e: I troje je {to svedo~i na zemqi, duh, i voda, i krv, a ovih troje su jedno (1. Jn. 5, 8), i sada, i uvek, i u vekove vekova. Zatim uzima kadionicu i, kada okadi, izgovara Molitvu predlo`ewa. Antifoni Liturgije to su predskazawa proroka koja obznawuju dolazak Sina Bo`ijeg, uzvikuju}i: Bog na{ na zemqi javi se i sa ~ovekom po`i ve (Var. 3, 38) i u lepotu se obu~e (Ps. 92, 1). Tako su oni obznawivali Wegovo vaplo}ewe, primiv{i ga i poznav{i od slu`iteqa i svedoka Re~i. Vhod Jevan|eqa ozna~ava dolazak Sina Bo`ijeg i Wegov ulazak na ovaj svet, kao {to ka`e apostol: Kada uvodi Prvorodnoga u vaseqenu, neka Mu

34

SVETI GERMAN, ARHIEPISKOP KONSTANTINOPOQSKI

KAZIVAWE O CRKVI I RAZMATRAWE SVETIH TAJNI

35

se poklone svi an|eli Bo`iji (Jev. 1, ). Zbog toga arhijerej svojom ode}om pokazuje crvenu i krvavu ode}u Tela Hristovog koju je nosio bestelesni Bog, kao purpur, crven od ~iste krvi Djeve Bogorodice. I uzeo je na svoja ple}a zabludelu ovcu Pastir Dobri koji je povijen u pelene i polo`en, ali ne vi{e u jasle beslovesnih, nego na slovesnu trpezu slovesnih qudi. Wemu su pevale vojske an|ela re~ima: Slava na visini Bogu, i na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa (Lk. 2, 14), a tako|e i: Sva zemqa neka se po kloni Tebi (Ps. 5, 4), i da svi ~uju: Pri|ite, poklonimo se, i pripadnimo, spasi nas, Sine Bo`iji i obznanimo dolazak, koji nam je otkriven u blagodati Isusa Hrista. Trisveta pesma ozna~ava slede}e: tamo su an|eli govorili Slava na visini Bogu, a ovde mi, sli~no mudracima, prinosimo Hristu darove veru, nadu i qubav kao zlato, tamjan i izmirnu, ogla{avaju}i verno pesmu bestelesnih: Sveti Bo`e odnosno O~e, sveti Krepki, Sine i Re~i jer je On svezao krepkoga (sna`noga) |avola, krstom zbacio onoga {to je imao silu smrti i podario nam `ivot, da bismo ga (|avola) gazili, sveti Besmrtni Du{e Sveti, `ivototvorni, Kojim se svaka tvar o`ivotvoruje i vapi: Pomiluj nas. Kada se tri puta otpeva Trisveto, jedan od pojaca sa amvona, okrenuv{i se ka `rtveniku radi slavoslovqa, ogla{ava: Blagoslovite, Gospode, slavu u mno`ini, ili Blagoslovi, Gospode, slavu u jednini; ako se izgovara u mno`ini, onda to zna~i da sav zbor moli Jedno Triipostasno Bo`anstvo za blagoslov da bi se, po meri mogu}nosti i budu}i qudska bi}a, udostojili da zajedno s bestelesnim silama pevaju Samoj Presvetoj Trojici Heruvimsku i Trisvetu pesmu. Govore}i. blagoslovite, on ozna~ava tri ipostasi: Oca, Sina i Svetoga Duha, a dodavawem: Gospode, ozna~ava jednu prirodu Bo`anstva. Evo {ta zna~i uzla`ewe arhijereja na saprestoqe i blagosiqawe naroda: kada je okon~ao domostroj (spasewa) Sin Bo`iji je podigao Svoje ruke, blagoslovio Svoje svete u~enike i rekao im: Mir vam ostavqam (Jn. 14, 27), pokazuju}i da je Hristos sam taj mir dao kroz Svoje apostole. I duhu tvome, koje narod izgovara kao odgovor, pokazuje da si nas Ti, Gospode, obdario mirom koji je uzajamna saglasnost, i dao si nam mir koji je neraskidivo jedinstvo s Tobom, da bismo bili neodeqivi od Tvoje qubavi, obitavaju}i u miru dejstvovawem Duha Tvojega, Kojega si nastanio u nama na po~etku stvarawa. Sedewe biva zbog toga {to je telo, koje je On nosio, i ovcu, koju ozna~ava omofor koju je On uzeo na ple}a, tj. ~ove~iju prirodu, Sin Bo`iji uzneo iznad svakog na~ala, vlasti i gospodstva vi{wih sila i priveo ih Bogu i Ocu. Budu}i da ju je On obo`io, i da se ona, tj. ode}a (telo) obo`ila, Bog i Otac je to primio kao ugodnu `rtvu i prino{ewe za qudski rod

(radi dostojanstva Onoga Koji prinosi i radi ~istote Prinetoga). Na to se odnose re~i: Re~e Gospod Gospodu mojemu (tj. Otac Sinu): Sedi meni s desne strane (Ps. 109, 1). I seo je On sa desne strane prestola slave na visini, Isus Nazare}anin, Arhijerej budu}ih dobara. Prokimen ponovo ogla{ava proro~ko ozarewe i predskazawe o Hristovom dolasku, kao vojnici, koji tr~e napred i uzvikuju: Ti Koji sedi{ na heruvimima, javi se i do|i da nas spase{ (v. 2. Car. 19, 15; Isa. 37, 1), a tako|e i: Bog sedi na svetom prestolu Svom (Ps. 4, 9). Apostol, svedok i slu`iteq Hristov, propovedaju}i Carstvo Hristovo, usklikuje i govori: Do{ao je Hristos, Arhijerej budu}ih dobara (Jev. 9, 11), imaju}i dakle, Prvosve{tenika velika, Koji je pro{ao nebesa... da se ~vrsto dr`imo vere koju ispovedamo (Jev. 4, 14). S wim usklikuje i Jovan Krstiteq: Gle, Jagwe Bo`ije, Koje uzima na se grehe sveta (Jn. 1, 29), On }e vas osve{tati Duhom svetim i ogwem (Mt. 3, 11; Lk. 3, 1) i On je stao me|u nas. Aliluja, usklikuje David i ka`e: Bog }e javno do}i (Ps. 49, 3), ogaw }e pred Wim prethoditi (Ps. 9, 4), muwe wegovih Jevan|elista obasja}e vaseqenu, jer na jevrejskom AL zna~i ide, javqa, IL, Bog, UIA, hvalite, pevajte Bogu `ivome. Kadionica ozna~ava Hristovu ~ove~iju prirodu, ogaw Wegovo bo`anstvo, a mirisni dim obznawuje o prethode}em miomirisu Svetoga Duha, jer se kadionica tuma~i kao najmirisnija radost. I opet, unutra{wost kadionice mo`emo da shvatimo kao utrobu Svete Djeve i Bogorodice Koja je nosila bo`anski Ugqen u Kojem obitava sva puno}a bo`anstva te lesno (Kol. 2, 9). Ili pak unutra{wost kadionice ukazuje na kupeq svetog Kr{tewa: po veri prima ona u sebe u ugqenu bo`anskog ogwa energije (dejstvovawa) Svetoga Duha miomirisno usinovqewe bo`anske blagodati i zato miomiri{e. Jevan|eqe ozna~ava dolazak Boga kada nam se On otkrio, ali ne vi{e kroz oblake i u nagove{tajima govore}i sa nama, kao {to je nekada sa Mojsejem govorio gromovima i muwama, zvukovima truba, tamom i plamenom na planini, ili kao {to je sa prorocima govorio u snovima, nego nam se otvoreno javio kao istinski ^ovek, i bio nam je vidqiv kao mirni i krotki Car koji je bezglasno si{ao na runo (Sud. , 37). I videsmo slavu Wegovu, slavu kao Jedinorodnog... i ispunismo se blagoda}u i istinom (Jn. 1, 14). Kroz Wega je Bog Otac besedio s nama ustima u usta, a ne u nagove{tajima. O Wemu Bog Otac svedo~i s nebesa i govori: Ovo je Sin Moj qubqeni (Mt. 3, 17, Mk. 9, 7; Lk. 9, 35; 2. Pet. 1, 17). Premudrost, Re~ i Sila propovedani su nam kod proroka a otkrili su nam se u Jevan|eqima da bi oni, koji su Ga prihvatili i koji veruju u ime Wegovo, dobili vlast da budu ~eda Bo`ija (Jn. 1, 12). Slu{ali smo i videli svojim o~ima da je On Premudrost i Re~ Bo`ija i zato svi usklikujemo: Slava Tebi, Gospode! I opet Duh Sveti,

3

SVETI GERMAN, ARHIEPISKOP KONSTANTINOPOQSKI

KAZIVAWE O CRKVI I RAZMATRAWE SVETIH TAJNI

37

osewuju}i lu~ezarnim oblakom, sada opet kroz ~oveka priziva: Pazimo, slu{ajte Ga! ^etiri su Jevan|eqa, zato {to postoje ~etiri glavna vetra, a oni odgovaraju ~etvorolikim `ivim bi}ima na kojima sedi Bog svake tvari. Javiv{i se, Svedr`iteq nam je dao ~etiri Jevan|eqa, sjediwena jednim duhom, jer postoje ~etiri lica, i tim licima izobra`ava se delawe Sina Bo`ijeg. Prvo, sli~no lavu, predstavqa Wegovu silu i carsku vlast. Drugo, sli~no teletu, jeste znamewe Wegovog sve{tenoslu`iteqskog i sve{teni~kog ~ina. Tre}e, sli~no ~oveku, o~igledno izobra`ava Wegov dolazak kao ~oveka. ^etvrto, pak, sli~no lete}em orlu, ukazuje na dar kroz Svetoga Duha. Jevan|eqa li~e na te ~etiri `iva bi}a, na kojima po~iva Hristos. Naime, Jevan|eqe po Jovanu izla`e Wegovo slavno ro|ewe od Oca, kao Gospodara i Naslednika, a Jevan|eqe po Luki, budu}i da su wemu svojstvene sve{teni~ke osobitosti, po~iwe od sve{tenika Zaharija, koji je kadio u hramu. Matej obznawuje o Wegovom ~ove~anskom ro|ewu, ono je kwiga rodoslova. Marko, opet, po~iwe od proro~kog duha, koji sa nebesa nishodi na qude i ka`e: Po~etak Jevan|eqa Isusa Hrista... kao {to je pisano kod proroka: evo Ja {aqem an|ela Svojega pred licem Tvojim, ukazuju}i na krilati lik Jevan|eqa. Arhijerej koji blagosiqa narod pokazuje prstima broj , nagove{tavaju}i budu}i dolazak Hristov, koji treba da se dogodi 500. godine. Antimins izobra`ava pla{tanicu u koju je bilo obavijeno Hristovo Telo, skinuto s Krsta i polo`eno u grob. Ogla{eni izlaze, budu}i da nisu prisajediweni bo`anskom kr{tewu i Hristovim Tajnama. O wima Gospod ka`e: I druge ovce imam.., i te Mi va qa privesti, i ~u}e glas Moj, i bi}e jedno stado i jedan Pastir (Jn. 10, 1). Proskomidija, koja se vr{i na `rtveniku, u |akonikonu, ozna~ava mesto lobawe, gde je bio raspet Hristos. Prema predawu, tamo le`i lobawa na{eg praoca Adama, i ukazuje da blizu mesta gde su ga raspeli be{e grob (Jn. 19, 41). Praobraz ovog mesta lobawe bio je Avraam, kada je on na jednoj od ovih gora, prema prizivu Bo`ijem, na~inio `rtvenik od kamena, raspalio drva i polo`io sina, a onda umesto wega kao svespaqenicu prineo ovna (1. Mojs. 22, 114). Tako je i Bespo~etni i Bog, Starac danima, po`eleo da se Wegov bespo~etni Sin u posledwa vremena vaploti od Pre~iste Djeve Bogorodice iz krila Avraamovog, prema zakletvi koju je On ovome dao. I On je kao ^ovek stradao po telu, ali je ostao bestrasan (nepodlo`an stradawu) po Svom bo`anstvu. Idu}i na Krst, Hristos je Svoj Krst nosio i Svoje neporo~no Telo zaklao umesto ovna, budu}i, kao jagwe, proboden kopqem kroz rebra. Postav{i Prvosve{tenik, Onaj Koji prinosi i Onaj Koji se prinosi, da bi poneo grehe mnogih, On je umro kao ~ovek a vaskrsao kao Bog i time zadobio slavu pred svetom kod Boga Koji Ga je rodio.

Kroz |akone, koji po~iwu hod i kroz predstavqawe heruvimskih izobra`ewa na ripidama, Heruvimska pesma ozna~ava izlazak svih svetih i pravednih, heruvimskih sila i nevidqivih an|elskih vojski koje kora~aju ispred, prethode}i velikom caru Hristu Koji ide na tajanstvenu `rtvu i Kojega podi`u telesnim rukama. S wim zajedno kora~a ispred Wega, radi beskrvne i duhovne `rtve, i Duh Sveti Koji se duhovno sozercava u ogwu, tamjanu, dimu i dahu miomirisa, jer ogaw ukazuje na bo`anstvo, a miomiris na Wegovo prisustvo, jer je nevidqivo do{ao i zamirisao nas kroz tajanstveno, `ivo i beskrvno slu`ewe i spaqivawe `rtve. Me|utim, i one duhovne sile, i mno{tva an|ela, videv{i domostroj (na{eg spasewa) koji Hristos izvr{ava kroz Krst i smrt, i videv{i pobedu nad smr}u, silazak u ad i trodnevno Vaskrsewe, s nama usklikuju: Aliluja! Ona izobra`ava i pogrebewe Hristovo, kada je Josif, zajedno s Nikodimom, s Krsta skinuo Telo i obavio ga ~istom pla{tanicom, pomazao melemima i mirisima, uzeo ga i sahranio u novi grob, ise~en u kamenu. rtvenik je izobra`ewe svetog groba i bo`anska trpeza, o~igledno me sto gde su polo`ili pre~isto i svesveto Telo. Diskos odgovara rukama Josifa i Nikodima, koji su sahranili Hrista. Vidqivo sadr`e}i u sebi hleb, diskos na kojem se prinosi Hristos tuma~i se i kao nebeski krug, koji u malom opisuje duhovno Sunce Hrista. Putir odgovara sasudu koji je u sebe primio jelej, istekao iz probodenih pre~istih rebara, ruku i nogu. I opet, putir je obli~je ~a{e koju izobra`ava Gospod ili Premudrost, jer je Sin Bo`iji rastvorio Svoju Krv umesto onoga vina i postavio na svetu trpezu, govore}i: Pijte Krv Moju, za vas rastvorenu, za otpu{tewe grehova i za `ivot ve~ni (v. Mt. 2, 28; Mk. 14, 24). Pokrovac na diskosu odgovara sudarionu [rubac ili marama] koji je le`ao na Hristovoj glavi i na Wegovom licu i koji ga je pokrivao u grobu. Gorwi pokrovac ili aer (vozduh) odgovara kamenu kojim je Josif zatvorio grob i koji su zape~atili Pilatovi stra`ari. O gorwem pokrovcu govori se tako|e i re~ima apostola: Imaju}i, da kle, bra}o, slobodu za ulazak u Svetiwu Krvqu Isusovom, putem novim i `ivim, koji nam je On otvorio zavesom, to jest Telom Svojim, i Sve {tenika velikoga nad domom Bo`ijim (Jev. 10, 1921). I evo, Hristos je raspet, ivot je pogreben, grob je zatvoren, kamen je zape~a}en. Sve{tenik pristupa, prisajediwuje se nebeskim silama i kao da ne stoji na zemqi, nego kod nebeskog `rtvenika, pred `rtvenikom prestola Bo`ijeg, i sozercava veliku neobja{wivu i neshvatqivu tajnu Boga, ispoveda blagodat, propoveda vaskrsewe, zape~a}uje svoju veru u Presvetu Trojicu. Kamenu groba pristupa an|eo u belom, odvaquje ga rukom, pokazuje (svojim) likom, priziva u trepetu glasom |akona koji ogla{ava trodnevno Vaskrsewe, podi`e zavesu i govori: Stojmo dobro to je prvi dan, stojmo

38

SVETI GERMAN, ARHIEPISKOP KONSTANTINOPOQSKI

KAZIVAWE O CRKVI I RAZMATRAWE SVETIH TAJNI

39

sa strahom to je drugi dan, da u miru uznesemo to je tre}i dan. Narod obznawuje blagodat Vaskrsewa Hristovog: Milost mira, `rtvu hvale. Sve{tenik pou~ava narod blagodatnom troji~nom bogopoznawu: Blagodat Svete i jednosu{tne Trojice da bude sa svima nama! Narod se sagla{ava i moli se sa sve{tenikom: I sa duhom tvojim! Zatim sve{tenik, uzvode}i sve u vi{wi Jerusalim, na svetu goru Wegovu, izgovara: Gledajte, gore imajmo srca! a svi posvedo~uju, odgovaraju}i: Imamo ih ka Gospodu! Sve{tenik ka`e: Zablagodarimo Gospodu, a narod se sagla{ava, govore}i: Dostojno je i pravedno, uznose}i blagodarne himne Presvetoj Trojici i upravqaju}i pogled du{e gore, tra`e}i vi{wi Jerusalim. Zatim sve{tenik odva`no, pravednoga srca i u punoti vere, pristupa prestolu blagodati Bo`ije, proslavqaju}i Boga i besede}i s Wim, ali ne vi{e u oblaku kao nekada Mojsej, nego gledaju}i na slavu Gospodwu otkrivenoga lica. Pou~en u bogopoznawu i veri u Presvetu Trojicu, on jedan sa jednim (sa Bogom) tajno govori i obznawuje tajne, pre svih vekova i od svih pokolewa skrivene, koje su nam se sada otkrile kroz javqawe Sina Bo`ijeg. Ako nas je Sin Bo`iji upravqao obitavaju}i u krilu O~evom, kada je Bog nevidqivo besedio s Mojsejem i Mojsej sa Bogom, onda se i sve{teniku, koji stoji kod rtve pomirewa, izme|u dva heruvima, i priklawa se pred nevidqivom i neprikrivenom slavom i blistawem Bo`anstva i umno sozercava nebesku slu`bu, prenosi poznawe svetlosti `ivotona~alne Trojice: bespo~etnog i nero|enog Boga i Oca, sabespo~etnog, jednosu{tnog i ro|enog Sina i Logosa i save~nog, saprirodnog i ishode}eg Svetog Duha. Wemu se otkriva Presveta Trojica Koja je po ve~nosti Ipostasi nesliveni, a po jedinstvu prirode nerazdeqivi i nerazlu~ivi u bo`anstvu, carstvu i slavi Bog. On duhovno sozercava i ogla{ava Trisveto slavoslovqe serafimskih sila. Osewen heruvimima i uz usklike serafima, on usklikuje s wima, pobedni~ku pesmu pevaju}i, kli~u}i, uzvikuju}i i govore}i: Sveti je, sveti, sveti Gospod Savaot, to jest Trisveti i Jedini Bog sila. Osana na visinama, blagosloven Onaj Koji dolazi u ime Gospodwe. Osana zna~i: spasi, Ti Koji dolazi{ kao svetlost, u ime Gospodwe. Duhovno celivawe, koje je upu}eno svima, slu`i kao praobraz i predizobra`ewe budu}eg jedinomislija, jednosu{nosti i slovesne istovetnosti po veri i qubavi svih me|u sobom, koje }e se ostvariti u vremenu budu}ih neizrecivih dobara i posredstvom kojih }emo se udostojiti da postanemo svoji Logosu i Bogu. Usta su naime simvol razuma (logosa), a u skladu s wim se svi, koji su mu sapri~asni kao razumna (logosna, slovesna) bi}a, sjediwuju i srastaju sa prvim i jedinim Razumom (Logosom), uzrokom svakog razuma (logosa). Zatvorena vrata svete Crkve Bo`ije ozna~avaju prolaznost ve{tastvenih i stupawe dostojnih u duhovni svet, odnosno u Hristovu bra~nu

lo`nicu, do kojeg }e do}i posle one stra{ne podele i jo{ stra{nijeg Suda. (Zatvorena vrata ukazuju i na potpuno odbacivawe onoga {to dolazi od obmane ~ula). Ispovedawe bo`anskog Simvola vere u kojem u~estvuju svi nagove{tava ono tajanstveno blagodarewe koje }emo prinositi Bogu u budu}em veku, za neobi~ne puteve i na~ine koje je premudra promisao Bo`ija upotrebila radi na{ega spasewa. Kroz ovo ispovedawe dostojni ispoqavaju svoju blagodarnost za bo`anska dobro~instva, nemaju}i osim we ni{ta drugo, ~ime bi mogli da uzvrate za bezgrani~na bo`anska dobra koja su dobili. Ripide i |akoni predstavqaju {estokrile serafime i obli~je mnogookih heruvima, jer se zemaqsko ustrojava prema duhovnom poretku nebeskih i nadsvetskih sila. I ~etvorolike `ivotiwe se naizmeni~no odazivaju jedna drugoj, pa tako prva, u obli~ju lava, ogla{ava: SVETI, druga, u obli~ju teleta, ogla{ava SVETI, tre}a, u obli~ju ~oveka, ogla{ava SVETI, i ~etvrta, u obli~ju orla, ogla{ava: GOSPOD SAVAOT. U trokratnom sveti podrazumeva se jedno Gospodstvo, Sila i Bo`anstvo, kao {to je sozercavao i prorok Isaija, kada je video Gospoda kako sedi na prestolu visoku i uzdignutu... i serafimi stajahu vi{e Wega i od wihovog glasa dom se napuni dima (Isa. , 1, 2, 4). Re~i: I poslat bi... jedan od serafima, dr`e}i u ruci `iv ugqen, koji uze s oltara kle{tima (Isa. , ) ozna~avaju sve{tenika koji tako|e kle{tima u svojoj ruci dr`i na svetom (`rtveniku) duhovni ugqen, Hrista, Koji osve}uje i o~i{}uje sve koji Ga primaju i pri~e{}uju se Wime. Hristos je u{ao u nebesku i nerukotvorenu Svetiwu i javio se u slavi pred licem Boga i Oca, postav{i radi nas veliki Prvosve{tenik (Jev. , 20) Koji je pro{ao nebesa (Jev. 4, 14) i mi u Wemu imamo Zastupnika pred Ocem i o~i{}ewe za grehe na{e (v. 1. Jn. 2, 12). On je za nas priugotovio Svoje sveto i ve~no Telo, otkup za sve nas, jer ka`e: O~e, osve{taj ih u ime Tvoje, one koje si Mi dao... da i oni budu posve}eni (Jn. 17, 11, 19), da i oni koje si Mi dao budu sa Mnom, da gle daju slavu Moju jer ih Ti qubi{ kao {to si qubio Mene pre postawa sveta (Jn. 17, 24). Sve{tenik zatim pred Bogom i Ocem ponovo ogla{ava tajnu Hristovog o~ove~ewa; neizrecivo i slavno ro|ewe od Svete Djeve i Bogorodice, `ivot i obitavawe u svetu, krst, smrt i osloba|awe svezanih du{a, Wegovo trodnevno sveto Vaskrsewe iz mrtvih, vaznesewe na nebesa, sedewe s desne strane Boga i Oca i Wegov budu}i, Drugi slavni dolazak kod nas. Sve{tenik se posve}uje u tajnu utrobe koja be{e pre jutarwe zvezde i koja je nero|eni Bog, odnosno Bog i Otac, i koja je pre svih kova rodila Boga, kao {to je i re~eno: Iz utrobe pre zorwa~e rodih Te (Ps. 109, 3). Upravo Wega sve{tenik moli da ponovo izvr{i tajnu Svoga Sina, da se rodi ili da se preobrazi hleb i vino u Telo i Krv Hrista Boga, da se ispuni ono {to je

40

SVETI GERMAN, ARHIEPISKOP KONSTANTINOPOQSKI

KAZIVAWE O CRKVI I RAZMATRAWE SVETIH TAJNI

41

re~eno: Ja Te danas rodih (Ps. 2, 7). Tada Sveti Duh, nevidqivo prisutan po voqi i blagovoqewu Oca, pokazuje bo`ansko dejstvo i rukom sve{tenika posvedo~uje, potvr|uje i izvr{ava prelo`ewe [promenu, presu{tastvqewe] predlo`enih Svetih Darova u Telo i Krv na{eg Gospoda Isusa Hrista, Koji je rekao: Ja posve}ujem Sebe za wih, da i oni budu posve}eni istinom (Jn. 17, 19) i Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv u Meni prebiva i Ja u we mu (Jn. 17, 5). Postav{i na taj na~in o~evici bo`anskih Tajni, u~esnici bo`anskog `ivota i zajedni~ari bo`anske prirode, proslavimo veliku, neshvatqivu i neobja{wivu tajnu domostroja Hrista Boga i, proslavqaju}i, oglasimo: Tebe pevamo Boga Oca, Tebe blagosiqamo, Sina i Logosa, Tebi blagodarimo, Svetome Duhu, Gospode, Bo`e na{, Trojice u Jedinici, prekrasna i u razdeqenosti Lica i u jedinstvu jedne prirode i bo`anstvenosti, jednosu{tni i nerazdeqivi (Bo`e). Sve{tenik obznawuje ove bo`anske Tajne, priklawa se i time pokazuje da on nevidqivo besedi samo sa Bogom. On vidi javqawe bo`anske svetlosti, o~i{}uje se blistawem slave lica Bo`ijeg i pokriva se strahom i strahopo{tovawem, kao {to se i Mojsej, videv{i na gori Boga u vidu plamena, okrenuo, zadrhtao i sakrio lice, pla{e}i se da gleda na slavu lica Wegovog. Vr{i se pomen onih koji su usnuli u Bogu duhova i svakog tela, Koji gospodari nad `ivima i mrtvima i zapoveda i na nebu, i na zemqi, i pod zemqom, jer je car Hristos prisutan (ovde), a Duh Sveti priziva sve `ive i one koji su se prestavili u one obiteqi i domove upokojewa do dolaska na{eg Gospoda Isusa Hrista, da se saberu i da stanu pred lice Wegovo, budu}i da su Hristovom smr}u i vaskrsewem sve du{e u adu razdre{ene od okova. On je vaskrsao iz mrtvih, po~etak, Prvoro|eni iz mrtvih (Kol. 1, 18) i svima je otvorio put vaskrsavawa iz mrtvih, podariv{i