V Segment : Proizvodno-ekonomski pokazatelji na odabranim ...€¦ · proizvodnje: 1) ratarstvo, 2) vo ćarstvo i 3) sto čarstvo . U okviru svakog od njih, najpre se daju: 1) uporedni

1

V Segment: Proizvodno-ekonomski pokazatelji na odabranim gazdinstvima 2008/2009

Doc. dr Veljko Vukoje

• Struktura izveštaja je prilagoñena osnovnoj strukturi projekta, čija se realizacija odvijala kroz četiri faze.

• U izveštaju su prve tri faze obrañene u sažetoj formi, a akcenat je stavljen na četvrtu fazu, koja je i najvažnija.

1. Prva faza: Monitoring sistema

• Aktivnosti u okviru ove faze imale su prevashodno preventivni karakter . Iskustvo iz prethodne godine je jasno pokazalo da se najvažniji nedostatak odnosi na kvalitet dobijenih podataka od strane savetodavaca. Zadovoljavajući kvalitet izvornih podataka je, dakle, prethodni uslov bez čijeg ispunjavanja ceo sistem gubi smisao i svrhu postojanja.

• Treba, naravno, imati u vidu da se sistem još uvek nalazi u početnoj fazi primene, i da je neophodno bar nekoliko godina „uhodavanja“, ako bi se dostigao željeni kvalitet.

• Jako je važno da se u ovom periodu vrši permanentno uočavanje najvažnijih problema, kao i njihovo otvoreno iznošenje i diskutovanje od strane svih zainteresovanih učesnika. To je najbolji put ka iznalaženja optimalmih rešenja i dostizanje pune funkcionalnosti sistema u najkraćem mogućem roku.

• Problem kvaliteta podataka jasno je iznešen i na godišnjoj konferencija savetodavaca AP Vojvodine, održanoj 16.12.2008. u Novom Sadu. Usvojeno je jasno opredeljenje da se kvalitet podataka mora podići na znatno viši nivo. To treba da se postigne „rasterećenjem“ savetodavaca i odreñenim koncepcijskim izmenama u načinu prikupljanja podataka. U tom cilju su usvojeni sledeći zaključci:

1) Savetodavci više neće biti u obavezi da prate kompletna gazdinstva već samo pojedinačne proizvodnje.

2) Izvršeno je razdvajanje kalkulacija, pri čemu je akcenat stavljen na one koje će služiti za sastavljanje zbirnih analiza i izveštaja za potrebe Sekretarijata i Savetodavne službe. Odlučeno je da agroekonomisti budu nosioci posla oko sastavljanja ovih kalkulacija, naravno uz pomoć ostalih kolega savetodavaca.

2

3) Cilj je da ove kalkulacije budu sastavljene najkvalitetnije moguće u trenutnim uslovima.

4) Napravljen jasan plan potrebnih kalkulacija po stanicama, pri čemu su uključene sve stanice koje imaju zaposlene agroekonomiste (Novi Sad, Ruma, Vršac, Kikinda) i još stanica u Subotici, zbog pravilnijeg teritorijalnog rasporeda. Planom je predviñeno sastavljanje maksimalno oko 90 kalkulacija najvažnijih proizvodnji iz oblasti ratarstva, voćarstva, vinogradarstva i stočarstva.

5) Ostali savetodavci nisu osloboñeni obaveze sastavljanja kalkulacija, prevashodno za sopstvene potrebe, u cilju podizanja kvaliteta savetodavnog rada, što je i osnovna svrha kalkulacija. Pri tom je znatno smanjen obim posla. Svaki savetodavac treba da sastavi po četiri različite kalkulacije proizvodnji koje su mu najbliže. Savetodavci naravno mogu da sastavljaju i veći broj kalkulacija (tj. koliko im je potrebno), kao i da pojedina gazdistva prate u celini, što je vrlo preporučljivo.

6) Da bi se postigla neophodna ažurnost utvrñeno je da agroekonomisti osnovne kalkulacije treba da pošalju do kraja februara , a ostali savetodavci sa prvim kvartalnim izveštajem.

2. Druga faza: Kontrola kvaliteta podataka

• Detaljno su kontrolisane kalulacije koje su planom ušle u planirani „uzorak kalkulacija“, na osnovu koga se izrañuju prosečni zbirni izveštaji, koje sastavljaju agroekonomisti. Kalkulacije su uglavnom dostavljene u predviñenom roku i to excel formatu.

• Bilo je manjih izmena u odnosu na plan, uglavnom iz opravdanih razloga. Na području nekih stanica odreñene proizvodnje ne postoje, ili nisu relevantne, u okviru odabranih gazdinstava, da bi mogle ući u uzorak (uglavnom smeša trava, lucerka, stočni ječam, breskva, brojleri, ovce - neke od njih su već u planu bile označene kao „opcione“).

• Kroz neposredan kontakt sa savetodavcima, neke su kalkulacije zamenjene, u okviru iste stanice ili izmeñu stanica. Osim toga, broj agroekonomista u stanicama se u meñuremenu smanjio (u stanici Novi Sad je ostao samo jedan agroekonomista).

• Napred navedeni razlozi su uticali da ukupan broj obrañenih kalkulacija bude nešto manji od maksimalnog broja predviñenog prvobitnim planom uzorka. Tačnije, planom je bilo predviñen

3

maksimalan broj od 93 kalkulacija, a u konačan uzorak su ušle 87 kalkulacije. Ovakvo odstupanje, meñutim, nije imalo negativan uticaj na reprezentativnost uzorka, budući da je ono prilikom planiranja već bilo predviñeno.

• Budući da se radi o relativno velikom broju različitih kalkulacija za koje je trebalo izvršiti, pre svega, kvalitativnu ali i tehni ču kontrolu podataka, to je za ispomoć angažovan kolega mr Todor Markovi ć, naravno uz saglasnost rukovodioca projekta. U cilju dobijanja što pouzdanijih podataka, vršena je detaljna kontrola u više faza.

• Prva kontrola je izvršena odmah po dobijanjau kalkulacija, pri čemu je ustanovljeno da, i pored svih preduzetih preventivnih mera, ima izvestan broj grešaka. To su uglavnom bile greške formalno-tehničke prirode, a u znatno manjoj meri suštinske (materijalne) prirode.

• Opet je ubedljivo najčešća greška bila upisivanje neodgovarajuće jedinice mere za utroške i prinose, što se moralo ispravljati, jer u protivnom nije moguće izvršiti sumiranje i poreñenje podataka. Posle prve kontrole mi nismo vršili ispravljenje grešaka, već smo ih samo jasno obeleželi, napisali komentare i objašnjenja, i vratili excel kalukalacije savetodavima da ih isprave naznačene greške, i još jednom sve dobro pregledaju i pronañu eventualne greške koje mi nismo uočili.

• Druga kontrola je izvršena po dobijanju ispravljenih kalkulacija. Treba reći da je opet pronañen manji broj grešaka, koje smo mi sami ispravljali. Pri tome smo se, ako je to bilo neophodno, konsultovali i sa savetodavcima.

• Posle ove kontrole su ispravljene sve uočene greške, ali postoji mogućnost da je ostao manji broj grešaka koje nismo uspeli otkriti, i to prevashodno onih materijalnih. Ipak se može reći da su ispravljene kalkulacije predstavljale dovoljno pouzdanu osnovu za izradu analitičkih izveštaja.

• Kalkulacije koje su sastavljali ostali savetodavci nisu detaljno kontrolisane, jer to nije ni bilo planirano. Ove kalkulacije savetodavci sastavljaju u okviru svoje redovne aktivnosti, za sopstvene potrebe, a bilo je predviñeno da svaki savetodavac treba da sastavi po četiri kalkulacije. Kontrolisano je samo da li su savetodavci ispunili svoju obavezu u pogledu broja i stepena popunjenosti kalkulacija, i ustanovljeno je da su svi savetodavci sastavili traženi broj kalkulacija, a neki od njih i znatno više od toga.

4

3. Treća faza: Statistička obrada podataka

Statistička obrada podataka se za potrebe agroekonomskog dela kartona koristi minimalno. Konkretno, to je bila pomoć kolege Kočija pri prebrojavanju broja kalkulacija koje su poslali savetodavci, kao i stepena njihove popunjenosti.

4. Četvrta faza: Tumačenje i analiza dobijenih podataka

Ova faza predstavlja najvažniji, najstru čniji i svakako najobimniji segment u realizaciji projekta. Radi se o dosta obimnim analizama koje podrazumevaju utvrñivanje, tabelarno-grafičku interpretaciju, tumačenje i izvoñenji zaključaka o najvažnijim proizvodno-finansijskim pokazateljima sa odabranih gazdinstava. Analiza odražava suštinu agroekonomskog segmenta kartona. Osnovna svrha postojanja ovakvog modela za prikupljanje proizvodno-ekonomskih pokazatelja na gazdinstvima je obezbeñivanje kvalitetnih informacija zainteresovanim korisnicima, a to su prevashodno:

1) poljoprivrednici, 2) savetodavci i 3) razni državni organi i institucije koji se bave poljoprivredom.

• Farmeri i savetodavci su zainteresovani prevashodno za mikro pokazatelje, koji se tiču svakog pojedinačnog gazdinstva. Oni potrebne informacije obezbeñuju iz osnovnih izveštaja koje model produkuje – kalkulacija , odnosno na bazi dodatnih, izvedenih pokazatelja i izveštaja, koji se takoñe zasnivaju na kalkulacijama.

• Državni organi (Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, Savetodavna služba i dr.) zainteresovani su, u prvom redu, za makro pokazatelje. Podaci se razvrstavaju, sumiraju i uprosečavaju Pokrajine, a po potrebi može i po užim regionima, zatim po veličini i tipu gazdinstava, granama proizvodnje, pojedinim proizvodnjama, kao i prema drugim kriterijumima, po potrebi. Oni mogu predstavljati dobru informacionu osnovu za definisanje adekvatnih mera agrarne politike, i što je posebno važno, za egzaktno praćenje njihovih efekata.

• Mada su prevashodno namenjene korisnicima iz treće grupe, ove analize sadrže mogu biti vrlo korisne i farmerima , savetodavcima, raznim udruženjima poljoprivrenih proizvoñača, kao i drugim zainteresovanim korisnicima.

5

□

• Svi analitički izveštaji se baziraju na podacima iz prosečnih kalkulacija pojedinih proizvodnji, naravno na nivou Vojvodine. To znači da je posle izvršene kontrole podataka, iz pojedinačnih kalkulacija u excel formatu, trebalo sastaviti prosečnu kalkulaciju za svaku proizvodnju, što predstavlja dosta obiman i složen posao.

• Pored prosečnih kalkulacija, izveštaji sadrže i niz drugih izvedenih pokazatelja, veoma važnih za potpuniju analizu i ocenu uspešnosti pojedinih proizvodnji, odnosno grana.

• Izveštaji su podeljeni u tri segmenta, tj. po pojedinim granama proizvodnje: 1) ratarstvo, 2) voćarstvo i 3) stočarstvo. U okviru svakog od njih, najpre se daju:

1) uporedni pregledi najvažnijih parametara uspeha, a potom i 2) posebni analitički izveštaji za pojedine izvodnje.

4.1 . RAT A RST VO

U okviru ove grane analizom su obuhvaćene sledeće najvažnije ratarske proizvodnje:

1) Pšenica 5) Šećerna repa 2) Kukuruz 6) Ječam 3) Soja 7) Silažni kukurz 4) Suncokret 8) Lucerka

4.1.1. Uporedni pokazatelji uspeha

• Silažni kukuruz i lucerka nemaju bruto maržu, tj. ona je nula. Ovo je u skladu sa usvojenim načinom vrednovanja poluproizvoda, tj. proizvoda koji se koriste za soptvenu potrošnju na gazdinstvu, nezavisno od toga da li se radi o glavnim ili sporednim proizvodima.

• Dakle, silažni kukuruz i lucerka su poluproizvodi i njihov obračun se vrši po ceni koštanja, i u sopstvenim kalkulacijama i u kalkulacijama stočarkih proizvodnji, u kojima su upotrebljeni kao materijal. Njihov rezultat je inkorporiran u rezultat stočarskih proizvodnji. Ako se, meñutim, ovi proizvodi delimično ili u celosti prodaju na tržištu, što se neretko dešava pre svega sa lucerkom, onda se za taj deo izračunava

6

marža pokrića. To je bio slučaj sa stočnim ječmom, za koga je rezultat redovno iskazivan, kao i za sve ostale finalne proizvodnje.

Prose čna bruto marža ratarskih proizvodnji (din/ha)

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

Pšenica Kukuruz Suncokret Soja Šeće. repa Ječam Silažnikukuruz

Lucerka

• Najveće prosečne bruto marže na području AP Vojvodine u 2008. godini, ostvarene su u proizvodnji soje (58962 din/ha), zatim slede šećerna repa i pšenica, a najniže u proizvodnji stočnog ječma (23180 din/ha) i kukuruza. Uočljivi su veliki rasponi u visini bruto marži pojedinih proizvodnji, koje se kreću i do 2,5 puta (izmeñu soje i stočnog ječma).

• Gazdinstvo se ne može posmatrati kao prost zbir pojedinih proizvodnji. Odnosi su mnogo kompleksniji. Zbog toga pri donošenju odluke o strukturi proizvodnje bruto-marža ne može biti jedini kriterijum, iako je jedan od najvažnijih, i predstavlja polaznu osnovu. Potrebno je uzeti u obzir i druge faktore: - Zahteve plodoreda - Veličinu zemljišnog poseda i tip/kvalitet zemljišta, - Objekte, zasade, osnovno stado, mehanizaciju i drugu opremu

kojom gazdinstvo (ne)raspolaže, - Radna snaga kojom gazdinstvo raspolaže i mogućnosti angažovanja

sezonskih radnika, - Iznos novčanih sredstava koje domaćinstvo može da uloži u

proizvodnju, kao i uslovi pozajmljivanja, - Pokušati predvideti tržišna kretanja u narednom periodu, itd.

7

Najveća ulaganja varijabilnih faktora je neophodno učiniti u proizvodnji šećerne repe (105783 din/ha), što je i očekivano, a najniža u proizvodnji soje (29035 din/ha).

Prose čni varijabilni troškovi ratarskih proizvodnji (din/ ha)

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000


Lucerka

Vrednost proizvodnje je istovremeno takoñe najveća u proizvodnji šećerne repe (158344 din/ha), a najniža kod stočnog ječma (35864 din/ha). Nije uobičajeno da kukuruz daje nižu vrednost proizvodnje od pšenice i suncokreta, ali se dešava u vrlo poremećenim tržišnim uslovima, usled čega je cena kukuruza bila jako niska. Silažni kukuruz i lucerka imaju logično najnižu vrednost proizvodnje, jer se vrednuju po ceni koštanja, kao što je napred objašnjeno.

Prose čna vrednost proizvodnje ratarskih useva (din/ha)

0

40000

80000

120000

160000


Lucerka

Prosečni prinosi su naravno, takoñe najveći kod šećerne repe (55.88 tona/ha), a najniži kod soje (3,10 tona/ha) i suncokreta (3,13 tona/ha). Najveću cenu koštanja po jedinici proizvoda

8

imaju suncokret (13793 din/t) i soja (9356,2 din/t), a najnižu silažni kukuruz (1019,6 din/t) i šećerna repa (1892,9 din/t). Mada ovo poreñenje prinosa i cena koštanja nema značaja, jer se radi o različitim proizvodnjama.

Prosečni prinosi ratarskih useva (t/ha)

0

10

20

30

40

50

60


Lucerka

Prosečna cena koštanja ratarskih proizvoda (din/t)

0

3000

6000

9000

12000

15000


Lucerka

Ekonomičnost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda) spadaju u grupu tzv. relativnih pohazatelja uspeha. Izražavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su značajni jer omogućavaju poreñenje različitih proizvodnji. Oba pokazatelja (sledeći grafikon) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja soje (keoficijent 2,5; stopa 60,1%), dok je ulaganje u š. repu najmanje rentabilno (keoficijent 1,24; stopa 19.2%).

Ekonomi čnost i profitabilnost ratarskih proizvodnji

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0


Lucerka

Koe

ficije

nti e

kono

mično

sti

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Sto

pe p

rofit

abiln

osti

prih

oda

Ekonomičnost Profitabilnost prihoda

• Osnovni pokazatelji uspeha mogu biti u oprečnosti, što može stvoriti konfuziju u pogledu izvoñenja zaključka o isplativosti. Npr. šećerna

9

repa ima najniži keoficijent ekonomičnosti (1,24), ali ne daje najnižu bruto maržu po 1 ha, već se nalazi na drugom mestu, odmah iza soje.

• Treba uzeti u obzir i druge napred navedene faktore, a konkretno u ovom slučaju je neophodno postaviti pitanje. „Šta je osnovni ograničavajući faktor maksimiranju profita gazdinsta – rapoloživo zemljište ili finansijska sredstva?“

• Ako je to poljoprivredno zemljište (što najčešće jeste slučaj kod dobrih komercijalnih gazdinstava) onda repu treba gajiti, jer po hektaru odbacuje veliku maržu, najveću posle soje. Ako su gazdinstvu veći problem sredstva za finansiranje proizvodnje, onda prednost treba dati usevima koja zahtevaju manja ulaganja po jedinici kapaciteta (1 ha).

4.1.2. Analitički izveštaji ratarskih proizvodnji

Svi analitički izveštaji se sastoje iz četiri osnovna dela: a) prosečne kakulacije, b) dodatnih indikatora, c) analize osetljivosti i d) grafikona strukture troškova.

Prvi korak je izrada „prosečnih kalkulacija “. Svi podaci su zbog uporedivosti svedeni na osnovnu jedinicu kapaciteta – 1 ha. Kao što je i planirano, najviše je dobijeno i obrañeno ratarskih kalkulacija, ukupno 48.

Pšenica merkantilna Osnovni podaci: Za pšenicu je dobijeno ukupno 8 kalkulacija. Uzorkom je za ovaj usev je obuhvaćena površina od oko 115 ha, kretala se u rasponu od 5,18 ha do 36 ha, a prosečna površina je oko 14,4 ha. Troškovi: Fiksni troškovi dodati procenom, i svuda učestvuvu sa 17,4% u ukupnim troškovima. Najznačajniju stavku u strukturi troškova čini mineralno ñubrivo (29.1%), potom slede seme (17.3 %), direktne usluge (15.1%) i gorivo (13.1%).

10

Struktura troškova pšenice

Seme/rasad 17.3%

ðubrivo29.1%

Zaštitna sredstva 3.6%

Energenti 13.1%

Direktne usluge 15.1%

Troškovi rada 4.5%

Fiksni troškovi17.4%

Ostvareni rezultati: Prosečan prinos merkantilne pšenice na ispitivanim gazdinstvima iznosio je 5,36 t/ha, i kretao se u rasponu od 3,63 t/ha do 5,84 t/ha. Uz ostvarenu prosečnu cenu od 14046.1 din/t, daje vrednost glavnog proizvoda 75352 din/ha. Sporedni proizvod je iskazan u samo 3 kalkulacija, što je jako mali broj. Ostvarena je prosečna bruto marža od 50669 din/ha. Prosečna cena koštanja merkantilne pšenice na posmatranim gazdinstvima iznosila je 6497.2 din/t. Cena koštanja slame, koja je po primenjenoj metodologiji jednaka procenjenoj tržišnoj ceni, iznosila je 780.0 din/toni, što je s obzirom na način procene verovatno malo potcenjena vrednost. Dodatni indikatori: Budući da osnovnim modelom prikupljnja podataka kamata i fiksni troškovi nisu obuhvaćeni, to je u cilju kompletiranja analitičkih izveštaja njihova vrednost utvrñena primenom opšteprihvaćenih metodoloških postupaka (kamata), odnosno iskustvenom procenom (fiksni troškovi ). U literaturi, pa i u praksi, kamata se kao trošak pojavljuje u većini kalkulacija poljoprivrenih proizvoda. Radi se naravno samo o kamatama na pozajmljeni kapital za finansiranje obrtnih sredstava. Kamate na kredite iskorišćene za nabavku osnovnih sredstava predstavljaju fiksne troškove njihove eksploatacije. Ovim modelom nije predviñeno da se podaci o kamatama prikupljaju neposredno na terenu, i to prevashodno iz razloga jednostavnosti i pouzdanosti. Podatke o kamatama je prilično teško dobiti od farmera, jer ako bi i hteli da kažu koliko su ukupno uzeli kredita, ostaje problem pravilnog obračuna i raspodele kamata po pojedinim proizvodnjama. Uz to, kamata je pre fiksni trošak finansiranja ukupnog gazdinstva, nego varijabilni trošak pojedinih proizvodnji.

1

Prosečna kalkulacija: 90101 Pšenica

Površina: 14,4 ha Godina završetka: 2008.

Red. broj

T R O Š K O V I J.M. Koli čina Cena IZNOS (din) din/haStrukt.

(% )

1 Seme/rasad kg 4130.0 26.3 108661 7543 17.3

2 Mineralna ñubriva t 7.1 25789.9 183108 12711 29.1

3 Stajnjak t 0.0 0.0 0 0 0.0

4 Zaštitna sredstva kg/l 5.0 4500.0 22500 1562 3.6

5 Energenti lit 1043.8 78.7 82157 5703 13.1

6 Ostali materijal 0 0 0.0

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 396426 27520 63.0

7 Direktne usluge 94836 6584 15.1

8 Troškovi rada čas 187.8 151.3 28412 1972 4.5

A) 519674 36076 82.6

Ostvareni Prinos Cena CENA

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha KOŠTANJA

9 Pšenica zrno 14.4 5.36 14046.1 1085440 75352 6497.2

10 Pšenica slama 5.5 4.10 780.00 17589 1221 780.0

11 Prihodi od subvencija 14.4 10000 144050 10000

12 Ostali prihodi 14.405 2478 172

B) 1249557 86745

C) 729883 50669

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 259837 12% 31180 2165 5.0

14 698702 48504 111.1

15 Fiksni troškovi - 15% od varijabilnih troškova 15% 77951 5411 12.4

16 UKUPNI TROŠKOVI (A + 13 +15) 628805 43652 100.0

17 DOBIT ( C - 16) ili (14 - 15) 620751 43093

18 Ekonomičnost proizvodnje 1.99 2.40

19 Stopa dobiti (profitabilnost prihoda) 49.7% 58.4%

Analiza osjetljivosti:

(kretanje bruto marže) Prinos (t): 11237 14046 16855

Promena prinosa +/- 20% 4.29 23542 35598 47655

Promena tržišne cene +/-20% 5.36 35598 50669 65739

6.44 47655 65739 83823

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

Vrednost (din)

Tržišna cena proizvoda (din/t):

BRUTO-MARŽA II (C - 13)

BRUTO-MARŽA I (B - A)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

ha

(17 : B) x 100; (C :B)x100

(B : 16); (B:A)

1

Pri utvrñivanju iznosa kamata pošlo se od pretpostavke da gazdinstvo polovinu obrtnih sredstava finansira iz pozajmljenih izvora (259837 : 2 x 12% = 31180 din, odnosno 2165 din/ha). Ovaj iznos je nešto precenjen, budući da je obračunat na godišnjem nivou, iako obrt traje kraće. Uz to, sredstva se u proizvodnju ulažu sukcesivno, a ne sva odmah na početku proizvodnje. Precizniji obračun kamate podrazumevao bi da se njen stvarni ukupni godišnji iznos rasporedi na pojedine proizvodnje srazmerno obimu angažovanih sredstava i periodu obrta. Kamata je dakle obračunavana samo na pozajmljena, a ne i na sopstvena uložena sredstva, iako postoji i takva mogućnost. Uključivanjem i troškova kamata dobijena je drugostepena marža pokri ća, koja u proseku iznosi 48504 din/ha. Fiksni troškovi su utvrñeni procenom kao 15% od varijabilnih troškova. Reč je o dosta brojnim i raznovrsnim troškovima, koji po svojoj suštini uglavnom predstavljaju opšte troškove. Prikupljnje pouzdanih podataka o fiksnim troškovima podrazumevalo bi znatno više truda, odnosno neki oblik knjigovodstvene evidencije na gazdinstvu, što prevazilazi okvire ovog modela. Dodavanjem fiksnih troškova i kamata utvrñeni su ukupni troškovi proizvodnje pšenice (43652 din/ha), koji su za oko 21% veći od varijabilnih troškova. Dobit, kao razlika izmeñu vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat odreñene proizvodnje. Dobit je dakle uži pokazatelj uspeha u odnosu na bruto maržu, ali je za potrebe kratkoročnog odlučivanja bruto marža korisnija. Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih troškova ostvari 1,99 dinara vrednosti proizvodnje, odnosno drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 99% veća od troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom, i pored toga što je koeficijent obrta u ratarkoj proizvodnji mali (oko 1). Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 49,7% dinara dobiti, što je takoñe izuzetno dobar pokazatelj za proizvodnju pšenice. Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene proizvoda za ukupno +/- 20%. Jasno je da ostvarivanje pozitivne marže nije ugroženo. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene, za oko 67%. (Na isti način su obrañene i ostalih 8 ratarskih proizvodnji, što je dato u osnovnom izveštaju, a ovde nema potrebe da se objašnjava).

2

4.2. V OĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

U okviru ove grane analizom su obuhvaćene sledeće najvažnije proizvodnje:

1) Jabuka 5) Breskva 2) Kruška 6) Kajsija 3) Šljiva 7) Vinsko grožñe


Najveće bruto marže na području AP Vojvodine u 2008. godini, ostvarene su u proizvodnji kajsije (661555 din/ha), a zatim slede kruška i breskva. Najniža prosečna bruto marža zabeležena je u proizvodnji šljive (106412 din/ha) i vinskog grožña, što se može smatrati očekivanim.

Prose čna bruto marža vo ćarskih proizvodnji (din/ha)

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

Jabuka Kruška Šljiva Breskva Kajsija Grožñe

Uočljivi su izuzetno veliki rasponi u visini bruto marže pojedinih proizvodnji, zanatno viši nego u ratarstvu. Najuspešnije proizvodnje (kajsija i kruška) beleže oko 6 puta veću maržu u odnosu na. Najveća ulaganja varijabilnih faktora reprodukcije je neophodno učiniti u proizvodnji jabuke (327044 din/ha), a najniža u proizvodnji šljive (165588 din/ha), što znači da je maksimalan raspon varijabilnih troškova oko 2 puta. Naravno da su i ulaganja po jedinici kapaciteta u voćarstvu znatno veća nego u ratarstvu , i to za oko 4,8 puta u proseku.

3

Prose čni varijabilni troškovi vo ćarskih proizvodnji (din/ha)

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000


Najveću prosečnu vrednost proizvodnje daju kruška (862867 din/ha) i kajsija (858270 din/ha), a najnižu šljiva (272000 din/ha) i vinsko grožñe (350480 din/ha). Očigledno je da postoje velike razlike izmeñu maksimalnih i minimalnih vrednosti, oko 2,8 puta.

Prose čna vrednost proizvodnje u vo ćarstvu (din/ha)

0

200000

400000

600000

800000

1000000


Prosečni prinosi se kreću u vrlo širokom rasponu, od 34,1 t/ha kod jabuke, do 11,2 t/ha kod grožña. Istovremeno je najveća prosečna cena koštanja po jedinici proizvoda zabeležena u proizvodnji vinskog grožña (15842 din/t).

4

Prose čni prinosi vo ćarskih proizvodnji (t/ha)

0

10

20

30

40


Prose čne cene koštanja vo ćarskih proizvoda (din/t)

0

4000

8000

12000

16000


Indikatori ekonomičnosti i profitabilnosti prihoda (sledeći grafikon) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja kajsije (keoficijent 3,61; stopa 72,3%) i kruške, dok je najmanje rentabilno ulaganje u proizvodnju šljive (keoficijent 1,36; stopa 26,3%%) i vinskog grožña. Visina bruto marže (prvi grafikon), takoñe potvrñuje ovakav zaključak. Nema dakle dileme, jer najvažniji pokazatelji nisu u oprečnosti.

Ekonomi čnost i profitabilnost vo ćarskih proizvodnji

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0


Koe

ficije

nti e

kono

mično

sti

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

Sto

pe p

rofit

abiln

osti

prih

oda


4.2.2. Analitički izveštaji voćarskih proizvodnji

U izveštaju je za svih 7 proizvodnji dato kao i kod ratarstva: e) prosečne kakulacije, b) dodatnih indikatora, f) analize osetljivosti i d) grafikona strukture troškova.

Ovde nema potrebe da se ponavlja

5

4 .3 . STOČA RS T VO

U okviru ove grane analizom su obuhvaćene sledeće najvažnije proizvodnje:

1) Mleko 4) Jaja 2) Tov junadi 5) Ovce 3) Tov svinja


Stočarska proizvodnja je bitno različita od biljne u pogledu uporedivosti podataka. Svi pokazatelji su, upravo zbog uporedivosti, svedeni na osnovnu jedinicu kapaciteta. U biljnoj proizvodnji je to 1 ha, a u stočarskoj 1 grlo. Problem je što su grla u pojedinim stočarskim proizvodnjama (krava, tovljenik, ovca, koka nosilja itd) vrlo razli čita po masi, vrednosti, proizvodnim potencijalima itd. Usled toga su indikatori iskazani po 1 grlu praktično neuporedivi. Naravno da je mogućnost poreñenja sa drugim granama, (ratarstvom i voćarstvom) još manja. Problem se donekle može ublažiti svoñenjem na „uslovna grla“, ali je precizno izračunavanje uslovnih grla dosta složen postupak. Neophodno je raspolagati kvalitetnom evidencijom u vidu „listova stoke“, kako bi se mogao pouzdano utvrditi prosečan broj i prosečna masa grla na godišnjem nivou. U onovnom izveštaju su, zbog metodološke ujednačenosti dati su pokazatelji po 1 grlu. Pri oceni isplativosti akcenat se stavlja na relativne pokazatelje uspeha (ekonomičnost i profitabilnosti) , koje omogućavaju kakvo takvo poreñenje, koji su ovde izdvojeni.

Ekonomi čnost i profitabilnost sto čarskih proizvodnji

0.0

0.3

0.6

0.9

1.2

1.5

1.8

Proizvodnja mleka Tov junadi Tov svinja Ovce Proizvodnja jaja

Koe

ficije

nti e

kono

mično

sti

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Sto

pe p

rofit

abiln

osti


6

Koeficijenti pokazuju da je najisplativija proizvodnja ovaca (keoficijent 1,66; stopa 39,8%), dok je ulaganje u proizvodnju mleka najmanje rentabilno (keoficijent 1,06; stopa 5,6%).

4.3.2. Analitički izveštaji stočarskih proizvodnji

U izveštaju je za svih 5 proizvodnji dato kao i kod ratarstva i voćarstva: g) prosečne kakulacije, b) dodatnih indikatora, h) analize osetljivosti i d) grafikona strukture troškova.

Ovde nema potrebe da se ponavlja

Proizvodnja mleka

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova čine kabasta (27,1%) i koncentrovana hrana (26,7%), potom slede troškovi rada (12,8%) i direktne usluge (5,9%). Hrana učestvuje sa 59,5% u ukupnim troškovima proizvodnje mleka.

Struktura troškova proizvodnje mleka

Koncentrovana hrana26.7%

Kabasta hrana27.1%Ostala hrana

5.6%

Direktne usluge 5.9%

Troškovi rada 12.8%

Fiksni troškovi17.4%

Ostali materijal4.4%

7

Prosečna kalkulacija: Proizvodnje mleka

Godina proizvodnje: 2008.Red. broj

T R O Š K O V I J.M. Koli čina Cena IZNOS (din) din/grluStrukt.

(% )

1 Koncentrovana hraniva kg 32901.7 17.2 564730 42355 26.7

2 Kabasta hrana kg 76350.0 7.5 573430 43007 27.1

3 Ostala hrana kg 118910 8918 5.6

I ) 1257070 94280 59.5

4 Slama - prostirka kg 12167 1.35 16425 1232 0.8

5 Lekovi 16250 1219 0.8

6 Energenti 14516 1089 0.7

7 Ostali materijali 45667 3425 2.2

II ) 92858 6964 4.4

8 Direktne usluge 125667 9425 5.9

9 Troškovi rada čas 1953.3 138.3 270211 20266 12.8

A) 1745805 130935 82.6

OSTVARENI Broj Tržišna Vrednost proizvodnje CENA

REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu KOŠTANJA

10 Mleko 13.33 lit 75111 23.7 1777630 133322 20.609

11 Telad 12 kg 540 235.0 126900 9518 204.636

12 Prirast 13.33 kg 360 112.5 40500 3038 97.964

13 Stajnjak 13.33 t 91 574.5 52088 3907 574.50

14 Premije za mleko 189280 14196

15 Ostali prihodi 50880 3816

B ) VREDNOST PROIZVODNJE ( 10 до 15 ) 2237278 167796

C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 491472 36860

Dodatni indikatori:

16 Kamata na obrtna sredstva 872903 12% 104748 7856 5.0

17 BRUTO-MARŽA II (C - 16) 386724 29004 18.3

18 Fiksni troškovi - 15% od varijabilnih troškova 15% 261871 19640 12.4

19 UKUPNI TROŠKOVI (A + 16 +18) 2112425 158432 100.0

20 DOBIT ( B - 19) ili (17 - 18) 124853 9364

21 Ekonomičnost proizvodnje (B : 19); (B:A) 1.059 1.28

22 Stopa dobiti (profitabilnost prihoda)(19 : B) x 100; (C :B)x100 5.6% 22.0%

Analiza osjetljivosti:

(kretanje bruto marže) lit/grlu 18.9 23.7 28.4

Promena prinosa +/- 20% 4506.7 -11136 10196 31528

Promena tržišne cene +/-20% 5633.3 10196 36860 63525

6760.0 31528 63525 95522

Prosečan broj grla: 13,3

Troškovi hrane (1 do 3)

Troškovi ostalog mater. (4 do 7)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 9)

Tržišna cena mleka (din/l):

8

4.4. UPOREDNA ANALIZA RATARSTVA , VOĆARSTVA I STOČARSTVA

Poreñenje, kao kvantitativni aspekt analize, u opštem smislu može biti: 1. vremensko, 2. prostorno, 3. sa planom, normom i sl.

• U prethodnim tačkama izveštaja već su izvršena poreñenja najvažnijih pokazatelja uspeha izmeñu pojedinjh linija proizvodnje, u okviru svake od posmatranih grana.

• U nastavku se daju poreñenja najvažnijih indikatora uspeha izmeñu pojedinih grana poljoprivrede (ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo).

• Istovremeno poreñenje sve tri grane poljoprivrede moguće je, dakle, samo na osnovu relativnih pokazatelja, u ovom slučaju su to indikatori ekonomičnost i stopa dobiti.

• Ratarstvo i voćarstvo se mogu porediti i na osnovu izvedenih pokazatelja po jedinici kapaciteta (1 ha), što je u nastavku urañeno.

• Voćarske proizvodnje produkuju znatno veću vrednost proizvodnje nego ratarske, u proseku za skoro 7 puta.

Vrednost proizvodnje, varijabilnih troškova i bruto marže (din / ha)

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

Ratarstvo Vo ćarstvo

Vrednost proizvodnje Vrijabilni troškovi Bruto marža

• Naravno da su i ulaganja varijabilnih faktora proizvodnje po jedinici kapaciteta u voćarstvu znatno veća nego u ratarstvu, za oko 4,5 puta.

• U poreñenju sa ratarskim, voćarsko-vinogradarske proizvodnje ostvaruju znatno veće marže pokrića po 1 ha, u proseku skoro za oko 9 puta.

9

• Da bi se preciznije utvrdilo koliko je voćarstvo isplativije neophodno je uzeti u obzir i druge indikatore uspeha.

EKONIMIČNOST I PROFITABILNOST PRIHODA

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

RATARSTVO VOĆARSTVO STOČARSTVO

Koe

ficije

nti e

kono

mič

nost

i

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Sto

pe p

rofit

abiln

osti

prih

oda


• Koeficijent ekonomičnosti i stopa dobiti potvrñuju pretodnu konstataciju da je voćarstvo (2,17) značajno isplativije od ratarstva (1,59), a posebno od stočarstva (1,22).

• Sličan zaključak o uspešnosti se može doneti i na osnovu stope profitabilnosti ostvarenih prihoda.

• Očigledno je da je u 2008. godini na području Vojvodine voćarstvo bilo najuspešnija grana poljoprivrede, a stočarstvo najmanje uspešna.

• Ipak, napred iznete ocene o ubedljivoj razlici u korist voćarstva treba ublažiti, jer kalkulacijama nisu posebno obuhvaćeni troškovi otplate investicionih ulaganja, koji su u voćarstvu vrlo značajni. Naime, u ukupne troškove su uračunati fiksni troškovi, ali procenom, odnosno za svaku proizvodnju isto, tj. 17,4% na varijabilne troškove.

• Analize bi svakako bile potpunije i kvalitetnije kada bi se izvršilo i vremensko poreñenje osnovnih pokazatelja uspeha. To na žalost nije bilo moguće uraditi, budući da prošlogodišnji podaci nisu bili dovoljno pouzdani.

10

4.5. ZAKLJU ČCI I PREDLOZI ZA NAREDNI PERIOD

1. Dostignut je zadovoljavajući kvalitet podataka, što je bio osnovni

problem u prošloj godini. Ovo naravno ne znači da kvalitet podataka ne može i ne treba biti još bolji, naprotiv.

2. Potrebno ulagati stalne napore na daljem poboljšanju kvaliteta izvornih podataka. To se prevshodno može postići ažurnijim i savesnijim prikupljanjem podataka na terenu.

3. Ažurnost dostavljanja podataka, a time i sastavljanja izveštaja za ovaj deo kartona, takoñe treba poboljšati. Kalkulacije za pšenicu, ječam i druge proizvodnje koje se završavaju do juna/jula, teba dostavljati sa trećim kvartalnim izveštajem. Ostale kalkulacije sa prvim izveštajem za narednu godinu.

4. To istovremeno znači da bi projektni tim, za ovaj de kartona, pravio više parcijalnih izveštaja u toku godine. Na ovaj način bi se dobile pravovremene informacije o proizvodno-ekonomskim pokazateljima na odabranim gazdinstvima, a time bi njihov značaj bio mnogo veći.

5. U narednoj godini bi trebalo postepeno i delimično vratiti praćenje odreñenog broja gazdinstava u celini. Ovo bi se odnosilo samo na agroekonomiste, a bilo vrlo korisno, prevashodno za savetodavce.

11

Plan kalkulacija po stanicama za 2009. godinu:

Redni

broj Novi Sad Ruma Kikinda Vršac Subotica

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1 Pšenica 1 1 1 1 1 5

2 Kukuruz 1 1 1 1 1 5

3 Soja 1 1 1 1 1 5

4 Suncokret 1 1 1 1 1 5

5 Šećerna repa 1 1 1 1 1 5

6 Ječam stočni * 1 1 1 1 1 5

7 Kukuruz silažni * 1 1 1 1 1 5

8 Lucerka * 1 1 1 1 1 5

Svega ratarske: 8 8 8 8 8 0 40

1 Jabuka 1 1 1 1 1 5

2 Kruška 1 1 1 1 1 5

3 Šljiva 1 1 1 1 1 5

4 Kajsija 1 1 1 1 1 5

5 Grožñe - vinsko 1 1 1 1 1 5

6 Breskva 1 1 1 1 1 5

Svega vo ćarske: 6 6 6 6 6 0 30

1 Proizvodnja mleka - krave 1 1 1 1 1 5

2 Tov svinja 1 1 1 1 1 5

3 Koke nosilje - jaja 1 1 1 1 1 5

4 Ovce 1 1 1 1 1 5

6 Tov junadi 1 1 1 1 1 5

Svega sto čarske: 5 5 5 5 5 0 25

U K U P N O: 19 19 19 19 19 0 95 * Osenčene kalkulacije se sastavljaju samo ako postoje na onim gazdinstvima za koje se sastavlja neka od stočarskih kalkulacija

KALKULACIJEBROJ KALKULACIJA PO STANICAMA:

Svega:

- Ovaj plan se odnosi na stanice koje imaju agroekonomista i stanicu Subotica u celini. - Ostali savetodavci sastavljaju po 4 kalkulacije različitih proizvodnji, za sopstvene potrebe, i posalje u okviru kartona, što će biti kontrolisano.

Documents

V Segment : Proizvodno-ekonomski pokazatelji na odabranim ...€¦ · proizvodnje: 1) ratarstvo, 2) vo ćarstvo i 3) sto čarstvo . U okviru svakog od njih, najpre se daju: 1) uporedni