vadgesztenye

891

vgottv ~t, ~k] pol bira; ni ~ biraka; nvjegyzkbe felvett ~ upisani bira vlasztgyls [~e, ~t, ~ek] izbornakonferencijavlaszthelyisg [~e, ~et, -utat] (tv is) raskrsnica, raskre, raspue, rasputica; ~on van nalaziti se na skretnici vlfaj [~a, ~t, ~ok] posebna vrsta,podvrstavl|ik [~t, ~jk/~jon] 1. vkitb'l rastavljati se, luiti se; 2. vmiv postati [-anem] neto, pretvarati se u to; j tanul ~t belle postao je dobar uenik; 3. (szl:) becsletre ~ik sluiti komu na ast; egszsgre ~jk! neka vam je na zdravlje! vall [~ott, ~joii ~ani] 1. jog svedoi-

ti; brsg eltt ~ svedoiti v dati davati [dajem] iskaz pred sudom; 2. szerelmet ~ izjaviti/izjavljivati [-ljujem] ljubav; 3. (elismer) priznati/priznavati [-najem]; gyereket magnak ~ priznati dete za svoje;4.vmire ukazati/ukazivati [-zu-jem] na to; ez rd ~ to odaje tebe;5.szgyent ~ (o)sramotiti se; kudarcot ~ pretrpeti [-pim] neuspehvll [~a, ~at, ~ak] rame [-ena], plee, plea [s, tb\; ferde ~a van kositi ramenima; a ~arnig r on mi je do ramena; odahajtja a fejt vinnk a ~ra prisloniti/prislanjati glavu kome na rame; (tv is:) levesz a ~r/ skinuti s plea; ~on vereget tapati po ramenima; ~at von slei s slegnuti [-egnem]/slegati [-eem] ramenimavllal [~t, ~jon] primiti/primati, pre-duzeti [-zmem]/preduzimati, poduzeti/poduzimati; ~ja a felelssget vmirt preuzeti v primiti odgovornost za to; magra ~ vmit primiti v preuzeti to na sebe, primiti se ega; munkt ~ primiti posaovllalat [~a, ~ot, ~ok] preduzee, poduzee; kszletez ~ preduzee za skladitenjevllalati f~lag] . . . preduzea,... poduzea, to pripada preduzeu/podu-zeu; ~ dl odmaralite preduzeavllalatvezet [~Je. ~t> ~k] rukovodilac [-ioca ]/rukovoditelj/upravnik/ direktor preduzea v poduzeavllalkozs [~a, ~t, ~ok] poduhvat, pothvat, preduzee, posao [-sla], operacija; mersz ~ smeo pothvat; mersz ~ba fog ulaziti u smeli posaovllalkozik [~ott, ~zk/~zon] vmire primiti/primati se, poduhvatiti/po-duhvatati se, pothvatiti/pothvatafci se egavllalkoz I. mn ~ szellem preduzetan t-tna], poduzetan [-tna], preduzim-Ijiv, pothvatijiv; ~ szellem ember pregalac [-aoca]; II. fn [~ja> ~t, ~k] preduzima, poduzima, preduzet-nik, poduzetnikvllalt: ~ ktelezettsgek primljene oba-

valls [~a, ~t, ~ok] vera, religija vllas [~at; ~an; ~abb] pleat vallsellenes antireligiozan [-zna] vallsfelekezet [~et, ~ek] veroispovest vallsgyakorlat [~a, ~ot] obavljanjekulta, obavljanje verskih obreda vallsi verski, veroispovedni vallsos [~at; ~an; ~abb] poboan [-na], religiozan [-zna], naboan vallsszabadsg [~a, ~ot] sloboda vere/veroispovedanja/veroispovesti vallstalan I. mn [~ul] bezveran [-ma], bez vere/konfesije, bezboan [-na]; II. fn [~t, ~ok] bezbonik vallat [~ott, -sson] (vdlottat) ispitati/ispitivati [-tujem], sasluati/ sasluavati, presluati/presluavati vallats [~a, ~t, ~ok] ispitivanje, sasluanje, sasluavanje, presluavanje vallat [~ja, ~t, ~k] ispitiva vllcsont [~ja, ~ot, ~ok] lopatica vllfa [-ija, At, Ak] vealica valloms [~a, ~t, ~ok] iskaz, priznanje; szerelmi ~ izjava ljubavi, ljubavno oitovanje; ~/ tesz dati/davati [dajem] iskaz, priznati/priznavati [-znajem] vllpnt [~ja, ~ot, ~ok] (epoletta)naramenice, epolete tb vllrsz [~e, ~t, ~ek] (ingen) ra-menjaa vllszj [~a, ~at, ~ak] kat prekorami-ca, uprta()vlltms [~e, ~t](kabt> ramenjaa vllvereget' tv, pejor snishodljiv vllvetve rame uz rame, barabar vllvonogats [~a, ~t, ~ok] sleganjeramenimaval I. mn 1. (igazi) istinit, pravi, uti; ~ igaz(sg) prava/suta istina;2.(kszlt) fbl ~ od drveta;3.munkhoz ~ viszony odnos premaradu; 4. (szrmaz) valahov ~ bitirodom iz . . .; hova ~ vagy? otkuda/odakle si? 5. (alkalmas) mire ~?emu to? 6. (ill) ez nem to nevalja; ez a munka nem neki ~ tajposao/rad nije za njega; II. fn[~ja, ~t] (valsg) java, istina;~ra vlik obistiniti/obistinjavati se,ostvariti/ostvarivati [-ruje] se

valban 1. zaista, odista, uistinu, doista, stvarno, zapravo; 2. ~? zbilja?valdi 1. pravi, istinski, istinit, stvaran [-rna]; ~ rtk stvarna vrednost; 2. (hiteles) verodostojan [-jna], autentian [-na]; 3. (eredeti) izvoran [-rna], originalan [-Ina]; (hamistatlan) nepatvoren; 4. mat ~ trt pravi razlomakvlflben: ~ vannak (hzastrsak) biti u razvoduvlogat [~ott, -asson] 1. odabirati [-rem], prebirati, izbirati, izdvajati, birati [-ara]; 2. (osztlyoz) sortirati; 3. (finnys) biti izbirljiv; 4. (szl:) embere ~ja kako ko, to stoji do ovekavlogats [~a, ~t] izbor, odabiranje, izbiranjevlogat [~Ja> ~t, ~k] probiravlogats [~at; ~an; ~abb] (finy-nys) izbirljiv, prebirljivvlogatott I. mn [~an] odabran, biran, probran; ~ kltemnyek odabrane pesme; II. fn [~ja, ~at, ~ak] sp 1. (csapat) reprezentacija; 2. (a csapat tagja) reprezentativac [-vca]valjban ustvari, uistinu, zaista, odista, doistaI vlok [~ot, ~ok] razlog/povod za razvod brakavlper [~e, ~t, ~ek] brakorazvodna parnicavlperes: ~ eljrs brakorazvodni postupakvlperi brakorazvodnivalsg [~a, ~ot] stvarnost, istina, zbilja, fakat [-kta]; a ~hoz hiven verno, istinitovalsgbrzols [~a, ~t] prikazivanje stvarnostivalsggal uistinu, uistinivalsgos [~at; ~an; ~abb] pravi, stvaran [-rna]valsi: hova ~ vagy? otkuda/odakle si?valszn [~en/~Ieg] verovatan [-tna], verojatan [-tna]valsznsg [~e, ~et] verovatnoa, verovatnost, verojatnost; minden ~ szerint po svojoj prilicivalsznsgszmts

vmengedly

vmfizets

897

varvalsznsgszmts [~t] mat raun verovatnoevaltlan [~ul] neistinitvaltlansg [~a, ~ot] neistina, neistinitostvlsg [~a, ~ot, ~ok] kriza; gazdasgi ~ privredna/ekonomska krizavlsgos [~at; ~an; ~abb] kritian [-na], presudan [-dna], preloman [-mna]vlt [~ott, ~son, ~ani] 1. (cserl) menjati; cipt, lpst, pnzt ~ menjati cipele, korak, novac; 2. jegyet ~ vaditi v kupiti kartu; 3. nhny szt ~ vkivel izmeniti/izmenjati nekoliko reci s kim; 4. ~jk egymst {pl mszakban) smeniti/smenjivati [-njujern] sevltakozs [~a, ~t, ~ok] naizmeninostvltakoz|ik [~ott, ~zk/~zon] iz-menjiavti [-njuje] sevltakoz (na)izmenian [-na]; vili ~ ram naizmenina struja; ~ hangulat promenljivog raspoloenjavltakozva naizmenino, naizmencevlts [~a, ~t, ~ok] 1. {cserls) merrjanje, izmena; (pnz) razmena (novca); (ruh, ing) presvlaka;2.(jegyvlts) vaenje (karte);3.(zemben) smena, odmena, ihtavltig svejednako, neprestano, dugo,vie putavlt [~Ja> ~t< ~k] 1. (vasti) skretnica (eleznika); 2. ker menica; sajt ~ solo menica; 3. sp (stafta) tafetavltbot [~ot] sp tafetna palica vltfuts [~a, ~t] sp tafetno tranje vltogat [~ott, -asson] menjati, iz-menjivati [-njujem] vlthitel [~e, ~t, ~ek] ker meninikredit, menina veresija vltlz [~a, ~at] orv povratna/nastupna groznicavltr [~e, ~t, ~k] vast skretniar vltpnz [~e, ~t] sitan novac, sitni vltszs [~a, ~t] sp tafetno plivanje vltozs [~a, ~t, ~ok] 1. promena, preokret; 2. orv (nknl) doba pre-laza (kod ena u godinama); ~ kora klimakterij; 3. (hold) mena

vltozat [~a, ~ot, ~ok] varijacija, varijantavltozatlan [~ul] nepromenjenvltozatos [~at; ~an; ~abb] raznovrstan [-sna]vltozkony [~an] promenljiv, iz-menjlivvltozhatatlan [~ul] nepromenljiv, ne-izmenljiv,vltozjik [~ott, ~zk/~zon] menjati se; (nyelv:) a k" hang ,,"-re ~ik glas k prelazi u ; szl ~ nak az idk drugo doba druge udivltoz [~an] promenljiv, nepostojan, nestalan [-lnaj, kolebljiv, izrnenljiv, izmenian [-cna]; ~ nnepek pomini praznicivltoztat [~ott, -asson] 1. (cserl) menjati; lakst ~ menjati stan; nevet ~ promeniti v menjati ime;2.(mdost) menjati; ez mit sem ~a dolgon to ne tnenja nita na stvari;3.vmiv pretvoriti/pretvarati u tovltoztathat izmenljivvltsgdj [~a, ~at, ~ak] otkupnina valuta [~ja, rit, ^k] valuta; kemny ~ tvrda/vrsta valuta; klfldi ~ strana valuta Valutaalap: Nemzetkzi ~ Meunarodnimonetarni fond valutarfolyam [~a, ~ot, ~ok] kurs/teaj valutevalutaengedly [~e, ~t] valutna dozvolavalutazrkeds [~t] pekulacija s valutomvlyog [~(j)a, ~ot, ~ok] erpi vlyogtgla [~ja, ~t, -k] erpi vlyogvet I. mn: ~ cigny ciganin erpiar; II. fn [~Je ~t> ~k] erpi-arvly [~Ja> ~t, ~k] valov vm [~Ja> ~t. ~ok] carina; beheza-| tali, kiviteli ~ uvozna, izvozna cari-I na; rlsi ~ uur, ujam [ujma]; ~ot \ vet ki vmire udariti v odmeriti carinu ! na to vm- carinskivmcsals [~t] carinski prekraj vmengedly [~e, ~t, ~ek] carinska propusnica

vmfizets: ~re ktelezett szemly carinski obveznikvmhbort [~ja, ~t] carinski rat vmhatr [~t, ~ok] carinska granica vmhz [~a, ~at, ~ak] carinarnica vmhivatal [~a, ~t, ~ok] carinarnica vmhivatali: ~ kirendeltsg ispostavacarinarnice, carinska ispostava vmhivatalnok [~a, ~ot, ~ok] carinski inovnik, carinar, carinik vmilletk [~e, ~et] carinska taksa vmjegyzk [~e, ~et, ~ek] carinskispisak vmjvedk [~e, ~et] carinski prihoditb vmkedvezmny [~e, ~ek] carinskapovlasticavmkezels [~e, ~t] carinjenje vmkezelsi: ~ dj taksa za carinjenje vmkteles podlean [-na] carini vmmentes [~en] osloboen od carine;~ behozatal bescarinski uvoz vmol [~t, ~jon] cariniti vmol at lan [~ul] neocarinjen vmr [~e, ~t, ~k] carinik vmrsg [~e, ~et] carinska straa/slubavmpr [~ja. ~t, ~ok] vukodlak vmsoromp [~Ja ~t, ~k] (tv is)carinska barijeravmtarifa [~ja, At, *ik] carinska tarifa; kedvezmnyes ~ carinska tarifa s povlasticom vmtiszt [~Je> ~et, ~ek] carinskioficirvmvizsglat [~a, ~ot] carinski pregled vmvizsgl [~ja, ~t, ~k] carinskipregledavan [volt, legyen, lenni] 1. (segdige-knt) biti; apm tisztvisel volt otac mi je bio inovnik; ez nagy meglepets volt to je bilo veliko iznenaenje; gy volt, hogy eljvk bila mi je name-ra da doem; 2. na mi ~? no, ta je (novoga)? hogy ~? kako je? kako ste? jl ~ dobro (mu) je; 3. (ltezik) ima; itt sok knyv ~ tu ima mnogo knjiga; 4. vkinek vmije imati to;57 Magyarszerbhorvit

~ eSy f'a ima sina; hemelkedse ~ima temperaturu; igaza ~ ima pravo;~ mg id ima vremena; 5. (vholtallhat) nalaziti se; 6. szl ~ bennevmi ima tu neto (po sredi); tbbszerencsje ~, mint esze ima viesree nego pameti vndor [~a, ~t, ~ok] putnik vndorbot [~Ja< ~t] ! putnikitap, putnika palica; 2. szl ~otvesz a kezbe haljku na bataljku vndorcirkusz [~a, ~t, ~ok] putujuicirkus vndordj [~a, ~at, ~ak] (sp is)prelazna nagrada vndorgyls [~e, ~t] (p/ tudomnyostrsasg) zborovanje izvan sedita vndoriparos [~a, ~t, ~ok] zanatlijah, torbar vndorls [~a, ~t, ~ok] putovanjepo svetu vndorl [~Ja. ~t, ~k] vandroka,skitalica h, n, skitnica h, n vndormadr [-dara, -darkat, -dark]1. ptica selica; 2. tv, pejor (helytgyakran vltoztat munks) radnik--lutalica h, n,vndornp [~e, ~et, ~ek] trt nomadski narod vndorol [~t, ~jon] putovati [-tujem](peke), skitati se vndorserleg [~e, ~et, ~ek] sp pre-lazni pehar vndort [~Ja> -utat] put, skitanje,skitnja vndorzszl [~ja, ~t, ~k] prelaznazastava/zastavica vanlia [~ja, -it] vanilija vanliafagylalt [~Ja ~otl sladoled odvanilije/vanile vanlis [~an] vanilijski, vanilski, odvanile/vanilije, sa vanilom vnkos [~a, ~t, ~ok] jastuk, uzglavlje,uzglavak [-vka], uzglavnica vnkoshj [~a, ~at, ~ak], vnkoshu-zat [~a, ~ot, ~ok] navlaka vnszorog [-fgglt, ~jon] vui [vuem]se, batrgati-'e, teturati (se) vnyadt [~an] slabunjav var [~(j)a, ~t, ~ok] (seben) krasta,kora898

vrosliget

vrosnegyed

899

vasbetonvr1 fn [~a, ~at, ~ak] tvrava, grad;(kastly) dvorac [-rca] vr2 ige [~t, ~jon] 1. ekati, priekati; az elszobban ~ ekati u pretsoblju; ~j eSy kicsit! (pri)ekaj malo! (pri)ekaj samo! ~junk csak! stanimo ! ekajmo! 2. ~t, ~k] ekalac [-aoca]; ekalicavrakoztat [~ott, -asson] dati ekativrands orv bremenitavarangyos: ll ~ bka krastava aba, krastaa, baburaavaras krastavvrat [~ott, -asson] dati ekativratlan [~ul] 1. neoekivan, iznenadan [-dna], naprasan [-sna]; ~ fordulat neoekivan preokret, peripetija; ~ tmads iznenadni napad; 2. ~ul neoekivano, iznebuha, izne-buice; ~ul beletkzik vkibe, vmibe natrati [-im] na koga, na to, ii [idem] nenadano u susret komu, emuvarzs [~a, ~t, ~ok] ar, dra, primarnavarzs- aroban [-bna]varzslat [~a, ~ot, ~ok] arolija, arobnjatvo ~k] arobnjak, ~k] arobnica,varzslatos [~at; ~an; ~abb] bajan[-jna]^varzsl [~Ja ~t> bajalo, arobnikvarzsln [~je, ~t bahorica, bajalica

varzsol [~t, ~jon] arati, vraati,bajati [-jem], bahoriti varzsvessz [~je, ~t, ~k] arobnapalica, arobni tapi, viline ralje,arobni prutivrfal [~a, ~at, ~ak] gradski bedem varga [~ja, ^t, *k] obuar vargabet: ~t ir le zaobii [-biem]/zaobilaziti vargnya [*ija, rit, rik] nv vrganj,varganj vrhat [~an/~lag] mogu, verovatan[-tna], kako se predvia v oekuje;~ idjrs prognoza vremena varil [~t, ~jn] varirati varins [~a, ~t, ~ok] varijanta varj [~ja/varja, ~t/varjat, ~k/var-jak] vrana; fekete ~ galovrana;vetsi ~ gaan; kb'zm ~ a ~nak nemvjja ki a szemt vrana vrani oijune vadi varjhj [~a, ~at, ~ak] nv ednjak,preljub vrkastly [~a, ~t, ~ok] dvorac[-rca], zamak [-mka], utvrenje varkocs [~a, ~ot, ~ok] pletenica vrmegye [rije, ~t, rik] upanija;varmea trtvrmegyehza [rit] trt upanija vrcsarnok [~a, ~ot, ~ok] ekaonica vromnyos [~a, ~t, ~ok] (budui)naslednik; a trn ~a prestolonasled-nik vros [~a, ~t, ~ok] grad, varo n;bemegy a ~ba otii u grad vrospts [~t] zidanje grada vrosfalak [~at] trt zidine vrosfejleszts [~t] urbanizam, urba-nistikavroshza [rit] gradska kua vrosi gradski, varoki; ~ polgrgraanin [tb -ani], gradski stanovnik,varoanin [tb -ani]; ~ tancs gradskovee vrosias [~at; ~an; ~abb] varoki,varoanski; po varoki vroskapu [~Ja ~t, ~k] gradska ka-pijavroskp [~e, ~et] izgled grada vroskzi meugradski vrosliget [~et] gradski park/vrt

vrosnegyed [~e, ~et, ~ek] gradski kvart, gradska etvrtvrosnzs [~t] razgledanje gradavrosparancsnok [~a, ~ot, ~ok] kat komandant grada/mestavrosrendezs [~t] ureivanje gradavrosrsz [~e, ~t, ~ek] deo/rajon grada, gradski rajon/kvartvrosszerte po elom graduvrszoba [~ja, rit, ~k] ekaonica, soba za ekanjevrterem [-rme, -rmet, -rmek] ekaonicavarr [~t, ~jcm] siti [ijem], ivativarrs [~a, ~t, ~ok] ivenje, ijenjevarrat1 fn [~a, ~ot, ~ok] av [va, tb avovi], opav [-va]; (koponyn) svezvarrat2 ige [~ott, varrasson] dati/davati siti, dati da se ijevarrcrna [~ja, ~t, ~k] ivai konac [-nca], konac za ivenjevarroda [~ja, rit, rik] krojanica, ionicavarrgp [~e, ~et, ~ek] ivaa maina, ivai strojvarrlny [~a, ~t, ~ok] devojka ivaica/valja/velja/krojaicavrrom [~ja, ~ot, ~ok] razvaline tb utvrenja, gradske ruevinevarrn [~je, ~t, ~k] ivaica, valja, veljavarrt [~je ~t, ~k] ivaa igla, ivatka [rsz e -ki]varsa [^ija, ^it, ^ik] (halszhlfajta) vra, vrnjaVars [~t] fldr Varsavavas [~a, ~at, ~ak] 1. gvoe, eleo; hengerelt ~ valjano gvoze; kovcsolt ~ kovano elezo; 2. (bilincs) ~ra ver staviti/stavljati v baciti/bacati koga u okove, vezati [veem]/ vezivati [-zujem] u kvrge; 3. egy ~a sincs nema ni prebijene pare; 4. (kzm:) addig sd a ~at, amg meleg gvoe se kuje dok je vruevas- gvozden, elezan [-zna]vasabroncs [~a, ~ot, ~ok] gvozden obruvasgy [~a, ~at, ~ak] elezni/gvozde-ni krevet

vasajt [~Ja/-aJtaJa, ~t, ~k] gvozdena vrata tbvasakarat [~a, ~ot] gvozdena/elina voljavasal [~t, ~jon] 1. (ruht) glaati, peglati, tiglati; 2. (ajtt) okovati [okujemj/okivati; 3. (lovat) potko-vati/potkivati (konja)vasals [~a, ~t, ~ok] 1. (ruh) glaanje, peglanje; 2. (ajtn) oki-vanj e, okov (na vratima); 3. (l) potkivanje, okov (konja)vasal [~ja, ~t, ~k] (eszkz) glaalo, glaalica, pegla, utija, tiglavasaln [~je, ~t, ~k] glaarica, peglaricavsr [~(J)a ~t> ~ok] 1. vaar, sajam [-jma]; pazar; ipari ~ industrijski (vele)sajam; nemzetkzi ~- meunarodni sajam; 2. (zlet(kts)) pazar; j ~t csinl napraviti dobar pazarvsrcsarnok [~a, ~ot, ~ok] trnicavsrfia [~t] poklon s vaaravsri 1. vaarski, sajamski, sajmeni; ~ hrad sajamske novosti tb; ~ keresked vaarski trgovac; 2. tv ~ reklm vaarska reklamavsrl I. mn kupovni; II. fn [~ja> ~t, ~k] kupac [-pca]vsrler [-ereje, ~t] (pnz) kupovna mo novcavsrlrtk [~e, ~et] kupovna vred-nostvasrnap [~Ja ~ot, ~ok] nedeljavasrnapi nedeljnivsrol [~t, ~jon] kupiti/kupovati [-pujem]vsros [~a, ~t, ~ok] (vsri rus) vaardija hvsrtr [-tere, -teret, -terek] trg, pijaca, vaaritevasru [~ja, ~t, ~k] gvoarska/ elezna roba, gvozarijavasas I. mn ld vastartalm; II. fn [~a, ~t, ~ok] (vasmunks) metalac [-ka]vasbdog [~Ja> ~ot] gvozdeni/elezni limvasbeton [~ja, ~t] 1. armirani beton, elezobeton; 2. (jelzknt) armira-57*vasbetonszerkezet

900

vastaps

vastartalm

901

vdencnobetonski; elregyrtit ~ elemek armiranobetonski montani elementivasbetonszerkezet [~e, ~et, ~ek] ar-miranobetonska/elezobetonska konstrukcijavasedny [~e, ~t, ~ek] elezno posuevasrc [~e, ~et] gvozdena/elezna ruda(a)Vas- s Fmipari: ~ Dolgozk Szakszervezete Sindikat radnika gvoarske i metalne industrijevas- s fmmunks metalac [-Ica], me-talski radnikvaseszterglyos [~a, ~t, ~ok] ele-zostrugar, elezotokar, strugavasfegyelem [-Ime, -lmet] gvozdena/ elezna disciplinavasforgcs [~a, ~ot, ~ok] strugotine tb gvoa; elezne strugotinevasf [-fve, -fvet] nv vrbenavasfggny [~e, ~t, ~k] (tv is) gvozdena/elezna zavesavasglic [~a, ~ot] vegy gvozdena galica, sulfat eleza, elezni sulfatvasgyr [~a, ~at, ~ak] elezara, leva-onica gvoa/elezavasgyrts [~a, ~t] crna metalurgija, metalurgija eleza/gvoavashengerm [~ve, ~vet, ~vek] valjaonica gvoa/elezavashd [~ja, -hidat, -hidak] gvozdeni/ elezni mostvashulladk [~a, ~ot] drozgavsjik [~ott, ~sk/~son] krzati se; szl ~ik a foga vmire rastu mu zazubicevaskalapos gny ukruen; ~ ember staromodan [-dna]/nesavremen o-vekvasklyha [-ja, At, *ik] gvozdena/ elezna pe v furunaVaskapu [~t] fldr erdapvaskereskeds [~e, ~t, ~ek] gvoar-(nic)a, trgovina eleznom robomvaskerts [~e, ~t, ~ek] gvozdena ogradavaskohszat [~a, ~ot] crna metalurgijavaskorszak [~a, ~ot] geol gvozdeno/ elezno dobavaskos [~at; ~an; ~abb] 1. debeo [-ela], pun, krupan [-pna], zdepast;

2. tv ~ trfa mastan vic, nepristojna/masna/slobodnija ala vaslemez [~e, ~t, ~ek] gvozdeni/elezni lim, gvozdene ploe/plohe tb vasmacska [Aja, At, Ak] haj kotva,sidro, lenger vasmunks [~a, ~t, ~ok] metalac[-lca]vasm [~ye, ~vet, ~vek] elezara vasolvaszt [~ja> ~*> ~k] kohtopionica/talionica eleza vsott [~an] 1. otrcan; 2.tv nevaljao [-ala], raskalasan [-na],opak; ~ gyerek v klyk mangup,mangupe, neotesanac [-nca], ne-valjalac [-lca] vasnt [~je, *t, ~k] 1. livac [-vca] gvoa/eleza; 2. ld vasntde vasntde [-je, At, ~k] levaonica/livnica gvoa v eleza vasntvny [~e, ~t, ~ek] gvozdeni/elezni liv vastvzet [~e, ~et, ~ek] eleznalegura/slitinavaspor [~a, ~t] gvozdeni/elezni prah vasrcs [~a, ~ot, ~ok] gvozdena reetka vassalak [~ot] miisz gar, troska odgvoa vasszerkezet [~e, ~et, ~ek] gvozdena/elezna konstrukcija vasszorgalom [-Ima, -Imat] istrajna/ustrajna marljivost vastag [~ot; ~on; ~abb] debeo [-ela],obiman [-mna], irok, krupan [-pna];~ bot tapina; ~ fa vrsto/jedrodrvo vastagbl [-bele, ~t] orv debelo crevo; tovnjak vastagb'r I. mn: tv (szgyentelen)debelokoan [-na]; II. fn: ll ~ekdebelokoci vastagit [~ott, ~son, ~ani] odebeliti,uiniti debljim, udebeliti vastagod i k [~ott, ~jk/~jon] odebe-leti [-lim], (o)debljati, udebljati, zadebljativastagsg [~a, ~ot] debljina vastaps [~a, ~ot] szinh urnebesnpljesak

vastartalm gvoan, elezan [-zna]vastiido' [~je, ~t, ~k] orv gvozdena/ elezna plua tbvast [~ja -utat, -utak] eleznica; egyvgny ~ eleznica sa jednim kolosekom; gazdasgi ~ privredna eleznica; keskeny vgny ~ eleznica uskog koloseka; ktvgny ~ eleznica dvostrukog koloseka; rendes nyomtv ~ eleznica normalnog kolosekavastlloms [~a, ~t, ~ok] eleznika stanicavasutas [~a, ~t, ~ok] elezniar; Vasutasok Szakszervezete Sindikat elezniaravasthlzat [~a, ~ot] eleznika mreavasti elezniki; ~ alkalmazott e-lezniki slubenik; ~ csompont elezniki vor; ~ djszabs eleznika tarifa, tarifa eleznikog saobraaja; ~ fvonal glavna pruga, eleznika magistrala; ~ hd elezniki most; ~ jegy eleznika karta; ~ kedvezmny povlastica za vonju eleznicama; ~ sszekttets eleznika veza; ~ szerencstlensg eleznika nesrea; ~ tlts elezniki nasipvastvonal [~a, ~at, ~ak] eleznika prugavasvz [~a, ~at, ak] gvozdeni/ elezni skelet, elezna graa, elezni okvir/sklopvasvilla [~ja, ^t, /ik] gvozdene/elezne vile v rogulje tbvszon [~ja/vszna, ~t/vsznat, vsznak] platnovszon- platnenvszonruha [~ja, At, ~k] platneno odelovatta [~ja, *it, ~k] vatavattakabt [~ja. ~ot, ~ok] pamuklijavatts [~an] sa vatom, postavljen vatomvattz [~ott, ~zon] postaviti/postavljati vatomvz [~a, ~at, ~ak] kostur, skelet vza [-ija, -Ct, -ck] vaza vzlat [~a, ~ot, ~ok] nacrt, skica; mv studija; irodalmi ~ knjievna

crtica; ~ot kszt vmirl nainit,-nacrt/skicu ega v o emuvzlatknyv [~e, ~et, ~ek] knjiga/ album skicavzlatos [~at; ~an; ~abb] u krupnim/ glavnim potezima v crtama v linijama, skiciranvzlatterv [~e, ~et, ~ek] privremeni nacrt, skica projektavzol [~t, ~jon] skicirati; prikazati [-kaem] u glavnim crtamavc [~je, ~t, ~k] biz ve-ce, engleski nunik/zahod/klozetvckagyl [~ja. ~t ~k] zahodska koljkavcpapr [~ja, ~t, ~ok] toaletni papirvd [~ett, ~jen. ~enil } (kat is) braniti; (oltalmaz) tititi, braniti; uvati; ~i az llspontjt braniti svoje gledite v svoj stav; ~i a bke gyt braniti stvar mira; ~i az egszsgt uvati zdravlje; ~i vkinek az rdekeit uvati "neije interese; a gtak ~enek bennnket az rvztl brane tite nas od poplave; 2- y'q? (vdlottat) braniti; 3. sp ~t] konani/krajnji cilj krajnja svrha

vgelads [~a, ~t] (konana) rasprodajavgelthatatlan [~ul] nedogledan [-dna]vgelgyengls [~e, ~t] staraka nemo/iznemoglostvgeredmny [~e, ~t] krajnji/konani rezultat v zakljuak [-ka]; ~ben na kraju krajeva, na koncu konca, u krajnjoj linijivgrvnyes [~en] konani, krajnjivges [~en] konaan [-na]vges-vgig du ega, od kona do konavegetl [~t, ~jon] vegetirativegetrinus [~a, ~t, ~ok] vegetarijanac [-nca]; (n) vegetarijankavgett radi, zarad, zaradi birt e; mi ~? zaradi ega?vgez [vgzett, ~zen] 1. (vmit) svriti/svravati, dokonati/dokon-avati, dokonati, dovriti/dovravati; mit ~tl? to si uradio? 2. vkivel a) (elszmol) prekinuti veze/odnose, svriti s kim; b) (kivgez, megsemmist) dokusuriti/dokusurivati [-rujem] koga; ~ magval svriti sa sobom; 3. vmivel (p/ munkval) dokonati tovgezetl naposletku, napokonvghatrozat [~a, ~ot, ~ok] konana odlukavghezvisz [-vitt, -vigyen, -vinni] izvriti/izvravati, dovriti/dovravati, izvesti [-edem]/izvoditivghezvitel [~e, ~t] izvrenjevgig do kraja, skroz; ~ ttekint sagledati/sagledavati s sagledivati [-dujem]vgigll [~(ot)t, ~jon] (p/ eladst) odstajati [-stojim]vgigfekszik [-fekdt, -fekdjn](vmin) ispruiti se vgigfut [~ott, -fusson] 1. pretrati, protrati; 2. (knyvet, rst) prelistati (knjigu), prei [-edem] pogledomvgiggondol [~t, ~jon] promisliti/ promiljati, razmisliti, prei [-edem] u mislima vgigjr [~t, ~jon] proi [-odem]/

prolaziti, proputovati [-tujem], obii [-iem]/obilazitivgiglapoz [~ott, ~zon] prelistati/ prelistavativgigmegy [-ment, -menjen, -menni] proi [-odem], prei [-edem]vgigmr [~t, ~jen] 1. (tekintetvel) odmeriti/odmeravati koga od glave do pete v odozgo dodole; 2. (hosszban megmr) promeriti/promeravativgignz [~ett, ~zen] dogledati; (knyvet, munkt) pregledati (knjigu, rad), pogledati v posmatrati od poetka do krajavgigolvas [~ott, ~son] proitati od poetka do kraja, doitativgigtekint [~ett, ~sen, ~eni] vmin razmotriti to, pregledati tovgigvg [~ott, ~jcm] vkin (bottal) odalamiti kogavgigvezet [~ett, -zessen] sprovesti [-edem]/sprovoditi do krajavgigvonul [~t, ~jon] proi [-odem]/ prolaziti; vmi ~ vmin (mint ksrjelensg) provlaiti se kroz tovgkpp(en) konanovgkielgts [~e, ~t] otpremnina, ot-pravninavgkimerls [~e, ~t] krajnja iznemoglost, potpuno iscrpljenjevgleg konanovgleges [~en] konaan [-na], definitivan [-vna]vglegest [~ett, ~sen, ~eni] ustaliti/ ustaljivati [-ljujem]; szolglatban ~ potvrditi/potvrivati [-ujem] u slubivglny [~e, ~t, ~ek] ll praivo bie, praivotinja, protozoevglet [~e, ~et, ~ek] krajnost, pretera-nost; egyik ~bl a msikba esik pasti iz jedne krajnosti u druguvgsszeg [~e, ~et, ~ek] konani iznos, konana svotavgre naposletkuvgrehajt [ott, ~son, ~ani] izvriti/ izvrivati [-ujem] s izvravati, obaviti/obavljativgrehajts [~a, ~t, ~ok] 1. (meg-tevs, teljests) izvrenje; bntets ~ izvrenje kazne; 2. jog (br-vgrehajt

904

vegyszeres

vegytan

905

vnsgi) sudsko izvrenje; (foglals) ovrha, plenidba, egzekucija; ~ terhe alatt pod pretnjom ovrhevgrehajt I. mn izvran [-na]; ~ bizottsg izvrni odbor; ~ szerv izvrni organ; II. fn [~ja, ~t, ~k] izvrilac [-ioca], izvritelj; (n) izvriteljica, izvriteljka; brsgi ~ sudski izvritelj, egzekutor, ovr-hovoditeljvgrendelet [~e, ~et, ~ek] oporuka, testament, zavetanje; hamis ~ krivotvorena oporukavgrendeleti [~leg] oporuan [-na], testamentaran [-rna], po oporuci, po testamentuvgrendelkezik [~ett, ~zk/~zen] opo-ruiti, izraziti/izraavati poslednju volju, zavetati/zavetavati, testamentom odreditivgrendelkez fn [~je, ~t, ~k] opo-ruilac [-ioca], oporuitelj, testa-tor, zaveta, zavetateljvgre-valahra jedva jedvice, jedva jednomvgromls [~a, ~t] pogibijavgs I. mn krajnji, poslednji, zadnji; a ~ esetben u krajnjem sluaju; ~ ktsgbeessben u krajnjem oajanju; ~ terminus krajnji rok; II. fn [~Je ~t, ~k]: a ~kig do skrajnosti, u najveoj merivgszmla f~ja, -it, -ik] ker konana fakturavgsz [-szava, ~t] zavrna/poslednja/ zakljuna revgszksg [~e, ~et] krajnja nevolja/ nuda/beda; ~ben u sluaju krajnje nude/nevolje/bedevgtag [~ja, ~ot, ~ok] udvgtelen [~l] beskonaan [-na], beskrajan [-jna], neizmeran [-rna], neogranien; ~sokneizmerno mnogovgtre najposle, napokonvgtisztessg [~e, ~et] poslednja poast; megadja a ~et odati posmrtnu potuvgl najzad, napokon, naposletku; ~ is na kraju/krajeva, ipak; ~ is megharagudott na kraju krajeva naljutio se

vgvr [~a, ~at, ~ak] trt pogranina tvravavgzs [~e, ~t, ~ek] reenjevgzet [~e, ~et] sudba, sudbina, udes, usud, kismetvgzetes [~et; ~en; ~ebb] fatalan [-Ina], koban [-bna], sudbonosan [-sna]vgzett [~en] svren; ~ dik svren akvgzettsg [~e, ~et] spremavgzds [~e, ~t, ~ek] nyelv nastavak [-vka], zavretak [-tka]vgzd|ik [~tt, ~jk/~jn] svriti/ svravati sevegyelemzs [~e, ~t, ~ek] hemijska/ kemijska analizavegyrtk [~e, ~et, ~ek] hemijska/ kemijska vrednostvegyrtk: egy ~ jednovalentan [-tna]vegyes [~et; ~en; ~ebb] 1. meovit, razan [-zna]; ~ kiadsok razni izdaci/ rashodi; 2. pejor ~ trsasg areno drutvo; 3. sp ~ pros meoviti par; 4. zene ~ kar meoviti pevaki zbor; 5. (jsgrovat) raznovegyeskereskeds [~e, ~t, ~ek] trgovina meovitom robom, pecerajska radnjavegysz [~e, ~t, ~ek] hemiar, kemiarvegyszet [~e, ~et] hernija, kemijavegyszeti hemijski, kemijskivegyszmrnk [~e, ~t, ~k] ine-njer/ininjer hernije v kemijevegyi hemijski, kemijski; ~ anyag hemijska/kemijska tvar v materija; ~ tonellltvmit proizvesti [-edem]/ proizvoditi to hemijskim v kemijskim putemvegyileg hemijski, hemijskim putemvegyipar [~a, ~t] hemijska/kemika industrijaVegyipari: ~ Dolgozk Szakszervezete Sindikat radnika hemijske industrijevegyt [~ett, ~sen, ~eni] meati; vegy jedinitivegyjel [~e, ~t, ~ek] hemijski/ke-mijski znakvegyszer [~e, ~t, ~ek] hemijsko/ kemijsko sredstvovegyszeres: ~ gyomirts hemijsko tamanjenje korova/travuljina

vegytan [~a, ~t] hernija, kemija vegytinta [-ija, rit, rik] hemijskomastilovegytiszta hemijski/kemijski ist vegytisztts [~a, ~t] ienje hemijskim putemvegytisztt I. mn hemijsko-istilaki, hemijsko-istioniki; II. fn [~Ja> ~t, ~k] 1. (szemly) hemijski v kemijski istilac [-ioca]; 2. (-zem) hemijska/kemika istionica vegyl [~t, ~jon] 1. meati se; a tmegbe ~ pomeati se sa gomilom; 2. vegy spojiti/spajati se, jediniti se vegylk [~e, ~et, ~ek] primesa vegylet [~e, ~et, ~ek] spoj vegyvizsglat [~a, ~ot, ~ok] hemijsko/ kemijsko ispitivanje, hemijska/kemijska analizavka [ija, rit, -k] np, rg merica; szl ~ al rejt sakriti [-ijem]/ sakrivativekker [~(j)e, ~t, ~ek] biz (bresztra) budilnik, budilica vekni [~je, ~t, ~k] biz vekna vkony [~at; ~an; ~abb] 1. tanak [-nka], vitak [-tka]; ~ hang tanak glas; ~ lb tankonog; 2. ~an (na)-tanko vkonybl [-bele, -et, -ek] tankocrevovkonyt [~ott, ~son, ~ani] tanjiti vkonyod|ik [~ott, ~jk/~jon] tanjitisevektor [~a, ~t, ~ok] mat vektor vl [~t, ~jen] misliti, veleti [velim]; nem tudom mire ~ni a dolgot ne znam ta da mislim o tome; gy ~em, nemsokra esni fog drim v velim da emo uskoro imati kie vele 1. (~m, ~d stb) s njim/njom (sa mnom, s tobom itd.); ~ jr skopan, spojen s im, pripadajui emu; ~ szletett priroen; ~ szletett tulajdonsg priroena/uroena osobina, uroenost; 2. (ezzel) time; mit akarsz ~ mondani? ta hoe time da kae?velejr fn: vminek a ~ja posledica vlekeds [~e, ~t, ~ek] miljenje vlekedlik [~ett, ~jk/~jen] misliti.

mniti, drati [-im], verovati [-rujem]; gy ~ik, hogy... on misli v veruje da..., on je miljenja da ...vlemny [~e, ~t, ~ek] miljenje, mnenje, nazor; mi a ~e rla? ta mislite v ta je vae miljenje o njemu? a ~ek eltrnek milenja se razilaze; az a ~ kerekedik fell to miljenje prevladava; ~em szerint po mome miljenju/shvatanju; azon a ~en van, hogy ... biti miljenja da ... ; egy ~en vagyunk istoga smo miljenja; ms ~en van biti drugoga miljenja/mnenjavlemnyeltrs [~e, ~t, ~ek] raz-mimoilaenje u miljenju/shvatanjuvlemnyez [~ett, ~zen] hiv dati/davati [dajem] struno miljenjevlemnyklnbsg [~e, ~et, ~ek] razlika u miljenju/shvatanjuVelence [*t] fldr Venecija; Mleci [tb, -etaka] trtvelencei I. mn venecijanski; mletaki trt; II. fn [~t, ~ek] Venecijanac [-nca]; (n) Venecijanka; Mlei, Mleanin [tb -ani], (n) Mleanka [rsz e -ki] trtvletlen [~l] I. mn sluajan [-jna], iznenadan [-dna]; ~ szerencse iznenadna/neoekivana srea; ~l sluajno; II. fn [~e, ~t, ~ek] sluaj, sluajnost; puszta ~ puki sluaj, puka sluajnost; nem ~ az, hogy . . . nije sluajno da .. . ; ~re biz prepustiti sluajuvel [~je/veleje, ~t, ~k] 1. (agy) mozak [-zga]; (gerinc-) modina; (csont-) sr; 2. (tv.) vminek a veleje jezgro, jezgra, sr, sutina egavelbors [~ja, ~t, ~k] krupan graakvels [~et; ~en; ~ebb] 1. jezgrovit; ~ csont kost sa sri; 2. (tv.) rviden s ~en kratko i jezgrovitoveltrz: (pl sikoly) to razdire/ para srcevlt zamiljen, tobonjivemhes [~en] (llat) steona, skotnavn I. mn [~et; ~en; ~ebb] (pejor is) star, mator; ~ banya babetina; ~ bolond stara/matora budala; ~ sza-vna

906

vr

vrad

907

vrmesmr matori magarac [-rca]; ~ rka stari lisac [-sca], piclov; II. fn [~e, ~t, ~ek] starac [-rca]vna [-ja, At, Ak] 1. orv vena; 2. (tv:) klti Aja van ima pesniku icuvns venskivnasszony [~a, ~t, ~ok] 1. baka, baba, starica; 2. ~ok nyara babino letovnasszonyos [~an] bapski mnvendg [~(j)e, ~et, ~ek] 1. gost; goa; (ltogat) posetilac [-ioca]; ~eink vannak imamo drutvo/goste; ~l lt vkit gostiti koga, primiti/ primati koga u kuu, prirediti komu doek/prijem/gozbu; 2, (kzm:) hivat lan ~nek ajt mgtt a helye nezvanu gostu mesto za vratimavendgcsapat [~a, ~ot, ~ok] sp gostujua ekipavendgeskedik [~*tt, ~jk/~jen] gostiti se, gostovati [-tujem], goz-bovati [-bujem]vendgfogad [~Ja ~t> ~k] rg svratiste, hotel, gostionicavendghaj [~a, ~at, ~ak] perika [rsz e -ici]vendgjtk [~a, ~ot] szinh gostovanjevendgknyv [~e, ~et, ~ek] gostinska knjiga, knjiga za strancevendglts [~a, ~t] gostoprimstvo, doek, prijem, gozba, goenjevendglt I. mn gostoprimljiv; II. fn [~ja, ~t, ~k] domain, gostoprimac [-mca]vendgltipar [~a, ~t] ugostiteljstvovendgl [~\e, ~t, ~k] gostionicavendgli gostioniarski, gostionikivendgls [~e, ~t, ~k] gostioniarvendgsg [~e, ~et] gostovanje; ~be megy ii [idem] u goste; ~ben van gostovati [-tujem]vendgszerepel [~t, ~Jen] szinh, sp gostovati [-tujem]vendgszerepls [~e, ~t, ~ek] gostovanjevendgszeretet [~e, ~et] gostoljublje, gostoljubivostvendgszeret gostolinhiv

vendgszoba [i ja, At, Ak] gostinska sobavnember [~e, ~t, ~ek] starac [-rca], starina hvnt [~ett, ~sen, ~eni] initi starim/ ostarelimvnkisasszony [~a, ~t, ~ok] (kiss rg) ld vnlnyvnlny [~t, ~ok] usedeiica, stara devojka [rsz e -jci],| baba-devojka; ~ marad plesti [pletem] sedevnsg [~e, ~et] starostventilltor [~a, ~t, ~ok] provetriva, sisaljka vazduha, ventilatorvnl [~t, ~jn] stariti, matoritivny [~e, ~t, ~ek] orv receptvenyige [~je. At, -ik] mgazd (szl -vessz) (vinova) lozaver [~t, ~jen] 1. tui [tuem], udarati, biti [bijem], lupati, lemati; flholtra ~ isprebijati na mrtvo ime; ssze-vissza ~ premlatiti/premlaivati [-ujem]; 2. vasra v bilincsbe ~ okovati [okujem]/oki-vati; 3. pnzt ~ kovati novac; 4. ktelet ~ upresti [-edem]/upredati ue, uariti; 5. gykeret ~ uhvatiti korena; (tv:) gykeret ~ a lba (ijedtsgtl) ukoiti se (od straha); 6. ket ~ (vmibe) zabosti [-odem]/za-badati klin; 7. csapra ~i a hordt udariti slavinu na bure; 8. jges ~te a szlket grad je tukao vinograde; az es ~ kia pljuti; 9. a pulzus ~ puls bije; a szv ~ srce kuca; a szve megsznt ~ni srce mu je prestalo kucati; 10. tv ~i a mellt udarati se u prsa; nagy dobra ~ (elhresztel) udariti/udarati na veliko zvono; 11. adssgokba ~i magt uvaliti se u dugovevr [~e, ~t] 1. krv; a ~ a fejbe tdult krv mu je uzavrela u glavB; ~ ~be borul a szeme zakrvaviti oima; ~t vesz vkitl uzeti [uzmem J/uzimati krv od koga; 2. (tv:) kezhez ~ tapad ruke su mu umrljane krvlju; ~ig srt smrtno uvrediti v vreati; ~rel ztat natopiti/natapati krvlju; ~vel megpecstel zapeatiti krvlju; 3. szl ~be fojt uguiti u krvi; rossz

~t szl stvarati zlu krv; (kzm:) a ~ nem vlik vzz krv nije vodavrad fn [~ja, ~t, ~k] (aki vrt ad) davalac [-aoca] krvivralfuts [~a, ~t, ~ok] podusta-janje krvivrldozat [~a, ~ot] krvna rtvavralvadk [~a, ~ot] orv komad usi-rene krvi, grumen krviveranda [~ja, ^t, rCk] verandavrtmleszts [~e, ~t] transfuzija v pretakanje v prelivanje krvivrbaj [~a, ~t] krvna bolestvrbeli krvni; tv pravi, izvoran [-rna], originalan [-Ina]vrbossz [~Ja> ~t] krvna osvetaverbunkos [~a, ~t, ~ok] propagandna pesma, muzika za regrutovanje/ novaenjevrcse [~je, ^t, Ak] kobavrcsepp [~je, ~et, ~ek] kap krvivrcsoport [~ja, ~ot] krvna grupaverdes [~ett, ~sen] lupkati, kucativerb [verebe, verebet, verebek] vrabac [-pca]; (kzm:) jobb ma egy ~, mint holnap egy tzok bolje je danas jaje nego sutra koko, bolje danas pet nego sutra estvreb [~e, ~et, ~ek] krvolok, lovaki pas, ptiarvredny [~e, ~t, ~ek] orv krvni sudvereget [~ett, -essen] udarati, lupkati; vllon ~ vkit tapati koga po ramenuverejtk [~e, ~et] znoj; kivert a ~ oblio me znoj; a ~ patakzik (vkirl) znoj curiverejtkes [~et; ~en; ~ebb] obliven znojem, oznojen, znojan [-jn], muan [-na], naporan [-rna]verejtkez|ik [~ett, ~zk/~zen] znojiti severekeds [~e, ~t, ~ek] tua, tunjava, guva, mete, kavga; ~re kerlt a sor dolo je do tue/guvevereked|ik [~ett, ~jk/~jen] tui [tuem] se, poupati se, hvatati severeked [~je, ~t, ~k] kavgadija h, svaalica, ubojicaverekedffs [~et; ~en; ~ebb] svadljiv, koji se voli tui

verekszik ld verekedikverem [verme, vermet, vermek] jama,rupa; (termnynek) trap; (kzm:)aki msnak vermet s, maga esik beleko drugom jamu kopa, sam u njupada1*~vrengzs [~e, ~2t, ~ek] pokeijf krvo-lotvo^rengz krvoloan [-na] edan [-dna]krvi vers [~e, ~t, ~ek] udaranje, bijenje,batine tb; ~t kap dobiti batine vres [~et; ~en; ~ebb] 1. krvav,okravavljen; ~re ver isprebijati kogana mrtvo ime; ~re verik egymstiskrviti se; 2. ~ hurka krvavica veresg [~e, ~et, ~ek] poraz; ~etszenved pretrpeti [-pim] poraz veret1/" [~e, ~et, ~ek] kov; (pl ajtn,ablakon) okov veret2 [~ett, -essen] ige dati praviti vkovativeretlen [~l] nesavladan, nepobeen vrfagyaszt jezivvrfolt [~ja ~ot, ~ok] mrlja od krvi vrfrd [~t] pokolj, krvoprolie,sea vergdik [~tt, ~jk/~jn] prakatise, koprcati se, muiti se, otimati se vrhas [~t] dizenterija, srdobolja,sukrviast proliv verhetetlen nesavladiv, nesavladljiv,neoboriv, nepobediv vertk [~e, ~et] 1. ld verejtk; 2.arca ~vel u znoju svoga lica vrkp [~e, ~et] krvna slika vrkerings [~e, ~t] krvotok, optokkrvi vrkevereds [~t] (faji) meanjekrvi (raznih rasa)verkli [~Je> ~t> ~k] biz vergl, vergla vrlzt grozan [-zna], razjarujui,gnusan [-sna], odvratan [-tna] vermel [~t, ~jen] mgazd zatrapiti,staviti u podrum v u pokrivenujamu vrmrgezs [~e, ~t] (o)trovanje krvi,sepsa vrmrsklet [~e, ~et] temperamen(a)t[-nta], ud, narav vrmes [~et; ~en; ~ebb] 1. sangvini-vrnyoms

908

vrszegnysg

vrszem

909

veszekedsan [-na]; 2. tv ~ remnyeket tpll gajiti prevelike nadevrnyoms [~a, ~t] krvni pritisak/ tlakvrnyomsmr [~je, ~t, ~k] aparat za merenje krvnog pritiskavronts [~a, ~t] krvoprolieverd|ik [~tt, ~jk/~jn] 1. vmi-hez udariti se o to; 2. csoportba ~ik zbiti [-ijem] se u gomiluverr [-ere, ~t, -erek] orv arterija, ila kucavica, biloverfny [~t] sunev sjajverfnyes blistav, sjajan [-jna], oba -sjan suncemvrmleny [~e, ~t] hematoma, izliv krvivrpad gubilite, stratitevrrokon. I. fn [~a, ~t, ~ok] krvni rod/srodnik/roak, rod po krvi; II. mn srodan [-dna] po krvivrrokonsg [~a, ~ot] krvno srodstvovers [~e, ~et, ~ek] 1. (sor) stih; ~be szed sroiti u stihu, staviti/stavljati u stihove; 2. (kltemny) pesma; ~et r pisati [piem] stihove, pisati pesmu; ispevati pesmuvrsejt [~je, ~et, ~ek] krvna elija, krvno zrnceversels [~e, ~t] stihotvorstvo, versi-fikacijaversel fn [~je, ~t, ~k] stihotvorac [-rca]verseng [~ett, ~Jen> ~eni] vmirt takmiiti se, naticati [-iem] se za to, otimati se o toversengs [~e, ~t, ~ek] takmienje, borba za prevlastverseny [~e, ~t, ~ek] 1. sp takmienje, utakmica; 2. ker konkurencija; gazdasgi ~ ekonomska konkurencija/utakmica, ekonomsko takmienje; tisztessgtelen ~ nelojalna konkurencija; 3. szocialista ~ socijalistiko takmienje; ~ben ll vki-vel takmiiti se s kim; 4. (tv:) felveszi a ~t vkivel merti se s kim, primiti se takmienja s kimversenyaut [~ja, ~t, ~k] trkaki autoversenybr [~ja, ~t, ~k] sudija/sudac

[suca] utakmice, takmiarski sudi javersenyez [-nyzett, ~zen] takmiiti se, utrkivati [-kujem] se, naticati [-iem] se, uestvovati [-vujem] u konkursu/nateajuversenyfuts [~a, ~t] sp utrka, nate-canje/takmienje u tranjuversenyfut [~ja, ~t, ~k] sp trkaversenykirs [~a, ~t] odreivanje takmienjaversenylz [~a, ~at] takmiarska tremaversenyl [-lova, -lovat, -lovak] konj za trku, trkaki konj, konj trkaversenyplya [rija, At, Ak] trkalite; (gerelyvetsre, slydobsra) umeta-liteversenyszm [~a, ~ot, ~ok] takmiarska disciplinaversenytrgyals [~a, ~t, ~ok] ker licitacija, draba, nadmetanje; jef-timba rgversenytrs [~a, ~at, ~ak] takmac, suparnikversenyszs [~a, ~t] takmienje u plivanjuversenyuszoda [~ja, At, Ak] takmiarski plivaki bazen v basen, takmiarska plivaonica, takmiarsko plivaliteversenyzs [~e, ~t] takmienjeversenyz/ [~Je "*t, ~k] sp (u)tak-miar, takmacverses u stihovima; ~ elbeszls pripo-vetka u stihovimaversesknyv [~e, ~et, ~ek] pesmaricaversfarag [~ja ~t> ~kl iny stihotvorac [-rca], stihoklepac [-pca]versforma [rja, At, Ak] oblik stihaverslb [~a, ~at, ~ak] stopa (u stihu)versmrtk [~e, ~et, ~ek] metar [-tra], mera slogova/stihova, razmer stihaverssor [~a, ~t, ~ok] stih, redversszak [~a, ~ot, ~ok] strofa, kiticaverstan [~a, ~t] metrikavrszegny malokrvan [-vna], slabokrvan [-vna], anemian [-na]vrszegnysg [~e, ~et] malokrvnost, anemija

vrszem: ~rf kap ostrviti se, postati [-anem]/postajati [-jem] drzak [-ska] v smion vrszomjas krvoedan [-dna], edan[-dnaj krvi, krvoloan [-na] vrszopo fn [~Ja> ~t, ~k] krvopija,krvolok vert: p ~ fal naboj, zid od erpia/lemavrt [~je, ~et, ~ek] trt oklop vrtan [~ja ~t. ~k] muenik; muenicavrtanhall [~a, ~t] muenika smrt vrtansg [~a, ~ot] muenitvo vertein [~l] beskrvan [-vna] vrtestvr [~e, ~t, ~ek] brat po krvi;~ek jednokrvna braa vrtezet [~e, ~et] trt oklop vrtisztt: ~ szer sredstvo za ienjekrvivrtcsa [~ja, ~t, ~k] lokva krvi vrtduls navala krvi vrvizsglat [~a, ~ot, ~ok] ispitivanje krvivrvrs [~en] crven kao krv vrzkeny [~en] hemofilian [-na] vrzs [~e, ~t, ~ek] krvavljenje,krvarenje, krvni otok, otok krvi vrz[lk [~ett, vrezzen, ~eni] krvaviti, krvariti; ~ik az orrom krv mi tee v ide na nos v iz nosa; a seb ersen ~ik rana ljuto krvari; tv ~ik a szvem, ha ... krvavi mi srce ako ... vrz krvav, koji v to krvari vs [~ett, ~sen] 1. dupsti [dubem], klesati [-eem], tesati [teem]; fmbe ~ urezati [-eem]/urezivati [-zujem] slova v slike u kovine, gravirati; kbe ~ urezati u kamen', 2. (tv:) emlkezetbe ~ dobro upamtitivese [-je, ^.t, ^ik] bubreg vesebaj [~a, ~t] bolest bubrega vesek [-kve, -kvet, -kvek] bubreni kamen vesepecsenye [-ije, ~t, ~k] bubre-njakvss [~e, ~t, ~ek] dubenje, gravura vsnk [~e, ~t, ~k] graver, rezbar vs fn [~Je. ~t ~kl (szerszm) dleto

vesz1 [vett, vegyen, venni] 1. (megfog, megkap) uzeti [uzmem], primiti, dobiti [-bijem]; honnan vetted ezt? otkud si to uzeo? gde si uo to? (knlsnl) vegyen! uzmite! 2. magra ~ vmit a) (ruht) ogrnuti [-nem] se im; b) tv (clzst) primiti/primati to na sebe; 3. mintakpl ~ vkit ugledati se na koga; 4. (vl, tart) bizonyosra ~ vmit smatrati to sigurnim; komolyan ~ vmit uzimati v shvatati to ozbiljno; semmibe se ~ vmit ne obazirati na to; sikerlt a dolog? ahogy vesszk! da li je uspelo? kako se uzme; magban vve samo po sebi; 5. (szl:) fejbe ~ vmit uvrteti [-rtim] sebi neto u glavu; hasznt ~i vminek upotrebiti v iskoristiti to; szemgyre ~ vmit dobro pogledati to; tekintetbe ~ vmit uzeti [uzmem]/uzimati to u obzir, voditi rauna o emu; tudomsul ~ vmit primiti/primati to k znanju v na znanjevesz3 [vett, vegyen, venni] (vsrol) kupiti/kupovati [-pujem]; hitelre ~ kupiti/kupovati na kredit; kz alatt ~ kupiti/kupovati ispod ruke; rszletfizetsre ~ kupiti/kupovati na otplatu; cipt vettem kupio sam cipelevsz1 fn [~e, ~t, ~ek] 1. (romls, pusztuls) propast, pogibija; (trt:) a mohcsi ~ mohaka pogibija/ katastrofa; 2. (jrvny) zaraza, epidemijavsz2 [veszett, vesszen, veszni] ige (veszik, pusztul) propasti [-adnem]/ propadati; nestati [-anem]/nesta-jati [-jem]vszbrsg [~a, ~ot, ~ok] trt preki sudveszedelem [-me, -lmet, -rnek] opasnost, pogibelj, pogibao [-bli]; **ben forog biti v nalaziti se u opasnostiveszedelmes [~et; ~en; ~ebb] o-pasan [-sna], pogibeljan [-ijna]veszekeds [~e, ~t, ~ek] svaa, prepirka, kavga; ~t kezd zametati [-eem] kavgu

911vesztesgll burnica, ptica zlo-glasnica; 2. tv (ember) zlogukveszds [~e, ~t, ~ek] ld veszdsgveszd|ik [~tt, ~jk/~jn] muiti se, zlopatiti se, baktati [-kem] seveszdsg [~e, ~et] muka, muenje, nevolja, napor, trud, petljanija, pet-ljavina, natezanjeveszdsges [~et; ~en; ~ebb] muan [-na], naporan [-rna], teak [-ka], tegotan [-tna]vessz [~je, ~t, ~k] 1. prut, iba, ipka; tv ~t fut proi [-odem] kroz ibe; 2. nyelv zarez; 3. (szmokban) komavesszkosr [-sara, -sarat, -sarak] krbuljavesszparipa [^ja, *it] 1. (gyermekjtk) tap s konjskom glavom, konj od trske (igraka); 2. tv omiljena stvar, najmilija zabava, slabostvesszz [~tt, ~zn] ibativeszt [~ett, vesztsen, ~eni] 1. gubiti, izgubiti; sokat ~ettl, hogy nem voltl ott mnogo si izgubio to nisi bio tamo; 2. fejt ~i (iz)gubiti glavu; trelmt ~i (iz)gubiti strpljenjeveszte [rCt] njegova/njena propast; ^cbe rohan srljati u propast; ~mre mentem oda na svoju nesreu sam iao tamoveszteg mirno; maradj ~! ne mrdaj ! ostani mirno!vesztegel [~t, jen] mirovati [-rujem], ekativeszteget [~ett, -essen] 1. (elherdl) (pro)davati [dajem] u bescenje, traiti; idt ~ dangubiti; kr ~ni r a szt ne gubite vie ni reci o tome; 2. (megveszteget) mititi/podmii-vati [-ujem]vesztegets [~e, ~t, ~ek] podmiivanje, mitoveszteget fn [~je, ~t, ~k] podmii-vavesztegzr [~a, ~at] karantena, ka-rantinvesztes [~e, ~t, ~ek] pobeen, koji je izgubiovesztesg [~e, ~et, ~ek] gubitak [-tka]; ptolhatatlan ~ nenaknadivveszekedik910veszekedik [~ett, ~jk/~jen] svaati se, prepirati [-rem] se, kavgati se, kaviti seveszeked I. mn kavgadijski; II. fn [~je, ~t, ~k] svaalica h, svadljivac [-vca]veszekeds [~et; ~en; ~ebb] svad-ljiv, inatljiv; ~ ember -svadljivac [-vca]veszekszik I veszekedikveszly [~e, ~t, ~ek] opasnost, pogibelj, pogibao [-bit]; tl van a ~en biti van opasnosti; ~ben forog nalaziti se v biti u opasnosti/pogibelji; ~nek teszi ki magt izloiti/ izlagati [-aem] se opasnostiveszlyes [~et; ~en; ~ebb] opasan [-sna], pogibeljan f-ljna]; ~ helyzetbe jutottam nagazio sam na tanak led; (vast:) kihajolni ~ opasno je van se nagnutiveszlyeztet [~ett, -essen] dovoditi u opasnost/pogibeljveszlytelen [~l] bezopasan [-sna]veszendbe: ~ megy propasti [-adne]/ propadativszes [~et; ~en; ~ebb] opasan [-sna], pogibeljan [-ljna]veszett [~en/~l] 1. (elveszett) propao [-ala], izgubljen; ~iil besno; 2. orv pobesneo [-ela]; ~ kutya besan [-sna] pasveszettsg [~e, ~et] besnilo, besvszfk [~e, ~et, ~ek] konica za sluaj opasnosti, zavor za pogibeljvszhr [~e, ~t, ~ek] crni glasiveszik I vsz2veszt [~ett, ~sen, ~eni] gubiti; idt ~ gubiti yreme (utaman); slybl ~ (iz)gubiti u teini; ld veszt isvszjel [~e, ~t, ~ek] znak opasnosti, znak za uzbunuvszjelz fn [~je, ~t, ~k] alarmni ureaj, signal za alarmiranjevszjsl [~an] zlokoban [-bna], zloslutan [-tna]vszkilts [~a, ~t, ~ok] zapomaganje, uzvik na uzbunuvszkijrat [~a, ~ot, ~ok] izlaz za sluaj opasnotsi, pomoni izlazvszmadr [-dara, -darat, -darak] 1.

vesztettgubitak; ~et okoz vkinek naneti [-esem]/nanositi gubitke; ~et szenved pretrpeti [-pim] gubitak vesztett izgubljen veszthely [~e, ~et, ~ek] trt gubi-lite, stratitevet [~ett, vessen] 1. (dob) baciti/ bacati; 2. (magot) sejati (seme); 3. ~i magt baciti/bacati se; vki v vmi utn ~i magt baciti se na koga v to; a fldre ~; magt baciti se na zemlju; vkinek a karjaiba ~i magt baciti se kome u naruje; 4. (lland kifejezsek) gyat ~ namestiti postelju/krevet; rnykot ~ baciti/ bacati senku; fnyt ~ obasjati/ obasjavati; (haj:) horgonyt ~ spustiti/sputati sidro; krtyt ~ bacati karte; szemie ~ vkinek vmit prebaciti/prebacivati [-ujem] komu to; szemet ~ vkire, vmire baciti oko na koga, na to; vget ~ vminek uiniti emu kraj, zavriti, dokonati; magra vessen, ha . .. neka sam sebi pripie, ako... ; 5. (kzm:) ki mint ~, gy arat kako seje, tako anje; kakav usev takva etvavt [~ett, ~sen, ~eni] (z)greiti, skriviti to; ogreiti se o to; mit ~ett ellened? ta ti je skrivio?vtek [vtke, vtket, vtkek] grehvetekedik [~ett, ~jk/~jen] nadmetati [-eem] sevtel [~e, ~t, ~ek] 1. (vsrls) kup, kupovina, kupnja; alkalmi ~ prigodna kupnja; 2. (tvevs) a levl ~e utn po prijemu pisma; 3. rd prijemvtelr [~a, ~at, ~ak] kupovna ce-navetls [~e, ~t] orv pobaajvtelez [~ett, ~zen] hiv, kat primiti/ primati, fasovati [-sujem]vetlkeds [~e, ~t, ~ek] nadmetanje, takmienje, suparnitvovetlkedik [~ett, ~jk/~jen] nadmetati [-eem] se, takmiiti se, konkurisati [-iem], konkurirativetlked [~je, ~t, ~k] 1. (szemly) takmac, takmiar; 2. (jtk) takmienje, nadmetanje

vetkzikvetl/rc [~je, ~t, ~k]fexunak[-nka],cevnjak vtelzavar [~a, ~t, ~ok] rd smetnjetb prijema, atmosferske smetnjetb vetlytrs [~a, ~at, ~ak] suparnik,protivnik, rival vetlytrsn [~Je ~t, "Jk] suparnica,protivnica, rivalka [rsz e -ki] vetemedjik [~ett, ~jk/~jen] 1. (fa)iskriviti se; 2. vmire usuditi, drznuti[-nem] se, osmeliti se, usmeliti se,odvaiti se na to vetemny [~e, ~t, ~ek] povre vetemnyes: ~ gy lej a, leha, gredica vetemnyeskert [~je> ~et, ~ek] bataza povrevetemnyez [~ett, ~zen] saditi, posaditi vetern [~Ja> ~t, ~ok] veteran, stariborac [-rca]/vojnik vets [~e, ~t, ~ek] usev, setva; gpi ~setva pomou stroja/maine; ~ideje setva, vreme sejanja vetsforg [~ja, ~t, ~k] mgazd plo-dored vetsterlet [~e, ~et, ~ek] mgazdzasejana povrina, setvena povrina vetsterv [~e, ~et, ~ek] mgazd plansetve vetetten: 1. ~ gy nespremljen krevet,nespremljena postelja; 2. mgazd ~terlet nezasejana povrina vett [~ett, ~sen, ~eni] 1. (kpeket)projicirati; 2. mat projicirati vetts [~e, ~t, ~ek] projekcija vettettkpes: ~ elads predavanje sprojekcijama vettgp [~e, ~et, ~ek] projekcioniaparat vettvszon [-szna, -sznat, -sznak]film ekranvtkes [~en] I. mn kriv, grean [-na]; ~ gondatlansg grena nehat-nost; II. fn [~e, ~et, ~ek] krivac [-vca], grenik, prestupnik vtkez|ik [~ett, ~zk/~zen] greiti, pogreiti, sagreiti/sagreivati [-ujem]vetkz|ik [~tt, ~zk/~zn] svui [-em]/ svlaiti se; ingre ~ik skinuti

913vezetsg912II. fn [~je, ~t, ~k] 1- (szemly) voa, (pred)vodilac [-ioca], rukovodilac [-ioca] neim; 2. vili spro-vodnikvezetsg [~e, ~et, ~ek] rukovodstvo, upravavezetsgi rukovodilaki, upravni; ~ ls sednica rukovodstva/upravevzna [An] slabunjav, mrav, tanak [k]["nka],_ wviadal [~a, ~t, -ok] boj, borbaviaskodjik [~ott, ~jk/Hon] boritise, biti [bijem] boj, r , _viasz [~a, ~t, ~ok] vosak [-ska];viasszal beken provotiti viaszgyertya [,ija, At, rCk] vostanica viaszol (pl slcet) uvotiti, premazativ namazati [-maem] voskom viaszosvszon [-szna, -sznat, -sznak] votano platno; (asztaltert) mu-ema (stolnjak) viaszsrga ut kao vosak vibrl [~t, ~jon] vibrirati, podrhtavati, titrativicc [~e, ~et, ~ek] vic, dosetka,ala; ez nem j ~ to je neslana salaviccel [~t, ~jen] aliti se, praviti vzbijati alu, praviti dosetke; ugyanne ~jen! ma nemojte se saliti!(o)kanite se ale!vicceldlik [~tt, ~jk/jn] pravitiviceve ..vicces [~et; ~en; ~ebb] aljiv vicclap [~ja, ~ot, ~ok] saljivi/humo-ristiki list vice [^je, ^.t, ^k] biz Id vicehzmes-tervicehzmester [~e, ~t, ~ek] pomonik pazikuevicinlis [~a, ~t, ~ok] vicinalna/ lokalna eleznicavicsort [~ott, ~son, -anll: ~Ja a fogt iskeziti zube, centi zubevidm [~at; ~an; ~abb] veseo [-ela], raspoloenvidmsg [~a, ~ot] veselost, veseljevidk [~e, ~et ~ek] 1- predeo [-ela], kraj, oblast, pokrajina; 2. (krnyk) vminek a ~e predeo, okolina, okolica ega; 3. ~ot, ~ok] seme zasetvuvtsg [~e, ~et, ~ek] krivica vetlkfonal [~a, ~at, ~ak] tex potka vetlet [~e, ~et, ~ek] projekcija vevny [~e, ~t, ~ek] hiv potanska potvrda/priznanica, recepis; trti~ povratni recepis vev [~je ~t, ~k] kupac [-pca],muterijavevkszlk [~e, ~et, ~ek] rd prijemnikvevkr [~e, ~t] muterije, kupci lb vevkznsg [~e, ~et] kupci, muterije lbvezekel f~t, ~jen] vmirt ispatati to, trpeti [-pim] za to, initi pokoru za to, okajati [-jem] to veznyel [~t, ~Jen] ! kat zapovediti/ zapovedati, komandovati [-dujem], komandirati, rukovoditi; 2. (hiv.) vkit vfiov ~ uputiti/upuivati [-ujem] v komandovati koga kuda; 3. zene dirigovati [-gujem], dirigirati veznylasztal [~a, ~t] miisz komanda,komandni sto(l) v ureaj veznysz [-szava, ~t] kat komanda vezr [~e, ~t, ~ek] kat, pol vo(a) vezralak [~ja, ~ot, ~ok] prvak vezrcikk [~e, ~et, ~ek] uvodnilanak [-nka], uvodnik vezrcsillag [~a, ~ot] zvezda pre-hodnica/predvodnica vezrel [~t, ~\en] vmit predvoditi to;(miisz is) upravljati ime vezrelv [~e, ~et] rukovodee/ruko-vodno/osnovno/glavno naelo

vezetvezrezredes [~e, ~t, ~ek] kat general--pukovnikvezrfonal [~a, ~at, ~ak] putokaz; prirunikvezrgondolat [~a. ~ot ~ok] misao [-sla] vodiljavezrigazgat [~Ja> ~t, ~k] generalni direktorvezrigazgatsg [~a, ~ot] generalna direkcijavezrkar [~a, ~t, ~ok] kat generaltabvezrkari kat generaltabni; ~ fnk ef/naelnik generaltaba; ~ tiszt generaltabni oficir; biz generalta-bac [-pca]vezrlet [~e, ~et] vodstvo, upravavezrlm [~ve, ~vet, ~vek] miisz ureaj za upravljanje, naprava za podeavanje kretanja maina/strojevavezrmotvum [~a, ~ot, ~ok] osnovni motiv, lajtmotivvezrm Id vezrlmvezrrnagy [~a, ~ot, ~ok] kat general-majorvezrszlam [~a, ~ot] zene vodei tonvezet [~ett, -essen] 1. voditi; rossz tra ~ zavesti [-vedem J/zavoditi; 2. upravljati (vozilom); 3. hztartst ~ voditi kuanstvo/domainstvo; knyvet ~ voditi knjigu; 4. ez nem ~ semmire to ne vodi niemu; ez arra a gondolatra ~ett to me je dovelo na misao; ez oda ~, hogy . . . ovo se svodi na to, da ...vezetk [~e, ~et, ~ek] vodvezetkcs [-csve, -csvet, -csvek] sprovodna cevvezetkes: ~ rdi kablom spojeni prijemnikvezetki [-lova, -lovat, -lovak] logovvezetknv [-neve, -nevet, -nevek] prezime [-ena]vezets [~e, ~t] 1. ~t, ~ek] palananin [~tb -ani] vidkies [~et; ~en; ~ebb] palanaki vidt [~ott, ~son, ~ani] veseliti vidra [~ja, rCt, ^ik] vidra vidul [~t, ~jn] veseliti se, razveseljavati se, razgaljivati [-ljujem] se Vietnam [~ot, ~ban] fldr Vijetnam vietnami I. mn vijetnamski; II. fn Vijetnamac [-mca]; Vijetnam-kavg [~at; ~an; ~abb] radostan [-sna], veseo [-ela]; ~an radosno, veselo vigad [~t, ~jon] veseliti se vigalom [-Ima, -Imat, -lmak] rgveselje, enlukvigasz [~a, ~t] uteha; sovny ~szmra slaba je to uteha za njegavigaszdj [~a, ~at, ~ak] utenanagrada vigasztal [~t, ~jon] teiti, razgovoritikoga vigasztalan [~ul] neutean [-na],oajan [-jna]vigasztals [~a, ~t, ~ok] uteha, teenje, bodrenje; ~omra szolgl, hogy .. . uteha mi je da ... vigasztalhatatlan [~ul] neute(lj)iv vigasztal utean [-na] vigasztald|ik [~ott, ~jk/~jon] teitise vigaszverseny [~e, ~t, ~ek] sp trka zagubitnikevgjtk [~a, ~ot, ~ok] szinh komedija, vesela igra vigopera [~ja, ~t, ~k] komina/vesela operavigyz [~ott, ~zon] paziti, biti naoprezu; ~z.' a) pazi! b) kat Idvigyzz! 1.; ~2 magadra! pazi se!uvaj se! uzmi se na um !vigyzat [~a, ~ot] pozor, panja,opreznost, prez; ~/ pozor! vigyzatlan [~ul] neoprezan [-zna],nesmotren, neobazriv vigyzz ! kat 1. (veznysz) mirno !vigyorgs

914

vilgjrt

vilgkereskedelem

915

villamosts2. (fnvknt) ~ban ll u stavu mirno"vigyorgs [~a, ~t, ~ok] cerekanjevigyorg, vigyorl: ~ ember cerekalovigyorog [-rgott, jon] cerekati se,keziti se, kreveljiti se, kliberiti se,keserti sevihncol [~t, ~jcm] klibiti se vihar [~(j)a ~t> ~ok] vihor, oluja, bura, nepogoda, nevreme, kovitlac; ~ kszldik oluja se die; kitrt a ~ digla se olujavlhargyi [~ja, ~t, ~k] gradobran viharfelh' [~je, ~t, ~k] olujni oblak viharjelz [~je, ~t, ~k] (kszlk)signalni ureaj bure viharlmpa [~ja, -it, rk] svetiljka/ fenjer dobro zatien(a) od vetra viharos [~at; ~an; ~abb] 1. buran [-rna], uzburkan, nemiran [-rna]; ~ tenger uzburkano more; 2. tv ~ tetszs burno odobravanje; ~ taps buran aplauz, burno klicanje vihog [~ott, ~jon] klibiti se, keketati[-eem] se vljjog [~ott, ~jn] ~et ~ek] vikend vikendez(lik) [ett, ~zen] provoditivikend v nedeljni odmor vi kendhz [~a, ~at, ~ak] vikend--kuicavilg [~a, ~ot, ~ok] 1. ~t, ~k] svetski putnikvilgjrt koji je proao sveta

vilgkereskedelem [-lmet] svetska trgo- | vinavilgkillts [~a, ~t, ~ok] svetska izlobavilgkongresszus [~a, ~t, ~ok] svetski kongresvllgltott U vilgjrtvilgmret: ~ekben u svetskim raz-meramavilgmindensg [~et] vasiona, svemirvilgnzet [~e, ~et, ~ek] pogled na svetvilgnyelv [~et] svetski jezikvilgos [~at; ~an; ~abb] 1. jasan [-sna], svetao [-tla]; 2. (rthet, tiszta) bistar [-tra], razgovetan [-tna], ist; ~ f bistra glava; ~, hogy . . jasno je da ...; a napnl ~abb jasno kao sunce; ~an jasno, bistro; ~an beszl jasno/bistro/raz-govetno govoriti; most kezdek ~an ltni svie mi pred oimavilgosbarna svetlobraon, drapvilgoskk otvoreno plavvilgosod|ik [~ott, ~jk/~jon] svitati[-e]vilgossg [~a, ~ot] svetio, svetlost, svetloa, jasnost; ~ot dert vmire baciti/bacati svetlost na to, osvetliti osvetljavati; ~ot gyjt upaliti svetlostvilgossrga svetloutvilgpiac [~ot] svetsko tritevilgpiaci: ~ r svetska trina cena, cena svetske pijacevilgpolitika [A\a, At] svetska politikavilgrekord [~ja. ~ot, ~ok] sp svetski rekordvilgrendszer [~e, ~t, ~ek] svemirski/ vasionski/kozmiki sistemvilgrsz [~e, ~t, ~ek] kontinent, deo [dela] svetavilgsiker [~e, ~t] svetski uspehvilgszemllet [~e, ~et, ~ek] pogled na svetvilgszerte irom sveta, po elom svetuvilgszvetsg [~e, ~et] svetski savez, svetska federacija/unijavilgtj [~at, ~ak] strana sveta58*

vllgtalari I. mn [~ul] lep; II. fn [~ja,~t, ~ok] slepac [-pca] vilgtrtnelem [-lmet] svetska (historija/povest vilguralom [-Ima, -Imat] svetska hegemonija, gospodarenje svetom vilgr [~t] svemir, vasiona vilgvlsg [~ot, ~ok] kzg svetskakriza vilgvros [~a, ~t, ~ok] velegrad,svetski grad, metropola vilgvev fn [~Je ~t, ~k]\rd svetskiradio-prijemnik/radio-prijamnik vilgviszonylatban u svetskim raz-merimavllla1 [^ja, rit, ^ik] l.(eveszkz) viljuka; 2. (vasvilla) vile tb; 3. ~ alak ravast vllla2 [rija, ^,t, -ck] (hz) vila, letn(j)i-kovac [-vca]villm [~a, ~ot, ~ok] munja, grom;~ csapott a hzba grom je udario ukuu; (szl:) mint derlt gbl a ~kao grom iz vedrog nebavillmcsaps [~a, ~t, ~ok] grom[-movi], udar/prasak [-ska] gromavillmhrt [~Ja ~t, ~k] gromobran,gromovod, munjovod villmls [~a, ~t, ~ok] sevanjemunjavillml|Ik [~ott, ~ani] sevati, sevaju munje; ~ani kezd zasevati, zasevaju munjevillamos I. mn elektrian [-na]; ~ ram elektrina struja; ~ berendezs elektrina instalacija; ~ feszltsg elektrini napon; fiz ~ tlts elektrino punjenje; ~ vezetk elektrini vod/sprovodnik; II. fn [~a, ~t, ~ok] tramvaj; csukls ~ zglobnjak, zglob-na tramvajska kola tb villamosbrlet [~e, ~et, ~ek] tramvajska pretplatna karta villamosenergia-gazdlkods elektroprivredavillamost [~ott, ~son, ~ani] elektri-fikovati [-kujem], elektrificirati, elektrizovati [-zujem], elektrizi-rativillamosts [~a, ~t] elektrifikacija, elektrizacija

villamosjrat917villamosjrat [~a, ~ot, ~ok] tramvajska linijavillamosjegy [~e, ~et, ~ek] tramvajska kartavillamoskalauz [~a, ~t, ~ok] tramvajski konduktervillamoskocsi [~Ja ~t, ~k] tramvajska kola tbvillamossg [~a, ~ot] elektricitet, elektrika; negatv, pozitv ~ negativan, pozitivan elektricitetvillamossgi: ~ ipar elektrina industrija, elektroindustrijavillamosszk [~e, ~et, ~ek] elektrina stolica; ~ben kivgez vkit pogubiti koga na elektrinoj stolicivillamosvast [~ja, -utat, -utak] elektrina eleznica; vrosi/kzti ~ gradski elektrini tramvajvillamosvezet [~je, ~t, ~k] voza/ vozar/koniar tramvajavlllmstijtott gromom udarenvillmzr [~a, ~at, ~ak] zupani/ patentni zatvara, rajsferlus, ciferlus, zatvara na poteg, zipvillan [~t, ~jon] (za)sevnuti [-nem], sinuti; egy gondolat ~t t az agyamon misao mi sinu kroz glavuvillans [~a, ~t, ~ok] blesak [-ska], traak [-ka] svetla/svetlostivillanegyed [~e, ~et, ~ek] kvart letn(j)ikovaca/vilavillanfny [~e, ~t, ~ek]fnyk blicliht, flevillany [~a, ~t] elektrika, elektricitet, elektrino svetiovillany- elektrian [-na]villanyram [~a, ~ot] elektrina struja; nagyfeszltsg ~ elektrina struja visokog naponavHianyborotva [*ija, ~t, Ak] elektrini brija, elektrini aparat za brijanjevillanycseng [~je, ~t, ~k] elektrino zvoncevillanydrt [~ja, ~ot, ~ok] elektrina icavillanyg [~je, ~t, ~k] sijalica, aruljavillanyrt [~t] elektrina silavillanyerm [~ve, ~vet, ~vek] elektrina centrala, elektrocentrala916villongsvillanyfny [~e, ~t, ~ek] elektrino svetiovillanyfz [~Je ~t, ~k] elektrini resovillanyklyha [~ja, ^t, Ak] elektrina grejalica/pevillanykapcsol [~ja, ~t, ~k] elektrini prekidavillanykrte [*ije, At, Ak] biz Id villanygvillanylmpa [A\a, At, Ak] elektrina lampa/svetiljkavlllanymelegt [je, ~t, ~k] 1. elektrina grejalica; 2. termoforvillanymotor [~ja, ~t, ~ok] elektromotorvlllanymozdony [~a, ~t, ~ok] elektrina lokomotiva, elektrolokomotivavillanyra [-Cja, At, Ak] 1. (idmr) elektrini sat; 2. (rammr) elektrino brojilovillanyoz [~ott, ~zon] elektrizovati [-zujem], elektrizirativillanyrendr [~e, ~t, ~k] saobraajni semaforvlllanyrezs [~Ja> ~t, ~k] elektrini resovillanyszmla [~ja, ~t, Ak] raun strujevillanyszerels [~t] elektroinstalacija, elektromonj aa, elektromontiranjevillanyszerel n [~Je ~t ~k] elektro-instalater, elektromonter, elektriarvillanytelep [~e, ~et, ~ek] elektrina centralavillanytzhely [~e, ~et, ~ek] elektrini tednjakvillanyvasal [~ja, ~t, ~k] elektrina pegla, elektrino glaalovillanyvezetk [~e, ~et, ~ek] elektrini vod, vod elektrine strujevillanyvilgts [~a, ~t] elektrino osvetljenje, elektrina rasvetavills rakljastvlllsdug [~ja, ~t, ~k] vili utikavillsreggeli [~je, ~t> ~k] drugi doruak [-ka], prepodnevna zakuskavillog [~ott, ~jon] sjati se, sevati; ~ a szeme sevaju mu oivillongs [~a, ~t, ~ok] svaa, kavga, prepirka, razdor

VilmaVilma [At] Vilma, Vilhelmina Vilmos [~t] Viljem, Vilim vincellr [~(j)e, ~t, ~ek] pudar vinnyog [~ott, ~jon] cvileti [-lim] viola1 [Aja, At, Ak] nv eboj viola2 zene viola, bra viollnkulcs [~ot] zene violinski klju vipera [~ja, *it, ~k] guja, zmijaotrovnica, ljutica; homoki ~ kamen-jarka; keresztes ~ arka [birt e-ki] virg [~(j)a, ~ot, ~ok] 1. cvet,cvee, cvat; egy szl ~ struk cvea;~ba borul osuti [ospe] se cveem;~jban van biti u cvatu; 2. ~ alakcvetast, cvetolik; 3. (tv.) lete~jban u cvetu mladosti, u najlep-em cvatu virggy [~a, ~at, ~ak] cvetna lena/leja/gredica virgllvny [~a, ~t, ~ok] stalak[-lka]/postolje/nogari za saksije virgrus [~a, ~t, ~ok] cvear virgrusno' [~je, ~t, ~k] cvearka[tb birt -ki] vlrgcserp [-repe, -repet, -repek] lonac[-nca] za cvee, saksija virgcsokor [-kra, -krot, -krok] kita/buket/kitica cvea virgfld [~et] batenska/vrtna crnica,humus za cvee virgfzr [~e, ~t, ~ek] venac [-nca],splet cvea virghagyma [~t, Ak] glavica (luka),lukovicavirgillat [~a, ~ot] miris cvea virgkertszet [~e, ~et] cvearstvo,gajenje cvea virgkillts [~a, ~t ~ok] izlobacvea virgkosr [-sara, -sarat, -sarak] korpa/kotarica za cvee vlrgkoszor [~ja, ~t ~k] venaccvea virgmag [~Ja ~ot, ~ok] seme cvea,cvetno seme [-ena] virgos [~at; ~an; ~abb] 1. cvetan[-tna], pun cvea, sa cveem; ~ rtcvetna livada; 2. tv ~ kedvbenu veselom raspoloenju; 3. (beszd,stlus) kitnjast (govor, stil)

virulvirgoskert [~je, ~et, ~ek] cvetnjak,cvenjakvirgpor [~a, ~t] cvetni prah, pelud virgszl [~a, ~at, ~ak] cvet, cvetak[-tka]virgszirom [-rma, -rmot, -rmok] cvetni listi, latica, krunini list virgzlet [~e, ~et, ~ek] cvearnica,cvearska radnja virgvasrnap [~ja, ~ot] vall Cvetnanedelja, Cvetnica, Cveti [csak tb] virgzs [~a, ~t] 1. cvetanje; ~ideje vreme cvetan ja; 2. tv procvat;~nak indul procvetati virgzat [~a, ~ot, ~ok] cvast, cvat vlrgz|lk [~ott, -gozzk/-gozzon ]cvetati, cvasti [-atem], cavteti[-vtim] virgz [~n/~an] cvetan [-tna], cveto-nosan [-sna]virgcs [~a, ~ot, ~ok] iba virgonc [~at; ~an/~ul; ~abb] ivahan [-hna], io [ila], veseo [-ela],budan [-dna], vedar [-dra], sve virt [~ott, ~son, ~ani] (tv is) cvetati,cvateti [cvatim], cvasti [-atem] virrad [~t, ~jon] svitati [-ie], svanuti [-ne] virradat [~a, ~ot] zora; svanutak[-tka], svanue; ~kor u zoru, usvanue virraszt [~ott, -asszon, ~ani] bdeti[bdim], ne spavati virraszts [~a, ~t, ~ok] bdenje;(betegnl) nono uvanje bolesnika virsli [~Je ~t, ~k] virla, hrenovka virtulis [~an] virtuelan [-Ina], snaan[-na], potencijalan [-Ina] virtuz I. mn virtuozan [-zna]; TI. fn[~a, ~t, ~ok] virtuoz; (n) vir-tuoskinja virtus [~a, ~t, ~ok] junatvo, sranost,krepost, vrlina, vratolomija, bra-vur virtuskods [~a, ~t, ~ok] np smeonpothvat/poduhvat virtuskod|ik [~ott, ~jk/~jon] nppraviti bravure, initi vratolomije virul [~t, ~jon] cvetati, cvateti [-atim]cvasti [-atem], bujati virul 1. nv cvetajui; 2. tv bujanvisel

918

viszonylik

viszonyszm

919

visszahz[-jna]; ~ szpsg krasota, lepoticavisel [~t, ~JenJ 1 nositi; bajuszt ~ nositi brkova; gyszruhi ~ nositi crninu; szemveget ~ nositi naoare; 2. gondjt ~i vkinek, vmi-nek brinuti [-nem] o komu, o emu; hbort ~ vki ellen voditi rat v ratovati [-tujem] protiv koga; ~i a kltsgeket snositi trokove; 3. jl ~i magt dobro se vladati v se ponaativiselet [~e, ~et, ~ek] (ruhzat) nonja, odelo; nemzeti ~ narodna nonjaviselkeds ponaanje, vladanje, postupak; gyva ~ kukaviki postupak [-pka]vlselkedjik [~ett, ~jk/~jen] ponaati se, vladati se; ~j rendesen! ponaaj se ljudski!vlsei's: ~ asszony bremenita/trudna enaviselt (ruha, cip) ponoenviseltes [~et; ~en; ~ebb] poluiznoen, polovan [-vna]vlseltet[lk [~ett, -essk/-essen] vki irnt biti nastrojen v odnositi se prema kome; szeretettel ~ vki irnt nositi v ukazati [-aem]/uka-zivati [-zujem] nekome ljubavvist [~ott, ~son, ~ani] vritati [-tim], vriskativisk [~ja, ~t, ~k] kolibavisz [vitt, vigyen, vinni] 1. nositi; voziti; 2. bnre ~ navesti [-edem] na greh; 3. hov ~ ez az t? kuda vodi ovaj put? 4. (irnyt) ~i vkinek az gyeit voditi Wvrsiti v obavljati ije poslove;v5. szl: nem ~/ semmire ne dovesti/dovoditi ni do ega; az rdg vigye! vrag/avo da ga nosi! neka ide do avola!viszly [~a, ~t, ~ok] razdor, nesloga, neslaganje, raspra, prepirka, zavada; ~t elsimt izravnati s.por; ~t szt sejati [-jem] nesloguviszket [~ett, -essen] svrbeti [-bi]; ~ az orrom svrbi me nosviszketegsg: (tv.) /eltnsi ~ elja

za upadljivou, tenja za pobuivanjem/izazivanjem panjeviszkets [~e, ~t, ~ek]svrab, pljuska-vicaviszolyog [-lygott, ~jn] (vmitl) ustezati [-eem] se, stuknuti [-nem] se (od ega)viszonossg [~a, ~ot] uzajamnostviszonoz [-nzott, ~zon] uzvratiti/ uzvraati; ~a a ltogatst uzvratiti posetu; szvessget ~ uzvratiti v re-vanirati ljubav/usrdnostviszont I ksz naprotiv, nasuprot, u naknadu, mesto toga, s druge strane; II. hat:~ kvnom! i vama! (ksznm) ~! hvala, takoerviszontagsg [~a, ~ot, ~ok] patnja, muka, nevolja, peripetijaviszontagsgos [~at; ~an; ~abb] muan [-na], buran [-rna], pun patnji/jadaviszontelads [~a, ~t, ~ok] preprodajaviszontelad fn [~Ja> ~t, ~k] pre-prodavalac [-aoca]viszontltsra do vienja!viszontszolglat [~a, ~ot, ~ok] pro-tivusluga, protuuslugaviszonvlasz [~a, ~t] replika, odgovor na odgovorviszonzs [~, ~t] uzvrat, uzvraanjeviszony [~a, ~t, ~ok] 1. odnos, veze tb; munkhoz val ~ odnos prema radu; (szerelmi) ~a van valakivel odravati ljubavne odnose/veze, biti u ljubavnim odnosima s kim, voditi ljubav s kim; j ~ban van vkivel biti u dobrim odnosima s kim; 2. ~ok odnosi, prilike; gazdasgi ~ok ekonomski odnosiviszonyt [~ott, ~son, ~ani] vmihez uporediti/uporeivati [-ujem] s imviszonytva vmihez u poreenju/poredbi s ime, prema, naprama, naprema emuviszonylag (s)razmerno, relativnoviszonylagos [~at; ~an; ~abb] (s)raz-merari [-rna], relativan [-vna]vlszonyl|ik [~ott, ~ani] vmihez odnositi se prema emu

viszonyszm [~a, ~ot, ~ok] mat relativni, korelativni brojviszonysz [~ja, ~t, ~k] nyelv predlogviszonyul [~t, ~jon] ~k] sp maevalac [-aoca]vvbajnok [~a, ~ot, ~ok] prvak/ ampion u maevanjuvvbajnoksg [~a, ~ot] prvenstvo u maevanjuvvds [~a, ~t, ~ok] borbavvd|lk [~ott, ~jk/~jon] boriti sevvkard [~Ja> ~t> ~ok] mavvmester [~e, ~t, ~ek] uitelj maevanjavvsisak [~Ja> ~t, ~ok] maska za maevanjevvtffr [~(j)e, ~t, ~k] rapir, floretvvverseny [~e, ~t, ~ek] maevalaki susretvz [vize, vizet, vizek] 1. voda; csupa ~ (megizzadt) sama voda, probio ga znoj; foly ~ tekua voda, te-kuica; hideg ~ voda studenica; sekly ~ plitka voda; a ~ dertse bistrenje vode; a ~ al merl uroniti/ uronjavati; szrazon s ~en na moru i na kopnu; ~en szllt brodariti; hajt ~re bocst otisnuti [-nem] lau u more, rinuti brod u more;

vizet mer zahvatiti/zahvatati vodu; 2. (szl:) nem sok vizet zavar ne smeta mtjogo; lass ~ partot mos tiha voda breg roni; (gy) l mint hal a ~ban ivi kao riba u vodi v kao bubreg u loju; sok ~ lefolyik mg a tjunn mnogo e donde Dunavom Vode protei viza [^.ja, ^t, ^.k] ll moruna vzlls [~nt ~t] vodostaj; ~ emelkedse poveanje/podizanje vodostaja vzll nepromoan [-na], nepromoiv, vodorljiv, nepropust(lj)iv za vodu, impregnovan vzteresztf promoiv, proputan[-sna] v propust(lj)iv za vodu vzbefls [^,a, ~t, ~ok] utapanje vzcsap [~ja, ~ot, ~ok] slavina,pipac [-pca] za vodu vzcsepp [-vje, ~et, ~ek] kap vode vizel [~t, ^jen] mokriti vizelde [rije> ^,t, ^ik] pisoar, nunik,klozet, zahod vizelet [~e, ~et] mokraa, moka[rsz e -iki] vizeletvlzsg^iat [~a, ~ot, ~ok] pregledmokrae vzellts [^,a, ~t] opskrba/snabde-vanje/opskrblivanje vodom vzelvezets [~e, ~t] (rkolssal)jaenjevzelvezet odvodni; ~ csatorna odvodni kanal, vodojaa vizeny [^,je, ~t] orv vodeni otok,edem vizenys [^et; ~en; ~ebb] vodnjikavvzpts [^t] vodogradnja vzptszet [~e, ~et] hidrotehnika vizes [~et; ^,en; ~ebb] voden, mokar[-kra]vzess [~e, ~t, ~ek] vodopad vizeskancs [^.ja, ~t, ~k] bokal zavoduvizeskors [^,ja, ~t, ~k] vr za vodu vizespohr [-hara, -harat, -harak] aaza voduvizez [~ett, ~zen] vlaiti; razvlaitj (vino), dodavati [-dajem] vode vzfej orv vodoglavac [-vca]

vzfestk [~(j)e, ~et, ~ek] vodenabojavzfestmny [~e, ~t, ~ek] mv akvarel vzfogyaszts [~a, ~t] potronja vode vzfolys [~a, ~t] (foly, patak)vodotokvzforgatag [~a, ~ot, ~ok]'vrtlog, vir vzgazdlkods [~a, ~t] vodoprivreda vzgazdlkodsi vodoprivredni vzgazdasg Id vzgazdlkods vzgz [~t] vodena para vzgygyszat [~a, ~ot] hidrotera-pija, leenje vodom vzgyjt: ~ medence (foly) basen/ bazen jedne reke; ~ tartly rezervoar/cisterna za vodu, vodohrani-lite vzhasznlat [~a, ~ot] upotreba vode,korienje vodom Vzhasznosts [~a, ~t] iskoriavanjevodevzhatlan [~ul] nepromoiv vzhatlant [~ott, ~son, ~ani] inpreg-nirati, impregnovati [-nujem], uiniti nepromoivim vzhiny [~a, ~t] nestaica/nedostatak[-tka] vode, oskudica u vodi vzhlyag [~Ja ~ot, ~ok] orv (atesten) plikvizi vodeni; ~ er vodena snaga; ~ erm hidrocentrala, hidroelektrana vzibusz [~a, ~t, -ok] vodobus,vodeni/reni bus vzikgy [~ja, ~t, ~k] vodenjarka,beloukavzilabda [~ja, ^,t] 1. lopta za vaterpolo; 2. (jtk) vaterpolo vzilabdz fn [~ja, ~t, ~k] vaterpolist, vaterpolista h vzil [-lova, -lovat, -lovak] vodeni/nilski konj vzimalom [~ja/-malma, -malmot,-malmok] vodenica vzipol Id vzilabda vzipuska [~ja, At, ~k] trcaljka vzisikl [~ja. ~t, ~k] ll vodenazmija, vodenjak vizit [~je, ~et, ~ek] vizita, poseta,poset, pohodvizitel [~t, ~jen] vkinl (u)initi komu posetu, posetiti koga

vizsglatvzszivatty [~ja, ~t, ~k] sisaljka za voduvzszolgltats [~a, ~t] snabdevanje vodomvzszr [~je, ~t, ~k] vodofilter [-tra], cedilo za ienje vodevztrol fn [~Ja ~t> ~k] 1. rezervoar za vodu; 2. {mestersges t) akumulaciono jezero, vodojaa, akumulaciono/vestako jezerovztartalom [-Ima, -Imat] sadrina vodevztartly [~a, ~t, ~ok] posuda/spremite za vodu,, rezervoar za voduviztelen oskudan [-dna] vodom, suh, bez vodevztelent [~ett, ~sen, ~eni] odvoditivztorony [-rnya, -rnyot, -rnyok] kula/ toranj [-nja] za voduvztlcsr [~e, ~t, ~ek] vrtlogvztkr [-kre, -krt] povrina vodevizulis [~an] vizualan [-Ina], vidnivzum [~a, ~ot, ~ok] viza, vizum; beutazsi, kiutazsi ~ ulazna, izlazna viza; ~mal ellt vizirati; ~ot kr traiti vizuvzgyi: ~ szolglat vodoprivredna sluba; Vzgyi Igazgatsg Uprava za vodoprivreduvzvlaszt fn [~ja> ~t, ~k] razvode, vododelnica, vodomea, vodolujevzvezetk [~e, ~et, ~ek] vodovodvzvezetk-hlzat [~a, ~ot] vodovodna mreavzvezetk-szerel [~Je> ~*> ~k] vodovodni monter/instalatervizsga [/ija, rit, -ik] ispit; elbukik a &n pasti [padnem] na ispitu; ,ct tesz poloiti/polagati [-aem] ispitvizsgabizottsg [~a, ~ot, ~ok] isk ispitni odbor, ispitna komisija, ispitno poverenstvovizsgadj [~a, ~at, ~ak] isk ispitna taksa/pristojbavizsgl [~t, ~jon] 1. (anyagot, mszert) ispitati/ispitivati [-tujem]; 2. (keres, kutat) istraiti/istraivati [-ujem]; 3. jog (nyomoz) islediti/ isleivati [-ujem]; 4. (orvos) pregledati; 5. kat mutrativizsglat [~a, ~ot, ~ok] i. jog istraga;Vzitndr924vzitndr [~e, ~t, ~ek] npr rusalka vzitt [~ja> -utat, -utak] vodeni put;~on vodenim putem vzjel [~e, ~t, ~ek] (papron) vodeniznak vzkereszt [~je, ~et] (katolikus) TriKralja; {pravoszlv) Bogojavljenje,Vodokre vzklszorts [~a, ~t] haj deplasman/istisnina vodevzkr [~Ja> ~t] orv vodena bolest vzk [-kve, -kvet] vodeni kamen vzlevezets [~e, ~t] odvodnjavanje vzlevezet: ~ rok ispust; ~ csatornaodvodni kanal vzmedence [~je, ~t, ~k] bazen,basenvzmentes [~en] bezvodan [-dna] vzmentest [~ett, ~sen, ~eni] {talajt) obezvoditi, suiti vzmennyisg [~e, ~et, ~ek] koliinavodevzmrce [~je, /-it, 4k] p libela vzmr I. mn vodomerni; II. fn [~Je.~t, ~k] vodomer, hidrometar [-tra] vzmoss [~a, ~t, ~ok] vododerina,vodojaa vzm: vrosi ~vek gradski vodovod,vodovodna centrala vznyel [~Je ~t. ~k] ponor vznyoms [~a, ~t] 1. vodeni pritisak, tlak vode; 2. slepopismovznyomsos hidraulian [-na] vzzn [~e, ~t] potop; (tv is) ~ elttiprepotopski, pretpotopan [-pna] vzpra [~ja, ~t, -ik] vodena para vzrajz [~a, ~ot] hidrografija vzrajzi hidrografski vzrendezs [~e, ~t] hidromelioracija vzrendszer [~e, ~t, ~ek] hidrosistem vzsugr [-gara, -garat, -garak] prsak[-ska]/mlaz vode, vodeni mlaz vzszablyozs [~a, ~t] regulisanjevodotoka vzszegny oskudan [-dna] vodom,bezvodan [-dna]vzszint [~je, ~et] povrina vode vzszintes [~en] vodoravan [-vna] vzszintez [~je, ~t, ~k] (eszkz)ravnilo, libela

925vizsglati~ot folytat vki ellen voditi istragu protiv koga; 2. (kutats) istraivanje; ~ trgyv tesz uzeti [uzmem]/ uzimati u razmatranje; 3. (ellenrzs) pnztri ~ pregled kase vizsglati: ~ eljrs istrani postupak;~ fogsg istrani zatvor vizsgl I. mn istrani; ~ bizottsg istrani odbor, istrana komisija, istrano poverenstvo; (kutati) istraivaki; II. fn [~Ja> ~t, ~k] 1. msz (anyag, gp, mszer) ispitiva; 2. (kutat) istraiva, is-traivalac [-vaoca] vizsglbr [~Ja> ~t> ~k] jog istranisudija vizsgld|ik [~ott, ~jk/~jon] istrai-^vati [-ujem], ispitivati [-tujem] vizsgziik [~ott, ~zk/~zon] isk polagati [-aem] ispit vizsgz fn [~ja, ~t, ~k] kandidatna ispitu, ispitanik vizsgzott (jtl fogsz) ispitan, sa poloenim ispitomvizsgztat [~ott, -asson] ispitati/ispitivati [-tujem], primati ispit vizsgztat fn [~Ja> ~t, ~k] ispitiva vizsla [~ja, ~t, ^k] lovaki pas,tragavolt1 I. ige ld van; II. mn (egykori) bivi; ~ miniszter bivi ministar [-tra] volt2 f~Ja ~ot, ~ok] vili volt voltakpp(en) upravo, zapravo, odista,uistinuvoltmr [~je, ~t, ~k] vili voltomer, mera napona, volt(a)metar [-tra] von [~t, ~jon] 1. privui [-uem]/ privlaiti; maghoz ~ privui k sebi; vllat ~ slegnuti [-nem] v slei [-egnem]/slegati [-ezem] ramenima; 2. (tv:) felelssgre ~ pozvati [-zovem]/pozivati na odgovornost; ktsgbe ~ vmit sumnjati u to, ne verovati [-rujem] u to, porei [-eem s -eknem] to; magra ~ja a figyelmet skrenuti [-nem] na sebe panju; maga utn ~ povlaiti za sobom; 3. (mat:) ngyzetgykt ~ vaditi drugi korenvonagl|ik [~ott, ~ani].trzati se, zgriti se, previjati se

vonvonakodjik [~ott, ~jk/~jon] ustezati [-eem] se, nekati se, ustruavati se, acati se, uzapnuti [-nem] se; ~ifc megtenni vmit ustruava se da neto uini vonal [~a, ~at, ~ak] 1. crta, linija; egyenes ~ban u pravoj liniji; 2. (vasti) pruga; 3. (kat:) vdelmi ~ o(d)brambena linija; 4. (tv:) az egsz ~on na celoj liniji; 5. tv, biz vigyz a ~aira uvati liniju vonalas [~at; ~abb] 1. (vonalazott) ~ fzet sveska s linijama/crtama; ~ papir hartija/papir s linijama; 2. (tv, pol:) ~ ember linija vonalaz [~ott, ~zon] iscrtati, povlaiticrte; paprt ~ partati hartiju vonalbr [~ja, ~t, ~k] sp meanisudija/sudac [suca] vonaljegy [~e, ~et, ~ek] linijska karta vonalkz [~ott, ~zon] (i)partati vonalz [~Ja ~t, ~k] lenjir, ravnalo vons [~a, ~t, ~ok] potez, crta; nagy ~okban vzol vmit skicirati to u glavnim crtamavonat [~a, ~ot, ~ok] voz, vlak vonatcsatlakozs [~a, ~t, ~ok] elez-nika veza vonatrkezs [~e, ~t] dolazak voza/vlaka vonatinduls [~a, ~t] polazak voza/vlakavonatksr [~je, ~t, ~k] vast pratilac [-ioca] voza/vlaka vonatkozs [~a, ~t, ~ok] odnos, veza, pogled; ebben a ~ban u odnosu na to, glede togavonatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] vmirc odnositi se na to; nem ~ r ne odnosi se na njega vonatkoz odnosan [-sna]; nyelv ~nvms odnosna zamenica vonatkozlag to se tie, u pogledu ega, u odnosu na to, odnosno ega, s obzirom na to vonatkoztat [~ott, -asson] odnositi vonatvezet [~je> ~t, ~k] vast vozo-voa, vlakovoavonit [~ott, ~son, ~ani] zavijati, urlati, urlikati [-iem] von [~ja, ~t, ~k] zene gudalovoner

926

vulkanizl

Xvoner [-ereje, ~t] fiz vuna snagavonogat [~ott, -sson] (vllat) slegati [-eem] (ramenima)vonhorog [~ja/-horga, -horgot, -horgok] vast kvakavons I. mn zene gudaki; ~ hangszer gudaki instrumenat [-nta]; II. fn ~k [~at] gudai tbvonszenekar [~a, ~t, ~ok] gudaki orkestarvonszol [~t, ~jon] 1. vui [vuem], vlaiti, tezmati; 2. ~ja magt vui se, tezmati sevontat [~ott, -sson] vui [vuem], tegliti; hajt ~ tegliti lau, remorki-rativontats [~a, ~t, ~ok] vua, vuenje; villamos ~ elektrina vuavontat fn [~ja, ~t, ~k] 1. (szemly) teglilac [-ioca]; 2. (gpjrm) traktorvontathaj [~Ja ~t> ~k] teglenica, teglaa, remorker, motornjak, tegle-njak; motoros ~ motorni teglavontatktl [-tele, -telet, -telek] haj palamar, ue/konopac [-pca] za vuu, tegljenikvontatott [~an] tv trom, razvuen, teak [-ka]vonul [~t, ~jon] poi [poem]/pola-ziti, krenuti [-nem]/kretati [-eem], uputiti/upuivati [-ujem] se, ii [idem]vonulat [~a, ~ot, ~ok] fb'ldr planinski lanac [-nca], greben, hrbatvonz [~ott, ~zon] 1. privlaiti; 2. nyelv zahtevativonzalom [-Ima, -Imat, -lmak] naklonost, sklonost, simpatija; ~mal viseltetik vki irnt oseati naklonost prema komu, biti sklon komuvonzs [~a, ~t] privlaenjevonzat [~a, ~ot, ~ok] nyelv rekcija, vezanje/slaganje recivonz [~n/~an] privlaan [-na], primamljiv; ~ kls privlana spolja-nost

vonzd|lk [~ott, ~jk/~jon] vkihezbiti sklon v odan v privren komu vonz()ero' [-ereje, ~t] privlana snaga/sila/mo, primarna; ~t gyakorol privlaiti, biti privlaan [-na] v [veje, ~t, ~k] zet vdr [vdre, vdrt, vdrk] vedro,kabao [-bla], kofa, abar [-bra] vfly [~e, ~t, ~ek] dever vlegny [~e, ~t, ~ek] mladoenjah, zarunik, verenik vlgy [~e, -s-et, ~ek] dolina, do [dola,tb dolovi] vlgyhd [~Ja -hidat, -hidak] vija-dukt vlgykatlan [~(j)a, ~t, ~ok] kotlina,dubodolina vlgymenet [~et] I. hat niz vodu,nizvodno; II. fn nizbrdna vonja vrheny [~e, ~t] crven [n, -i] arlah,skarlatina, skrlet(ina), krlet vrhenyes [~en] sk(e)rletne v arkocrvene boje tb vrs [~et; ~en; ~ebb] crven, rumen,rujan [-jna]; ~ bor crno vino, crve-nika, crnjak vrsbegy [~e, ~et, ~ek] (madr)crvenperka, crvenda vrses [~et; ~en; ~ebb] crvenkast,rumenkast, crvenast vrsfeny [~je, ~t, ~k] ari vrshagyma [~ja, ~t, ^ik] crni luk,crveni luk, crvenac [-nca] vrskatona [~ja, -it, ^k] crvenoarme-jac [-jca]Vrskereszt [~et] Crveni krst/kri vrsd|lk [~tt, ~jk/~jn] crveneti[-nim]vrsrz [-reze, ~t] bakar [-kra] vulgris [~an] vulgaran [-rna] vulgarizl [~t, ~jon] vulgarizovati[-zujem], vulgarizirati vulkn [~Ja> ~t, ~ok] vulkan vulkni: - kitrs erupcija vulkana vulkanizl [~t, ~jon] vulkanizovati[-zujem], vulkanizirati

Wales [~t] fldr Velswatt [~ja, ~ot, ~ok] vili vat, volt-amper wattmr [~je, ~t, ~k] vatmetar[-tra]x-lbt iks-noge, krivonog, sa krivimnogama x-szer: ~ mondtam mr nebrojeno/

wattra [^,t, ^ik] (egysg) vat-as W. C. engleski zahod/nunik/klozet,W. C, ve-ce wolfram [~ja, ~ot] vegy volfram,tungstenmnogoputa v vrlo esto sam ve rekao X. Y. N. N.